om^a i spona. ka strukturi moravskih prepleta › img › doi › 0584-9888 › 2006 ›...

UDK 74.048:091.3(497.11)

Janko Maglovski

OMÂ I SPONA. KA STRUKTURI MORAVSKIH PREPLETA

Autor pristupa sagledavawu ograni~enog broja prepletnih motiva, polaze-

}i od radnog modela nazvanog om~a i spona. Tako je opisao jednu viwetu koja se

likovnim re{ewem isti~e u mno{tvu sli~nih namewenih ozna~vawu va`nijih

naslova na marginama kodeksa. Osnovna ideja teoretske postavke jeste da spone

u~vr{}uju strukturu prepleta zasnovanu na om~ama. Model se kod sloènijih

prepleta zamewuje, u celosti ili delimi~no, terminima tka~ke ve{tine osnovi-

ca i potka. U ~lanku se ukazuje na osnovne geometrijske sheme i pomo}ne rastere

na kojima je zasnovana geometrija mreà niti ili strukova prepleta. U pojavi

biqnih motiva autor vidi poreklo prepleta u fantasti~noj botanici, ne upu-

{taju}i se dubqe u razja{wavawe. To poreklo posebno jasno se vidi kod kvadrat-

nih zastavica koje na o~igledniji na~in pokazuju ono {to pravougaone tek nago-

ve{tavaju. Zakqu~uje se da, kad je re~ o sloènijim prepletima, osnovica je, re-

dovno, prostija od potke, {to pokazuje i lik radnog modela. Drugi ~lan, potka

ili spona, u ve}ini slu~ajeva jeste likotvorni elemenat prepleta, uslovqen rit-

mom i ograni~ewima sadrànim u osnovici.

Kada se kaè moravski preplet, uglavnom se pomisli na plitke reqefe upe{~aru, sa motivom geometrijskog prepleta, kojima su ukra{ene manastirskei pridvorne crkve podizane u vreme ozna~eno naslovom ove, êtvrte konferen-cije.1 Na preplete kwi{kog ukrasa ne pomisli se u prvi mah. To dolazi otuda{to smo za tu vrstu umetni~kog stvarala{tva razlu~ili rasko{ni, novovizan-tijski od geometrijskog stila.2 Ruska i bugarska nauka, ina~e, ovaj drugi, geo-metrijski, vode pod imenom balkanski ornament.3

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006

1 O moravskom prepletu u arhitektonskoj skulpturi uporedi: J. Maksimovi}, Srpskasredwovekovna skulptura, Novi Sad 1971; 117–152, poglavqe: Skulptura Morave od druge polo-vine XIV do polovine XV veka; N. Katani}, Dekorativna kamena plastika Moravske {kole, Beo-grad 1988, sa starijom literaturom.

2 Upor. Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minijature, Beograd 1983,3 Å. V, [ulâgina, Balkanskiè ornament, Drevnerusskoe iskusstvo. Rukopisnaà kniga,

sbornik vtoroè, Moskva 1974, 240–264; A. Dùrova, 1000 godini bãlgarska rãkopisna kniga. Or-nament i miniatära, Sofija 1981, 53.

Davno je zapaèna srodnost repertoara motiva kamenog ukrasa sa motivi-

ma slikanim na stranicama kwiga.4 Traèn je i odgovor na pitawe o poreklu

tih motiva, ponekad predaleko od na{ih krajeva. Na~inu preplitawa, kao ni

izdvajawu prostih oblika kojim se ono izvodi, nije posve}ivana posebna pa-

`wa. Izostala su i analiti~ka pore|ewa struktura u okviru zapaènih osnov-

nih tipova prepleta. Na Drugoj konferenciji predstavio sam rad o osnovnim

elementima u strukturi prepletnih ornamenata, prevashodno u arhitektonskoj

plastici Moravske {kole.5 Kao radni model, tom prilikom, posluìo mi je

pojam i lik vrzinog kola, koje sam zapazio u studeni~koj plastici.6

Prepletom sam se ponovo pozabavio u radu o kwi{kom ukrasu tipa lavqa

~equst, na primeru dve zastavice koje pripadju rasko{nom vizantijskom stilu

256 Janko Maglovski

4 œVe}i deo ornamenata u arhitektonskoj plastici na crkvama moravske {kole direktno je uzet izranije rukopisne ornamentike XIII i XIV vekaŒ: S. Radoj~i}, Stare srpske minijature, Beograd 1950, 6.

5 J. Maglovski, Vrzino kolo — motiv studeni~ke plastike. Od metafore ka modelu. ZRVIXXXVII, Beograd 1998, 55–74. Dva ~lanka nema~kih autora, koje sam u radu o vrzinom kolu naveokao meni u to vreme nedostupne, u napomeni 19, posle ~itawa pokazuju da sam temi pristupio nasli~an na~in ali iz posve druga~ijeg ugla. Shodno tome, i re{ewe teme, odnosno sagledavawe mo-tiva, razlikuje se od wihovog. Prvi rad, vaàn za poznavawe na{e teme, objavqen je 1943. godinea drugi 1964. Drugi rad se, sude}i po napomenama, ne oslawa na rezultate istraìvawa iz prvog.Verovatan razlog je druga~ija koncepcija i usmerewe rada ka pokazivawu, ne i dokazivawu, magij-ske su{tine u upotrebi odnosno predo~avawu traka (Bander) i ~vorova (Knoten). Radi se, zapravo,o vezivu i svezi. U neka slede}a razmatrawa svakako da treba uvrstiti i ono {to je u ta dva radasaop{teno.

6 Isto, sl. 1 i 2/1,3,4,5. Biqka koja raste u zlu zapala je u vrzina kola, u zamke koje Ne~a-stivi postavqa qudima. Taj motiv odraàva mona{ko u~ewe da zlo i sam tvorac zla, Sotona, nemanikakvu snagu, posebno ne nad ~ovekom. On je opada~ i ve{ti postavqa~ zamki u koje upadaju ne-prosve}eni i oni koji su pomawkawem vere raslabqeni. Osnovni lik zamke jeste om~a, vezivomzatvoren krug ili, doslovno, vrzino kolo. Pokazao sam od koja tri jednostavna lika je sastavqenajedna rozeta na Rudenici (isto, sl. 4). Zatim, koja dva, ne{to promi{qenije izvedena elementasa~iwavaju jednu od najomiqenijih rozeta klesanih za moravske crkve (isto, sl. 5). U radu je re-produkovan crte` hilandarske, na kom se vidi da je motiv sa~iwen od dva puta, prostih napravakojima se sapiwu udovi ìvome stvoru kako ne bi mogao da pobegne. Ovom prilikom dodajem dapolovina sloènijeg puta jeste prava om~a (kao za ve{awe — om~a oko vrata; isto, sl. 2/6). Ako jepostavqamo kao jednostavnu zamku po zemqi ili na otvor kroz koji se kakav napasnik provla~i,onda je postavqena sme~ka, jer se om~a smi~e i stezawem ~vrsto hvata lovinu ili `rtvu. Zavisnood namere, na sme~ku se moè postaviti grani~nik do kog se om~a moè sma}i i time izbe}i dalovina bude zadavqena. Ovo je va`no re}i po{to se lik sme~ke u kwi{kom ukrasu ponekad javqau ulozi spone.

Na primeru sa qubostiwskog dovratnika pokazano je kako jednostavni elementi bogoro-di~ine ruè, raspore|eni u odre|enom ritmu, kada se poveù parom niti koje se kroz wih pro-vla~e i usput prepli}u, tvore ornament koji se moè pruàti do proizvoqne mere (isto, sl. 8).Na ovaj motiv podse}am stoga {to }u ovom prilikom ukazati na dve zastavice iz ~etvorojevan|e-qa koje se ~uva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, Rukopis 277. U wima su redovi bo-gorodi~inih ruà i beo~uga povezani, po horizontali i po vertikali, u prili~no sloèn i jasno~itqiv preplet. U radu o vrzinom kolu pokazano je i kako se bogorodi~ina ruà, sastavqena oddva ukr{tena beo~uga, pretvara u preplet tipa rozete izveden od jedinstvene niti, ako joj se po-veè svaki drugi krak (isto, sl. 2/11,12; sl. 3/3). Kada se bogorodi~inoj ruì doda jo{ jedan parprutova dobija se preplet od jedinstvene trake (isto, sl. 2/11,14). Ovaj lik se lako moè umnoà-vati œpo visiniŒ, {to sam predo~io primerima iz Qubostiwe i Hilandara (isto, sl. 6 i 7). Nahilandarskom primeru treba zapaziti petokraki prevez motiva, na mestu izme|u dva luka. U ovomradu pokaza}u kako je to re{eno, sponom, na Qubostiwi i Lazarici.

druge polovine XIV veka.7 Za onu rasko{niju, iz Beseda Isaka Sirina, pokaza-no je da je osnovni preplet prosto puto u vidu osmice, iz kojeg izrastaju bujniogranci sa cvetovima.8 Druga je iz jednog srpskog rukopisa u berlinskoj Naci-onalnoj biblioteci. Weno bujno biqe teì ka geometrizaciji i ima dalekosloèniji sastav od prethodne.9 Smatram da }e postupna sagledavawa ustroj-stava prepletnih tvorevina doprineti da se sa vi{e pouzdawa odgovori na sta-ro pitawe: da li su one ukras ili znak, tj. ornament ili simvol?

Istraìvawe ustrojstava prepletnih motiva nastavqam uveren da sam uradu o vrzinom kolu jasno pokazao jednostavne, osnovne elemente i sklopovemoravskih prepleta. Wih, kao osnovna tema, motivi{e pojam reda — lepotasnagom ~ovekovog uma ure|ene materije koja, po prirodi svojoj, lako zapada unered (ne-red). Prepleti su vezani za ~ovekova promi{qawa, wegove meditaci-je vo|ene te`wom da se u meteù ogrehovqenog sveta uspostavi red, da se bujnii burni rast telesnosti (fantasti~na biqka, vreà) prevede u sklad — po ne-kom ranije zadanom ili novoutvr|enom pravilu (ordo, Ordnug).10

Simvoli~ku formu om~a i spona, koja mi ovom prilikom sluì kao radnimodel, nisam izmislio kao {to nisam ni vrzino kolo.11 Om~u i sponu sam za-pazio u likovnom materijalu, kao {to sam, ranije, i vrzino kolo. U srpskom ru-kopisu, iz zbirke svetogorskog manastira Rusika (Sveti Pantelejmon), koji sevodi pod brojem 2, na listu 82r, minijumom, kitwasto, ura|eni je naslov: Naro`destvo Jovana Krstiteqa. Zaglavqe je na margini istaknuto viwetom kakvuranije, u mno{tvu sli~nih, nisam zapazio (sl 1).12 Beo~ug, kao kod metalnoglanca, kroz koji je prodenuto ne{to {to podse}a na svim u~enima dobro pozna-

Om~a i spona. Ka strukturi moravskih prepleta 257

7 Maglovski, Kwi{ki ukras tipa Lavqa ~equst, Arheografski prilozi 24, Beograd 2002,255–265.

8 Isto, sl. 1. Reprodukcija u boji: Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minijature, sl. 53.9 Isto sl. 2. Crno-bela reprodukcija: Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minijature, sl

96. Radom sam èleo da predo~im elemente pomo}u kojih se moè sagledati œrazvojni lukŒ od sa-svim jednostavnog inicijala sa lavqom maskom ka sloènijim prepletima na zastavicama sa zve-riwom glavom u centru. Ni u jednom trenutku nisam zaboravio re~i Alojza Rigla koji je pre vi{eod jednog veka upozoravao da kod geometrijskog ukrasa, dodu{e ne u vezi s ovim iz vremena po-sledweg veka Vizantije i sredwovekovne Srbije, jeste neophodno ustanoviti da li je re~ o simvo-lu ili je posredi puki ukras (A. Riegel, Stilfragen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamen-tik, Berlin 1893.). To ni danas nije lak zadatak.

10 Meni je indikativno da srpsko-nema~ki re~nik figurativno zna~ewe glagola zamrsi-ti poja{wava sa in Unordnung bringen — dovesti u nered.

11 U vezi s modelom ponovo bih ukazao na stav S. Langerove: œSvaka teorijska konstrukci-ja zahteva neki model. Model morate imati naro~ito kad èlite da proniknete u sloène struk-ture — ne kao primer, ve} kao simboli~ku formu kojom moète rukovati da biste svoja shvatawaizrazili, ili mo`da i zadràliŒ (S. Langer, Umetni~ki simbol i simbol u umetnosti. Deset filozofskihpredavanja ‰Relacije, GradinaŠ Ni{ 1990, 129.

12 Ozna~imo je sa Mg Russ 2;82r. Za reprodukciju u boji doti~ne stranice: A.-E. N. Tachiaos,The Slavonic Manuscripts of Saint Panteleimon Monastery (Rossikon) on Mount Athos, Thessaloniki —Los Angeles 1981, prva, me|u nenumerisanim tablama ‰Ms. 2 (fol. 82r), Evangelistarion, XIIIth —XIVth c.Š. Za kodikolo{ke probleme: organizacija teksta, isticawe naslova, nazivi i vrsteosnovnih ukrasnih elemenata u rukopisnim kwigama upor.: Dùrova, Vãvedenie v slavànskatakodikologià. Vizantièskiàt kodeks i recepciàta mu sred slavànite, Sofià 1997, 115–203.

tu kancelarijsku spajalicu. U potpunosti jasno izveden motiv od dva elementazahtevao je da mu se smisao utvrdi re~ima.13 Spajalica, kao naziv, odmah je ot-pao. Ostao je zapon ili spona kao vaqan izraz za taj lik. Beo~ug, ime koje binajvi{e odgovaralo ovalnom liku, u ovom slu~aju, ne pruà previ{e mogu}no-sti za povezivawe sa drugim pojmovima. Zamewen je pojmom om~a koji, po ritor-skom principu jedinka za rod, podrazumeva sve naprave i pribore za lovqewe(hvatawe) i dràwe u ropstvu (uhi}enosti). U simvoli~kom modelu, prihva}e-nom za daqe pronicawe u likove prepleta, om~a ozna~ava zatvorenu liniju kojamoè poprimiti proizvoqne oblike. Spona bi, shodno viweti sa slike 1, tre-balo da bude otvorena linija koja u sloènim tvorevinama moè, i sama, bitiveoma sloènog lika. îwenica je, nepobitna, da u mnogim prepletima uloguspone imaju i zatvorene linije, bilo da œu~vr{}ujuŒ lik, bilo da spajaju dvaprepletna motiva. U tom slu~aju razlu~ivawe spone od om~e sledi na osnovusmisla ili svrhe kojoj odre|eni, jasno izvedeni elementi sluè u prepletu.Osnovna ideja teoretske postavke jeste da spone u~vr{}uju strukturu preple-ta zasnovanu na om~ama. ûvaju wen vizuelni, geometrijski ritam, a zapravosu zasebni, izdvojivi elementi te strukture. Stoga u nekim slu~ajevima moè-mo govoriti i o osnovici prepleta i o wegovoj potki, {to treba i ~initi, bezustru~avawa, ako je za opisivawe odre|enog prepleta to celishodnije. Ranijeutvr|ene osnovne elemente prepleta i one koje }emo izdvojiti ovim radom, tre-ba zgodnom prilikom popisati i predloìti nazive za wih i ustaliti ih.

Na ovom mestu a u vezi sa re~enim, su~eli}emo se sa nekoliko op{tih te-oretskih postavki. Kao prvo, svako opisivawe jeste tuma~ewe, {to sledi iz is-kaza da opisati zna~i razumeti. Zatim, izabrani metod mora da bude primerenzahtevima razmatranog dela i, u dobroj meri, publici kojoj se obra}a. Tu je, po-tom, i ona mu~na istina o relativnosti tehni~kih termina, posebno u dru-{tvenim naukama a u na{oj struci pogotovo. Namera ovoga rada daleko je odideje da om~u i sponu nametne kao tehni~ke termine. To nisam èleo ni sa vr-zinim kolom, nego èlim da ponudim radni model kojim }emo razlu~ivatiustrojstva prepletne ornametike a koji model, kako sam razumeo Langerovu, poobavqenom poslu moèmo i odbaciti. Svakome }e i nadaqe ostati da opisujeonako kako je razumeo i onoliko koliko je duboko za{ao u sagledavawe odre|e-nog likovnog ostvarewa.14

258 Janko Maglovski

13 Upleteniji motiv om~e i spone, pri tome i sa bujnijim vegetalnim elementima, nalazise u rukopisu De~ani 45, fol. 291: Minej za decembar, druga ~etvrtina XV veka. Reprodukovano:Katalog izlo`be kopija ornamentike srpskih sredwovekovnih }irili~nih rukopisa XIII–XVIveka, (Q. Vasiqev, J. Maksimovi}), Beograd 1980, tabla 54, kat. br. 21. Brojni su primeri da semotiv javqa u rukopisima na mestu kao u primeru iz Rusika ali u œneshva}enojŒ interpretaciji.Om~a je zamewena prutom, kao u Parenezisu Jefrema Sirina, rukopis SANU 60; upor. Vasiqev,Katalog izlo`be kopija, tabla 25 i 28, kat. br. 5. Lepi primeri motiva om~a i spona nalaze se, ra-nije, u Miroslavqevom jevan|equ ali kao delovi sloènijih iluminacija, na primer, kao akrote-rion œedikuleŒ nad @an Batistom, fol. 36v; upor. Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minijatu-re, sl. u boji 2, ili Radoj~i}, Stare srpske minijature, Beograd 1950, tabla VII.

14 Pritom, nemojmo prevideti i jednu dobru opasku Olega Grabara: œAfter years of researchand meditations in a field of expertise, the historian of any art, probably any historian, is enriched by the

Na suènom uzorku zastavica, iz mno{tva onih koje su nastale u posled-wem veku postojawa srpske sredwovekovne dràve, pokaza}u kako se uz pomo}predloènog simvoli~kog modela moè sagledati ustrojavawe moravskih pre-pleta. Odabrane primere ne}u sve opisivati podrobno, do posledweg detaqa,po{to je to kod sloènijih zastavica zametan posao a ne vidim da bi bio ce-lishodan za ovaj rad.15

Geometrijske sheme œgeometrijskogŒ prepleta jasno ispoqavaju dva osnov-na sloja. Jedno jeste rektangularna, naj~e{}e kvadratna podela povr{ine saukqu~enim rasterom dijagonala. Drugo je shema linija na kojima se obrazujemotiv samog prepleta, budu}i lik wegovih œom~iŒ i wegovih œsponaŒ (upor.sl. 8). Krugovi ili krugoliki rombovi, rombovi zaobqenih uglova, naj~e{}isu elementi u geometrijskoj osnovi prepleta zastavica, koji ‰prepletiŠ se moguopisati na vi{e na~ina. Izdvajaju se dva osnovna. Na jedanoj strani je opis ko-jim se u ornamentu sagledava ~isto geometrijska shema na kojoj je zasnovan. Va-`nost takvog sagledavawa i mogu}nosti koje ono otvara za istraìvawa, zabe-leìo je, u vezi sa ornamentima sasvim druge vrste, prof. V. Kora}.16 Na drugojstrani bilo bi opisivawe kojim se ornament sagledava kroz ume}e pletewa,ume}e koje pripada ve{tinama ènskog i mu{kog ru~nog rada.17 Ovaj na~in


depth and breadth of that expirience, regardless of the time and space limitations that affected his work.Difficulties begin when he seeks to share with other scholars or with the general public views, ideas, in-formation, and interpretations derived from that experience. An almost missionary zeal exists to persuadeothers of the fascination of one’s own field and of its importance for all areas of visual knowledge, learn-ing, and pleasure. But on the other hand there lies the paralyzing fear that endlessly honed subtleties ofcultural interpretations and carefully worked out distinctions in chronology or typology must give way tosuperficial generalities in order to be understandable.Œ (O. Grabar, The Mediation of Ornament ‰TheA.W. Mellon Lectures in the Fine arts, 1989. Bollingen Series XXXV, 38Š Princeton 1992, 3), {to samrazumeo: œPosle godina istraìvawa i promi{qawa, na poqu na kom je stru~an, istori~ar bilokog ume}a, verovatno i bilo koji istori~ar, oplemeni se dubinom i {irinom toga iskustva; bezobzira na vremenske i prostorne granice odre|ene wegovim radom. Kad poèli da sa u~enim sve-tom ili sa javno{}u podeli nazore, ideje, saznawa i tuma~ewa proistekla iz tog i takvog isku-stva, nastaju te{ko}e. Postoji neka gotovo misionarska revnost u tome da se drugi uvere u neodo-qivu privla~nost sopstvenog podru~ja rada i wegovu va`nost za sve oblasti vizuelnih saznava-wa, pouka i uìtka. Ali, na drugoj strani, postoji strepwa koja sputava — iz razloga {to ona dobeskraja izbru{ena tanko}utnost u tuma~ewu kulture i ono sa pa`wom izgra|eno razlu~ivawe uokviru hronologije ili tipologije, mora da ostavi mogu}nosti za svodna uop{tavawa — kako bisve moglo da postane razumqivoŒ.

15 Izuzetak je samo jedna zastavica (sl. 6), u~iwen da bih, kao prvo, pokazao da pogre{noprecrtani delovi, nekad i cela zastavica, mogu da se rekonstrui{u. Kao drugo, da se ve} kod po-drobnog opisivawa, koje je mu~ni postupak, moè naslutiti simvoli~ki sadràj koji je prenetprecrtavawem motiva. Stoji ~iwenica da crta~ tog zna~ewa uop{te nije morao biti svestan. Geo-metrijske sheme }u predo~iti re~ima, ne i crteìma. Da bi se pokazalo funkcionisawe spone i uplitkoreqefnoj ornamentici moravske arhitekture, uputi}u samo na nekoliko primera.

16 œ… u okviru poznatog izdvaja se ono {to ~ini osnovu wegovog ustrojstva, {to govori opostupku u toku rada, {to, najzad, pokazuje stepen obrazovawa i zanatske spremnosti majstora.Namera je bele{ke da ukaè na jedan od onih vidova istraìvawa koji nisu uobi~ajeni, a koji mo-gu doprineti povezivawu rasutih podataka o spomenicima, radi uspostavqawa logi~nih odnosa,koji bi, daqe, upu}ivali na zajedni~ke izvore, mo`da i radionice i majstoreŒ — V. Kora}, Bele-{ka o na~inu rada vizantijskih klesara u XI veku, Zograf 7 (1977) 12, col. A (11–16).

17 U ènske ve{tine spadalo bi kuki~awe i pletewe odevnih predmeta i ~ipki a u mu{keuzlawe i vezivawe ~vorova, pletewe svitwaka (u~kura) — remenarstvo, pletewe pru}em, kova~ka

omogu}io bi da se uo~e, izdvoje i katalogizuju motivi zasnovani na pomenutojgeometriji. êst je slu~aj da na istoj ili sli~noj geometrijskoj podeli povr-{ine nastaju po smislu sasvim razli~iti motivi. Zadatak nam, sada, nije da is-traùjemo tu odliku prepleta nego da pogledamo neka od osnovnih re{ewa uzpomo} predloènog radnog modela.

Na zastavici oblika poloènog pravougaonika, iz hilandarskog êtvoro-jevan|eqa Chil. 21, 90r (sl. 2), izveden je veoma jednostavan preplet.18 Likovnore{ewe nije daleko od œminimumaŒ preplitawa. Dve om~e tipa puto u viduproste osmice, postavqene vodoravno jedna iznad druge, uzajamno se prepli}u.Tako prepletene, u~vr{}ene su lu~no povijenim sponama kojima su temenausmerena ka poqu zastavice. Iako se ~ini, na osnovu prvog utiska, da su ovelu~ne sponice slivene u niz, pomnije zagledawe pokazuje da su posredi slobod-ni elementi koji se krajevima preklapaju. Ima ih po dva uz svaku stranicu. Sa-mo su dva dowa spojena krajevima, uz samu sredinu doweg ruba, na mestu gde bise mogla o~ekivati œlisna ~a{aŒ, ili, {to smatram da je pravilniji termin,akantusov `bun. Sve niti prepleta pripadaju fantasti~noj botanici. Osmicesu izvedene od samo dva ~lanka loze tipa rastavi} (Equisetum L.). Iz kraja sva-kog ~lanka izrasta po jedan krupan cvet a krajevi struka svake od spona zavr{e-ni su mawim œcvetovimaŒ istog stila. Da bi zastavica delovala rasko{nije,uvedeni su dopunski elementi u vidu sitnijih cvetova ili listova. Brojni de-taqi otkrivaju da je ova lepa zastavica kopija ra|ena prema starijem, najvero-vatnije danas izgubqenom uzoru. Osnovna geometrijska shema zastavice po~ivana dva para krugova koji se na wenoj vertikalnoj osi dodiruju a oko horizon-talne se preklapaju do ~etvrtine pre~nika svakog od wih.

Zastavica GL 20, 3v (sl. 3), iz srpskog psaltira s posledovanijem, iz Ve-like Lavre na Gori Atonskoj, jasno potvr|uje zapaèno na~elo ustrojavawaprepleta pomo}u om~e i spone.19 Na woj se uo~avaju velika i mala spona, desnai leva. Geometrijska shema i sam motiv gotovo da su isti. Motiv sa~iwava la-nac od pet rombolikih beo~uga zaobqenih uglova. Sredwi beo~ug se iz gorwegtemena pro{iruje navi{e davidovom zvezdom izvedenom u jednom potezu. Zve-zda je veli~inom jednaka rombu. Oko gorwih i dowih temena beo~uga provla~ise struk spone u zatalasanoj liniji. Oba wena kraja jasno su nagla{ena u vidufloralnih motiva rasko{nog stila. Ako uzmemo da spona polazi od doweg de-snog ugla, hvataju}i dowa temena beo~uga, dospeva do leve strane. Tu se podiènagore povijawem koje, na izvesnom odstojawu, prati oblik krajweg beo~uga. Nahorizontalnoj osi zastavice, da ne bi bio naru{en vizuelni ritam beo~uga,struk spone se preme}e u prostu, nevezanu petqu. Nastavqa da u~vr{}uje gorwustranu lanca a kad dospe do desne strane spu{ta se nadole. Pravi malu neveza-

260 Janko Maglovski

ve{tina. Posmatrano kroz te dve œdru{tvene podele radaŒ, za ve}inu motiva bi se mogao na}i od-govaraju}i termin u doti~noj ve{tini.

18 Rukopis Hil. 21, Reprodukcija u koloru u: Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minija-ture, sl. 30.

19 Rukopis GL–20 (Z–20), fol. 3v; upor. M. Matejic, D. Bogdanovic, Slavic Codices of the Gre-at Lavra Monastery. A Description, Sofia 1989, 168–186,

nu petqu na horizontalnoj osi zastavice, pandan onoj leveoj, pa u liniji do-wih temena rombova prihvata svoj po~etak. Odatle se podiè i provla~i krozposledwi beo~ug, na na~in i profilom levih polovina beo~uga. Naposletku,podvukav{i se ispod svog struka, na visini gorwih temena rombova, kraj sponeprolistava u biqni motiv koji je usmeren na levo, ka vrhu davidove zvezde. Na-~in na koji je zavr{ena desna strana zastavice pokazuje da je prilikom wenogcrtawa najpre izvedena velika spona. Kod ove zastavice, stoga je izabrana, va-`no je da se zapazi da je na levoj strani ostao veliki œlukŒ, prosta petqa kojomse spona preme{ta sa doweg na gorwi rub zastavice. Luk opona{a, re~eno je,odgovaraju}u stranu beo~uga da bi se zadrào vizuelni ritam. Da bi se usposta-vila vizuelna ravnoteà sa desnom stranom zastavice, ne i simetrija, velikaspona je ovde sapeta za lanac beo~uga jednom malom, prostom lu~nom sponom.Ona je po svojoj jednostavnosti saobrazna sponicama sa zastavice Chil. 21, 90r(sl. 2). Hvata krajwi beo~ug na na~in kojim se beo~uzi me|usobno povezuju.Sponica se vizuelno uskla|uje sa desnim polovinama beo~uga, radi ravnoteècele zastavice. Wen dowi kraj se u ravnoj liniji, koja prati dowi dijagonalniraster kvadratne sheme zastavice, provla~i ispod odgovaraju}eg dela velikespone i razvija u cvet.20 Gorwi kraj se povija u desno, da bi se, preobraèn ubiqni motiv, u granu, usmerio ka davidovoj zvezdi. Kod ove zastavice neophod-no je ista}i da o~igledna odstupawa od simetr~nosti nisu posledica lo{egkopirawa dobrog predlo{ka niti je re~ o nedosluhu s originalom, nedosluhudo kog moè do}i i kod izuzetno ve{tih kopista.21

Zastavica SANU 343, 31v, iz Manojlovog (Mostarskog) jevan|eqa (sl. 4)pokazuje jo{ jedan jednostavan na~in preplitawa, jednostavan kada je posredipostupak a ne i vizuelni utisak. Likovno, ova zastavica deluje daleko bogatijei, pre svega, sloènije nego {to zapravo jeste. Sastavqena je od samo jednog ni-za beo~uga koji su sapeti op{avom. Gorwi i dowi deo op{ava pripadaju isto-vetnom tipu a od wih se veoma razlikuje obrada oba bo~na ruba. Ako ovu, u su-{tini jednostavnu zastavicu razmatramo shodno wenoj geometrijskoj osnovi,zakqu~i}emo da je zasnovana na tri niza krugolikih rombova povezanih u mre-ù. Sedam ih je u svakom od tri niza. Kod gorwih temena, u gorwem nizu rombo-va, kao i kod dowih temena doweg niza, stranice rombova se produàvaju da binit u luku dosegla suprotnu stranicu susednog romba. Gore se spaja desna salevom stranicom susednog romba a u dowem nizu je obrnuto, leva sa desnomstranicom.Time se obrazuje niz od prebacivanih petqi koje se provla~e krozlanac beo~uga u sredini zastavice a pritom se, petqe, postrance me|usobnoprepli}u. Kada je u pitawu na~in sapiwawa ili u~vr{}ivawa leve i desne


20 Za naziv dowi dijagonalni raster videti u nap. 25.21 Sklon sam da poverujem da je œneregularniŒ lik ove zastavice promi{qeno izveden, o

~emu }emo mo}i da sudimo tek kad bude sa~iwen sveobuhvatniji katalog zastavica. Laganu zabunuu kopirawu ispoqava zastavica na sl. 6, i tu je zaista re~ o zabuni. Veoma sloèn primer nesla-gawa leve i desne strane pokazan je crteòm na sl 8, u vezi sa zastavicom SANU 277, 82r. Izuzetanprimer za lo{e kopirawe i puno zabuna pokazuju zastavice u rukopisu SANU 279, posebno na fol.213r i 216r. Izuzetak je pouzdanije ra|ena zastavica na fol. 134r.

strane ove pravougaone zastave vidi se da je posredi, u oba slu~aja, niz od trilu~na elementa, sponice, temenom okrenute ka poqu zastave.22 Prebacivawe pe-tqi, wihovo preklapawe, pokazuje da op{av ove zastavice te~e u smeru suprot-nom od kretawa kazaqki sata. Neve{to vo|ene trake prepleta, kao i lik œsadaìvotnogaŒ, izveden sa leve strane, izvan zastave, pokazuje da zastava nije ori-ginalna tvorevina nego je kopija nekog znatno strarijeg isto~nika.

Drè}i se gra|e iz srpskog likovnog nasle|a, upu}ujem na zastavicuSANU 60, 4r, (sl. 5), iz Parenezisa Jeframa Sirina. 23 Zasnovana je na dva nizakrugolikih rombova. Oni se preklapaju u oba niza. Dowi su u odnosu na gorwe,ili obrnuto, smaknuti u stranu za polovinu horizontalne dijagonale. To zna~ida im teì{ta leè na linijama dijagonalnog rastera kvadratne sheme zastavi-ce a ne na wenim vertikalama, kako je ~e{}i slu~aj. U takvom re{ewu beo~uzijednog reda zalaze œdo polovineŒ me|u beo~uge drugog. U gorwem redu ih imaosam. U dowem ima sedam. U obzir moramo uzeti i one krajwe, deformisane be-o~uge. Na toj geometrijskoj shemi sazdan je osnovni motiv zastavice. Materija-lizovan je u jednoj neprekinutoj niti koja se prepli}e u naizmeni~ne petqe:jednom na gore — jednom na dole. Petqe, odnosno gorwi i dowi rub zastavice,u~vr{}eni su jednostavnim œtalasastimŒ op{avom. Kod uglova i nad sredinomzastavice izvedeni su biqni motivi koji razmi{qawa o wenoj mogu}oj simvo-lici vezuju za svet fantasti~ne botanike. Spona je u ovom slu~aju zatvorenalinija kojoj se, u dowim uglovima zastavice, pripajaju krajevi struka osnovnogmotiva.

Naredne ~etiri zastavice, iz Akademijinog rukopisa 277 (sl. 6, 7, 9 i 10),koliko god da fasciniraju izgledom i œoriginalno{}uŒ, predstavqaju, u stva-ri, kopiju starijeg uzora. To se otkriva na osnovu oma{ke na jednoj od wih,SANU 277, 224r (sl. 6).24 Redosled kojim }emo opisivati zastavice ovog ruko-pisa ne odgovara wihovom redosledu u kodeksu.25

262 Janko Maglovski

22 To su, zapravo, male spone sa prethodne dve zastavice, ali stopqene u niz, i ~est suelemenat u u~vr{}ivawu rubova zastavica.

23 Rukopis je nastao povelenijem de~anskog igumana Arsenija, 1337. godine. Zastavica jepokazana na izlo`bi prire|enoj povodom XXI zasedawa Generalne konferencije UNESKO-a uBeogradu i reprodukovana je u katalogu: Vasiqev , Maksimovi}, Katalog izlo`be kopija ornamen-tike, kat. br. 5, tabla 25.

24 Rukopis SANU, 224r — êtvorojevan|eqe, srpsko, druga polovina XIV veka (po Maksi-movi}, Srpske sredwovekovne minijature, sl. 140) ili prva ~etvrtina XIV veka (po D. Bogdano-vi}, Inventar, br. 1884). Gre{ka je u precrtavawu rubne spone u desnom gorwem uglu.

25 Postupak opisivawa prepleta nije jednostavan poduhvat. Bez analiti~kih crteà, kao{to je na sl. 8, gotovo da nije mogu}e razlu~iti odre|ene delove vreà a ni sagledati wihova vo|e-wa u stvarawu sloènog prepleta. Mislim da je ovo prilika za dogovor o ozna~avawu delova sloè-nih potki. Kod opisivawa ornamenata zadrà}emo princip koji vaì kod ~itawa teksta: s leva nadesno i odozgo na dole. Kod zastavica to zna~i da gledamo gde po~iwe deo niti koju pratimo. Takooznaku gorwi deo potke, ili gorwi odse~ak, primewujemo kada deo sloène ili te{ko uhvatqiveniti po~iwe i zavr{ava u gorwim uglovima zastavice. Wemu suprotan je dowi (upor. sl 8). Gorwimdijagonalnim deom potke nazovimo onaj koji po~iwe u gorwem levom a zavr{ava u dowem desnom de-lu. Ostaje jo{ i dowi dijagonalni. Ove nezgrapne oznake nikako ne zna~e da vreè prepleta pratedijagonalu ili dijagonale rektangularne podele u geometrijskoj shemi zastavice, {to moè bitislu~aj, nego im je po~etak i kraj na jednoj od dijagonala pravougaone povr{ine zastavice.

Geometrijska osnova zastavice SANU 277, 224r (sl. 6), koja stoji pred Je-van|eqem po Jovanu, sa~iwena je od dva niza po osam krugolikih rombova. Posta-vqeni su sa dijagonalama usmerenim vertikalno, odnosno horizontalno. Za raz-liku od rombova na prethodnoj zastavici SANU 60, 4r (sl. 5) ovi se niù upored-no, u paru, {to zna~i da su simetri~ni u odnosu na horizontalnu osu zastavice.Preklapaju se oko te ose i nadovezuju se, jedni na druge, istim na~inom prekla-pawa.26 Preklopi po dijagonalama krugolikih rombova seù do {estine wiho-vih vrednosti. Na ovako postavqenoj geometrijskoj shemi izveden je preplet be-o~uga koji ~ine osnovicu celog prepletnog motiva. Kroz tu materijalizovanumreù od om~i, stvorenu od uparenih beo~uga povezanih u niz, provla~i se po-tka. Ona ih sapiwe — da ne bi beàli, da ne izmi~u — u~vr{}uje ih.27

Potka je, istaknimo, drugi ~lan prepleta i, za razliku od osnovice, imasloèn lik. Wenu geometrijsku shemu ~ini mreà krugolikih rombova konce-tri~no opisanih oko rombova geometrijske sheme osnovice. Motiv ~ine dva pa-ra œsimetri~nihŒ vreà koje su svezane u svojevrsno œvrzino koloŒ preko biq-nih tvorevina kod uglova zastavice. Likovi im nisu postavqeni u simetri~anodnos {to zna~i da se u ustrojstvu zastavice ne pojavquju kao slike u ogledalu.Ostvareni lik svakog simetri~nog para nastao je pomerawem u preklop tako damu horizontalna osa zastavice postaje simetrala. Tako ostvarena sime-tri~nost, koja nije apsolutna, odnosi se na geometrijsku shemu zastavice i napomo}u we obrazovane beo~uge i petqe, om~e i spone. Ne odnosi se na ~voroveprepleta i na boje. Stoga je va`no naglasiti da se ~vorovi prepleta osnove ipotke izvode uvek na isti na~in, celom povr{inom zastavice. Zastavica ima ivertikalnu simetralu koja se, naravno, poklapa sa wenom vertikalnom osom.Prolazi kroz stub krsta procvetalog, postavqenog iznad zastavice. Leva i de-sna strana su simetri~ne, osim u bojama i ~vorovima prepleta koji se ni u po-gledu ove simetrale ne odnose kao slike u ogledalu.

Osnovu svakog ~vora prepleta, kao i cele zastavice, ~ine beo~uzi. Pove-zivawe beo~uga u œpancirnu mreùŒ, izvedeno je na dosledan na~in. Za to je po-sluìla kvadratna mreà geometrijske sheme. Po wenim vertikalama i hori-zontalama beo~uzi se prepli}u. Po dijagonalnom rasteru te mreè oni se pre-klapaju u paru — par naleè na drugi par. Uloga potke, spone, jeste da preklo-pqene delove beo~uga (om~i) sapne. Odatle mogu}nost, nek bude nagla{eno, dase o potki moè govoriti kao o sponi po smislu.


26 Podseti}u, mawe vi~ne geometriji, da se linije seku a geometrijske slike preklapaju.U stereometriji vladaju prodori. Ovo je va`no imati na umu da ne bi dolazilo do zabuna. U ve}i-ni slu~ajeva na mestima gde se beo~uzi geometrijske sheme preklapaju, materijalizovani beo~uzimotiva me|usobno se prevezuju, prepli}u.

27 Posluìo sam se œterminima strukeŒ. Od pletiqa se ~esto moè ~uti: pobeè mi pe-tqa, od kova~a: izma~e mi alka (ili {ta drugo). Va`nost termina struke za razaznavawe simvo-li~kih slojeva u starim tekstovima, pa i slikama, pokazao sam, preko zemqedelskih izraza, razre-{avaju}i idejno poreklo dva srcolika sasuda koje drì sv. Simeon Srpski na graviri Studenice,iz 1733. god., a iz kojih buja rast wegovog potomstva. Upor. J. Maglovski, Zemqedelska simvolikau svetosavskoj tradiciji, Sveti Sava u srpskoj istoriji i tradiciji, ‰SANU, Nau~ni skupovi,Kw. LXXXIX, Predsedni{tvo, Kw. 8Š Beograd 1998, 367–383.

Napred je pomenuta oma{ka u spajawu linija potke, u gorwem desnomuglu. Bez ve}ih te{ko}a pronalazi se razlog zbog kojeg nisu mogle ni vreèdrugog para biti pravilno spojene.28 Tek kada se rekonstrui{e ispravan spojmoè se sagledati ~etvorodelna struktura potke. U jedan par spadaju wen gor-wi i dowi segment ili odse~ak, koji op{ivaju odgovaraju}i rub. U ovom slu~a-ju onaj na suprotanoj strani.29 Iz op{ava od niza sponica (kratkih lukova) iz-rastaju zlatni trolisti koji stvaraju izuzetan efekat na tamnoplavoj pozadini.Usmereni su, pravcima dijagonalnog rastera, ka svakom drugom ~voru na hori-zontalnoj osi zastavice. Drugi par ~ine gorwi i dowi dijagonalni deo potkekoji u petqama, naizmeni~no gore-dole, obilaze beo~uge. Mesta spajawa ova ~e-tiri dela potke u naizmeni~ni i neprekidni tok kroz osnovu, nazna~ena su iz-uzetno skladnim biqnim motivom grane.30 Za neko daqe, podrobnije opisivawemotiva zastavice bitna je zami{wena linija wene gorwe i dowe ivice. Uz punusvest o napred predo~enoj strukturi zastavice neki weni detaqi mogu se opisa-ti i na druga~iji na~in. Tako, kad par uporednih strukova doweg i doweg dijago-nalnog dela spone krene iz biqnog motiva, iz doweg levog ugla, preplete se, na-izmeni~no, sa parom strukova gorweg i gorweg dijagonalnog segmenta pa zatim sabeo~ugom. Posle tog prepleta par strukova koji dolazi odozgo razdvaja se. Desnistruk, tj. gorwi dijagonalni, nastavqa da obilazi dowi beo~ug prvog para ~ine-}i petqu a levi se preobraàva u dowi op{av od niza lukova sa iz wih izraslimtrolistima. Raspored petqi na zastavici je takav da naizmeni~no obilaze okogorwih i dowih beo~uga uz usputno preplitawe. Stoga, posmatrano u gorwemili dowem nizu petqi, kada struk jedne spone obilazi oko nekog beo~uga on,struk, istovremeno zalazi u poqa bo~nih, obuhva}enih petqama onog drugog deladijagonalne spone. Par strukova koji ide iz doweg ugla, kad pro|e kroz dowi be-o~ug krene spoqnom levom stranom gorweg beo~uga prvog para. Dospev{i do li-

264 Janko Maglovski

28 Izvedeno je da gorwi op{av zastavice, od obrnutih lukova, uvire u biqni motiv, prekolevog kraka tog motiva, {to je pogre{no. Levi krak treba da stoji na mestu desnog a desni da sepomeri na susednu nit koja se tu, nelogi~no, prekida. Tim pomerawem par strukova koji izlazi izgorweg beo~uga dobija logi~an zavr{etak a drugi par levim svojim strukom obilazi oko beo~uga adesnim se nastavqa u gorwi op{av od obrnutih lukova.

29 Ne sme da zbuni ~iwenica {to deo spone nazvan gorwim u~vr{}uje dowi rub, i obr-nuto. Sre{}emo i leve i desne delove potki i dovijati se na razne na~ine, i ne uvek uspe{no,da nekom delu prepletnog motiva, ili elementu wegove geometrijske sheme, prona|emo odgova-raju}i naziv. Treba izbegavati smi{qawe novih po{to za mnoge oblike postoje nazivi iako }e,poneki, zvu~ati nekolokvijalno. Ako se istraje na istraìvawu struktura ukrasa i na katalogi-zaciji motiva po tom na~elu, neminovno }e se iskristalisati i poboq{ati terminologija neo-phodna toj svrsi.

30 Ne postoje jasno nagla{ene ta~ke spoja, nekakvim kolenom ili reqefnom sponicom,{to je uobi~ajeno za dobro vo|enu biqnu ornamentiku. Verovatno da nenametqivo naslikan zlat-ni obru~ prstena na sastavu vreà, gde po~iwe zajedni~ki rast, ima to zna~ewe. Par posmatranihstrukova, koji nemaju isti lik, œneraskidivoŒ je povezan u œkrepki rastŒ. Naime, kad par nejedna-kih stukova, koji se na ure|en i nemeteàn na~in razvija na jasno postavqenoj osnovi, dospe dospoja, nastavqa se u zajedni~ki rast. Razlika u œkvalitetu rastaŒ, u mogu}oj simvoli~koj potkiove zastavice, nazna~ena je promenom boje. U okcu (pupoqku), izvedenom na samom po~etku biq-nog motiva, sadràno je zna~ewe novog, budu}eg bujawa i razgranavawa spojenog para. Da strukoviloze obe spone ozna~avaju rast, nepobitno je nazna~eno trolistima izraslim na vreàma op{avagorwe i dowe ivice.

nije gorwe ivice zastavice strukovi se razdvajaju. Simetri~no stawu strukovakod dowe ivice, desni nastavqa da obilazi beo~ug a levi se preta~e u op{av odniza kratkih lukova sa izraslim zlatnim trolistima.31

Motiv zlatnih trolista opredeli}e nas da kao slede}u pogledamo zasta-vicu SANU 277, 82r (sl. 7), pred Jevan|eqem po Marku. Wenu geometriju ~inikvadratna podela povr{ine sa nagla{enim kori{}ewem dijagonalnog rastera.Centralni motiv ~ine ~etiri beo~uga od kojih se na levu i desnu stranu pletutri pletenice od {est strukova koje se me|usobno prevezuju.32 Umesto opisiva-wa koje bi, kao i kod prethodne zastavice, na momente delovalo zbuwuju}e, pri-laèm analiti~ki crte` (sl. 8). Iz wega se jasno vidi da je desna strana zasta-vice savr{eno precizno ura|ena a da u levoj ima lutawa. Sli~na je neravnote-à kao kod zastavice GL 20, 3v (sl. 3).33 Na gorwem delu su predo~ena ~etiribeo~uga i osnovica od neprekidne niti koja ne izlazi izvan zastavice. Iz we-nih pravilno vo|enih delova izrastaju, u poqa centralnih beo~uga, tri zlatnatrolista. Sredina analiti~kog crteà prikazuje dva gorwa dela potke a dolesu dva dowa dela. Iz crteà se vidi da su gorwi i dowi deo potke dve zasebnevreè vezane u zatvorenu liniju.

Zastavica SANU 277, 3r (sl. 9), pred Jevan|eqem po Mateju, kao osnov geo-metrijske sheme koristi kvadratnu podelu sa istaknutom upotrebom dijagonal-nog rastera.34 Obrazovana je mreà od {est vertikanih parova krugolikih beo-~uga u nizu. Prepli}u se oko horizontalne ose i oko vertikala pomenute kva-dratne mreè. Prepleti me|u beo~uzima seù tek do jedne dvanaestine wiho-vih dijagonala usmerenih horizontalno i vertikalno. Du` horizontalne osezastavice, izme|u stranica beo~uga, zbog malog preklopa dijagonala u shemi,nastala su œprostranaŒ kvadratna poqa, povr{inom jednaka ~etvrtini romba.Te praznine su premo{}ene bogorodi~inim ruàma pravougaonih beo~ugausmerenih po dijagonalnom rasteru. Oni se prepli}u sa beo~uzima osnove.Mreà beo~uga je ivicom u~vr{}ena op{avom od dve niti koje se prepli}u,prate}i oblik osnovnih beo~uga. Kad jedna spoqa obilazi beo~ug, druga ga pra-ti sa unutra{we strane. Kroz ovako sapetu mreù provla~i se potka kojoj stru-kovi idu smerom dijagonala. Kod uglova zastavice su biqni motivi. U svaki odwih uviru po dva struka potke. Ako se prati tok potke, zapaà se da ugaoni mo-


31 Ovi kratki luci u nizu, svojim pojedina~nim likom i merom odgovaraju dowim, odno-sno gorwim ~etvrtinama obima beo~uga.To su, zapravo, odse~ci koji na beo~uzima osnove nastajuu dijagonalnom rasteru kvadratne mreè geometrijske sheme zastavice.

32 Identi~no pletewe, œna {est strukaŒ, izvedeno je oko bifore ju`ne pevnice u Kaleni-}u; foto: Katani}, nav. delo, Kaleni}, sl. 11.

33 Skloniji sam da prihvatim da je nejednakost namerna, po{to u toj œneregularnostiŒima puno snalaèwa i iznalaèwa. Nisu posredi o~igledne zabune, kao kod zastavica SANU279, 213r i SANU 279, 216r, pomenutih u nap. 28. Kad bude prou~en dovoqan broj œneregularnihŒprimera pouzdanije }emo suditi {ta je posredi, zabuna ili namera.

34 U wemu, kao materijalizovane, dominiraju velike dijagonale, koje idu od jedne do drugeduè ivice zastavice. Kori{}ene su dvadeset puta. Mala dijagonala, polovina velike, u stvaridijagonala kvadrata osnovne geometrijske sheme, kori{}ena je po ~etiri puta, uz levu i desnustranu, ukupno osam. Osminka velike kori{|ena je u uglovima, ~etiri puta.

tivi predstavqaju œobrtne ta~keŒ wene zatvorene linije. Neprekidna nit po-tke ima, izme|u tih ta~aka, dva para œsimetri~nihŒ delova koji ni po liku nipo duìni nisu jednaki. Na prethodnoj zastavici smo utvrdili da postoje dvepotke, gorwa i dowa. Ovde zapaàmo da je potka jedinstvena, sastavqena od na-izmeni~nog smewivawa elemenata dva simetri~na para, malog i velikog, kao{to ih ima i zastavica SANU 277, 224r (sl 6). Par velikih delova potke zapra-vo su wen gorwi i dowi a par malih levi i desni deo. Zastavica je izuzetnopravilno izvedena.

Zastavica SANU 277, 136r (sl. 10) pred Jevan|ewem po Luki, veli~inom,ta~nije re~eno visinom, prema{uje ostale tri u kodeksu a po strukturi je naj-jednostavnija. Osnovna geometriska shema je kao i kod ostalih, kvadratna pode-la sa nagla{enom upotrebom dijagonalnog rastera.Osnovni motiv je zasnovanna tri niza od po devet œrombovaŒ koji se uglovima preklapaju do {estine svo-jih vertikalno i horizontalno postavqenih dijagonala. Beo~uzi obrazovani nawihovim konturama imaju uglove o{trih ivica, za razliku od krugolikih kodostale tri zastavice. Prepli}u se po linijama ortogonalne podele a stranica-ma se preklapaju, do ~etvrtine, po dijagonalnom rasteru. Preklopi beo~uga suu~vr{}eni bogorodi~inim ruàma, sli~no kao na prethodnoj zastavici, SANU277, 3r (sl. 9). Beo~uzi bogorodi~inih ruà su ~unkoliki. Nije zgoreg prime-titi da svi ~uwasti beo~uzi koji su usmereni pravcem dowe dijagonale jesu ze-lene boje a oni smera gorwe obojeni su okerom. Rub mreè osnovice u~vr{}enje dvema sponama. Jednu, da bi se zadrào savr{eno ujedna~en ritam zastavice,~ini niz srpastih sponica koje nastaju lu~nim prevezivawem levog beo~uga bo-gorodi~ine ruè sa desnim one pored we. Takav na~in povezivawa nastavqa seuokolo. U uglovima zastavice se tri susedna beo~uga bogorodi~ine ruè, jedandrugome pod pravim uglom, stapaju u potkovi~astu tvorevinu. Beo~uzi koji le-è u simetralama uglova, ostaju raspareni. To je pruìlo mogu}nost da se nasvaki nakalemi ugaoni biqni motiv grane, po svemu u skladu sa onima kojeimaju i ostale tri zastavice ovog kodeksa. Time je prva spona od srpastih beo-~uga upotpuwena. Druga spona op{iva rub ove zastavice neprekidnom cik-cakniti koja jedino u uglovima, kratkom ravnom linijom, prevodi nit s jedne nacik-cak poredak ruba susedne strane. Ovaj op{av je tamnoplave boje. Rekoh daboje ne}u opisivati. Ovde to moram da bih ukazao na jedinu nedoslednost prikopirawu ove za precrtavawe jednostavne zastavice. Beo~uzi osnovice su beli,wihovo poqe je zlatno. Od ~uwastih beo~uga bogorodi~inih ruà levi su zele-ni a desni su oker. Tako izgledaju pet boja zastavice SANU 277, 136r (sl. 10).35

Do neregularnosti, za koju drìm da nije iz simvoli~kih razloga, do{lo jeprilikom bojewa potkovi~astih sponica i wihovog rasparenog beo~uga s naka-lemqenom granom, u uglovima leve i u dowem desnom uglu desne strane. Ovajugaoni motiv pravilno je obojen jedino u gorwem desnom uglu. Zeleni ~uwastibeo~ug se preko okernog pretapa u zeleni sa susedne ivice. Beo~ug sa nakale-

266 Janko Maglovski

35 Za reprodukciju ove zastavice u boji, koje, s obzirom na vreme {tampawa, dosta odstu-paju od originala, upor.: Radoj~i}, Stare srpske minijature, tabla u boji D.

mqenom granom je, kako treba, zelene boje.36 I ove oma{ke u bojewu i{le bi u

prilog uverewu da su ~etiri zastavice rukopisa SANU 277 kopije po izuzetno

kvalitetnom uzoru, izvedene sa zavidnim stepenom spretnosti i sa materija-

lom visokog kvaliteta.

Spona u vidu prostog, nezategnutog ~vora jeste elemenat kojim su, uz kru-

`ne beo~uge, gra|ene brojne zastavice naro~itog lika.37 Kao primer za tu vrstu

prepleta, koji je jedna od karakteristika balkanskog stila, posluì}e zastavi-

ca iz Kwige carstva, iz 1418. godine (sl. 11).38 Nije te{ko prepoznati da je i u

slu~aju ovakvog tipa prepleta osnovna geometrijska shema ortogonalna podela

povr{ine, kvadratna, sa mreòm upisanih krugova i sa nagla{enim kori{}e-

wem rastera dijagonala. Osnovicu prepleta ~ini niz od ~etiri povezana kru`na

beo~uga. Gorwom i dowom ivicom u~vr{}uju ih dve spone otvorenih krajeva.

Vreè spona se prepli}u sa krugovima beo~uga, prepli}u}i se i me|usobno. Di-

jagonalno usmerenim strukovima svojih niti sapiwu preklope sopstvenih polu-

kru`nih petqi. Krajevi niti obe potke (spone), kad dijagonalno iza|u iz zasta-

vice, zavr{avaju se biqnim ornamentima. Uglove zastavice fiksiraju pomenuti

bubreàsti beo~uzi. Rub joj je oja~an op{avom ve} dobro poznatog slivenog niza

lu~nih sponica. Duòm ih je ~etiri a bo~no po jedna. U uglovima su nagla{eni

kratki ravni prelazi spone sa stranice na stranicu. To je elemenat koji poznaje-

mo sa prethodnih zastavica. Ovakav tip prepleta koristi se i za sloènije, lo-

mqene zastavice.39 U okviru tipa ima i re{ewa kod kojih se nit spone, posle iz-

laska iz petqe prostog ~vora, prepletom usmerava du` rubova, bez dijagonalnog


36 Ovako izgledaju ostali: U gorwem levom uglu potkovi~asta sponica je cela oker boje atrebalo je da ima zelenu u sredini. Beo~ug s granom je, ispravno, oker. U dowem levom uglu potko-vica je zelena a trebalo je da ima oker sredwi deo. Beo~ug s granom je zelen, {to je dobro ura|eno.Dowa desna potkovi~asta sponica je oker boje, kao {to je i ona iz woj dijagonalnog ugla, gore, le-vo. I ovde je sredina trebalo da bude zelena. Beo~ug sa granom, u dowem desnom uglu, bojom sa-svim odstupa od ostalih — bele je boje.

37 O upotrebi prostog i sloènijih ~vorova u likovnim motivima nadgrobnih stela sarunama, u [vedskoj, upor.: S. Todorova, Genezis ornamentalânoè tradicii runi~eskih kamneè.Kalassifikacià ornamentiki (na materiale [vecii XI v.), Godi{nik na Sofièskià universitetœSv. Kliment OhridskiŒ. Centãr za slavàno-vizantièski prou~vanià œIvan Duè~evŒ, Tom 84–85(4) (1990–1991), Sofià 1994, 211–218, Tabl. I–XII. Moravske preplete moèmo povezati sa timuzlawem jedino preko op{tih motiva i preko osnovne ideja za wihovo izvo|ewe a nikako prekogeometrije ornamenata.

38 Rukopis se ~uva u Odesi, u Univerzitetskoj biblioteci; upor: Vasiqev, Katalog izlo-`be kopija, katal. br. 18, tabla 48. Odabrana je zbog ve} objavqenog dobrog crteà u kojem sam na-glasio struk gorwe spone i ugaone bubreàste beo~uge (sl. 11). Preuzet je iz: Maksimovi}, Srp-ske sredwovekovne minijature, 67, crt. 17. Istovetnom tipu pripada i zastavica iz rukopisa Pa-naitesku 99, Biblioteka Akademije nauka u Bukure{tu; reprodukcija wene kopije: Vasiqev, nav.delo, katal. br. 20, tabla 52. Varijanta tipa jeste zastavica UB/COR 2, 106r (UB ]or. 2, êtvoro-jevan|eqe popa Petra iz @eleznice; = D. Bogdanovi}, Inventar, red. br. 1958). Razlikuje se odprethodnih po tome {to u osnovici ima jedan kru`ni beo~ug mawe, dakle tri. Bubreàsti beo~u-zi, kao {to su na uglovima ovog tipa zastavica, kao elemenat ustrojavawa prepleta kori{}eni sui za moravske rozete; upor. Maglovski, Vrzino kolo, sl. 2/9 i sl. 4.

39 U wih spada i zastavica iz Smederevskog êtvorojevan|eqa, MSPC GRU; 88, 272r. re-produkcija kopije: Vasiqev, nav. delo, katal. br. 19, tabla 51.

prodora povr{inom zastavice. Dijagonale, koje su sapiwale lu~ne delove pro-stih ~vorova, u ovom slu~aju su zamewene bogorodi~inim ruàma.40

Od kwi{kog ukrasa pogleda}emo jo{ i jedan primer za kvadratne zastavi-ce. Ne moèmo ih zaobi}i po{to ~ine poseban niz u okviru prepletnih struk-tura, sa velikim bogatstvom motiva i wihovih varijanti, bujnih po razvreà-losti. Posebno su omiqene u turskom periodu. Ovaj tip zastavica nedvosmi-sleno pokazuje ono {to pravougaone tek nagove{tavaju — pripadnost preplet-nih ornamenata fantasti~noj botanici. Uze}emo zastavicu SANU 276, 14r (sl.12), tako|e zbog dobrog crteà reprodukovanog u osnovnoj literaturi.41 Wenapo~etna geometrijska shema jeste kvadrat izdeqen simetralama i dijagonalama.Po simetralama je obrazovan jednakokraki krst kroz koji je prepletena kisoidasa {irim, ~uwastim petqama usmerenim po dijagonalama.42 Sasvim jednostav-na osnovica za daqe gra|ewe veoma sloènog prepletnog motiva koji se posti-è razgranavawem potke u bogat œ~ipkastiŒ ornament. îne ga ~etiri iden-ti~na dela, sme{tena u trouglove geometrijske sheme zastavice nastale me|upolovinama dijagonala i stranica samog kvadrata. Ovi trougaoni odse~ci po-tke pokazuju osnu simetri~nost u odnosu na ortogonalne simetrale kvadrata za-stavice. Slu~aj moè biti i takav da dijagonale budu simetrala potke kojomprilikom weni odse~ci jesu kvadratni a ne trougaoni. Sledi da kvadratne za-stavice pokazuju dva na~ina organizovawa prepleta. Lepi primeri za tu vrstuzastavica jesu iz Zbornika Vladislava Gramatika, koji je nastao deceniju po-sle pada Smedereva, 1469. godine.43

Kada je klesarsko ume}e posredi, prepleti moravske plastike pokazuju dase i za razre{avawe wihovih ustrojstva moè koristiti predloèni model om-~e i spone. Na ~elima velikih i malih lukova, na dovratnicima i na doprozor-nicima, ~esto su izvedeni samo prostiji ili mawe sloèni prepleti, od ve}egili maweg broja strukova.44 Kao posebna vrsta motiva, u moravskoj plastici su

268 Janko Maglovski

40 Primer, dodu{e iz kasnijih vremena : M. Harisijadis, Rukopis Timoteja Ozrenskog,ZLUMS 17, 227–241, sl. 1. Sapiwawe lu~nih delova elemenata prepleta, koji se preklapaju u pa-ru, poznajemo sa zastavice na sl. 9 i 10.

41 Maksimovi}, Srpske sredwovekovne minijature, 70, crt. 28.42 Za kisoidu: V. Mako, Geometrijski oblici nimbova i mandorli u sredwovekovnoj umet-

nosti Vizantije, Srbije, Rusije i Bugarske, Zograf 21 (1990) 41–59.43 Reprodukcije u boji celih stranica na kojima su zastavice: Maksimovi}, Srpske sred-

wovekovne minijature, sl.75–78. Kvadratne zastavice su osno simetri~ne i u odnosu na ortogo-nalnu simetralu i u odnosu na dijagonalnu. Presudna je ona oko koje je obrazovan ve}i broj eleme-nata koje, nekad i zbog smisla, nije uputno razdvajati. Iako broj primera koje sam s ovim u vezipogledao nije veliki, mislim da su prete`nije ortogonalno simetri~ne, one {to ih delimo natrougle odse~ke, kao na sl. 12.

44 Pored pomenutog prepleta od {est niti, u nap. 32, ima prepleta od dva struka, u vidujednostavnih uàdi (Katani}, nav. delo, Rudenica, sl. 5; i motiv tzv. tordiranog uèta), prostogoplitawa dve vreè s palmeticama, u brojnim varijantama (Katani}, nav. delo, Naupara, oko ve-like rozete, sl. 11; Velu}e, fragment, sl. 24; Kaleni}, sl. 15, dowi rub luka nad biforom) i u slo-ènom pletewu (Katani}, nav. delo, Lazarica, sl. 17, ju`ni luk kubi~nog postoqa kupole), ple-tenica od tri niti (Katani}, nav. delo, Lazarica, sl. 4 i crte` I). Nj~e{}e, i sa mnogo primera,jesu pletenice od ~etiri struka, u najmawe tri varijante (primer za jednu: Katani}, nav. delo,Lazarica, sl. 3, na arkadi apside; za drugu: Lazarica, sl. 4; za tre}u: Qubostiwa, sl. 18). Preplet

zastupqeni beo~uzi povezani u lance na razne na~ine. Neki od wih jesu a nekinisu du` ruba u~vr{}eni op{avom. Kod onih koji nemaju op{av, bogata obradabeo~uga moè prikriti jednostavnost lanca pa on izgleda mnogo sloèniji no{to jeste.45

Me|u motivima lanaca sa op{avom, sinxir od jednog niza, {to je retko,sre}emo na Kaleni}u.46 Dvostruki lanac od trapezolikih beo~uga, motiv kojije ~est u moravskoj skulpturi, na oblu~ju jednog od prozora ju`ne fasade Laza-rice u~vr{}en je po rubovima zatalasanim op{avom.47 Druga~ija varijantadvostrukog lanca, sa beo~uzima o{tro odse~enih uglova, op{ivenog na sli~anna~in, javqa se na Kaleni}u.48

Me|u ukrasima velikih lukova moravskih hramova, tri posebna tipaprepleta isti~u se na Naupari. Od naro~itog zna~aja jeste ~iwenica da su ob-lu~ja dva velika luka na kuli priprate sa~uvana u celosti, sa klesarski jasnodefinisanim po~etkom i krajem. Najsloèniji je motiv velikog luka severnefasade nauparske kule.49 Dobra o~uvanost omogu}uje da pouzdanije sudimo oustrojstvu ornamenta, onakvom kakvog ga je wegov plelac zamislio, i da s ve-}om sigurno{}u do|emo do nekih teoretskih pouka. Ako se uradi analiti~kicrte` prepleta, vidi se da je ornament sazdan na povr{ini koja, geometrijskigledano, predstavqa polovinu kru`nog prstena velikog dijametra, jednakograsponu luka na kom je izveden. Podu`na osovina prepletnog motiva jeste po-lovina kru`nice koncentri~ne sa rubovima ornamenta. Vertikalna osovina,produèna do centra kru`nica, predstavqa simetralu linija leve i desnepolovine ornamenta. Zahvaquju}i jasno izvedenim krajevima luka, potka iosnovica se lako razlu~uju. O tome {ta ~emu pripada prosudi}emo na osnovuve} poznatog, u dosada{wem radu vi{e puta sagledavanog elemenata zatalasa-nog op{ava ruba. On i ovde u~vr{}uje stranice prepleta. Ako se prati linijaop{ava, zakqu~uje se da je on tek jedan deo veoma duge zatvorene linije kojaproìma i dominira celim prepletom. Zatim se zapaà da se ta duga nit obr-}e na krajevima ornamenta. Na osnovu ~iwenice da joj pripadaju oba rubna ta-lasasta op{ava, zakqu~uje se da je re~ o potki. Preostaje da se potvrdi da dveotvorene niti, kojima se nepovezani krajevi vide pri osloncima luka, ~ine


od pet strukova nisam zapazio a sa {est strukova ima najmawe u dve varijante (Katani}, nav. de-lo, Kaleni}, sl. 3 i sl. 11).

45 Na primer, lanac od dva niza beo~uga u vidu osmice, na bifori |akonikona u Kaleni-}u; upor.: Katani}, nav. delo, Kaleni}, sl. 8 i 9.

46 Katani}, nav. delo, Kaleni}, sl. 13, doprozornici bifore.47 Katani}, nav. delo, Lazarica, sl. 11.48 Katani}, nav. delo, Kaleni}, sl 12 i 13, na {irokom okviru bifore jugozapadnog dela

naosa. Beo~uzi su sli~ni onima na zastavici SANU 277, 136r, pa je i op{av, kao i kod we, cik-caklinija. Va`no je zapaziti, na desnom delu okvira, u dnu, kako cik-cak op{av prelazi sa leve ivi-ce ornamenta na dowi a potom i na desni rub. Kratki elemenat prelaza poznajemo sa op{ava za-stavica.

49 Katani}, nav. delo, Naupara, sl. 15. Kvalitetan crte` u: S. Popovi} i S. ]ur~i}, Nau-para ‰Korpus sakralne arhitekture Srbije u kasnom sredwem veku. 1355–1459, Tom IŠ Beograd2000, T. 36.

osnovicu prepleta. Otvorena linija osnovice (=om~e) predstavqa obrnutslu~aj od radnog modela om~e i spone ali ne i prepreku za jasno razlu~ivawedelova ovog ukrasa. Primenu izabranog radnog modela osnaùje ~iwenica danit osnovice nije nu`no morala biti razdvojena na krajevima. Mogla je, istotako, propratiti krajwu kru`nicu u nizu svoje sheme i vratiti se, zatvorena,na drugi kraj i sastaviti se sa po~etkom. Primenu modela osnaùje i ritamprepleta ovog para linija, ritam koji prepletu odre|uje ceo izgled. Zadavaweritma, po kom se potka prepli}e dok gradi uzorak, jeste jedna od osnovnih od-lika osnovice. Zatim, osnovica je, redovno, prostija od potke, {to pokazuje ilik radnog modela (sl. 1), a {to je i ovde slu~aj. Drugi ~lan, osnovna odlikaosnovica, potka ili spona, u ve}ini slu~ajeva jeste likotvorni elemenat pre-pleta. Osnovna geometrijska shema prepleta ovog nauparskog luka, koja bi od-govarala rektangularnoj podeli zastavica, po~iva na odse~cima kru`nog pr-stena. [irina im je odre|ena kru`nicama koje se niù du` sredwe linijeluka. Ima ih osamnaest i pre~nik im se kre}e oko polovine vrednosti {iri-ne kru`nog prstena luka. Oko ovih kru`nica osnovne geometrijske shemeobrazovan je niz velikih, wima koncentri~nih krugova. Pre~nik im je za tridebqine kanelirane trake prepleta mawi od {irine oblu~ja. Veliki krugovisheme me|usobno se preklapaju, du` sredwe linije, do jedne tre}ine svojihpre~nika. Ta~ke u kojima se mali krugovi dodiruju, kao i centri wihovihkru`nica, bitni su elementi za formirawe samog prepleta. Na rasteru radi-jalnih linija luka, koje prolaze kroz ta~ke dodira malih kru`nica, kru`nicaosnovice, sve niti prepleta se ukr{taju. Na drugom radijalnom rasteru, nalinijama povu~enim kroz centre kru`nica, niti se hvataju u petqu. Zatalasa-ni op{av ima visoku amplitudu valova po{to se, u {irokom zamahu, provla-~i do tre}ine {irine oblu~ja prepli}u}i se, pritom, sa dve niti. Prvo sepreplete sa polukru`nim lukom spone koja na tom mestu ide po velikoj kru-`nici. Potom se preplete sa lukom jedne od niti osnovice, tako|e polukru-`nim. Niti osnovice naizmeni~no obilaze krugove, du` wihovih polovina,ukr{taju}i se, na mestu gde i druge niti, na ta~kama dodira kru`nica. Krozkrugove osnovice prodevaju se i obilaze ih po tri niti kontinuirane potke.Uz rub prepleta izveden je ve} pomenuti op{av, koji zalazi u svaku om~uosnovice. Na radijalnom rasteru, po kom se strukovi potke i strukovi osno-vice preklapaju, oba struka op{ava seù do odgovaraju}eg ruba kru`nog pr-stena, tj. do ivice ornamenta. Ve{tim prevezivawem strukova, potka je pode-qena na tri para simetri~nih linija. Jedan par pripada op{avu a druga dvapara su niti koje se prepli}u u petqe. Kad jedan par obilazi kru`nicu osno-vice, drugi se u woj prevezuje u petqu. To zna~i da svaki par naizmeni~noopasuje a potom ulazi u slede}u kru`nicu osnovice da bi se prepleo u petqu.Ta dva para, {to tvore petqe, lako se mogu podeliti u levu i desnu sponu, ka-kav smo slu~aj imali kod zastavica, prostim prekidom strukova na mestu gdeprelaze u op{av. Ovo je jo{ jedna potvrda, za ovaj ornament, o ispravnom raz-likovawu osnovice od potke, odnosno om~e od spone.

270 Janko Maglovski

Drugi preplet je na oblu~ju velikog luka ju`ne fasade, veoma jednostav-nog motiva.50 Tre}i luk je na zapadnoj fasadi, nad rozetom priprate. Krajevimu nisu klesarski definisani.51 Motiv je sa~iwen na shemi kru`nica koje sepreklapaju du` sredwe linije oblu~ja. Beo~uzi su sapeti sloènom sponom. Posredini krugova niti joj se ukr{taju na lik bogorodi~ine ruè. Detaqnijeopisivawe prepusti}emo drugoj prilici.

Ostalo je jo{ da pomenemo primer spone ukrasa lukova na konhama morav-skih trikonhosa. Najkarakteristi~niji ili najjasnije saglediv primer spona ubukvalnom smislu, jeste na konhama Qubostiwe.52 Motivi udvojenih nizovakrinova (palmetica), koji krase oblu~ja arkada na konhama qubostiwskog hra-ma, povezani su, me|u lucima, om~ama spona. Sli~ne spone su i na Lazarici.53

Ranije sam ukazao kako su prevezani ornamenti malih lukova na hilandarskojpriprati.54

Radni model om~a i spona posluìo je da kratkim pregledom nekih re{e-wa prepletnih ornamenata u srpskoj umetnosti posledweg veka samostalnostisredwovekovne dràve pokaèm kako su gra|ena i kako se mogu sagledavati wi-hova ustrojstva. Termine radnog modela ~esto sam, kod sloènijih prepleta,zamewivao izrazima tka~kog zanata osnovica i potka. U nekoliko teìh slu~a-jeva za razlu~ivawe om~e od spone, zapravo osnovice od potke, pokazalo se da suneki zapaèni ustaqeniji detaqi i na~ela dragoceni za daqa istraìvawa irazlu~ivawa sloènih ustrojstava prepletnog ukrasa. Istraìvawa i budu}itrud u opisivawu, iskristalisa}e stru~ne ili, barem, pouzdanije termine zapojedine detaqe ili, mo`da, i za neke celine. Razmatrawe prepletne ornamen-tike sa prostranstava vizantijskog komonvelta i weno pra}ewe po dijahronij-skoj ravni, {to je ~iweno samo po pitawu pore|ewa stila, obogatilo bi na{asaznawa. Pridràvaju}i se naslova Konferencije, ovde predo~ene primereprepletne ornamentike izdvojio sam iz gra|e i sveo na ograni~en prostor ivreme od jednog veka. Na~elno sam sagledao wihove osnovne geometrijske she-me, s osloncem na jedno starije istraìvawe. Skrenuo sam pa`wu na dijagonal-ne, odnosno radijalne rastere po kojima se preplet ustrojava, {to posebno va-ì za potku. Osnovna kru`na ustrojstva sagledana su, ranije, u radu o vrzinomkolu. Ovde je istaknuto nekoliko op{tih motiva koji karakteri{u pojedine


50 Crte`: Popovi} i ]ur~i}, Naupara, T. 39. Poqe ornamenta je polovina kru`nog prste-na. Du` sredwe linije nanizano je osamnaest kru`nica koje se preklapaju. Wihov preklop je jed-nak wihovom odstojawu od ivice luka i iznosi jednu {estinu {irine oblu~ja. Pre~nik im zapre-ma dve tre}ine oblu~ja. O~ituje se radijalni raster koji lu~nu povr{inu deli na odse~ke kru-`nog prstena. Kroz kru`nice se prepli}u dva para, {to se vidi na o~uvanim krajevima luka, ucik-cak lomqenih spona. Za wihov nastanak va`na su oba radijalna rastera. Linije prvog prola-ze kroz centre kru`nica osnovice a drugog kroz wihove me|usobne preseke.

51 Katani}, nav. delo, Naupara, sl. 10 i crte` II.52 S. \uri}, Qubostiwa. Crkva Uspewa Bogorodi~inog, Beograd 1985, sl. 32, 48 i 49.53 Katani}, nav. delo, Lazarica, sl. 5.54 U stvari, kako je ispu{tawem jedne od niti dvo~lanog prepleta popuweno poqe oslon-

ca lukova, Maglovski, Vrzino kolo, 66, sl. 7. Fotografija: Katani}, nav. delo, Hilandarskaspoqna priprata, sl. 20.

tipove prepleta: beo~ug (kru`ni, romboliki, ~uwasti, bubreàsti), prost (ta-lasast) op{av, bogorodi~ina ruà, nezategnuti ~vor i drugo. Napomenuta jemogu}nost uvo|ewa i {ireg kori{}ewa termina ~ovekovog rukodelija, izrazakoji se koriste u pojedinim zanatima ili u ku}noj radinosti, {to se, kao meto-dolo{ki pristup, pokazalo kao delotvorno u izdvajawu i sagledavawu sloja ze-mqedelske simvolike. Termini radnog modela, om~a i spona, nisu doslednoprimewivi kod svih ornamenata prepletnog tipa ali ne treba ih, u potpuno-sti, odbaciti. Wihova ideja posluì}e tamo gde osnovica i potka zakaù.

Janko Maglovski

THE LOOP AND THE SPIKE

TOWARD THE STRUCTURE OF INTERLACED ORNAMENTS OF MORAVA SCHOOL

In this article the author observes limited number of laced motives applying a

working model of loop and spike. This simple pattern — being used as a model foranalising the headpieces in manuscripts and the ornamental motives of interlaced

patterns in architectural sculpture of Morava School — has been found in a Serbianmanuscript of Panteleimon Monastery (Rossikon) on Mount Athos (MS 2, fol. 82r).A loop, similar to an iron link of a chain, has been clasped by a spike resembling thecommon paper clip in designe of this vignette (fig. 1). The principal idea of theoreti-cal approach proposed by author was that the spikes make the structure fast or do fix

it based on certain display of loops. Proposed model, in visual (fig. 1) as well as ver-bal sense (loop and spike), can be of good effect by describing simple or not toocomplicated interlaced patterns. In case of the in labyrinthine way designed exam-ples, the working model should be replaced, totally or only in part, by a conceptfound in terms of weaver's craft: warp and woof.

As an introduction to this article the author brings the summary of two earlier

papers of his own (cf. notes 5 and 7) as well as the important one of prof. V. Kora}(cf. note 16) — for reson of geometric disposal and simple designed elements of ex-amined patterns. The author's intention was to show the importance of paying atten-tion to geomertic scheme and auxiliary net of diagonals in examined exempla. Thisgeometry serves to enable the correct creation of the shapes of cords (yarns, vines,stalks etc.; see fig. 8) to be transformed in a designe of interlaced ornaments. Afterthe author's opinion the appearance of floral or vegetal motives in that kind of orna-mentation can be a testimony of origin of the interlaced patterns in fantastic botany.This statement can be clearly proved in squere headpieces with animals, of what inoblong examples only a hint can be find. After observing of certain number of inter-laced designes in manuscripts and shallow stone carwings on the churches of

272 Janko Maglovski

Morava scool, it can be said that the warp (loop) usually is found to be simpler thanthe woof (spike). The same was the case in marginal marker (fig. 1) used in this anal-ysis as a model to approach the problems of structure of interlaced ornaments. Thesecond member of the choosen model, adressed as spike or woof, shows its characteras pictorial one. The picturesqueness of woof can be better observed on the com-pound ornamental structures. The labyrinthin interlacings of woof are limited by geo-metric settings of warp.

Observing the marginal mark again (fig. 1), the loop (warp) could be observed asa closed line (cord, etc.) of arbitrary or, sometimes, fanciful shape, or lines of veryimaginative designe. Following the same rules of judgement the spike (woof) has to bethe open one. But, in very compounded designes the spike can be devided in moreparts consisting of open or closed lines tracing the interlace of cords (vines, etc.). Ifboth, loop and spike, do consist of closed lines, the difference has to be recognised af-ter their meaning in established patterns. As said above, the spikes do fix the structuresbased on certain display of loops. Therefore we could talk of warp and woof too.

In order to propose the adequate names for them, to establish the glossary ofdependable and adequate technical terms, the author’s aim is to collect the simple el-ements recognised by examination of the patterns in question.

The autor underlines some theoretical statements. As the first one, every de-scription is an explanation, proceeded from: to describe means to understand. Then,the choosen method has to be adequate to examined matter and, partly, to the ad-dressed audience. The fact of the relevance of the technical terms one can not forget,especially in sciences belonging to humanistic sciences. He points out a citationfrom O. Grabar, related to dificulties in correspondence (cf. note 14.).

In the proceeded part of his article the author shows several headpieces, start-ing with one from MS 21 of monastery Chilendar in Mount Athos (Chil. 21, 90r). Itis very simpe in designe (fig. 2). Two loops have the form of simple shackles madein form of number eight. Spikes are very simple too, having the bowe-like shapes.Floral elements are a mark of neo-byzantine stile in book illumination.

The headpiece from a MS of Great Lavra of Mount Athos (GL 20, 3v — fig. 3.)appeares as next. In it, there is a chain of five rhombic links as a series of loops. Themiddle link turns in a hexagramm, a Solomon's seal, above the upper border line ofheadpiece. Two spikes can be recognised in this design. The small, left one and thebig one on the right hand side. There are some floral motifs resembling theneo-byzantine stile.

As fig. 4. commes the headpiece SANU 343, 31v, from MS collection of Ser-bian Academy of Sciences and Arts. One more way of simple interlace can be seenin it. There is only one row, a chain of rhombic links fastened by a backstitch-likespike. Inspite of its plain design the headpiece looks as a rich and elaborated one. Adescription with many details is given.

The headpiece in the picture in fig. 5. (SANU 60, 4r) is based on the geometricschema of two rows of circirkular-like rhombs. Their centres are set on diagonal


lines, so the rhombs lean against one other on their sides. On this dispose the entireinterlace was made. A description with many details is given.

The further four examples are from MS of Serbian Academy of Sciences and

Arts, No 277. They have not been presented in the sequence they do appear in themanuscript. The simpliest one is the first in author’s explanation. To try to describethem in details in this summary would take a lot of space and produce many troubles

with terms, like it did in Serbian language text. The author’s decision is to quoteonly the main forms of loops and spikes recognised in this four bautifull headpieces.

SANU 277, 224r, shown in fig 6., was based on two rows of rounded rhombs.They have their diagonals turned in vertical and horizontal direction. Tthe rhombiclinks of the warp are interlaced. The woof (spike) was drawn of on a geometric net ofgreater rounded rhombs enclosing the smaler ones, that of the loops (warp). Thiswoof gets the shape of two series of the knitting loops interlaced together. There is apair of two longer symetric cords of the spike or woof. The upper and the bottomborder of this oblong rectangular headpiece was fastened by a stitch. That stitch hasthe shape of a series of bows or, accurately to say, of small arcs turned toward thehorizontal axis of this symmetric design. There is a pair of shorter cords disposed insymmetrical order, too. If one carefully looks at the interlaced pattern of this head-piece one can find the mistake made in netting of cords into this simple filigree. Af-ter a reconstruction, after a correct re-tie of interlaced yarns in upper right hand sidecorner, two compounded, symmetrically disposed spikes can be recognised. Eachspike consists of two above mentioned cords: a longer and a shorter one. They doend in the foliated ornamets in each corner of the headpiece. The author’s proposal isto name them as “upper spike” and “lover spike”, according to the place of their end-ings. There is a possibility to have the left and the rigt hand side spike, like as in GL20, 3v (fig. 3).

Inner areas of the warp-links of this headpiece (SANU 277, 224r — fig. 6), col-oured in excellent blue, are filled with trilobed leaves executed in gold. In centralfour warp-links of headpiece SANU 277, 82r (fig. 7), we have just the same case.But, the tracing of its woof (spike), as shown in fig. 8, differs strongly. There is amistake and error in realisation of left-hand side part of headpiece to be underlined.

Consequently, the author describes the headpieces SANU 277, 3r (fig. 9) andSANU 277, 136r (fig. 10) by extracting some new constituents, like Virgins rose(Bogorodi~ina ru`a), sickle-shaped spike-links, etc.

Among the headpieces belonging to the last centutry of Byzantium and medi-

eval Serbia, there is only one example of Balkan style (fig. 11) and one of squaretype with animals (fig. 12) presented by author. The loops (warps) of Balkan-stylethey are, mostly, in form of circles while the spikes (woofs) do become the shape ofan overhand knot and/or of the bowlines.

To the end of this article the interlaced motives on the churches of Morava

School, as wel as those of various knittings are introduced. As the necessary support,the photos in certain manuals are to be refered to.

274 Janko Maglovski


Sl. 1. Ross. 2, 82r — Oznaka na margini (Marginal mark) — po A.-E. Tahijaosu

Sl. 2. Chil. 21, 90r — Zastavica (Headpiece) — po J. Maksimovi}

276 Janko Maglovski

Sl. 3. GL 20, 3v — Zastavica (Headpiece) — po M. Mateji} i D. Bogdanovi}

Sl. 4. SANU 343, 31v — Zastavica (Headpiece) — foto J. Maglovski


Sl. 5. SANU 60, 4r — Zastavica (Headpiece) — foto J. Maglovski


278 Janko Maglovski


Sl. 8. Crte` osnovice, gorwe i dowe potke zastavice SANU 277, 82r (Drawing of the wrap,the upper and the lower woof of the headpiece SANU 277, 82r — J. Maglovski

280 Janko Maglovski

Sl. 11. Crte` zastavice balkanskog stila (Drawing of a Balkan-style headpiece)— po J. Maksimovi}

Sl. 12. Crte` zastavice kvadratnog tipa (Drawing of a square-type headpiece)— po J. Maksimovi}

om^a i spona. ka strukturi moravskih prepleta › img › doi › 0584-9888 › 2006 ›...

Documents