opis namaza allahova poslanika

8/8/2019 Opis Namaza Allahova Poslanika

1/178


2/178

-

OPIS NAMAZAALLAHOVA POSLANIKA

- SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

Priprema i obrada:

Safet Sulji

Fakultet erijatskih Nauka

ISLAMSKI UNIVERZITET U RIYADU


3/178

OPIS NAMAZA ALLAHOVA POSLANIKA -sallallahu alejhi ve sellem- 2010

1

1U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

Rekao je Uzvieni Allah u Kur'anu, u prijevodu znaenja:

M 8 7I H G F E D CL:

Dine i ljude sam stvorio samo zato da Mi ibadet ine.

:

: -- : .

Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.0F

1

1Buhari, Muslim, Ahmed


4/178


2

U V O D

Hvala Allahu koji je propisao i obaveznim uinio namaz Njegovim robovima, te im naredio daga uvaju i na najljepi nain obavljaju, takoer je uz njega vezao uspjeh u skruenomobavljanju, te ga uinio granicom izmeu IMANA i KUFRA kao i ono to spreava od razvrata igrijeha. Neka je salavat i selam, na naeg Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem,kome je se Allah Uzvieni obratio rijeima:

M 8 7> = < ; : 9 8 7 6 5L:

A tebi objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima ono to imse objavljuje, i da bi oni razmislili.

Pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ispunio svoju obavezu istinskomodgovornou, te je tako namaz najvanija stvar koju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,

objasnio rijeima i djelom. Od tih primjera jeste da je jedne prilike klanjao na Minberu (stajao,ruku' inio) a potom rekao:

Ovo sam uinio da biste upotpunili svoje namaze i nauili(kakvou) moga namaza.

1F

2

Dok je nama u obavezu ostavio povoenje za njim, sallallahu alejhi ve sellem, paje rekao:

:

2

Buhari i Muslim


5/178


3

: -

- : .

Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.2F

3

I obradovao je svakog onoga ko ga bude klanjao kao to je On, sallallahu alejhi ve sellem, toinio da ima ugovor (obeanje) sa Allahom Uzvienim, te da e ga kao nagradu za to uvesti uDennet, pa kae:

:

.

Pet je dnevni namaza koje je Allah Uzvieni propisao, kobude na najljepi nain uzeo abdest te ih klanjao u njihovomvremenu, upotpunjui ruku'u i sedde a pri tome bude skruen on ima kod Allaha ugovor da mu oprosti, a ko to ne bude

inio - ta on nema kod Allaha ugovor, ako Allah eli kaznit ega, ili pak ako eli oprostit e mu!3F4

3Buhari, Muslim, Ahmed

4Sunen Ebi Davud 1-169


6/178


4

A takoer, neka je salavat i selam na sve njegove drugove koji su prenijeli do nas svaku rijei djelo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne ostavivi nita od ove vjere!Svrha i

cilj boravka insana na dunjaluku je praktino iskazivanje pokornosti Allahu, delle v'ala,i tokroz razne oblike ibadeta.

Rekao je Uzvieni Allah u Kur'anu, u prijevodu znaenja:

M 8 7I H G F E D CL:

Dine i ljude sam stvorio samo zato da Mi ibadet ine.

Ibadet je zajedniko ime za sve ono to voli Uzvieni Allaha, i ime je zadovoljan od tajnih ijavnih djela, kao i rijei. Moe biti tajan u srcu, kao to je ljubav, strah, poniznost Allahu i sl. ijavan jezikom kao to je zikr, dova, uenje Kurana, upuivanje na dobro i odvraanje od zla i dr.Moe biti vanjskim organima kao to je namaz, post, zekat, hadd, dihad, klanje rtve u imeAllaha, delleanuhu, i dr. Namaz zauzima centralno mjesto u tom ibadetu, zgrada vjere nemoe stajati bez namaskog stuba.

Prenosi se od Abdullaha Ibn Omera, radijallahu anhu da je rekao:

- - .

"uo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kae: Islam je izgraen na pet stvari: Svjedoenju da nema Boga osim Allaha, i da je Muhammed Njegov rob i


7/178


5

poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, hodoau kabei postu mjeseca ramazana."

4F

5

.

A u drugoj predaji od Ibn Omera, radijjallahu anhu, stoji:

Islam je izgraen na pet stvari: Da se samo Allah oboava teda se zanijee sve mimo Njega, obavljanju namaza, davanjuzekata, hodoau kabe i postu mjeseca ramazana."

Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je takoer rekao:

"Kruna svih stvari je islam, a njegov stub je namaz.5F

6

Islam se temelji na pet temelja, ruknova. Ostali ruknovi, osim namaza, ne moraju uvijek i usvakoj prilici biti prisutni u praksi svakog muslimana. Naime, ima muslimana koji su siromani inisu duni ii na hadd, dijeliti zekat...,ima ih bolesnih, iznemoglih, putnika i sl. pa, ne moraju utim (ne) prilikama postiti itd. Dakle, ti ruknovi islama ne moraju biti uvijek u njihovoj praksinego kad se ispune uvjeti za izvravanje. Svi muslimani nisu u mogunosti da ih obavljaju iimaju erijatsko opravdanje za to.

Od Bojeg Poslanika Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, takoer se prenosi da je rekao:

"ta mislite da je ispred kue nekogod vas rijeka, pa da se unjoj kupa svaki dan pet puta, da li bi ostalo od neistoe ita na

5Biljei imam Buhari 8 i imam Muslim 16

6Et-Tirmizi, 2616, i Ibn Madze, 3973


8/178


6

njemu?" Kau: Ne, ptom je Poslanik, sallallahu alejhi vesellem dodao: "To je primjer pet namaza, a Allah njima briegrijehe.7

"U noi Mirada, Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, jepropisano pedeset (dnevnih) namaza. Zatim je to smanjeno dogranice od pet dnevnih namaza. Onda je oglaeno (od strane Allaha Svevinjeg): Muhammede, ja ne poriem onotokaem! Imat e nagradu za ovih pet kao za pedeset."

7F

8

Svi muslimani su saglasni da onaj ko ostavlja namaz, zanijekavi njegovu obaveznost, postajenevjernik. Meutim, ko priznaje njegovu obaveznost, ali ga izostavlja zbog zauzetosti ililijenosti, prema miljenju veine uenjaka, ne prestaje biti vjernik, ali postaje veliki grjenik i

duan je da se pokaje.Neki ashabi, radijjallahu anhum, kao i neki potonji uenjaci smatra li su da prestaje bitimusliman onaj ko namjerno izostavi namaz ukoliko proe cjelokupno namasko vrijeme (ue udrugi namaski vakat).

Uzvieni Allah o ovakvima kae:

M 8 7~ } | { z y x w L:

7Buhari, 528 i Muslim, 667

8Buhari, 349 i Muslim, 163


9/178


7

"A njih (prave vjernike) zamijenie zli potomci, koji namazostavie, i za poudama pooe, oni e sigurno runu zavrnicuimati."

Uzvieni, takoer kae:

M 8 7 L:-"ta vas je u Sekar dovelo?" "Nismo" - rei e - "bili od onihkoji su molitvu obavljali.

Onaj ko ostavi namaz i kao takav doe pred Allaha, delleanuhu, bie u drutvu Faraona,Hamana, i Ubejja Ibn Halefa 8F9, a oni su najgora stvorenja koja je Allah, dellea'nuhu stvorio.Upozoravajui na opasnost ostavljanja namaza, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:

Ono to razdvaja roba od irka i kufra jeste ostavljanjenamaza."

9F

10

Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, takoer je rekao:

"Ugovor izmeu nas i njih je namaz, pa ko ga ostavi nevjernikje!"10F11

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, kae da ashabi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,nisu smatrali nijedno djelo koje se ostavi kufrom (nevjerstvom), osim namaza.

11F

12Prenosi se da je Omer, radijallahu anhu, na samrtnim mukama, nakon to je izboden noem,pozvan da klanja Sabah-namaz, pa je rekao:

"Da, nema udjela (asti) u islamu onaj ko napusti namaz"9

Ahmed, Ibn Hibban

10Muslim 82

11Et-Tirmizi 2621 i Ibn Madze

12Svojstva Poslanikovog namaza, str. 9


10/178


8

Pa je on radijjallahu anhu, klanjao u takvom stanju dok je krvario.Takoer, prvo za to e ovjek polagati raun na Sudnjem danu je namaz, ako proe taj ispituspio je, a ako mu namaz ne bude ispravan, upropaten je! Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,kae:

"Prvo za to e rob polagati raun na Sudnjem danu je namaz,pa ako bude valjan bie valjana i ostala djela, a ako ne budevaljan nee biti valjana niti ostala djela."

Isto tako Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kae:

Namaz je posebna vrsta ibadeta koja poinje tekborim a zavrava selamom. Namaz je stub vjere iprvi ibadet kojim je Allah obavezao svoje robove. U poetku je bilo propisano po dva rekata, dabi tokom Mirada (uzdignua Allahova poslanika Muhammeda, alejhi selam iznad sedamnebesa) Uzvieni Allah, u direktnom obraanju svom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem,propisao pet namaza.Enes, radijallahu anhu (Allah bio zadovoljan njime) prenosi:

"Prvo za to e od djela svaki Allahov rob na Sudnjem danuraun polagati jeste njegov namaz. Ukoliko mu bude dobar, on se spasio i uspio, a ukoliko mu on bude lo, on je izgubio ipropao."13

Vidite ima li moj rob kakvih dobrovoljnih namaza pa e senjima nadomjestiti manjkavost kod obavezni (farza)?" Potome se na isti nain postupiti i sa ostalim njegovim djelima."

Meutim, ukoliko mu neki farz bude manjkav, Uzvieni Gospodar ce rei:

14

"Kidat e se halke islama, jedna po jedna, pa kada se god kojaprekine ljudi e se hvatati za slijedeu, prvo sto e se izgubiti jehilafet, a zadnje sto e ostati od vjere je namaz."

Stoga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na smrtnim mukama savjetova svoje ashabe,

rekavi: "Namaz, namaz", tj. uvajte dobro svoje namaze, ta to je muslimanupreostalo od vjere ako ostavi namaz?!Namaz je posljednje to e ostati od ove vjere, rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

15

13

Et-Tirmizi 423

14Et-Tirmizi 413 i Ibn Madze 1425

15Svojstvo Poslanikova namaza str.9


11/178


9

U predajama koje govore o noi Israa i propisivanju namaza, spominje se da je Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, vraajui se te noi kroz nebeske sfere, vidio nain ahiretskogkanjavanja onih koji su ostavljali namaz.Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik Muhammed, alejhisselam, rekao:

"...da je (u noi Israa ) doao do jedne skupine ljudi, njihoveglave se raybijaju kamenom ogromne veliine , pa kad god se razbiju budu povraene u prvobitno stanje. Ta kazna sekonstantno ponavlja. Poslanik, a.s. je upitao: Dibrile, ko su ovi? Odgovorio je: To su oni kojima je bilo teko saginjati

glavu i klanjati namaz...15F

16

Namaz, kojim nas je Uzvieni zaduio sastoji se od pet namaza, u toku dana i noi, u tanoodreenom vremenu.

Uzvieni Allah kae:

M 8 7y x w v u t s L:

"Vjernicima je propisano da u odreeno vrijeme namazobavljaju."

Sabah, Podne i Ikindija - namazi su na poetku, u sredini i pri kraju dana, dok su Akam i Jacijau prvim asovima noi.

Kae Uzvieni:

M 8 7 ~ } | { z y

L:

16Baa namaza str. 12


12/178


10

"I obavljaj namaz poetkom i krajem dana i u prvim asovimanoi."

Uzvieni Allah, takoer kae:

M 8 7 L:

"Pomozite sebi strpljenjem i namazom, a to je, zaista teko,osim poslunim, koji su uvjereni da e pred Gospodara svogastati i da e se Njemu vratiti."

M 8 7) ( ' & % $ # " !L:

"Redovno namaz obavljajte, naroito onaj srednji, i predAllahom ponizno stojte."

Ikindija je prema miljenju veine Mufesira16F17 srednji namaz koji se spominje u Kuranu. Upitaoje neki ovjek Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

"Koja je islamska naredba Allahu najdraa?" Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori:

"Namaz u njegovu vremenu. Ko napusti namaz taj nema nivjere. Namaz je glavni stub vjere."

17Mufesir: Komentator Kurana


13/178


11

VANOST NAMAZA

Govor o vanosti namaza i njegovim prednostima je jako dug, o ovome emo nai mnogo govorau Allahovoj knjizi Kur'anu, sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mnogo vienego to mogu ja ovom prilikom da spomenem. Takoer, govor o propisima namaza, njegovimvadibima, sunnetima, adabima i uopeno o svemu onome to je dolo od Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, je more bez dna!

BROJ RUKNOVA, VADIBA I SUNNETA NAMAZA

Spomenuli su islamski uenjaci da je od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dolovie od est stotina sunneta i stvari koje su propisane (utemljenje u namazu), ovo je prenio ispomenuo Ibn Hibban, rahimheullahu, u svome sahihu (vjerodostojnoj zbirci hadisa), pa jerekao:

U etiri rekata koja klanja insan ima est stotina sunnetaAllahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje smo mi po poglavljima pobrojali i predoili u djelu SVOJSTVONAMAZA, pa nema potrebe da se ponova ti sunnet spominju uovoj knjizi, dakle u sahihu Ibn Hibbana rahimehullahu...

17F

18

Ibn Hibban je od veliki uenjaka, hafiza i poznavalaca hadisa, i od onih koji su mnogo prenosili iuzimali hadise od ejhova, stoga nema nikakve zapreke da kod takvoga kapaciteta bude ovoliki

broj sunneta koji se prenose od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.Njegovo rjei: est stotina sunneta, vjerovatno misli na sve ono to je preneseno od AllahovaPoslanika, sallallahu alejhi ve sellem, putem predaja koje su sahih (vjerodostojne) i predaja kojesu daif (slabe), a takoer vjerovatno je elio da kae ovim rjeima i ono to se ponavlja nasvakom rekatu.

18El-Ihsan u djelu hadisa 1867


14/178


12

Od stvari koje su ope poznate, jeste i to da ono to se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahualejhi ve sellem, da je inio ponekada na nekim rekatima ne znai da je to inio i na drugommjestu na tom rekatu osim onoga to doe mnotvom predaja i ima potporu u drugim hadisima isamoj praksi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.Pa ukoliko ovo bude cilj rjei Ibn Hibbana, to je ono to je bez sumnje opravdano, a ako budeneto mimo ovoga onda u njegovim rjeima ima propust. Spomenuo je Ibn Kajjim,rahimehullahu, u djelu: Medaridu Salikin19

Spomenuo je Abdu-l-Hajj El-Ketani, u svome djelu Fehresu Feharis

:

Ne prelazi namaz Allahova Poslanika, sallallahu alejhi vesellem, broj sunneta i onoga to je izmeu vadiba i mustehabavie od stotinu ili blizu toga.

20

19

Medaridu Salikin 2/117

20Fehresu Feharis 2/117

u biografijiAbdurrahmana El-Ajdrusa El-Misrija, od njegova uenika Muhammeda Hajta Es-Sendija i ejhaEz-Zebidijja i Uteje El-Edherija E-afija: da je on uao u Egipat (Misr) kod uenjaka Azharadok su oni birali ovjeka koji zasluuje da ih predvodi u namazu, pa su njega upitali o tome, paje rekao:

Nije dostojan toga niko osim onoga ko tokom jednog namazauradi pet stotina sunneta.

Na to su mu se udili, i traili od njega da im spomene te sunnete, pa ih je spomenuo. Rekao je

Abdu-l-Hajj El-Ketani:

I od kada sam uo te rijei a ja sam ih smatrao nestvarnim iudnim sve dok nisam naiao na stav Ibn Hibbana, te samnakon toga poeo da praktikujem praksu Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, u namazu sa svim pokretima te samnaao taj spomenuti broj ili ak neto i vie, i svako onaj kobude ostavio urbu tokom obavljanja namaza biva od onih koji

su pogodili, okoristili se i druge okoristili.


15/178


13

Kada bismo htjeli da pobrojimo te sve sunnete, propise namaza na bi se govor i seminar oduiojako puno, mnogo je hadisa koji govore o ovoj temi a koje su islamski uenjaci skupili i namapredoili. O ovom poglavlju pisali su mnogi uenjaci od njih su: imam Ahmed, rahimehullahu udjelu: Es-Salat takoer i Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin, u djelu Es-Salat kao i MuhammedIbn Nasr u djelu Ta'zim kadr Es-Salat i drugi dok su neki od potonjih uenjaka o ovoj temiskupili i tomove materijala.Ono to je dolo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, po pitanju ove teme je netooko hiljadu hadisa, izmeu sahih i daif predaja i predaja oko koji su se islamski uenjaci razili,odnosno imaju neki nedostatak. Da spomenemo sav govor ulme o njima kao i njihovo razilaenjenije mogue no, mi emo da priamo o onome to je poznato (utemeljeno) a toga su potrebnimnogi ljudi u svojim pitanjima a moda su ove stvari nepoznate i za uenike, tragaeerijatskoga znanja (Talibu-l-Ilm) od stvari koje su neki uenjaci uzeli kao osnovu a tome jesuprotan dokaz (praksa) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i praksa ashaba,radijjallahu anhu. Takoer nijjet mi je da kod svakog pitanja (mes'ele) kratko pojasnim dokaze zatu mes'elu oslanjajui se na Allahov Uzvieni govor, govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhive sellem, ili pak govor nekoga od ashaba radijjallahu anhum, tabina i na kraju imama ovogaummeta.Osonova u svemu ovome jeste govor Allaha dellea'nuhu, potom govor Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, dok sve mimo toga je u potrebi da se njemu doe sa dokazom anikako da ono bude dokaz neemu Allaha ljudi oboaju preko njegova govora, i govoraAllahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.Nakon spomenute prakse gledamo na postupke ashaba, radijjallahu anhum i na njihov konsenzus(Idma') shodno ovome rekao je imam Ahmed:

Idma' (konsenzus) je idma' ashaba, a oni poslje njih susamo sljedbenici (samo slijede njih).21

Slino ovome rekao je i Davud Ibn Alij

22

21

Zil Tabekatu Hanabile od Ibn Redeba 1/304

22El-Fekih i Mutefekih od Hatiba 1/427

, pa ukoliko se utvrdi idma' ashaba po odreenompitanju onda nema vie mjesta nakon toga da iko kae bilo ta, pa makar taj bio od najboljigeneracija tabina i islamski uenjaka. Stoga neophodno je da onaj koji ui uzme i zadovolji segovorom (stavovom) ashaba, radijjallahu anhum, kada su u pitanju stvari vezane za ibadete, jersu oni najblii da dokue znaenje onoga ta je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,time ciljao (elio), a oni su takoer najblii bili sputanju objave, te su bili najueni po pitanjustvarnosti, kao i razloga pojave odreenog hadisa pa kada se oni raziu onda tu zaista imairine!


16/178


14

Rekao je imama Ahmed, rahimehullahu, obraajui se onome ko je napisao knjigu Ihtilaf(Razilaenje) a on je Ishak Ibn Behul El-Enbari: Nazovi to djelo Knjiga irine23

Mrsko bi mi bilo, da se nisu ashabi, radijjallahu anhum razilazili (po pitanjima nekim), jer da su svi bili istoga stavaonda bi ljudi nakon njih bili u tjesnacu (tekoi)i oni su voe(imami) koji su nama uzor i dokaz. Ljudi se za njima povode,pa svako onaj ko bude uzeo za neki stav (govor) jednog od njih ta tu ima irine!

a slinoovome su i rijei Omer Ibn Abdulaziza:

24

Govor Ismaila je jako lijep.

Rekao je Kadi Ismail, Allah njime bio zadovoljan:

irina u razilasku ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je ustvari irina u idtihadu misli, no nijeirina u tome da neko uzme za neki stav jednoga od njih, a to to je uzeo nije ustvari istina pa ovo nije ispravan idtihad. Ihtilaf (razilazak) izmeu ashaba upuuje na to da su oniradili (postupali) shodno idtihadu pa je kao rezultat toga biorazilazak po odreenim pitanjima.

Dodavi na ovo rekoa je Ibn Adbul Berr, rahimehullahu:

25

23

Tabekatu Hanabile od Kadija 1/111

Namaz je drugi rukn od ruknova Islama, on je stub vjere, njega je Allah Uzvieni propisano ifarzom uinio kada je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem bio na Isra' i Miradu.

24Damiu bejan el-Ilm ve fadluhu od Ibn Abdul Berr 2/80

25Damiu bejan el-Ilm ve fadluhu od Ibn Abdul Berra 2/82


17/178


15

VRIJEME PROPISIVANJA NAMAZA

Razila se islamska ulema, poeviod historiara i drugi uenjaka oko godine El-Isra' (putovanjau Nebske sfere) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellema, a ono oko ega su sloni, jesteda je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao namaz u Mekki, dok nama nijepoznata kakvoa toga namaza (nije preneseno nita od vanjtine toga namaza). No, ono to miznamo i to je zabiljeeno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste da je on obavljao namaz

koji se sastojao od jednog ruku'a i dvije sedde, a takoer ima predaja da je Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dva rekata i sve druge predaje koje se biljee u knjigamasunneta.

ZNAENJE I DEFINICIJA RIJEI ES-SALATRije Es-Salat u Allahovom govoru, govoru Njegova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellema, atakoer i u Arapskom jeziku ima tri znaenja:

1.Es-Salat odnosno njeno znaenje je poznato u erijatu, a na ovo upuuju rijei AllahaUzvienog:

M 8 7] \ [ ZL:

Zato se Gospodaru svome moli (klanjaj) i kurban kolji.2.Et-Terhim odnosno milost (pomilovanje) od Allaha za Njegove robove, kao to je u

rijeima Allaha dellea'nuhu:

M 8 7N M L K J IOL:


18/178


16

Njih eka oprost od Gospodara njihova i milost.

Kao i u rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

Gospodaru moj smiluj se porodici Ebi Evfa (Salli ala EbiEvfa)...

3.Ed-Dua' odnosno dova a potvrda ovome jesu i rijei Allaha Uzvienog:

M 8 7r qsw v u t x|L:

I pomoli se za njih, molitva tvoja e ih sigurno smiriti.

Dakle misli se na dovu, a takoer na ovo upuuju irijei komentatora govora Allaha Uzvienog:

M 8 7q p o n m l k j i h L:

Ne izgovaraj na sav glas Kur'an kad molitvu obavlja, a i ne

priguuj ga; trai sredinu izmeu toga."Spomenute rijei odnose se na NAMAZ.Rije Es-Salat u jeziku ima znaenje Ed-Dua', a nazvano je ono s ime se mi pribliavamoAllahu Es-Salat jer mi tokom svoga namaza dovimo Allahu, a arapi imaju obiaj da netonazivaju nekim imenom kada se to vee za tu stvar ili pak bude sebebom (povodom) te stvari patako SALATU ALA EL-MEJJIT (Denaza) je nazvana tim imenom zato to ovjek tokomdenaze dovi za umrloga.

Dakle, kao to smo kazali rije Es-Salat ima puno znaenja u jeziku no, kada se kae rije Es-Salat u erijatu onda se misli na NAMAZ koji poinje TEKBIROM (izgovorom Allahu Ekber) azavrava se TESLIMOM (predajom selama) na poznati nain. Iz spomenutog razloga islamskiuenjaci Fakihi (El-Fukaha) definiui NAMAZ kau da je to: Ibadet koji ima odreene pokrete igovor (rijei) koji poinje TEKBIROM a zavrava TESLIMOM. A prenosi se od AllahovaPoslanika, sallallahu alejhi ve sellem da je rekao:


19/178


17

:

.

Klju namaza je ABDEST, njegov poetak (Et-Tahrim) je

TEKBIR, a zavretak (Et-Tahlil) predaja selama(TESLIM).25F

26

Pod rjeju Et-Tahrim oznaava sepoetak odnosno ini zabranjenim (haram) sve ono to je bilodozvoljeno prije ovoga tekbira (prije stupanja u namaz), a zavretak odnosno Et-Teslim tj.predaja selama ustvari dozvoljava (Et-Tahlil) sve ono to je bilo zabranjeno poetnim tekbirom.

PROPIS OSTAVLJAA NAMAZA Namaza je granica ili razdvaja izmeu MU'MINA i KAFIRA, te je iz istoga razloga Allahdellea'nuhu obeao i zaprijetio ostavljau namaza da ga eka vatra, pa ak do te mjere da jeAllah takoer zaprijetio onome koji je nemaran ili pak odgaa namaz da ga eka BOLNAKAZNA. Za sve reeno dolo je u sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,mnogo predaja koje upuuju da onaj koji ostavi namaz on time izlazi iz vjere, a hadis kojiupuuje na ovo biljei imam Muslim, rahimehullahu:

26Sunen Kubra 2/380


20/178


18

: .

Izmeu ovjeka i irka ili kufra je ostavljanje NAMAZA.

A takoer kod Tirmizije se biljei hadis u drugom kontekstu gdje kae Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem:

Izmeu Kufra i Imana je ostavljanje NAMAZA.

A kod Ebi Ja'le se prenose rijei da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

Nije nita izmeu roba i izmeu naputanja Imana osimostavljanje NAMAZA.

Dola je predaja od Mudahida Ibn Dibra da je on upitao Dabira:

"ta je to to ste smatrali granicom ili razdvajaem

izmeu Kufra i Imana u vremenu Allahova Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem? Pa je rekao: NAMAZ!"

I biljei AbduRezak od Ma'mera od Zuhrija od Ubjedullaha Ibn Abdullaha od Ibn Abbasa da jerekao:

Kada je uboden Omer, radijjallahu anhu, ja i jedna osoba od

Ensarija smo mu pomogli sve dok ga nismo uveli u kuu i nijedoao sebi sve dok nije osvanulo. Pa je rekao neki ovjek vi ganeete osvijestiti ni sa im osim sa NAMAZOM, pa smo rekli:O voo pravovjernih namaz, namaz...Te je on otvorio oi i rekao: Da li su ljudi klanjali? Pa smo rekli: Da! Zatim je


21/178


19

rekao: Doista nema asti u Islamu onaj ko ostavi NAMAZ, pa

je klanjao a njegove rane su krvarile!"A dovoljno je kao pretnja da se spomene, da e svako onaj ko bude ostavio namaz biti proivljensa: Faraonom, Hamanom, Karunom i Ubeje Ibn Halefom, kao to prenose imama Ahmed, IbnHiban, Taberani i drugi u hadisu Abdullah Ibn Amra, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahualejhi ve sellem:

:

.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem spomenuo je petdnevni namaza pa je rekao: Ko bude uvao ove namaze oni enjemu biti svjetlo, dokaz i spas na Sudnjem danu; a ko ih nebude uvao nee biti njemu svjetlo, dokaz niti spas na Sudnjemdanu i bie sa Faraonom, Hamanom, Karunom i Ubeje IbnHalefom.

26F

27

I ovo je od najjasni dokaza koji upuuju na KUFR onoga koji ostavi NAMAZ, jer prestan kasvijetla i uskraenost dokaza i spasa kao i boravak (prebivalite) sa Faraonom, Hamanom,Karunom i Ubeje Ibn Halefom na Sudnjem danu najprecizni i najdirektni dokaz koji upuuje naKUFR a takoer ko bude proivljen sa ovim spomenutim za njega nema nikakve nade niti

27Musned amin 1/152


22/178


20

uspjeha. Iz svega reenog ashabi, radijjallahu anhum i tabini su sloni oko onoga ko ostavinamaz, sve jedno da li to bilo NEGIRANJA OBAVEZNOSTI namaza ili je on ostavlja namaza

koji ga ostavlja iz LIJENOSTI ili NEMARA DA JE KJAFIR i time je izaao iz krugaISLAMA. Ovo reeno je stvar oko ega su se oni sloili, a razilaenje po ovom pitanju je ustvarinastalo nakon njih.

Ostavljanje bilo ega to je od uslova namaza (abdest ili kupanje od dunpluka) je ustvari kao isamo ostavljanje namaza, a nijekanje neega od namaza (uslova za namaza ili dijelova namaza)je ustvari kao i nijekanje obaveznosti namaza, jer je NAMAZ ustvari IMAN kao to je dolo urijeima Allaha Uzvienog:

M 8 7d c b a `ekL:

"Allah nee dopustiti da propadnu molitve vae.

Rije molitve odnosni se i ima znaenje NAMAZE, a ovome kao potvrda su i rijei u hadisu odMalika Ibn Earia, radijjallahu anhu:

--.

''istoa je pola imana.27F

28

Znai polovina namaza, a sam namaz ne moe da bude upotpunjen bez istoe.

Takoer, biljei imam Tirmizi i Muhammed Ibn Nasr u hadisu od Bira Ibn Mufadala a on odDeririja od Abdullah Ibn ekika El-Ukajlija da je rekao:

28Biljei imam Muslim u Poglavlju Vrijednosti Abdesta 1/140


23/178


21

Nije niti jedan od ashaba Allahova Poslanika sallallahu

alejhi ve sellem nita smatrao (gledao) od dijela ukoliko seostave KUFROM osim ostavljanja NAMAZA.

Ove rijei je potvrdio i idma'u (konsenzusu) se pridruio takoer od Tabina Ejub Ibn EbiTemime Es-Sihtijani, kao to to prenosi Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi u hadisu Hamad IbnZejda od Ejub Ibn Temime Es-Sihtijani da je rekao:

Ostavljanje namaza je kufr i oko toga nema razilaska.

I nije mi poznat niti jedan tekst (govor) od ashaba a niti od tabina da su oni gledali drugaije na

ostavljaa namaza osim da je on KAFIR, osim onoga to se prenosi od Ibn ihaba Ez-Zuhrija, aon je prvi koji je ukazao na drugaiji stav gore spomenutom kao to to biljei od njegaMuhammed Ibn Nasr El-Mervezi u hadisu od AbdelAziza Ibn Abdellaha El-Uvejsija, a on od

Ibrahima od Ibn ihaba da je onbio upitan o ovjeku koji ostavlja NAMAZ? Pa je rekao:

Ako je razlog njegova ostavljanja namaza to to je preao nadrugu vjeru (postao murted) on se UBIJA, a ako je pak razlog tome to je on grenik biva udaren jednim jakim (odgojnim)

udarcem i zatvara se.U ovom sluaju on ne gleda kafirom ostavljaa namaza, a najvjerojatnije on je pod ovim iskazommislio na ostavljaa jednog namaza, a ko ostavi namaz jedan tako da on izae iz svoga vremena ovo pitanje je ustvari ono oko ega se razila ulema! No, to se tie ostavljanja namazapotpuno ja ne znam nikoga na osnovu Kur'ana i sunneta Allahova Poslanika sallallahu alejhi vesellem a niti po govoru ashaba i tabina da su se oni razilazili po tom pitanju, nego je razilazak poovom pitanju nastao nakon ovih prvi generacija!

I ovo je ono, na emu je konsenzus ashaba radijjallahu anhum, kao to je rekao imam Ahmed,

rahimehullahu:

Konsenzus (El-Idma') je konsenzus ashaba, a oni poslje nihih samo slijede.

to se tie selefa (ispravnih prethodnika) samo je mala koliina njih reklo da ostavlja namazanije KAFIR od njih je: Muhammed Ibn ihab Ez-Zuhri i Hammad Ibn Zejd. A poslije njih je


24/178


22

grupa: Ibn Rud El-Hafid, Ibn Hibban, Et-Tahavi, Ibn Kudame, Ibn Abdu-l-Berr, Ibn Abdu-l-Hadi, Ebu Zura El-Iraki i Es-Sehavi.

Kada su u pitanju imami ovoga ummeta, kod njih je bilo poznato da onaj ko ostavi prvi i drugirukn ISLAMA (ehadet i namaz) on je poinio KUFR dok ukoliko bi ostavio neto drugo odruknova mimo spomenuti ne bi time izaao iz ISLAMA.

Kazala je neka ulema, a to se prenosi od Hasana, te takoer od Nafia, Hekema, Ibn Habiba kao iod Ishaka Ibn Rahavje a to je ustvari stav i govor imama Ahmeda, da onaj ko ostavi neto odRuknova Islama pa makar to bilo Zekat ili Post ili Hadd NAMJERNO ili IZ LIJENOSTI iliIZ NEMARA ili pak NEGIRAJUI TO KAO OBAVEZU (PROPIS) pa takav je KAFIR, adumhur (veina) uenjaka je na stavu da nije kafir. Stav da onaj ko ostavi neto od ruknovaislama da je on time kafir je poznata teza i poznat stav kod imama ovoga ummeta (selefa). No,meutim TEKFIR takvog pojedinca a na to upuuju svi spomenuti dokazi odnosi se na prvi idrugi rukn ISLAMA, i ne moe da se uzme dokaz za neto drugo mimo ova dva rukna!!!

Nakon ova dva rukna, najjai dokazi koji upuuju na kufr onoga ko ga ostavi jesu oni kojigovore o Haddu, kao to kae Allah Uzvieni:

M 8 7 ~ } |

L: Hodoastiti Hram duan je, Allaha radi, svaki onaj koji je umogunosti; a onaj koji nee da vjeruje - pa, zaista, Allah nijeovisan ni o kome.

A takoer, ono to se prenosi od Omera, radijjallahu anhu, da je rekao:

Ko bude u mogunosti da obavi Hadd pa ga ne obavi, pa zanjega je isto umro kao Jevrej ili Kranin - nema razlike.28F

29

Takoer se prenosi od imama ummeta da su tekfirili svakoga onoga koji je ostavio namazNAMJERNO, a od njih su: Ishak Ibn Rahavej i Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi.

29Seneed ovoga govora je ispravan


25/178


23

A sam Ishak Ibn Rahavej, rahimehullahu, je smatrao da onaj ko ne TEFKIRI OSTAVLJAANAMAZA, on pri sebi ima osobine MURDIJE.

I na osnovu ovoga vidimo mnogo poputanje od potonji generacija po ovom pitanju, daklepitanju KUFRA OSTAVLJAA NAMAZA, i ako na to upuuju dokazi od Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem.

STAV ETVERICE IMAMA O OSTAVLJAU NAMAZA

to se tie imama mezheba: Ebu Hanife, afije, Malika i Ahmeda, rahimehullahu demian,njihov stav po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA je razliit:

)5580(

IMAM AHMED IBN HANBEL, RAHIMEHULLAHU

Poznat stav od imama Ahmeda, rahimehullahu,po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA jeste da jeon TEKFIRIO takvu osobu, i smatrao je KAFIROM. To prenose mnogi njegovi drugovi(uenici) pa ak i obini ljudi. To se takoerprenosi od Ibn Hani, Hilal, Hanbel Ibn Ishak, IsmailE-alendi, Hasan Ibn Abdullah El-Iskafi, Ebu Bekr El-Mervezi, El-Mejmuni, Ebu Davud,Ahmed Ibn Ahmed El-Husejn Ibn Hasan i njegov sin Abdullah, Ebu Talib El-Istahri u dijelu o

imamu Ahmedu, kao to to spominje Ibn Ebi Ja'la El-Kadi u knjizi Tabekatu Hanabile.

Nije mi poznat stav od imam Ahmeda, rahimehullahu, drugaiji osim da je tekfirio ostavljaanamaza, osim onoga to pojedini njegovi sljedbenici razumiju u predaji od Ibn Saliha kada jebio upitan o POVEANJU i SMANJENJU IMANA gdje je upitao:


26/178


24

Kako se poveava i smanjuje IMAN? Pa je rekao: Kao to je

ostavljanje namaza, ili zekata ili pak hadda ili uopenoostavljanje FARZOVA.

Pa je reeno: U ovome je dokaz da navodno imam Ahmed smatra da onaj ko ostavi namaz, ontime gubi dio imana no, ne gubi iman (vjeru) potpuno u ovom stavu odnosno tvrdnji je slabostiz nekoliko razloga:

a) Stav imama Ahmeda, rahimehullahu, odnosno njegove rijei o smanjenju imana ostavivinamaz JEDAN tako daproe njegovo vrijeme, a to je i stav mezheba ne znai da je ontakvu osobu smatrao KAFIROM. On ne kae da je KAFIR ona osoba koja je iz

spomenutog sluaja ostavila namaz, zato je on sam, imam Ahmed u svome Musneduspomenuo hadis od Katade od Nasra da je rekao:

"Doao je ovjek Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi vesellem,pa je htjeo da dadne prisegu da nee klanjati osim dva namaza, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,prihvatio njegovu prisegu."

A poznato je kod drugova imama Ahmeda, rahimehullahu, da ono to je on spomenuo uMusnedu od hadisa a nije rekao drugaije tome ili pak da on sam ima po odreenojmes'eli (pitanju) dva stava pa ovaj hadis koji je zabiljeen doe kao potvrda tome.Prenesen je suprotan stav ovoj mes'eli Ibn Muflih u knjizi Adabu erija gdje je rekao:

Ono to je Ahmed, rahimehullahu, zabiljeio u Musnedu nije suprotno njegovom stavu, pa da li se to smatra njegovim Mezhebom ili ne? Ima razilaenje poovom pitanju izmeu sami njegovi sljedbenika, ipak onoto je vanjtina jeste da su oni saglasni sa imamom.

A ovo se isto biljei kod imama Malika rahimehullahu u knjizi El-Muveta

Na osnovu reenoga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,je dao dozvolu ovjekuda klanja samo dva namaza je slabije od da on ostaje na kufru a na osnovu svega


27/178


25

reenoga jeste da onaj ko ostavi namazili dva namaza u toku noi i dana tako da izaenjihovo vrijeme time on ne postaje KAFIR.

Ispravnim putem je preneseno da je Selef smatrao da onaj ko ostavi namaz kako je gorereeno biva KAFIROM, a ovo je stav Hasana El-Basrija, kao to je to prenio Ishak IbnRahavej, rahimehullahu, a to je ustavri stav imama Ahmeda, koji je suprotan vanjtini.Ovo je takoer stav imama Malika i afije kao to je to prenio imam Tahavi u dijeluMuhtesar Ihtilafu El-Ulema.

b) Veina drugova i uenika imama Ahmeda, rahimehullahu, prenose stav da je on smatraoostavljaa namaza KAFIROM, pa se ne ide putem sumnji nego se uzima UBIJEENJE iJASAN STAV.

Kada je u pitanju ono to je preneseno od Ibn Abdullaha, da je Ahmed, rahimehullahu, bioupitan o onome ko ostavi namaz mjesec? Pa je odgovorio: NAKLANJAT E GA! Odgovorna ovo pitanje biva na dva naina:

1. Da ne znai (nije obavezno da se razumije) iz rijei imama Ahmeda, rahimehullahu, da jeobavezna da NAKLANJA proputeno, odnosno NE TEKFIRENJE ISTOG, pa Ishak IbnRahavej smatra nevjernikom onoga ko ostavi namaz. On smatra takoer da onaj ko sepokaje biva obavezan da naklanja proputeno, a istog je miljenja i Abudllah IbnMubarek. Pa ukoliko govor njih dvojice nije razumljiv i prihvatljiv sam po hadisu, taprenosi se od Muhammeda Ibn Nasra u knjizi Ta'zimu Kadru Es-Salat u hadisu od

AbdulAziza Ibn Ebi Zura od Ibn El-Mubarek: Da je on bio prisutan pa ga je upitaoovjek o ovjeku koji je ostavio namaz nekoliko dana, pa je upitao: Pa ta je uiniodotini ovjek? Ree: Pokajao se za ono to je bilo pri njemu! Pa je rekao Ibn El-Mubarek: Neka naklanja ono to ga je prolo (to je ostavio) od namaza. Pa mi je priao irekao: O oe Muhmmedov, ovo nije u skladu sa hadisom!

2. Ovaj stav nije potpuno jasan, jer je ovo opa predaja a ostavljanje namaza moe da budeustvari negiranje obaveze istog iz dehla (neznanja) kao to je sluaj da se desi kod eneda joj izae krv i ona ne spozna ili ne pita razliku izmeu ove dvije vrste krvi, te misli daje to hajz, a to bude ustvari druga vrsta krvi (od bolesti ili slino) pa da li je ona obavezna

da ponovi te namaze? I na ovo se moe da odnosi rijei imam Ahmeda, i svi primjeri kojisu slini ovome!


28/178


26

79-3(

IMAM MALIK IBN ENES, RAHIMEHULLAHU

Ne pamti niti jedan tekst od njega, kao ni stav o kufru ostavljaa namaza, ili stav o tome da onnije kafir. No, od njega se biljee odreene prie, sve osim ubistva ostavljaa namaza kao to tobiljei od njega Ibn Abu-l-Berr u dijelu Et-Temhid i od Ibn Kasima, takoer od Malika u knjiziEl-Bejanu Ve Et-Tahsil. Poznati stav njegov kod njegovi uenika OSTAVLJA namaza nije

KAFIR i ovo je ono to prenose od njega mnotvo uenika pa i vie. Slino ovome biljee odnjega Ibn Rud i Ibn Abu-l-Berr. Prenio je Ibn Rud u knjizi Haijetu El-Medune od Malika:kufr ostavljaa namaza, te kao da je rekao stav imama Ahmeda, rahimehullahu, da onaj ko ostavijedan ili dva namaza on time ne biva kafir sa dokazom hadisa od Nasra, kao to smo prethodno otome govorili. ejh E-enkiti, rahimehullahu, je odbacio sve predaje i slabim ih ocijenio kojegovore da je imam Malik, rahimehullahu, tekfirio ostavljaa namaza.Prenio je imam Tahavi, rahimehullahu od Malika kao to se nalazi u El-Muhtesar da je onsmatrao murtedom (otpadnikom) onoga ko ostavi namaz da izae iz svoga vremena sve dok gane naklanja, a takoer prenose uenjaci fikha malikiskog mezheba, ispravnije i bolje stavove oddrugi, jer oni su ti koji najbolje poznaju dokaze mezheba.

)50- 04IMAM MUHAMED IBN IDRIS E-AFI,

RAHIMHULLAHU

Nije mi poznat niti jedan direktan tekst od imama afije, rahimehullahu, da je on drugaijegledao na ostavljaa namaza osim da je on KAFIR, i ako su njegovi uenici odnosno drugoviprenijeli odreeni broj stavova o ne Tekfiru ostavljaa namaza, kao to to biljee neki od njegovisljedbenika od koji su: Es-Sabuni u Aqidetu Es-Selef i imam Nevevi u dijelu El-Medmukao i drugi. Prenosi nekoliko imama od imam afije, rahimehullahu, da je on gledao (smatrao)KAFIROM ostavljaa namaza kao to to biljei imam Tahavi, rahimehullahu, u Mueklu El-


29/178


27

Asar i Muhtesar Ihtilafu El-Ulema pa ak se prenosi da je on, imam afija, rahimehullahu,smatrao KAFIROM onoga ko ostavi namaz tako da on izae iz svoga vremena. Takoer, sam

imam afija je ukazao na ne tekfir ostavljaa namaza i to u openitom stavu kao to je dolo uknjizi El-Umm gdje je rekao:

Kada bi ovjek ostavio namaz tako da izae iz svoga vremena, ta on se sam izloio (stavio) u runu i nezahvalnu poziciju,osim ako mu Allah oprosti.

Znai: On se nalazi u Allahovim rukama tj. Njegovoj volji, a u toj poziciji ne bude niko osimMUSLIMAN RASIPNIK (nemarnik). Tako da nema niko pravo da porekne openito tekfir i stavimama afije spram ostavljaa namaza. A vjerojatno, ovdje se misli na jedan namaz koji izae iz

svoga vremena kao to je to sluaj sa vanjtinom mezheba imama Ahmeda. Pa kae: Ukolikoovjek ostavi namaz da izae iz svoga vremena... i vjerojatno je ovo njego zadnji stav osimonoga koji je rekao imam Tahavi, rahimehullahu, ili pak ono to je prenio Tahavi odnosi se zaneobaveznost naklanjavanje namaza. Dok u rijeima od imama afije, rahimehullahu, kojispominje izlazak namaza iz njegovog vremena ustvari je dokaz da se misli na jedan namaz, jer uprotivnom ne bi bilo koristi od spominjanja namaza ukoliko se on potpuno ostavi (dakle svinamazi).

)500(IMAM EBU HANIFE, RAHIMEHULLAHU

Poznat i rairen stav imama Ebu Hanife, rahimehullahu, po pitanju OSTAVLJAA NAMAZAjeste da on nije smatrao da je on KAFIR, a to je od njega prenijelo mnotvo njegovi uenika idrugova od njih je: Imam Tahavi u knjizi El-Muekil a takoer i u Muhtesar Ihtilafu El-

Ulema' a na emu su bili i njegovi ejhovi kao to je Hammad Ibn Ebi Sule jman i drugi.Spomenuo je Es-Sebki u dijelu Tabekatu E-afije raspravu izmeu imama Ahmeda i imamaafije, rahimehullahuma,po pitanju ostavljaa namaza:Rekao je afija imamu Ahmedu: O Ahmede , da li ti kae da je on KAFIR?

Kae Ahmed: Da

Pa ree afija: Ukoliko biva KAFIROM,pa kako e da (ime) postane MUSLIMAN?


30/178


28

Ree Ahmed: Rei e LA ILAHE ILLALLAH MUHAMMEDUN RESULULLAH.

Ree afija: Pa taj ovjek nije ni napustio te rijei (on i dalje izgovara to).

Ree Ahmed: Postat e musliman tako to e klanjati!

Ree afija: Namaz kafira nije ispravan, i ne moemo njemu na osnovu namaza da potvrdimoISLAM.

Pa je uutio imam Ahmed!!!

Ova pria nema osnova,jer nije dola ispravnim putem i ovu priu je spomenuo Es-Sebki, al sanesigurnim (neispravnim) dokazima koji nisu prikladni da se prenose i da se pripisuju ovojdvojici imama,velikana ovoga ummeta.

Sve ovo reeno, a i mnogo toga to je nemogue da se spomene ukazuje da se ostavljanje namazane deava samo jednim stanjem, a dovoljno je to smo kazali rijei Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, kao i mnoge predaje od imama i voa ovoga ummeta od selefa ihalefa (potonji generacija). PROPIS NAKLANJAVANJA NAMAZA ZA ONOGA KO GA

NAMJERNO OSTAVI

KO OSTAVI NAMAZ NAMJERNO, tako da izae njegovo vrijeme bez erijatski opravdanograzloga - stav veine islamski uenjaka je da ta osoba biva obavezna da naklanja taj namaz, kaoto je sluaj sa ovjekom koji namjerno tokom ramazana prekine post, on takoer biva obavezanda naposti taj dan. No, ispravan stav jeste da on nije obavezan da naklanja taj namaz, jer nemadokaza u erijatu za takvo neto nego e da povea broj dobrovoljni namaza i da se pokaje dok jesamo ostavljanje namaza vei prestup od ne naklanjavanja!

Sam propis nadoknade odnosno naklanjavanja je zaseban erijatski propis koji zahtjeva dokaz dabi se po tome radilo, a nema dokaza za tu mes'elu. Namaz je mogue obaviti u njegovo vrijemeili pak naklanjati ili ponoviti u sluaju potrebe...no, sve prethodno reeno samo ako postojiBoanski dokaz (El-Vahj) a ne znam niti jednog od ashaba, radijjallahu anhum, da je rekao da senamaz naklanja kada ga ostavi namjerno spram onoga to se prepisuje odreenim ashabaima.

Rekao je Ibn Redeb:


31/178


29

Ne poznajem niti jedan govor od ashaba da je neko od njih

rekao da onaj ko ostavi namaz biva obavezan da ga naklanja,pa ak da nema jasan stav niti od tabina takoer osim to seprenosi od En-Nehia.

A ono to mi je poznato od najjai predaja po ovome pitanju jeste stav Hasana El-Basrija kao toto biljei El-Mervezi gdje je rekao:

Kada ovjek ostavi jedan namaz namjerno, on taj namaz neeNAKLANJATI.

Komentariui rijei Hasana El-Basrija, rekao je Muhammed Ibn Nasr: Rijei hasana mogu sedvojako da razumiju:

- Da je ustvari Hasan tekfirio onoga ko ostavi namaz NAMJERNO, pa iz toga razloga onnije smatrao obaveznim da naklanja taj namaz kafir nije obavezna da nadoknadi netood farzova tokom svoga KUFRA (nevjerstva).

- Ukoliko se razumije iz Hasnovi rijei da on nije tekfirio takvu osobu koja ostavi namaznamjerno, pa on je gledao na to kao obavezu koju je Allah propisao u odreeno vrijeme

da se obavi, pa ukoliko ne bi to uinio u tome vremenu on bi u stvari bio GRENIK jer je ostavio FARZ u vremenu u kome mu je propisan (nareen). Pa ukoliko bi doao satim namazom nakon njegova vremena, on bi ustvari doao s neim u drugom neobavezno vrijeme pa tako da mu to ustvari i ne koristi. I ovaj stav su poduprli mnogiuenjaci kao to su: Ibn Hazm, Ebu Abdurahman (suvremenik afije) a toje takoer istav El-Humejdija koji se biljei u knjizi aqide u posljednjem dijelu knjige El-Musnedna to je ukazala odreena ulema i imami kao Berbehari, Ibn Betta i Devdezani.

Takoer nije obavezno i ne razumije se da onaj ko kae da je obavezna osoba koja ostavinamaza da ga naklanja da ustvari ona time ne biva kafir jer Ishak Ibn Rahavej,

rahimehullahu, je smatrao da ovjek koji ostavi namaz namjerno biva kafir, no ukoliko sepokaje biva obavezan da naklanja namaze koje je propustio namjerno!

I ono to elim da pojasnim jesu ustvari pet dnevni namaza koje je Allah Uzvieni, propisaoza svoje robove u Svojoj knjizi i jezikom Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.Ovaj namaz je pojanjen od samog poetka pa sve do kraja a sam govor o o nome to se radiprije i nakon namaza je jako opiran i velik tako da emo se mi koncentrirati na ono to jebitno i neophodno da se spomene!!!


32/178


30

BONTON (PONAANJE) PRI ODLASKU U MESDID

Namaz je propisan da se ide i obavlja u mesdidima i zato su oni sagraeni, a Allahdellea'nuhu je propisao da se obavlja dematski kao to je to u rijeima:

M 8 7r q p oL:

I zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte!

Dolo je mnogo predaja od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o samom bontonu inainu odlaska u mesdide.

Propisano je da ovjek kada nijjeti da ide u mesdid izae iz svoje kue pod abdestom za svakinamaz, pa ukoliko bi klanjao pet dnevni namaza sa jednim abdestom nema smetnje za to.Takoer propisano je da ovjek ide na namaz sa smirenou i polahko kao to je to propisanoprilikom obavljanja samoga namaza. U vjerodostojnoj zbirci od imama Muslima biljei se hadiskoji se pripisuje Ebu Hurejri, radijjallahu anhu:

Kada neko od vas krene u (zanijeti) namaz ta one je uNAMAZU.

Pa ovo upuuje da je obaveza da svako onaj ko krene ka mesdidu da se opskrbi (odgoji)odgojem samoga namaza ostavivi brzinu (urbu) a pridravajui se skruenosti i smirenousvim dijelovima tijela, a ovo je naredio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, onome koizae ka mesdidu da ne ispreplee svoje prste a to je povezao sa hoda ka mesdidu i namaza.

Prenosi se hadis od Semame El-Hannata, a on od Udre zabrana o prepletanju prsta tokomodlaska u mesdid, no ovaj hadis nije Sahih (ispravan), biljei imam Ahmed, Ebu Davud,Tirmizi i drugi:


33/178


31

:

.Kada neko od vas uzme abdest na najljepi nain pa izaeciljajui namaz neka ne preplee prste svoje izmeu ruku jer jeon u NAMAZU.

29F

30

I ovaj hadis nije ispravan kao to rekosmo, jer je El-Hanat u senedu nepoznat i njegovi su hadisi

na stepenu munkera (odbaeni) rekao je o njemu Darekutni:Nepoznat, odbaen!

Biljei se hadis o zabrani prepletanja prstiju u mesdidu od Ebi Seida El-Hudrija, radijjallahuanhu, ali i on takoer nije ispravan a ispravnim putem je preneseno od Ebu Hurejre, radijjallahuanhu, da je vidio Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, odnosno da prenosi u hadisu:

... zatim je ustao i otiao do drvena stuba u mesdidu te se nanjega naslonio i isprepletavi prste ruku...

A takoer dobro nam je poznat hadis u kome je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,rekao:

Vjernik je za vjernika kao graevina...

Nakon ega je pokazao praktino to prepletavi prste ruku.

Takoer se biljei hadis u Buharinoj zbirci hadisa od Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je rekao:

: .

30Biljei imama Ahmed 30-28


34/178


32

Prepleo je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, svojeprste.

I na osnovu ovoga sam imam Buhari smatrao to dozvoljenim a sam je pisajui svoj sahih staviopoglavlje Poglavlje o prepletanju prstiju u mesdidu i drugdje i na osnovu ove dozvolerazumije se da ukoliko je to dozvoljeno da se ini u mesdidu onda je i drugdje pree da budedozvoljeno!Takoer, osoba koja ide ka mesdidu ii e tako da ne tri dakle obinim hodom po rijeimaAllahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao to se biljei u zbirkama vjerodostojnihadisa:

:

.Kada ujete Ikamet (poziv), iditi na namaza sa smirenou.

30F

31

I ovo je openita naredba koja obuhvata sve namaze pa makar ta osoba i bila Imama (predvodniku namazu). Sam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,je rekao onima koji su urili nanamaz kada je jedne prilike klanjao ljudima, pa je uo neke kako ure u pozadini pa u sahihu odimama Buharija se biljei hadis od Ebi Katade, radijjalahu anhu, da je rekao:

Dok smo jedne prilike klanjali sa Allahovim Poslanikom uli smo galamu (buka, lupa) ljudi pa kada je klanjao rekao jeAllahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

31


35/178


36/178


34

Kada bude prouen Ikamet neka niko od vas ne ide drugaijeka namazu osim kako je to iao prije samoga Ikameta.

Biljei Ibn Ebi ejbe od Sabita a on od Enesa, radijjallahu anhu, da je rekao:

Izaao sam sa Zejd Ibn Sabitom u mesdid pa sam ubrzaohod ka mesdidu no, on me je uhvatio (spreio).

I sve to je ovjek udaljeni od mesdida pa on ima veu nagradu (kada ide ka mesdidu) zbogmnotva koraka kao to prenosi imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu Dabira, radijjallahuanhu, da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem Beni Selem kada je htjeo

da priblii svoju kuu ka mesdidu:

O Beni Seleme vaa kua vama doprinosi nagradu, vaa kuavama doprinosi nagradu (ostavlja trag).

Pa ukoliko ovjek moe da smanji svoje korake ka mesdidu a da ga time ne proe nita odnamaza ta on ima veu nagradu inaAllah, a Allahova milost i dobrota su neizmjerne.


37/178


35

DOVA I ZIKR PRILIKOM IZLASKA IZ KUE KA

MESDIDU

Nije poznato a niti preneseno ispravnim putem niti jedna od dova (namjenski za to) od AllahovaPoslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on uio odnosno izgovarao kada bi izaao iz kue kamesdidu ili ka drugom mjestu. A ono to se biljei u vezi spomenute teme kod Ebu Davuda idrugi u hadisu od Ummu Seleme, radijjallahu anha: Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi vesellem rekao:

:

:.

Allahov Poslanik je imao obiaj da kada bi izaao iz kue ui ovu dovu:

Allahu moj, molim Ti se da ne zalutam ili ne budem zaveden,da ne posrnem ili ne budem naveden na grijeh, da ne inimnasilje ili da meni ne bude uinjeno - da ne budem glup ili dase na meni nerazumnost ne ispolji.

32F

33

Ovaj hadis nije vjerodostojan i nije ispravan jer u njegovom senedu (lancu prenosioca) je ovjekpo imenu E-abi i on prenosi od Ummu Seleme, no meutim on nije uo ovaj hadis od nje panakon ovoga biva sened prekinut, a od artova ispravnosti hadisa jeste da sened bude spojen!Na ovo je upozorio i ukazao Ali El-Medini (i ako je imama Hakim u svome Mustedreku rekao daje ovaj hadis sahih i po artovima dvojice [ejhova al ga oni nisu zabiljeili, no vjerojatno je i onsam bio zaboravio ili nije obraao panju na ovjeka pod imenom E-abi). Ovu prethodnutvrdnju negirao je i sam imam Hakim u knjizi Ulumu Hadis i ova je knjiga napisana od imama

33Sunen Kubra 5/251


38/178


36

dok je bio u punoj svojoj vrstini (pamenju) i on je rekao: E-abi nije uo ovaj hadis odAjie.to se tie hadisa koji se prenosi od Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, koga biljei Tirmizi,Nesai i drugi u hadisu od Hadada a on od Ibn Derida, od Ishaka Ibn Abdullaha Ibn Ebi Talheod Enesa Ibn Malika: Da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi izaao izkue uio:

--

:

.

.

U ime Allaha, oslanjam se na Allaha, nema stanja, kretanjaniti snage bez Allahove pomoi Te mu bi reeno: Upuen si,Dovoljno ti je, Zatitio si se, pa se udalji od njega ejtan, pa

kae njemu ejtan drugi: ta hoete od onoga koji je upuen,opskrbljen i zatien, nema vam kod takvog posla.33F

34

Ovaj hadis je garib (stran) i odbaen! Izdvojio se po ovom hadisu Ibn Derid od Ishaka odEnesa, i nije ga uo Ibn Derid od Ishaka kao to je to potvrdio imam Buhari.Takoer i Darekutni je rekao isto po pitanju ocjene ovoga hadisa, kao to se biljei u knjizi El-Ilel rekao je: Ispravno je da Ibn Derid nije uo ovaj hadis od Ishaka.

Biljei hadis imam Hakim od Ata Ibn Jesara od Suhejla Ibn Ebi Saliha a on od oca od EbuHurejre, radijjallahu anhu, da je rekao: Allahov Poslanik bi izgovarao rijei kada bi izaao izkue:

34

Sunen Ebu Davud 4/486


39/178


37

:

:.

U ime Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahovepomoi, na Allaha se oslanjam.34 F35

Ispravno je da su ovo rijei Kaba El-Ahbara kao to to biljei Ibn Ebi ejbe u Musanefu saispravnim lancem od njega.

NIJET ZA NAMAZ

Obaveza na svakom muslimanu je da prilikom bilo kojeg dijela kojeg eli uiniti, prisutnimuini i donese NIJET, pa ak i u djelima koja su u osnovi adet (nisu od ibadeta) kako bi poveaosvoju nagradu iz istoga razloga rekla je islamska ulema:

Nijet je trgovina UENJAKA

To je ono ime su oni malim djelima sticali veliku nagradu a to najvjerojatnije zbog veliinenijeta gledali su na NIJET kao na PROFIT.Pa tako uenjak tokom nekoga djela udrui vie nijetova pa mu Allah Uzvieni time upie mnogenagrade i ako je on uinio samo jedno djelo. Pa tako kada ovjek krene ka mesdidu on nijetiNAMAZ, NAZIVANJE SELAMA, UKLANJANJE PREPREKE S PUTA, IDE SKRUENO ISMIRENO, UDIJELI SADAKU i slino te biva nagraen mnotvom svojih nijeta i biva u veojnagradi od onoga koji samo nijeti i ide na namaz i ako vanjtinom njihova djela su ista nonagrada je razliita i velika.

35Mustedrek 1/700


40/178


38

VRIJEM U KOME JE OBAVEZNO DA SE PRISUSTVUJE

NAMAZU

Obaveza ovjeku je da prisustvuje (ide ka) namazu kada uje IKAMET (EZAN) a ukoliko biotiao prije, pa to je lijepo i pohvalno djelo a nije obavezno, pa ukoliko bi poranio to je bolje pokonsenzusu islamski uenjaka.

Ukoliko bi ovjek bio lijen (ne trudivi se da porani ka mesdidu) pa iao u mesdid da klanjabiva grean onoliko koliko je zakasnio, zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellemrekao:

.

Kada ujete Ikamet (Ezan) krenite u mesdid i nemojte uriti,budite smireni. Pa ono to stignete klanjajte a to vas proedopunite (upotpunite).35F36Ukoliko bi insan stanovao daleko od mesdida i ako bi ekao na Ikamet on bi zakasnio u dematnjemu je obaveza da porani i krene prije u mesdid kako bi stigao demat (prvi tekbir).

36Biljei imam Ahmed 16/519


41/178


39

RAZLIKA U VRIJEDNOSTI MESDIDA, VRIJEDNOST

DREVNOG MESDIDA

Nema razlike izmeu mesdida jednog od drugoga, osim tri mesdida na osnovu dokazaAllahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a pree je ovjeku da klanja u mesdidu koji muje najblii da bi se sprovela korist mesdida, da u njemu klanjaju oni koji su najblii i na ovomstavu je selef (ispravni prethodnici) kao to se to biljei kod Ibn Ebi ejbe od Mensura od

Hasana da je rekao:

Volio je da bude u mnotvu svoga naroda (komija), odnosnoda poveaje skup svoga naroda.

Dola je predaj od neki ispravni prethodnika da su oni voljeli da klanjaju u mesdidu starijem(prije sagraenom) od novoga i ovo je ispravnim putem preneseno od Enesa Ibn Malika, kao toto biljei Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin u knjizi Es-Salah u hadisu od Ibn Sirina:

Iao sam sa Enes Ibn Malikom iza jednoga ugla pa smo naili pored mesdida i on upita: Je li ovo novi mesdid? Paukoliko bi rekao da, on bi ga proao, no ukoliko bi rekao Atik(drevni, davnanji) klanjao bi u njemu!

Biljei Ibn Ebi ejbe od Mamera od Avfa da je rekao:

Priao mi je jedan ovjek od stanovnika pustinje. Ree: Jednoga dana doao nam je ovjek izvelika grada, pa tako jednoga dana dok smo bili pored vrela vode zadesi se i on, no u to vrijemenastupi namaz, a mi smo imali dva mesdida u tom kraju, pa nas taj ovjek upita koji od ova dva

je prvi sagraen? Pa mu bi reeno ovaj, pa se uputi ka njemu.

Neki su unapreenje odnosno pravdanje drevnog (starijeg) mesdida nad novim dokazivalirijeima Allaha Uzvienog:


42/178


40

M 8 7J I H G F E D C B AL: Mesdid iji su temelji, ve od prvog dana, postavljeni na strahu od Allaha zaista vie zasluuje da u njoj obavljamolitvu.

Pa na osnovu rijei ve od prvoga dana razumije se propisanost klanjanja u mesdidu koji jenapravljen prvi.A vjerojatno poenta i cilj Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, jeste spreavanje izgradnjemnotva mesdida bez potrebe, a to bi moglo da dovede do rascjepa meu muslimanima. Patako svako onaj ko ne bi volio odreenog ovjeka ak ta prezire ga imao b i priliku da ide u

mesdid i klanja u koji ne odlazi ovaj ovjek, a poznato je da okupljanje muslimana na jednommjestu znai njihovu slogu, potpomaganje i snagu a i ono najbitnije odbacivanje pojave mrnje inetrpeljivosti meu njima.Na drugu stranu, neka ulema nisu pravili razliku izmeu mesdida novog ili pak onoga starog(ranije napravljenog), rekao je Amidi:

Nema razlike izmeu starog i novog mesdida.

DOVA PRI ULASKU U MESDID

Od sunneta je da ovjek kada odlui da ue u mesdid kae i proui dovu koja je dola u erijatuod Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.Biljei imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu od Sulejman Ibn Bilala od Rebie IbnAbduRahmana od AbudlMelika Ibn Seida od Ebu Seida ili Ebu Humejda da je AllahovPoslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:

- --


43/178


41

- .

.

Kada neko od vas htjedne da ue u mesdid neka kae:Gospodaru moj otvori mi vrata Svoje milosti, a kada izaeneka kae: Gospodaru ja traim od Tvoje dobrote (podari mi izTvoje dobrote).

36F

37

to se tie donoenja Salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pri ulasku u mesdid

prije spomenute ove dove, dolo je kod Ebu Davuda sa slabim predajama u hadisu od Daraverdiaod Rebie, a u ovom prenoenju se izdvojio Daraverdi, i nije sauvana ta predaja (nije pouzdana).

Biljei imam Ahmed i Tirmizi kao i drugi hadis od Abdullaha Ibn Hasana od njegove majkeFatime kerke Husejnove Es-Sugra od Fatime El-Kubra (kerke Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem) da je rekla: Allahov Poslanik je imao obiaj da kada ue u mesdiddonese Salavat i Selam na Muhammeda, te bi rekao:

: :.

Gospodaru moj oprosti mi grijehe i otvori mi vrata Svoje milostia kada bi izaao donio bi Salavat i Selam naMuhammeda te bi rekao: Gospodaru moj oprosti mi grijehei otvori mi vrata Svoje dobrote. 37F38

37Sahih Muslim 2/155

38Sunen Tirmizi 2/127


44/178


42

Takoeru ovom hadisu ima prekid kako navodi autor ovog dijela dok je ejh Albani ocijenioovaj hadis ispravnim (sahih).Rekao je imam Tirmizi, hadis od Fatime je hadis hasen (dobar) a njegov sened nije spojen (ima prekid) a Fatima kerka Husejnova nije doivila Fatimu kerku Poslanika, sallallahu alejhi vesellem, a Fatima je ivjela nakon Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nekoliko mjeseci, daklenije pouzdano i ispravno da se kae i donosi salavat i selam na Poslanika pri ulasku u mesdid naosnovu svega gore spomenutog (nema jasna i ispravna dokaza).

ULAZAK DESNOM NOGOM U MESDID

Pree je da pri ulasku u mesdid prvo prui svoju desnu nogu, a ono to je najblie ovom abiljei se u hadisima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a on je ustvari i jedini dokazu ovom poglavlju to direktno govori o ovoj temi jeste hadis koji biljei imam Hakim uMustedreku, a od njega dalje prenosi Bejheki u svome sunenu u hadisu od Ebu Velida odeddada Ibn Seida, od Muavije Ibn Kureh od Enesa Ibn Malika da je rekao:

:

: .

Od sunneta je kada eli da ue u mesdid da pone (prui)desnom nogom, a kada izlazi da pone (prui) lijevunogu.38F39

U ovom hadisu se izdvojio po predaji eddad Ibn Seid, i ako je pouzdan nije opravdano njegovoizdvajanje. Zato je rekao Bejheki nakon to je spomenuo ovaj hadis u svome sunenu:

39Sunen Bejheki 2/442


45/178


43

U ovom se hadisu izdvojio eddad Ibn Seid, a sam hadis nijejak.Na osnovu svega spomenutog ovaj hadis je MUNKER40

40

Munker: Hadis koji prenosi slab prenosilac i tim hadisom se suprotstavlja pouzdanom prenosiocu i njegova

suprotnost je hadis maruf (poznat)

, meutim i ako ovaj hadis nije govorAllahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali rad po ovom hadis je prihvaen.Rekao je imam Buhari u svome sahihu: Poglavlje o pruanju prednosti desnoj strani pri ulaskuu mesdid i drugdje.Ibn Omer je imao obiaj da desnom nogom ulazi u mesdid a kada bi odluio da izae onda bi toinio lijevom nogom. I ova predaja od Ibn Omera je dobra i nisam joj naao mahanu. Samo prihvaanje ove predaje od strane imama Buharija ukazuje na pohvalnost toga postupka izabiljeio je hadis od Ajie, radijjallahu anhu:

I lijepim je gledao (smatrao) davanje prednosti desnoj straniu svemu.

Takoer, na osnovu ove predaje odnosno ove prakse izgraeno je pravilo da ukoliko se radi ostvarima u kojima ima uee dvije noge i dvije ruke, a od lijepi (pohvalni) stvari je daje seprednost desnoj strani dok bi bilo pak neto suprotno navedemo onda prednost ima lijeva strana.Ponekada se kae ovo je u stvarima prirode ovjeka (vjernika) tj. od adeta a nije od ibadeta.Kada se govori o ibadetima onda mora da bude jasan dokaz o propisanosti toga ibadeta, i ono tose biljei i prenosi od Ibn Omera, radijjallahu anhu, je specifini sluaj a vjerojatno je naaodokaz na kome je to zasnovao.Dokazivanje hadisom koji prenosi Ajie, radijjallahu anha, nije prikladno a Allah najbolje zna,

jer iz ovoga proizlazi da bi bilo propisano da se daje prednost desnoj strani u mnogo stvari pa i uibadetima za koje u osnovi nema dokaz za takvo neto, al na osnovu predaje od Ibn Omera,radijjallahu anhu, moe da se napravi izuzetak po pitanju ulaska i izlaska iz mesdida. Kada jerije o adetima (obinim stvarima) kao to su uzimanje i davanje pa nema smetnje da to ljudiobavljaju i vre desnom rukom pa ak ta vie to je sunnet i ako za to nema dokaza pa je zato iAjia, radijjallahu anha rekla:

To je bila praksa Allahova Poslanika, sallallahualejhi ve sellem,u svim stvarima.Kada se govori o sluaju ovjeka koji doe pred mesdid u obui lijepo je i treba da postupi nasljedei nain: Da izuje prvo svoju lijevu nogu te potom stane na obuu a potom izuje desnunogu i onda stane na svoju obuu takoer a tek onda da prui i ue u mesdid svojom desnomnogom kako bi prilikom izuvanja prvo izuo lijevu a onda desnu a pri ulasku prvo uao desnomnogom.


46/178


44

TAHIJETUL MESDID I NJEGOVI PROPISI

Ukoliko ovjek uavi u mesdid zatekne muezina da je ve prouio ikamet on e da se pridruinjima, a ako bude drugaije on e da klanja Tahijetul mesdid, a ono je sunnet na kome jekonsenzus islamski uenjaka, samo je Ibn Hazm rekao da je to vadib (farz). Stav etiri imam popitanju Tahijetul mesdida to je lijepo, pohvalno da se uini. Ukoliko bi ovjek ulazio umesdid vie puta u kratkom vremenu onda mu je dovoljno samo jednom da klanja spomenutinamaz. Neki od uenjaka (fakiha) mezheba Hanefiskog rekli su da je ovjeku dovoljno da samo jednom u toku dana klanja Tahijetul mesdid, te da kae kada eli ponovo da ue:SUBHANALLAHI, VELHAMDULILLAH, WALLAHU EKBER, a ovo nije pouzdano izahtjeva dokaz koji bi ga stavio na stepen propisanosti.Ovaj propis odnosno ovo djelo ne prekida ukoliko bi ovjek uavi u mesdid sjeo, jer je AllahovPoslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio ovjeku po imenu Sulejk El-Gatafani da klanja dvarekata nakon to je sijedio u mesdidu, a na ovom je stavu i Ibn Hiban koji je rekao da sjedenjene ponitava propis obavljanja (klanjanja) Tahijetul mesdida. Takoer postoji predaja od nekiuenjaka da vrijeme tahijetul mesdida biva prije nego se sjedne i to je bolje a da je dozvoljenoda se klanja nakon sjedenja na ovom je stavu bio imam Et-Taberi.Nema smetnje da ovjek sjedi prije nego klanja ovaj namaz ukoliko ima potrebu kao to su dapojede neto ili pak da pije vodu ili da popria na kratko ili pak da se odmori a zatim da klanja.

Ovo se razumije iz rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve slelem:

I neka ne sjeda prije nego klanja dva rekata...

Cilj ovi rijei jeste da se ljudi postaknu na klanjanje ovaga namza odnosno da ne uzimajumesdide za mjesto sjedenja prije nego se klanja, sagraeni su da bi se klanjalo u njima. A sveono to se kod ljudi podrazumijeva pod POTREBAMA i ono slijedi ovaj gore spomenuti propiskao to je: sjedenje, razgovor, jelo i pie... pa nema smetnje za ove stvari u sluaju potrebe aosnova u ovome je OBOAVANJE ALLAHA kao to se prenosi da je Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, govorei o cilju mesdida rekao: Namaz, itikaf, zikr, uenje Kur'ana,

iekivanje namaza i sve drugo za ta ima jasan dokaz koji upuuje na to.Kada je u pitanju ime TAHIJETUL MESDID ono je dolo i nazvano ovim nazivom u potonjimgeneracijama a vjerojatno je uzeto iz rijei:

TAHIJETU EL-BEJTI ET-TAVAF


47/178


45

"Pozdrav Kabi je injenjeTavafa!"Znai pozdrav nije namaz dok neki ljudi to pripisuju Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve

sellem, a to nema osnovu.Ovaj namaz nije zaseban namaz kao to je to Vitr, ili dva rekata prije sabaskog farza ili pak Duhanamaza, nego se on ubraja u namaze koji su iz domena dobrovoljni. Ovaj namaz mogu dazamjene farz namazi ili Duha namaz za onoga koji ue u mesdid da klanja Duha namaz ilipritvreni sunneti na osnovu slonosti ispravni prethodnika, dok pak ovo nije stav kod potonjigeneracija jer su uenjaci Fikha smatrali ovaj namaz zasebnim namazom i da on ima svojeposebne propise to je pogreka koja je odvela do stava smatranja zasebnosti ovoga namaza.Ispravno je da ovaj namaz nije cilj samo po sebi nego je on propisan kako bi se u objektumesdida klanjao namaz (stalno). Islamski Fakih emsudin El-Humevi E-afi je smatraorunim i neprikladnim ovo ime i njega je poricao rekavi:

"Ne govorite TAHIJETUL MESDID (Pozdrav mesdidu) nego recite TAHIJETUL RABBU-L-MESDID (PozdravGospodaru Mesdida).

Istina, ovo nije jako miljenje koje ima uporite a sam naziv tahijetul mesdid kruio je na jezikuprvih i potonji uenjaka i generacija ne mislei na prvu generaciju ashaba i tabina.Na osnovu reenoga, ukoliko bi ovjek uao u mesdid da klanja Vitr namaz to bi mu zamijeniloi bilo zamjena za tahijetul mesdid. Takoer onaj ko bude klanjao etiri rekata farza kao daklanja recimo Podne ili Ikindiju to mu mijenja i vai kao tahijetul mesdid a takoer i ukoliko bi

klanjao samo jedan rekat Vitra, jer kao to smo rekli poenta tahijetul mesdida nije sam namazza sebe. Isti primjer ovoga jeste i tavaf oko Kabe, on je u stvari ono to je tahijetul mesdid zamesdid, pa ukoliko bi ovjek radio tavaf od Umre to bi mu zamijenilo tavaf kao pozdrav Kabina emu je slona ulema.to se tie propisa odnosno da je tahijetul mesdid dva rekata to se uzima iz openite forme i onoto je u praksi najee u upotrebi, a ne znai da u to ne spada ukoliko bi bilo vie ili manje oddva rekata. Najjai dokaz za ovo je hadis od Ibn Omera, radijjallahu anhu gdje je rekao:

Noni namaz je dva po dva.

Dok u drugoj predaji prenosi se:

Dnevni i noni.

Tahijetul mesdid je pokueno da se obavlja u dva stanja:


48/178


46

- Kada zatekne imama da klanja propisani (obavezni) namaz, prenosi Ibn Redeb,rahimehullahu, konsenzus islamski uenjaka da je to zabranjeno osim kod Sabahnamaza.

- Kada ue u Harem Kabe, nee klanjati tahijetul mesdid nego e da t avafi oko Kabe jerje to njen tahijet (pozdrav).

Kada se govori o vremenima u kojima je dola zabrana klanjanja openito namaza, za to vrijemeodnosno da li se u tome vremenu moe da klanja tahijetul mesdid postoji veliko razilaenjemeu islamskim uenjacima.Ukoliko je prouen ikamet a ovjek nije klanjao tahijetul mesdid lijepo je da ovjek sjedne ionda ustane da klanja farz namaz na ovom stavu je imam Ahmed. Prenosi Ibn Mensur:

Vidio sam Ebu Abdullaha, Ahmeda kako je izaao pred sami

Akam pa kada je doao do Saffa muezin je prouio Ikamet, aon je sjeo.

I nije mi poznat niti jedan stav da je ovo praksa koja ima uporite u erijatskim dokazima, istinaprenosi Hilal od Abdurahmana Ibn Ebi Lejle da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,doao a Bilal, radijjallahu anhu,je ve uio Ikamet, a on je sjeo. No ova predaja je Mursel.41

41

Hadis koji prenosi Tabin od Allahova Poslanika (nema izmeu ashaba)

Biljei Ebu Hafs El-Akberi u kontekstu hadis:

Uao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u

mesdid a Bilal je uio Ezan te je On alejhi selam sjeo.Pojasnio je ovo ejhul islam Ibn Tejmijje, rahimehullahu, u svome dijelu erhu-l-Umde daustajanje prije nego se pone da ui ikamet neispravno, odnosno nije propisano, a Tahijetulmesdid spada kao propis ukoliko je prouen ikamet pa kada bude prouen ikamet onda nemanamaza osim za ta je uen ikamet (nema drugoga namaza).Samo ustajanje uslijed prouena Ikameta je ustvari povoenje za imamom i mujezinom. Kada segovori o predajama da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sjedao nakon prouenaezana to je radio iz razloga to je Bilal, radijjallahu anhu, uio ezan na krovu mesdida pa njegovodlazak i povratak uzimao bi vremena pa iz toga razloga bi Ashabi i Poslanik, sallallahu alejhi vesellem sjedali.


49/178


47

VRIJEME USTAJANJA NA NAMAZA JE USLJED UENJA

IKAMETA (KADA SE UJE IKAMET)

Propisano je da ovjek ustaje na namaz kada muezin proui ikamet odnosno za vrijeme koje jedovoljno da ovjek stane u saff i da poravna isti, kako bi stigao prvi tekbir. Ne postoji niti jedandokaz koji tano govori odnosno upuuje koje je to vrijeme kada se treba da ustane na namaz,rekao je imam Malik, rahimehullahu u Muveta:

Ja ne smatram da ljudi trebaju da ustaju na namaz u vrijemekoje je ogranieno (neposredno vrijeme prije namaza) jer tonije dovoljno za sve. Meu njima ima koji su debeli (teki) i onikoji su pokretni i lahki.

Razila se ulema oko vremena u kome bi klanja ustao na namaz, odnosno kod koje rijeiIkameta da to uradi, na nekoliko miljenja:Stava da se treba ustati na namaza kada se uju prve rijei ikameta ALLAHU EKBER je

nekoliko uenjaka od selefa oni su: E-afi Davud, Ibn Musejjeb, Salim Mevla Abdullah IbnOmer, Ibn ihab Ez-Zuhri, Irak Ibn Malik, Ebu Kilabe i Omer Ibn AbdulAziz.Prenosi Ibn ihab da su oni prije njega odnosno ljudi ustajali na namaz kada bi muezin rekao:ALLAHU EKBER.Prenosi Seid Ibn Abdu-l-Berr od Kusluma Ibn Zijada El-Meharibija a on od Zuhrija od IbnMusejjeba da je rekao:

Kada kae muezin ALLAHU EKBER obavezno je ustajanje(vadib).

Biljei El-Esrem i Abdu-l-Berr od Ismail Ibn Ajjaa od Amra Ibn Muhadira da je rekao: uosam Omer Ibn AbdulAziza da je rekao:

Kada uje poziv ikameta budi prvi koji e se odzvati.


50/178


51/178


52/178


50

PORAVNAVANJE SAFFOVA

Poravnavanje saffova je sunnet po konsenzusu islamski uenjaka, dok su neki otili da smatrajuto VADIBOM, a meni nije poznat niti jedan uenjakod selefa, svejedno uzevi u obzir ono toje preveo imam Buhari u svojoj knjizi sahih kada je rekao: Grijeh onoga ko ne poravna saffovete se iz ovoga vidi da je on smatrao poravnanje saffove vadibom (obaveznim), dok je imam IbnHazm rekao i smatrao da onaj ko ne poravna saff njegov namaz (njihov) nije ispravan.Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu, je udarao stopalo (petu) onoga ko ne bi poravnao saff, takoje jedne prilike udario stopalo Ebu Usmana En-Nehdija da bi poravnao saff.

Takoer, prenosi se od Suvejd Ibn Gafle da je on rekao:

Bilal je imao obiaj da poravnava saffove i da udara naastopala u namazu kako bi se poravnali.

I u ovome neki vide ustvari obaveznost (vudub) poravnanja saffova.No, odgovor na ovo prethodno jeste da je u mnogo sluajeva Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu,udarao ashabe kako bi sproveli jedan sunnet ili ostavili neto to nije propisano, tako da ovajpostupak ne moe da se uzme kao dokaz da je to ustvari vadib, moe samo da se razumijepotvrda toga dijela ili postupka.

NJBOLJE VRIJEME ZA OBAVLJANJE NAMAZA

Vadib (farz) za muslimane jeste da obavljaju namaz u njegovo vrijeme:

M 8 7y x w v u t s L:

A vjernicima je propisano da u odreeno vrijememolitvu obavljaju.


53/178


51

Biljei Ibn Derir u svome tefsiru od El-Evzaia od Muse Ibn Sulejmana od Kasiam Ibn

Muhajmera da je rako komentariui rijei Allah Uzvienog:

M 8 7~ } | { z y x w L:

A njih smijenie zli potomci, koji molitvu napustie i zapoudama pooe; oni e sigurno zlo proi.

Da, ovo se odnosi na one koji su ostavili namaz nisu klanjali u njegovo vrijeme, a da je rije opotpunom ostavljanju onda bi oni time poinili kufr.

A kod Ebu Jale u Musnedu i kod Bejhekija u sunenu od Musaba Ibn Sada se prenosi da je rekao:Rekao sam ocu: O oe zar nisi vidio (uo) rijei Allaha:

M 8 7N M L K J IL:

Molitvu svoju kako treba ne izvravaju!

Pa ko od nas ne zaboravlja, ko od nas ne pomisli neto u namazu (pria sam sa sobom)?Pa ree: "Nije to, nego se to odnosi na putanje vremena namaza da proe njegovo vrijeme unemaru.Sunnet je da se klanja namaz u njegovom prvom vremenu na osnovu slonosti islamski uenjakaosim Jacije namaza kod se to imam odnosno demat tako dogovori, ili pak Podne namaz ukolikobi klanjanje u njegovo prvo vrijeme bilo teko zbog vruine s tim da se on obavi prije Ikindijenamaza kada zahladne.


54/178


52

ONO TO JE DOLO O VREDNOSTI NEKI SAFFOVA I

DAVANJE PREDNOSTI DESNOJ STRANI

Mjesto iza imama odnosno njegova desna i lijeva strana su najvrednija mjesta kao to se prenosiod Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

: .

Sve ono to je izmeu moje kue i moga minbera jebaa od Dennetski bai.42F43

A to je mjesto koje danas mnogi nazivaju REWDA a nije to njeno ime, dakle ovo je ime samo zamesdid i dio u mesdidu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a nije za drugemesdide.to se tie ovoga imena RAWDA MIN RIYADI DENNE razila se islamska ulema okoznaenja ovi rijei na dva miljenja, da li se podrazumijeva potpuno oboavanje u njoj ili pak semisli da je nagrada na ovom mjestu vea i nije kao drugdje? Ili je ona baa koja e prei uDennet ili neto drugo???Spomenuo je Ibn Abdu-l-Berr u knjizi Temhid i Ibn Hazm u Mehala a takoer i Ibn Kajjimu Devabu Kafi da je znaenje rijei Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem je poduavao ashabe na ovome prostoru pa je zato nazvana baom odDennetski bai i kao to je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

Kada naiete poreddennetske bae, uite (svratite).

43Biljei imam Buhari 3/75


55/178


53

Pa su upitali a ta je to RAWDATU DENNE? Pa je odgovorio: Halke zikra (uenja). Pa surekli skupovi zikra (uenja) je ono to se misli iz Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, rijei,dakle uite u njih (halke) kako biste uili, spoznali i primakli se imamu da ujete tokom namazaa i poslije.Ovo je ono to se vidi i to proizlazi iz rijei Allahova Poslanika, takoer Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, je rekao u drugom hadisu:

Dennet je ispod sijenki maeva

Znai dihad je put koji vodi ka Dennetu kao i hadis:

Dennet je pod majinim nogama

Dakle dobroinstvo majci je put koji vodi ka Dennetu, i ovo je ono to se razumije iz svih ovihadisa a i iz arapskog jezika.Nema razlike izmeu lijeve i desne strane saffa (iza imama), to se tie hadisa koji govori:

Doista Allaha i Meleki donose slavate na desnu stranusaffova (one koji su na desnoj strani)."

Ovo je hadis koji nije povjerljiv (sauvan) nego je ak ovo hadis munker. Ovakvim ga je ocijenioBejheki rekavi da je ispravno ono to se prenosi od Poslanika na ovu temu:

Doista Allaha i meleki donose salavate na one koji spajajuSaffove.

Dakle ispravno je to se tie ovoga hadis:

:.:


56/178


54

Doista Allaha i meleki donose malavate na one koji

spajaju saffove.43F

44

A najjai dokaz koji upuuje na prednost desne strane jeste hadis koji biljei imam Muslim odBera Ibn Aziba, radijjallahu anhu, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

--:

.

Voljeli smo (eljeli smo) da dok bi klanjali za Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, da budemo na desnoj strani i da bi Poslanik sallallahualejhi ve sellem okrenuo se licem ka toj strani.44F45Ponekada se kae da je ova poast od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za ashabekoji su bili na desnoj strani trudei se da budu meu prvima i nije im osporio taj postupak, aposebno se to vidi iz rijei Bera Ibn Aziba da je rekao voljeli smo da budemo to upuuje napoeljnost toga a nita vie od toga.Prenosi se od Abdullaha ibn Amra pruanje prednosti desnoj strani Saffa i mjesta iza imama kaoto to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu da je rekao:

Najbolje mjesto je iza imama a potom desna stranamesdida.

Ova prednost odnosno mjesto iza imama je najbolje pa makar se ono i nalazilo na lijevoj stranimesdida a potom desna strana saffa (mesdida). Nema smetnje, zapreke da desna strana saffa

bude vea (dua) od lijeve strane ili pak lijeva strana od desne, a ono to biljei imam EbuDavud u hadisu Ebu Hurejre. radijjallahu anhu: Staji te iza imama (pravite

44Ibn Huzejme 3/23

45Sahih Muslim 2/153


57/178


55

novi Saff)i ako je u ovome hadisu imaju dvojica prenosioca koji nisu poznati ovaj hadisupuuje da drugi Saff se ne poinje dok se prvi ne popuni i tako dalje.

Razila se ulema oko vrijednosti desen strane prvog i drugog saffa, koja je vrednija, a ispravno jeda je prvi saff vrijedni od drugoga na osnovu dokaza koji je doao od Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem. A to se tie desen strane saffa kao to smo rekli nije dolo nita jasnood Allahova, Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a dolo je kod neki davanje prednosti desnojstrani saffa.Stav imama Ahmeda, rahimehullahu, jeste da nita nije dolo oko prednosti desne strane saffanego da je najbolje mjesto direktno iza imama.Najbolje je da ovjek doe rano u mesdid i da klanja u prvom saffu a i da bude na desnoj stranispojivi obje ove stvari.

VANOST NIJJETA I PROPISIZGOVARANJA NIJJETA NA

GLAS (RJEIMA)

OBAVEZA JE DA SE NIJJET INI SRCEM, a ovo na osnovu rijei Allahova Poslanika ,

sallallahu alejhi ve sellem:

:

"

"

Od Omera ibn el-Hattaba radijjallahu anhu se prenosida je rekao: ''uo sam Allahovog Poslanika sallallahu


58/178


56

alejhi ve sellem kada je kazao: ''Zaista se djela cijene

prema namjeramaKao to je dolo u hadisu od Omera, radijjallahu anhu, da ovjek nita nema osim onoga tonijeti kao to je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:

A ovjeku pripada samo ono to je nijetom naumio.

Mjesto (centar) nijeta je SRCE, a ova rije NIJET je u arapskom jeziku i nazvana ba zato to seona nalazi u centru, centru srca a sva poenta iz nijeta jeste da ona bude unutar ovjeka ukoliko bito bilo javno ne bi se ni zvalo nijetom i ne bi bilo svrhe da se time oslovljava.Nije propisano da se to ini jezikom glasno, nego je to NOVOTARIJA. Nije mi poznato da jeneko rekao od ashaba a niti tabina a niti onih poslije njih da je obavezno da se nijet izgovararijeima glasno. Ne prenosi se nita jasno niti od etvorice imama osim to ima predaja odimama afije, rahimehullahu, u knjizi El-Umm:

Namaz nije kao Post, niti Zekat i vi ponite (stupite) sspominjanjem Allaha.

I kao iz ovoga se vidi da on smatra izgovor rijeima ispravnim kada je razdvojio izmeu namazai zekata i posta u njima nije propisano da se izgovara nijet rijeima. I neki kau da je on ovim

rijeima mislio NIJET. Ovaj stav imama afije, rahimehullahu, su zanijekali i porekli mnogimeu njima uenjaci mezheba afiskog kao i Nevevi i ejhu-l-islam Ibn Tejjmije, rahimehullahu.Drugi su rekli da je imam afija, rahimehullahu, svojim rijeima, gore spomenutim mislio iciljao poetni tekbir koji se zaista izgovara rijeima!!!No, javlja se drugi problem ovdje, odnosno drugi rivajet (predaja) od imama afije,rahimehullahu, koji prenosi Ibn Mukari u El-Mu'demu da je rekao imam afija,rahimehullahu, kada bi odluio da klanja izgovorio bi:

U ime Allaha, obaveznim okretanjem ka Allahovoj kui,obavljajui Allahovu naredbu ( farz) Allahu Ekber (Allah je

najvei).I ova je predaja jasna i ispravna kao Sunce od afije, a njegova vanjtina upuuje na izgovornijeta rijeima i ovo je ono najjae to se prenosi od imama u vezi nijeta i izgovora istogrijeima.No, ono to je bitno jeste da mi slijedimo i uzimamo pouku od Allahova Poslanika, sallallahualejhi ve sellem, i to je ISPRAVNO, pa kada stav nekoga ashaba bude suprotan rijeimaAllahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,mi uzmemo za rijei Poslanika, sallallahu alejhi


59/178


57

ve sellem, i to je ono emu se predaje panja pa kako da bude pree da se uzme neto od nekogako doe poslije njih (ashaba)?!Stav imam afije, rahimehullahu i njegov postupak je idtihad od njega, i ovo je stav koji traidokaz za sebe a ne da bude dokaz drugome pa tako on inaAllah ima jednu nagradu za svojidtihad i ako je u osnovi ovo dokaz koji se suprotstavlja sunnetu Allahova Poslanika, sallallahualejhi ve sellem.

OKRETANJE PREMA KIBLI

Okrenuti e se prema KIBLi imam (predvodnik demata) i onaj koji klanja za imamom a i samovjek koji klanja kui ili drugdje i to obaveznim (vadibom) za farz namaze i nafile(dobrovoljne namaze) , a iz ovoga se izdvaja onaj ko ne moe da se okrene ka kibli kao to je:ovjek koji klanja u Avionu, ovjek koji je u Brodu ukoliko se Brod okrene od Kible i ovi suosloboeni (imaju opravdanje erijatsko). On e da se okrene ka Kibli pa ukoliko bi se Avion iliBrod okrenuo od Kible nema smetnje za njega. NAMAZ U AUTU I DRUGIM PREVOZNIM SREDSTVIMA

Nema razilaska meu islamskim uenjacima da je dozvoljeno da se klanja dobrovoljan namaz uautu ili drugom provoznom sredstvu na putu tako da e njegova sedda da bude dublja odrukua i nije obavezan da se okrene ka kibli tokom dobrovoljnog namaza po svim uenjacima.Rekao je Abdullah Ibn Amr, radijjallahu anhu, tumaei rijei Allaha dellea'nuhu:

M 8 7l k j i hmrL:

Kuda god se okrenete, pa - tamo je Allahova strana.Ovaj ajet je sputen u svezi namaza Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem na putu.

Razila se ulema da li je pohvalno da se jahalica ili provozno sredstvo prije nego se stupi unamaz okrenu ka kibli: Dumhur odnosno veina islamski uenjaka kau da nije propisano da se


60/178


58

to ini a na tom stavu su Ebu Hanife, Malik i afija, Allah im se smilovao, dok je imam Ahmed iEbu Sevr, rahimehumullahu,bili stava da je to propisano dokazujui to hadisom koji biljei Ebu

Davud od Daverdija Ibn Ebi Sebre u predaji od Enes Ibn Malika, rahimehullahu:

"Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem tokom svogaputovanja kada bi elio da klanja dobrovoljan namaz on bi se sasvojom devom okrenuo ka kibli pa bi donio tekbir a zatim biklanjao gdje bi mu se okrenula deva (ne okreui se prema kiblinakon toga)."

Tokom prenoenja ovoga hadisa izdvojio se Daverdi i nije spomenuto u hadisu da je Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, okrenuo se ka kibli, ovo se ne prenosi niti u hadisu od Abdullah IbnOmera, radijjallahu anhu, niti od Dabira, a niti Adbullah Ibn Amira, ovaj hadis je zabiljeen odPoslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nije spomenuto okretanje ka kibli. Ovo je takoerspomenuo i Ibn Kajjim, rahimehullahu, u knjizi Zad te je rekao da nije propisano (obavezno)da se okree prema kibli kada ovjek eli da klanja dobrovoljan namaz a on se nalazi na jahaliciili pak u nekom provoznom sredstvu. Takoer se prenose hadisi od nekolicine ashaba saispravnim senedom i niko od njih nije rekao da je obavezno da se okree ili da se je AllahovPoslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pri samom poetku namaza okretao ka kibli dok je bio naputu.

I nema razlike izmeu dugo

opis namaza allahova poslanika

Documents