oglasavanje sve

8/9/2019 Oglasavanje Sve

1/28

Terminoloski okvir?U srpskom jeziku oglasavanje je glagolska imenica izvedena iz glagola oglasavatikoju Recnik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika odredjuje kao putemoglasa preporucivati javnosti nesto.Propaganda i oglasavanje imaju slicne ciljeve idve srodne funkcije(informativnu i ubedjivacku). Oglasavanje ima nesto drugacijustrukturu od propagande:u prvoj je dominantan informativni sloj a u propagandi je

naglasak na persuazivnosti.. Uopsteno reklamiranje se odnosi na oglasiti se datiglasa o sebi.Oglasavanje se uglavnom odnosi na oblast potrosnje a propaganda sevise tice sveta politickih ideja i ambicija da zavedu masu. !akon o oglasavanju iz"##$ god koji oglasavanje de%nise kao obavestavanje preko oglasnog sredstvakojim se preporucuje oglasivac njegova aktivnost proizvod ili usloga sa ciljem da jeprimalac kome je upucena prihvati ili koristi.Pojava modernog oglasavanja?U ranije oblike oglasa ubrajaju se znaci na krcmama stubovi sa crno belim prugamana berbernicama tockovi ispred kolarskih radionica.istorija modernog oglasavanja jeu vezi sa industralizacijom zapadnoevropskih drustava. donosi nove odnoseizmedju proizvodjaca i potrosaca nametnula se potreba izmedju onih koji proizvodei onih kojima su proizvodi potrebni. &ljucni zamah je oglasavanje dobilo

unapredjenjem gra%cke industrije i sirenjem medijske infrastrukture. Od pocetka 'veka a pogotovo sredinom tog stoleca u rbiji novine su bile kljucni pokretacrazvoja oglasne delatnosti. Pocetkom "#veka zahvaljujuci izumu *ikole +esle pojaviose radio kao medij sa naglasenim usluznim duhom.. !a mali i srednji biznis radio je idalje nezamenjivo sredstvo oglasavanja. +v je obezbedila istovremenu vizuelnuauditivnu i tekstovnu prezentaciju roba ideja i usluga. Prakticna primena tv sevezuje za trecu deceniju "#veka. Oglasivac putem tv,a stvara odredjenu potrebu apotom nas ubedjuje da reklamirani proizvod ili usluga bas u potpunosti zadovoljavatu potrebu.Ciljevi i vrste oglasavanja?-iljevi oglasavanja obicno proisticu iz prethodnih odluka o trzisnom pozicioniranjuosvajanju novih ciljnih grupa i spletu marketinskih poteza. Po pravilu ciljevi seodnose na prodaju udeo na trzistu lansiranje novih proizvoda i takvi ciljevi seizrazavjau konkretnih brojkama. Oglasavanje ostvaruje osnovne ciljeve ako je uodredjenom vremenskom peirodu i u odredjenom tzisnom ambijentu uspostavljenakomunikacija sa ciljnom grupom. etoda za merenje reakcija korisnika na oglase/010R istice sledece faze: nepouzdanost upoznatost razumevanje ubedjenje iakcija. etoda 02/0 istice sledece faze: paznja interesovanje zelja akcija. &otlerklasi%kuje ciljeve na sledeci nacin:Oglasavanje radi informisanja ima zadatak da napravi put nekoj kategoriji proizvodai izazove pocetnu potraznjuOglasavanje radi ubedjivanja je bitno u zrelijoj fazi zivota proizvodaOglasavanje radi podsecanja se primenjuje kod proizvoda u zreloj fazi zivota kako bise trajnije zadrzao vec formiran stav.a stanovista regionalne kulturne istorije postoji podela oglasa na: knjizevni oglasi,ukojima izdavaci knjiga kalendara i casopisa citaocima nude osnovne podatke osadrzaju i pretplati zatim komercijalni oglasi 3 to su oglasi za kozmeticke porizvodehranu odecu pice potom reklamni usluzni oglasi, to su zanatske uslugemedicinske ugostiteljske usluge. U starijim delima iz marketinga postoji podela naoglasavanje ispod(4ajeribrosure) i iznad(radiostampatv) linije.Kratka istorija svetske stampe?

'


2/28

*ovine su sinonim za stampu u uzem smilu. Prve novine pojavile su se u Rimu $godine p.n.e. Otkrice 1utenbergove prese sa pmicnim slovima omogucilo je da se

jedan teskt zablezava u ogromnom broju primeraka. *a prelazu iz '5 u '6 vekpojavile su se prve novine koje su imale izgleda danasnjeg letka. Pojavom telefona 2telegrafa novine su znatno dobile na aktuelnosti 2 pospesile razvoj specijalizovanihagencija za prikupljanje 2 distribuciju informacija. Razvoj medija omogucio je

samostalnost novinarske sfere 2 specijalizaciju uloga 2 funkcija. Pored novinarajavljaju se 2 izvestaci reporteri komentatori kolumnisti. *ovinari se organizuju usindikate 2 profesionalna udruzenja. Osim odgovara na $ kljucnih pitanja novinaripokusavaju da istraze uzrocno,posledicnu vezu izmedju dogadjaja 2 zbog te mocinazvani su silom.Poceci srpskog zurnalizma?Prve novine su bile laveno,serbski magazin koji je '657 godine u 8enciji pokrenuo!aharije Orfelin. tampane su prostim srpskim jezikom kako bi ih mogli citati 2 onikojima visok stil nije poznat. Rodjenje prvih srpskih novina u samoj rbiji pokrenuto

je politickim drustvenim 2 ekonomskim promenama koje su izazvali oslobodilackiustanci 2 postepeno uzrastanje malde srpske drzave. Prve novine u rbije su izlazilepod nazovom *ovine srbske '79 godine pokrenuo ih je /imitrije /avidovic. *ovine

srbske bile su sluzbeno politicko glasilo u drzavnom vlasnitvu 2 izlazile su jendomnedeljno. redinom ' veka u rbiji je izlazilo pet listova. Prva novinarskaorganizacija u rbiji je organizovana '77" u ;eogradu. 2mala je 5# clanova a pripredsednik je bilo


3/28

Kategorije novina I citalaca?Prva 2 osnovna podela novina je na dnevne 2 periodicne. /nevne se stampaju svakogdana ili 5 puta nedeljno. /nevno mogu biti jutarnje ili vecernje. Periodicne se delena nedeljne petnaestodnevne mesecne 2 tromesecne. Prema sadrzaju materijalakoje objavljuju novine se dele na informativno,politicke revijalne 2 specijalizovane.tampani mediji se mogu podeliti 2 prema vrsti publike kojoj su namenjene:

medjunarodne nacionalne 2 lokalne novine. U prvu grupu spadaju novine koje sestampaju za multinacionalno citaliste. *acionalne su one koje se objavljuju na

jendom jeziku za pripadnike jednog naroda.


4/28

U jednoj poruci mogu biti sve ove funkcije ili nekoliko njih. Prema >ku 2 Peninu uoglasima je najvaznija emotivna funkcija eko takdoje primecuje da je vizuelnaporuka upucena uzem krugu dok verbalna bira siru publiku.#aslov?*aslov je veoma vazan element napisane poruke koji poznati posiljalac upucujeraznorodnom 2 nepoznatom mnostvu u nameri da privuce njihovu paznju izazove

zelju 2 postakne na akciju. *aslov u oglasima treba da bude kratak jasan precizanrelevantan 2 nedvosmislen. -ilj naslova je da uspostavi prvi kontakt sa buducimpotrosacem da ga uvede u nastavak teksta 2 proizvede zelju za akcijom. +eoreticaritrzisnog komuniciranja razlicito aliu osnovi visoko vrednuju naslov. 8rlo cestonaslovi se oslanjanju na saznanja iz visedecenijskog kolektivnog narodnog iskustva(poslovice ili se poseze za verbalnim igrama u kojima se prevazilazekonvencionalna znacenja reci. 2z potrebe da se poruke saopste oslanjajuci se naafektivnu snagu kratkih formi zakljucenih u jednj recenici u dve,tri vesto spregnutereci ili sam u jednoj reci javili su se slogani. logani su homogene sadrzajno zbijene2 misaono bogate verbalne jedinice koje donose neku individualnu ili opstu istinu ilimudrost. azeta forma 2 duhovito punjenje omogucavaju sloganu lako zapamcivanje2 brzo sirenje. Uspesni autori slogana cesto posezu za igrom reci kojom se

izvrtanjem ponavljanjem skracivanjem verbalnom materijalna u normalnu funkcijujezika unose znacenja koja nisu uobicajna. &ratak oblik zvukovno podudaranjeduhovitost omogucavaju sloganu lako pamcenje 2 prostiranje. as. ediji posebnonovine postali su rasadnik dugovitih slogana koje velikom brzinom raznosi njihovakratkoca 2 sazetost.Tekst?

+ekst oglasa je osnovna gradja od koje se pravi reklamna poruka. +ekst treba dapruzi potpuniju pricu o proizvodu usluzi ideji 2 podstakne na akciju. +radicionalnopoimanje teksta polazi od postavke da to mora biti neprekinuti jezicki lanacsastavljen najmanje od jedne recenice. *ovija tumacenja dopustaju da tekst budekraci od jedne recenice. &lasicna retorika polazila je od stava da tekst mora imati:temu gradju koju treba rasporediti na prikladan nacin 2 jezicki dio koji trebastilizovati. Po svojim formalnim obelezijima teskt oglasa se moze svrstati 2 u maleknjizevne 2 medijske forme. Uspeh poruke oglasnog teksta zavisi 2 od redosledaargumenata. +akoje poruka mora da se ponavlja da bi bila prihvacena 2 zapamcena.Upornim ponavljanjem poruke omogucava se da ona stigne do sire publike 2 da sezapamti ali se stvara rizik od sticanja imuniteta. Prilikom pisanja oglasne porukepotrebno je drzati se pravopisa 2 pravila interpukcije. 2nterpukcijski znaci posebnotacka doprinose da tekst postigne sazetost. Oglasi tekstovi se oslanjaju na prideveimenice glagole a predlozi 2 veznici se nacesce izostavljajuIlustracija?U najsirem smislu reci ilustracija obuhvata sve vrste likovnih formi kojima seoslikava prizor predmet dogadjaj ili situacija. &omunikacija putem slika je starija odone putem slova. 8izuelni prilozi skrecu paznju na oglas 2 pomazu da se on izdvoji izmora drugih poruka. /ruga njihova funkcija je da na jezik slika prevede osnovnuideju oglasa. 2lustracija potpomaze uverljivosti oglasa. *a efekat novinskog oglasautice 2 velicina oglasa 2 broj objavljivanja. *ajbolji efekat postize oglas na cetvrtinistranice a vizuelno najjaca tacka zapazanja se nalazi na levoj strani. Razvojstamparske tehnologije je doneo oglasima jos jednu pogodnost a to je boja. /opojave fotogra%je u oglasima su dominirali crtezi fotogora%ja je donela mnogeprednosti preciznija je 2 ubedljivija od crteza 2 moze biti dosta realnija. U ilustrativnideo oglasa spadaju 2 zastitni znak 2 logotip organizacije. U zastitnom znaku se sve


5/28

verbalno prevodi u vizuelno on je vizuelni sazetak ukupne korporativne namere.volucionisticka teorija promena posmatra drustvo kao proces neprekidnu

transformaciju pojavnih fenomena. *a suprotnoj strani su pristalice dogmatskihpristupa koji u skladu sa crkvenim ucenjem podrzavaju tezu o vecnom vracanjuistog. Odnosno o nepromjenjivosti drustvenih tokova. +okom vremena seiskristalisao srednji pristup cija je sustina da razvoj drustva nije posledicaapsolutnosti istorijskog determinizma ali ni hira ljudske vec je rezultat niza cinilacaod kojih jedni pripadaju sferi objektivnih a drugi domenu subjektivnih faktora. /a bise utvdio stepen razvijenosti jednog drustva potrebno je posmatrati nekoliko bitnihdrustvenih parametara: nivo razvijenosti proizvodnih snaga 2 naucno,tehnoloskihresursa dinamika ekonomskog razvoja otvorenost vladajucih politickih elita 2 nivoobrazovanja stanovnistva.Dru*tvene+ ekonomske+ socijalne i politi,ke prilike u %r(ije u zavr*enimdecenijama -./ VekaPromenama Ustava '#. Otvoren je proces privatizacije svojine pri @emu se

javljaju dve vrste aktera:' 3 grupacija privatnika" 3 povlaABeni slojevi partijsko 3 drCavno 3 privredna elita i to u formi dva procesa:estatizacije i privatizacije druAtvenih preduzeBa. Ovi procesi su se odvijali cik 3 cakputanjom u 9 faze:' 3 faza euforije" 3 faza poniAtavanja9 3 faza zaustavljanja&on4ikti oko pravca globalnih druAtvenih politi@kih i ekonomskih promena su seizraCavali kroz direktnu borbu za kontrolu nad medijima masovnog komuniciranja. 2zte borbe u poslednjim decenijama "#. 8eka srpsko druAtvo izaAlo je de fakto sanovim konceptom medijske sfere koju obeleCavaju dva tipa vlasni@ke tranformacije:' 3 etatisti@ki drCavni" 3 privatni tip vlasniAtvaKarakteristike informaciono0komunikacionog sistema u %r(iji do 122.godDPrema opstim karakteristikama izmedju 7$ 2 # godine srpski medijimas.komuniciranja su dosegli vrhunac drustvene moci. 2nformaciono,komunikacijskisistem u rbiji do # godine bio je znatno slobodniji u odnosu na zemlje 2stocne>vrope kao 2 u odnosu na veci broj drugih zemalja. 1lavne odlike medijskog sistema

$


6/28

u toj fazi su: naglasena decentralizacija 2 njegova izrazita razudjenost. /o 7$ godineosnivaci medija bili su drzava privredne organizacije drustveno,politickeorganizacije a od te godine 2 privatna lica koz udruzenja gradjana. /onosenjemUstava # godine !akona o javnom informisanju 2 !akona o radio,televiziji otvorenesu mogucnosti osnivanja privatnih novina 2 radio 2 tv stanica. +ime je otvoren procesprivatizacije u ovoj oblasti. Privatizacija se ostvarivala na tri nacina:transformacijom

drustvenih u privatna preduzeca izdvajanjem dela redakcija koji osnivaju novopreduzece formiranjem privatnih radio,difuznih preduzeca. Privatizacija stampe seodvijala pod prvim modelom.Mesto stampe u savremenom medijskom panoptikumu?;itna karakteristika medijskog kompleksa u rbihi u poslednjoj deceniji "# veka je 2naglo narastanje komunikacionih centara. *ajburniji razvoj doziveli su radio 2televizija dok su stampani mediji stagnirali. *a razmedju izedju devete 2 destedecenije "# veka socijalni uslovi su najvise odgovarali razvoju novina kaonajuticajnijeg medija. +radicija stampe u srpskom jezickom 2 kulturnom podrucju jeduza od dva veka. /anasnja stampa je napravila veliki iskorak u sadrzajnom 2gra%ckom u uopste medijskom smislu u odnosu na stampu iz proslih vekova ali jezadrzala svoje osnovne funkcije,izgled 2 strukturu. 2zmenjene tehnicki 2 sadrzajno sa

modernim dizajnom novine uspevaju da icuvaju svoj deco medijskog prostora.!ahvaljujuci toj cinjenici one su 2 dalje privlacne kao marketinski medij.%tampani mediji u %r(iji na raskrscu vekova?U zavrsnim decenijama "# veka srpsko novinarstvo je oslikavalo drustvenedogadjaje pojave 2 procese u drustvu predstavljale su sliku stavrnosti. +akvompozicioniranju stampe doprineli su 2 relativno liberalni zakoni kao 2 krivicno,pravnipropisi. Politicke ekonomske 2 zakonske promene stvorile su povoljan ambijent zarazvoj stampe posebno kroz pojacanu konkurenciju privatnih 2 drzavnih stampanihmedija. *a rezmedju izmedju dva stoleca broj novina kako periodicnih tako 2dnevnih se povecao. Pro%t 2 trziste su uticali na nacin organizovanja stampe. /olazido strati%kacije listova zavisno od ciljne grupe kojoj su bili namenjeni. Privatizacijunovina kao 2 pokretanje novih listova pratio je rizik veci nego kod privatizacije radio2 tv programa. *a pokretanje novih stampanih medija oslucivali su se prvenstvenovrhunski profesionalci u novinarstvu. =edan od prvihznacjanih listova koji jeosnovan prema pro%tabilnom principu bio je nedeljnik 8reme.%trukturalne promene u stampi?Politicka drustvena 2 socijalna previranja su oelezila "# veki 2 svojom turbulencijomzahvatila 2 medije. 0naliticari u svojim istrazivanjima ukazuju na vezu izmedjumedija 2 drustvenog konteksta kao sustinsku. /elovanje 2 uticaj stampe nadrustvenu stvarnost izrazava se na razlicite nacine: neke novine su samoinformisale javnost o znacajnijim zbivanjima u drustvu bez objasnjenja 2 de%nisanja./ok je na drugoj strani objektivno izvestavanje podrazumevalo da se dogadjajipored njihovog prenosenja 2 objasne. Objasnjavanje stvarnosti zhateva od novinara 2neku poruku za citaoce. U periodu od # do 5 godine formirala su se dva taboravezana za poruke koje de%nisu stvarnost:interpretatori pojava 2 dogadjaja u drustvukao posrednici izmedju dogadjaja 2 citalaca 2 medijski akteri u ulozi politicketransmisije. /ruga znacajna odlika stampe u tom periodu odnosi se na naglasenounosenje senzacionalizma u izvestavanje,informacije se objavljuju bez naznakeizvora nedovoljno su proverene ili potpuno netacne. Poseban fenomen u ovomperiodu predstavlja transformacija omladinske 2 studentske stampe koja je bila nekavrsta drustvenog ventila u oblasti informisanja nasuprot drzavnim medijima.$kljucivanje srpske stampe u evropsku podelu medijskog prostora?

5


7/28

*ajnovija faza u razvoju stampe u rbiji karakterise njihovo ukljucivanje u evropskimedijski prostor. 1lavni nosicoi tranzicionih procesa u srpskom medijskom prostorubile su najmocnije evropske izdavacke kompanije pre svega nemacke. Prva se "##"godine pojavila nemacka kompanija 80- koja je sa Politikom osnovala %rmu Politika*eEspaper and agazines u rbiji. Frvatski izdavac >PF pokrece srpsko izdanjemagazina 1lorija a zatim 2 Plejboj. vajcarska kompanija Ringer je list ;lic izdigla do

vrha citanosti 2 pokrenula list ;lic zena. ?insko,holandijska kompanija naoma jeuvela izdanja >lle torG *acionalna geogra%ja. nogi listovi sa dugogodisnjomtradicijom su sklonjeni sa scene a drugi su promenili vlansike. *ovi gospodaristampanih medija za racun pro%ta zrtvuju zurnalisticku tradiciju rbije.%tampa u %r(iji I izazovi el/medija?*a pocetku "##6 u rbiji postojalo je '$##el medija 2 oko 9## stampanih. *apocetku "##6 na nacionalnom nivou u rbiji postoji '9 dnevnih listova sedamnedeljnika 2 jedan mesecnik. U ovom periodu regionalne frekvencije su dobile jednatelevizija na podrucju 0P 8ojvodine 2 5 na podrucju ;1,a. na lokalnom nivou kljucnuulogu u informisanju stanovnistva imaju glasila u sklopu javnihh informativnihpreduzeca ciji su osnivaci opstine. *ajzastupljeniji su radio 2 tv zatim kablovskikanali 2 na kraju stampa. O pitanjima od opsteg interesa ljudi se informisu 2 preko

saopstenja za medije publikacija konferencija za novinare itd. Prema jednomistrazivanju vecina nasih gradjana cita dnevne novine dok "#H ne cita ni jedandnevni list. &adaje rec o polnoj pripadnosti zene su manje privrzene stampanimmedijima. *epovoljna %nansijska situacija je jedan od glavih razloga zbog koga "#Hispitanika ne cita novine. Ono sto opredeljuje nase ljude da citaju novine su: cenasadrzaj 2li 2 jedno 2 drugo. 2nternet omogucava brz 2 jeftin pristup informacijama 2zbog tih prednosti je postao jako popularan medju mladima. edjutim sa razvojem2nterneta razvijaju se 2 ostali mediji pa 2 stampani koji se danas mogu prelistavationline.%tatus I delatnost oglasni' agencija?Reklamna agencija ima ulogu konektora izmedju oglasivaca 2 vlasnika medija.Osnovna delatnost agencije je da planira kreira 2 organizuje reklamne kampanje zasvoje klijente. Postoje razlicite vrste agencija neke se bave samo kreativnim radomneke su specijalizovane za posebne usluge neke kupuju reklamni prostor. Upravnom smislu agencije se javljaju kao nalogodavci za izvrsenje odredjenih usluga 2otuda su zakonski odgovorne za placanje. a stanovista organizacije oglasavanjaagencija obezbedjuje za klijente kvali%kovan strucni tim koji je u stanju da na cinodgovori na sve njegove zahteve. druge strane reklamne agencije su umogucnosti da ponude povoljnije 2 raznovrsnije mogucnosti kupovine oglasnogprostora. !a razliku od vodecih svetskih agencija koje zaposljavaju po nekolikostotina 2 hiljada strucnjaka nase agencije broj zaposlenih svode na dvocifrene 2

jednocifrene brojeve. >%kasnost oglasavanja u stampanim medijima je nemoguceizmeriti jer su realni tirazi novina nepoznanica. +akodje ne postoji tacan podatak opopustima koji mediji daju oglasivacima. Ono sto je alarmantno je podatak da urbiji ne postoji ni sto %rmi u kojima postoji marketinska aluzba u pravom smislu tereci zbog toga je situacija u medijima najkriticnija jer mnogi od njih upravo zive odoglasavanja.Civilizacija advertajzinga?Oglasavanje je cedo novog doba u koe su se odigrale industrijska 2 tehnoloskarevolucija koje su do gotovo nemerljivih granica razvile mogucnosti proizvodnje 2temeljno promenile strukturu dotadasnjeg drustva. odel savremenih reklamnihagencija formirao se pre /rugog svetskog rata. Put konacnog uoblicenjareklamnih

6


8/28

agencija tekao je postepeno prvo je doslo do dovajanja agencija od vlasnika medijaa ona je usledilo je postepeno sirenje delatnosti. Od "# veka reklamne agencijepored prodaje prostora sve vise vremena posvecuju kreaciji reklame. U ranoj faziistorije advertajzinga nastojalo se da se rad zasniva na egzaktnim cinjenicama. Usferi reklama uvek je postojala mogucnost manipulacije radi povecanja reklamnogefekta pa se zbog toga pristupilo zakonskom preuredjivanju zloupotrebe reklama.

Presavsi veliki put u svom razvoju advertajzing je zahvatio sve sfere drustva odprivatnog biznisa do javnih usluga.dobri poznavaoci advertajzinga skepticno govoreo nasem dostignucu u toj sferi. &od nas jos uvek nije izgradjena istinska percepcijamoderne medijske poruke. U analizama najcsce se govori o nasoj nedovoljnojmarketinskoj pismenosti 2 niskom obrazovanju najsirih slojeva drustva. =edan odkocnica u izgradjivanju sprskog advertajzinga je 2 kriticna masa klijenata koja je uobrazovnom smislu nedovoljno kultivisana.Pluralnost morala I monolitnost etike?oralom kao slozenim fenomenom njegovom genezom istorijom 2 znacenjem sebavi naucna disciplina etika. oral se de%nise kao skup normi obicaja vrednostiideala kojima se odredjuje sta je dobro a sta lose 2 neprihvatljivo kao nacinponasanja. *aziv potice od reci mos,vladanje obicaj. >tika kao disciplina je poznata

2 pod imenom nauka o moralu. Ona dublje istrazuje ljudska ponasanja 2 postavljanorme ljudskom delovanju. U proslosti moral je bio nepisani zakon koga su sestrogo pridrzavali pripadnici odredjene grupe ili zajednice. oralne norma su jedanod bitnih faktora tolerancije medju ljudima ali 2 paradoksalno razlog zasukobljavanje. *orma se de%nise kao opsta zapovest kojom se od ljudi iziskujeodredjeno ponasanje. U drustvu najveci znacaj imaju pravne 2 moralne norme.Unutar socijalne grupe ili zajednice krsenje normi se sankcionise sistemom pravilaponasanja koji se nazivaju,kodeks. &odeks je skup mudrih misli 2 zasniva se naprincipima dobrovoljnog prihvatanja pravila ponasanja."o(a kao poruka?Roba se danas manje recepira u njenom materijalnom upotrebnom znacenju amnogo ise posredstvom njene komunikativnosti 2 sposobnosti da prenosi poruku.

+vrdnja %lozofa !aka ;odrijara da se savremena potrosnja manifestuje kaosistematska manipulacija znakovima predstavlja jednu od temeljnih odrednicasavremenog dobra. /a bi se zastitili od zloupotrebe oglasa oni koji se bave ovomdelatnoscu pristupili su njenomm zakonskom reulisnaju kako bi se odredjenistandardi ponasanja prilikom plasiranja oglasa sacuvali od zloupotrebe. *pr. uamerickim zakonima o reklamama naglasava se da oglasivaci ne smeju u svojimreklamama davati lazna obecanja. avremeno drustvo nastoji da iz oglasa protera 2one vidove reklama koje nisu u principu obmanjivacke ali vredjaju javnost 2 dobarukus. Poseban je fokus na ukljucivanje dece u reklame. Psiholozi 2 pedagozi se opiruukljucivanju dece u bilo kakve oblike reklame. *as zakon posebnu paznju posvecujeupravo zastiti dece od zloupotrebe u reklamama. =edna od ciljnih grupa koja jeposebno izlozena marketinskoj zloupotrebi je zenska populacij pa se u nasemzakonu posebna paznja posvecuje polnoj diskriminaciji. !loupotreba seksa posebnozenske seksualnosti javlja se u reklamama vec duze od jednog veka. &od nasdominiraju tri tipa pripadnica lepseg pla u reklamama: zena,dete zena,zena 2 zena,majka.Du' manipulacije I mediji?/uh manipulacije javlja se u raznim vidovima zurnalisticke aktivnosti. tampa se usvoj razvoju sve vise specijalizovala za odredjene vrste publike delila se prematematskim podrucjima 2 raslojavala na razlicite zanrove. =edan od faktora koji je

7


9/28

uticao na raslojavanje stampe bile su 2 reklame. >konomski 2 politicki razlozi najcescisu uzroka manipulacije u medijima. Raznim vidovima medijske manipulacije utice sena ponasanje pojedinca ili grupa radi ostvarivanje nekog odredjenog cilja.anipulaciju obelezava iskljuciva usmerenost na upravljanje ljudima u ciljuostvarenja odredjenog interesa. Oglasavanje je ubedjivacka delatnost a ubedjivanjene bezi od raznih manipulativnih tehnika. -vetanje manipulativnih tehnika posebno

je pdostaknutp cvrstim zagrljajem medija 2 ekonomske propagande.Kodi3kovanje oglasivacke prakse u %r(iji?Osnovni akti koji regulisu oglasivacku praksu u rbiji su !akon o oglasavanju 2kodeksi o oglasavanju. !akon o oglasavanju je usvojen "##$ godine. U nacelni deozakona se odnosi na slobodu oglasavanja 2 postovanje nacela istinitosti potpunosti 2odredjenosti. *aznacuje se da oglasna poruka mora sadrzati istinite podatke 2 nesme izostavljati podatke koji su od od znacaja. !akon se zalaze 2 za jasnuprepoznatljivost oglasne poruke. /iskriminacija bilo koje vrste ne sme bitizastupljena u oglansim porukama. Posebno dikriminacija u pogledu pola rase bojekoze seksualnog opredeljenja nacionalnosti porekla itd. Oglasivac se mora cuvati 2mogucih ogranicenja o moralne norme. Unosenje pornografskih sadrzaja u oglas nijedozvoljeno ali se to ne odnosi na pornografsku stampu. +akodje su nepozeljni

sadrzaji u kome se javlja polna diskriminacija. !akon o oglasavanju je na savremennacin koristeci iskustvo drugih zemalja normirao oglasnu delatnost. edjunarodnikodek o oglasavanju nije zakonski vec pre svega moralni 2 strucni 2 naglasava daoglasavanje mora biti legalno pristojno casno 2 istinito. 0peluje da oglasna porukatreba d abude oblikovana sa osecanjem drustvene odgovornosti 2 u skladu saopsteprihvacenim nacelima u poslovanju. U &odeksu se posebno istice istinitost uoglasavanju. Poseban deo je posvecen mladima 2 deci apeluje se da se u reklamnimporukama ni pod kojim izgovorima ne kroisti neiskustvo niavnost dece 2 mladih. Ukodeksu se zakljucuje da ni jedan oglasivac novinar agenicja ili vlasnik medija nesme da ucestvuje u objavljivanju oglasne poruke ukoliko nisu ispostovane odredbe&odeksa o cemu vodi brigu odredjeno regulativno telo.Istorija lista Politika?Pojava lista Politika ('#) je jedan od najznacajnijih datuma u razvoju srpskognovinarstva. oze se reci da predstavlja jedan od kamena,temeljca modernogsrpskog zurnalizma. Osnivac Politike je bio 8ladislav ?. Ribnikar. Prvi broj Politikeimao je triraz od "## pirmeraka 2 sastojao se od ukupno str. Politika je kroz citav"# vek imala veoma snazan uticaj na stvaranje javnog mnenja 2 oblikovanjepolitickog 2 duhovnog identiteta na prostorima rbije 2 bivse =ugoslavije. Osnivacovog lista je vec na pocetku de%nisao da je rec o politickim 2 nezavisnim novinama.!alagao se za nezavisnost novina koje je vodio smatrajuci da je pravo novinara nanezavisnost po svim pitanjima jedno od glavih nacela zurnalizma. 2nsistirao je da sepostuje nacelo objektivnosti. Politika je privukla paznju svojim kritickim odnosomprema postojecem nivou politicke 2 zurnalisticke kulture 2 zalaganjem za nacelamoralnosti u novinarstvu. iroko prisustvo 2 obrada politickih sadrzaja su jedna odprepoznatljivih karakteristika Politike. Pokazivala je uvek osecaj za novo menjala se2 pratila duh vremena. !nacajan trenutak je bio 2 pojava Politike za decu '9# akrajem dvadesetih godina novine su uvele gra%cki dizajn. 1odine '5# doneta jeodluka o izgradnji zgrade Politika.Poceci oglasavanja u Politici I oglasavanje danas?Politika je u pojedinim vidovima oglasavanja bila predvodnik tako sto je stvaralanove oglasne forme 2 zanrove. Pokrenuli su tzv.male oglase koji su naisli na velikointeresovanje kod publike. *a taj nacin novine su zadovoljavale poslovne interese


10/28

citalaca. Politika je postala izuzetno zanimljiva za komercijalno oglasavanje.Oglaasavanje 2 komercijalne informacije su doneli materijalnu potporu listu 2predstavljali %nansijsku osnovu na kojoj list temelji svoju nezavisnost. , U svomrazvoju Politika je prolazila korz periode uspona ali 2 padova koji su je oblikovali.2storiju Poltike ne cine samo tekstovi vesti 2 komentari vec 2 u velikoj meri oglasi. Oznacaju koji imaju oglasi govori 2 cinejnica da se oni do kraja januara "##6 sve

smelije sire 2 na redakcijske strane. Politika je ponudila mogucnost klijentima dasvoje propagandne poruke plasiraju u prednjem delu lista pocevsi bukvalno od prvestr. O nivou 2 znacaju glasa u Politici govori 2 podatak da danas u Oglasnom sektoruima ''# zaposlenih 2 u ovom trenutku prihodi od oglasa cine polovinu ukupnihprihoda. Posebno se vodi racuna da stalni partenri dobijaju 2 najvece popuste jerPolitika saradjuje sa preko hiljada klijenata 2 $# agencija. &ada je rec o sporovimau ovoj sferi oni nisu cesto ali se obicno vezuju za nezadovoljstvo klijenta izgledomoglasa ili neredovnim izmirenjem obaveza klijenata za objavljen oglas. Politikaposvecuje veliku paznju 2 tehnickom unapredjenju oglasavanja pa je Oglasna sluzbau celini kompjuretizovana.4vuk I elementi kulture slusanja?-ulom sluha u stanju smo da razlikujemo dve opste oblasti nemuzickog 2 muzickog

zvuka. Prvi nastaje stanjima prirode a drugi kao posledica voljnog is vesnogstvaralackog procesa kao posebna oblast umetnosti. Razvojem radio,tehnikeuspostavljen je poseban oblik stvaralacke komunikacije zvukom. vako stanjecoveka svaki pokret ima za posledicu zvuk. !vuk je u tolikoj meri deosvakodnevnice da se moze shvatiti kao voda ili vazduh. &omunikacija zvukom 2njegovim oblicima je neodvojivi deo savremenog zivota. Razvoj radiodifuziije ciji jetemljni oblik radio drama a narocito razvojem njenog apstraktog oblika znatno seunapredila moc 2 karakter slusanja. !ahtevi prema zvuku cesto bitno doprinosekvalitetu 2 funkcijama proizvoda 2 zato se u oglasavanju istice 2 cesto insistira natihom jedva cujnom radu proizvoda. 0li zvuk ma kako tih bio mora da se cuje.Istorijski razvoj radija kao medija?Radio je medij kji sve svoje funkcije 2 oblike postojanja 2 delovanja zasniva iliusmerava na zvuk 2 prema zvuku. aznanja o radiju se nalaze u saznanjima o zvuku.Oglasavanje na radiju iskljucivo zvukom ukazalo je 2 razvilo niz speci%cnih uslova 2preduslova kvalitetnom plasmanu roba usluga 2 ideja. Prednost radija nad drugimmedijima je u brzom rasprostiranju oglasnih pruka na sirim podrucijima a od sredine"# veka uspostavljanjem satelitskih veza radio postaje globalno sredstvokomunikacije. Prve eksperimente sa prenosom ljduskog govora preko radija vrsi je?rensis ek &arti '#$godine u an ?rancisku. !a vreme ;ozcinih praznika '#5Ricard ?esendin je fascinirao publiku okupljenu oko gramafona koja nije videla sto jecula. U ovoj programskoj matrici nasli su se zacetnici buduceg dramskog programaobrazovnog naucnog itd. *ajznacajniji pomak u emitovanju radio programa je bio''5 u predgradju Pitsburga. >misiona stanica &/&0 je pocela sa radom '"# 2 nanjoj je emitovan prvi radio oglas. Prvi placeni radi oglas je emitovala njujorska radiostanica I>0I '"" u kome je gradjevinski preduzimac nudio svoje usluge.%apunska opera u funkciji radio0oglasavanja?2ako se danas kovanica sapunska opera dovodi u vezu sa televizijom ovaj zanr jenastao sredinom "# veka na programima amerckih komercijalnih radio stanica.!ahtevi da skupo placena reklamna poruka bude zaista 2 masovno prihvacenamedju slusaocima doceo je do speci%cnog radio,dramskog oblika nazvanogsapunska opera. =edna od njavecih radio,kompanija u 0merici bila je *;- koja jekako bi povecala svoj tiraz odlucila da u svojim radio stanicama sagradi pozorista

'#


11/28

koja su mogla da prime od 9$## do $### ljudi 2 pozivali su sulsaoce da na licu mestane samo cuju prenos nego licno 2 ucestvuju. Ulaznice su bile besplatne ali ako jeoglasavana neka vrsta sapuna u to vreme umesto ulaznice svaki posetilac je trebaodoneti omot tog spuna. /okaz tematske produkcijske 2 komercijalne uspesnostisapunske opere je cinjenica da se vec cetrdesetih godina "# veka ovaj zanr uspesnougradio u tv produkciju.

&vropa -. 5 i'6 stra' od nereda u etruRadio 2 osvaja 2 >vropu "#,ih godina "#,og veka. Po@elo je u >ngleskoj. ;;- je po@eosa emitovanjem ". *ovembra '"". ;;- je zasnovan na @etiri na@ela: '. Uglavnomse %nansira iz pretplate 2 ne postoji da bi isklju@ivo zaraJivao novac. ". 2ma za cilj dasluCi svakome u druAtvu ko hoBe njene usluge. 9. !adrCava objedinjenu kontrolu kaomonopol. . *ameBe visoke programske standarde.'.januara "##5. ;;- postaje javna korporacijaK istog datuma 2 Radio ;eogradformalno deluje kao ustanova u sluCbi graJana.Kratak pregled istorije doma7e radio 5 difuzije'.septembra '". 3 prvi radio u rbiji. 1lavna radio,telegrafska stanica Rakovicapo@ela je sa radom '.oktobra '".'"5. doAlo je da gaAenja ;eogradske radio stanice. Proces osnivanja Radio

;eograda po@eo je $.decembra '"$.".marta '". Po@ela je sa radom nova beogradska radio,stanica @ije je srediAtebilo u velikom studiju na drugom spratu 0kademije nauka.Prvi reklamni blok objavljen je 6.januara '9. Poslednji radio oglas mogao se @uti$.aprila ''. Kraj -./ Veka i nagli porast (roja elektronski' glasila!na@ajne promene u srpskoj Atampi uzimajuBi u obzir broj novopokrenutih novenatokom "#.veka u senci su ostvarile prvu eksploziju elektronskih medija radija 2televizije kada se u rbiji na svakih deset dana pojavila nova radio,stanica.?ormiranjem Republi@ke radiodifuzne aencije po@elo je zavoJenje reda u etru.!avnost I radio0pokretljivost po meri coveka?&ada je tv preuzela primat $#ih godina proslog veka broj slusalaca nije jednostavnoopao vec je naglo pao nisko. recom radio se povratio nakon nekih 5 goinanamecucci svoje prednosti 2 uvodecu nove tehnolgoije. Radio je pokretljiv medijij ateoreticari medija obicno dodaju da je nejgova pokretljivost po meri pokretljivh ljudisto cini bitnu prednost u odnosu na druge medije. U velikim elementarnimnepogodama 2 nesrecama radio je najbrze sredstvo komunikacije. +akvu mogucnostprilagodjavanja komunikacije coveku nije omogucio ni jedan drugi medij. Razvojradio prijemnika krajem "#veka pratio je 2 razvoj emisionih tehnika. U 0merici jerazvijen digitalni radio sistem koji emituje program sa dva satelita 2 pokriva povrsinucele 0merike. ve to je doprinelo velikom povratku radija u javnost. 1len ;rum profiz an /ijega istice da je broj radio aparata karajem "#veka u 0merici dostigao$##miliona. U rbiji ima 6## emitera od kojih 6 ima nacionalnu pokrivenost."adio kao sredstvo masovnog komuniciranjaasovni oblici komunikacije uslovljeni su nastankom i razvojem sredstva masovnekomunikacije koji su suAtinski menjali 2 izmenili Civot ljudi. *osioci masovnogkomuniciranja su mediji a sredstva su Atampa radio +8 internet. Prvu masovnukomunikaciju na velikim prostorima ostvario je radio. atelitski prenosioci radio,talasa u@inili su radio globalnom @injenicom. -ilj masmedija u oblasti oglaAavanja jeda dopru do Ato veBeg broja pojedinca plasirajuBi poruku.)ovor radija kao radio 5 komunikacijeakluan je de%nisao radio kao vruBe opAtilo objaAnjavajuBi da je radio onajproduCetak centralnog Civ@anog sistema koji se moCe meriti sa samim ljudskim

''


12/28

govorom.U komunikaciji oglaAavanjeminformaciju daje naru@ilac oglasa a komunikacijuuspostavlja medij. U oglaAavanju se polazi od jasno postavljene informacije oproizvodu ili sluzi (subjekat oglaAavanja) i precizno odreJenom zahtevnom cilju isvrsi (objekat oglaAavanja). U suprotnom moCe doBi do Auma u komunikaciji 3 doraskoraka izmeJu zahtevnog kao o@ekivanog i ostvarenog kao neo@ekivanog.

U oglaAavanju pisana re@ osnov je izgovorene re@i. &onotativna (pisana re@)zna@enja mogu biti univerzalna grupna. 2ndvidualna zna@enja se javljajuistovremeno sa prethodna dva i predstavljaju sadrCaje koje pojedinac prepoznajekroz njemu poznate li@nosti.#adgradnja zvukom i u zvukuOglasni tekst mora biti jednostavan kratak istinit jasan 2 stilski korektan. Ono Ato

je bitno za predmet oglaAavanja treba ponoviti viAe puta. /ve @este smetnje urazumevanju teksta su: polisemija 3 glasovno ista re@ @ije zna@enje zavisi odakcenta 2 pojava paralingvisti@kih znakova, '. u uCem smislu koji ne uti@e na smisaoali govori o raspoloCenju i ". proizvodijski paralingvisti@ki znak koji se odnosi nasmisao izgovorenogKIracionalno kao sredstvo radio komunikacije

avremena psihologija smatra da se iracionalnim sredstvima e%kasnije uti@e naponaAanje 2 odluke @oveka. Pisana re@ ne moCe nikada da sadrCi sloCeni komplekszvu@anja koji se uspostavlja govorom pred mikrofonom. +a re@ ne zavisi samo odonoga ko je interpretira veB 2 od udaljenosti od mikrofona: glasa poluglasa Aapata 2

jezika medija."adio i ostali medijiRadio ima dosta prednosti u odnosu na druge medije. luAajuBi radio sluAalac je umoguBnosti da se slobodno kreBe u prostoru. 2sto tako moCe da obavlja viAe poslovaodjednom Ato nije slu@aj sa televizijom. Radio je prekti@niji 2 za pomeranje iz mestau mesto.Vizi(ilno na radiju"adio potvr8uje da je naj(r9e+ najjeftinije+ najotvorenije i najprilagodljivijesredstvo masovne komunikacije/ Radio je prakti@no planetarni fenomen kojipretvara svet u globalno selo. &raj "# veka ozna@io oporavak radija.Oko vidi 2 u svesti registruje npr. Pokret vrata: oblik material. 0ko radio u medijskomsvoJenju odstrani oko uvo Be @uti Akripu a sluAalac Be u tom zvu@nom efektuprepoznati veli@inu material Ato zna@i da Be preko @ula sluha 2 videti ta vrata."adio 5 ozvu,ena planeta i u novom milenijumuRadio je prvi medij koji je uspostavio 2 izgradio fenomen masovne komunikacije. &raj"#,og veka ozna@io je oporavak radija od medijskog Aoka 2 smirivanje euforijeizazvane prisustvom ekranske slike u naAoj sobi kada je sluAalac postao 2 gledalac 2sluAalac. OsloboJenje radia od drCavnih 2 politi@kih stega nije proAlo bez problema 2traumati@nih posledica.Putevi prevazila9enja z(rke u etruUkidanjem druAtvenog vlasniAtva nad radio,stanicama u rbiji je doAlo do eksplozijena trCiAtu radio zvuka. !bog minimalnih ulaganja seoske stanice bile su radosluAane. *ekontrolisano divlje eksploatisanje frekventnog resursa skoro je upotpunosti zaguAilo radijski prostor dobrog dela rbije. Ove rado,stanice nazivane su2 divlje: bile su nelegalne 2 bezobzirne. +ek "##5. Osnivanjem Republi@keradiodifuzne agencije po@eo je u etru da se zavodi red. !ahvaljujuBi ovome rbijomBe se oglaAavati kontrolisan broj radio stanica sa lokalnom regionalnom 2nacionalnom pokrivenoABu.

'"


13/28

O POT"&:I %MOO);


14/28

,prenosi, ivi nastupi i oblilasci.-jedna od marketinAkih strategija radio,stanice kojase pokazala veoma uspeAnom, obuhvata uspostavljanje neposrednih kontakata sapostojeBim a pre svega sa potencijalnim sluAaocima.LLdirektna poAtaLL 3oblik neposredne komunikacije sluAalaca sa radio,stanicom(sluAaoci oblikuju programski sadrCaj muzi@ke Celje..)umor

samopromocija, najvaCnija strategija zadrCavanja sluAalaca i pridobijanja novihkreativno raspolaganje i upotreba vlastitog programskog vremena.U rbiji je po sistemu kako padne ili kako naiJe, veliki broj oglaAiva@aOglasi se emituju od 5, minuta u svakih @etvrt sataV&"TIK;# I O"I4O#T;# P"OMOCI!

=edna od bitnih moguBnosti samopromocije radio,stanice odreJuje se kao unakrsnapromocijatj promocija koja se ukrAta sa programskim sadrCajima vertikalno,dnevnim2li vodoravno, onim sadrCajima koji slede u nekim drugim danima. a podrazumevapromociju raznih sopstvenih emisija u ukvirima vlastitog programa.adrCaj aktuelnost atraktivnost emisije produCava vreme sluAanja da bi se u tomeuspelo primenjuje se taktikapromocije unapred(istmanfergusonklajn) pomoBu

koje se pokuAava da produCi vreme sluAanja ne samo jedne emisije veB programa ucelini.M&DI! KO!I $%PO%TV;! DI!;O)edij radija je intiman oni koji @itaju deluju neuverljivo. Radio treba tretirati kaomedij koji uspostavlja dijalog gde se @ovek pred mikrofonom i @ovek kraj radio,aparata gledaju o@i u o@i. Movek pred mikrofonom, to je glas kome se mora verovati.P"O=I; %;$%OCProgram i njegovi sadrCaji odreJuju sluAanost. ocijalni status obrazovni nivonavike li@ne predispouicije vezuju sluAaoce za odreJene programske sadrCaje kojeradio,stanica nudi.arketinAko istraCivanje pozicije radio stanice daBe odgovor na bitna pitanja bezkojih nema svrsishodne oglasne kampanje:!.kolikoljudi sluAa pojedine radio stanice (sluAanost)".ko slua socijalni milje#.ta sluaprogramski sadrCajkupom odgovora na ova pitanja oglaAiva@ moCe da odredi mesto oglaAavanja usklopu programskih sadrCaja vreme u kome Be se poruka oglasti da odlu@i ou@estalosti oglaAavanja da odredi sadrCaj i literalni oblik tekta oglasa svu@ni oblik isl.O);%I I ;!$D%K& POT"&:&vaki oglas polazi od predpostavke da postoji Celja kod potroAa@a da se zadovoljineka od njegovih potreba.Propagandna poruka upravo nudi obeanjeza ono Ato je potrebno da se probudiCelja. Nelja je utoliko veBa ukoliko je obeBanje veBe te ne @udi Ato je jedan majstorpropagande istakao da je veliina obeanja dua oglasa.PotroAa@ mora da veruje da Be proizvod apsolutno uspeAno odgovoriti njegovimpotrebama.a usavrAavanjem masovnih medija raste i zna@aj reklame. Ona ne samo daprodaje stvorenu robu veB prodaje i potajno Celjeni na@in Civota.


15/28

OglaAavanje putem radio, talasa spada u veoma sloCene stvarala@ke delatnosti isloCene marketniAke postupke.*ajopAtija podela prema dejstvu radio,oglasa na svest sluAaoca poznaje dve Airokeoblasti: intelektualnu i emocionalnu.$etiri osnovne kategorije%pokazivanje, opis proizvoda

svedo@enje i potvrJivanje, anketa meJu potroAa@imaspikersko izlaganje 3stru@no objaAnjenje o nameni osobinama kvalitetimaprednostima nad sli@nim proizvodimazabava 3 poznata imena...;ez obzira na kategoriju osnov prihvatljivog odgovora u okvirima pitanjata,ko,kako,kome,gde.ta- koji proizvod ili uslugukako 3u kom medijugde- koja radi ostanica ili viAezvu@ni oblik minimalno opt. U@estalost pojavljivanjaoglasakome & pokrivenost lokalna nacionalna regionalna (ciljna grupa)Radio oglas je speci%@no zvu@no,govorno obaveAtenje o proizvodu putem radija

upuBeno sluAaocima, [email protected],oglas mora da sadrCi lratak jasan i sugestivan tekst koji kvalitetima govorneinterpretacije (fonogeni@oABu glasa) oblikovane zvu@nim reAenjima (muzika zvu@niefekti). PostoCe potrebnu zvu@nu epresiju i na taj na@in postaje e%kasniji u svestisluAaoca,[email protected]$K KO %"&D%TVO O);%V#!!vuk kao osnovni stvarala@ki materijalu radiofoniji moCe se razvrstati u dvekategorije u oblast muzi@kog i nemuzi@kog zvuka. !vuk je taj @inilac koji Be u@initida slika bude neAto viAe od obi@nog prizora i u zna@enjskom i u emotivnom smisludobiBe Aire i dublje zna@enje od osnovnog vizuelnog a pokrenuBe znatno Airidijapazon emotivnih odnosa prema viJenom.Radio oglaAavanje u najuCem stvarala@kom smislu procesom posledicama iciljevima vezuje se za iskustva u oblasti radiofonije.POTCI!;I DI)IT;#O) "DI!/igitalni radio /0; '$.*ajvaCnije odlike digitalnog radija,prijem besprekoran kvalitet kao na -/ prijemnik

jednostavan za rukovanje veBi br. Radio kanala paralelan prenos velikog brojapodataka teta slika gra%kona../igitalni prenos zvuka i slike je transfer u kome se poruke putem kodovanih cifarapri prijemu rekonstruiAu re@ ili video zapis.Prema Negerpontudigitalizacija je donela mnogo prednosti najvaCnije brzina ikompresija podataka. /ruga era '. pojavom ?. U&+ 3 stereo pojavio se '59.U svom digitalnom Civotu radio objedinjuje potencijale radija televizije i dnevnihnovina uz niz pridodatih aktuelnih servisa najrazli@itijih podataka./igitalni radio nudi najviAi kvalitet zvuka i ima izvanredan stereo,prijem uautomobilu.VI%& OD I#=O"MCI!&U oglaAavanju nekih proizvoda prema jednoj staroj slici nema viAe od dva izbora.'oj proizvod je najbolji.+o je prvo pravilo ekonomske propagande. (adio bio, udo,novost, a kasnije ono bez ega se ne moe."DIO0MO%T I4M&D!$ P"OI4VOD!C I POT"O%C2zdvajaju se dve bitne strategije:

'$


16/28


17/28

pisak pravila pisanja radio oglasa:nema pravilakoristiti sredstva kojima Bete privuBi paCnju sluAalaca (zvu@ni efektineobi@ni glastekst mora biti jednostavan u kratkim jasnim re@enicamama 5# sec.pisati za uvo kao da se razgovara sluAajuBi ga a ne @itajuBi ga

interpukcija uredan tetkoristiti pozitivne re@i upravanm aktivantet se mora i videtipominjati naru@ioca stalno%C"IO 6 O%#OV 4V$C#& C&;I#& O);%cenario je knjiCevni radio oblik oglasa kojim se ideja i tema prenose na papir. OnmoCe imati dijaloAki oblik monoloAki ili samo opis zvu@ne strukture kojom Be sepredstaviti poruka potroAa@ima. *jegovi osnovi su u dramskoj literaturi te su odatlei preuzeti neki stvarala@ki principi a pre svega strukturalni principi ekspozicijeperipetije i raspleta.Oglas mora da po@ne da razvije temu i da poentom zavrAi pri@u o proizvodu.cenario je dakle literalna celina zvu@ne vizije buduBeg oglasa (okvir i sadrCaj)

osnova zvu@ne celine oglasa kako je zamiAlja pisac na kojoj Be glumac rediteljsnimatelj zvuka da izgradi kona@ni zvu@ni oblik skidajuBi ga sa ili prona@azeBi gapre svega na papiru.Reditelj polezeBi od scenarija iznalazi zvu@no reAenje oglasa i pravi tzv. &njigusnimanja. cenario i knjiga snimanja predstavljaju obavezujuBi papir za svakog ulancu realizacije.cenario je i kreativni i radni zadatak/a bi se uspeAno napisao scenario oglasne poruke potrebno je :postaviti cilj (usmeren ili prema proizvoJa@u ili proizvodu)odrediti parametre (naziv proizvoda na@in upotrebeadresa gde se moCe kupiti)doneti odluku o pristupu (Ata treba da se kaCe kako treba da se kaCe)de%nisati ideju (Ata Celi da se kaCe)@#"OV%KO "4V"%TV#!& "DIO0O);%V#!2zborom Canra pisac odgovara na po@etno pitanje: kako da kaCe kojim literarnimsredstvimada izrazi pri@u o proizvodu.*arativni oblik, kroz pri@u(u jednom licu) donosi sve bitne podatke za buduBegkupca0gresivni postupak 3maksimalno koriABenje siv sredstava zvu@nog izraCavanja temei ideje oglasaRepetitivni, kada se ponavlja ideja o svrsi nameni ili funkcionalnosti proizvoda @imese Celi uticati na pamBenje potroAa@aPoetski ili rimovani 3 postaje na kraju pevani na@in govora o proizvodu!agonetni, uspostavljanje pitanja da pobudi radoznalostvedo@enje, jedno ili viAe izjava verodostojnih sagovornika stru@njaka (veBkorisnika)Fumoristi@ki, najpoCeljniji i najrasprostranjeniji zabavlja i lakAe prihvatanje oglasneporuke. (najkreativnije prodajno oruCje)$MO" $ "DIO0O);%V#!$ada se koristi:kada se Celi da zvu@ni utisak o nekom proizvodu bude privla@an i veseo (Cvake)

'6


18/28


19/28

%TV"OCI6 %#IMT&;! 4V$Knimatelj raspolaCe znanjima veAtinama i talentom za sloCen postupak snimanja iobrade snimljenog zvuka i obrade snimljenog zvuka. !ahteva poznavanjeknjiCevnosti muzike razvijen sluh i oseBaj za muziku i psiholoAlepredispozicije.potrebno je da poseduje kulturu ponasanja i obracanja i da ume dapredstavi i da ga shvate sta je hteo da kaze. !a rukovodioca medijske kampanje

bitno je poznavanje odredjenosti osnovnih stvaralaca radio oglasa."DIO=O#I!%K& OD;IK& 4V$K!vu@na sredstva radiofonije mogu se rasporediti u tri kategorije:ljudski glas (govor)muzika inemuzi@ki zvuk (zvu@ni efekti zvu@ni prizori)M$4IK KO %"&D%TVO "DIO O);%V#!uzika odraCava misao emociju ritam tempo boju zvuka a u radio,oglaAavanju jeprisutna od nejjednostavnijih do najsloCenijih stvarala@kih razloga.Podela u tri osnovne grupe postupaka koje odreJuju muzi@ke postupke stvaralaca:ilustrativni postupak gde spada i lajtmotivanalogni postupak

postupak kontrapunkta/lustrativni postupak 3 da se muzikom predstavi svaki pokret Civog i neCivogprirodnog okruCenja (Civotinje robot kristalna @aAa..)'.a 0ajtmotiv &speci%@an oblik ilustrativnog postupka kada se muzi@ka tema ilizvu@ni logo kojim se muzi@ki odreJuje proizvod ili proizvoJa@ pri svakom isticanju ilipominjanju proizvoda dosledno i bukvalno ponavlja.

1nalogni postupak 3 ozna@ava proces slaganja i usaglaAavanja muzike po zvu@nimsli@nostima nemuzi@kog zvuka. (efekat gromaudarac velikog bubnja)Postupak kontrapunkta 3 ta@ka prema ta@ki koristi uspostavljanje jednog naspramdrugog: tekst oglasa neo@ekivano sadrCaju biva ozvu@en muzikom ili efektom kojipokreBe asocijacije Airi zna@enjsku ravan oglasa i @ini poruku lakAom za pamBenje.*a@ini na koje se moCe raspolagati muzikom i koja se deli na tri kategorije:arhivska muzika 3skinuta sa %lmske trake i preneta na radio oglaskomponovana muzika, autorski strogo dosledno f,iji. &omponuje sezvuni logoautorska improvizacija, @est postupak rada sa muzi@arem u studiju.VI%I %T&P KOM$#IKCI!&Nemuzicki zvuk, zvu@ni efekti ambijetalan zvuk i zvu@ni prizori (kiAa)>fekat od lat. re@i eQectus (delovanje u@inak posledica):Prirodni (zvu@ni otisak odreJene radnje u prirodi)8eAta@ki: muzi@ki 3 naj@eABe se koristi za udvajanje efekata (udarac ruke o sto bubanj) elektronski (nau@na fantastika)Pravljeni (najstariji oblik pomoBu rekvizita kokosov orah za imitiranje konjskogkasa...)

2vuni prizoriloCeni zvu@ni oblici isprepletanih efekata (slavuj potok AuAtanje liABa cvrkutptica...)&ontekstualizacija smeAtanje proizvoda u odreJeni ambijent

=ezik mora da bude jasan onima kojima je namenjen.Razumevati 3 pamtiti ponavljati...Oglas Be se lakAe i duCe pamtiti promenom stila oblika i izraza dosledno sepridrCavajuBi teme i ideje ne menjajuBi osnovnu poruku.

+rajanje vreme i u@estalost emitovanja...

'


20/28

3ve vrste pristupa%Objektivan (grana proizvodnje (ili jedan proizvod) marka svojstva namenaprimarna dobit korisnika)ubjektivan (ukazivanje na bitne odlike i funkcije proizvoda: spretnost u rukovanjue%kasnost upotrebe pouzdanost sigurnost trajnost...)4mocionalni odnosi prema proizvodima%

*a zadovoljenje @ulaOdmor i rekreacijuPonosOsetljivost (li@ni izgled ili izgled stana)Potreba za pripadnoABu!a razlikovanjem od drugihRadoznalost...Programski oblici radio,oglaAavanja8reme...aska: (najkraBa programska forma traje $ sekundi dve,tri re@i emituje se bezmuzi@ke podloge tj. preko tekuBe muzi@ke numere)logan: (sli@an maski retko prelazi trajanje od $ sekundi razlika je u tematskom

pristupu precizna usmerenost ka proizvodu)U Airim propagandnim kampanjama pojavuje se na po@etku i na krajuParola: (trajanje '$ sekundi proAirena verzija slogana to je svedena re@enica kojaprenosi ideju o oglaAenom proizvodu osnovni zadatak ubeJivanje)Primer: Platili ste: gledajte i sluAajteST (=avni servis R+)Radio,;eograd '","###TV O);


21/28


22/28

troAkovi predstavljanja relativno malitv raspolaCe svim elementima koji su bitni za korelaciju oglasa (zvuk svetloboja)tv se gleda u druAtvu br gledalaca znatno veBi od br prijemnikamedij kuBnog karaktera prijateljski blagonaklonmoguBe je postiBi visok stepen selektivnosti gledalaca svako gleda u svoje vremeekonomska propaganda sredstvima tv posebno nacionalnom ili lokalnom planu

ostvaruje podrAku prodavaca.'asi5kacija- u@inili da se televizija viAe ne gledaveB sepretrauje. ka@e sa kanalana kanal i to svakih $ sec.


23/28

+elevizija ima neke svoje osobenosti svojstvene i primerene tehnoloAko,medijskimspeci%@nostima (elektronsko snimanje i obrada slike i zvuka) od kojih jenajzna@ajnija moguBnost prenosa dogaJaja slikom i zvukom sa lica mesta urealnom vremenu..?ilmska predstava i li@nosti u komunikaciji sa gledaocem neposredno je vezana zadvostruku prostornu i vremensku irealnostT.

!ahvaljujuBi televiziji buduBnost uhvaBena u samom @asu dogaJanja direktno seprenosi gledaocu u @ijoj svesti postaje viJena i doCivljena sadaAnjost.Uprkos dvostrukoj distanci gledalac prisustvuje toku i razvoju dogaJaja zahvaljujuBi@injenici da je vreme dogaJaja neposredno preneto njegovim @ulnim saznanjima:oku i uvu direktno.P"&D#O%TI TV O);%V#!68erodostojnost (prostorni i funkcionalni aspekti i osobine)prepoznavanje proizvodana prvi pogled.UbeJivanje (ponavljanje 3 produCena prisutnost u svesti gledalaca)esto i vreme (popularnost pojedinih emisija (jutarnji popodnevnive@ernji)&ontekst (pojavljivanje unuatr programskog sadrCaja)info obrazovni..Prodavci na malo (roba Airoke potroAnje 3 visok obrt)znaju da Be roba koja se

reklamira biti traCena..Oglasni blokovi se ugraJuju u programe u odreJenom ritmu svakih '$ min do "$.Reklamni blokovi se prave kao posebne programske celine koje sadrCe viAereklamnih sadrCaja.&ajron, tekst poruka iznad donje ivice ekrana koja promi@e zdesna u levo.konomska (poveBava i unapreJuje prodaja materijalnih dobara i usluga2nformativna (obaveAtava javnost o kvalitetu ceni i drugim svojstvima proiz)8aspitna (upoznaje pot. a tehni@kim osobinama proizvoda koriABenja..)/ruAtvena. 3 se ogleda u obavezi da poveBanjem plasmana proizvoda obezbediracionalniju i ekonomi@niju a samim tim i jeftiniju proizvodnju u interesuzadovoljavanja potreba potrpAa@a i njihovog potpunijeg snabdevanja.&;&MTI D&;OV#!60mbijent (spavaBica kafa)0socijacija (lepa Cena kafa);oja (razli@ite reakcije Cuta crvena, emocija i uzbuJenje)0nimacija (da se nepokretni proizvod pokrene da zabavi)>lektronska obrada slike (dizajniranje slike proizvoda)/emonstracija proizvoda (prikazivanje moguBnosti proizvoda)/egustacija (utvrdio i potvrdio kvalitet raznih proizvoda,miris i ukus)/okumentarno,propagandna emisija, da se upozna javnost sa programomproizvodnje istraCiva@kim radom rezultatima stru@njaci)?otogra%ja (posebno izraCajno sredstvo verna stvarna slika proizvoda)2nsert., anonsa ili deo ise@ak celine snimljene scene ili detalja. *ej@eABe u Civimemisijama kao ilustracija onoga o @emu se vodi razgovor u studiju.PIP;M&T", elektronski na@in praBenja gledanosti'.dec. "##". instalirani ureJaji koji pokrivaju '##H populacije rbije.' min. &ao osnovna vremenska jedinica obuhvata samo stvarnu sadrCinu aisklju@uje reklame i sve druge prekide pri @emu se navodi samo vreme od po@etkaemisije.

"9


24/28

Prose@an broj gledalaca rating predstavlja prose@nu gledanost u delu populacijestarijih od i viAe godina starosti.&od emisija koje traju kraBe od jednom minuta podaci o ukupnom broju gledalacareacne iskazuju se.&ao osnova istraCivanja uzima se domaBinstvoa metod utvrJivanja gledanosti +0,elektronsko merenje praBenja tv,programa putem piplmetra.

+v stanice jedino rejting,poenima pridobijaju potencijalnog [email protected] u +8 auditoriju sarepredstavlja prose@no procentualno u@eABe gledalacanavedene emisije u ukupnoj populaciji koja je u tom vremenu gledala bilo koji +8program.Ukupan +8 auditorijum total 76 ratingsiskazan je u hiljadama i u procentima ukupnepopulacije koja je u to vreme gledala bilo koji +8 program u rbiji.%T %& #& O);%V!akonom suspendovane kao Ato je reklamiranje:alkoholcigareteporuke sa antidrCavnim sadrCajemporuke koje vreJaju dostojanstvo @oveka

one koje su same po sebi apsurdneTV IM #&K O)"#IC!6privla@i mase ali je selektivnost odlika Atampeiscrpni detalji, saje Atampane moCe se raditi gotovo niAta drugo (za razliku od radija)skupa u realizaciji ne koristi se za hitne kampanje potrebno vreme za realizacijugde ima mnogo staniva cena niska a reklame duge i dosaJuju.0li ona objedinjava komunikaciju sa sugestivnom snagom pokretne slike.&;&MTI T&;&VI4I!%KO) O);%


25/28

Ona ima svoju estetiku i svoju poruku pa se odreJuje i kao Canr.vaki Canr dosledno i kvalitetno ostvaren poseduje svojstvo verodostojnosti a to jeimperativ u televizijskom oglaAavanju kao i u pridobijanju i zadrCavanju vernostipotroAa@a oglaAenom proizvodu. 1ledalac mora da poveruje u poruku oglasa kakobi se vezao za proizvod.4KO# KO#DCI!&

peci%@an i najzahtevniji oblik pisanja za reklamu je slogan, on je duboko u tradiciji iistoriji oglaAavanja postao je sinonim za efektnu reklamu @ija se poruka pamti citirapa @ak ulazi i u svakodnevni govor.OdreJuje se kao stilski ekspresivna @esto rimovana kratka i lako zapamtljiva forma.*aj@eABe se insistira na ulozi slogana kako bi se potroAa@ najlakAe privoleo zaponuJeni proizvod.U strukturi slogana vidi se teCnja ka sabijanju i uAtedi verbalnog materijala kako bise dobila jezi@ka i tekstovna monada odnosno monolitna i homogena jezi@kakonstrukcija koja @esto sadrCi sentenciju narodnu mudrost ili dosetku.6iktorov zaklju@io da duhovitost slogana pogoduje uAtedi napora duAevnog ilimiAiBnog i izaziva zadovoljstvo. Ovo ekonomisanje ostvaruje na dva odvojena nivoa,na nivou suAtine i nivou forme.

logan se @esto koristi kao poenta u kontekstu Aire pri@e o proizvodu saCeta porukakupcu.logan kao tekstualno,vizuelni oblik postao je nazaobilazan element uspeAnogoglaAavanja svakovrsnih roba usluga i ideja.O%O:O%TI T&;&VI4I!%KO) &K"#a razvojem tehnologije doAlo je do savrAeno kristalnih slika na tv. Vto veBi ekran tobolje jer kad se smanji ekran gube se i sve karakteristike proizvoda. 2 procesuo@avanja je veoma mali.#CI#I T&;&VI4I!%KO) O);%V#!Reklama (!vu@no,vizuelni oblik predstaljvanja proizvoda ili usluga u trajanju od $,5#s).PlaBeni ili sponzorisani programi ($,5# minuta)

+elemarketing (5# minuta i viAe)produCena veza izmeJu ponuJa@a sa potroAa@em+elefonska prodaja, neposredni dogovor kupca i prodavca o dostavljanjupreuzimanju i plaBanjuO:;ICI TV "&K;M&Paralelizam ,istovremeno iznoAenje sadrCaja teksta i slike sa poistoveBenimzna@enjem. Ono Ato gledalac @uje to i vidi.&orelativni odnos, preneto zna@enje koje se javlja u ta@ki ukrAtanja teta kaodominantnog zvu@nog sadrCaja sa muzikom zvu@nim efektima i vizuelnimpodacima.;itno je da se oko i uho ne dovedu u nesporazum da se jedno vidi a drugo @ujeilida je ono Ato se @uje mnogo jasnije od onoga Ato se vidi., nastaje Aum ukomunikaciji."&K;M0O:;ICI"2grani oblik (odnosi i dijalozi izmeJu likova)a od kumaD/okumentarni oblik (dok. zapis slike i zvuka)opisni keks uranja u @okoladu*arativni oblik (opis), tekst o proizvodu gde se moCe nabaviti...2nfo,reklama (9#,5# minuta reklame edukacija i zabava)&%T&TIK T&;&VI4I!%KO) O);%avremenu tv reklamu odlikuje visok stepen likovne estetike i niz duhovitih zvu@no,vizuelnih reAenja LLizaLL i LLispredLL kamere.

"$


26/28

;oja oblik slova i krava...zaAtiBeni likovni elementi brenda.;itan doprinos muzike tet mora da bude takoJe u prenosnom zna@enju i da neometa ukupan utisak zvu@no,vizuelnog dogaJaja.*ovi Canr, televizijski spot.M&%TO O);% $ P"O)"M%KO! %&MI programske celine jutro poslepodne ve@e i vreme iza ponoBi do jutra.

Udarno vreme je kasnije poslepodne i ve@e kada prestaju obaveze van kuBe iporodica na okupu.Udarno vreme moCe da bude i neka vanredna politi@ka ili sportska situacija kojaprivla@i izuzetan broj gledalaca. (udarne su i cene po sekundi trajanja oglasa)P"V#I OKVI"!akon o radiodifuziji ("##")!akon o javnom informisanju ("##9) RR0Ograni@enja i zabrane oglaAavanja (lekovi alkohol duvan oruCje...)Oglasima se ne smeju prekidati: informativni dokumentarni verski i de@iji programikoji traju do 9# minuta.?ilmovi i epizode (samo jednom ako traju duCe od $ minuta)

RR0 ("##6) &odeks ponaAanja emitera primer ta@ka '9:Ozna@avanje sponzorskih emisija (na '$ min ako traje duCe od $ minuta)!abrana direktnog podsticanja prodaje u sponz. emisijama!abrana uticaja sponzora na ureJiva@ku politikuponzorisanje informativnih emisija je zabranjeno (osim sportskim vesti vremenskeprognoze i ta@nog vremena)!abrana sponz. za odreJene kategorije ponuJiva@a (igre na sreBu kladionice robezakonom zabranjene u +8 oglaAavanju)Obaveza ozna@avanja oglasnih poruka (jasno ozna@ene i odvojene od ostatkaemitovanog programa)!abrana prikrivenog i posrednog oglaAavanja proizvoda (emisije koje nisu ozna@enekao ekonomska propaganda) 96pPsihologija +8 oglasa (zna@enje i kontekst)ne sme niAta negativno (horor %lm koferiiz aviona)


27/28

2nternet je medij koji je meJunarodnog karaktera po svojoj funkcionalnoj prirodi kojane poznaje ograni@enja. (ega,medij)U tehni@kom i organizacionom smislu 2nterenet je sloCeni sistem ureJaja alataprocedura i metoda koji omoguBavaju uspostavljanje funkcionisanje i odrCavanjeveze izmeJu odreJenog pojedinca koji pokreBe proces komunikacije i odreJenogprimaoca poruke ili mnogobrojnih odreJenih pojedinaca.

Re@ je o posredovanom komuniciranju. Pojedinac prvo mora da kontaktira ureJaj 3maAinu koja dalje svojim funkcijama omoguBava prenos poruke do maAine,ureJakakoji omoguBava primaocu prijem poruke.2nternet je skup sastavljen od miliona povezanih kompjutera koji su razmeAteni pocelom svetu, svi povezani telefonskim linijama i visoko,frekventnim kablovima saciljem da stvore dCinovsku kompjutersku mreCu.

>,maillanje obaveAtenja dokumentacije znanim i nepoznatim licima.EEE8eb je multimedijalna i interaktivna forma komuniciranja.U trCiAnoj komunikaciji prostor veba @ine grupe

kupci,odnosno potroAa@iprodavci,preduzeBakompanije koje veb koriste za promociju%rme, proizvoJa@i maAina alata i softvera za e%kasnije funkcionisanje8eb prezentacija;ilo koji oblik prisutnosti oglaAiva@a na vebu naziva se veb,prezentacija Atoprakti@no zna@i predstavljanje %rme proizvoda ili usluge preko interneta.&lasi%kacija veb prezentacija (ko je i kako %nansira):%nansira kompanijakoje se %nansiraju predplatom (elektronska izdanja novina i @asopisa,taboo)od reklame u vidu naknade za plasiranje oglasa za posetu drugim sajtovima (banerneograni@en broj kombinacija predhodnih modelaM"K&TI#) DI"&KT#O) OD#%U obra@unu isplativosti veb,sajta koristi se tzv -P (troAkovi na '###)Poseta odreJenom veb,sajtu predstavlja prvi stepen zainteresovanosti kupca zanjegov sadrCaj ili ponudu./a bi prezentacija na internetu bila svrsishodna uslov je da izmeJu oglaAiva@a ipotroAa@a postoji moguBnost interaktivne komunikacije.2nternet omoguBio plaBanje reklamnog prostora oglaAiva@ da plati broj a ne duCinuneposrednih kontakata.OglaAavanje putem plaBene pretrage veb,sajta ili ulaska u linkPostupak u kome su reklame kontekstualne(korak izvan rezultata)*ajnovije moguBnosti su plaBanje po akciji,a misli se na plaBanje po prodaji.(sistem plaBanja po pozivu ,besplatni poziviOsnovne koristi:;rCa interna i eksterna komunikacija;rzo prihvatanje informacionih resursa uz minimalne troAkove

+raganje za aktuelnim trCipnim informacijamaPlasiranje informacijaPodrAka klijenata na najbrCi i najisplativiji na@in.

"6


28/28

oglasavanje sve

Documents