Letnji retrovizorLetnji retrovizorLetnji retrovizorLetnji retrovizor

vestivestivestivesti 15.07.2010. Ombudsman u avgustu kreće u akciju Prvi gradski ombudsman u istoriji Aleksandar Grujić kaže da očekuje da počne da radi početkom avgusta. Po njegovim rečima, to zavisi od toga kada mu „Poslovni prostor“ na preporuku gradonačelnika, pronađe kancelariju, što on očekuje da će biti uskoro. Što se tiče prvog zadataka koji će biti postavljen pred zaštitnika građana, očekuje se da će to biti sve žalbe Novosađana koji su stigli pred Grujićevog pokrajinskog kolegu, a koje se uglavnom odnose na rad gradskih službi, i čine petinu žalbi koje je pokrajinski ombudsman primio. Da podsetimo, zaštitnika građana izbarala je Skupština grada na sednici 25. juna. O formiranju ove institucije doneta je odluka još 10. decembra 2008. godine, ali se kasnilo s njenim ustanovljavljanjem. Gradski ombudsman, kao nestranačka ličnost, trebalo bi da štiti prava građana koja nisu u nadležnosti pokrajinskog i republičkog zaštitnika građana, a nedavno je iznet podatak da čak petinu predmeta pokrajinskog ombudsmana čine žalbe Novosađana na rad gradskih službi. Zaštitnik građana mora biti diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom, sa najmanje pet godina iskustva na pravnim poslovima, visokih moralnih i stručnih kvaliteta i sa zapaženim iskustvom u zaštiti prava građana. Ombudsman je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, da utvrđuje povrede učinjene aktima organa grada, da kontroliše zakonitost, pravilnost i efikasnost rada gradske uprave, ali nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine grada, gradonačelnika, Gradskog veća, sudova i javnih tužilaštava osnovanih na teritoriji Novog Sada. On će imati mogućnost da Skupštini grada, gradonačelniku ili Gradskom veću podnese inicijativu za izmenu odluka i drugih akata koje dovode do povreda prava građana, ali i da inicira donošenje novih važnih dokumenata u toj oblasti. Takođe, zaštitnik građana je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka organa Grada, kojima se uređuju građanska prava i slobode. Gradski ombudsman će moći i da javno preporuči razrešenje rukovodilaca organa uprave, odgovornih za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenih u organima uprave, ali, u slučaju dokaza i da piše prijave za pokretanje krivičnog ili prekršajnog postupka. Zakon o penzijama prava katastrofa 16.07.2010. Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju je u Savezu samostalnih sindikata Srbije izazvao veliko negodovanje. Iz ovog sindikata ukazali su na to da će biti preduzeti svi potrebni koraci da bi se sprečilo usvajanje predloga tog zakona. Tako je premijeru Mirku Cvetkoviću upućeno pismo u kojem je zatražen sastanak s ciljem da se ukaže na to da se ovaj predlog zakona mora povući iz skupštinske procedure. Posebno zato što nije

2

razmatran na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, što je obaveza, pa bez toga nije ni mogao otići u Skupštinu Srbije. Međutim, zakon je već prošao Vladu, a predsednik Veća SSSS-a Ljubisav Orbović je nedavno najavio proteste, koji će biti održani pre nego što bi poslanici trebalo da se izjašnjavaju o ovom zakonu, da bi se iskazalo nezdovoljstvo. On je kazao da predlog zakona nije rešio neka od najvažnijih pitanja sadašnjih i budućih penzionera te je nedopustivo da takav uđe u skupštinsku proceduru, ali da se, pošto je prošao Vladu Srbije, samo preko poslanika u Skupštini kojima će primedbe biti upućene, putem amandmana, može eventualno sprečiti njegovo izglasavanje. Kada je reč o pismu upućenom premijeru, Orbović navodi da se traži razgovor o predloženom zakonu o penzijama, ali i o drugim pitanjima – Zakonu o privatizaciji i o standardu građana, koji žive sve lošije. Po njegovim rečima, ukoliko za dve nedelje ne stigne pozitivan odgovor od premijera, sindikati će početi da pripremaju protest da bi se sprečilo izglasavanje zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. On ukazuje na to da bi u zakon morale da se unesu izmene koje se tiču budućeg usklađivanja penzija, pomeranja starosne granice, ali i penzionisanja bivših zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom. Naime, u sindikatu naglašavaju da u zakonu mora stajati da penzije ne bi smele da padaju ispod 60 odsto prosečne zarade, kao i odredba koja se tiče radnika koji su ostali bez posla i sada su na Birou rada. Po Orbovićevim rečima, za njih bi morao da važi zakon koji je bio na snazi kad su se našli na Birou jer u suprotnom, pošto se starosna granica povećava već od januara 2011. godine, mnogi se neće moći penzionisati. Oglušili se o ombudsmana Narodno pozorište “Toša Jovanović”, Narodni muzej, Direkcija za izgradnju i uređenje grada, Predškolska ustanova i javna komunalna preduzeća “Vodovod i kanalizacija”, “Čistoća i zelenilo” i “Pijace i parkinzi” potpuno su se oglušili o preporuku zamenika zaštitnika građana Zrenjanina Trajana Pankarićana da na sedištima ustanova i firmi postave table s nazivima na jezicima nacionalnih manjina koji su ovde u službenoj upotrebi. Pankarićan je jula minule godine podsetio na to da se natpisi na mađarskom, rumunskom i slovačkom jeziku ispisuju posle teksta na srpskom, ispod ili desno od njega, u identičnom obliku i istom veličinom slova. Napomenuo je da bi to značilo doslednije sprovođenje odredbi međunarodnog i domaćeg zakonodavstva o pravima nacionalnih manjina. Za razliku od gorepomenutih ustanova i javnih preduzeća finansiranih iz gradskog budžeta, na koje preporuka zamenika zaštitnika građana nije imala uticaja, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja “Dr Boško Vrebalov”, Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, JP “Poslovni prostor”, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Turistički centar i Radio Zrenjanin ispoštovali su prava Mađara, Rumuna i Slovaka. Posle kontrole sprovedene od 31. maja do 30. juna ove godine, zamenik zaštitnika građana je ustanovio da su delimično postupili po preporuci Istorijski arhiv, Savremena galerija, Apoteka „Zrenjanin“ i Kulturni centar. – Očekujem da će nadležni gradski organi javnim preduzećima i ustanovama koje nisu sprovele preporuku, , ili su to učinile samo delimično, naložiti da to učine odmah i bez daljeg odlaganja. Na taj način bi se obezbedilo da u oblasti službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina ne bude nesklada između proklamovanog i stvarnog – naveo je Pankarićan. Đurić primio delegaciju iz Nemačke Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić primio je delegaciju iz Nemačke, koju su činili predstavnici instituta, nacionalnih biblioteka i DiFMOE - Digitalnog foruma za Srednju i Jugoistočnu Evropu. Reč je o poseti koja ima stručni karakter i ostvaruje se u okviru saradnje sa bibliotekama u našoj zemlji. Prijemu u pokrajinskoj Vladi prisustvovala je i Karin Marschal, šef

3

Odeljenja za kulturu Ambasade Republike Nemačke. Poseta nemačkih bibliotekara i kulturnih poslenika jeste mogućnost za ostvarivanje raznovrsne saradnje u okviru definisanih projekata, istraživanja, digitalizacije nemačkih književnih dela od posebnog značaja, koja su nastajala u našoj zemlji od 18 veka naovamo, izneto je prilikom današnjeg susreta. Goste iz Nemačke predvodili su domaćini iz Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" iz Sombora. Predstavnici ove mešovite kulturne nemačko-srpske delegacije informisali su resornog sekretara da su Biblioteka Matice srpske i Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" partneri u projektima EU za digitalizaciju periodike i knjiga od izuzetne kulturno-naučne vrednosti i značaja. Ove dve institucije su uz 16 partnera iz zemalja EU okončale zajedničku aplikaciju za projekat NEO-Newspaper online. Ukrao stotinak vodomera? Policija je podnela krivičnu prijavu protiv Novosađanina Zorana B. (1977) zbog osnovane sumnje da je ukrao oko stotinu vodomera na području grada. Osumnjičeni se tereti da je iz podstanica u stambenim zgradama demontirao vodomere, koje je zatim prodavao, saopštila je juče novosadska Policijska uprava. Zoranu se stavlja na teret da je prilikom krađa koristio tipske ključeve podstanica i radne kombinezone JKP „Vodovod i kanalizacija“, gde je bio zaposlen do pre tri meseca. Prilikom pretresa njegovog stana na osnovu naredbe istražnog sudije, policija je pronašla tri ključa za podstanice, alat za demontiranje vodomera i radne kombinezone „Vodovoda“ i te predmete oduzela. Operativnim radom pripadnici MUP-a pronašli su četiri ukradena, već prodata, vodomera i oduzela ih. Zoran je saslušan u svojstvu osumnjičenog i protiv njega će, u redovnom postupku, biti podneta krivična prijava za tešku krađu. 17.07.2010. Rasadnik u velikim dugovima Agencija za privatizaciju nedavno je raskinula Ugovor o privatizaciji sa kikindskim „Rasadnikom”. Ugovor je raskinut sa sada bivšom vlasnicom Marijanom Burić koja je na aukcijskoj prodaji kupila 70 odsto društvenog kapitala. Ove nedelje održan je i sastanak sindikata na kojem su zaposleni upoznati sa dugovanjima „Rasadnika”. Kako je istaknuto dugovanja su nastala tokom poslovanja sa bivšom vlasnicom. Prema rečima predsednice sindikata Živane Ljubinković Agenciji za privatizaciju zaposleni su se žalili dok je dug bio dva miliona dinara, a sada je ta cifra 20 miliona dinara. „Saradnja sa lokalnom samoupravom je dobra“ – kaže Živana Ljubinković. – Bivša vlasnica Marijana Burić pozajmljivala je novac za svojih nekoliko firmi u Srbiji preko „Rasadnika” što je dovelo do toga da se dugovanja nagomilaju.

Bonusi ne pomažu, a ljute

Jednokratnu pomoć od 5.000 dinara zaposlenima u javnom sektoru juče je dobilo oko 28.000 građana. Oko 380.000 ljudi dobiće bonus, za šta će biti potrošeno oko dve milijarde dinara. Dok zaposleni u privatnom sektoru smatraju da je ovakvo trošenje zajedničkih para nepravda, vlast ovu odluku pravda dogovorom s MMF-om. Sa 5.000 dinara koliko će dobiti, zaposleni u javnom sektoru neće rešiti velike probleme, ali, kako kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, ovakva odluka Vlade je „neprimeren gest koji nema opravdanja”. „Zašto da se iz budžeta, od poreza obveznika, novac selektivno daje jednoj grupi zaposlenih? Davanje onima koji imaju sigurna radna mesta, sindikate koji ih štite i veće zarade je nepravda”- kaže Atanacković . Prema njegovim rečima, bolje bi bilo da je taj novac dat socijalno najugroženijima.

4

Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, kaže da je odluka o isplati bonusa doneta u dogovoru s MMF-om. „Zaposlenima u državnoj upravi dve godine nisu usklađivane zarade, a imamo i saglasnost SSSS i UGS „Nezavisnost” - kaže Martinović . On navodi da će oko milijardu i 800 miliona dinara biti izdvojeno za zaposlene, a minimum dve milijarde za penzionere.

Mladi iz Evrope izloženiji drogama

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita” iz Novog Sada sprovela je istraživanje tokom Exita, koje je pokazalo da skoro 95 odsto mladih iz zemalja Evropske unije u neposrednom okruženju ima nekoga ko konzumira drogu, dok je na prostorima bivše Jugoslavije taj procenat nešto manji. Istraživanje je rađeno na uzorku od preko 200 posetilaca, uzrasta od 20 do 30 godina, a pokazalo se da je čak dve trećine mladih iz zemalja EU probalo drogu, kao i polovina mladih iz regiona. Takođe, više od 88 odsto ispitanika koji dolaze iz zemalja EU je bilo ponuđeno sa nekom od droga, dok je ta vrsta direktne izloženosti i rizika kod mladih sa prostora EX-YU prisutna sa 69,5 odsto. Najveći deo mladih Evropljana pravi razliku između lakih i teških droga, a to mišljenje imaju i njihovi vršnjaci iz bivše Jugoslavije. Poseban problem koji je uočen u istraživanju je stav da se droga može uzimati pod kontrolom, odnosno povremeno i u specijalnim prilikama, koji ima najveći broj ispitanika.

19.07.2010.

Dame hoće u profi vojnike

Kada Srbija 1. janura 2011. bude dobila profesionalnu vojsku, broj pripadnica lepšeg pola u uniformi će biti još veći. Do sada se na konkurs za profesionalog vojnika prijavilo 1.600 žena, spremnih da štikle zamene cokulama. Žena u vojsci nije novost, ali ovoliki broj jeste. Patrijahalna svest u Srbiji koja govori da su žene, pre svega, majke i domaćice i nesposobnije od muškaraca jer ne idu u vojsku, postaje prošlost. Prošlost postaje i ona čuvena rečenica: „Pa, makar ne idete u vojsku!“ Idu, i sve ih je više. Do sada se za posao profesionalnog vojnika prijavilo 1.600 žena, a iduće godine ćemo dobiti i prvu generaciju žena koje će sa Vojne akademije izaći sa činovima.Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se pripadnice lepšeg pola odlučuju za posao profesionalnog vojnika jer to predstavlja veliki izazov. „To je atraktivan posao, predstavlja izazov i otvara nove mogućnosti. S druge strane, predstavlja i stabilan izvor prihoda. Plate od oko 300 evra jesu niske, ali su stabilne. Dobro je što se Vojska Srbije otvorila prema ženama” - kaže Radić. On kaže da žena u uniformi ima sve više, jer je ranije bio drugačiji mehanizam izbora kada su se mesta popunjavala po političkom, nacionalnom ili nekom drugom ključu. Ranije su žene u vojsci uglavnom ili bile u kuhinji ili u bolnici, a danas, kako kaže Radić, profesionalni žena vojnik svoje kvalitete može da pokaže i kao obaveštajac. „Ne bi trebalo da bude razlike, ali u praksi je ima. Žene ne mogu da se izlažu istim naprezanjima kao muškarci, jednostavno postoje razlike koje treba uvažiti i prilagoditi se psiho-fizičkim mogućnostima. Žene uglavnom mogu da obavljaju komandne zadatke, da rade u administraciji, vezi ili obaveštajnoj službi. Retko će raditi u specijalnim snagama i na borbenim zadacima” - kaže Radić. Na konkurs se do sada prijavilo i 6.400 muškaraca, a očekuje se da će do kraja godine biti popunjeno 11.000 planiranih mesta.

5

Povećano kašnjenje u otplati minusa

Broj tekućih računa sa kašnjenjem u otplati većim od dva meseca povećan je tokom juna za 6,7 odsto, sa 211.814 na 225.938, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije. Iznos dozvoljenog prekoračenja po tekućim računima blago je povećan tokom juna (1,1 odsto) sa 31,24 milijardi dinara na 31,59 milijardi dinara. Broj kreditnih kartica sa kašnjenjem u otplati većim od dva meseca povećan je sa 67.290 na 67.498. Iznos dozvoljenog minusa po tekućim računima smanjen je sa 32,78 milijardi na 31,59 milijardi din.

Do kraja godine manje nezaposlenih

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović izjavio je da do kraja ove godine očekuje blago poboljšanje stanja na tržištu rada i smanjenje broja nezaposlenih. Jovanović je objasnio da, iako su već uočljivi pozitivni makroekonomski pokazatelji kao što je rast BDP, pomak u oblasti zapošljavanja kasni. Sada na evidenciji NSZ ima oko 746.000 nezaposlenih, a tokom poslednja tri meseca broj nezaposlenih smanjen je za 30.000. Od početka ove 2010. godine preko NSZ-a zaposlilo se čak oko 80.000 ljudi.

Unapređenje filmskog stvaralaštva Ministar kulture u Vladi Republike Srbije Nebojša Bradić izjavio je danas da je novi zakon o kinematografiji u završnoj fazi i da će predstavljati osnovu za stabilan način proizvodnje filmova i pravedne odnose unutar kinematografije. Bradić je u intervjuu za Bilten 17. festivala evropskog filma na Paliću ukazao na to da je taj zakon u celini koncipiran tako da pomogne i unapredi filmsko stvaralaštvo, pri čemu predviđa i pomoć značajnim manifestacijama, kojima, svakako, pripada i Palićki festival. Ministar je ukazao na to da taj festival našu zemlju višestruko povezuje sa Evropom, pre svega fizički jer se održava na samim vratima Evropske unije, a zatim i suštinski – koncepcijom i programom. Palićki festival je tu ulogu imao i u najtežim trenucima za Srbiju, za vreme izolacije, kada je naša zemlja posredstvom ove institucije održala vezu sa evropskom kulturom, kojoj pripada celim svojim bićem, poručio je Bradić. Vremena su sada, kako je ocenio, bolja, ali održavanje veze Srbije sa Evropom i Evrope sa Srbijom traži stalno obnavljanje. Dijalog između autora i publike koji je uspostavljen na Palićkom festivalu dobra je osnova za budući razvoj ove filmske manifestacije, ukazao je ministar i dodao da je resorno ministarstvo podržalo ovogodišnji festival sa sedam miliona dinara. 21.07.2010.

Jednokratna pomoć za 345.000 zaposlenih

Ministarastvo finansija Srbije do juče je isplatilo jednokratnu pomoć od 5.000 dinara za oko 345.000 zaposlenih u javnom sektoru, u vrednosti od 1,72 milijardi dinara. Isplata pomoći počela 15. jula.

Ne zadužujte se u švajcarskim francima

Narodna banka ponovo je upozorila građane da se ne zadužuju u švajcarskim francima ukoliko nemaju i prihode u ovoj valuti, podstaknuti nešto povećanim kamatnim stopama koje im nude neke banke. „NBS upozorava da građani, i kod zaduživanja i kod štednje, ne treba da se rukovode samo visinom kamatnih stopa, već da treba da imaju u vidu devizni rizik koje nose

6

promene kursa i nepredvidivost fluktuacija kursa švajcarskog franka u odnosu na druge svetske valute“, kaže se u saopštenju NBS.

Srpski privredni brod nasukan u plićaku Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji i ministar ekonomije Mlađan Dinkić se očigledno ne slažu oko toga kada je najbolje vreme za odmrzavanje plata i penzija. Dok Dinkić zagovara odmrzavanje plata i penzija kako bi se podstakla domaća tražnja, Lisovolik je rekao da to nije produktivna ideja, pa će penzioneri i zaposleni u javnom sektoru odmrzavanje zarada verovatno morati da čekaju do proleća. „Odmrzavanje plata i penzija pre predviđenog roka, koje predlaže ministar Dinkić, biće tema predstojećih razgovora povodom nove revizije kreditnog aranžmana Srbije sa MMF, u avgustu“ - rekao je Lisovolik na skupu „Srpska privreda godinu dana kasnije - viđenja i preporuke MMF-a za 2011. godinu“. On je naveo da plate budžetskih korisnika i penzije treba da ostanu zamrznute do aprila 2011, kao što je i predviđeno dogovorom Srbije i ove finansijske institucije, pošto bi povećanje plata i penzija do kraja godine uticalo na povećanje budžetskog deficita, ukoliko se ne bi povećali porezi, a na šta Vlada sada nije spremna. Sa ovom ocenom slaže se i ekonomista Miroslav Prokopijević, koji je rekao da bi ovakav potez znatno otežao situaciju u budućnosti. Odmrzavanje plata i penzija bi poguralo inflaciju i stvorilo veći budžetski deficit - kaže Prokopijević. Lisovolik je rekao da je optimista kad je u pitanju privredni rast Srbije, ali da srpska privreda neće imati veću korist od globalnog ekonomskog oporavka. Da bi se na srednji rok obezbedio održiv privredni rast, prema rečima Lisovolika, biće neophodno donošenje mnogo teških političko-ekonomskih odluka. - Srpski brod ne tone, ali je u plićaku. U Srbiji ima dovoljno kvalitetnih ljudi da bi se sprovele teške reforme. Optimista sam da će srpski politički brod dobiti optimalnu krstareću brizinu za plovidbu - rekao je Lisovolik. Povećenje od šest odsto sledeće godine

Sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno je da se plate i penzije povećaju dogodine i to po formuli „stopa inflacije plus polovina prošlogodišnjeg realnog rasta bruto domaćeg proizvoda”, odnosno svega što kao zemlja proizvedemo za godinu dana. Ako se zna da je MMF za ovu godinu snizio projekciju rasta za Srbiju sa dva na 1,5 odsto, a planirana inflacija u 2011. godini iznosi pet odsto, onda to znači da bi povećanje plata i penzija sledeće godine moglo da iznosi oko šest odsto.

Zatvorenici štrajkovali glađu osam dana, a nabacili kilograme

Darko I. (26) i Nikola R. (29), zatvorenici koji već osam dana štrajkuju glađu u Okružnom zatvoru u Prokuplju, od juče su u izolaciji, pošto je na merenju vaga pokazala da su dobili na težini, rekao je istražni sudija Višeg suda u Prokuplju Mališa Stojanović. „Ovo je još jedan dokaz da je po sredi obična farsa i da njihovo gladovanje nije bilo u pravom smislu te reči jer su tajno uzimali hranu koju su mogli da im doturaju i oni koji su sa njima delili zatvorsku ćeliju”, rekao je Stojanović. Njih dvojica su od juče u samici.

7

Policija traga za lekarom sa Instituta za onkologiju

Dr Ivan Popov, jedan od onkologa koji su osumnjičeni da su primali mito od farmaceutskih kompanija da bi uvećali potrošnju lekova, takođe je, kako piše današnji „Blic”, pacijente sa Instituta za onkologiju prebacivao u privatnu kliniku „Nova vita“, gde im je naplaćivao lečenje citostaticima. Pacijenti su uglavnom bili u kasnoj fazi bolesti i terapija standardnim citostaticima u državnoj bolnici više nije davala rezultate. Popov je, inače, bio u inostranstvu kad su hapšeni direktor i zamenik direktora Onkološkog instituta i drugi umešani u malverzacije, a prošlog ponedeljka se nije vratio na posao, pa je za njim raspisana potraga. On je prema transkriptima prisluškivanih razgovora „ugovarao poslove“ s farmaceutskim kućama „Roš“ i „Merk“ i to naplaćivao, a takođe je i proširivao indikacije za korišćenje lekova da bi povećavao njihovu potrošnju.

Loša vest za srpsku književnost i kulturu Srpsko književno društvo oglasilo se saopštenjem povodom najave gašenja časopisa Književnost u kome se između ostalog kaže da je to „loša vest za srpsku književnost i kulturu, nažalost ne i jedina kada su u pitanju časopisi i njihov tretman od strane Ministarstva kulture“. „Osim Ministarstva kulture“, ističe se, „u slučaju Književnosti posebnu odgovornost snosi i novi vlasnik IP „Prosveta“, izdavač časopisa, od koga se očekuje da nastavi šezdesetpetogodišnju tradiciju izlaženja ove publikacije. Smatramo da su književni časopisi, kao što su to oduvek bili, nezamenljiv deo i današnje srpske književnosti i književnog života, te da su država i druge nadležne institucije dužne da ulažu znatno veća sredstva u njih“, stoji u saopštenju u kome se od Ministarstva kulture i „Prosvete“ očekuje „da preduzmu hitne korake u cilju omogućavanja nastavka izlaženja časopisa Književnost“. SKD je izdalo i saopštenje u vezi sa izbacivanjem istoričara književnosti Gojka Tešića iz stana u Metohijskoj ulici u Beogradu, u kome stoji da je to „najgora moguća poruka i mladim naučnicima, umetnicima i književnicima, za čiji se ostanak u zemlji ili povratak iz inostranstva Vlada bar deklarativno toliko zalaže“ uz apel nadležnima da se pronađe trajno stambeno rešenje za Tešića i članove njegove porodice. Prekinut protest u zatvoru Protest pritvorenika u novosadskom Okružnom zatvoru je završen i svi oni su primili hranu koja se sprema u zatvorskoj kuhinji, rekla je danas portparolka Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Zorana Vučićević. Pritvorenici su protest organizovali zbog nezadovoljstva radom sudova. Za vreme protesta bezbednosna situacija u zatvoru nijednog trenutka nije bila ugrožena, rekla je Vučićevićeva. Sa pritvorenicima su juče razgovarali predstavnici Višeg suda u Novom Sadu. Predsednica suda, Zora Jamušakov, posle razgovora s pritvorenicima, nije želela da daje izjave, ali je potvrdila da je u zatvoru situacija mirna. Pritvorenici u novosadskom zatvoru prvi put su protestovali 22. maja, kada su istakli da nisu zadovoljni tretmanom u zatvoru i dugim sudskim postupcima koji se protiv njih vode. Novosadski zatvor projektovan je da primi 300 ljudi, a u njemu ih boravi skoro dvostruko više. 22.07.2010.

Odbila da se učlani u stranku, pa dobila otkaz

Silvija Nešković, profesorka sociologije i dosadašnja portparolka i realizatorka tribinske i dečje scene Kulturnog centra, ostala je bez posla posle tri godine rada u ovoj ustanovi. Ona tvrdi da

8

je otkaz dobila jer nije htela da podlegne pritiscima i učlani se u LDP. Direktor Miloš Tojić, međutim, tvrdi da je Neškovićevoj istekao ugovor i da za političke pritiske ne zna. - Kad mi je pre šest meseci iz LDP-a poručeno da ću dobiti otkaz kada mi istekne ugovor, ako se ne učlanim u ovu stranku, dugo sam razmišljala kako da postupim, smem li da dovedem u pitanje egzistenciju deteta, da li je vredno biti principijelan i ne podleći uceni, ili obezbediti kakvu-takvu sigurnost svom detetu kaže Neškovićeva, samohrana majka šestogodišnjeg deteta. Ona tvrdi da je sve počelo kada je pozvao jedan član LDP da dođe u prostorije ove stranke u Šapcu. - On mi je rekao da ću ostati bez posla ukoliko se ne učlanim. Pošto to nisam učinila, poslednjih šest meseci sam trpela stalni mobing od direktora i nakon toga nije mi produžen ugovor - kaže Neškovićeva. Ona tvrdi da je direktor bio vrlo neprijatan prema njoj, rekao joj je "pokupi svoje stvari i idi, spremi sto, ili ćemo ga mi raspremiti", a zatim je istog dana izneo sto iz kancelarije i kompjuter preneo u svoju kancelariju. - Kad je trebalo da mi produži ugovor, direktor Miloš Tojić je rekao da mora da pita Milana Čičulića, menadžera LDP-a u Šapcu i člana Gradskog veća, tako da je on odlučivao o mom ostanku. Kakvo je to onda diskreciono pravo direktora da odlučuje o zaposlenima? Za poslednje tri godine promenila sam tri direktora, savesno sam obavljala svoj posao, a da nije bilo tako pa ne bi mi Tojićevi prethodnici produžavali ugovor - kaže Silvija. Miloš Tojić kaže da je radno mesto na kojem je Silvija radila sistematizovano, i da je neophodna prethodna odluka lokalne samouprave o produženju ugovora. - Optužbe za politički mobing nisu tačne. Delimično sam bio zadovoljan njenim radom, ali to nije razlog ni zbog kog bih produžio niti raskinuo ugovor. Njoj je jednostavno radni odnos prestao istekom ugovora na određeno vreme. Meni nije poznato da je bilo ko iz LDP-a nju ucenjivao - kaže Tojić. I Milan Čičulić negira Silvijine navode.

Uhapšen predsednik Unije poslodavaca Srbije Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović uhapšen je zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj prilikom prodaje udela Unije u Nautičkom klubu Zemun preduzeću Metro na vodi, saopštio je danas MUP. Pored Avramovića (54), uhapšeni su i generalni sekretar UPS Bogdan Savić (55), predsednik Nautičkog kluba Zemun Zvonko Adamović (57) i vlasnik preduzeća Metro na vodi doo Jovan Ranđelović (53). Oni se sumnjiče za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Osumnjičeni su tokom marta 2009. godine, suprotno odlukama izvršnog odbora UPS, prodali vlasnički udeo Unije nad Nautičkim klubom Zemun. Nautički klub je bio korisnik zemljišta u marini u Zemunu a prodajom je Jovanu Ranđeloviću, odnosno njegovom preduzeću Metro na vodi omogućena protivpravna imovinska korist u iznosu od 15.810.000 dinara, za koliko je oštećena UPS, navodi se u saopštenju. Osumnjičeni će, u zakonom predviđenom roku, uz kriviču prijavu, biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu. Traže odmrzavanje zarada Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije zatražio je od predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića ukidanje Uredbe o zamrzavanju zarade u toj delatnosti, saopštio je danas Savez samostalnih sindikata Srbije. "Sindikat takođe zahteva isplatu novčane pomoći od 5.000 dinara, uključivanje predstavnika sindikata u postojeće radne grupe za izradu Izmena i dopuna Zakona o penzijskom osiguranju i izradi zakona o komunalnim preduzećima, kao i primenu potpisanih kolektivnih ugovora u celosti", dodaje se u saopštenju. Sindikat upozorava da će, ukoliko

9

se u najkraćem roku ne izađe u susret tim zahtevima, biti prinuđen da od septembra pokrene sve vidove sindikalne borbe, uključujući i obustavu rada u celoj Srbiji do konačne realizacije postavljenih ciljeva. Nezadovoljni materijalnim i socijalnim položajem radnika, sindikalci su naveli da se 80 odsto preduzeća samostalno finansira i pritom radi sa gubitkom. Vodovodu neophodan strateški partner U vodovodni i kanalizacioni sistem u Novom Sadu treba uložiti ogromna sredstva, a iznos potreban za investicije je nekoliko stotina miliona evra, što uveliko premašuje budžet javnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija". Zbog toga je ovo preduzeće prinuđeno da potraži strateškog partnera u nekoj od privatnih firmi koje bi uložile novac u akutne investicije, navodi za naš radio šef Službe za odnose s javnošću ''Vodovoda'' Davor Santrač. "Pre svega centralni prečistač, on sam sigurno košta 50 miliona evra, zatim treba napraviti novi kolektor u Koste Šokice, treba da se modernizuje fabrika za preradu i distribuciju vode, a u polovini gradskih ulica trebalo bi rekonstruisati vodovodnu i kanalizacionu mrežu, što je cifra koja premašuje više stotina miliona evra", navodi Santrač. Osim toga, treba da se rekonstruiše i limanski kolektor koji je star 50 godina i curi, a otpadne vode ugrožavaju izvorište vode na Štrandu. Zbog toga bi strateški partner - privatna firma - uložila svoj novac koji bi joj se vraćao na neki drugi način. Santrač napominje da ovo ne znači privatizaciju javnog preduzeća, već je reč o vlasničkoj transformaciji. Neće da traže posao? Dva miliona radno sposobnih ljudi u Srbiji uopšte ne traži posao, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Kako pišu ''Novosti'', u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je na njihovim spiskovima u junu bilo oko 750 hiljada ljudi, ali dodaju i da među njima ima i onih koji zapravo ni ne traže posao već koriste svoje pravo na zdravstveno osiguranje, naknade, prevoz i slično. U poslednjoj Anketi o radnoj snazi Zavoda za statistiku, stoji da je u Srbiji manje od 600 hiljada onih koji su ''realno nezaposleni'' i koji imaju želju da to promene. Među njima je oko 260 hiljada žena. Odgovarajući na pitanje zašto ne traže zaposlenje, najčešći razlog ispitanika je bio ''lične prirode''. Među neaktivnim stanovništvom je i visok procenat onih koji žive od tuđeg novca, školuju se ili služe vojni rok, kao i roditelji koji brinu o bolesnoj deci ili pak oni kojima sopstveno zdravlje ne dozvoljava da budu uposleni puno radno vreme. Ipak, više od sedam odsto anketiranih je odgovorilo da su digli ruke od traženja posla zato što su izgubili svaku nadu u mogućnost da će ga i naći. Statistika (ne)realna Republički zavod za statistiku objavio je nedavno i podatke da su prosečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu iznosila 45.246 dinara. Prema podacima te institucije, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznose mesečno oko 41.000 dinara, što podrazumeva troškove četvoročlane porodice. 23.07.2010.

10

Čim se rodi, Srbin je dužan oko 3.000 evra Srbija je trenutno, ako se posmatra spoljni dug, zadužena oko 3.000 evra po stanovniku, ali ova brojka ne zabrinjava ni vlast ni stručnjake, koji navode da nam ne preti „grčki scenario“. Međutim, prema projekciji MMF, ukupan spoljni dug Srbije će u 2010. dostići 77,5 odsto BDP, pa se Srbija nalazi na korak od ulaska u krug visokozaduženih zemalja. Naime, po kriterijumima Svetske banke, zemlja koja ima spoljni dug u visini 80 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) ulazi u opasnu zonu. Kako sada stvari stoje, ukupan dug Srbije će do kraja godine premašiti trenutnih 24 milijarde evra, što je 77% BDP. Od ove sume, država će dugovati 10,8 milijardi, dok se 15,4 milijardi evra odnosi na privatni dug firmi, banaka i kompanija prema inostranstvu. Goran Nikolić, urednik portala ekonomija.org, kaže da je „mnogo opasniji“ dug države i da se Srbija trenutno ne nalazi u „kritičnom“ stanju. Javni dug će rasti, ali ne puno do kraja godine - kaže Nikolić. Ekonomista Miroslav Prokopijević se slaže da trenutna zaduženost „nije strašna“. - Naravno da postoji rizik da se poveća ta zaduženost ako država nastavi da se zadužuje brže nego što raste BDP. Zavisi i od dinara. Ako domaća valuta padne još više, ako na primer ode na 150 dinara, javni dug neće biti 36 nego 50 odsto. Dug države sada je na granici podnošljivog - kaže Prokopijević. U Ministarstvu finansija kažu da je „malo verovatno da Srbija postane visoko zadužena“. Preporuka MMF je da se dug u narednih pet godina svede na 66 odsto BDP. Prema MMF, ako se pretpostavi da će se ekonomski rast postepeno ubrzavati, a deficit tekućih plaćanja stabilizovati, spoljni dug Srbije će u 2011. početi da se smanjuje i pašće na 66,3 odsto BDP do 2015. "Dnevnik holding" tuži ćerku firmu "Dnevnik holding" još nije tužio nemački koncern VAC zbog neispunjenih ugovornih obaveza, ali je tužio zajedničko preduzeće "Dnevnik Vojvodina Press". Predsednik Upravnog odbora Holdinga, Zlatomir Momirov, naveo je kao razlog da "Dnevnik Vojvodina Press" nije izvršio uknjižbu osnivačkih prava lista "Dnevnik". "Uknjižbu je trebalo da izvrši "Dnevnik Vojvodina Press", holding je manjinski vlasnik tog preduzeća i tuži ga zbog neizvršenja obaveza", rekao je on. Momirov je istakao da ova tužba ne znači da VAC neće biti tužen, već da su se na ovakav redosled stvari rešili pravni savetnici "Dnevnik holdinga". Pokrajinska sekretarka za informisanje, Ana Tomanova Makanova, tvrdi da je stav Vlade Vojvodine da nemački medijski koncern mora izaći na sud. "Sve se radi postepeno, racionalno, trezveno, videćemo kako ćemo dalje, ali ja mislim da je naše zakonsko pravo da se zakoni i ugovori koji su potpisani poštuju", smatra ona. Podsetimo, holding je ranije najavio tužbu protiv VAC-a zbog neizvršenja ugovornih obaveza u vrednosti od 6 miliona evra. S druge strane, VAC je objavio prodaju svog udela u "Dnevnik Vojvodina Presu". Blage kazne za divljanje motociklista Tragična pogibija dvanaestogodišnjeg dečaka na pešačkom prelazu na Bulevaru oslobođenja, još jednom je ukazala na bahatost pojedinih vozača u Novom Sadu, kao i na nespremnost svih zaduženih za bezbednost u saobraćaju. Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv Gorana Veinovića koji je u utorak motociklom usmrtio dvanaestogodišnjeg dečaka. Pojedini čevici ispričali su da je vozač

11

motora podizao vozilo na zadnji točak i vozio prebrzo. Od početka godine, motociklisti su učestvovali u oko šest procenata svih saobraćajnih nesreća u Novom Sadu, pri čemu su poginula dva vozača. U Novom Sadu ima oko 50 motoklubova. Veliki broj njih rigorozno kontroliše ponašanje svojih članova, zbog čega je procenat učešća motoraša u saobraćajnim nesrećama veoma mali, tvrdi Stanislav Moravčević Cile, iz motokluba "Klasik vils". "Znamo da postoje neki mladići i devojke koji ne mogu na drugi način da se istaknu, pa akrobacijama i drugim nebezbednim ponašanjem žele da se nametnu i dokažu", smatra Moravčević. On naglašava da je važno kućno vaspitanje, i ističe značaj edukacije, zbog čega njegov klub organizuje brojne akcije po osnovnim školama u kojima se deci objašnjava kako treba da se ponašaju u saobraćaju. Međutim, dodaje da je vrlo bitno da se pooštre kazne i što pre usvoji novi Zakon o polaganju za motorna vozila. U saobraćajnoj policiji tvrde da su kazne blage, jer još nisu doneti pravilnici za primenu novog Zakona o saobraćaju, koji je stupio na snagu pre sedam meseci. Avioni JAT-a pod prismotrom Avioni JAT-a će verovatno biti pod prismotrom na aerodromima u Evropi nakon što je inspekcija u Solunu otkrila da kopilot nije na vreme produžio letačku dozvolu. U JAT je zbog toga upućena inspekcija Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koja je ispitivala da li se poštuju procedure provere osoblja neposredno pre leta. Prema saznanjima beogradskog lista, inspektori su utvrdili da su za propust krivi kopilot, planska i letačka služba JAT.

Letnja škola fotografije Fotograf, dizajner i multimedijalni umetnik Boris Radivojkov pokreće od idućeg vikenda Letnju školu za sve ljubitelje fotografije, amatere, ali i one koji žele da unaprede svoja znanja i veštine iz ove umetnosti. Kako Radivojkov ističe škola je prilagođena kako onima koji se bave fotografijom iz hobija, radi ličnog zadovoljstva, tako i onima koji na taj način izražavaju vlastite ideje, zapažanja, utiske i stavove. Besplatni čas fotografije održaće se u nedelju, 25. jula, a Škola bi trebalo da startuje sledećeg vikenda. - Polaznici kursa će kroz predavanja naučiti osnovne i napredne fotografske tehnike, tehnike obrade slika, istoriju, teoriju i estetiku fotografije - kaže Radivojkov, napominjući da će biti obuhvaćeno više tema: portret, grupni portret, cela figura, pejzaž, enterijer, grupa ljudi, život, običaji, reportaža, repro i dokumentarna fotografija. Predavanja su bazirana na praktičnom radu, teoriji, konsultacijama, obradi slika u fotošopu i osnovama prezentacije rada. Učesnici škole će tokom rada biti u prilici i da nauče da maksimalno iskoriste uslove prirodnog i veštačkog osvetljenja. Radiće se vikendima, u prostorijama Novosadskog humanitarnog centra na Trgu mladenaca 6/1, gde se u nedelju od 18 sati održava i prvi, besplatni čas sa prezentacijom projekta. Kako ističe Radivojkov, osim predavanja, program podrazumeva i praktičan rad u studiju i na terenu, a tokom nedelje polaznici će dobijati različite domaće zadatke kojima će se baviti između časova. Osim toga, u okviru kursa biće organizovane i celodnevne radionice za one koji su zainteresovani za određene teme, poput pejzaža, portreta, slikanja grada noću i slično. Škola je prilagođena digitalnoj fotografiji, sa obradom slika na računaru i konstantnim interaktivnim radom. Cena programa je 3.600 dinara mesečno, a škola fotografije kreće čim se oformi grupa. Samoubistvo policajca Dvadesettrogodišnji policajac Miloš Ivanović iz Šajkaša pronađen je mrtav u iznajmljenom stanu u Futoškoj ulici, a za sada se pretpostavlja da je reč o samoubistvu. Pored leša pronađen je službeni pištolj. Telo je upućeno na obdukciju u Institut za sudsku medicinu. Milošev otac Uroš je

12

penzionisani policajac, a i njegov rođeni brat je pripadnik MUP-a. Miloš je bio zaposlen u policijskoj ispostavi na Detelinari. Sahrana je danas na mesnom groblju u Šajkašu. Privedeni radnici "Hajata" zbog protesta Policija u San Francisku privela je više od 150 radnika i njihovih sindikalnih saboraca koji su se okupili ispred jednog hotela u okviru velikog protesta širom Sjedinjenih Američkih Država zahtevajući veće plate i bolje uslove za rad. Protest zaposlenih u hotelskom lancu Hajat, čije je sedište u Čikagu, održan je u više američkih gradova, a organizatori tvrde da se ispred hotela Grand Hajat u San Francisku okupilo oko 1.400 demonstranata. Policija je saopštila da su 152 osobe privedene jer su odbile da poslušaju naređenje i da se raziđu. Privedeni demonstranti su odvedeni u obližnju policijsku stanicu i ubrzo su pušteni. I na protestima koji su održani u Čikagu, Indijanopolisu i Honolulu, policija je takođe, privodila demonstrante. Generalni menadžer hotela Hajat Ridžensi u Honolulu izjavio je da je ta kompanija spremna da poveća plate i poboljša uslove rada, ali da sindikalne vođe još nisu odgovorile na poziv za sastanak koji im je poslat još u maju. Odredbe Zakona o javnom informisanju neustavne Ustavni sud Srbije ocenio je neustavnim odredbe Zakona o javnom informisanju o novčanim kaznama za medije, jer predstavljaju kršenje slobode medija i izražavanja. Sud je ocenio da obaveza upisa u registar javnih glasila ne predstavlja povredu Ustava i međunarodnog prava, ali su neustavnim ocenjene odredbe koje upis u registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavanja. Prema oceni suda, neustavne su i odredbe kojima se kršenje pretpostavke nevinosti i zaštite prava maloletnika tretiraju kao privredni prestup, jer po svojoj prirodi ne predstavljaju povredu privrednog i finansijskog poslovanja. Nezavisno udruženje novinara Srbije pozdravlja odluku Ustavnog suda. U njihovom saopštenju stoji da je posebno značajna odluka da se spreči mogućnost zabrane medija i vrati pravo građanima da budu kao fizička lica osnivači medija, kao i stavljanje van snage enormnih kazni, koji su mogle da ugroze rad i opstanak medija, i prebacivanje profesionalnih delikata u privredne prestupe za koje postupak pokreće država. NUNS će pažljivo pratiti primenu odredaba koje su ostale na snazi i poziva Ministarstvo kulture Srbije i pravosudne organe da to isto čine, jer se samo na taj način može ustanoviti njihova svrsishodnost. 24.07.2010. Inicijativa protiv bahatih vozača Na društvenoj mreži Fejsbuk pokrenuta je inicijativa za organizovanje protestne šetnje

Bulevarom oslobođenja, kako bi se uputio apel vlastima Novog Sada da pojedinci koji ugrožavaju javni red i mir i živote svojih sugrađana budu adekvatno kažnjeni. Povod za ovu inicijativu jeste pogibija dvanaestogodišnjeg dečaka na koga je na pešačkom prelazu naleteo motociklista, brzinom od preko 100 kilometara na čas. Narednih dana će se prikupljati potpisi podrške koji treba da potkrepe apel vlastima, a mesto i vreme biće naknadno objavljeni. Ovoj akciji već su podršku dala pojedina udruženja građana, kao i

moto klubovi koji žele da pokažu da su na ulicama bahati pojedinci, a ne svi motoraši. Tri plate uslov za prekid štrajka

13

Pregovori između sindikalaca "Dnevnik holdinga" i Vlade Vojvodine zastali su kod pitanja dinamike isplate zarada. Dok Vlada Vojvodine radnicima nudi dve plate u narednih mesec dana, a treću prepušta dogovoru rukovodstva i radnika, zaposleni očekuju sigurnu isplatu sve tri zarade kako bi ponovo pokrenuli proizvodnju. Predsednik sindikata holdinga, Stevan Tomin, kaže da zaposleni neće odustati od ovih zahteva. "Minimum je tri zarade i putni troškovi. Kada mašine počnu ponovo da rade, dogovorićemo se o dinamici isplate zaostalih plata, ali to sve treba da bude na papiru", rekao je on. Podsetimo, Vlada ne želi da preda "Dnevniku" svoje predloge na papiru, dok ne dobije pisanu garanciju da se štrajk prekida. Takođe, radnici "Dnevnik holdinga" i dalje odbijaju da puste u zgradu v.d. direktorku ovog preduzeća, Jasminu Mašulović, nezadovoljni njenom poslovnom politikom. Stevan Tomin tvrdi da je ona donosila odluke štetne po preduzeće, kao i da je postupala u suprotnosti sa odlukama skupštine akcionara i upravnog odbora. 25.07.2010.

„Zlatni Perikle” doktorki Čemerlić-Ađić

Direktorki Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici prof. dr Nadi Čemerlić-Ađić je, u italijanskom gradu Bovalinu, uručena prestižna međunarodna nagrada „Zlatni Perikle 2010. za medicinu”, saopštila je ta zdravstvena ustanova Među 10 laureata u različitim profesijama, ona je jedina žena i jedina osoba izvan Italije kojoj je dodeljena ta nagrada Istakavši da ta značajna nagrada obavezuje na postizanje još većih rezultata i doprinosa medicinskoj profesiji, profesorka Čemerlić-Ađić je dodala da je time odato priznanje ne samo njoj nego i kameničkom Institutu, u kojem je od početka svoje karijere i kući koja „na prvo mesto stavlja konstantnu brigu o pacijentu, uz neprestanu edukaciju i stručno usavršavanje zaposlenih”. Doktorka Čemerlić-Ađić je naglasila da je dobijeno priznanje „nagrada i lekarskoj profesiji u Srbiji” Nagradu „Zlatni Perikle” ustanovilo je društvo „Elade” u nameri da bude odato priznanje onima koji su se istakli u svojoj profesiji, kako u Italiji tako i u svetu Naziv treba da podseća na poznatog antičkog državnika iz šestog veka pre nove ere koji je, u duhu demokratije i mira, uspeo da uspostavi sklad između političkog, intelektualnog i stvaralačkog života. Dodeljuje se istaknutom pojedincu koji je dao značajan doprinos u nauci, politici, umetnosti, medicini.

Novosadska TV stvar G17+? Novinarka Mirjana Vladisavljev, tvrdi za Radio 021 da je sa mesta glavnog i odgovornog urednika "Novosadske televizije" smenjena zbog političkih prilika u stranci G17+, kao i da je gradonačelnik Igor Pavličić na celu situaciju reagovao rekavši da je gradski javni servis stvar ove stranke. Ona priznaje da je na ovu poziciju došla zahvaljujući preporuci iz G17+, iako je neaktivni član Srpskog pokreta obnove, kao i da su oni smatrali da je stručna za ovu poziciju. Vladisavljeva kaže i da Pavličić nije bio obavešten o njenom izboru za glavnu i odgovornu urednicu "Novosadske TV". "Obratila sam mu se indirektno, razgovarala sam sa ljudima vrlo bliskim njemu. On je rekao da nije bio obavešten o mom imenovanju, kao i da telelviziju drži stranka G17+ i da ne želi da se meša", rekla je ona. Direktor "Novosadske televizije", Andreja Tomašević, odbacio je takve tvrdnje, rekavši da ovu televiziju ne oblikuje situacija u G17+, čiji je on član, niti da je gradonačelnik ikada tako nešto

14

rekao. On za 021 ističe da je smenu Vladisavljeve izvršio upravni odbor, a ne on kao direktor, kao i da su to podržali novinari u redakciji ove televizije. "Nju je smenio upravni odbor, gde je i predstavnik Demokratske stranke, kao i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Oni su takođe glasali za njenu smenu, tako da je ta priča zaista smešna, nju je onda trebalo da postavi G17+, a ona je član SPO-a. Naši urednici nisu članovi G17+", rekao je on. Podsetimo, jedno od Pavličićevih obećanja po dolasku na mesto gradonačelnika bilo je da će kriterijum za odabir rukovodstva u javnim preduzećima biti prevashodno stručnost. Ubio se vlasnik turističke agencije Vlastimir Stanojković, vlasnik turističke agencije agencije ''Balkan turs'' iz Vranja, koga je nekoliko ljudi prijavilo policiji zbog prevare, izvršio je juče samoubistvo u svojoj kancelariji. Njegovo telo pronađeno je u prostorijama ''Balkan tursa'', a portparolka Višeg suda u Vranju Miroslava Ristić izjavila je da Stanojković ima na glavi prostrelnu ranu i da je pored njega pronađen pištolj. Prostorije ''Balkan tursa'' danima su bile zaključane, kada je obelodanjeno da je navodno prevareno nekoliko vranjskih porodica koje su letovale u grčkom odmaralištu Leptokarija. Policijskoj upravi stigle su krivične prijave u kojima je više Vranjanaca tvrdilo da su morali dva puta da plate letovanje u Grčkoj. Prema podacima Narodne banke Srbije, ''Balkan turs'' je zbog duga od 690.235 dinara u blokladi od 19. jula prošle godine. Pre tragičnog čina, Stanojković je tvrdio da su turisti oštećeni zbog nesporazuma i da će im vratiti novac. Navodno, vlasnik vile u Leptokariji tražio je sav novac odmah, iako je ranije drugačije dogovoreno.

Pančić pretučen u autobusu Teofil Pančić, kolumnista nedeljnika "Vreme" i „Dnevnik“, napadnut je i pretučen metalnom šipkom sinoć oko 23 časa u gradskom autobusu u Zemunu. Pančić je primljen u bolnicu gde mu je konstatovana kontuzija lobanje i povrede na desnoj ruci. Policija je obavila razgovor sa Pančić i izvršila uviđaj povodom ovog očigledno planiranog napada na novinara "Vremena". Napad su izvršila dva muškarca koja su Pančića izvesno vreme pratila i potom ušla za njim u autobus broj 83 na stanici na Trgu Branka Radičevića u Zemunu. Na očigled putnika napadači su izvadili metalnu šipku i njom udarali Pančića po glavi i telu. Nakon izvesnog vremena, napadači su pobegli iz autobusa koji je stajao na stanici. UNS je naveo da putnici u autobusu nisu pomogli Pančiću, već je sam pozvao policiju i hitnu pomoć koja mu je pomogla. Policija je izvršila uviđaj, a Pančić je prebačen u bolnicu gde su njegove povrede sanirane. Srećom, povrede nisu opasne po život. Ovo je još jedan u nizu napada na novinare "Vremena" - od otmice Dušana Reljića do podmetanja bombe u stan Dejana Anastasijevića - a dosadašnji počionici nikada nisu uhvaćeni i osuđeni. Redakcija "Vremena" zahteva od nadležnih organa, policije i tužilaštva, da napadače na novinara Teofila Pančića identifikuje, uhapsi i privede pravdi. 26.07.2010. Pohapšeni lekari zbog nameštanja penzija Pripadnici kriminalističke policije jutros su na području Novog Sada, Sombora, Beograda, Kule, Odžaka i Crvenke uhapsili za sada jedanaestočlanu grupu koja je na čelu sa dvojicom lekara, uz nadoknadu od 3.500 do 5.000 evra omogućavala ostvarivanje invalidskih penzija.

15

Na čelu te grupe su doktori Rade Perić (61) iz Novog Sada i Radoš Milanović (52) iz Sombora, rekao je Tanjugu direktor policije Milorad Veljović. Perić je bio član drugostepene komisije u Pokrajinskom fondu Penzijsko-invalidskog osiguranja, a Milanović je lekar specijalista neuropsihijatrije. Oni se terete da su u periodu od 2007. do 2010. godine na području Vojvodine, preko određenih lekara i posrednika, omogućavali neosnovano ostvarivanje invalidskih penzija. Veljović je najavio da će ova akcija biti nastavljena. 27.07.2010. Lažni humanitarci Tokom prošle nedelje, na vratima nekih subotičana pojavili su se prodavci ulaznica po ceni od 100 dinara. Kako su prodavci rekli, novac od ulaznica namenjen je subotičkoj “Kolevki”. Direktorka “Kolevke”, Mirjana Čabrich obratila se našoj medijskoj kući kako bi obavestila sugrađane da ne kupuju ulaznice, jer je reč o prevari. “Kolevka” nije pokrenula nikakvu akciju, niti organizovala manifestaciju koja zahteva prikupljanje sredstava za ovu ustanovu. Bezbrižna starost za par hiljada evra U nastavku akcije na suzbijanju korupcije, Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije je, u saradnji s Višim javnim tužilaštvom, uhapsila 11 osoba osumnjičenih za malverzacije s invalidskim penzijama, među kojima je i dr Rade Perić iz Novog Sada, lekar specijalista zaposlen u drugostepenom organu veštačenja za invalidske komisije Pokrajinskog fonda PIO. Policija je saopštila da je, po do sada prikupljenim podacima, desetak osoba uspelo ili pokušalo da za iznos od tri do pet hiljada evra postane invalidski penzioner. Bilo je dovoljno da budući penzioneri imaju novac posredstvom kojeg su mogli pribaviti svu potrebnu dokumentaciju i da očas, bez obzira na godine i stvarno zdravstveno stanje, postanu invalidski penzioneri i obezbede sebi bezbrižnu starost. No, hapšenje lekara veštaka zbog sumnje da su postavljali lažne dijagnoze da bi za novac obezbedili penzije svojim klijentima nije izuzetak u Fondu PIO jer je toga bilo i prethodnih godina i verovatno bi bilo i više kada bi se kontrole obavljale češće i pažljivije. Naime, ostalo je zabeleženo da je 2002. i 2005. godine uhapšeno nekoliko lekara iz Beograda i Smedereva, kao i onih koji su im pomagali, pa i novopečenih invalidskih penzionera. Još tada je najvljivano da će se pročešljati sva rešenja o invalidskim penzijama da bi se odvojilo žito od kukolja jer je bilo nagoveštaja da se i drugim filijalama Fonda PIO za određenu svotu novca može kupiti penzija. Radno leto uz kurseve Usavršavanje na određenim kursevima koji su u ponudi maltene cele godine, uvek je dobro došlo, kako zbog ličnog usavršavanja, tako i zbog popunjavanja radne biografije. Najbolje godišnje doba za tako nešto upravo je leto, kada kod većine ljudi želja za radom opada, a potreba za odmorom se povećava. Iako se većina opredeljuje za ovo drugo, oni što organizuju kurseve za usavršavanje određenog zanimanja, kažu da su zadovoljni odzivom Subotičana ovog leta. Binesa Herke već neko vreme bavi se masažom tela. Ovo leto, nakon što se vratila sa mora, odlučila je da iskoristi usavršavajući se na jednom od kurseva, i to na kursu za masažu lica. Binesa kaže da dva puta nedeljno imaju časove, da joj je drago što korisno troši to vreme, kao i da bi rado preporučila ovaj, ili sličan kurs drugima. Veliki broj Subotičana, tačnije subotičanki, koristi ovo leto pohađajući neke od kurseva koje nudi Otvoreni Univerzitet. Svi oni koji su odlučili da ovo leto više posvete odmoru i da se radno aktiviraju tek od septembra, Otvoreni Univerzitet formira nove grupe za

16

kurseve tog meseca, a prijave traju do 14. avgusta. Osim toga što ćete, ukoliko se prijavite do tog datuma, ostvariti popust od 10 odsto, takođe ćete postati potencijalni dobitnik letovanja za dve osobe.

Prosečna plata u junu 34.161 dinar

Prosečna neto zarada u Srbiji u junu bila je 34.161 dinar (322 evra), što je realno i nomilnalno više za 2,1 procenat nego u prethodnom mesecu, objavio je Republički zavod za statistiku. Prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u junu bila je 47.486 dinara (448 evra). U Srbiji je prosečna neto zarada u junu bila realno veća za 3,7 odsto nego u istom mesecu 2009. godine, a nominalno za 7,5 odsto.

Dinar nastavlja pad, danas slabiji za 0,22% Dinar će danas oslabiti prema evru za 0,22 odsto i zvanični srednji kurs će biti 105,5792, što je najniža vrednost domaće valute od uvođenja evra. Kako je objavila Narodna banka Srbije, prema zvaničnom srednjem kursu, evro će vredeti oko 25 para više nego juče (105,3492 dinara za evro). NBS juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine je prodala 1,526 milijardi evra da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa i podstakla promet. Proverite da li je vaš šef diktator ili izgubljeno jagnje Sajt askmen.com otkrio je da bi više od polovine zaposlenih udarilo u lice svog šefa kada bi znalo da će proći nekažnjeno i da otkaz nije sledeće što će videti na svom stolu. Ako još niste shvatili od koga dobijate naređenja, odgovor ćete možda naći u listi od devet vrsta šefova.

1. Naš heroj Karakteristike: Sa njim je lako raditi jer je stručan.

Stil: Opušten Uzor: Tom Henks, ali ne kao Forest Gamp

Citat: „Reci mi o čemu razmišljaš i naći ćemo rešenje“ Upozorenje: Rad za loše menadžere biće još bolniji

Savet: Uživajte dok traje i dajte sve od sebe.

2. Izgubljeno jagnje Karakteristike: Precenjen je i nema ideju šta da radi

Stil: Kao i zaposleni Uzor: Majkl Skot u komediji „The office“

Citat: „Ne znam. Šta ti misliš“ Upozorenje: Poriče svoju neefikasnost

Savet: Radi svoj posao, pre ili kasnije on će otići

17

3. Penjač

Karakteristike: Očajnički želi da napreduje Stil: Vunena Armani kolekcija

Uzor: Nikolo Makijaveli Citat: „Hajde da predstavimo ideju i vidimo ko će je podržati“

Upozorenje: Odbaciće vas kao staru krpu ako zbog vas bude izgledao loše Savet: Potrudite se da šef shvati da zbog vas izgleda dobro

4. Druželjubiv direktor

Karakteristike: O firmi razmišlja kao o zajednici ljudi istih interesa Stil: Nosi kravatu ili šal sa veselim i cvetnim dezenima

Uzor: Hilari Klinton Citat: „U sobi za pauzu čeka vas torta“

Upozorenje: Kad je pod pritiskom, postaje mrzovoljan Savet: Budite osoba koja donosi tortu

5. Sekač

Karakteristike: Zaposlen da bi smanjio broj zaposlenih u firmi Stil: Roleks

Uzor: Albert Dunlap Citat: „Apsolutno nije tačno to što se šuška“

Upozorenje: Na njegovom ste nišanu Savet: Obogatite svoju biografiju jer ćete dobiti otkaz, sem ako ne radite u ljudskim resursima

6. Kompjuterska sveznalica

Karakteristike: Nekada je bio najbolji inženjer Stil: Nosi sat CASIO CMD-40-1ZTER u kojoj ima bazu podataka

Uzor: Bil Gejts Citat: „Dialektičke smetnje će preopteretiti 45-nanometarski čip“ Upozorenje: U razgovoru može da koristi izraze iz Ratova zvezda

Savet: Postanite ekspert za neku manje poznatu i komplikovanu oblast

7. Birokrata Karakteristike: Misli da će se svet raspasti bez pravila

Stil: Bela košulja, tamna kravata Uzor: Dilbertov šef u stripu Dilbert

Citat: „Ako nešto dobro funkcioniše, ne menjaj ništa“ Upozorenje: Ume da ubije kreativnost

Savet: On stvari ostavlja kakve jesu. Sve što radite, pokazujte i drugima

8. Zastareo šef Karakteristike: U firmi je od kada su sekretarice kucale na pisaćim mašinama

Stil: Sportske jakne sa velikim reverima iz ‘80. Uzor: Peterman iz sitkoma Seinfeld

Citat: „Imam mnogo iskustva“ Upozorenje: Biće vam dosadno sa njim

Savet: Smejte se i klimajte glavom kao da ga slušate.

9. Diktator Karakteristike: Misli da osnaživanje firme znači osnaživanje šefova da izdaju naređenja

Stil: Ošišan je kao vojnik

18

Uzor: Dik Čejni ili Dart Vejder Citat: „Zato što sam ja šef“

Upozorenje: Tretiraće vas kao vojnika Savet: „Ćuti i radi. Obavestiću te kad budem hteo da čujem tvoje mišljenje“

28.07.2010. Štrajk glađu u „Dnevniku” Dvoje radnika „Dnevnik štamparije” započelo je juče štrajk glađu, a danas bi upravni odbor tog preduzeća trebalo ponovo da pregovara o zahtevima štrajkača sa Vladom Vojvodine. Predsednik sindikata holdinga Steva Tomin kaže da razgovori ipak nisu dali značajnije rezultate. Protestna šetnja do zgrade pokrajinske vlade održana je i juče, a pregovori sa Vladom zastali su kod pitanja dinamike isplate zarada, kao i odbijanja obe strane da svoje uslove i predloge daju napismeno. Predlozi za Oktobarsku nagradu Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja Skupštine grada pozvala je građane da podnesu svoje predloge za ovogodišnjeg dobitnika Oktobarske nagrade. Ova nagrada se dodeljuje povodom Dana oslobođenja Novog Sada kao priznanje za izuzetne rezultate i najviša dostignuća u oblasti kulture, sporta, privrede, nauke i humanog rada. Predlozi se mogu dostaviti Komisiji koja se nalazi u Skupštini grada, Žarka Zrenjanina 2, a konkurs traje do 15 septembra. Akcionari „Petra Drapšina” tražiće obeštećenje Skupština malih akcionara AD „Petar Drapšin” trebalo bi da se održi do kraja nedelje. Radnici će na Skupštini tražiti revalorizaciju imovine i obeštećenje, jer smatraju da nisu učestvovali u propadanju firme. Račun ove fabrike je u blokadi već tri godine, a prošlog maja Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor o prodaji zbog prekomernog zaduživanja nekadašnjih vlasnika i neizmirivanja rate za firmu. Malim akcionarima pripada 30 odsto imovine preduzeća Još je živa građanska inicijativa Hteli to da priznamo ili ne, iz ovih ili onih razloga, protiv loših pojava glas dižemo tek kada se desi neka tragedija. Prošlonedeljna nesreća, u kojoj je dvanaestogodišnjak stradao prelazeći ulicu na prešačkom prelazu tako što je na njega naleteo motociklista, za koga pri tom kažu da je vozio motor na zadnjem točku, skrenula je ponovo pažnju na nepoštovanje propisa i bahatost u saobraćaju. Međutim, najviše su se zbog toga trgli upravo oni koji se osećaju ugroženo – pešaci, a ne oni koji su dužni i treba da rade na tome da bezbednost u saobraćaju bude svima zagarantovana. Osetivši se ugroženim od takvih bahatih vozača, koji paradiraju ulicama uz zaglušujuću buku, a da ih pri tom nikako ili retko kažnjavaju, grupa Novosađana je krenula u potragu za istomišljenicima; u nameri da svi zajedno izvrše pritisak na organe reda da rade svoj posao. Mirnom, dostojanstvenom protestnom šetnjom, tokom koje će odati poštu svakome ko je stradao duž puta kojim se budu kretali do sedišta Policijske uprave u Novom Sadu, Novosađani će pokazati još jednom da građanska inicijativa nije izumrla u ovom gradu. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što opasnost od takvih pojava preti svima nama, valjalo bi stati rame uz rame sa inicijatorima protesta 3. avgusta, kada budu nosili potpise policiji da stane na put takvom ponašanju u saobraćaju koje ugrožava pešake; i na taj način dati svoj doprinos da ta građanska inicijativa ne ostane bez odjeka. Vozio na granici kome, sa 4,38 promila alkohola u krvi

19

Novi „podvig" vozača na vojvođanskim drumovima: saobraćajna policija u Sremskim Karlovcima u rutinskoj kontroli zaustavila je meštanina tog mesta M.K. (57), vozača „moskviča” i ustanovila da u krvi ima „rekordnih” 4,38 promila alkohola u krvi! Totalno pijani vozač, srećom, nije izazvao saobraćajnu nesreću, mada su ga policajci prilikom kontrole pridržavali da ostane na nogama. Čim su ga doveli u stanicu i odredili mu dvanaestočasovno zadržavanje do istrežnjenja, on je momentalno zaspao. Pijanom vozaču sledi krivična prijava, zatvor, kao i 14 kaznenih poena zbog vožnje u alkoholisanom stanju. Prema stručnoj literaturi, čovek sa tri do 4,5 promila alkohola u krvi pada u alkoholnu komu, dok je doza alkohola od 4,5 do pet promila, smrtonosna. Potpuno je nejasno kako je ovaj Karlovčanin uopšte mogao da vozi. 29.07.2010. Dinar ojačao već prvog dana guvernerisanja Dejana Šoškića Dejan Šoškić izabran je za novog guvernera Narodne banke Srbije na mandat od šest godina. Šoškić je rođen u Beogradu 1967. godine. Diplomirao je 1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama. Bio je Fulbrajtov stipendista. Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista. Bio je specijalni savetnik za finansijska tržišta u NBJ, savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije (2002-2003) i član Saveta NBS (2003-2004). Da li zbog novog guvernera, odlaska Jelašića, intervencije NBS od 11 miliona evra, tek dinar je danas jači prema evru. Kako je i ranije najavljivao, Šoškić neće menjati politiku centralne banke Srbije, što uključuje i kursnu politiku. Dinar je danas ojačao prema evru i zvanični srednji kurs iznosi 105,9677 dinara za evro. Tako je zaustavljeno slabljenje domaće valute koja će i dalje zavisiti od tržišta, jer i novi guverner NBS smatra da je „kontrolisani fluktuirajući devizni kurs najmanje loše rešenje“. Radovan Jelašić, koji će danas zvanično predati dužnost novom guverneru, rekao je da je osnovni zadatak centralne banke i guvernera održavanje stabilnosti cena. Kada je reč o kursu, Jelašić smtra da on nije alarmantan jer bi, da je tako, NBS intervenisala sa prodajom većeg iznosa deviza. Inače, NBS je juče na međubankarskom tržištu probala 11 miliona evra. „Kurs je ogledalo Srbije i ako se ono razbije, nećemo raspolagati sa pravom slikom o realnosti” - rekao je Jelašić. Iako je dinar danas neznatno ojačao, realnost je, prema mišljenju ekonomista, da će nastaviti da slabi. Jelašić i pojedini ministri ponavljali su mnogo puta da ovogodišnja projektovana inflacija neće biti ugrožena, ali NBS je ranije prognozirala da kurs od 110 dinara za evro može da je ugrozi. Kupovna moć sve manja Kupovna moć građana Srbije je, po poslednjem istraživanju Ministarstva trgovine i usluga, u maju, bila manja nego u prethodnom mesecu. Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 1,13 prosečnu platu, a za pokriće minimalne korpe 0,72. Troškovi života u maju su u odnosu na prethodni mesec bili 1,3 posto veći, a u odnosu na isti mesec prošle godine – 3,8 posto. Najveći uticaj na skok troškova imali su skuplji energenti, komunalije, transport, hrana... Ovakav odnos plate i korpe pokazuje da je prosečna srpska zarada bila dovoljna za pokriće minimalne, ali ne i prosečne potrošačke korpe. Za kupovinu osamdesetak proizvoda iz prosečne korpe i plaćanje komunalija trebalo je izdvojiti 37.843 dinara i ti izdaci su u odnosu na prethodni mesec poskupeli 2,1 posto. I u takozvanoj minimalnoj korpi, u kojoj se štedi na svemu, posebno na hrani, došlo je do poskupljenja na mesečnom nivou od 3,6 posto, pa ona iznosi 22.113 dinara.

20

Kupovna moć iznad državnog proseka, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana je u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu, a ispod proseka u Užicu, Smederevu, Subotici, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Kraljevu, Zaječaru i Valjevu. I prošlog maja, kada je reč o odnosu plate i korpe, bili smo tu gde smo sad. Prosečna zarada iznosila je 31.086 dinara, a prosečna korpa 36.930 dinara, pa takođe nismo mogli da se „pokrijemo“. Prvi regionalni onlajn sajam zapošljavanja u oktobru Prvi regionalni onlajn sajam zapošljavanja i znanja, virtualni „Dan karijere“, održaće se od 13. do 20. oktobra, u organizaciji vodećih internet sajtova za zapošljavanje u regionu: www.poslovi.infostud.com, www.moj-posao.net i www.posao.ba, saopštila je Privredna komora Srbije. Sajam zapošljavanja na pomenutim portalima biće otvoren 24 sata, a svi koji žele da učestvuju neophodno je da posete internet stranice sajtova za zapošljavanje i prijave se, odnosno pronađu odgovarajućeg poslodavca ili kandidata za posao. Očekuje se da će internet sajam posetiti više od 100.000 posetilaca iz Srbije i regiona. Prethodna dva onlajn sajma, u organizaciji portala „MojPosao“, nisu bila regionalnog karaktera, a za osam dana održavanja ostvarila su oko 30.000 posetilaca. Poslodavci i kandidati tokom sajma moći će da, putem interaktivne komunikacije na četu, razmenjuju korisne informacije u vezi sa ponudama radnih mesta, kvalifikacijama i slično. Izložbeni prostor biće sačinjen u 3D formatu.

Usvojen Zakon o trgovini

Skupština Srbije usvojila je Zakon o trgovini za koji je od 131 prisutnih glasalo 127 poslanika. Osnovni cilj zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, uz što intenzivniju konkurenciju i uz što manje mešanje države u trgovini robama i uslugama. U koncepcijskom smislu, ključna rešenja predstavljaju normativnu konkretizaciju „Strategije razvoja trgovine Republike Srbije“, koju je usvojila Vlada u januaru 2009. godine.

Zakon o zaštiti potrošača na jesen Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević procenio je da će predlog zakona o zaštiti potrošaca biti na jesen u skupštinskoj proceduri. „Zakon je u završnoj fazi. Čekamo još mišljenja drugih ministarstava i institucija“, rekao je Milosavljević za „Blic“. On je obacio optužbe nekih potrošačkih organizacija koje tvrde da iza odlaganja donošenja zakona o zaštiti potrošača stoji težnja Ministarstva trgovine i usluga da zaštiti prava trgovaca.

Rekonstrukcija fasade Muzeja grada

Kako su najavili nadležni iz Gradske uprave, rekonstrukcija fasade Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi najverovatnije će početi u septembru. Za ovaj posao je iz budžeta Grada izdvojeno 20 miliona dinara.

Nasilje nad decom u porastu Tokom cele prošle godine, gradskom Centru za socijalni rad prijavljeno je oko 100 slučajeva zlostavljanja dece, a ove godine je do juna bilo već 70 prijava. Novosadski Osnovni sud je od početka 2009. godine do sada izrekao 89 presuda u vezi sa nasiljem u porodici, a najčešće su to zatvorske kazne u trajanju do tri meseca i sa uslovnim rokom od oko godinu dana. Mira Kačavenda Kljajić je ocenila da, uprkos određenom poboljšanju na koje

21

ukazuje i sve veći broj prijava Centru za socijalni rad, mnogi ljudi još smatraju da je tuđe dete – tuđi problem. „Potrebno je da se o tome priča i da onaj ko čini nasilje nad detetom bude svestan da će biti otkriven. Visina zatvorske kazne neće bitno uticati na smanjenje nasilja, već svest da će nasilnik biti otkriven”, naglasila je ona. Saveti za žene i decu žrtve nasilja mogu se dobiti na SOS telefon 422-740, a nasilje se može prijaviti Centru za socijalni rad, telefonom na broj 421-166. Uhapšen slovenački haker koji je zarazio 12 miliona kompova Slovenac, poznatiji kao Iserdo (23), za koga se veruje da je stvorio moćni kompjuterski virus kojim je zarazio više od 12 miliona računara širom sveta, uhapšen je pre desetak dana u Mariboru. Predstavnik FBI Džefri Troj izjavio je da je Iserdo pušten uz kauciju. Uhapšen je nakon dugotrajne istrage slovenačke policije uz pomoć FBI-a i španskih vlasti. Iserdo je autor kompjuterskog programa koji se koristi za krađu podataka i ulaz u baze podataka, a prodavao ih je po ceni od 500 do 1.300 dolara po programu. Veruje se da je mladić iz Maribora bio vodeći u grupi od najmanje tri slovenačka hakera, kao i da su oni zaradili više od 400.000 dolara. 30.07.2010. Zvali ih da zidaju, platu ne daju Grupa radnika na gradilištu na uglu ulica Bate Brkića i Seljačkih buna gde se gradi škola „Milan Petrović“ nije dobila platu više od mesec i po dana. Kada će je i da li će je dobiti ostala je nedoumica jer strane odgovorne za to krivicu svaljuju jedni na druge. Investiror obejkata je Grad Novi Sad koji je za naručioca izgradnje imenovao „Poslovni prostor“. Tehnički direktor „Poslovnog prostora“ Aleksandar Crkvenjakov kazao je juče za „Dnevik“ da Grad uredno prebacuje novac za ovu namenu. U izgradnju škole „Poslovni „ je angažovao kao izvođača radova preduzeće GPP „Grad - ing „ čije je sedište u Ulici Ljubomira Nenadovića 3. U traženju informacije kada će građevinci dobiti zarađeno, naišli smo na podatak da je „Grad - ing“ angažovao podizviđače, preduzeća „Home invest“ i AD“ Vojvodina“. Iz ove firme Živojin Glavaški kazao nam je da grupu radnika koju smo zatekli na gradilištu nije angažovala „Vojvodina“, već drugi podizvođač „Home“. Direktor tog građevinskog preduzeća Mladen Pavlovski izjavio je za „Dnevnik“da zarade kasne jer „Poslovni prostor“ne prebacuje novac na vreme. I tako se krug zatvorio, a „Dnevnik“ i grupa radnika ostali su bez odgovora. Paralelno s ovim, bilo bi zanimljivo postaviti i pitanje, da li su radnici prijavljeni. Uobičajeno u našoj praksi je da rade na crno, naočigled inspekcije rada, kojoj to nije teško da proveri, jer gradilišta u Novom Sadu se mogu na prste jedne ruke izbrojati. Radnici Aleksandar Jelenčić i Miodrag Đunisić na gradilištu su više meseci, ali tvrde da ne znaju da li su prijavljeni. Jelenčić kaže da je pre mesec i po dana dobio četvrtinu junske plate i da je predao radnu knjižicu. No, radnici se u strepnji pitaju da li će grupa koja je zvala novinare zadržati posao, ili će ih gazde zamenuti novom radnom snagom, koje ima na pretek i osporiti im do sada zarađeno? Iznad proseka 40 gradova, isto toliko devastirano Beograd, Novi Sad, Stara Pazova i Vrnjačka Banja su među 40 natprosečno razvijenih gradova i opština, dok je isti broj lokalnih samouprava u Srbiji devastiran, objavljeno je u najnovijem broju "Službenog glasnika". U najrazvijenije lokalne samouprave ubrajaju se one čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka, piše u uredbi Vlade Srbije o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i lokalnih samouprava za 2010. godinu. Pored prestonice, u toj grupi je većina vojvođanskih opština i gradova - Beočin, Bečej, Apatin, Bačka Palanka, Bačka Topola,

22

Vršac, Kikinda, Pančevo, Sremski Karlovci, Zrenjanin, Inđija i Subotica. Među najrazvijenijim opštinama su i Arilje, Valjevo, Vrbas, Gornji Milanovac, Jagodina, Kanjiža, Kosjerić, Kragujevac, Kruševac, Kula, Lajkovac, Niš, Pećinci, Pirot, Požarevac, Senta, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Temerin, Užice, Čajetina, Čačak i Šabac. U grupi devastiranih opština i gradova, odnosno onih lokalnih samouprava čiji je stepen razvijenosti upola manji od republičkog proseka su Babušnica, Bela Palanka, Blace i Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Varvarin i Vladičin Han. Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Doljevac, Žabari, Žagubica, Žitište, Žitorađa, Knić, Krupanj, Kuršumlija, Kučevo i Lebane, takođe su među najnerazvijenijim opštinama, kao i Ljubovija, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Crnja i Osečina. U istu grupu ubraju se i Plandište, Preševo, Prijepolje, Ražanj, Rača, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Trgovište, Tutin i Crna Trava, dok su Alibunar, Bela Crkva, Brus, Petrovac, Preševo i Surdulica u "nešto boljem položaju", jer je njihov stepen razvijenosti veći za 10 odsto u odnosu na devastiranje lokalne samouprave. Nema povećanja plata, ali ni otpuštanja Od svih priča o reformi javnog sektora, aktuelne gradske vlasti su u protekle dve godine načinile samo jedan vidljiviji korak, i to u vidu smanjenja mase zarada u gradskim preduzećima do 15 odsto. Iako su ograničeni i troškovi reprezentacije, suštinske promene izostaju. Iako je prilikom jnuarskog smanjenja zarada u gradskim preduzećima najavljeno da je ta odluka oročena do polovine juna, zaposleni u javnom sektoru još ne treba da se nadaju povećanju plata. Ta mogućnost, ipak nije isključena, рекао је za Radio 021 član Gradskog veća, Milan Đukić. "Ja se nadam da ćemo u nekoj perspektivi biti u mogućnosti da predložimo Skupštini grada da se te mase zarada vrate, kada to ekonomska situacija dozvoli", kaže Đukić. Novoizabrane sudije i zamenici tužioca položili zakletvu Novoizabrane sudije i zamenici javnih tužioca položili su danas u Beogradu zakletvu pred predsednicom Narodne skupštine Slavicom Đukić-Dejanović. Kako je saopšteno iz kabineta predsednice parlamenta, zakletvu su položili sudije i zamenici javnih tužilaca, koji su na te funkcije izabrani 28. jula ove godine na predloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Predsednica Đukić-Dejanović je ovo prilikom izrazila uverenje da će sudije i zamenici javnih tužilaca svojim radnim angažovanjem, visokostručnim i moralnim kvalitetima doprineti efikasnom radu sudske vlasti. Polaganju zakletvi prisustvovali su članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, navedeno je u saopštenju. Upozorenja stručnjaka i sindikata Komocija u rešavanju problema u javnom sektoru, putem budžeta, ide na račun svih Novosađana. Glavni urednik Ekonomist magazina, Milan Ćulibrk, kaže da je vođenje socijalne politike putem javnih preduzeća, odnosno putem relativno niskih cena usluga, jedan od uzroka problema. "Ali je takođe činjenica da se u tim preduzećima broj zaposlenih stalno povećava. Posle svakih lokalnih izobra u ta preduzeća dolaze neki novi ljudi, koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Ta vladajuća koalicija u javna preduzeća smešta svoje zaslužne kadrove. Ne otpuštaju se oni koji su prethodno primljeni, da se ne bi zamerali

23

jedni drugima i na taj način zapravo raste broj zaposlenih u javnom sektoru, a mnogi od tih apsolutno nisu produktivni. Dakle, nikakve koristi ta javna preduzeća nemaju od tako zaposlenih", kaže Ćulibrk. On upozorava da su javna preduzeća uglavnom nerentabilna, da imaju visoke troškove, a nisku efikasnost poslovanja, što za posledicu ima njihovo propadanje. Na to upozoravaju i u gradskom Sindikatu zaposlenih u komunalnoj delatnosti, te ističu da od vraćanja zarada na nivo pre smanjenja neće odustati. Svoje strpljenje međutim nisu oročili, ali zbog teškog ekonomskog položaja, iz nekoliko gradskih preduzeća najavljuju nove štrajkove. Sindikalci tvrde da gradske vlasti uništavaju javna preduzeća, jer su im usvajanjem planova poslovanja smanjele obim poslova, rebalansom budžeta, visinu subvencija, a da istovremeno nastavljaju politiku zapošljavanja partijskih kadrova. Pokrenut sajt za prijavu korupcije Gradjani Srbije će na internet sajtu www.pistaljka.rs moći da prijave korupciju na svom radnom mestu i okolini, bez straha da će im identitet biti otkriven, saopštio je glavni i odgovorni urednik portala Vladimir Radomirović. On je kazao da će posle prijave korupcije na tom sajtu, navode "uzbunjivača" utvrdjivati istraživački tim novinara i pravnika "pištaljke". Radomirović je rekao da je sajtu već u četvrtak pristigla prva prijava i da se ona odnosi na korupciju u zdravstvu. Internet portal www.pistaljka.rs napravljen je u okviru istoimenog projekta za borbu protiv korupcije, koji sprovode Centar za istraživanja migracija, Centar za novinarstvo, Udruženja "Eutopija" i Media Praksa. Pet hiljada funkcionera na duplim funkcijama Poslanici Skupštine Srbije su, usvojivši amandman na izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, obezbedili i sebi i pokrajinskim poslanicima, kao i odbornicima, da do kraja mandata obavljaju više funkcija koje su po Ustavu nespojive. Takvih funkcionera sa najmanje dve fotelje u Srbiji ima između pet i šest hiljada. Predsednik odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić rekao je da su poslanici vladajuće koalicije time "ponizili Vladu Srbije" koja je ovaj amandman negativno ocenila On je poručio lideru LSV Nenadu Čanku, koji je rekao da je usvajanjem amandmana ispravljena "velika nepravda" prema pokrajinskim poslanicima, da je spojivost funkcija u izvršnoj vlasti protivustavna Osvrćući se na izjavu funkcionera SPS Dušana Bajatovića da je obavljanje više funkcija "najracionalnije rešenje jer funkcioner prima jednu platu za više poslova", Čupić je ocenio da jedna ličnost ne može da bude poslanik, ministar i predsednik opštine. "To onda nije demokratija, nego despotija po principu - kadija te tuži, kadija ti sudi", zaključio je Čupić. Izviru novi lažni invalidi U akciji otkrivanja lažnih invalidskih penzija policija je uhapsila još dve osobe i podnela krivičnu prijavu protiv još četvoro osumnjičenih da su davali mito, posredovali u korupciji ili izdavali lažna lekarska uverenja. Nakon što je u ponedeljak slobode lišen lekar veštak u pokrajinskom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Rade Perić i još deset osumnjičenih, juče su uhapšeni penzioner Janoš Balog iz Kule (50), zbog sumnje da je nezakonito otišao u invalidsku penziju, i njegov sugrađanin Željko Spasić (42), koji se tereti da je bio posrednik u primopredaji novca. Krivična prijava podneta je i protiv načelnika Odeljenja za radiologiju KBC Zemun Mihaila Ateljevića iz Beograda (63), zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, i lekara specijaliste neuropsihijatrije Opšte bolnice u Somboru Milojka Vlaškog iz Sombora (57), zbog sumnje da je primao mito. Takođe, krivičnom prijavom obuhvaćeni su penzioner iz Sombora Branko Radošević (56), koji se tereti da je

24

neosnovano ostvario pravo na invalidsku penziju, i Boža Rašić iz Sombora (60), posrednik u primopredaji novca. Procenjuje se da je nelegalnim invalidskim penzijama budžet Srbije oštećen za više od tri i po miliona dinara, a lažni invalidi su za uverenja plaćali od 3.500 do 5.000 evra. 31.07.2010. Dva dana rege žurki Sve pripreme za četvrti Festival pozitivnih vibracija, koji će ovog vikenda biti održan u krugu zrenjaninskog Doma učenika „Angelina Kojić Gina”, su gotove. Organizatori manifestacije su Alternativni kulturni centar „Klupče” i „Total kvaliti menadžment centar”. Oni najavljuju da će ljubitelji regea imati priliku da čuju odličan izbor muzike u kombinaciji nastupa bendova i DJ saund sistema. Prvog dana, u subotu, nastupiće kruševački rege bend ZAA, a pored njih i Reggae Maniac Crenj, Ras Herbalist, Superstar selecta, King Calypso i Jah Messinjah. Drugog dana festivala sviraju Kanda, Kodža i Nebojša, kao i Massive Godž, Martines selecta, Jahkozza, DJ Keti i Soundcutters. Program će početi danas, u popodnevnim časovima, predstavljanjem rada organizacija koje se suočavaju sa problemima ekologije na teritoriji Zrenjanina. - Za sve posetioce Festivala pozitivnih vibracija, koji su spremni da naredni vikend provedu u druženju pod vedrim nebom, obezbeđen je kamp na izletišu Motel „Šumice”. Kamp je besplatan za one koji kupe kartu za oba dana. U suprotnom, plaća se 220 dinara. Kamp je useljiv od subote u podne – kaže Daniela Jelisavac iz Alternativnog kulturnog centra „Klupče„. Ulaznice za festival mogu da se kupe u prostorijama „Klupčeta” i koštaju 600 dinara za oba dana, i 350 za jedan dan. Na dan koncerta, posle 18 sati, prodavaće se na ulazu i koštaće 500 dinara. Medijski sponzor Festivala pozitivnih vibracija je list „Dnevnik”. Sećanje na autora „Malog princa” Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” danas će specijalnim programom obeležiti jubilej Antoana de Sent-Egziperija, proslavljenog autora „Malog princa”. U 18 časova svoje viđenje „Malog princa” kroz crteže i igru prikazaće deca iz „Maštališta” i slikarske radionice „Madagaskar”. Dramatizaciju odlomka iz tog romana izvešće članovi „Cekoma”, a Višnja Mandić predstaviće svoju kolekciju koja kao temu ima „Malog princa”. Očekuje se i aktivno učešće svih zainteresovanih posetilaca. Zatim će u 19 sati biti predstavljena knjiga „Let lionskog Ikara” Dušana Pop Đurđeva i otvorena grupna međunarodna izložba ”Molim vas... nacrtaj mi ovcu”. Dobrovoljno odlazi 130 radnika U cilju racionalizacije broja zaposlenih u pokrajinskom javnom servisu Vojvodine, 130 radnika dobrovoljno se prijavilo za socijalni program, a njih 80 će od jeseni preći u Javno preduzeće “Emisiona tehnika i veze”, što mnogi zaposleni tumače “presipanjem iz šupljeg u prazno”. Dosad se za socijalni program prijavilo 130 zaposlenih. Prijavljivanje za dobrovoljni odlazak iz RTV-a, kako je za NG rekao zamenik generalnog direktora Miodrag Koprivica, traje još sledeće nedelje. Objašnjavajući rešenje za mnoštvo problema što su se nagomilali u ovoj medijskoj kući, koja živi od građana Vojvodine, Koprivica je rekao da bi do kraja godine RTV trebalo da napusti još stotinak radnika, čime bi se rasteretio budžet te ustanove. Pored navedenog, cilj te ustanove je reorganizacija i podmlađivanje kadra, čiji je starosni prosek 48 godina i sedam meseci. On objašnjava da 80 odsto prihoda RTV-a odlazi na zarade, zbog čega je vrlo teško ulagati u poboljšanje i modernizaciju programa. Ujedno, naplata pretplate za javni servis konstantno opada. „Pravi se nova sistematizacija zaposlenih. Potrebni su radnici s višom kvalifikacijom, što podrazumeva da se zaposleni doškoluju ili da svoja mesta ustupe školovanim ljudima. A 1.500 radnika plaćamo redovno i pored svih

25

teškoća u kojima se nalazimo. Ako se pokaže da su honorarno i povremeno privremeno zaposleni vredni, pokušaćemo da ih zaposlimo za stalno“ – dodaje Koprivica. Ističe da u slučaju odlaska 300 ljudi, ta kuća mora otvoriti mesta za sto mladih i školovanih u različitim redakcijama. Ukidanje Radio-televizije Vojvodine U studiji “Evropski put za srpske medije”, koju je naručilo Ministarstvo kulture Srbije, a uradili je eksperti EU, preporučuje se ukidanje Radio-televizije Vojvodine i njeno transformisanje u regionalnu televiziju u okviru Radio-televizije Srbije. Analizirajući srpske medije u skladu s evropskim standardima, preporučuje se “gašenje postojeće RTV pošto je pozicija te televizije u najmanju ruku nejasna”. „Konsultantska kuća uradila je studiju o medijima u Srbiji. Ta studija je urađena za Ministarstvo kulture i to je isključivo stav te kuće koji ne izražava stav Evropske unije, o kome se ni nadležno ministarstvo još uvek nije izjasnilo“– rekao je Koprivica. Zaposleni, i pored svih obećanja rukovodstva RTV-a da nema mesta za strah, ne veruju u izgovorene reči, a posebno ne da će u toj kući nakon reforme biti bolje. – Većina novinara i TV lica koje su gledaoci prepoznavali na svojim malim ekranima ili su oterana ili su sami otišli tražeći spas na drugim televizijama. U isto vreme, pored tolikog pritiska za otpuštanje radnika, dovedeni su i zaposleni ljudi koji nemaju nikakvo ime, a pri tome su im dati jako dobri ugovori, s astronomskim iznosima. Bojimo se da će u RTV-u i pored svega teško doći bolje sutra – za NG rekla je jedna od zaposlenih u toj kući. Dinar nastavlja pad Dinar će u ponedeljak nastaviti da slabi prema evru, i to za 13 para ili 0,12 odsto, tako da će zvanični srednji kurs evra biti 106,35 dinara, što je nova istorijski najniža vrednost domaće valute prema evropskoj, objavila je Narodna banka Srbije. NBS nije danas intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine prodala je 1,64 milijarde evra da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju i podstakla promet na deviznom tržištu. Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara. Uskoro rušenje 40 ruina Niko od vlasnika 40 popisanih ruševnih objekata u Novom Sadu nije se odazvao na apel Građevinske inspekcije da te građevine saniraju ili dovrše. Zbog toga su gradske vlasti donele odluku da se ti objekti poruše ili poprave, a računi dostave vlasnicima. Najveći problem je to što su vlasnici ovih kuća uglavnom nepoznati ili ne žive u Srbiji, a neke građevine su i u postupku ostavinske rasprave. Sem dve-tri kuće koje je vlasnik u međuvremenu obezbedio, preostale služe kao deponije i okupljališta beskućnika i narkomana. Još jedna seksi ruska špijunka Izgleda da seksi ruska špijunka Ana Čapman nije jedina lepotica ove nacionalnosti koja se našla "s one strane zakona". U sklopu velike akcije hapšenja inostranih špijuna u SAD-u, koju sprovodi FBI, uhapšena je i 24-godišnja Ana Fermanova. Za razliku od svoje imenjakinje, koja je već deportovana u Rusiju, Fermanova se za sada nalazi u kućnom pritvoru u Dalasu. Fermanova je početkom godine pokušala iz SAD-a u Rusiju da prenese opremu za noćni nadzor i oružje. Pravdala se kako su to stvari

26

potrebne njenom suprugu za lov. Uhapšena je ranije ovog meseca u Njujorku, prilikom povratka iz Moskve u SAD. Njen oadvokat Skot Palmer tvrdi kako Fermanova nije špijunka. Međutim, zanimljivo je da je suprug Ane Fermanove još 2007. godine deportovan iz SAD-a u Rusiju zbog prevare i krađe identiteta počinjenih u Njujorku. Palmer je naveo kako nije upućen u taj slučaj i kako zna samo da je suprug Ane Fermanove deportovan zbog kršenja uslova za dobijanje zelene karte. 02.08.2010. Eva Ras ostala bez penzije od 18.500 dinara Glumica Eva Ras ostala je bez porodične penzije od 18.500 dinara zbog toga što, prema navodima Zavoda za socijalno osiguranje, ona ostvaruje i druge prihode. - Ovo nije samo moj problem, već svih penzionera i mladih koji su ostali bez roditelja i primaju njihovu penziju - rekla je Eva Ras. Ona smatra da je zakon koji to propisuje idiotski jer joj država zabranjuje da radi i zaradi, - Volela bih da vidim Tadića kako preživljava sa 18.500 - kaže ona. U PIO Fondu kažu da pre ponedeljka, bez uvida u predmet, ne mogu da kažu šta se desilo s penzijom Eve Ras. Umro Feliks Pašić Poznati pozorišni kritičar, novinar i publicista Feliks Pašić (71), umro je u subotu, nakon što je ceo radni vek od 40 godina posvetio afirmaciji kulture i pozorišta pišući u „Borbi” (1960-1975), Radio Beogradu (1975-1976) i TV Beograd (1976-2000). Bio je stalni pozorišni kritičar „Borbe”, „Večernjih novosti”, „Dnevnog telegrafa” i „Teatrona”, a razvio je i usavršio osobitu vrstu portretisanja dramskih umetnika kroz javne razgovore. Srbi najsiromašniji u regionu Činjenica da je statistički, po cenama hrane Beograd najjeftinija prestonica u regionu nema preveliki značaj za građane Srbije, jer je srpska perestonica na dnu lestvice po prosečnim primanjima. Dok je prosečna slovenačka plata 960 evra, srpska plata je tri puta manja. Strane investicije, ocenjuju stručnjaci, ključ su za podizanje kupovne moći. Na lestvici najviših prosečnih plata Slovence sa 960 evra slede Hrvati sa više od 700, pa Crnogorci sa oko 500, Bosanci sa više od 400 i Srbi, sa tek nešto više od 300 evra. Relativno nizak životni standard u Srbiji u poslednjih petnaestak godina, smatra ministar trgovine Slobodan Milosavljević, posledica je krize devedesetih, tranzicije i aktuelne ekonomske situacije. Milosavljević kaže da Srbija izlazi iz ekonomske krize.- Ekonomski rezultati su pozitivni u prvom polugođu ove godine. Verujem da će biti nastavljeni do kraja godine i to je osnov za ovaj dugo očekivani bar mali boljitak - rekao je Milosavljević. Ministar očekuje da će rast kupovne moći, do kraja godine, biti veći za nekoliko odsto u odnosu na prethodnu. Strane investicije, ocenjuju stručnjaci, ključ su za podizanje kupovne moći. Jedino dolaskom para iz inostranstva, odnosno ulaganjem stranih investitora Srbija može da polako povećava svoj životni standard. Sindikati protiv Zakona o penzijama Najveći sindikati za jesen najavljuju proteste ukoliko ne budu povučene izmene Zakona o penzijskom osiguranju. Predstavnici reperezentativnih sindikata složili su se da se u skorije vreme ne mogu očekivati značajna poboljšanja položaja radnika u Srbiji.

27

Inflacija u julu 5,5% Inflacija u Srbiji u julu, merena indeksom potrošačkih cena, biće oko pet odsto, procenila je NBS. Rast cena na malo u julu, u odnosu na isti period prethodne godine iznosi sedam odsto, a rast troškova života 4,4 odsto. Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu, merena indeksom potrošačkih cena, biće oko pet odsto, procenila je Narodna banka Srbije. Da li „Pejntbol" može da ubije? Triler „Paintball“ na repertoaru je Art bioskopa „Vojvodina“ večeras od 20 sati. Ovo ostvarenje u režiji Danijela Benmejora počinje u prikolici kamiona koji vozi kroz šumu grupu putnika, glava pokrivenih kapuljačama. Ne poznaju jedni druge, ali imaju mnogo toga zajedničkog: mladi su, urbani, mnogo rade i imaju jaku potrebu za ekstremnim iskustvima. Prijavili su se za nedelju dana avanture. Skidaju kapuljače kako bi otkrili da su u mračnoj šumi. Svaki od igrača i igračica opremljen je zalihama za nedelju dana: moćnom pejntbol puškom, municijom, mapama i uputstvima. Ipak, kada jedan od članova grupe stvarno pogine, pravila igre se menjaju... Ulaznice za ovaj film, po ceni od 250 dinara, mogu se kupiti na ulazu u bioskop na Spensu. Snimajte filmiće Organizatori četvrtog po redu Festivala mini filma raspisali su konkurs za učešće na toj manifestaciji. Svi zainteresovani autori već mogu da se prijave, preko formulara koji se mogu naći na Fejsbuk stranici festivala. Ovogodišnja tema je ‘’zatvor’’, u svakom mogućem smislu te reči. Kratke filmove do tri minuta stvaraoci će moći da šalju od 1. septembra. Ovogodišnji Festival mini filma održava se u Radio kafeu 11. i 12. novembra. 03.08.2010. Uskoro ćemo primati platu za rad od kuće Ovo je samo jedna od novina koju će omogućiti izmene Zakona o radu, koji, kako kažu u Ministarstvu, uvodi fleksibilnije oblike rada. Pored velikog broja nezaposlenih, jedan od problema Srbije je i „rad na crno” jer, prema poslednjim podacima, od pola miliona do 800.000 ljudi na ovaj način zarađuje za život. Kako bi se ovaj broj smanjio u Ministarstvu rada i socijalne politike pripremaju izmene Zakona o radu koje će uvesti nove ili poboljšati već postojeće oblike rada. Jedan od načina da se poveća broj zaposlenih je zaposlenje u firmi, a rad od kuće, koji će omogućiti upravo ove izmene Zakona. Pomoćnica ministra rada Radmila Bukumirić-Katić kaže da će se razmotriti uvođenje novih fleksibilnih oblika rada i organizacija za privremeno zapošljavanje, u skladu sa međunarodnim standardima, a sve u cilju smanjenja „rada na crno”. - Predviđeno je osnivanje Agencije za privremeno zapošljavanje, koja ima za cilj da se promoviše „autsorsing”, pre svega, za sporedne poslove kod poslodavca. To znači da će poslodavci moći da za neke poslove „regrutuju” odgovarajuće radnike od Agencije, što će dovesti do smanjenja troškova rada - kaže Bukumirić-Katić. Ona kaže da će se izmenama Zakona o radu nastaviti reforma radnog zakonodavstva. - Poboljšaće se pojedina rešenja kao što su fleksibilnija osnova za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme, regrutovanje kućnog pomoćnog osoblja, veće mogućnosti za zaključivanje ugovora sa nepunim radnim vremenom, dopunski rad, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o delu, zaštita zaposlenih u slučaju promene poslodavca i utvrđivanje viška zaposlenih - kaže ona.

28

Nađen i vraćen bicikl Mikošu Rnjakoviću Dve nedelje nakon što je najboljem srpskom biciklisti Mikošu Rnjakoviću na Bežanijskoj kosi ukraden bicikl od 3.000 evra, policija je utvrdila da je lopov bio D.S. koji je „plen“ prodao na pijaci Miljakovac. Bicikl je, iako oštećen i prefarban, vraćen i šampion se sprema da zaboravi lošu sezonu u kojoj su ga izmučile i povreda i lopovi. Srbija i dalje umereno rizična Rejting agencija „Dun&Bradstreet” u julskom izveštaju Srbiji je dodelila rejting DB4d, što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja, i procenila da je rast srpske privrede sporiji od očekivanog. „Poslovni rizik u Srbiji i dalje je povećan i posledica je smanjene kreditne sposobnosti, povećanog broja bankrotstava kompanija i slabe ekonomske perspektive. Dinar blago potcenjen Narodna banka Srbije ocenila je da osnovni makroekonomski pokazatelji ukazuju da je kurs dinara blago potcenjen. - Deo slabljenja dinara je psihološke, a ne realne prirode - navedeno je u saopštenju viceguvernera NBS Bojana Marković.a On je istakao i da je „nezahvalno prognozirati kretanje nominalnog kursa dinara jer je teško sa sigurnošću predvideti da li će doći do novih značajnijih svetskih ili regionalnih poremećaja”. - Kurs dinara već na ovom nivou obezbeđuje dovoljno jak podsticaj za rast izvoza i platno bilansno usklađivanje. Samo deo ovog podsticaja je već vidljiv, a njegov puni efekat bi tek trebalo da se ostvari - rekao je Marković. Za pet godina penzija tek 40 odsto prosečne plate? Mada su skupštinska vrata prošle nedelje zatvorena i poslanici tek otišli na „zasluženi“ odmor, penzioneri već strahuju od njihovog ponovnog okupljanja jer na jesenjem zasedanju Skupštine Srbije treba da se odlučuje o sudbini predloga zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Ako se sudi po reagovanjima, predloženim izmenama, koje su neminovnost i koje Srbija mora sprovesti, ne samo zbog obaveza prema MMF-u već i zbog održivosti penzijskog sistema, niko nije zadovoljan i svi najavljuju proteste. Sindikati tvrde da, ukoliko bi novi predlog zakona o penzijama bio usvojen onako kako ga je Vlada Srbije utvrdila, iznos na čeku bi do 2015. godine sa sadašnjih 67 odsto učešća u procentnoj zaradi pao na 40. Zbog toga sindikati prete da će, ako se predlog koji je upućen u skupštinsku proceduru amandmanima ne izmeni, organizovati masovne proteste. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, koji je zajedno s predsednicima drugih sindikalnih centrala prošlog meseca uputio zahtev premijeru Mirku Cvetkoviću da povuče zakon iz skupštinske procedure, tvrdi da odgovor od nadležnih nije stigao te da „Vlada igra na kartu da predloženi penzijski zakon neće odmah u prvoj godini imati negativne efekte“ već za dve do tri godine, pa će taj problem onda rešavati neka druga vlada, a da im je sada jedino važno da ovaj zakon bude usvojen. Amadmani sindikata su, tvrdi on, spremni i već sredinom ovog meseca biće dostavljeni svim poslaničkim grupama, s kojima će se i razgovarati i predstaviti šta u stvarnosti znače najavljene izmene. Prelivanje iz šupljeg u prazno „Pre globalne krize, u razvijenim zemljama se računalo da je dovoljno imati oko 2,5 zaposlena na jednog penzionera pa da penzioni sistem bude održiv. Ali je kriza pokazala da je već

29

sada potreba – a tako će biti i u budućnosti – više od 3,5 zaposlena da bi se sistem održao na nivou penzija manjem od polovine prosečne plate. S obzirom na to da imamo manje od 1,5 zaposlenog na jednog penzionera, a ni svi zaposleni, odnosno njihovi poslodavci, ne plaćaju doprinose redovno, naš penzioni sistem se zasniva na zahvatanju iz budžeta. Dva miliona radnih mesta nije u stanju da obeća ni najneodgovorniji političar te smo stoga osuđeni na dalje prelivanje iz šupljeg u prazno“ – tvrdi ekonomski analitičar i savetnik stranih investitora Mahmud Bušatlija. 04.08.2010. MMF: Penzije minimum 40 odsto plate Prosečna penzija u Srbiji ne bi trebalo da padne na 40 odsto prosečne plate, iako se o tome spekuliše, istakao je Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji. "Očekujemo da će taj odnos biti znatno iznad 40 odsto, ali, iskreno, očekujem pad sa trenutno visokog sadašnjeg nivoa. U suprotnom, Srbija jednostavno neće moći da finansira svoje visoke rashode za penzije, koji sada u bruto domaćem proizvodu učestvuju s oko 13 odsto", objašnjava Lisovolik. Veliki broj evropskih zemalja nastoji da na isti način smanji i sadašnje i buduće troškove namenjene za isplatu penzija, i to kroz povećanje starosne granice, pooštravanje uslova i indeksacije, odnosno formule za prilagođavanje visine penzija.

Garažno mesto u Beogradu najskuplje na Balkanu Iznajmljivanje parking mesta u garažama u centru grada najskuplje je u Beogradu, u poređenju sa drugim prestonicama na Balkanu, dok je Sofija najjeftinija, pokazuje istraživanje Colliers International koje je obuhvatilo 147 svetskih metropola. Pored Beograda, u najskuplje na Balkanu spadaju i Tirana i Atina, jer je mesečni zakup mesta u garaži od 148 do 200 evra. Najskuplja metropola na svetu je London, a najjeftiniji su Džakarta, Bombaj, Bangalor i Nju Delhi, gde mesto u garaži mesečno košta od 16 do 22 evra. Elektronske knjižice od jeseni Na jesen će u Srbiji početi uvođenje novih, elektronskih zdravstvenih knjižica. Prve takve knjižice će biti uvedene u Valjevu, do 2013. godine u celoj Srbiji, a pacijente će zamena koštati 3,2 evra. Overa tih dokumenata ne zahteva odlazak na šalter Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, imaće čipove, a praviće ih Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Elektronske knjižice sadržaće sve podatke o osiguranicima, čak i one iz zdravstvenih kartona. Otpušteni vozač ubio osam svojih kolega Vozač kompanije Hartford za distribuciju piva u gradu Mančesteru u Konektikatu, SAD, ubio je juče osmoro svojih kolega i ranio još nekolicinu od ukupno 40 koliko ih je bilo u smeni, a potom se ubio jer je prethodno dobio otkaz. Zasad se ne zna zbog čega je protiv njega vođen disciplinski postupak. 05.08.2010. Učesnici na BK Milioneru dobili samo 10 odsto od nagrade

30

Takmičari u kvizu „Želite li da postanete milioner” koji se pre nekoliko godina emitovao na televiziji BK, još imaju problema da naplate nagrade. Ipak, prema rečina Sandre Čerin, portparola produkcijske kuće „Adventage”, koja je vlasnik licence kviza, kaže da tih problema nemaju oni koji su u kvizu učestvovali dok se on emitovao na B92 i FOX. Mladen Mitrović, jedan od oštećenih je 2006, osvojio je 96.000 dinara. „Tek pre dva meseca nam je isplaćeno 10 odsto od sume jer je BK Telekom, sa kojim smo sklopili ugovor, u međuvremenu otišao pod stečaj, pa nam je iz stečajne mase isplaćeno samo po 9.600 dinara”, kaže Mitrović. Mediji za zabranu ekstremističkih grupa Više novinarskih i medijskih udruženja zatražilo je danas od države da zabrani rad i delovanje ekstremističkih, klerofašističkih, neonacističkih i rasističkih grupa u Srbiji. Najnoviji slučaj prebijanja novinara Teofila Pančića i činjenica da uhapšeni napadači pripadaju jednoj od ekstremističkih organizacija, poslednji je u moru slučajeva prebijanja građana Srbije samo zato što su po mišljenju tih ekstremista koji propovedaju zločinačku ideologiju arijevske rase, po nečemu 'drugačiji'", navodi se u saopštenju više udruženja. Saopštenje su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Lokal pres i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV). Oni su podsetili da su na meti ekstremista male verske zajednice, osobe drugačije nacionalne pripadnosti, LGBT populacija, aktivisti nevladinih organizacija, neki političari, intelektualci... Na meti su već godinama i novinari koji pišu i izveštavaju kritički, o čemu svedoči primer novinarke B92 Brankice Stanković, koja već mesecima mora da se kreće isključivo uz pratnju policije zbog pretnji koje je dobila od ekstremista, odnosno "navijača", piše u saopštenju. Štrajk građevinskih radnika Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije najavio je da će 8. septembra organizovati generalni štrajk upozorenja širom zemlje, zbog sve težeg položaja u građevinarstvu, u kome je zaposleno više od 127.000 radnika. Predsednik sindikata Duško Vuković je upozorio da skoro 85 odsto građevinskih preduzeća ima problem sa likvidnošću i da im banke blokiraju račune. On je istakao da kompletna građevinska operativa u Srbiji beleži visok stepen nezaposlenosti i nelikvidnosti, jer se mnogi obavljeni poslovi ne mogu naplatiti. Vuković je kazao da taj sindikat okuplja više od 25.000 zaposlenih i da će štrajk upozorenja biti organizovan na radnim mestima, odnosno na gradilištima. On je naveo i da državni dug prema svim građevinskim preduzećima iznosi oko 300 miliona evra i da država, kao najveći investitor u Srbiji, najviše duguje najvećim firmama, poput "Energoprojketa", "Ratka Mitrovića", "Planuma", "Puteva Užice" i "Mostogradnje". 06.08.2010. Biblioteka i za ljude sa intelektualnim teškoćama Gradska biblioteka pokrenula je projekat "Biblioteka za sve", kako bi se mentalno nedovoljno razvijenim osobama približili književni sadržaji. Radionicu sa 20 ljudi sa intelektualnim teškoćama vodiće deset volontera. Oni su već prošli obuku o specifičnosti rada sa ovakvim osobama, a predavanje o vođenju literarnih radionica održaće se u utorak,

31

17. avgusta, u 16 časova u čitaonici biblioteke. Iskustvo volontera biće iskorišćeno u pisanju priručnika za bibliotekarski rad sa osobama sa invaliditetom. Iz budžeta penzije za sveštenike? Razgovor Patrijarh srpski Irinej i vicepremijer Jovan Krkobabić razgovarali su o mogućnosti da se deo doprinosa za penzije sveštenim licima uplaćuje iz budžeta. „U ovom trenutku penzije sveštenih lica su izuzetno niske, a u zakonu postoji mogućnost da se ubuduće poveća uplata za doprinose”, navodi se u saopštenju Krkobabićevog kabineta. Patrijarh Irinej i potpredsednik Vlade predložiće da se vrati nekada važeća i u zakonu još uvek postojeća odredba da deo doprinosa za penzije bude pokriven iz budžeta Srbije, dodaje se u saopštenju. Srbija napreduje u borbi protiv korupcije Srbija je ostvarila određen napredak u borbi protiv korupcije, ali je stanje generalno veoma loše, izjavio izvršni direktor „Transparetnosti Srbija” Nemanja Nenadić. Opšti je utisak da je Srbija po zastupljenosti korupcije u svim sferama društva od početka godine napravila napredak. Napadač na Pančića na Fejsbuk statusima najavljivao napad Na Fejsbuk profilu Danila Žuže, jednog od uhapšenih za napad na kolumnistu „Vremena” Teofila Pančića nalazi se sve: pretnje, rasističke poruke, ljubav prema alkoholu i navijačima, Kosovu i beloj rasi. Žuža na svom profilu nije bio previše rečit, ali je sve lepo objasnio porukama na svom „zidu”. Njegov status na dan kada je napadnut Pančić glasio je: „Ako je Osveta Greh...Mi u Paklu Gorećemo”. Asortiman „dubokih” misli upotpunjuju i sledeće Žužine misli: „Nacional Socijalista...Srpski Rasni Idealista”, „Prazne Glave ne misle, Slaba Tela se ne Bore...Smrt Narkomanima”, a na dan kada je Međunarodni sud pravde u Hagu potvrdio nezavisnost Kosova, na „zidu” je napisao „Islamske horde na te uvek su ciljale, Da osvoje tron jedne Evropske nacije, Da java njihov san postane, Rasnu Evropu za uvek da unište, Al’ nek’ se s’ tom idejom oproste”. Dana 11. juna je napisao „Jesam budala, al će da me Pamte”. Informatika časti još 4.000 građana U okviru akcije „Plava kućna računaljka“, planira se da do kraja godine oko 4.000 građana bude oslobođeno plaćanja jednog računa. Od januara, ovu pogodnost je iskoristilo oko 4.500 Novosađana, a njihov broj iz meseca u mesec varira u zavisnosti od sume koja se nalazi u fondu od naplaćenih kamata neredovnim platišama. Ta suma mesečno iznosi između 2,5 i 3 miliona dinara. Istrage stoje jer nema para Institut za sudsku medicinu u Beogradu nije u mogućnosti da kompletira analize zbog nedostatka osnovnog potrošnog materijala, pa je stalo 50 istraga, piše danas Blic. Upravnik Instituta Branimir Aleksandrić kaže da je do zastoja došlo zato što im Viši sud u Beogradu već mesecima duguje oko 25 miliona dinara. Deo duga Višeg suda datira od još od prošle godine. Institutu duguju i osnovni sudovi, ali je taj iznos znatno manji. "Stanje je alarmantno, nemamo para čak ni za nabavku papira i tonera za štampače. U situaciji smo da ne možemo da kupujemo potrošni materijal za toksikološke, histološke i DNK analize", kaže Aleksandrić. Upravnik navodi da bez ovih analiza nije moguće kompletirati obdukcione nalaze i ekspeditovati zapisnik. "Nismo uradili toksikološku analizu za Mladena Ogulinca, osumnjičenog za silovanje i

32

ubistvo osmogodišnje devojčice, koji je pre nekoliko dana preminuo u zatvoru. Zbog nedostatka osnovnih sredstava za rad stoje istrage, a porodice preminulih čekaju da saznaju uzrok smrti", naveo je on. "Sredstva za rad smo kupovali na veresiju da bismo radili. Pre tri nedelje zatražio sam razgovor sa ministarkom pravde Snežanom Malović. Rečeno mi je da će sa mnom kontaktirati sekretar za finansije, ali se to do danas nije desilo", tvrdi Aleksandrić. Novinar nudi bubreg za otplatu kredita Novinar Mirko Perišić iz Nikšića ponudio je bubreg na prodaju, da bi vratio kredit, objavili su danas podgorički listovi. Perišić, kako prenose listovi, ne traži novac, već da mu onaj ko uzme njegov bubreg otplati kredit. Perišić je dugo bio novinar fabričkog lista Željezare u Nikšsću "Naša riječ", ali mu je, kako je naveo, zbog ekonomske krize i situacije u kompaniji, plata umanjena 20 odsto, pa više nije u mogućnosti da otplaćuje kredit. Crnogorski zakon zabranjuje trgovinu ljudskim organima i to podrazumeva zabranu oglašavanja potražnje i ponude organa. Vozača pregazio njegov šleper Vozač R. M. (62) poginuo je juče oko 19 sati na Batajničkom drumu 301a, ispred fabrike „Nekse beton“, kad ga je pregazio njegov šleper sa 40 tona šljunka, dok je ispod kamiona pokušavao da popravi kočnice. Po svemu sudeći, popustili su podmetači i točak kamiona, koji je krenuo u rikverc, potpuno je smrskao lobanju nesretnog vozača. Poginuo dok je servisirao klimu R. P. (21) je poginuo u kafiću „Ice bar” u Kosovskoj ulici tokom servisiranja klima-uređaja. Strujni udar mladića je bacio s merdevina. Ekipa Hitne pomoći odmah je stigla na mesto nesreće, ali nije mogla da mu pomogne. Prema nezvaničnim saznanjima, nesreća se dogodila zato što tokom remonta nije bio isključen glavni strujni osigurač. 07.08.2010.

Milutinović dobio kancelariju u palati "Srbija"

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović prihvatio beneficije koje mu omogućava zakon, a zaradu od 105 hiljada uzeo i Zoran Lilić, pišu "Novosti", navodeći da je Milutinoviću dodeljena kancelarija u novobeogradskoj palati "Srbija", koju još nije počeo da koristi, jer u njoj nema zaposlenih. Po povratku iz Haškog tribunala, gde je oslobođen optužbi za zločine na Kosovu i Metohiji, Milutinović je podneo zahtev za naknadu, koja mu pripada po Zakonu o predsedniku Republike i mesečno dobija oko 105 hiljada dinara. Tolika mesečna naknada isplaćuje se i nekadašnjem predsedniku SRJ Liliću, koji volonterski obavlja funkciju u Upravnom odboru "Puteva Srbije". Iako se pominjalo da će mu biti dodeljena kancelarija, takođe u Palati "Srbija", Lilić je odustao od tog zahteva. List navodi da je bivši predsednik SRJ Vojislav Koštunica nije prijavio za naknadu koja pripada bivšem šefu države i da je stalno zaposlen u svojoj stranci - DSS, koja na platnom spisku ima 42 imena, a prosečna plata u DSS-u je 31.500 dinara. Ni Dobrica Ćosić ni Svetozar Marović nisu tražili beneficije koje im pripadaju kao bivšim predsednicima. Zakon propisuje da bivši predsednik, osim na naknadu od 80 odsto plate aktuelnog šefa države, ima pravo i na kancelariju, savetnika, sekretara i službeni automobil. Te povlastice može da koristi onoliko dugo koliko mu je trajao mandat. Ukoliko se proceni da mu je ugrožena bezbednost, ima pravo i na obezbeđenje, podsećaju "Novosti". Nijedan bivši predsednik SRJ ili Srbije nije od nadležnih zatražio službeni automobil, vozača ili obezbeđenje.

33

Direktorki ponovo dozvoljen ulaz u Dnevnik V.d. direktorki "Dnevnik holdinga" Jasmini Mašulović je dozvoljeno da uđe u zgradu ovog preduzeća, gde su joj zaposleni zabranili ulaz pre tri nedelje, nezadovoljni njenom poslovnom politikom. Predsednik sindikata holdinga, Steva Tomin, kaže za Radio 021 da će materijali koji dokumentuju njene propuste biti prosleđeni Vladi Vojvodine, u nastojanju da Mašulovićeva bude smenjena. Rok za odgovor Vlade je 8 dana. "Ukoliko smatraju da ona treba da ostane direktorka, neka ostane, a mi ćemo onda razmotriti mogućnost da podnesemo tužbu protiv gospođe Mašulović, Vlade Vojvodine i organa upravljanja u Dnevnik holdingu", rekao je Tomin. Zaposleni u "Dnevnik holdingu" smatraju da je v.d. direktorka svojim poslovanjem dovela preduzeće u lošu poziciju. Upravni odbor je protiv nje pokrenuo postupak jer je potpisala novi ugovor o štampanju lista "Dnevnik", uprkos odluci članova da je ugovor štetan. Sa Jasminom Mašulović smo stupili u kontakt, ali ona nije želela da komentariše ove navode sindikalaca. Podsetimo, sindikalci su ranije kritikovali Mašulovićevu zbog propuštanja mogućnosti da se kupi oprema za štampanje vredna pola miliona dinara, što je bilo u suprotnosti sa odlukom upravnih organa. Kako Steva Tomin tvrdi, to je bila "Dnevnikova" prilika da zaradi, jer bi uz to bio sklopljen dogovor i sa jednom novosadskom firmom, koja bi usluge plaćala 300.000 dinara mesečno. 08.08.2010. Država će se umešati kod masovnog nevraćanja kredita Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić je izjavio da će se država umešati tek ukoliko nevraćanje rata kredita sa deviznom klauzulom postanu masovna pojava. "Nesposobnost izmirivanja obaveza građana i privrede prema poveriocima zbog slabljenja dinara je, u prvom koraku, individualni finansijski problem, koje bi trebalo da reše dve zainteresovane strane. Ako to poprimi masovne razmene moguće je u rešavanje tog problema uključiti NBS, pa i samu Vladu Srbije", dodao je on u intervjuu novosadskom "Dnevniku". Prema njegovim rečima, ne postoji tačna granica kada se pad kursa dinara prema evru i drugim valutama automatski prenosi na inflaciju. "Setimo se da smo od 2006. pa do 2008. godine imali stabilan kurs i relativno visoku inflaciju. Sada imamo depresijaciju, ali možemo da vidimo da ona nije izazvala direktne inflatorne pritiske. U uslovima recesije teško je tvrditi da neki konkretni nivo kursa predstavlja granicu nakon koje se on direktno prenosi na inflaciju", rekao je Šoškić. Guverner je ukazao da sve te promene pomno prati istraživački tim NBS, a te analize će poslužiti kao osnove za buduće odluke Izvršnog odbora NBS. Besplatne akcije odoše na Kipar Besplatne akcije Naftne industrije Srbije od srpske sirotinje pokupovale su firme sa egzotičnih ostrva "kiparskih, britanskih, devičanskih"... Koristeći bezizlaznu situaciju ljudi iz Žagubice, Knjaževca, Leskovca, Blaca, spretni biznismeni došli su do deonica koje će im, sasvim je sigurno, posle nekog vremena doneti dobru zaradu. Vreme upisivanja bespolatnih akcija Poslovanje preko egzotičnih ostrvskih of-šor zona je slaba tačka domaćih biznismena. Mnogima od njih sva imovina u Srbiji vodi se na firme sa Kipra, Britanskih Devičanskih ostrva... Iako je ovaj vid poslovanja legalan i koriste ga mnogi bogataši širom sveta, u slučaju otkupa besplatnih akcija verovatno je iskorišćen da se ne bi saznalo ko preprodaje ove vrednosne papire. A priča o trgovini besplatnim akcijama najvećih javnih preduzeća počela je kada se saznalo da će 4,8 miliona građana dobiti po pet deonica NIS-a. Bilo je dosta dezinformacija o trgovini, ali stvari su postale konkretnije kada je počela podela u januaru jer je tada legalno moglo da se trguje. Tako je brokerska agencija Euro Fineks broker iz Beograda otkupila oko 5.000 akcija od građana. Uzaludni su bili apeli države

34

i većine brokera da se ne prodaju deonice jer je za to Beogradska berza najbolje mesto, a zbog toga što će vrednost sa 500 dinara po akciji sa protekom vremena biti veća. Podsećamo: - na Berzi će biti utvrđena tržišna cena akcija NIS-a - Gasprom njeft do februara 2011. godine mora svima da ponudi 4,8 evra po akciji - ne bi trebalo prodati deonice ispod 4,8 evra - preko šaltera pošte moći će da se da nalog za prodaju deonica - biće podeljene i akcije Telekoma (2010), EPS-a (2011), Aerodroma (2010) i Akcionarskog fonda - akcijama će moći da se trguje najkasnije šest meseci od trenutka privatizacije preduzeća. Festival džez muzike u Kanjiži Festival "Džez, improvizovana muzika", 16. po redu, biće održan od 9. do 11. septembra u Kanjiži, najavili su organizatori - "Kanjiški krug". Prvog dana festivala publika će imati priliku da pogleda dve plesne predstave - novu duo minijaturu Jožefa Nađa i "Med Tisinog cveta" grupe Deneša Debreija, gde na podijumu nastupa četiri plesača i četiri muzičara. U Kanjiži će biti održane radne premijere ove dve predstave, rađene u produkciji Regionalnog kreativnog ateljea Jožefa Nađa, pre njihove konačne forme, čije će premijere biti u Pečuju u okviru programa "Pečuj - kulturna prestonica Evrope". 09.08.2010. A krštenje košta bar pet hiljadarki... U ovom trenutku penzije sveštenih lica su izuzetno niske, a u zakonu, kako tvrdi potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić, postoji mogućnost da se ubuduće poveća uplata za doprinose i time obezbedi veći penzionerski ček za buduće penzionere SPC. Zbog toga će uskoro uslediti predlog da se vrati nekada važeća, a u zakonu još uvek postojeća, odredba da deo doprinosa za penzije bude pokriven iz budžeta Srbije. Kada je prošlog meseca premijer Republike Srpske Milorad Dodik doneo odluku kojom se nekolicini vladika SPC, ali i zaslužnim biskupima i muftiji koji tamo službuju, dodele "izuzetne penzije" zbog njihovog dorinosa duhovnom razvoju RS, u visini 14 najnižih penzija, odnosno 2.300 tamošnjih maraka mesečno, većina vernika digla je glas protiv jer smatraju da i sveštena lica treba da podele sudbinu "običnih smrtnika". Samo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi trenutno ima 2.863 sveštenika. Pored njih je i 1.461 monaha i monahinja u manastirima Srbije. Do 2005. godine monasi u Srbiji nisu imali nikakav oblik socijalne zaštite, a od maja 2005. do početka 2006. Ministarstvo vera je uplaćivalo obavezno zdravstveno osiguranje za monaštvo svih tradicionalnih crkava, dok je od početka 2006. Zakon o zdravstvenom osiguranju regulisao besplatno zdravstveno osiguranje za sve njih. Osim zdravstvenog osiguranja, monaštvo na KiM iz programa Ministarstva vera prima redovne mesečne dotacije da bi se održalo u okruženju u kojem je onemogućeno da se bavi privređivanjem. Niko na planeti osim Srbije ne plaća za nova radna mesta Na biroima širom Srbije posao čeka skoro 740.000 radnika. Možda će upravo neko od njih posao dobiti zahvaljujući podsticajima koje Vlada daje stranim investiorima. Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koja sprovodi Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, do sada je odobreno 43,7 miliona evra

35

podsticajnih sredstava i zaposleno 17.194 radnika. Poslednji primer je italijanska kompanija Dajtek, koja će za otvaranje fabrike u Nišu dobiti 10.000 evra po zaposlenom. Međutim, ekonomista i stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da je ovo dobar primer da se plaćanje radnih mesta ne isplati. - Dajtek ulaže 12 miliona evra, a Srbija za 400 zaposlenih daje tri miliona, dakle trećinu, plus što Niš daje besplatno zemljište, obučavanje kadrova i ne plaća se porez na dobit 10 godina. Očito da je ovakav sistem neisplativ i da je sve to pogrešna strategija ministra Dinkića, koji kaže da mora da se plati da bi neko došao. To niko ne radi, čak su i iz Dajteka rekli da toga nema nigde u svetu - kaže Kovačević. On navodi da umesto plaćanja za radna mesta treba popraviti uslove, ukinuti nepotrebne propise i pojednostaviti proceduru za početak bisnisa. MMF: Rast privrede u Srbiji nije dovoljan da pokrije dug Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik rekao je da je manjak u državnoj kasi Srbije veliki i da neće biti lako da se finansira. - Generalno nije loša ideja za razumno i skromno povećanje plata i penzija, koje se može opravdati većom produktivnošću i ekonomskim rastom, ali za sada MMF u Srbiji ne vidi takav rast privrede koji može opravdati takvo povećanje - rekao je Lisovolik. On je naveo i da treba biti oprezan u izjavama da je Srbija izašla iz krize. - Već smo videli izvesno poboljšanje, ali smo videli da je ono na sezonskom nivou praktično utihnulo. Ti parametri se nisu srozali, ima i pozitivnih delova cele slike. Na primer, vidimo da ima pomaka u povećanju izvoza. S druge strane, baš zbog toga što je izvoz generalno mali, to nije dovoljno. Tako da ostajemo pri stavu da će rast privrede iznositi 1,5 odsto, ali to za Srbiju nije dovoljno, potrebno je najmanje tri procenta - rekao je on i najavio da će u pregovorima Vlade Srbije i MMF središte biti zakon o fiskalnoj odgovornosti. Bez izvoda u poštama Bez obzira na to što se u javnosti pojavila informacija da će još početkom jula u poštama moći da se podižu izvodi iz matičnih knjiga rođenih, ta procedura i dalje nije pokrenuta. Iz Gradske uprave za opšte poslove kažu da se pre toga moraju umrežiti matični registri i knjige, što zahteva mnogo vremena. U „Pošti Srbije“ navode da je projekat u pripremi, ali da se ne zna kada će početi njegova realizacija. Novosađanin šišao na „ovčijem Mundijalu“ Miroslav Budinski bio je prvi takmičar iz Srbije koji je učestvovao na Svetskom prvenstvu u striži ovaca koje je sredinom jula održano u Velsu. Iako je ispao u kvalifikacijama, kaže da mu je to iskustvo bilo dragoceno za buduću organizaciju „ovčijeg „Mundijala“ u našoj zemlji. Na „ovčijem Mundijalu“ učestvovali su predstavnici 34 zemlje iz celog sveta, koji su se, pored striže ovaca, nadmetali i u rukovanju vunom. Cilj takmičenja, koje se organizuje bijenalno, jeste veće razumevanje i uvažavanje globalnih standarda u ovoj oblasti, kao i demonstracija veština koje su neophodne u pripremi vune. Preko neta lakše do stana Kupci nekretnina u Novom Sadu uskoro će lakše birati investitora od koga će kupiti stan ili kuću. Putem interneta dobiće sve potrebne informacije o svakom od njih, od toga da li poseduju sve dozvole, pa do podataka da li su izmirili obaveze prema komunalnim preduzećima ili Elektrodistribuciji. Izrada registra investitora je u završnoj fazi, kažu u Pokrajinskom sekretarijatu

36

za urbanizam i graditeljstvo. Sve opštine u Srbiji trenutno učestvuju u njegovoj izradi i on će biti objavljen veoma brzo. Nema osnova za povećanje plata Predlog Mlađana Dinkića za povećanje penzija i plata u javnom sektoru nema podršku u vladi, jer većina procenjuje da za takav potez ne postoje realna sredstva. Ministar rada Rasim Ljajić kaže da niko u vladi nema ništa protiv toga, ali samo ako za to bude bilo novca iz realnih izvora, čega u ovom trenutku - nema. "Ukoliko ima sredstava iz realnih izvora, mislim da niko ne može biti protiv povećanja. Nisam za to da se zadužujemo i povećavamo budžetski deficit ukoliko nemamo realnih osnova za tako nešto", rekao je Ljajić. Evropska komisija je takođe nedavno procenila da će deficit Srbije biti veći od planiranog, te da nema viška novca za dodatne izdatke. U 130 hraniteljskih porodica 210 dece U Hraniteljskim porodicama u Subotici boravi 210 dece o trošku Ministarstva rada i socijalne politike. U Subotici ima 130 hraniteljskih porodica, a pored njih postoje i hraniteljsko-srodničke porodice koje su preuzele brigu o deci svojih rođaka, ali za to ne primaju nikakvu nadoknadu. U 52 hraniteljske porodice na smeštaju je i 81-no odraslo lice.Centru za socijalni rad kažu da za sada nema potreba za povećanjem broja hraniteljskih porodica, jer odgovaraju potrebama smeštaja. 10.08.2010. Sudski predmeti na Internetu Pomoćnk ministra pravde Dejan Pašić rekao je da će građani uskoro putem Interneta imati uvid u sve sudske predmete sa programom za automatsko vođenje predmeta. Pašić je u Višem sudu u Kragujevcu kao posebno značajne efekte primene programa u sudovima izdvojio evidencije ugovora o prometu nekretnina. Time je stvorena veća pravna sigurnost za građane, to što će program određivati sudije koje će suditi u sporovima, kao i to što će građani putem Interneta imati uvid u sve podatke o predmetima. On je rekao da je do sada AVP uveden u 48 osnovnih i viših sudova, a do kraja avgusta će biti u još 12 osnovnih i viših sudova u Srbiji. Prema njegovim rečima, program je uveden u sve privredne sudove i u njima funkcioniše dve do tri godine, a do 2012. godine planira se njegovo uvođenje i u 102 sudske jedinice u Srbiji. U lažnim oglasima fantomske firme nude laku i brzu zaradu U doba krize, kada je svaki posao i zarađen dinar zlata vredan, postoji opasnost da, ako ne pazite, budete žrtva lažnih oglasa za posao. Oglasi u kojima se nudi laka i brza zarada, poslovi kao što je pakovanje igračaka ili rad od kuće nisu retki, a nisu retki ni oni u kojima se ne pominje čime se firma bavi i koji profil zanimanja traže, već je samo velikim brojevima istaknuta zarada. Ako rešite da pozovete neki od oglasa koji u

Čega da se pazite Intervjua u kasnim satima

Intervjua u privatnim stanovima Neregistrovanih firmi

Posrednika i davanja novca Poslova u inostranstvu

Brze i lake zarade

37

startu deluju sumnjivo, postoji nekoliko najčešćih stvari na koje treba da obratite pažnju. Događa se da oni koji nude posao od svojih budućih radnika prvo traže određenu sumu novca za 2administrativne troškove”, a nije retkost i da se intervjui zakazuju u kasnim satima ili u privatnim stanovima. Ako su u pitanju nepoznate firme, stručnjaci preporučuju da na intervju povedete nekog sa sobom i da pre odlaska na razgovor proverite da li je firma registrovana. Često se javljaju i posrednici koji traže novac. Veće firme to rade i sarađuju sa HR agencijama, ali ove agencije ne uzimaju novac od kandidata, pa ako se dogodi da vam neko traži novac da biste se prijavili za neki posao, razmislite da li uopšte želite to da uradite. Posebnu pažnju treba posvetiti oglasima koji nude posao u inostranstvu, jer su to često mamci za trgovinu ljudima, a pre nego što pristanete da brzo zaradite veliku sumu novca, razmislite koliko je vremena potrebno da se zaradi 1.000 evra koliko se nudi u ovim oglasima. Sve zube ima 8,5 odsto odraslih Srba Poslednja istraživanja pokazuju da svega 8,5 odsto odrasle populacije u Srbiji ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok 26,6 odsto nema više od 10 zuba. Naglo smanjenje broja pacijenata registrovano je već u prvoj godini primene Zakona o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine, kojim su ograničena prava odraslog stanovništva na stomatološku zaštitu. Dok je stomatološka zaštita bila obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, zubari su godišnje imali od 3,25 do četiri miliona poseta, a taj broj je posle donošenja zakona pao na ispod dva miliona.

Pet načina za ublažavanje stresa na poslu Ne dozvolite da vas manjak ljudi i višak posla, inflacija i pretnja otkazom pretvori u iznurenog radnika-robota. Odmah preduzmite korake koji će vas osloboditi nagomilanog stresa. Pokrenite se Kratka ali intenzivna aktivnost troši hormone stresa, podstiče ispuštanje endorfina i vraća ravnotežu. Umesto da na poslu uzmete pauzu za kafu, prošetajte oko bloka ili se popnite uz obližnje stepenice. Doručkujte Preskakanje doručka mnoge tera da pojedu više za ručak. Ako se izgladnjujete do vremena za ručak verovatnije ćete se prejesti, a to nije loše samo za struk već i za nivo stresa. Unesete li previše glukoze, neiskorišćeni šećer nataložiće se u salo, a u telu ćete istovremeno povećati nivo stresa. Gricnite nešto između obroka Još jedan način da smanjite izgladnjivanje i kontrolišete nivo šećera u krvi je grickati pomalo tokom dana. Ako vam padne šećer, telo se ponaša kao da je život ugrožen. U fioci držite kesicu suvog grožđa, orahe ili bademe. Smanjite kofein i alkoholMnogi koriste kofeinske napitke da bi se bolje koncentrisali, ali to samo pojačava proizvodnju hormona stresa. Stres nakon posla ne lečite alkoholom - telo se neće opustiti. Istegnite se Pa čak i da ste zaglibili na epskom sastanku ili telefon neprestano zvoni još uvek možete da se pomerate. Istegnite napete mišiće. Ustanite i lagano se sagnite napred pa nazad. Istegnuti se možete i na stolici naginjući se napred ili unazad. Potukli se lekar i pacijent Lekar Miloš R. (36) iz Niša i pacijent Života K. (47) iz Dedine posvađali su se i potukli dans u Dijagnostičkom centru u Kruševcu. Protiv učesnika biće podnete prekršajne prijave na osnovu Zakona o javnom redu, saopštila je Policijska uprava u Kruševcu. Pretukli radnicu „grila“

38

U noći između nedelje i ponedeljka razbojnici su pretukli Stoju S. (56), radnicu u restoranu brze hrane u beogradskoj ulici Mite Ružića. Povređenu ženu, s teškim povredama glave i uz obilno krvarenje, ekipa Hitne pomoći prevezla je na reanimaciju u Urgentni centar. Napadači su oteli oko 8.000 dinara, ali ih je policija za samo nekoliko minuta uhapsila u Ustaničkoj ulici. Flašom napao policajce Policija je podnela krivičnu prijavu protiv Zdravka K. (40) i Vladimira C. (35), iz Novog Sada, i Jovana P. (38), iz Beograda, jer su u noći između nedelje i ponedeljka napali policajce u jednom ugostiteljskom objektu. Njih trojica su vređali policajce koji su prišli da ih legitimišu, a Zdravko je jednog policajca udario nogom, a zatim i staklenom flašom u glavu. Kada su privedeni u policijsku stanicu, utvrđeno je da Zdravko imao 1,75 promila alkohola u krvi, dok su Vladimir i Jovan odbili alko-testiranje. Kako je saopšteno iz Policijske uprave, njima je određen pritvor u trajanju od 48 sati, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti odvedeni na saslušanje nadležnom istražnom sudiji. 11.08.2010. Neprihvatljive izmene penzionog zakona Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) smatra neprihvatljivim utvrđivanje izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju bez njegovog razmatranja na socijalno- ekonomskom savetu i uvažavanja predloga i zahteva sindikata, izjavio je u Kruševcu predsednik SSSS-a Ljubisav Orbović. On je kazao da će taj sindikat sprovesti sve aktivnosti kako bi pre donošenja zakona bile unete izmene koje se tiču budućeg usklađivanja penzija, pomeranja starosne granice i penzionisanja bivših zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom. Prema njegovim tvrdnjama, penzije će se do 2015. godine smanjiti za 25 odsto, dok će se starosna granica povećavati, posebno kada su žene u pitanju. On je zatražio da u zakonu ostane takozvani zaštitni član koji penzionerima garantuje penziju ne manju od 60 odsto prosečne zarade. Očekivanja većine ne diktiraju kurs dinara Dinar se stabilizovao u poslednjih nedelju dana kao posledica postepenog smanjenje rizika u Srbiji i regionu od polovine prošlog meseca, ocenila je Narodna banka Srbije. Bojan Marković, viceguverner NBS, rekao je da pad dinara u maju i junu nije bio posledica sezonskog rasta tražnje za devizama, već povećane premije rizika i regionalnih kretanja. - Nije nemoguće da ove godine izostane sezonsko slabljenje dinara krajem godine. Način formiranja očekivanja bez sagledavanja makroekonomskih pokazatelja je pogrešan - rekao je on. Marković je kazao da je slabljenje domaće valute u proteklom periodu, između ostalog, bilo posledica psiholoških faktora, zbog negativnih iskustava. - Očekujemo spor oporavak privrede u narednom periodu, a procenjujemo da će rast bruto domaćeg proizvoda biti oko 1,5 odsto ove godine i oko tri odsto 2011 - rekao je viceguverner Inflacija je u junu ove godine bila 4,2 odsto, dok će se, prema proceni NBS, u julu kretati na međugodišnjem nivou oko pet odsto, rekao je viceguverner.

39

12.08.2010. IT direktori zarađuju 130.000 dinara U Srbiji danas najviše zarađuju direktori informacionih tehnologija – oko 130.000 dinara mesečno, dok higijeničari, čuvari, krojači i domari imaju najskromnija primanja, u proseku 17.000 dinara. Na visinu plate ne mogu se žaliti ni zaposelni u lizingu, odeljenjima za ljudske resurse i telekomunikacijama, čija su primanja 110.000 dinara. Proverite staž Od skoro možete da proverite svoj staž i preko interneta. U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje na Žitnom trgu uz ličnu kartu popunite obrazac za dobijanje PIN koda, pomoću kojeg na sajtu www.pio.rs mogu videti detalje staža. 13.08.2010. Dogovor sa mlekadžijama Subotička mlekara ponudila je juče da za otkup litre mleka farmerima plaća 31,7 dinara, a individualni proizvođači su se u isto vreme dogovorili u Novom Sadu s ministrom poljoprivrede Sašom Draginom da budu uključeni u pisanje uredbi o visini premija za mleko i subvencija u stočarstvu. Istovremeno, na sastanku je dogovoreno i da Nacionalna laboratorija za proveru kvaliteta mleka počne da radi do kraja ove godine. Subotička mlekara, inače, posluje u okviru Investicionog fonda „Salford” i grupe „Denjub fud”, koji su optuživani da su kao monopolisti izazvali veštačku nestašicu mleka, radi sopstvene koristi. Beogradski „Imlek” najavio je za 15. avgust povećanje otkupne cene mleka sa 26 na 28,5 dinara. Postanite volonter Resursni centar za osobe sa invaliditetom Ekumenske humanitarne organizacije pozvao je sve zainteresovane da postanu volonteri „Radne sobe", dnevnog centra za osobe sa invaliditetom. Svim volonterima obezbeđena je osnovna edukacija, mogućnost pohađanja različitih seminara u okviru EHO i simbolična nagrada za rad. Zainteresovani mogu da se prijave do 20. avgusta na broj 466-588 svakog radnog dana od 8 do 15 časova. Festival muzike i hrane Vojvodine Etno festival muzike i hrane Vojvodine biće održan u subotu, 21. avgusta, na špicu novosadske plaže Štrand. Manifestaciju organizuje „Gradsko zelenilo“ u saradnji sa turističkim organizacijama Vojvodine i Novog Sada. U „Gradskom zelenilu” kažu da do sada ima tridesetak prijavljenih učesnika, a sutra u 15 sati je krajnji rok za prijavu. Učešće je besplatno. Posetioci plaćaju redovnu cenu ulaznice za Štrand. Zainteresovani mogu da se prijave na telefon na broj 021/ 4881- 633 ili na adresu marketing@zelenilo.com. Gučom deset dana vladaju trube U Guči danas počinje jubilarni 50. Dragačevski sabor trubača, koji će trajati do 22. avgusta. Na Saboru će učestvovati 2.000 izvođača, od kojih 400 iz inostranstva. Kako su najavili organizatori, trubački orkestri, plesne grupe i kulturno-umetnička društva dolaze sa svih pet kontinenata. Sabor počinje ujutro, na trgu ispred spomenika trubaču. Za vreme Sabora biće zvanično otvorena i zgrada

40

Muzeja trube, a biće održana i svečana akademija povodom 50 godina manifestacije. Sabor će biti propraćen likovnim i vajarskim izložbama i promocijama publikacija. Počeo Nišvil Nišvil je sinoć počeo na Niškoj tvrđavi, a atrakcija večeri bio je čuveni soul pevač Solomon Bark, koji je nastupio posle našeg džez-veterana Mirka Šouca i Kornelija Kovača udruženog sa grupom „Hazari“. Nastupili su i holandski Saskia Laroo Band, Ori Dakari iz Izraela i Rambo Amadeus, a uoči prve festivalske večeri na Nišavskom keju je otkriven spomenik Šabanu Bajramoviću, rad vajara Vladana Ašanina, koji predstavlja legendu ciganske muzike s mikrofonom, u prirodnoj veličini. Neki od učesnika Nišvila, kao i muzičari koji su pratili Bajramovića na brojnim nastupima, izveli su nekoliko njegovih pesama i kompozicije njemu posvećene. Javni dug Srbije 10,8 milijardi evra Javni dug Srbije na dan 30. juna bio 10,8 milijardi evra, 953 miliona evra više nego 31. decembra 2009. godine. Javni dug čini 32,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je u decembru činio 31,3 odsto. Deficit budžeta u prvih šest meseci 2010. godine bio je 54,6 milijardi dinara, oko 19 odsto manje nego u deficit prvih šest meseci 2009. godine. Budžetski prihodi u prvoj polovini godine bili su 301,6 milijardi, a rashodi 356,2 milijardi dinara. Limanski park pozitivno vibrirao Međunarodni dan mladih obeležen je juče u Limanskom parku koncertom na kome su vršnjaci bili i na bini i ispred nje. Pred mladom publikom koja je već od ranog popodneva leškarila u parku na stejdžu su defilovali “Fjužn”, “Josipa Lisac”, “Vrišti pijaca”, “New Mitology”, “Bao Vau”, “Tetrapank”, “Mamurluk” i “Čučuk Stana HC Orkestra” koji su zatvorili rokerski deo koncerta. Neki od još neafirmisanih bendova sada su prvi put svirali na kvalitetnom ozvučenju i pred tolikom masom... Didžejevi Bodža Selekta, Ivan Čkonjević i Predrag Vernački zagrevali su posetioce a set didžej a Ilije Mandića stavio je tačku na jučerašnji koncert u Limanskom parku... Manifestaciju je zvanično otvorio član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Aleksandar Kravić. Obeležavanje Dana mladih u Novom Sadu organizovala je Omladinska organizacija “Balkanidea” uz pomoć Kancelarije za mlade Grada Novog Sada i Gradske uprave za sport i omladinu. U narednih mesec dana, aktivisti Kancelarije za mlade, “Balkanidee” i drugih omladinskih organizacija koji su učestvovali u radnim grupama Komisije za izradu Lokalnog akcionog plana politike za mlade Novog Sada vršnjacima će predstavljati pojedine oblasti nacrta Plana koji najviše interesuju mlade. U ponedeljak, 16. avgusta, na Štrandu biće predstavljena strategija zaštite životne sredine i održivog razvoja. U narednim danima uslediće razgovori o pitanjima iz oblasti zdravstva, socijalne politike i nezaposlenosti, bezbednosnim problemima, obrazovanja, aktivizmu, mobilnosti i volonterskom radu mladih 14.08.2010. Odlukom Ustavnog suda ukinut "kosovski dodatak" Odlukom Ustavnog suda Srbije, koja je stupila na snagu objavljivanjem u "Službenom glasniku" 10. avgusta, ukinut je dodatak na platu zaposlenima na Kosovu i Metohiji koji primaju platu iz budžeta, takozvani kosovski dodatak. Ustavni sud Srbije ocenio je da odluka vlade, kojom je uveden "kosovski dodatak", nije ustavna i predstavlja pozitvnu diskriminaciju. Zaključkom, koji je Vlada Srbije donela 17. jula 2003. godine, bilo je predviđeno da zaposleni koji žive i rade na području Kosova i Metohije, primaju zaradu uvećanu za

41

100 odsto. Naknadno je tokom 2008. godine odlučeno da umesto duple zarade zaposleni na Kosovu i Metohiji, čije zarade se isplaćuju iz budžeta, primaju platu uvećanu za 50 odsto njenog iznosa. Radi se o zaposlenima u državnim, pokrajinskim i organima lokalne samouprave, republičkim javnim preduzećima, javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava sa područja Kosova i Metohije, i koja obavljaju delatnost na području osnivača, i zaposlenima u javnim službama sa područja Kosova. Ciglom na vozača Od početka godine huligani su napali 20 radnika Gradskog saobraćajnog, a najnoviji incident dogodio se preksinoć na Limanu. Tada je vozača na liniji broj 12, Dragana Orlića, putnik koji nije hteo da pokaže kartu gađao ciglom. Orlić je rekao da je sve počelo kada je na prvom stajalištu na Limanu otvorio prednja vrata, na koja su ušli svi putnici osim napadača, koji je stajao kod srednjih vrata. Vozač Gradskog saobraćajnog dodaje da se putniku kulturno obratio rečima da je ulaz na prednjim vratima. Napadač je potom ušao u autobus na ulazu kod vozača i vidno iznerviran rekao da neće da pokaže kartu, iako je ima. Vozač zbog toga nije hteo da nastavi vožnju, a napadač ga je pljunuo, gađao sveskom i izašao iz vozila po ciglu. Vozač je takođe izašao iz vozila i tada zadobio lakše povrede. Kako piše "Blic", napadač još nije uhapšen, a Orlić će morati na snimanje bubrega, kako bi se utvrdilo da li osim modrica, ima unutrašnjih povreda. U Gradskom saobraćajnom kažu da je ovo drugi napad na radnike tog preduzeća od početka avgusta. Prethodni incident dogodio se početkom prošle nedelje na liniji 33 u Temerinu. Tada je kontrolorku napala žena od oko 50 godina, zato što joj je oduzela neispravnu kartu. Putnica je na kontrolorku nasrnula s leđa, udarila je u vrat, oborila na bok i počupala za kosu, a u pomoć joj je pritekao kolega. Dodajmo da rukovodstvo Gradskog saobraćajnog i policija nisu rešili problem napada na vozila i zaposlene u tom preduzeću, iako je broj incidenata u porastu u poslednje tri godine. Primera radi, ove godine evidentirano je 20 huliganskih napada, dok je prošle bilo 14 takvih incidenata. Uskoro moguća prodaja akcija NIS-a Naftna industrija Srbije se iz zatvorenog transformisala u otvoreno akcionarsko društvo, što znači da će nešto manje od pet miliona građana uskoro biti u prilici da trguje besplatno dobijenim akcijama te kompanije. NIS će izlazak na berzu zvanično zatražiti u ponedeljak, a kako je izjavio savetnik malih akcionara te kompanije, Branko Pavlović, početna cena akcija prvog dana na Beogradskoj berzi biće knjigovodstvena vrednost i neće prelaziti 200 dinara. On dodaje da bi maksimalna cena tog dana mogla dostići 600 dinara, pošto samo tada vrednost akcija može porasti 300 odsto, dok kasnije može varirati do plus 12, odnosno minus osam procenata. Realna vrednost akcija zavisiće najviše od potražnje, a podsetimo da je ukupna nominalna vrednost pet akcija 2.500 dinara. Uskoro poziv za kupovinu Telekoma Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić kaže da će za nekoliko nedelja Vlada objaviti javni poziv da zainteresovani za kupovinu državnog udela Telekoma podnesu ponude. Matićeva je rekla da je konsultant počeo procenu vrednosti Telekoma, analizu poslovanja kompanije i najboljih opcija za prodaju državnog udela. Ona je rekla da

42

se očekuje da izveštaj bude završen za nekoliko nedelja, posle čega će Vlada odlučiti o konkretnom procentu i modelu prodaje državnog udela i objaviti javni poziv da zainteresovani podnesu ponude. "Očekivana cena direktno zavisi od procenta državnog udela koji će biti ponuđen na prodaju i modela prodaje. Dok konsultant ne završi analizu, koja će dati mnoge odgovore, nema smisla baviti se proizvoljnim procenama", rekla je ministarka. Ona je navela da su za kupovinu zainteresovani "Dojče telekom", egipatski "Oraskom" i turski "Telekom". "Očekujemo da se ozbiljna zainteresovanost izrazi kad bude objavljen javni poziv. U svakom slučaju, deo državnog udela u Telekomu biće ponuđen na prodaju u otvorenom postupku u kome niko neće biti favorizovan i pobediće onaj ko bude dao najbolju ponudu", rekla je Jasna Matić. 15.08.2010. Ove godine povećan javni dug Ukupan javni dug Srbije na kraju jula ove godine iznosio je 10,74 milijarde evra, odnosno 32,5 odsto bruto društvenog proizvoda, saopštilo je Ministarstvo finansija. Prema podacima objavljenim na sajtu ministarstva, ukupan javni dug na kraju juna bio je 10,8 milijardi evra, što znači da je u julu smanjen za oko 60 miliona evra. Od početka godine 2010. godine ukupan javni dug Srbije povećan je za 891 milion evra, navelo je Ministarstvo finansija, odnosno sa 31,3 na 32,5 odsto BDP-a. Prema podacima Ministarstva finansija, ukupna direktna javna dugovanja Srbije u prvih sedam meseci 2010. godine povećana su za 695 miliona evra. Tužilaštvo ponovo istražuje smrt Dade Vujasinović Više tužilaštvo u Beogradu počeće iduće nedelje reviziju predmeta u vezi sa smrću novinarke Radisave-Dade Vujasinović, piše dnevni list "Blic" Tužilaštvo će ispitati sve veštake koji su dali nalaz o smrti Radisave-Dade Vujasinović, a biće saslušani i neki ljudi koji do sada nisu davali iskaz, a mogli bi da imaju saznanja o tom slučaju, naveo je list i dodao da će među njima biti i nekoliko novinara. Radisava-Dada Vujasinović, novinarka "Duge", nađena je mrtva u aprilu 1994. u svom stanu u Novom Beogradu. "Blic" je podsetio da su načelnik Instituta za sudsku medicinu Branimir Aleksandrić i balističar Milan Kunjadić konstatovali da je to bilo samoubistvo, ali da je porodica novinarke angažovala stručnjake koji su to opovrgli. Doktor sudske medicine Rastislav Lazarević i balističar Zoran Jovanović konstatovali su da novinarka nije mogla sama sebi da nanese povrede, naveo je "Blic" uz napomenu da je sudski veštak Mirjana Štajner utvrdila da je telo pomerano, i da pored krvi Dade Vujasinović postoje tragovi druge krvne grupe. Okružni sud u Beogradu je 2006. naložio još jedno veštačenje u kojem je balističar Vladimir Kostić zaključio da je "smrt novinarke prouzrokovana delovanjem drugog lica" i da je to najverovatnije bilo ubistvo. Ministarka pravde Snežana Malović je u izjavi za "Blic" pozdravila "odlučnost Tužilaštva da konačno rasvetli ubistvo Dade Vujasinović" i da "onemogući počinioce... da i dalje izmiču ruci pravde". 16.08.2010. Sindikat policije brani struku Nezavisni policijski sindikat Srbije saopštio je da je policajac van dužnosti D.D, koji je u subotu u Zaječaru nenamerno hicem iz pištolja ranio studenta AleksandraMarića (23), reagovao u samoodbrani jer ga je napalo nekoliko mladića. Navodi se da je D.D. neko uhvatio za ruku pa je

43

pištolj slučajno pogodio Marića, koji je sada van životne opasnosti. Sindikat apeluje da se čitav slučaj do kraja ispita. Zabranjen rad domu za stara lica Ministarstvo rada donelo je rešenje o zabrani rada privatnog doma "Horizonti" iz sela Rakovica, uz obavezu vlasnika da u roku od sedam dana isprazni objekat. Mediji su objavili da je Mirjana Zima (63), koja boluje od progresivne demencije, 11. avgusta nestala iz staračkog doma "Horizonti". Posle dobijanja informacije o nestanku štićenice Mirjane Zime iz tog doma i nakon što je dom obišao ministar Rasim Ljajić, na teren je izašla i inspekcija koja je utvrdila da vlasnik doma nema dozvolu ministarstva za rad. Iz Ministarstva napominju da u slučaju štićenice Zime nije poštovana zakonska obaveza da se osobama koje nisu sposobne da izraze svoju volju postavlja privremeni staralac u postupku smeštaja radi zaštite njegovih interesa, kao i da zaposleni u domu nisu upozorili srodnike na tu obavezu. U saopštenju je navedeno da je početkom godine Ministarstvo rada donelo rešenje o zabrani rada istom vlasniku na drugoj lokaciji, a inspekcija je utvrdila da su u domu 34 korisnika, da dosijei o korisnicima sadrže samo medicinsku dokumentaciju i da u njima nema izjava korisnika da su smešteni uz sopstveni pristanak, kao ni dokaza da su smešteni uz saglasnost staratelja. Ministarstvo rada i socijalne politike podneće prekršajne prijave protiv vlasnika doma i zaposlenih koji su prekršili principe stručnog rada, a protiv vlasnika će biti podneta i krivična prijava zbog evidentnog kršenja odredaba zakona u pogledu smeštaja korisnika, navedeno je u saopštenju. 17.08.2010. Isporuka mleka se obustavlja Konzorcujum individualnih proizvođača mleka u Srbiji, koji traže povećanje otkupne cene mleka, odlučio je da 22. avgusta potpuno obustavi isporuku mleka prerađivačima, odnosno mlekarama. Predsednik Konzorcijuma Uroš Šećerov kazao je da će isporuka mleka biti obustavljena dok ne budu ispunjeni zahtevi proizvođača. On je ponovio da proizvođači zahtevaju da otkupna cena mleka bude 32 evro-centa umesto sadašnjih prosečnih 28,7 dinara za litar. Šećerov je posle tročasovnog sastanka rekao da će proizvođači kasnije odlučiti šta će raditi sa mlekom, da li će ga i na koji način dalje distribuirati. Takođe je rekao da su stočari prinuđeni na obustavljanje isporuke mleka zbog teške situacije i da su spremni na razgovor kada im prerađivači mleka budu dali ozbiljnu ponudu. Individualni proizvođači formirali su konzorcijum da bi jedinstveno nastupali prema državi i mlekarama, i zatražili su hitne pregovore o ceni i uslovima proizvodnje i prodaje sirovog mleka. Sprečili ga da se spali u skupštini Tridesettrogodišnji Kragujevčanin N.J. polio se juče oko 13 časova benzinom i pretio da će se zapaliti u holu Skupštine opštine. Po navodima očevidaca, on se uglavnom žalio zbog socijalnih problema. Posle razgovora se smirio i odvezla ga je Hitna pomoć. Proširena zona naplate parkinga Na osnovu rešenja Gradske uprave za saobraćaj i puteve JKP „Parking servis”, u organizovani sistem naplate parkiranja uvešće se još nekoliko lokacija u gradu i to u režim plave zone, bez vremenskog ograničenja. Od 23. avgusta počeće se naplaćivati parkiranje u Bulevaru oslobođenja, od Ulice Pap Pavla do Bulevara Jaše Tomića (do Železničke stanice), sa obe strane, u Bulevaru cara Lazara (sa obe strane), od Bulevara oslobođenja do Puškinove ulice, u Puškinovoj ulici, od Bulevara cara Lazara do Ulice Alekse Šantića, u Vojvođanskoj ulici i ulicama Vere

44

Pavlović i Lasla Gala. Stanari koji imaju prebivalište u navedenim ulicama stanarske karte, po ceni od 186 dinara na mesečnom nivou, od 23. avgusta mogu kupiti u prostorijama „Parking servisa” u Ulici Filipa Višnjića 47, radnim danom i subotom od 8 do 20 sati. Svi zainteresovani sa sobom moraju poneti fotokopiju lične karte, kao dokaz da žive u zoni naplate, i fotokopiju saobraćajne dozvole, kao dokaz da poseduju automobil. Kontrolori „Parking servisa” će od 23. avgusta deliti obaveštenja da su pomenuta parkirališta u zoni naplate, a od 1. septembra 2010. godine onima koji ne poštuju režim naplate biće pisane kazne, saopštavaju iz „Parking servisa”. 18.08.2010. Više od 200 prijava korupcije za tri nedelje Internet portalu "Pištaljka", kojem građani mogu da prijave sumnju na korupciju, za tri sedmice od pokretanja pristiglo je više od 200 prijava, od kojih će prve, nakon provere, biti prosleđene nadležnom sudu tokom jeseni, rekla je danas novinarka portala Marijana Milosavljević. Državni organi još nisu reagovali na prijave objavljene na sajtu "Pištaljka" Milosavljević je Tanjugu rekla da se selekcija prijavljenih slučajeva, koji će biti objavljeni na sajtu, obavlja na osnovu priložene dokumentacije. "Nikada nećemo objaviti tekst koji nije proveren sa svih strana, a tome značajno doprinose dokumenti i materijali koje nam građani šalju", istakla je ona i dodala da im se javljaju "ozbiljni ljudi, sa tačnom dokumentacijom". Hapšenja zbog zloupotreba u privatizaciji U nastavku akcije borbe protiv korupcije i zloupotrebe u privatizaciji, u Beogradu, Smederevu i Subotici jutros je uhapšeno sedam ljudi koji se sumnjiče da su oštetili državni budžet za više od milion evra, rekao je direktor policije Milorad Veljović. Prema njegovim rečima, oni se terete da su od 2006. do 2009, na osnovu falsifikovane dokumentacije i bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, oštetili budžet za više od milion evra, kao i za otuđenje oko 200 hektara obradivog zemljišta na području Smederevske Palanke. Uhapšeni su Vladan Redžić iz Smedereva, vlasnik preduzeća "Ekolek", advokat iz Smedereva Radisav Stanojević, direktor Zemljoradničke zadruge "Azanja" Radosav Jelić, Milorad Nenadović iz Selevca. Uhapšeni su i bivši direktor Zemljoradničke zadruge "Ratar" Tomislav Starčević iz Mladenovca, pravnik u katastru u Smederevskoj Palanci Miloš Paunović i vlasnik firme "Voćar promet" Dejan Dinčić iz Smedereva.

vestivestivestivesti