opasna prevara - milojevic

7/31/2019 Opasna Prevara - Milojevic

http://slidepdf.com/reader/full/opasna-prevara-milojevic 1/22

Eкономски институт

Проф. др Алекса Милојевић

ОПАСНА ПРЕВАРА

параноја власти

Додик и Сардаров обилазе радове – Скала Радио

Бијељина, 2012.ЕИ



План за погибију свих православних Словена

Алан Далс, директор ЦИА од 1953. до 1961. године, директива америчкимслужбама безбедности под насловом Доктрина америчке борбе против Истока:

“Рат је завршен, полако ћемо све изградити, и ми ћемо дати све што имамо,сво злато, сву материјaлну моћ на магарчење и залуђивање људи.

Човечији мозак, свест људи склони су променама. Посејемо ли тамо хаос,ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и примораћемо их да тевредности и прихвате. Како? Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике ипомоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну посвом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно,неповратно ћемо угасити њихову националну свест. Литература, биоскоп ипозориште ће прослављати најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начинподржавати оне који буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља,садизма и издаје – једном речју сваке неморалности. У управљању државом, мићемо изазивати хаос и неред. Неприметно, но активно и постојано, помагаћемодеспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност. Честитост и праведностбиће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости.Грубости и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво,шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свестљуди. И мали број, веома мали број људи ће схватити о чему се ради. Али, таквећемо људе ставити у беспомоћан положај, исмевати се са њима, оклеветати их ипрогласити их отпадницима друштва. Ми ћемо рушити духовне вредности,вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо

расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у детињству имладалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацамо на омладину,деморалисати, разврашћивати и обешчаћивати је. Ето, тако ћемо ми то даурадимо”. (25.05.2012. године, Магацин).

2



САДРЖАЈ

УВОД...........................................................................................................................4

Пјесма или јека.........................................................................................................5

Полазни проблем.......................................................................................................6

Угљевик – модел домаћег колонијализма..........................................................10

Организација варања – до циља преко немогућег............................................15

Спријечити замјену................................................................................................17

Додатна оптерећења...............................................................................................19

Последице приватизације рудника......................................................................20

Закључци и препоруке...........................................................................................22

3



УВОД

Од половице прошле (2011) године општина Угљевик и цијела РепубликаСрпска затрпане су информацијама о Рашиду Сардарову. Стиче се утисак да јетај руски милијардер због тога што „воли Србе“ одлучио да без властите зарадескоро сав свој новац потроши на нашу добробит. Тако га бар громогласно инепролазно најављују и одржавају ту врсту говора наш Предсједник Републике,Влада и руководство РиТЕ.

Све то без икаквих поузданијих студија о крајњим последицама овеевентуалне инвестиције. Руководство, политичко, државно и предузећа тражи изахтијева да им се вјерује на ријеч. Народу је остало да пипа по мраку, да нагађашта би све од овога могло да буде. А морао би, по свим правилима и закону, дабуде до краја и истинито упознат како би могао да искористи своје демократскоправо учествовања и доношења коначне одлуке. Јер се то тиче њих и животањихових потомака.

Осјећајући потребу и обавезу да са своје стране допринесе расвјетљавањуовог проблема, односно пружи више информација о овој инвестицији и њенимпоследицама општина Угљевик је од овог Института наручила „Студијуоправданости изградње термоелектране три у Угљевику“. Имајући у виду значајове и посебно овакве инвестиције за судбину грађана општине Угљевик иРепублике Српске у цјелини Институт је одлучио да прије коначног завршеткаСтудије изађе у јавност са основним увидима у проблеме који су овдје присутнии који се покрећу у овој Студији. Циљ је да се Студија учини доступном

јавности, али и да се покрећући ову врсту јавне расправе, још у току израдестудије, оствари што већи утицај јавности на сам садржај Студије, као и њенекрајње закључке.

Неће се, што је сасвим природно, улазити у потпунији унутрашњи садржајСтудије. Коначни закључци ће морати да сачекају њену израду. Овдје ће сепокренути ред почетних и основних питања, која највише заокупљују пажњуграђана. Хоће ли заиста Рашид Сардаров градити нову термоелектрану три иотварати нови рудник? Која је, у том случају, судбина постојеће термоелектранеи постојећег рудника? Шта је са изградњом термоелектране два која би требалада замијени већ увелико истрошену постојећу термоелектрану? Хоће ли РашидСардаров да, са изградњом своје термоелектране три, уништи постојећутермоелектрану и на тој основи да преузме постојећи рудник и цјелокупно руднобогатство овог подручја? Је ли то пут и начин приватизације цијеле

Електропривреде Републике Српске од стране Рашида Сардарова?Приватизација путем предаје наших рудних богатстава њему у посјед?Приватизација путем поклањања?

У раду ће се настојати прибавити одговори на ова питања, што уједнопредставља основни садржај овог рада.

4



Пјесма или јека

Средином прошле (2011) године Угљевиком и цијелом РепубликомСрпском заорило се из свег гласа, из све снаге, преко свих медија о невиђенојсрећи која нас је задесила, која нам долази и коју нам својом инвестицијомтешком око 1,4 милијарди КМ у изградњу термоелектране три доноси рускимилијардер Рашид Сардаров, тежак 4,9 милијарди КМ, а којег нам доводи нашПредсједник Републике Милорад Додик.

Требало би да буде пјесма, да се ори од пјесме, због среће што смо управоми сретни изабраници руског милијардера који због тога што „воли Србе“ хоћеовдје да инвестира да би нас усрећио. У том тренутку се ори и од изјава нашихнајвиших политичких и државних представника.

И што је више ових изјава, ове заглушујуће буке и халабуке, што вријемевише одмиче и док се полако слијеже почетни вртлог прашине народ умјестообузетости пјесмом све више обузима језа, страхови. Да ли је пјесма илизлослутна јека. Народ зна и памти. Увијек када се са стране власти заорило иорило од пјесме народу се све више замрачивало.

Када је 1997. године Милорад Додик, са само два посланика, намјештен одстранаца, на мјесто предсједника Владе са задатком да онемогући дотадашњувластиту, већ поодмаклу приватизацију, како би по диктату странаца провеосадашњу, орило се од заглушујуће владине пјесме о очекиваним невиђенимуспјесима и напретку, само када се она проведе. Само да промијенимо својину даиз друштвене пређемо на приватно и бићемо срећни и богати, као и они наЗападу који нас усрећују, преко својих (наших) политичких представника. А оно

јад и чемер. Пропадање предузећа, незапосленост, потпуно уништење привреде,невиђено сиромаштво и безнађе.

Било је пјесме и када се продавао Телеком – суво злато од профита.Резултат је познат. Утрошен новац, а порасло сиромаштво и незапосленост.Увијек када су нова и све неподношљивија задуживања пјесма успјеха и

напретка се појачава.У последње вријеме разлијеже се пјесма наше власти од добра које нас

очекује када наша природна богатства, ту последњу узданицу нашег опстанкапредајемо, продајемо странцима.

Увијек када је власт појачано говорила о добру народ је захватало појачанозло. Одатле управо и страх о злосутне јеке умјесто пјесме коју пјева власт, овдјеу Угљевику.

Када се не би радило о смишљању и организовању преваре проблемуизградње термоелектране у Угљевику би се приступило лежерно, мирно,аналитички. Независни институти би сагледавали цјелину проблема и своје

резултате изнијели на политички избор, политичку одлуку. Сагледавали би сесви организациони и управљчки облици најрационалнијег кориштења природнихбогатстава у цјелини. На тој основи испитивали би се сви алтернативни облициинвестирања у изградњу термоелектране у Угљевику са њиховим појединачнимекономским и друштвеним ефектима.

Била би грађена стручна подлога за политичку одлуку. На тој основиполитика би била у стању да оствари најрационалнији избор и да донесе ту врсту

одлуке. Овдје није тако. Без икаквих студија о овој инвестицији, посебноекономских, политичко и државно руковдство је дигло на сав глас њененевиђене благодети.

5



Гледајући на досадашња искуства оваквог инвестирања, која су изузетнонегативна, и која су се показала као најсигурнији пут пропадања у колонијално

ропство, све ово с правом добива облике организоване преваре, обмањивања идовођења народа у заблуду. Говорити о добру, а смишљати и проводити зло.Варати народ. То је суштина онога што се догађа у Угљевику. Умјесто да бранинарод од зла и превара политика и власт овдје смишљају зло и организујупреваре да се зло догоди.

Силно богатство Рашида Сардарова овдје се користи као основноочаравајуће средство. Као да је Рашид Сардаров одлучио да све то богатствоовдје утроши на нашу добробит. За то би морали да захвалимо нашемПредсједнику Републике, који га је довео тако ненадано, изненада, никада ранијепомињаног.

На интернет страници сасвим друга слика.Поријекло богатства односно пословање г-дина Рашида Сардарова је у више

наврата било предмет испитивања руске полиције која је утврдила многенеправилности. У извјештају о руској мафији означен је „дијамантском ознаком“што значи да се бави криминалом највишег (федералног) нивоа (Фронтал.срб,12.07.2012. године).

Умјесто да нас наш Предсједник Републике, што му је прва обавеза,званично обавијести о лику и дјелу г-дина Сардарова и да је та информациајадоступна сваком грађанину, ми основне, доста несигурне податке, морамо даскупљамо путем интернета. И на основи таквих крајње непоузданихинформација о ономе, за којег би требали да вежемо своју животну судбину, митреба да доносимо тако важне одлуке. Влада нас тјера, присиљава да идемо у томправцу, ускраћујући нам било какву поузданију информацију.

Због свега овога умјесто разгаљености, опуштања, осјећања топлине и наде

у боље, народ све више обузима језа, страх, неизвјест. Као да му није до пјесме.Све више осјећа и одјекује у њему црна слутња јеке. Потребно је цијели проблемвратити на почетак гдје би народ морао да има одлучујућу позицију.

Потребно је да независни институти оцијене економске и друштвене ефектеове инвестиције, те да резултати тих студија буду јавно доступни. Повестипоступак правне одговорности за све неосноване заводљиве изјаве политичког идржавног руководства и штете које би из свега овога могле да настану.

Полазни проблем

Овдје није мјесто и то није основни садржај ове Студије, да се расправља оопштим принципијелним питањима економског развоја овог свијета, посебно о развоју мање развијених, којој групи управо припадамо. Па ипак није тако.Развој има своја општа правила, опште принципе и законитости по којима сеодвија. На појединачним подручјима то су само различити појавни облици тихопштих законитости. Због тога, да би се схватио проблем иностране инвестицијеу Угљевику, нужно је уочити опште принципе на којима се одвија та врстаинвестирања. Да ли она доприноси економском напретку односног подручја или

је ријеч о његовом економском уништењу, колонијалном заробљавању. Штакажу општи принципи иностраног инвестирања и да ли се они овдје остварују?

Или је инвестиција у Угљевику изузетак који одступа од општег правила?Умјесто опште законитости, која влада у савременом свијету да се путеминостраног инвестирања заробљавају и економски уништавају мање развијени,наше политичко, државно и руководство предузећа нас убјеђује у супротно.

6



Убјеђује нас да ће нам инвестиција Рашида Сардарова донијети силно богатствои невиђени напредак. Угљевик би тако био свјетски изузетак који негира свадосадашња искуства и економске теорије које су створене на тој основи. Са свихстрана свијета у Угљевик би тада похрлили највећи економски умови да се у тоувјере, да виде примјер, који им руши све њихове досадашње економске теоријеи остварена искуства.

Ту је и раширени појам отимања у економији.Само се у школским уџбеницима учи да се богатство стиче само растом

продуктивности, економичности, рентабилности. У економији је веома познатпојам и стварност отимања богатства. То је садржано у појмовима колонијалногзаробљавања, раста разлика у развијености развијених и мање развијених,присиљавања на слободно тржиште, присиљавања на погрешне одлуке,економске издаје домаће власти и слично.

На почетку и доста дуго у људској историји за колонијализам је била везанаоружана сила. То је био доста скуп модел заробљавања због чега су уколонијално ропство падали само народи који су располагали највреднијимприродним богатствима (злато, нафта и слично). Присуство војне силе чинило језаробљавање веома скупим. Уз то оно је било и веома видљиво што је изазивалоотпоре домаћег становништва. Под притиском ослободилачких покретадеветнаести вијек скоро да представља крај те врсте колонијализма. Од тада суметоди заробљавања непрекидно усавршавани. Цијена је била све мања што јеомогућило ширење колонијализма.

Од када су Енглези лажима и преварама успјели да заробе скоро трећинусвијету, да остваре највеће царство, које је непрекидно било обасијано сунцем(на једном крају сунца излази, а на другом залази) од тада се слави и усавршаватај метод заробљавања. Суштина је у заробљавању од стране домаће власти

засноване на издаји. Унутрашњи садржај је у навођењу на погрешне одлуке – подмићивањем, увођењем у криминал након чега слиједе уцјене и на крајуприсиљавање пријетњама и ликвидацијом.

Мање развијеним треба препоручивати све оно што је штетно за влаституземљу (Енглеску). „Прави другоме штету да би теби било добро“ односно правидругим земљама штету наводећи их на погрешне одлуке да би Енглеској билодобро, основно је гесло колонијалног заробљавања Енглеза. То је изузетно

јефтин облик заробљавања. Сав посао обавља домаћа власт, само јој је потребнопружити одређену подршку, односно пружити јој могућност да има користи оддоношења погрешних одлука, од гурања властитог народа у колонијално

ропство. Власт која је на тој страни треба што дуже да остане на власти, помогућности непролазно.Посебан напредак колонијалног заробљавања је остварен у последње

вријеме. Заробљавање безвриједним, непостојећим, нереалним новцем путемзадуживања показује изузетан, незапамћен резултат. Заробљавање је скоро безотпора. На против, сви као да јуре у заробљавање, а влада која то ради добивасваку подршку. Сиромаштво које се убрзано шири истиче потребу све већегновог задуживања, што иде у бескрај. Скоро да нико и не примјећује да привредапропада и да се све руши. Обиље непостојећег, нереалног новца троши се унепродуктивне сврхе (изградња инфраструктуре, буџети и слично). Прима се

непостојећи, нереални, на ничему заснован новац преузимајући обавезу враћања реалних, произведених материјалних вриједности, којих је све мање. То је праватрагедија савременог свијета за коју нико не зна како ће се завршити, у којој нажалости и ми, веома активно учествујемо.

7



Основни принцип заробљавања је у остварењу што дубљег, што масовнијегсиромаштва. Тада се, у том сиромаштву, издваја доста малобројно политичкаелита која је спремна да држи свој народ у колонијалном ропству, да гапоробљава, а да то странцима не односи значајније износе профите за њиховоиздржавање. Нема средњег слоја. Само масовни сиромашни, који не коштајуништа, и узак број најбогатијих, чији издаци се лако подмирују из огромнихпрофита који се остварују (концесије, заједничка предузећа и слично) је погоднасоцијална ситуација.

Заробљавање увијек креће од сиромашења на основи погрешних одлука.Други корак је у прекомјерном задуживању, а трећи и крајњи у препуштањусвојих природних богатстава странцима. Што се нас тиче ми смо већ превалилипрва два корака и великим дијелом смо већ и у трећем. Већ смо дубоко уколонијалном ропству.

Пристајање на погрешну приватизацију да би се дошло на власт представљанајвећи некажњени злочин учињен над овим народом. Најмасовнија убиства сусе догодила на тој основи. Толики је број људи који су умрли прије времена збогтога што су остали без свог предузећа, без запослења, пали у дубоко сиромаштвои животни безизлаз. Потпуно разрушена, уништена привреда, потпунаекономска пустош непосредни је резултат ове погрешне одлуке инициране састране странаца, а остварене од стране наших амбициозних политичара, онихнајамбициознијих.

Резултат је такав да то носи све облике геноцида над властитим народом.Деиндустријализација, што је основни појам наше приватизације, уједно је

и осноовни појам биолошког уништења једног народа.Историјски, таква одлука је била донешена и односила се на њемачки народ.

Када су били сигурни да ће савезници добити рат три министра (Канаде,

Енглеске и САД) су донијела одлуку, која је прихваћена, о томе како да сеуништи њемачки народ. Приједлог је изнио амерички министар финансијаХенри Моргентау, због чега се и зове Моргентауов план.

План је стављен у погон одмах након капитулације Њемачке. Сваиндустријска постројења уништити, што је великим дијелом учињено поступкомзавршних бомбардовања. Рудничке јаме забетонирати и у њих пустити воду.Извршити потпуну деиндустријализацију земље. Становништво послати да себави пољопривредом.

Само након око 30 мјесеци дјеловања овог плана, Херберт Хувер, ранијепредсједник Америке, у свом извјештају, наводи да је илузија очекивати да је 25

милиона људи у стању да преживи од пољопривреде, уколико не желимо да их„истријебимо“.Уплашени да би Нијемци због сиромаштва могли да оду у комунизам

Американци смјењују Моргентауа и на то мјесто доводе Џорџа Маршала, који,уз услов да се уђе у НАТО додјељује Њемачкој и другим западним земљамаиздашне кредите и помоћи.

Народ не може без инудстрије. Ту је суштина проблема. Због тога сеМоргентауов план показао тако успјешним. Деиндустријализација је основнипринцип и основна снага економског и биолошког уништења једног народа.Оставити народ без индустрије, одузети му је, разрушити је на било који начин и

народ је мртав.Сва наша специфичност је што ми проводима геноцид над властитимнародом, уништавамо сами себе. Уништава нас наша политичка елита која „пуцаод патриотизма“ тако што пристаје на погубну приватизацију која уништава

8



индустрију. А деиндустријализација је, зна се, најпоузданији начин биолошкогуништења народа. Једна је ствар пристати на овакву приватизацију због власти.Много горе од тога је упорно је проводити иако све говори о њеној погубности.То је већ дјело са умишљајем.

Упоредо са овим првим кораком који на жалост траје већ 15 година (од када је на власти ова власт) и на којем се упорно истрајава, вјероватно до потпуногуништења индустрије и привреде, придружује му се и други корак, који јеподједнако разоран метод нашег самоуништења. Ријеч је о незаустављивомпрекомјерном задуживању. Иако то по својим разорним последицама има свеоблике велеиздаје, масовног убијања људи сиромаштвом, влада је упорна и неодустаје од нових и све већих опаснијих задуживања.

Основно оружје варања народа је дошло из Брисела. Да би се лакшезаробљавало путем задуживања Брисел је прописао начин обрачуна друштвеногпроизвода у којем се и туђе урачунава као своје. У рачун нашег богатства такоулазе примљени кредити и вриједност туђих производа код нас. Туђе као својепредставља суштину варања народа. Варање као начин опстанка на власти. Кадасе туђе урачуна као своје никада није могуће бити презадужен. Што горе тобоље. Што је више туђег, што је више кредита и туђих роба, наше статистичкобогатство је у порасту. На тој основи Влада нас непрекидно убјеђује, заправовара, о нашој ниској задужености од свега 40 % учешћа кредита у брутодруштвеном производу. У стварности, када се одузму иностране вриједности иостанемо само на властитим, оно што је наших руку дјело, наши дугови су окошест пута већи од нашег националног бруто друштвеног производа. Зарадити1 КМ, а бити дужан 6 КМ, и Влада тврди да нисмо презадужени.

То је стање дубоке задужености у које смо доспјели, а које се од народаупорно прикрива. Огромно сиромаштво које на жалост тек предстоји, у којег

улазимо, доказ је величине колонијалног ропства у којег смо запали и у којемправцу се упорно крећемо. И поново, то нам чини наша Влада прекомјерно сезадужујући и варајући народ да то није истина.

Упоредо са тим дјелује и трећи корак, односно трећи метод нашегколонијалног заробљавања. Снага нашег колонијалног пропадања је уздруженом дјеловању сва три облика: уништење индустрије, задуживање ипредају природних добара странцима. То је углавном опште правило које се иовдје понавља. Осиромашити до степена немогућности враћања кредита, а ондапредавати, продавати оно што је највредније.

То снажно обара цијену природних богатстава која се предају странцима

било због немогућности враћања кредита или притиска огромне незапослености.Пружање прилике и за најмалобројнија запослења доводи до спремности да сеона чак и бесплатно уступе.

Са уступањем природних добара странцима, као завршног облика нашеколонизације већ смо далеко одмакли. Превалили смо значајан дио пута. Моглоби се рећи да смо при самом његовом крају. Значајан број малих хидроелектрана,подземних вода, бања и слично које су издате под концесију говори о ширинипроцеса. Ту су и рудници Станари, а вјероватно и Гацко. Посебно се то односина најављено формирање заједничког предузећа са Нијемцима за изградњухидроелектрана на Дрини.

Сви подаци говоре да смо већ дубоко у колонијалном односно дапосједујемо сва битна обиљежја колонијалног друштва. Ово што се сада догађаса предајом приодним богатстава странцима спада у завршне радове.

9



Угљевик – модел домаћег колонијализма

Општа повољна основа колонијализма је раширено сиромаштво, масовнанезапосленост, одсуство властите привреде и висока задуженост. То је уједноповољна основа и за ширење колонијализма на подручју природних богатстава,њихово запосједање. Ту је од посебног значаја и социјална раслојеност друштва

– мали слој екстремно богатих који су веома похлепни за даље богаћење и раширена маса сиромашних, по могућности екстремно сиромашних. Тада сууслови колонијалног запосједања природних богатстава веома повољни.

Уколико се малој групи екстремно богатих пруже увјерења о могућностимадодатног богаћења и трајнијег останка на власти, добива се њихова подршка испремност да са своје стране пруже помоћ у преузимању природних богатстава.Тада је могуће реализовати основни принцип колонијализма садржан у

расподјели добити. До 10 % домаћој власти, а 90 % себи, већ је устаљен модел расподјеле. То је устаљени модел колонизације природних богатстава. Ових10 % профита који се уступа домаћој власти представља веома рационалан улог.На основу тога, домаћа власт држи народ у покорности. Странци тада не морајуда много брину за властиту сигурност, за сигурност извлачења богатства. Да бидобила свој дио домаћа власт мора да обезбједи несметану исплату странцима.Због тога је домаћа власт тако окрутна према свом становништву мотрећи нањега и онемогућавајућу му било какву врсту отпора. Сваки покушај се веомаоштро кажњава.

Гради се модел државе са апсолутном власти. Све институције, па исудство, су под снажним утицајем политике. Остварује се политички моделнепрекидног останка на власти. Па и онда када се привидно организују избори,водећа странка опстаје на власти, без обзира на народ, степен његовог уништења

и незадовољства које владе.То се углавном чини поступком кадровске пирамиде. Размјештањем својихкадрова по вертикали они, да би опстали на постојећим позицијама, успијевајуда разним методама, уцјенама, присилама, подмићивањем и слично увијекоствари изборну побједу. Ту им великим дијелом помаже новац којег добивају.

Функционисање државе се своди на најмању могућу мјеру. Новац којистиже од странаца углавном служи за задовољење потреба уског политичкогкруга и минималног рада Владе. Привреде скоро да и нема. Народ је упољопривреди, ситном занатству или индивидуалном предузетништву.Социјалних помоћи скоро да и нема. Нема ни неких значајнијих друштвених

давања (образовање, здравство, култура, пензије и слично). Народ живи украјњем сиромаштву, а узак круг олигарха ужива у огромном богатству којепристиже од странаца.

Организациони модел колонијалног запосједања природних богатставаданас углавном иде преко организације заједничких предузећа. Узимање подконцесију скоро да представља застарио метод.

Скоро да су све предности на страни организације заједничких предузећа.Вријеме експлатације природних богатстава није ограничено. Оно трајебесконачно, до исцрпљења. Губи се утисак страног присуства. Ту је партнерскиоднос са домаћим улагачем, што смањује отпор. Ријеч је о заједничком пројекту,

заједничком интересу што подразумијева пријатељство и сарадњу умјесто напримјер концесионог отпора. Та улога посебно припада домаћем партнеру. Он јетај који брине и који развија пропаганду о пожељности и неопходностиприсуства странаца, страног капитала, његовој добробити.

10



Посебно се при томе истиче питање запослености и недостатка властитихсредстава. Истина, запосленост је оскудна, али да није странаца, страногкапитала, не би било ни тога, јер се не посједује властити капитал заексплоатацију природних богатстава. Због тога захвалност странцима која им сенепрекидно упућује. То су основне мисли и основни начин говора којег развијајудомаћи партнери у заједничком предузећу, који су углавном одлучујући уполитици и власти. Сувласништво домаћег се углавном односи на сувласништвоолигарха односно његове најуже групе, без обзира који то појавни облик имало.Углавном је то сакривено у могућностима неконтролисаног присвајања овогдијела од 10 %, или пак представља саставни дио страног учешћа, што је далекоод очију јавности.

Што се тиче Угљевика испуњени су скоро сви принципи, задовољена сваправила колонијалног запосједања угљеног природног богатства, његовеприватизације.

Да би се омогућило колонијално запосједање угљеног природног богатстваи овдје је, као и у осталим колонијалним земљама, основано заједничкопредузеће и то управо, у колонијалној структури капитала.

Постојеће предузеће РиТЕ Угљевик, власник и посједник толикогприродног богатства, оснива ново предузеће са предузећем „Comsar EnergyLimited“ са Кипра, власништво Рашида Сардарова на којој адреси не постојиништа осим жбуња са швајцарским телефонским бројем. Сва преписка се неводи са Кипра него из Женеве из Швајцарске. „Предузеће“ нема свој интернетсајт, нема финансијске извјештаје из којих би се могло закључивати о његовомбонитету. Постоје и е-маил адресе, а једна је приватног типа (gmail), док се другаодноси на одређену фирму у Швајцарској. Писмо намјере није потписано одњеговог власника Рашида Сардарова него од директора Жан Франсоа Кордемана

(Joan Fransoiz Cordemansu) који не живи на Кипру него у Женеви у Швајцарској.(Журнал.инфо, 05.04.2011. године). Вјероватно да својим „бројним запосленим“на Кипру руководи на даљински, преко интернета. Или је истина сасвимдругачија.

Наше постојеће предузеће, које је власник таквог природног богатства, својна своме, препушта престижна власничка и посебно управљачка права од чак90 %. Одлуку о оснивању новог предузећа „Комсар Енерџи Република Српска“са наше стране је донијела Скупштина акционара Рудника и термоелектранеУгљевик (21.06.2011. године).

Привидно, одлуку је донијела Скупштина акционара. У стварности, што је

већ уобичајено, код нас се одлуке доносе једногласно, односно доноси их једанчовјек – предсједник странке на власти. Дијелом због већинског учешћадржавног капитала (65 %), а дијелом због својих кадрова који су члановиСкупштине, Надзорног одбора, управе предузећа. На основи партијскогцентрализма, односно безпоговорне партијске послушности одлука је донешена„једногласно“.

У његовим рукама је, на тој основи, цјелокупно богатство РепубликеСрпске и све државне одлуке. Привид да је овдје одлуку донијела Скупштинаакционара је само једна од превара које се нижу.

Пада у очи и једна важна ставка договора, која јасно открива његов

колонијални садржај. У оснивачки капитал заједничког предузећа „КомсарЕнерџи Република Српска“, предузеће РиТЕ је уплатио 100.000 КМ, а „Comsar Energy Limited“ 900.000 КМ. Касније су ти улози повећани са стране РиТЕ завриједност уложеног земљишта од око 500.000 КМ, уз потребу улога са друге

11



стране који је потребан да се задржи почетна пропорција 90 % : 10 %. Али отварасе проблем.

Рашид Сардаров ће самостално инветирати у изградњу термоелектране,истражне радове, отварање рудника што би учешће РиТЕ у капиталу довело добезначајног износа. Али овдје г-дин Сардаров наступа као прави галантни,добронамјерни колонизатор. Он пристаје на учешће РиТЕ у капиталу иуправљању од 10 % независно од стварне структуре капитала. Тако смо и мидобили веома захвалног колонизатора који се не разликује од осталих. Ту јеуправо средиште проблема, покушај његовог прикривања, основна превара.

Не говори се, и ни ријеч о томе која је вриједност угљеног природногбогатства у расподјели добити, формирању власничких и управљачких права. НаЗападу природно добро је јавно добро које ни у којем случају не може да будеприватизовано. Учешће државе у власништву и расподјели добити мора да буденајмање 51 %. То се односи на најмање вриједна природна богатства на примјерна потоке за изградњу малих хидроелектрана који приход припада општини.

Са растом вриједности природног добра расте и учешће у власништву и расподјели добити. Тада је добро обично у 100 % власништву државе (кантон,федерална јединица, савезна држава), уз наплату концесионе накнаде која износии до 80 % остварене нето добити. С обзиром на изузетну националну вриједностугљеног природног богатства у Угљевику оваква одредба би се сигурноодносила и на њега. Такве одредбе овдје нема. Она се прикрива учешћем уземљишту. Као да је Рашид Сардаров овдје дошао због земљишта, а не збогугља.

Циљ је да се прикрије истина да се има намјера да се угаљ г-дину Сардаровууступи бесплатно или да се створе повољне околности његовог бесплатногпреузимања. Уколико се ово догоди сигурно је да ћемо бити једини народ који

добровољно (на основи одлуке Скупштине акционара) жели да иде уколонијално ропство, из слободе у колонијално ропство. Или је истина да вишенисмо слободни и да смо приморани да доносимо овакве одлуке.

Док други народи своја природна богатства бране и оружјем ми ихпоклањамо. То може да уради само народ који не мисли на себе и својубудућност, на будућност своје дјеце, унучади, праунучади, свог потомства,трајања свог народа на овим просторима. Који у себи нема ту врсту генерацијскеи националне одговорности.

Треба знати да природна богатства којима располажемо и која смонаслиједили нису наша. То су богатства наших потомака и ми смо обавезни да

им та богатства неумањена оставимо у наслеђе онако како смо их и минаслиједили, како су нам их оставили наши преци.Због своје величине и силних улагања која су потребна нисмо у стању да

изборимо конкурентску економску предност на основи доприноса усавршавањутехнологије. То је данас привилегија великих. Као мали народ ми смо упућени насвоја природна богатства, да живимо од њих и на основу њих. Да користећи их,боримо се против толиких конкурентских притисака, посебно данас наотвореном тржишту. Сретна је околност да располажемо таквим природнимбогатствима да је то могуће. Посебно на подручју производње електричнеенергије.

Када то изгубимо ми смо економски и биолошки мртви. То треба знати, да је јасно свакоме. Природна богатства су једина основа нашег опстанка. Одатлеуправо толика опасност која се у пројекту Рашида Сардарова, односно наше

12



Владе надвила над Угљевик, цијелу Републику Српску и овај народ. Потреба за реаговањем, за отпором, се намеће сама од себе.

Подлећи политичком притиску, ма колики он био и предајом својихприродних богатстава ризиковати властити биолошки нестанак исувише јевелики улог и велики ризик.

Многи народи су због својих изузетних природних богатстава изгубилислободу и самосталност, пали у ропство. То им је учинила домаћа власт. Странцису само пружали подршку. Не би се смјело дозволити да се то догоди и овдје.

Нејасан је и начин усаглашавања двије различите својине. С обзиром да је уРиТЕ Угљевик акционарска својина, а „Комсар Енерџи Република Српска“ једруштво са ограниченом одговорношћу да ли и у којем омјеру у ових 10 %учествују и инвестициони фондови и мали акционари са својим удјелима. Или сеових 10 % учешћа односи само на дио државне својине.

Примјетан је видан напредак у колонизацији наших природних богатстава.Праћење савремених трендова овдје је скоро потпуно. Домаћи креаториполитике колонизације наших природних богатстава су добро оцијенили да јенови модел оснивања заједничких предузећа много повољнији од ранијегконцесионог или модела продаје. Све је прикривеније, а сигурније. Могуће јескоро до краја се политички ангажовати, а да се не примјети издаја, да она будеприкривена. Чак је могуће играти и на карту патриотизма, опште добробити,напретка. Код концесија и продаја све је то много теже. Много је свјетла ипоследње намјере се лако откривају. Код заједничких улагања је много вишемрака, затамњености. Стоји привид слободе, властитог одлучивања. То је веомаповољна замка у коју се упада. Људи доносе одлуке о властитом економскомпропадању, путу у сиромаштво. Западање у ропство иде без отпора.

Посебно је важна повољност на страни могућности властитих личних

учешћа, која се уз то веома тешко откривају. Капитал улог је много већагаранција да ће се остваривати редовна притицања прихода него што је то случајса концесионим уговором.

Може се рећи да су општи друштвени услови за окретање у правцуколонизације наших природних добра, као завршног чина наше колонизације уцјелини, веома повољни. Већ су се стекли сви потребни услови. Привреда јеуништена. Земља задужена. Становништво осиромашило. Социјална структура

је, са колонијалног становишта, веома повољна. Само је неколико проценатабогатих који су уједно и политички веома утицајни. То пружа могућности да сетих 10 % прихода односи управо на њих. Нема средњег слоја који би могао да

омета, да мрси рачуне.Незапосленост је огромна, што је такође повољна околности. То обарацијену природних богатстава и смањује изгледе за отпор. Пружањем могућностии најмалобројнијих запослења и најскромнијих зарада добива се изузетнаподршка.

И политички услови су веома повољни. Већ је створена странка капиталакоја носи све гаранције трајног останка на власти, све до потпуног економског паи биолошког уништења народа, управо онако како је то у традиционалнимколонијалним земљама.

Основни структурни елементи, односно главни носиоци политике у нашој

водећој, побједничкој партији су они који су у процесу приватизације дошли упосјед предузећа. Предузећа имају радника, а радници породице и пријатеље. Даби се остало на послу, што је главна уцјена, нужно је донијети одређен бројгласова. На тој, и још неким основама, таква партија капитала је у стању да

13



редовно оствари изборну побједу. Ниска излазност на изборе (испод 50 %)омогућава да се и са 18 – 20 % апсолутног броја гласова оствари изборна побједа.Достизање, са коалиционим партнерима и до 25 % укупног броја гласача, пружамогућност остварења апсолутне власти. То су изузетно повољне политичкеоколности за улажење у стање колонијализма. Остварују се могућности трајнихизборних побједа што је од изузетног значаја за стабилност притицањаколонијалних прихода (10 %).

Да је цио процес усмјерен на Рашидово преузимање рудника говоринеколико чињеница које „боду очи“.

Изградња термоелектране је сложена инвестиција. Уобичајено би се почелоса економским студијама оправданости испитујући поједине обликеинвестирања, њихову економску и друштвену прихватљивост. Овдје тога нема.

Ни трага о томе да ли је ово најповољнији инвестициони избор и коједруштвене штете односно користи оваква инвестиција може да донесе.

Упоредо са тим обављали би се истражни радови, на основи чега би седоносила одлука о прибављању средстава за отварање рудника. На крају, илипред сами крај, приступило би се пројектовању и изградњи термоелектране.

Овдје је све обрнуто, с краја према почетку. Одмах је донесена одлука да сегради термоелектрана капацитета чак 600 MW, прије него што су обављени иосновни истражни радови. Отварање рудника ни на помолу. У јулу 2011. годинестиже обећање да ће термоелектрана бити изграђена за 30 мјесеци односно докраја 2013 или почетка 2014. године. У новембру „Комсар Енерџи РепубликаСрпска“ добива концесију на истраживање у времену трајања од 30 мјесеци.Тако ће термоелектрана три бити изграђена за пола године прије него што сезаврше истражни радови. А онда ће морати да чека још неколико година збогпотребе отварања рудника. Заиста несвакидашње.

Посебно су веће повољности заједничког предузећа у односу на продају.Вјероватно да је то последица не баш добрих искуства са продајом Телекома.Једнократно притицање толике количине новца природно је, да изазива не

малу главобољу. Ако се улази у производњу онда измиче корист. А ако сепокуша значајније трошити изазива противљења. И најбоље институционално

рјешење у форми Инвестиционо развојне банке, гдје Влада има одлучујућууправљачку улогу, није без проблема. Због тога, да се не понови. Много је бољеу заједничко улагање па разводнити то кроз вријеме.

Највећа опасност садашње власти је што је тако одлучно кренула у предајунаших природних богатстава странцима убјеђујући нас како ћемо се на томе

обогатити. Обогатити се предајући своја природна богатства другима,образлажући то огромним инвестицијама које ће донијети општу благодет.Нема земље која се обогатила на страним инвестицијама. Само су властите

инвестиције и рационално кориштење властитих природних богатстава основ занапредак. Ако се садашња власт не заустави, не спријечи у предаји и распродајинаших природних богатстава наше убрзано пропадање у неподношљивосиромаштво и коначно биолошко нестајање је незаустављиво.

Сва и највећа зла потичу од домаће власти. Ни један народ није пао усиромаштво, колонијално ропство, изгубио слободу, а да му то није урадиладомаћа власт. Према досадашњем, на најбољем смо путу да се и нама то догоди.

Већ смо превалили значајан дио пута. Хоћемо ли продужити или зауставити се,видјећемо?

Организација варања – до циља преко немогућег

14



Организација је први услов успјеха. Без организације успјех је немогућ.Само добра организација води сигурном успјеху. То је посебно важно онда кадасе организује варање, велика превара народа. Организација тада има посебанзначај. Мора да буде беспрекорна. Потребно је успјети, а да се превара непримјети, да не буде откривена. И то пред толиким очима народа.

Суштина варања је у истицању и залагању за немогуће. Од немогућег јепотребно створити пожељно, што пожељније. Немогуће као пожељно. Ту јесуштина. Ефекат је у завођењу. За то се користе највећи ауторитети они који суод повјерења, којима народ вјерује. Потребно је веома наметљиво, из све снаге,користећи сва расположива средства градити представу општег успјеха напреткаи среће. До опште пожељности само да се то што прије догоди. Створитиатмосферу нестрпљивог ишчекивања. Да нема празнине. Да скоро сваки дан будеиспуњен кретањем у том правцу. Информације о томе морају да потичу одстране највећих ауторитета. Да народ не посумња.

Главни јунак (инвеститор) читаве представе је ненаметљив, некако у сјенци.Треба такав да буде. Али у њега се не сумња. Он самом појавом улива повјерење.Плијени искреношћу, оданошћу испуњења циља, непосредношћу. За изградњутакве слике о њему одговорни су главни учесници представе по могућностинајодговорнији у друштву. То веже пажњу. И што се више веже та врста пажњестварају се све повољнији услови за остварење основне намјере, за превару. Заостварење основног циља који до краја мора да буде неоткривен.

До циља се мора стићи тихо, нечујно, ненаметљиво, без икаквог истицања,без говора о томе. Једноставно, привидно он мора да дође сам од себе. Сасвимприродно, неочекивано, ненадано. Да није ни у каквој вези са оним основним каонемогућим. И када се оствари основни циљ не смије се открити намјера. Није се

одустало од почетне намјере али се ово показало друштвено кориснијим. То јебила пријека потреба која је само успорила остварење почетне намјере која сенаравно никада неће остварити. Али то тада више није ни важно. Све језавршено.

Да би се успјело није довољно радити само у једном правцу – тежити изалагати се за немогуће, оно што се не намјерава остварити. Ништа се не догађасамо од себе. Колико је потребно залагати се за немогуће (ненамјеравано) каооснов завођења, толико је али сасвим другим методама потребно крчити путпожељном, циљном. Ту нема говора. Овдје се ради тихо, нечујно. Углавномспречавајући позитивна кретања, отежавајући рјешавање проблема, доприносити

увећању проблема.У одређеном тренутку када проблеми нарасту до одређене висине остварујесе нагли заокрет. Напушта се дотадашњи правац дјеловања и укључује у

рјешавање тих горућих проблема. Напушта се немогуће и остварује циљно. И свето поново добива изглед пожељности. Суздржавало се од рјешавања тихпроблема знајући да је то основни, главни стратешки правац економског ударца.Превара је успјела.

Што се тиче представе која се игра у Угљевику могло би се рећи да јесавршена. У њу су укључени наши моћни, најмоћнији. Скоро да је све учињенода се од Рашида Сардарова створи представа о пожељној и добронамјерној

личности спремној да овдје „списка“ сво своје богатство не за своју него нашудобробит. У цијелом досадашњем говору ни говора о заради и интересуСардарова Само смо ми у добитку. Обасут је најласкавијим изјавама дозахвалности Предсједника Републике што је уопште дошао овдје, што је пристао

15



да дође. Око њега су ангажоване најважније друштвене личности што свему дајеизузетан значај.

Па ипак много је оних који сумњичава врте главом. Све им се ово чини ипаксумњивим и немогућим. Гледају на ово са невјерицом. Они упућенијиизражавају отворене сумње.

Изградња термоелектране Рашида Сардарова је немогуће рјешење. И ту јеуправо само суштина ове од политичког и државног врха организоване преваре.Није циљ и не може бити изградња посебне приватне термоелектране РашидаСардарова са његовим посебним рудником, како се то сада упорно приказује.Циљ је сасвим други. Потребно је економски уништити постојећутермоелектрану прије истека њеног технолошког вијека. Након тога преузетипостојећи рудник као првог корака у преузимању (приватизацији) цијелеЕлектропривреде Републике Српске. То је основни циљ којем се тежи и који сеупорно остварује уз помоћ домаће власти.

Разлог ове немогућности је једноставан и веома убједљив. Једноставнотаквих примјера нема. Нема их ни у земљама са дугом колонијалном традицијом.Нема примјера који би свједочио о постојању два упоредна предузећа заснованана кориштењу природног богатства – домаћег и страног (заједничког). Да је томогуће већ би таквих рјешења било.

У традиционалним колонијама, европским или латиноамеричким земљаманема случајо да упоредо домаћа и страна предузећа, раде на вађењу и прерадинафте. На против, рјешење је или – или. Или се падне у колонијализам кадаексплоатацију и прераду нафте искључиво врше стране (заједничке) корпорацијеили се то снагом ослободилачких покрета одузме и претвори у домаћа, државнапредузећа, као што се то недавно догодило у Венецуели.

Страно и домаће предузеће су два потпуно различита појма, два потпуно

различита економска и социјална садржаја. И због тога никако не могу скупа, једно поред другог, који говор се настоји да наметне у Угљевику. Не може себити пола слободан, а пола заробљен, пола у колонијализам, а пола изванколонијализма. Или је колонијализам или слобода. То су два потпуно различитапривредно-системска рјешења и ту мјешавина није могућа.

Домаће, државно, предузеће које користи природно богатство нема самосвоје властите приватне, профитерске интересе. Његова шира друштвена улога јеод високог значаја. У случају термоелектране ријеч је о продаји струје домаћимпотрошачима по нижој цијени од извозних, што је важна социјална и економскафункција. Ту су и доприноси инвестицијама, испуњења ширих развојних циљева,

помоћи социјалним фондовима и слично.Код страног инвеститора све то није присутно. Оно тежи максимумупрофита и његовом присвајању. Тежећи максимуму профита страно предузећеби за исти посао запошљавало знатно мањи број радника, за шта би им, преманашим искуствима, исплаћивао ниже плате од домаћег предузећа. Умјесто дадомаће потрошаче снабдијева електричном енергијом по нижим цијенама, какото чини домаће, оно би ту струју извозило. Екстра профите проистекле изкориштења природног добра домаће предузеће великим дијелом ставља наупотребу широј, друштвеној заједници, док би то страно предузеће присвајало.

То би учинило видљивим величину екстра профита, што би морало да

заврши у потреби наплате веома високих концесионих накнада (и до 80 % нетопрофита). Наравно да то страно предузеће не жели да прихвати, те због тога немаслучаја упоредног рада домаћег и страног предузећа на кориштењу природногдобра.

16



Настојања су на сасвим другој страни. Свим могућим средствима, посебноуз помоћ домаће елите настојати да се дође до заједничког предузећа у којем бисе 10 % профита уступило домаћем, а 90 % присвајало. Тада све постајеприкривено, невидљиво. Нема домаћег предузећа које би откривало и свједочилоо величини екстра профита које остварује страно. Постојање два упореднасвојинска облика – државног и приватног односно два таква предузећа,основаних на кориштењу природног богатства је немогуће.

Државна својина, односно државно предузеће које поред својих остварује идруштвене циљеве је природни облик својине који је редован у развијенимземљама запада. И онда када је капитал приватни претежна управљачка права,посебно у дијелу расподјеле профита, су на страни државе. Приватна својина надприродним богатствима је неприродна и углавном се не среће на страни

развијених земаља. Одатле и неприродност оснивања приватног (заједничког)предузећа на подручју кориштења природних богатстава.

У случају Угљевика наше највише политичко и државно руководствоупорно нас убјеђују у супротно. Упорно истичу како ће Рашид Сардаров градитиупоредо са постојећом државном, своју приватну (заједничку) термоелектрану иотворити свој рудник. Како је то немогуће, што у свијету нигдје није остварено,ово не може да добије друго него значење организоване преваре. Народ сеопасно вара, обмањује, доводи у заблуду. И што је најгоре прво зачеће те преваре

је у самом политичком и државном врху.Знајући да је то немогуће и да то није основни циљ све се чини да се та

превара што више прикрије, да се све учини што мање провидним, помогућности непровидним. Сагласно томе одвијају се велике активности окододјеле концесије на геолошка истраживања, на кориштење руде, односноотварање рудника, изради те врсте пројеката, студија и слично. Свему томе се

посвећује највиша државна пажња. Највиши политички и државни представницискоро редовно долазе у Угљевик како би се увјерили „да радови теку по плану“.Свакако, све је то настојање навлачења густе непровидне магле да се не би

открила суштина преваре. Прича се о немогућем како би се остварио сасвимдруги циљ. Прича се о изградњи термоелектране Рашида Сардарова и отварању,за те потребе, његовог рудника, а поглед је усмјерен према економскомуништењу постојеће термоелектране, преузимању постојећег рудника заправоњегове приватизације путем преузимања, поклањања. То је циљ који се настојиостварити и у којем правцу су усмјерене све енергије. На жалост, од нашегнајвишег политичког и државног врха.

Спријечити замјену

Мјесто гдје се лаж о намјери отварања посебног рудника за потребетермоелектране три, не може сакрити је спречавање изградње термоелектранедва као замјене већ увелико дотрајалој постојећој термоелектрани. Само ондакада би политичко, државно и руководство предузећа запињало из све снаге иприступило изградњи термоелектране два као замјене за постојећутермоелектрану, лажи не би било.

До тога међутим неће доћи јер би аранжман са Рашидом Сардаровим

изгубио сваки смисао. То би сигурно довело до тога да би Рашид Сардароводустао од даљњег ангажовања. Јасно би видио да двије термоелектране и два рудника, државни и приватни, не могу егзистирати упоредо један поред другог.Открила би се и јасно показала величина екстра профита који би Рашид

17



Сардаров остваривао. Било би му јасно да би то изазивало реакције и да не бимогло дуго да траје. То би било јасно и домаћем руководству, те би РашидСардаров остао без његове подршке. Нестало би прикривања величине пљачкесадржане у оснивању заједничког предузећа у пропорцији 10 % : 90 % у

расподјели профита у корист странца. Растјерала би се магла. Цио простор надУгљевиком и Републиком Српском би био освијетљен што не одговарапреварама које се овдје снују и које су на дјелу.

Да влада несмирени отпор изградњи термоелектране два, као замјенепостојећој, нека покаже следећи ред података.

Са изградњом термоелектране два се започело веома рано, већ 1988. године,само три године након пуштања у рад термоелектране један. Изградња је почелазаједно са Електропривредом Словеније под истим условима као што је грађенатермоелектрана један: ⅔ ми, ⅓ Словенци, отплата путем испоруке електричнеенергије. Укупна инвестициона улагања су већ остварена са 180 милиона $, одчега је словеначка страна уложила трећину, односно 60 милиона $. Немаодговора за утрошених 120 милиона са наше стране.

До прекида је дошло 1992. године. Касније све до 2007. године сепокушавало са обновом сарадње у изградњи заједничког предузећатермоелектране два. Од 2007. година са наше стране је наступило затишје којетраје до данас. Можда је пука случајност што је Милорад Додик управо тададошао на мјесто предсједника Владе. Можда је пука случајност и то што је садаМилорад Додик довео Рашида Сардарова да гради термоелектрану три умјестода се настави са изградњом термоелектране два.

Умјесто да се обнове разговори са Словенијом, односно путеммеђународног тендера покушају пронаћи још неки инвеститори који су спремнида се поврат средстава оствари испоруком електричне енергије (како то већ раде

термоелектране у Тузли) ризикује се спор тежак 1,48 милијарди КМ.Према споразуму о учешћу у изградњи постојеће термоелектране била јеобавеза да се Електропривреди Словеније испоручује струја 25 година, аиспоручивана је свега 7 година. Сасвим је основано што се тражи ова врстанадокнаде као и поврат у капиталу. Изгледи да се изгуби овај спор скоро да сунеспорни.

Овај финансијски удар термоелектрана неће бити у стању да поднесе ивјероватно ће отићи у ликвидацију. То радни тим који ради на уништењупостојеће термоелектране добро зна због чега се и улази у спор. Зна значење тогспора за остварење основног циља. Ово је кључна чињеница у економском

уништењу постојеће термоелектране. Због тога се тако олако и улази у спор.Жели се спорење јер то доноси сигуран резултат уништења постојећетермоелектране.

Циљ није да се изградњом нове термоелектране два обезбиједи замјенапостојећој. Постојећу треба што прије економски уништити како би се РашидуСардарову омогућило преузимање рудника. То је основни циљ којем се тежи и учије остварење се улажу толике енергије наших најмоћнијих.

Остварењу тог циља доприносе и олаке изјаве првог човјека РиТЕ ипредсједника Владе да ће се овај спор добити. Умјесто да спречавају зло којенадолази, што им је обавеза.

Додатна оптерећења

18



Да би економско пропадање постојеће термоелектране било што брже и штопотпуније није довољан само губитак спора са Електропривредом Словеније ипораст трошкова због старости. Потребно је радити и на додатним оптерећењимашто би пропадање учинило бржим и сигурнијим.

Кредитно задужење за набавку опреме за одсумпоравање у вриједности од240 милиона КМ није мали терет којег ће истањена економија термоелектраневеома тешко поднијети. Ту је и значајан допринос погоршању њеногфинансијског резултата.

Одсумпоравање, само по себи, диже трошкове производње што умањујефинансијски резултат.

Залихе угља на постојећем угљенокопу могу да задовоље потребе заследећих 4 – 5 година. Потребно је, већ сада, приступити отварању новог

рудника за шта нема расположивих средстава. Кредитно задужење ће донијетинови значајан пораст трошкова.

Трошак радне снаге је изузетно висок и економски неподношљив. У руднику и термоелектрани сада је запослено око 1.800 радника. У Европи,сагласно њиховим стандардима, односно живој стварности, то не би прелазилоброј од 600; око 250 у термоелектрани и 350 у руднику. Три пута већи број

радника него што је то у развијеним тржишним економијама изузетно је тешкоекономско оптерећење које се веома тешко подноси, уколико то уопште будебило могуће у блиској будућности, увећано и због застарјелости и општег растатрошкова по тој основи.

Нова предизборна политичка запошљавања је посебан терет којинадолази и који би, ако се претјера, могао коначно да економски сломи постојећутермоелектрану. Говори се о броју од 400. Ако се то догоди број запослених бипорастао на економски неподношљивих 2.200. Избори и изборна запошљавања

су раније уништила многа моћна предузећа (жељезница, шуме и слично) пазашто не би и ово.Ништа неуобичајено. Политика је важнија од народа. Уништити

термоелектрану, оставити народ без посла, само да би се добили избори. То јенаша горка животна збиља којој присуствујемо. Горка, најгорча и коју такотешко преживљавамо.

Са становишта циља којем се тежи, освајање локалне власти је од изузетногзначаја. Одатле толики улог не питајући за цијену. Тада би предавање рудника у

руке Рашида Сардарова било без икаквог отпора. Снага партијске послушностиби онемогућила било каква, и најмања, противљења.

Силан нагон за профитом, који је природна особина свакога ко сеопредијелио да се бави предузетништвом, подразумијева непрекидну процјенуситуације и промјене одлука како би се остварио што прије и што већи профит.Због тога није реално очекивати да ће се припадати, само једном непомичномциљу преузимања рудника након ликвидације постојеће термоелектране. Сасвим

је за очекивати да ће се свако економско посрнуће постојеће термоелектранекористити да се постављени циљ оствари. Уколико постојећа термоелектраназападне у значајније економске тешкоће након обавеза исплата по пресуди,тешкоћа у отплати кредита, исплати плата и слично „пружање помоћи“ да се топревазиђе сасвим је за очекивати. А посије то претворити у акцијски улог.

Сигурно је да г-дин Рашид Сардаров и његови помагачи то имају у виду.

Последице приватизације рудника

19



Онда када дође до пропадања постојеће термоелектране, односноактивирања термоелектране три и на тој основи оствари приватизација рудника,његовог преузимања од стране Рашида Сардарова поред огромне друштвенештете садржане у невиђеној пљачки (изношењу огромних профита о чему ћевише бити ријечи у студији која слиједи) догодиће се значајне тешкоће и уоквиру самог колектива садашње термоелектране.

Масовно отпуштање радника. Уколико у будућој термоелектрани РашидаСардарова буду радили само наши радници и ако термоелектрана буде 600 MWонда ће их радити нешто око 500. Ако се и у руднику задржи тај број радникаонда ће то износити око 1.000. Око 1.200 садашњих радника (са новопримљеним)остаће без посла.

Они који буду имали среће да се запосле у новој термоелектрани три ипреузетом руднику имаће прилику да осјете благодати странаца. Мораће дачетири пута више раде. Да се са два пута мање радника оствари два пута већапроизводња.

Смањење плата. Оно што се са сигурношћу може тврдити је смањењесадашњих плата за 30 – 40 %. Толико износе у приватизованим предузећима којасу купили странци. Странци немају склоности да исплаћују веће плате безобзира на баснословне профите које остварују.

Пријетње запошљавања других. Сасвим је природно за очекивати да ће уновоотвореном руднику и новој термоелектрани три радити наши радници. Каошто је то сада случај. То је толико природно да се то питање и не поставља. То сеподразумијева. Могућност да се запосле неки други људи, а ми да будемо безпосла не да се ни замислити. Па ипак није тако. Много тога говори да јемогућност запошљавања неких других радника веома присутна.

Још увијек нема скоро никаквог одговора на питање о градњи барака за

смјештај око 700 радника. Што ће те бараке ако ће радити наши људи. Уз томотив увећања профита природно да води до јефтиније радне снаге, па и стране.Или ће наши радници морати да прихвате значајеније смањење надница. Нисубез основа мисли о присуству посебних критерија при запошљавању.

Све се то догађа у земљама у којима је у превласти страни капитал. И поредизузетно ниских надница доводи се један број страних радника који су спремнида раде за још ниже наднице. Тиме се врши притисак на смањење надница идомаћих радника.

Пут води даље. Онда када се по описаном сценарију преузме постојећи рудник у Угљевику пут до рудника у Гацку је широм отворен. Ту је веома

успјешну припрему већ обавио ранији предсједник Владе Милорад Додик.Када стигне пресуда спора са ЧЕЗ-ом, који терет термоелектрана неће моћида поднесе, Рашид Сардаров ће се тада јавити као спасилац, „само да људи неостану без посла“. Питање цијене рудника нико неће ни постављати.

Тада је већ посао око преузимања цјелокупне Електропривреде РепубликеСрпске од стране Рашида Сардарова углавном завршен. Помагача ће бити напретек. Довољно их има на првом, најтежем кораку и то оних моћних,најмоћнијих. Касније ће се њихов број умножавати.

Онда када преузме Електропривреду, тада ће нам г-дин Рашид Сардаровпродавати струју по можда чак и вишим цијенама од свјетских. О развоју

привреде тада неће бити ни говора, а људи ће страховати да упале и сијалицу.Тада ће „Он“ одавде односити на стотине милијарди КМ профита, а ми ћемо свето нијемо и немоћно посматрати. Чудити се шта нам се догодило. Дође са окомилијардом, а однесе на стотине. Он газда и господар, а ми јадни, биједни,

20



понизни, ништавни, на самом дну, борећи се у крајњем сиромаштву за голибиолошки опстанак. О политичком бављењу и супростављању ни говора.

Своја природна богатства да предајемо другима, а ми да скапавамо усиромаштву. Зашто. Можда је одговор у немоћи народа да присили домаћу властда ради за његове, а не властите интересе. Хоће ли тако остати?

Можда све ово некоме изгледа невјероватно немогуће и намјернопретјеривање да би се остварио некакав посебан циљ. Онај ко не вјерује некапогледа у правцу природно најбогатијих земаља и подручја (Африка, ЈужнаАмерика, арапског нафтног подручја) свијета. Умјесто богатства угледаћемасовно сиромаштво и биједу народа, велику, највећу. Само мали број оних, који

је у савезу са странцима спреман да држи свој народ у ропској покорности,добива дио који не достиже ни 10 %. Приближно онолико колико нама, премадосадашњим уговорима, треба да оставља г-дин Рашид Сардаров. Ако буде хтио.

Толико је малих народа који су због својих изузетних природних богатставазапали у биједу и сиромаштво, изгубили слободу и самосталност. Странциуглавном лако дођу, а скоро никада не оду. Лако их доведу домаћи политичари, анарод никако не успијева да их се ријеши. То је наметљива слика овог свијетакоја толико опомиње. Хоћемо ли ми ту опомену озбиљно схватити или ћемо

ризиковати да се увјеравамо. Ово последње би свакако требало избјећи.

Закључци и препоруке

21



Упоредан рад термоелектрана у различитим својинским облицима нијемогућ. Нема таквог примјера ни у колонијалним ни у слободним земљама.Одлука да се у Угљевику гради приватна на супрот постојеће државнетермоелектране је са тог искуственог становишта неоснована. Упорност нашегнајвишег политичког, државног и руководства предузећа РиТЕ Угљевик наостварењу овог немогућег рјешења нужно добива карактер организованепреваре.

Привидно, снаге се усмјеравају у правцу остварења немогућег као основепостизања сасвим другог циља. Преко немогућег до пожељног. Није циљизградња приватног рудника и приватне термоелектране који би радили упоредоса државном термоелектраном и државним рудником. Циљ је на сасвим другојстрани. Економски уништити постојећу термоелектрану и на тој основи да новаприватна термоелектрана преузме рудник и сво рудно богатство Угљевика. Збогтога толики отпори изградњи термоелектране два као замјене постојећој. Да бисе убрзало економско пропадање постојеће термоелектране присутна је политикаподстицања раста трошкова (судски спорови и слично).

Преузимање постојећег рудника од стране приватне термоелектране први јеуспјешан корак приватизације укупне Електропривреде Републике Српске.

С обзиром на друштвену и економску погубност оваквог рјешења постојесве основе да се зауставе даљње активности на изградњи термоелектране три ида се цијела ствар врати на почетак. Умјесто садашњих крајње неутемељенихизјава највиших политичких и државних представника о изузетним добробитимаинвестиције руског милијардера Рашида Сардарова нужно је обавезати Владу наизраду поузданих студија оправданости ове инвестиције.

Влада је на то и законски обавезна. Влада је обавезна да остварује самонајрационалније изборе, а једини начин да се до њих дође је у изради потребних

студија. Ова инвестиција се не може заснивати на слободним, неутемељенимизјавама него на поузданим студијама.Потребно је ангажовати све снаге на убрзаној изградњи термоелектрана два

као замјене за увелико дотрајалу постојећу термоелектрану. То је једини начинда се продужи са државном својином у производњи електричне енергије, као

јединим исправним својинским обликом који је одлучујући у свијету, а посебнона страни најразвијенијих.

Онда када се отпочне са изградњом термоелектране два у државној својинипрестаће изградња приватне термоелектране три. Тада ће превара изаћи навидјело.

opasna prevara - milojevic

Documents