СОВРЕМЕНОСТ

СПИСАНИЕ ЗА ЛИТЕРАТУРА, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

2005

Год. 53, број 5 (декември)

СОВРЕМЕНОСТ

Списание за литература, култура и уметност Издавач: Современост, Скопје

Редакција д-р Васил Тоциновски, главен и одговорен уредник м-р Виолета Мартиновска, уредник д-р Методи Манев, уредник

м-р Ранко Младеноски, извршен уредник

Лектор

Верица Тоциновска

Коректор

Божо Стефановски

Ликовно-графичко решение Илија Богоевски

Компјутерска подготовка и печат Академски печат, Скопје

СОДРЖИНА

КНИЖЕВНИ ДИЈАЛОЗИ

МАКЕДОНИСТИКАТА МИ Е ОБЈЕКТИВНА СТРАСТ И ЉУБОВ

(разговор со проф. д-р Горан Калоѓера).........................................................................................7

ТВОРЕЧКА ЛАБОРАТОРИЈА

Олга АРБУЉЕВСКА

ВИНОЖИТИЈА...............................................................................................................................18

Петре БАКЕВСКИ

ВДАХНОВЕНИЕ ОД БОГОВИТЕ................................................................................................21

Срѓан КЕРИМ

ЦРНАТА ДАМА.............................................................................................................................31

ИНТЕРПРЕТАЦИИ

Блаже РИСТОВСКИ

ПРОФЕСОРОТ И ДРЖАВНИКОТ МАНЕ ЧУЧКОВ

ПРЕД И ПО АСНОМ......................................................................................................................37

Науме РАДИЧЕСКИ

ТРАДИЦИОНАЛНАТА ОСНОВА И МОДЕРНИТЕ ИНТЕНЦИИ

ВО СЛОВЕНЕЧКАТА КРАТКА ПРОЗА

МЕЃУ ДВЕТЕ СВЕТСКИ ВОЈНИ................................................................................................70

Блага ПАНЕВА

МОТИВИТЕ ЗА КРАЛЕ МАРКО ВО НАРОДНАТА ЕПИКА..................................................77

Гане ТОДОРОВСКИ

ВО ПОТРАГА ПО СПОМЕНИТЕ................................................................................................89

Владимир ИЛИЕВСКИ

ИНТЕРПРЕТАЦИИ НА ЦИТАТНИТЕ МАНИФЕСТАЦИИ

ВО СОВРЕМЕНАТА ПОЕЗИЈА...................................................................................................95

Неда БАКЕВСКА

ВЛИЈАНИЕТО НА ТЕЛЕВИЗИЈАТА ВРЗ НАЈМЛАДИТЕ....................................................111

Виолета МАРТИНОВСКА

АГОНИЈАТА КАКО ПОСТОЈАН ПОДВИГ

И НАЧИН НА ОСОЗНАВАЊЕ...................................................................................................118

ИСЧЕКОРУВАЊА

Игор КРАЈЧЕВ

ДАР.................................................................................................................................................123

Драгица СИЛЈАНОВСКА

ЖЕНА 2005....................................................................................................................................126

КРИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

Ранко МЛАДЕНОСКИ

ВРЕДНА КНИГА ЗА ВРЕДЕН АВТОР......................................................................................128

Сенка АНАСТАСОВА

МУТАЦИИТЕ НА ЈАЗИЧНАТА ТРЕСКА................................................................................135

Ранко МЛАДЕНОСКИ

ДРАМСКАТА МРЕЖА НА СТВАРНОСТА И ФИКЦИЈАТА................................................142

Славчо КОВИЛОСКИ

ЗА МАЛЕШЕВИЈАТА НИЗ ИСТОРИЈАТА..............................................................................145

Борис АПОСТОЛОВ

САГА ЗА МАКЕДОНСКИТЕ ЦРНИЛА....................................................................................148

Никола АЛТИЕВ

ОДОТ КОН ИДНИНАТА КОРЕНЕЕ ВО МИНАТОТО...........................................................153

Ранко МЛАДЕНОСКИ

ПОЕМА ЗА МАКЕДОНСКИТЕ ПОДЕМИ И ПАДОВИ.........................................................157

Илија КАРАЈАНОВ

ИМАГИНАРНИ ДИЈАЛОЗИ СО УБАВИНАТА......................................................................159

Љерка ТОТ НАУМОВА

ТРКА НИЗ СЕБЕСИ - НИЗ МОЛКОТ........................................................................................161

Радован П. ЦВЕТКОВСКИ

ПРИКАЗНИ ПО МОТИВИ НА ЦЕПЕНКОВ............................................................................162

Никола АЛТИЕВ

ПРЕМОСТУВАЊЕ НА ВРЕМЕТО СРЕД НЕВРЕМЕ..............................................................166

Борис АПОСТОЛОВ

КОЈ ЧЕКОРИ ВО МРАКОТ........................................................................................................169

Радован П. ЦВЕТКОВСКИ

ОБЛАГОРОДЕНА ПРЕОБРАЗБА НА ПРИКАЗНАТА............................................................172

SOVREMENOST, br. 5, 2005

142

821.163.3-31.09

Ranko MLADENOSKI

DRAMSKATA MRE@A NA STVARNOSTA I FIKCIJATA Nata{a Avramovska, Vo vitelot na derealizacijata

(duploto dno na makedonskata drama), Kultura, Skopje, 2004 Dominanten predmet na prou~u-vawe i istra`uvawe vo najnovata kniga na d-r Nata{a Avramovska e makedonskata drama vo drama. Celta e da se demon-striraat i da se elaboriraat segmentite na dramskata isprepletena mre`a vo koja se ni`at drami vo drami, igri vo igri, fikcii vo fikcii. "Vo vitelot na derealizacijata (duploto dno na makedon-skata drama)# e, vsu{nost, kniga koja{to e zamislena i realizirana kako post-strukturalisti~ka teorisko-aplikativna deskripcija na makedonskata postmoder-nisti~ka drama. Vo nejziniot teoriski del se determinira instrumentariumot {to e neophoden za interpretaciite, do-deka vo vtoriot (aplikativen) del od knigata se poka`uva prakti~nata primena na teoriskite alatki vrz konkretni make-donski dramski tekstovi. Avramovska vo osnova go interpretira dramskiot tekst kako kni`evno delo, no ne se retki preodite kon teatarskata pretstava so cel da se dorazrabotat i da se dorasvetlat odredeni ponudeni tezi. Avtorkata trgnuva od sovremenata teorija na komunikacijata za da stigne do klu~nite operativni terminolo{ki op-redelbi kako {to se interakcijata, intertekstualnosta, avtoreferencijal-nosta i derealizacijata na dramata. In-terakcijata ja podrazbira op{testvenata i kulturnata komunikacija {to, me|u dru-goto, zna~i deka taa ja opfa}a i ulogata na recepientot vo konstrukcijata na

zna~eweto na tekstot (za strukturalizmot bea primarni specifikite na kni`ev-noto delo, a za poststrukturalizmot vo prv plan se postaveni specifikite na re-cepientot na kni`evnoto delo, kompeten-tnosta na negoviot kulturen kod). Intertekstualnosta, pokraj markira-nosta od tu|iot tekst kako nejzin nadvo-re{en formalen pokazatel, se opredeluva kako temelen koncept na aktuelnata kni`evna komunikacija i na komunikaci-jata vo kulturata kako tekst. Avtorefe-rencijalnosta pretstavuva drama vo dra-ma, igra vo igra, fikcija vo fikcija, duplo dno vo dramskiot tekst. Vo knigata e izvr{ena edna mo{ne pokazatelna kom-paracija pome|u naratologijata i dra-maturgijata - ona {to vo prozata se defi-nira kako diskurs vo diskurs, vo dramata e igra vo igra, scena vo scena, vramena drama vo ramkovnata drama. Derealizaci-jata, pak, se definira kako dramska transformacija na stvarnosta vo fikcija, kako podmetnuvawe na dramskata fikcija kako dramska stvarnost. Poa|aj}i od vak-vite opredelbi, Avramovska }e zaklu~i: "Intertekstualnosta, metatekstualnosta, avtotematizacijata i avtoreferencijal-nosta se gradbenite principi na sovreme-niot Vavilon na artefaktot#. Me|u brojnite teoriski problemi koi Avramovska mo{ne temelno, kako {to samata veli, gi promisluva, bi go izdvoile pra{aweto za mestoto i ulogata na publikata od `ivotnata stvarnost

SOVREMENOST, br. 5, 2005

143

(gleda~ite od nadvore{niot komunika-ciski sostav), no i za funkciite na pub-likata koja se javuva kako konstitutiven segment na dramskata stvarnost. Se po-tencira deka gleda~ite od nadvore{niot komunikaciski sostav (najbanalno ka`a-no - onie {to platile bilet za da gledaat drama) se neprikosnoveni i bezbedni od kakvo i da e nivno fizi~ko involvirawe vo dramskoto dejstvo: "Prikovanosta na gleda~ot za stol~eto ne se dokinuva nitu vo dramite/ pretstavite koi ja 'razni{u-vaat' granicata na ~etvrtiot yid. Gle-da~ot e bezbeden pred opasnosta deka mo-`e fizi~ki da bide vovle~en vo dejstvoto na scenata (kavgata, tepa~kata, egzekuci-jata i sl.)#. Od druga strana, onaa publika koja e del od scenskoto dejstvo vr{i razni funkcii vo dramata koi avtorkata gi elaborira vo ovoj trud. Deka Avramovska ne gi zema zdravo za gotovo dosega{nite prou~uvawa na teorijata na dramata i na samata drama i deka taa se pridr`uva do praviloto deka sekoja teza e podlo`na na proverka, pot-vrduva nejziniot polemi~en ton vo vrska so odredeni teoriski i aplikativni iz-vodi na An Ibersfeld i na Zlatko Kra-mari} (da se vidi osobeno str. 92 i str. 279 - 281). Bez da navleguvame vo elabora-cija na su{tinata na odredeni nesoglasu-vawa na Avramovska so oddelni izvodi na Ibersfeld i na Kramari}, samo }e zaklu-~ime i }e potencirame deka avtorkata na ovaa kniga ne improvizira vo procesot na teoriskoto osmisluvawe i promisluvawe na pra{awata povrzani so dramskata intertekstualnost i avtoreferencijal-nost. Se potvrduva vakvata teza i so fak-tot {to Avramovska i svoite teoriski izvodi gi stava na proverka preku inter-pretacijata na pove}e makedonski dram-ski tekstovi. Stanuva zbor, vsu{nost, za aplika-tivna demonstracija na elaboriraniot te-oriski instrumentarium. Izvr{ena e

interpretacija na dramski tekstovi od pove}e avtori: Kole ^a{ule ("Vejka na Vetrot#, "Vitel#, "Partitura za eden Mi-ron#, "Kako {to miluvate#, "Divertisman za eden Strez#, "Vejka 2#); Jordan Plev-ne{ ("R#, "Macedoni{e Cu{tende#, "Jugo-slovenska antiteza#, "Sloboden lov#); Go-ran Stefanovski ("Jane Zadrogaz#, "Divo meso#, "Let vo mesto#, "Duplo dno#, "Teto-virani du{i#, "Kula vavilonska#); Ruso-mir Bogdanovski ("Patentalija i Tente-lina#); Venko Andonovski ("Bunt vo do-mot za starci#) i Dejan Dukovski ("Bure barut#). Vo procesot na tolkuvawe na ovie drami Avramovska gi bara i gi nao|a nivnite specifiki vo vrska so inter-tekstualnosta, metatekstualnosta, avto-referencijalnosta, no i na derealiza-cijata. Zasegnato e ovde i pra{aweto za karakterot na relacijata folklor - drama. Za dramata "Vejka na vetrot# od Kole ^a{ule se potencira, me|u drugoto, deka vo nea ima elementi na virtuelna izvedba na "igra vo igra#. Za dramata "Vitel# se zaklu~uva deka "Avtorskoto naslovuvawe na dramata se javuva kako metatekstualen indeks na ozna~uvawe na nejzinata struktura - kako vitel na dere-alizacijata na stvarnosta#, no i deka vo nea se vr{i derealizacija na likot na Zatvorenikot. Vo tolkuvaweto na ovaa drama Avramovska identifikuva publika od prv red koja e vo ramkite na dramata kako nejzin sostaven del (publika 1 - zat-vorenicite i publika 2 - drugarite na Zatvorenikot) i publika od vtor red, von dramata (gleda~ite od nadvore{niot komunikaciski sostav) pri {to gi elaborira osobenostite na nivnite gled-ni to~ki vo odnos na dramskoto dejstvo. Vo dramata "R# na Jordan Plevne{, spored interpretativnite naodi na avtorkata na ovaa kniga, intertekst-ualniot moment se javuva vo funkcija na avtoreferencijalniot aspekt na dram-

SOVREMENOST, br. 5, 2005

144

skata struktura. Vo dramite na Plevne{, elaborira natamu Avramovska, se slu~uva aktersko raspetie na ~igata pome|u fik-cijata i stvarnosta, odnosno interferen-cija na stvarnosta i fikcijata vo dramata "R# koja "ostanuva kone~no da bide rea-lizirana vo prostorot na psihi~kata stvarnost na akterot Maksim Brodski, vo negovata podgotovka za izre~uvawe pred publikata - koja nikoga{ ja nema. I koga ja ima#. Folklorniot svetogled prekr{en niz vizurata na aktuelnata op{testvena proble-matika e osnovata vrz koja se temeli inter-tekstualnata dramska struktura na "Jane Zad-rogaz# od Goran Stefanovski. Vo nea, spored tolkuvaweto od avtorkata na knigava, e izvr{ena karnevalizacija na predanieto {to pretstavuva "igra vo igra#, odnosno vramena drama. Taa vramena drama, konstatira Avramovska, e tavtolo{ko udvojuvawe na strukturata na ramkovnata drama. Izrekata ovde se javuva kako poseben slu~aj na inter-ramkovno vramuvawe, odnosno funkcionira opozicijata pome|u "nultoto ramni{te# na sekojdnevniot naroden govor i kodiraniot jazik na folklornata memorija. Za dramata "Divo meso#, pak, se konstatira deka vo nea e izvr{en upad na folklornata formulativ-nost vo ramkite na prozniot govor. I voop-{to, koga Avramovska zboruva za intertekst-ualnosta i avtoreferencijalnosta vo dramite na Goran Stefanovski, misli pred s¢ na involviranite folklorni segmenti vo niv. Pa }e zaklu~i deka "folklorot vo dramite na Stefanovski funkcionira kako teatralen gest, a istovremeno i kako avtoreferenci-jalen marker na aspektite na negovata dram-ska/ teatarska struktura# {to, pak, od svoja strana e ilustrirano so detskata igriva pes-ni~ka "Si bil eden pop...# {to ja potpevnuva Kiro vo dramata "Let vo mesto#. "Taa e intraramkovna ramka koja ja yrcali samata dramska struktura na drama koja vo sebe sodr`i drama#, zaklu~uva natamu avtorkata poka`uvaj}i ja na toj na~in slo`enosta,

odnosno zapletkanosta na intertekstualnosta i avtoreferencijalnosta kako dramski osobenosti. Kulturnata interakcija, odnosno kni`evnata intertekstualnost ovde se pret-postavuva i vo edna po malku nevoobi~ena komparacija me|u segmenti od naratolo{kiot diskurs od edna i od dramskata struktura od druga strana. Imeno, Avramovska ja poso~uva analogijata me|u integriranite semanti~ki jadra na bra}ata Andreevi} kako dramski likovi i na bra}ata Karamazovi kako prozni, romaneskni likovi.

Vo bezobraznata komedija "Paten-talija i Tentelina# na Rusomir Bogdan-ovski se otkriva, me|u drugoto, pove}e-kratna izvedba na "igra vo igra#, no i naru-{uvawe na interakciskite granici na izvedbata. Stanuva zbor, vsu{nost, kako {to potencira Avramovska, za postojano presvrtuvawe na odnosite stvarnost - fik-cija pri nivnoto kone~no vtemeluvawe vo premeruvaweto so "obrednata ramka# so {to e ostvaren u~inokot na "|avolskata dramaturgija# na prelagata. Knigata "Vo vitelot na dere-alizacijata# izobiluva so vakvi i sli~ni relevantni teoriski i aplikativni izvodi za duploto dno na makedonskata drama. Pristapot na Avramovska kon postavenata problematika e sistemati~en, analiti~en, sinteti~en, polemi~en i, pred s¢, mo{ne seriozen. Tezite i zaklu~ocite sekoga{ se argumentiraat i se ilustriraat, a sosema otvoreno i bez zazor se poso~uvaat pra{a-wata koi i natamu ostanuvaat nerazre{eni i nerazraboteni. Toa poka`uva deka avtorkata na ovaa kniga ne bila obremeneta so samozala`uva~kata omniscentnost na teoreti~arsko-kritizerskata sueta i deka bila svesna za zamkite koi na sekoj ~ekor gi postavuva |avolski beskrajniot hermenev-ti~ki krug. Toa e taka, za{to samo taka mo-`ela Avramovska da izraboti vakov retko soliden teorisko-aplikativen trud za make-donskata drama vo drama.

СОВРЕМЕНОСТ

Списание за литература, култура и уметност

Издавач: Современост, Скопје

Управен одбор

д-р Димитар Бошков, претседател

д-р Добрила Миловска

д-р Васил Тоциновски

Радован П. Цветковски

Мишо Китаноски

Надзорен одбор

Божо Стефановски

Јованка Сарџовска

Славчо Ковилоски

Првиот број на Современост излезе во Скопје, април 1951 година.

Досегашни главни и одговорни уредници:

(1951) - Киро Хаџи Василев

(1951 - 1952) - Владо Малески

(1952 - 1953) - Славко Јаневски, Димитар Митрев и Ацо Шопов

(1954 - 1968) - Димитар Митрев

(1969 - 1982) - Георги Сталев

(1983 - 2002) - Александар Алексиев

Списанието излегува петпати годишно со материјална поддршка од

Министерството за култура на Република Македонија

Материјалите до еден авторски табак се доставуваат на дискета и печатен

текст на мацедониан тајмс 12, не се рецензираат и не се враќаат.

Адреса: Списание „Современост“, Скопје

ул. „Франклин Рузвелт“ 8, пош. фах 221

Чек с/ка 300000001185473,

Даночен број 4030988132811

Комерцијална банка а.д. Скопје

Годишната претплата изнесува 1000 денари, а за странство 40 евра.