operativni i finansijski leveridz

5/24/2018 Operativni i Finansijski Leveridz

1/17

1

Uvod

Leverid (poluga) podrazumeva upotrebu fiksnih trokova zarad poveanja (ili

podizanja) profitabilnosti poslovanja. Naime, kada se finansijska poluga (slino kao i

mehanika poluga) upotrebljava pravilno, sila upotrebljena u jednoj taki uveava se ili

pretvara u drugu, veu silu ili pokret u nekoj drugoj taki. Na primer, u poslovnom svetu,

leverid se odnosi na upotrebu fiksnih trokova radi poveanja (ili podizanja)profitabilnosti

poslovanja. Poslovni leverid predstavlja rizik ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosana

uloeni kapital. Poslovni dobitakpredstavlja razliku izmeu mare pokria i rashoda

perioda

bez obuhvatanja kamata.

Poslovni i finansijski leverid deluju u istom pravcu. Poslovni leverid odreuje odnos

procentualnog poveanjaposlovnog dobitka prema procentualnom porastu obima prodaje,a

finansijski leverid odreuje odnos procentualnogpoveanja neto dobitka prema

procentualnom poveanju poslovnog dobitka.

Poslovni rizik je ustvari neizvesnost ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno

uloena sredstva,odnosno kapital.


2/17

2

1.Operativni leveridOperativni leverid se javlja svaki put kad preduzee ili korporacija ima fiksne

trokove poslovanja, bez obzira na koliinu proizvedenih dobara ili pruenih usluga.Naravno,

u dugoronom periodu svi trokovi su varijabilni.Naa analiza zasniva se na

kratkoronom periodu. Mi inimo fiksne trokove poslovanja sa intencijom da e koliina

prodaje dati prihode koji su vie nego dovoljni da pokriju sve fiksne i varijabilne trokove

poslovanja. Jedan od slikovitih primera uticaja operativnog leverida je avionskaindustrija,

gde je veliki deo ukupnih trokova poslovanja vazana za fiksan troak. Posle utvrivanja

prelomne take, svaki dodatni putnik u sutini predstavlja ist poslovni ili operativni profit

(dobit pre kamata i poreza ili EBIT) za avion.Fiksni trokovi poslovanja se ne menjajukad se menja koliina

dobara ili usluga. Ovi trokovi obuhvataju stavke kao to su: amortizacija zgrada i opreme,

osiguranje, deo ukupnih rauna komunalija i deo trokova menadmenta. S druge strane,

varijabilni trokovi poslovanja variraju direktno sa nivoom prozvodnje. Ti trokovi

obuhvatajusirovine, direktne trokove rada, deo ukupnih komunalnih rauna, direktne

prodajne provizije i odreene delove optih i administrativnih trokova.Dakle, operativnileveridje upotreba fiksnih trokova poslovanja kompanije, dok je

fi ansijski leverid situacija kada se preduzee finansira zaduivanjem, odnosno uBritaniji

se koristi izraz gearing (zaduenost).Promena koliine prodaje uzrokuje veu od

proporcionalne promene poslovnog profita (dobiti) ili gubitka. Leverid je masa dveotrice - moe da se povea profit kompanije, ali i gubitak kompanije. Operativni leverid

prouavamo pomou sredstava analize prelomne take.


3/17

3

1.1. Analiza prelomne take. Da bismo ilustrovali analizu prelomne take izmeu

fiksnih trokova i varijabilnih trokova, koliine prodaje i profita (C / V / ),odnosno

analiza

troka (cost)/ koliine (volume)/ profita (profit), koja se primenjuje pri operativnom

leveridu, posmatrajmo preduzee koje proizvodi visoko - kvalitetne deje drvene stolicekoje

se prodaju 50 po komadu.

Slika 1. Grafikon prelomne take

Grafikon prikazuje odnos izmeu ukupnih razliite nivoeprihoda i ukupnih trokova za

proizvodnje i prodaje, koji predoavaju o blast profita i gubitka oblast profita i gubitka

1

1171 Izvor: Van Horne; James, C, Wachowicz,; John, M; Osnove finansijskog menadmenta, Data Status,Beograd,

2007. godine, str. 410-415.


4/17

4

Kompanija ima godinje fiksne trokove poslovanja 50.000 i varijabilne trok25 pojedinici bez obzira na prodatu koliinu. elimo da prouimo odnos izmeu ukupnihtrokova

poslovanja i ukupnih prihoda. Jedno od sredstava je grafikon prelomne takeprikazan na

slici 1.171

Grafikon pokazuje odnos izmeu ukupnih prihoda, ukupnih trokova poslovanja i

profita za razliite nivoe proizvodnje i prodaje. Budui da se bavimo samo trokovima

poslovanja,profit ili dobit defmiemo kao profit pre oporezivanja. Ova definicijazanemaruje

kamatu na dug i dividende na povlaenje akcije, zato to ovi trokovi nisu deo ukupnih

fiksnih trokova poslovanja preduzea i nisu znaajni za analizu operativnog leverida.

Prelomna taka (koliinska) predstavlja presek linearne krive ukupnih trokova ikriveukupnih prihoda odnosno odreuje prelomnu taku (E) koja prikazuje potrebnu

koliinu prodaje da bi ukupni prihodibili jednaki ukupnim trokovima poslovanja,odnosno

da bi poslovni profit bio jednak nuli. Naslici 1, ta prelomna taka (E) je 2.000 jedinica

proizvodnje (ili 100.000 prihoda od prodaje). Matematiki, tu taku (u jedinicama)

dobijamo tako, toprvo, napiemo da je poslovni profit (EBIT) jednak ukupnim prihodimaod

kojih se oduzimaju varijabilni i fiksni trokovi poslovanja:

EBIT= P (Q)VC (Q) - FC = Q (P-VC) - FC..........................................(1), gde je:

EBIT - zarade pre kamata i oporezivanja (poslovni profit ili dobit);

P - cena po jedinici;

VC - varijabilni trokovi po jedinici;

(P - VC) - jedinina margina doprinosa ;

Q - koliina (jedinice) koja je proizvedena i prodata i

FC - fiksni trokovi.


5/17

5

Prelomna taka (koliinska) jednaka je fiksnim trokovimapodeljenimjedinanom

marginom doprinosa (P - VC). U naem primeru to je:

BE Q = 50.000 / (50 - 25 ) = 2.000jedinica.

1. 2. Nivo poslovnog (operativnog) leverida (DOL). Je jedan od

moguih uinaka operativnog leverida da promena koliine prodaje uzrokuje veu od

proporcionalne promene u poslovnom profitu (ili gubitku). Kvantitativna mera ove

osetljivosti

poslovnog profita preduzea na promenu prodaje preduzea naziva se nivo poslovnog

leverida poslovne poluge (DOL). Nivo operativnog leverida preduzea kod odreenog

nivoa proizvodnje (prodaje) jednostavno je procentualna promena poslovnog profita u

onosu

na procentualnu promenu u proizvodnji (ili prodaji) koja stvara promene u profitu. Dakle,

imamo :

Procentualna promena u

Stepen operativnog leverida poslovnom profitu (EBIT)

(DOL) kod Q jedinica =___________________________

proizvodnje (ili prodaje) Procentualna promena u

proizvodnji (ili prodaji)

Osetljivost preduzea na promene prodaje, merena sa DOL, razlikovae se za svaki nivo

proizvodnje (ili prodaje). Zbog toga uvek moramo naznaiti nivo proizvodnje (ili prodaje)kod

koje se DOL meri - kao DOL kod Q jedinica.


6/17

6

1.3. DOL i prelomna taka.Tabela 2.pokazuje poslovni profit i nivo operativnog

leverida za razliite nivoe proizvodnje (prihoda od prodaje). Vidimo da je, to sepomeramo

dalje od prelomne take preduzea, apsolutna vrednost poslovnog profita ili gubitka vea,to

je relativna osetljivost poslovnog profita na promene u proizvodnji (prihodu od prodaje)

merena DOL-om, manja.

Slika 2. prikazuje da e ak i preduzea sa velikim fiksnim trokovima imati nizak DOL,ako

posluju iznad svoje prelomne take. Slino tome, preduzee sa veoma niskim fiksnim

trokovima imae vrlo veliki DOL ako posluje blizu svoje take pokria.

Slika.2. Nivo operativnog leveridaGrafikon pokazuje da sa proizvedenom i prodatom koliinom proizvoda, blizina prelomnetake ukazuje na veu osetljivost poslovnih profita na promene u proizvedenim Ipro2datimkoliinama

2172 Izvor:Ibidem, str. 410-415.


7/17

7

Na osnovu analize menader unapred zna kakav je uticaj potencijalne promene prihoda od

prodaje na poslovni profit. Ponekad, zahvaljujui tom znanju, preduzee moe da uini

neke promene usvojoj politici cena i/ili strukturi trokova. Kao opte pravilo, preduzea ne

vole da deluju pod uslovima visokog nivoa operativnog leverida. U takvoj situaciji, malipad u prihodu od prodaje moe da izazove poslovni gubitak.

1.4. DOL i poslovni rizik.Veoma je vano znati da je nivo operativnog leveridasamo

jedna komponenta ukupnog poslovnog rizikaprivrednog drutva.Ostali vani faktori koji

poveavaju poslovni rizik su promenjivost ili nesigurnost prodaje i trokovaproizvodnje.Nivo operativnog leverida poveava uticaj tih ostalih faktora na

promenjivost poslovnih

profita. Ali, sam nivo operativnog leverida nije izvor varijabilnosti. Visoki DOL ne znai

nita ako preduzee odrava konstantne prihode od prodaje i konstantnu strukturutrokova.

Isto tako, bilo bi pogeno posmatrati nivo operativnog leverida preduzea kao sinonim za

njegov poslovni rizik. Zbog osnovne varijabilnosti prodaje i trokova proizvodnje, nivo

operativnog leverida uticae na promenjivost poslovnih profita, a time i na poslovni rizikkompanije. Nivo operativnog leverida bi trebaloposmatrati kao meru potencijalnogrizika

koji postaje aktivan samo kad postoji promenjivost prodaje i trokova proizvodnje.


8/17

8

2. Finansijski leveridFinansijski leveridje stvar izbora. Naime, ni jedno preduzee ne mora imati bilo

kakav oblik finansiranja putem dugoronog duga ili povlaenih akcija. Umesto toga,

preduzea mogu finansirati poslovanje i kapitalne izdatke iz internih izvora i izdavanjem

obinih akcija. Ipak, retko koje preduzee nema finasijski leverid, to je i razlog da toliko

verujemo u finansijski leverid.Finansijski leverid se upotrebljava u nadi da e se

poveati prinos obinim akcionarima.Povoljan ili pozitivni leverid se javlja samo ondakada kompanija koristi sredstva koja je dobila uz fiksni troak (sredstva dobijenaizdavanjem instrumenataduga sa fiksnom kamatom ilipovlaenim akcijama uzkonstantnu dividendnu stopu), da bi se moglo zaraditi vie nego to su plaeni fiksnitrokovi finansiranja. Sva dobit (profit) koja ostane nakon podmirenja fiksnih trokovafinansiranja tada pripada obinim akcionarima.

Nepovoljan ili negativan leveridjavlja se onda kad preduzee ne zaradi toliko, koliki su

njegovi fiksni trokovi finansiranja.

1. EBIT-EPS prelomna taka ili indiferencija (analiza).Analiza prelomne

take ili indiferencije je analiza efekta finansijskih alternativa na zaradu po akciji, zbog

ega je bitno znati izraunavanje zarade po akciji. Da bismo odredili EBIT-EPS prelomnu

taku ili taku indiferencije izmeu razliitih finansijskih alternativa, poinjemo

izraunavanjem zarade po akciji (EPS) za neki hipotetian nivo EBIT-a, upotrebom

sledeeg obrasca:

(EBIT-I)(1-T)-Dp

EPS=------------------------------

En

gde je:

I - kamata koja se plaa godinje;

DP- povlaena dividenda koja se plaa godinje;

T - stopa poreza na dobit i


9/17

9

EN - broj obinih akcija u prometu.

Slika 3.. Grafikon EBIT-EPS

Grafikon prikazuje prelomne take ili take indiferencije i EBIT distribucije verovatnoe

za alternative dodatnog finansiranja pomou duga i obin

2.1. Nivo finansijskog leverida i finansijski rizik

1. Nivo finansijskog leverida (DFL).Kvantitativna mera osetljivosti zarade poakciji

preduzea na promene poslovnog profita preduzea (EBIT) zove se nivo finansijskog

leverida (DFL). Nivo finansijskog leverida na odreenom nivou poslovnog profita jeste

procentualna promena zarade po akciji u odnosu na procentualnu pramenu poslovnog

profita

koji uzrokuje pramenu u zaradi po akciji, odnosno:


10/17

10

Procentualna promena

Stepen finansijskog zarada po akciji (EPS)

leverida (DFL) za EBIT od =--------------------------------

x evra Procentualna promena

poslovnog profita (EBIT) e vrednosti DFL:

EBIT

DFLEBIT od X evra =---------------------------------------

EBIT-I-Dp1/(1-T)Jednaina nam pokazuje da se DFL na odreenom nivou poslovnog profita

rauna takoto se poslovni profit deli valutnom novanom razlikom izmeu poslovnogprofita

i iznosa poslovnog profita pre oporezivanja koji je potreban da bi se pokrili ukupni fiksni

trokovi finansiranja.

2. DFL i finansijski rizik.Finansijski rizik sadri rizik mogue insolventnosti i

dodatne kolebljivosti zarade po akciji, koji je uzrokovan upotrebom finansijskog leverida.

Kad preduzee poveava udeo fiksnih trokova finansiranja u strukturi kapitala, fiksni

novani izdaci rastu. Kao rezultat toga, raste verovatnoa novane insolventnosti.3

3175 Izvor: Ibidem, str. 420-422.


11/17

11

3. Ukupan leverid

Kada se finansijski leverid kombinuje sa operativnim leveridom, dobijeni rezultat se

naziva ukupan (ili kombinovani) leverid. Reje o upotrebi i fiksnih operativnihtrokova i finansijskih trokova od strane preduzea. Efekat kombinovanja finansijskog i

operativnog leverida je dvostruko poveanje svake promene u prihodu od prodaje u veu

relativnu promenu zarade po akciji. Kvantitativna mera osetljivosti zarade po akciji

preduzea

na promenu u prihodu od prodaje preduzea naziva se nivo ukupnog leverida (DTL).177

3.1. Nivo ukupnog leverida (DTL).Nivo ukupnog leverida preduzea zaodreeni

nivo proizvodnje (ili prihoda od prodaje)jednak je procentnoj promeni zarade po akciji

u

odnosu na procentnu promenu u proizvodnji (ili prihodu od prodaje)

kojuslovljavapromenu

u zaradi po akciji, te imamo:

Procentualna promena u zaradi

Stepen ukupnog leverida po akciji (EPS)

(DTL) kod Q jedinica (ili evra) =--------------------------------------------------

proizvodnje (prihoda odprodaje) Procentualna promena u proizvodnji

(prihoda od prodaje)

4

4177 Izvor: Brealy, A. Stewart, C. Myers, A.J. Markus, Osnove korporativnih finansija, Mate, Zgb. 2007. str.

248.


12/17

12

3.2. DTL i ukupan rizik preduzea.Operativni i finansijski leverid mogu se

kombinovati na mnogo razliitih naina kako bi se dobio eljeni nivo ukupnog leverida i

nivo ukupnog rizika preduzea. Visok poslovni rizik moe da se nadoknadi niskim

finansijskim rizikom, i obrnuto. Odgovarajui ukupan nivo rizika predzea obuhvata odnos

(trade-off) izmeu ukupnog rizika preduzea i oekivanog prinosa. Taj odnos mora biti

uinjen u skladu sa ciljem da se maksimalno poveaju vrednosti za akcionare.

4. Sposobnost tokova novca u otplaivanju duga

U svakoj situaciji kada elimo da utvrdimo odgovarajui finansijski leverid za

preduzee, moramo da analiziramo i sposobnost tokova novca preduzea da otplati fiksne

trokove finansiranja.to je vei valutni iznos starijih HoV koje je preduzee izdalo i to je

krai rok njihovog dospea, vei su fiksni trokovi finansiranja preduzea. To su: otplata

glavnice i kamata na dug, finansijskog lizinga i dividende na povlaene akcije.

Nesposobnost otplaivanja trokova, sa izuzetkom dividendi na povlaene akcije, moe

uslovitifinansijsku insolventnost. to su oekivani budui tokovi novca preduzea vei i

stabilniji, to je kapacitet zaduivanja kompanije vei. Dakle, kapacitet zaduivanja je

maksimalni iznos duga (i drugih fiksnih trokova finansiranja) koji preduzee moeadekvatno

da otplati.

4.1. Racio pokria.Analiza racija pokria je jedan od naina na koji moemo da

saznamo koliki je kapacitet zaduivanja preduzea. Ovi raciji oblikovani su tako da poveu

finansijske trokove preduzea sa sposobnou preduzea da ih servisira ili otplati. Racio

pokria stavlja u vezu finansijska zaduenja preduzea i njegovu sposobnost da ih


13/17

13

servisira ili otplati. Najee upotrebljavani racio pokria, odnosno racio kamatnogpokria ili koli ko smo puta zaradil i kamatu.

Dobit (profit) pre kamata

Racio kamatnog pokria ili koliko i poreza (EBIT)

= -------------------------------------------

smo puta zaradili kamate Trokovi kamata

Racio pokria kamate koji iznosi samo 1pokazuje da je zarada tolika da moe

pokriti teret kamata. Dakle, racio kamatnog pokria predstavlja zaradu pre kamata i

poreza podeljenu trokovima kamata. Racio pokria kamate ne govori nita osposobnosti

preduzea da izmiri glavnicu na svoje dugove. Nesposobnosti preduzea da podmiri isplatu

glavnice pravno je neizvravanje ugovorne obaveze kao I nemogunost plaanja kamata.

Stoga je korisno izraunati racio pokria za ukupni teretservisiranja duga. Dakle, teret

servisiranja duga je novac koji je potreban tokom odreenog perioda, obino jedne godine,

za

otplatu trokova kamata i glavnice.

Racio pokrica Zarada pre kamata i poreza (EBIT)

=---------------------------------------------------------------

otplate duga otplata glavnice

Trokovi kamata+-----------------------------

1- poreska stopa


14/17

14

ZAKLJUAK

Leverid se odnosi na upotrebu fiksnih trokova radi poveanja profitabilnosti.Operativni

leverid nastaje zbog fiksnih trokova poslovanja koji su povezani sa proizvodnjom dobaraili

usluga, dokfinansijski leverid nastaje zbog postojanja fiksnih trokova finansiranja

prvenstveno kamata na dug. Obe vrste leverida utiu na nivo I promenjivost zaradepreduzea

nakon oporezivanja, a time i na ukupni rizik i prinos preduzea.

Finansijski leveridje drugi nivo u dvostepenom procesu poveanja profita. U prvom

nivou operativni leverid poveava efekte promene prihoda od prodaje na promeneposlovnog

profita. U drugom nivou finansijski leverid se moe uporebiti za dalje poveanje efekta

svake rezultirajue promene poslovnog profita na zaradu po akciji.


15/17

15

LITERATURA

1.dr Jovo Jednak;dr Dejan Jednak;Poslovne finansije,Visokaposlovna kola strukovnih

studija,aak;Beograd 2014 god.

2.Ivanievi, M; Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012. godine

3. Van Horne; James, C, Wachowicz,; John, M; Osnove finansijskog menadmenta, DataStatus, Beograd,2007. godine

4. Brealy, A. Stewart, C. Myers, A.J. Markus, Osnove korporativnih finansija, Mate, Zgb.

2007

Internet sajtovi:

http://www.ratko.biz/wp-content/uploads/poslovne-finansije.pdf
http://www.ratko.biz/wp-content/uploads/poslovne-finansije.pdfhttp://www.ratko.biz/wp-content/uploads/poslovne-finansije.pdf


16/17

16

SADRAJUvod..................................................................................................................................... 11.Operativni leverid..................................................................................................... 2

1.1. Analiza prelomne take.............................................................................................. 31. 2. Nivo poslovnog (operativnog) leverida (DOL)....................................................... 51.3. DOL i prelomna taka................................................................................................ 61.4. DOL i poslovni rizik ................................................................................................... 7

2. Finansijski leverid................................................................................................... 81. EBIT-EPS prelomna taka ili indiferencija (analiza).................................................... 8

2.1. Nivo finansijskog leverida i finansijski rizik................................................................ 91. Nivo finansijskog leverida (DFL)................................................................................ 9

EBIT................................................................................................................................. 10DFL .................................................................................................................................. 10

EBIT-I-Dp1/(1-T)........................................................................................................ 102. DFL i finansijski rizik ................................................................................................. 10

3. Ukupan leverid....................................................................................................... 113.1. Nivo ukupnog leverida (DTL)................................................................................ 113.2. DTL i ukupan rizik preduzea.................................................................................. 12

4. Sposobnost tokova novca u otplaivanju duga .............................................. 124.1. Racio pokria............................................................................................................ 12

ZAKLJUAK................................................................................................................ 14LITERATURA.............................................................................................................. 15


17/17

17

operativni i finansijski leveridz

Documents