1

ODGOVOR NA ZABLUDE

ADMINISTRACIJE I DAIJA PORTALA

"PUT VJERNIKA"

Ovo nije definitivna verzija ovog dokumenta! Tokom vremena ćemo, po potrebi, u ovaj dokument dodavati nova poglavlja, inšaAllah.

Ebu Muhammed

2

Sadržaj

Govor Ebu Mus'aba Sirijaca o ulemi taguta................................................3

Fetva šejha 'Abdul'aziza Er-Radžihija..........................................................9

Citati Maqdisija iz „Tridestnice o tekfiru“ i kritika njegovog stava..........15

Važna opaska na koban završetak Maqdisijevih izmišljotina..................39

Neispravni levazimi Maqdisijevog stava...................................................48

Je li moguće da propisivač zakona u parlamentu taguta ne postane

tagutom?...................................................................................................51

3

Govor Ebu Mus'aba Sirijaca o ulemi taguta Ebu Mus'ab Sirijac je svoju knjigu napisao s ciljem da ukloni fenomen

„pretjerivanja u hvaljenju uleme taguta od strane nekih mudžahida“, počevši od Afganistana pa nadalje. Navodio je žalosne primjere za to i konstatovao da je to jedna od stvari koja koči borbu na Allahovom putu i ispoljio očekivanje da to među mudžahidima treba da nestane, i da je došlo vrijeme da se već jednom shvati ko su bili Ibn Baz, Ibn Uthejmin i ostali učenjaci taguta. Evo nekoliko njegovih izreka iz spomenute knjige:

أهنفي الوقت الذي ميكن أن نفهم ونستوعب فيه دفاع )مدخلي( متعصب، عن أمثال هؤالءالعلماء، أو منتفع أو منتم لتلك املدرسة الضالة، فإن من غرياملفهوم بل من املدهش كونه متعصب أو متحزب

احملري واملؤسف احملزن أن جتد جماهدا يف سبيل اهلل،محاربا من مثل هؤالء العلماء، الذين حكموا عليه . أن بالفساد يف األرض، وحرضوااحلكام على قتله، واألمة على ماربته، بل وحرموا عليه ريح اجلنة..

جتده منافحاعنهم، ملتمسا هلم األعذار، مدلسا على املسلمني، بأعذار ال تصح عقال وال شرعا! هناتبلغ احلرية مداها.. فإن مل تسعف إخواننا هؤالء املعرفة مبقتضيات شهادة احلق فيدين اهلل، أال

هر مبديح من قتلهم تسعفهم الغرية واحلمية للحق وأهله وهم منهم!! فال يدخلوا على أهالجلهاد الق ودعا حلرهبم وحرم عليهم اجلنة؟

„U isto vrijeme dok možemo shvatiti pristrasnu odbranu sličnih tim učenjacima od strane medhalija jer je pristrasan, ili partijaši, ili ima neku korist ili se pripisuje toj zabludjeloj medresi, nije shvatljivo, štaviše zbunjujuće je i rastužujuće je da vidiš mudžahida na Allahovom putu protiv koga se slični tim učenjacima bore, oni koji su nad njime presudili da rade nered na zemlji, i koji su podstakli vladare na njegovo ubijanje, i ummet da ratuje protiv njega, štaviše zabranili mu miris dženneta... da ga nađeš kako ih brani i traži im opravdanja, varajući muslimane opravdanjima koja nisu ispravna ni razumski ni šerijatski! Ovdje zbunjenost doseže svoj vrhunac! Pa ako toj našoj braći ne pomaže spoznaja značenja istinskog svjedočenja u Allahovom dinu, zar im ne pomaže ljubomora i privrženost istini i njenim nosiocima a oni su od njih, pa da nasljedbenike džihada ne unose potištenost hvaljenjem onoga ko ih je ubijao i pozivao u rat protiv njih i zabranio im Džennet!“ Rekao sam ja, Ebu Muhammed, u 3. djelu:

„Eh moj Ebu Mus’abe! Kada bi znao dokle je došao bezobrazluk ovih lopova danas koji pod izgovorom branjenja vas i vaših neprijatelja ustvari ruše i tevhid i džihad na Allahovom putu! Uff, Allah ih ubio kuda se odmeću; proklete oči munafičke!“

4

Rekao je Ebu Mus'ab nakon smrti tih učenjaka taguta:

تبني بالوثائق وشهادة أهل البالد من أهل اجلزيرة ورؤوسها... تبني يف صف من يعملهؤالء! ويف صاحل ليلة ألعداء من تصب فتاواهم. ومن الزم ذلك والبديهي، أن موت أحدهم أو تعطله عنخدماته اجل

هو خسارةلصف أعدائنا وثلمة يف جدارهم -صليبيني ويهودا وحكاما مرتدين -اهلل من الكفار هم.. وليس خسارة لنا حنن، أو قبضا للعلم وثلمة فياإلسالم. فما كان هلم من فضل علم عام، فهو

يف حني أن ذهاهبم موجود فيهم ويف غريهم وفيما حفظتاملكتبات، وليس خسارة ال تعوض لإلسالم، هو اهندام ركن وركيزةطاملا خدمت )البنتاغون(، ومحالت شوارزكوف، وتطبيع السالم مع بيجن ورابني،

هو -أحلق اهلل هبم أمثاهلم -وطاملاثبتت عروش الظاملني وأسبلت عليهم صفات التوحيد.. فذهاهبم على ما ذهب منالعلم والفضل وما مسعت أحدا تأسف ...خسارة ألعدائنا وليس قبضا للعلم واخلري

مبوت أمحد بن أيب دؤاد!! وقد ذكرت كتب الرجال أنه كان ذا علم وفضل،بل عدوا هالكه عقوبة من اهلل له وألصحابه، وفرجا على املسلمني. وما أعتقد أن شرهكان على أهل احلق، أشد من شر من

سالم واجلهاد! فإين أعلنها مدعمة وقف مع االحتالل الصلييب والردة واليهود، وأفتىبقتل أهل اإلباألدلة من الكتاب والسنة وفقهالواقع واهلل املستعان، بأن شر ابن باز وابن عثيمني وأمثاهلم وأذياهلم، على أمةاإلسالم اليوم أكرب بكثري من شر ابن أيب دؤاد على األمة يف زمانه، وال سيما أهنكان لذاك

.ه رمحه اهللاألمحد أمحد، ومالنا مع هؤالء أمثال

„Postalo je jasno dokumentima i svjedočenjem stanovnika teritorija Arapskog Poluostrva i njihovih glavešina... postalo je jasno u čijem redu oni rade! I u čiju koriti sipaju njihove fetve. A ono što iz toga proizilazi i što je neminovno je da je smrt jednog od njih ili ostavljanje velikih službi koje je pružao Allahovim neprijateljima od krstaša i Jevreja i vladara otpadnika, gubitak za saff naših neprijatelja i rupa u njihovom zidu. A nije gubitak za nas ili nestanak znanja i rana islamu. I ono što imaju pri sebi od vrijednosti opšteg znanja postoji kod njih i kod drugih i u onome što su sačuvale biblioteke i to nije gubitak za islam koji se ne može nadomjestiti. Dok njihov odlazak znači rušenje rukna i osovine koja je služila Pentagonu i pohodima Švarckofa, i naturalizaciji odnosasa Beganom i Rabinom, i koje su dugo vremena učvršćivale prijestola zulumćara i dala im osobine tevhida... Dakle, njihov odlazak je, Allah im pridružio slične njima, gubitak za naše neprijatelje a nije nestanak znanja i dobra. Nisam čuo nikog da je žalio za znanjem i vrijdnošću koja je nestala sa smrću Ahmeda sina Ebu Duada! A knjige koje govore o osobama su spomenule da je on posjedovao znanje i dobro. Štaviše njegovu smrt su računali Allahovom kaznom za njega i njegove prijatelje, a pomoć muslimanima. A ja ne vjerujem da je njegovo zlo po sljedbenike istine bilo žešće od zla onoga koji je stao uz krstašku okupaciju, otpadništvo i jevreje i

5

koji je davao fetve kojima se ubijaju sljedbenici islama i džihada! Ja se jasno oglašavam, potporen sa dokazima iz Knjige i Sunneta i shvatanjem činjeničnog stanja, neka je Allah na pomoći, da je zlo Bin Baza, Ibn ’Usejmina i sličnih njima i njihovim repovima po ummet islama danas puno veće od zla Sina Ebu Duada za ummet u njegovom vremenu. Naročito kada znamo da mu se protivio Ahmed a mi protiv ovih nemamo slične njemu, neka je Allahova milost nad njime.“ Moje riječi u 3. djelu su bile:

„Rekoh, e moj Ebu Mus’abe! Danas ti ja zbog pozivanja u tevhid i mržnje i neprijateljstva prema ulemi taguta koja je uradila sve što si spomenuo, i zbog neprijateljstva prema svakom ko ne tekfiri mušrika, od strane licemjera i neznalica koji ruše tevhid i džihad pod plaštom odbrane islama i džihada, a u osnovi ponukani na sve te prljavštine „zaljubljenošću u ulemu taguta“ dobih etiketu najgorih stvorenja. I time pomogoše sve neprijatelje islama protiv nosioca islama i osoba koje su godinama pomagale Allahov din i pojašnavale njegove propise i branili Allahove robove gdje god da se nalaze. Kako ih samo nije stid!? Ali neka neka...! Mudrosti Uzvišenog ne presahnjuju.“ Rekao je:

إن الشباب ما يزال يف حرية من هذه املسألة : فيا أيها الدعاة ويا علماء الصحوة ويا قادةاجلهادربكم ينظرإليكم، ينتظر منكم اإلجابة والبيان فانظروا ماذا انتم فاعلون، وبأي عمل وموقف على

.مقبلون، فإن املسألة ال حتتمل اإلهبام، وال اللف والدوران، وال التلميحوالكناية

„O da’ije! O učenjaci buđenja (sahve) i vođe džihada! Omladina je još uvijek zbunjena zbog ove mes’ele i gleda u vas i čeka vaš odgovor i pojašnjenje, zato vidite šta ćete uraditi, i kojim stavom ćete sresti svog Gospodara, jer ova mes’ela ne podnosi nejasan govor niti lijevo i desno niti aluzije i metafore.“ Moje riječi su bile:

„Rekoh, e moj Ebu Mus’abe, u ovoj knjizi posebno, nakon svih predavanja koja su održana, podučavam svakog ko osjeća u svom srcu istinu i vidi da ulema taguta nikako ne mogu biti muslimani pored onoga što su uradili, ali ne znaju kako da ih tekfire jer im fali islamskog znanja, islamskim propisima i pravilima kojim će protekfiriti i taguta i one koji se nisu odrekli od njih bez obzira na dekor i titule.“ Rekao je:

6

أربابا من دون اهلل، لقد -عمليا من حيث ال تدرون -قلنا يا قوم؛ اختذمت من علمائكم ومشاخيكم حللوا مللككم لبس الصليب، وأفتواباحتالل الكعبة ومسجد الرسول صلى اهلل عليه وسلم، وسوغوا

سلمني، وأجازوا بيع فلسطينلليهود بفتو التطبيع والسالم، وجعلوا التحاكم هنب ثروات امللألمماملتحدة حالال، وحللوا طاعة املرتدين الكفرة، وشهدوا عليهم باإلسالم،وجعلوهم أولياء أمور شرعيني، وباملقابل فقد حرموا بغضهم وإيغار الصدور عليهم،وجعلوا منابذهتم رغم الكفر حراما، مث

ا جهاد األمريكان، بل وحرموا على منجاهدهم رائحة اجلنة، مث أفتوا بقتله، وهبذا قتل اجملاهدون حرمو .إلىآخر ما حللوا وحرموا ...وأودعوا السجون

„Kažemo, o narode! Uzeli ste svoje učenjacke i šejhove, u praksi neosjetivši to, za erbabe mimo Allaha. Oni su vašem kralju ohalali da nosi krst i dali fetvu za okupaciju Ka’be i mesdžida Poslanika, sallallahu ’alejhi ve sellem, i dozvolili otimačanu imetka muslimana, i dozvolili prodaju Palestine jevrejima fetvom o naturalizaciji i miru, i tehakum Ujedinjem Nacijama učinili halalom, dozvolili pokornost kafirima, murteddima, i posvjedočili da su muslimani, i učinili ih legitimnim vladarima. I s druge strane zabranili mržnju prema njima, i raspirivanje prsa protiv njih, i ustanak protiv njih uprkos kufru učinili haramom. A zatim su zabranili džihad protiv amerikanaca, štaviše zabranili su onome koji se bori protiv njih miris dženneta, a zatim su dali fetvu da se ubije. I time su ubili mudžahide i bacili ih u tamnice... do kraja svega onoga što su dozvolili i zabranili.“ Moje riječi su bile:

„Rekoh, jeste Ebu Mus’abe oni su sve to dozvolili, Allah ih ubio kuda se odmeću. A ovi smutljivci poput Nusreta, Bilibanija i Prezrenog Lažova Ademija nemaju nimalo ljubomore prema vjeri islamu i muslimanima. Hasbunallahu ’alejhim ve ni’mel-vekil!“ Evo sada nekoliko citata za optimizam: Rekao je:

ينقل كثري منالشباب وطلبة العلم واجملاهدون والوافدون إىل أفغانستان مؤخرا، قصصا كثرية تشفيالصدور وتثبت وجود أمثالنا على النهج، عن أسئلة سألوها األعالم من العلماء

علماء السالطني هناك، فأوضحوا هلم، وطلبوا منهم عدمإشاعة والدعاةواملصلحني يف اجلزيرة، يف أمر أحد األعالم الكبار من علماء الصحوة الذينسجنوا وأفرج عنهم، يقول لبعض - ذلك أو نقله عنهم

هؤالء الشباب عن فتاو هيئة كبار العلماء يف قضاياالوالء والرباء، ومواجهة اجلهاد، ونفاق احلكومة:

7

وأحد أكرب أعالم الدعوة واجلهاد من اجلزيرةيقول عن ... - ن نتأول هلمأعذارا)هذه أعمال ردة( ولك ). حيلل وحيرم ويطاع ...ابن باز يف جملس خاص يف أفغانستان: )صار ابن باز طاغوتا يعبد من دوناهلل

وثالث سأل أحد أكرب وأشهر علماء اجلزيرة: هل ارتدهتيئة كبار العلماء؟! فضحك الشيخ ومل ينكر -ل قال: )ليس هكذا، هم جمموعة محقىجمعتهم احلكومة يف هذه اللجنة(... إخل من الشواهد ب

.الكثرية„Veliki broj omladine, učenika i mudžahida koji dolaze u Afganistan u posljednje vrijeme prenose puno kazivanja koje liječe prsa i koja ljude poput nas učvršćuju na menhedžu, o pitanjima koja su postavljali poznatim učenjacima, da’ijama i reformatorima na Poluostrvu o slučaju tamošnjih učenjaka vladara, pa su im pojasnili i tražili od njih da to ne šire i da ga ne prenose od njih. Jedan od velikih imena učenjaka buđenja koji su zatvarani i pušteni, je nekim od tih mladića rekao o fetvama Stalne komisije za fetve o pitanjima el-vela’a i el-bera’a, i oružanog suočavanja, i nifaka vlade: „To su djela riddeta, ali tražimo im opravdanje te’vilom...“. A jedan od najvećih ličnosti da’ve i džihada na Poluostrvu je o Bin Bazu na jednom privatnom sijelu u Afganistanu rekao: „Ibn Baz je postao tagutom kojem se ’ibadeti mimo Allaha... ohalaljuje, oharamljuje, i pokorava mu se.“ Treći je upitao jednog od najpoznatijih učenjaka Poluostrva: „Je li se Komisija velikih učenjaka otkinula?“ Pa se šejh nasmijao i nije porekao, već je rekao: „Nije tako! To je skupina ahmaka koje je vlada okupila u toj komisiji.“Do kraja mnogobrojnih primjera.“ Moje riječi su bile:

„Pogledaj čitaoče u riječi „njihovih poštovanih mudžahida“ o „njihovim poštovanim učenjacima“ pa sam presudi ovoj skupini smutljivaca, neznalica i licemjera! Koliko se moje riječi razlikuju od riječi ovih mudžahida?!

Svako od mudžahida, koji se odrekao širka, mušrika i taguta i koji vjeruje da osoba koja upadne u veliki širk ne može biti musliman, je moj brat u vjeri. Ali ja nisam njegov rob, već sam tragaoc za znanjem i da’ija, neovisan u svojim odlukama od htijenja običnih ljudi a kamoli glupaka i ne dozvoljavam da bilo koji ograničenko utiče na put kojeg držim ispravnim. A Allahu pripada hvala na početku i na kraju!

Pa ako su prijatelji Ebu Mus’aba dozvolili da sami sebi crtaju menhedž i ja sebi uzimam za pravo da idem menhedžom za koji vjerujem da je u skladu sa sunnetom Allahovog Poslanika, sallallahu ’alejhi ve sellem, i metodom učenjaka ehlus-sunneta i džema’ata sve do učenjaka Nedžda. A među smutljivcima, ilicemjerima i neznalicama

8

nema nijednog koji zaslužuje da mu se da stepen sposobnog da temelji mes’ele i da se raspravlja o njima. Oni su u stanju samo da prenose šta je ko rekao, i da lažu... Allah ih ubio kuda se odmeću!“

Na kraju knjige, nakon velikog broja važnih i interesantnih izreka, citata i svjedočanstava, i spomena mnobrojnih mukeffirata učenjaka taguta, koje ovdje ne mogu navesti, rekao je Ebu Mus'ab Sirijac:

رغم أين اقتنعت مبا قاله يل أحد أبرزعلماء اجلهاد يف هذا العصر، قال يل أنه ال يكفرهم هلذين السببني املانعني، واليعرتض على من كفرهم بدليله ألهنا أدلة قوية.. لكنه رأ خطأ من كفرهم لعدم

وسطا يف هذه املسألة، بني من قدسهم وبينمن -وهلل احلمد -ذا نكون استصحاهبذه املوانع. وهب .كفرهم، فلسنا من هؤالء وال من أولئك، وقد بسطنا قناعتنا مبا يكفي لإليضاح،واحلمد هلل

„Uprkos tome što sam prihvatio ono što mi je rekao jedan od najistaknutijih učenjaka džihada u ovom vremenu, rekavši mi da ih ne tekfiri zbog ova dva uzroka koji to sprečavaju, i da se ne protivi onome koji ih tekfiri svojim dokazom jer su snažni dokazi... ali vjeruje da je pogriješio onaj koji ih tekfiri zbog toga što nije uzeo u obzir ove prepreke. I time smo mi, Allahu hvala, sredina u ovoj mes’eli, između onih koji ih čine svetim i onih koji ih tekfire. Nismo ni od jednih ni od drugih. A naše zadovoljstvo smo obrazložili onim što je dovoljno za pojašnjenje, hvala Allahu.“

Rekoh ja, Ebu Muhammed, ovdje Ebu Mus'ab Sirijac prenosi od jednog od najistaknutijih vođa džihada u ovom vremenu da su dokazi onih koji ih tekfire snažni i da im se ne protivi iako ima drugo mišljenje, pa razmisli!

No, vjerujem, da su ovaj „vođa“ i Ebu Mus'ab imali temelje u koje mi vjerujemo, vjerovali bi kao i mi. U međuvremenu je postalo jasno da među „učenjacima, učenicima i vođama džihada“ ima velikih nedostataka u pogledu temelja tevhida.

9

Fetva šejha 'Abdul'aziza Er-Radžihija

Jedan od učenika, a čuo sam da se radi o nekim učenicima iz Medine, Allah je sačuvao od zla taguta, mušrika i licemjera i vratio nas u nju bezbjedne i bez straha, je nazvao šejha 'Abdulaziza Er-Radžihija i prenio mu stav kojeg zastupaju osobe poput El-Maqdisija, ne spominjavši mu njihova imena, i to baš u ono vrijeme kada su počele „fitne“ na našem govornom području. Slijedi tekst i prijevod razgovora:

لسائل: يا شيخ لقد قرأنا ومسعنا يف شرح نواقض اإلسالم لكم وكذلك يف شرحكم على شرح السنة فري بأن من مل يكفر للربهباري رمحه اهلل : أن من مل يكفر املشركني ال يكون موحدا وعللتم هذا التك

املشركني مل يكفر بالطاغوت، وحنن ال ننكر هذا بل وجدنا أئمة الدعوة يقولون ما تقولون، لكن وجدنا بعض الكتاب ممن ال ينفع ذكر أمسائهم وكذلك بعض الدعاة يف بلدنا يقولون أن هذا القول

املشركني ، وعند هؤالء الكفر قول الغالة وأن أئمة جند مل يقصدوا أنه ال كفر بالطاغوت إال بتكفريبالطاغوت يتحقق مبجرد بغض الشرك واعتقاد بطالن فعل املشرك وترك الشرك فهذا يكفي للرباءة من

... الطاغوت واملشركني„Pitaoc: Šejh, čitali smo i čuli u vašem komentaru „Opisi koji negiraju islam“, isto tako i u vašem komentaru knjige Es-Sunneh od El-Berbeharija, Allahova milost nek‘ je nad njim, da onaj koji ne tekfiri mušrike ne biva muvehhidom. A taj tekfir ste obrazložili time da onaj koji ne tekfiri mušrike nije učinio kufr u taguta! Mi to ne poričemo, štaviše, našli smo da učenjaci da’ve zagovaraju ono što vi govorite. Međutim, našli smo da neki pisci, a nema ne koristi da se spominju njihova imena, a također i neke da’ije u našoj zemlji, govore da je to mišljenje ekstremista (gulāta) i da učenjaci da’ve nisu imali namjeru reći da nema kufra u taguta osim uz tekfir mušrika. Kod njih se kufr ostvaruje pukim ostavljanjem širka, uvjerenjem u neispravnost činjenja širka i ostavljanjem širka. To je dovoljno za odricanje od taguta i mušrika…

بد من اعتقاد كفر املشركني وأهنم كفار، لكن ال الشيخ الراجحي: ال يكفي، ال يكفي، ال يكفي، اليلزم من هذا قتاهلم وال أخذ أمواهلم، فالقتال يقاتل الكافر احملارب، أما الكافر الغري حريب فال يقتل ألنه ماله معصوم، فأهل الكفر قسمان: قسم مارب ماله حالل ودمه حالل، وقسم غري مارب،

واملعاهد واملستأمن، لكن التكفري البد من اعتقاد أنه كافر، هذا ماله معصوم ودمه معصوم كالذمي .البد من اعتقاد هذا

10

Šejh Er-Radžihi: Nije dovoljno, nije dovoljno. Neophodno je uvjerenje u nevjerstvo mušrika i da su oni kafiri. Ali iz toga ne proizilazi borba protiv njih niti uzimanje njihovog imetka. Borba se vodi protiv nevjernika koji ima status ratnika. Što se tiče nevjernika koji nema status ratnika, takav se ne ubija, jer je njegov imetak zaštićen. Dakle, sljedbenici kufra se dijele na dvije vrste: onu koja ima status ratnika, čiji imetak i krv su halal, i onu koja nema status ratnika, čiji krv i imetak su zaštićeni poput zimmija (ehlu-dh-dhimmeh), onih koji su sklopili ugovor, i onih koji su tražili da im se da bezbjednost. No, neophodno je vjerovati da je kafir. Neophodno je vjerovati u to.

السائل:كذلك سؤالنا: تكفريهم ، يقولون ليس عند هؤالء من الكفر بالطاغوت يف شيء وإمنا من ...باب تصديق أحكام اهلل

Pitaoc: Imamo još jedno pitanje! Njihov tekfir, kako kažu, nema ništa sa kufrom u taguta, već ulazi u domen vjerovanja u istinitost Allahovih propisa…

الشيخ الراجحي مقاطعا: اترك املعارضني الذين يعارضون اآلن ويفسرون كالم اهلل وكالم رسوله مبا خيالف اتركوا كالمهم، هؤالء ال يفهمون، ما يفهمون، قوهلم باطل هذا قوهلم باطل، البد من تكفري

خذ أمواهلم شيء آخر ، هذه ال واعتقاد كفر املشركني، تكفريهم وبغضهم وعداوهتم، وأما قتاهلم وأ ...يقاتل إال عند احلرب، الذمي ال يقاتل ودمه ومعصوم وماله معصوم، وإن كان يعلم

Šejh Er-Radžihi prekida pitaoca: Pusti se onih koji se danas protive i govor Allaha i Njegovog Poslanika tumače na suprotan način. Kanite se njihovog govora! Oni ne razumiju! Ne razumiju! Taj njihov stav je batil, njihov stav je batil! Neophodno je tekfiriti i vjerovati u kufr mušrika! Njihov tekfir, mržnja prema njima i neprijateljevanje prema njima! A što se tiče borbe i uzimanja njihovog imetka to je nešto drugo. Ne vodi se borba osim u ratu. Protiv ez-zimmijja se ne vodi borba, a njegova krv i imetak su zaštićeni, iako ga treba podučiti...

...السائل: املشكلة يا شيخ أن هؤالء يرون تكفري هؤالء املشركني يعين يكفروهنم لتكذيبهم .، رأيهم باطلالشيخ الراجحي: اترك رأيهم

Pitaoc: Šejh, problem je u tome što su oni u pogledu tekfira mušrika, tj. tekfire (one koji ne tekfire mušrike, o.p.) zbog njihovog poricanja (tj. tekstova, o.p.).

11

Šejh Er-Radžihi: Ostavi njihovo mišljenje. Njihovo mišljenje je batil.

سائل: نعم جزاك اهلل خريا، سؤال ثاين: هناك فكر منتشر بني الناس اآلن بل بني من ينتسب للعلم الوهو أن املرء يدخل يف اإلسالم إسالما صحيحا مىت اعتقد أنه مسلم ويتسمى به وال يشرتط لصحة

ه، وحنن نظن أن إسالمه ترك الشرك وتوحيد اهلل يف األلوهية بل يكون مسلما معذورا جلهله أو تأويلمن ير هذا الرأي مل يفهم شيئا من حقيقة اإلسالم ومل يعرف شيئا من التوحيد، فما رأيكم وهل من

ير ذلك يكون مسلما؟Pitaoc: Da! Allah te nagradio dobrom! Drugo pitanje! Kod nas je među narodom trenutno prošireno mišljenje, štaviše, i među onima koji se pripisuju znanju, da čovjek ulazi u islam, ispravnim islamom, uvjerenjem da je musliman i onda kada sam sebe tako naziva, i za ispravnost njegovog islama ne uvjetuju da ostavi širk i tevhidullah u uluhijjetu, već je musliman opravdan njegovim neznanjem ili pogrešnim tumačenjem. A mi smo mišljenja da onaj koji zagovara ovo mišljenje nije ništa razumio o suštini islama i nije spoznao ništa od tevhida. Šta je vaše mišljenje i da li je onaj koji to zastupa musliman?

البد أن يعرف الشرك ويتربأ من الشرك واملشركني،اترك األقوال الشيخ الراجحي: ال، ال يكون مسلما .املخالفة، امشي على احلق الذي عرفته واستمسك به

Šejh Er-Radžihi: Ne, ne! Nije musliman? Neophodno je da poznaje širk i odrekne se širka i mušrika. Ostavi se protivničkih stavova! Idi putem istine koji su spoznao i drži se nje!

.السائل: شكرا يا شيخ جزاك اهلل خريا ، السالم عليكمPitaoc: Hvala šejh, Allah te nagradio, es-selamu alejkum!“

Rekoh ja, Ebu Muhammed, šejh Er-Radžihi je, Allah ga sačuvao zla dunjaluka i ahireta, u ovom odgovoru konstatovao i potvrdio dvije stvari u koje pozivamo već pet godina a neprijatelji tevhida među „ulemom“ i „mudžahidima“ i „sljedbenicima uleme i mudžahida“ nam se u njima isto toliko dugo suprotstavljaju:

12

1. Onaj koji nije uvjeren u nevjerstvo mušrika i ne tekfiri ih, nije musliman zbog toga što nema kufra u taguta i ne poznaje osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah. Ovo znači da je nevjernik čak i prije uspostave poslaničkog argumenta nad njime, tj. prije nego što je porekao, zanijekao ili odbio vjerske tekstove u kojima je Uzvišeni presudio da je sahibija velikog širka, na primjer, iz mrklog neznanja, mušrik, ne muvehhid, suprotno Ebu Muhammedu El-Maqdisiju i njemu sličnim, kod kojih onaj koji „ne tekfiri mušrike“ ima osnovu tevhida sve dok ne upadne u kufr poricanja, odbijanja, nijekanja tekstova, ili prkošenja njima, ili neznanja o njima uz opšte poznatost kufra mušrika koje ne tekfiri.

2. Onaj koji pod izgovorom opravdanja neznanjem presuđuje islamom mušriku,

koji se pripisuje islamu, koji je iz mrklog neznanja ili pogrešnog tumačenja upao u veliki širk, ne zna suštinu islama, i nije sproveo osnovu kufra u taguta pa zbog toga nije musliman.

Ovo je naše vjerovanje a predmet mržnje i neprijateljstva od strane skupine koju

predvode Nusret Imamović, Idriz Bilibani, Hisen Ademi, još neki džahili, i neki naši stari „prijatelji“, koje je šejtan prevario i zamjenio im bolje lošim, a ružne li zamjene zulumćarima!

Stoga, onaj koji kaže da smo mi zbog naših temelja haridžije, ili neo-haridžije, ili tekfirovci i slično, neka isto kaže za šejha Er-Radžihija, koji ih sprečava da govor učenjaka Nedžda o ovoj mes'eli tumače onako kako je to uradio El-Maqdisi pa se zbog toga danas dešava ono što se dešava, a nije bezopasno i bez posljedica.

U mnogobrojnim predavanjima sam objasnio da tekfir mušrika kufrom kazne ne ulazi u osnovu tevhida, što za sobom povlači da to, ako musliman u njemu pogriješi, zbog greške u mes'eli uspostave poslaničkog argumenta, ne znači automatski izlazak iz osnove islama. Ovo je ona vrsta netekfirenja mušrika zbog koje se musliman ne izbacuje iz vjere sve dok ne porekne, zaniječe, odbije ili izbjegava vjerske tekstove koji pojašnjavaju pitanje tekfira mušrika kufrom kažnjavanja.

Kufr kažnjavanja ili kufr koji za sobom povlači kaznu, je onaj koji biva nakon uspostave poslaničkog argumenta, za kojeg se vežu propisi dozvoljenosti krvi i imetka na ovom svijetu i vječnosti u Vatri na ahiretu.

Poslušaj predavanja i čitaj knjige, među kojima je i „Odbrana osnove dina i šejhu-l-islama od tvrdnji nosioca neznanja“. Sve smo pojasnili, hvala Allahu!

13

Nekoliko misli u vezi poznate fetve Stalne Komisije za fetve

Poznata fetva Stalne Komisije za fetve u Saudijskoj Arabiji, u čijem izdavanju je učestvovao i Ibn Baz, u kojoj se govori o osobama koje ne tekfire neke mušrike zbog uvjerenja da se nad njima nije uspostavio poslanički argument, u kojoj se kaže da braća muvehhidi ne smiju tekfiriti svoju braću muvehhide ako je razlog njihovog ustezanja od tekfira mušrika, koji se pripisuju islamu, njihovo uvjerenje da se nad tim mušricima prije tekfira treba uspostaviti poslanički argument i slično, se tiče ustezanja od tekfira mušrika kufrom kazne.

Ako bi protivnik rekao da su te osobe nazivali te iste mušrike muslimanima, kažemo da muhkem u govoru Ibn Baza zahtijeva da se takvi slučajevi, pod određenim uvjetima, protumače u jednom posebnom značenju; a to je da se samo može raditi o onom mišljenju koje neki ljudi pripisuju Ibn Uthejminu, koje se ogleda u tome da se kaže da sahibija velikog širka, iz mrklog neznanja, koji se pripisuje islamu, kod Allaha nije musliman već mušrik, ali u vanjštini se nad njim ne presuđuje izlaskom iz vjere (milleta), a njegov slučaj se ne ahiretu prepušta Gospodaru svjetova, kao što je slučaj ehlu-l-fetre. Tj. ako nije opravdan neznanjem ući će u Vatru, a ako jeste Allah će ga kušati. Ovo je uopšten komentar fetve i svega što se veže za nju. Ovo mišljenje sam spomenuo u knjizi „Tehakum...“, a čuo da slično spominje šejh Ahmed El-Hazimi, koji je kritikovao mišljenje onih koji kažu „mušrik, kojem se ne presuđuje da je izašao iz vjere“.

U ovoj slici je mušricima negirana osnova tevhida a presuđeno pravnim islamom ili nekim njegovim propisima u vanjštini, a između nje i sumnje u pogledu nestanka osnove tevhida mušriku je velika razlika, i time se ostvarila osnova kufra u taguta i vjerovanja u Allaha, a greška leži u tome što su ih nazvali muslimanima u pravnom vanjštinskom smislu i u davanju mušriku propisa koje je Allah vezao samo za one koji su u vanjštini čisti od velikog širka. Tj. greška je u imenu i propisima, ne u suštini.

Ovo mišljenje je novotarija za koju ne postoji dokaz iz Knjige i Sunneta, a ponavljam, tiče se samo onih koji nisu bili u stanju odagnati neznanje od sebe. Dokaz da se u fetvi Komisije govori o grešci u tekfiru kufrom kazne, koji obuhvata dvije slike koje sam spomenuo, ne o grešci u osnovi tevhida, je audio-snimak govora Ibn Baza koji se može spustiti sa ovog linka. http://www.maktabah.info/download/Razno/ABDELMONIM 3EDRE BILDJAHL.mp3

Od samog početka sam glavešinama smutnje i vođama zablude, Nusretu Imamoviću, Idrizu Bilibaniju i Hisenu Ademiju, „poručivao“ da se u fetvi ne mora raditi o sumnji u pogledu nepostojanja osnove tevhida pri mušricima, već o netekfirenju mušrika kufrom koji za sobom povlači kažnjavanje, a oni su to poricali, i njome, smatrajući da u tome slijede šejha 'Alija El-Hudajra i Ahmeda El-Halidija, dokazivali islam onoga koji ne zna i nije uvjeren da mušrik nema osnovu tevhida na koju ukazuje

14

šehadet la ilahe illallah, i da je kao takav mušrik, ne musliman-muvehhid, što su ponovili u ovoj „debati“ u svojem najekstremnijem obliku, primjenivši sve to na velikom širku vahdetu-l-vudžuda i onome koji ostavlja osnovu tevhida uz postojanje velikog širka vahdetu-l-vudžuda. Čuvajte se njih i njihovih laži, potvora i „tumačenja“! U odgovoru El-Maqdisiju na arapskom jeziku, te u drugom djelu knjige „Odbrana osnove dina...“, koja će nekad ugledati svjetlo dana, inšaAllah, naveo sam citate iz „Tridestnice...“, koji potvrđuju zabludu koju sam mu pripisao. Jedan od tih dokaza je također ova njegova fetva, koju smo preveli, a u nastavku ću navesti još neke iz knjige „Tridestnica...“, koju su mnogi danas uzeli kao drugi Kur'an.

15

Citati Maqdisija iz „Tridestnice o tekfiru“ i kritika njegovog stava

Obećao sam da ću navesti dodatne citate iz govora Ebu Muhameda El-Maqdisija

iz kojih se jasno može zaključiti da onaj koji ne tekfiri tagute i mušrike, a zna da su upali u veliki širk i tagutijjet, biva muslimanom, pod uslovom da „ne obožava stvorenje i da obožava samo Allaha, Jednog, Jedinog“, sve dok se nad njim ne uspostavi poslanički argument, tj. do njega dođu tekstovi Kur'ana i Sunneta u kojima Uzvišeni Allah i Njegov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, tekfire zbog dotičnog velikog širka, pa ih utjera u laž, zaniječe, odbije, prkosi im, ili biva neznalica o njima uz njihovu opšte poznatost u društvu u kojem živi.

Tj. kod njega znanje čovjeka o tome da veliki širk, pa čak i vahdetu-l-vudžud, ruši osnovu tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, bez obzira na mrklo neznanje mušrika, nije uvjet ispravnosti osnove tevhida i njegove spoznaje, i kao takvo rukn u osnovi kufra u taguta.

U proteklim pisanjima sam skrenuo pažnju da je očigledno da El-Maqdisi nije shvatio vezu između spoznaje osnove tevhida i njegove negacije mušricima i tagutima. Čak i kada u „Tridestnici...“ kritikuje „ekstremiste (gulate)“ on nigdje ne navodi argumentaciju i shvatanje koje se ponavlja u našim objašnjenjima od samog početka ove da've.

Navodi argumentaciju nekih da iz netekfirenja taguta i mušrika proizilaze vjersko prijateljevanje i ljubav prema njima, pa dokazuje da to nije neminovnost i da je to ono što proizilazi iz nečijeg stava, ne njegov stav, pa ga nije dozvoljeno obavezati na njega, jer kako kaže, postoji veliki broj ljudi koji ne tekfire tagute i mušrike ali ih mrze i neprijateljuju prema njima.

Kada spominje stav onih koji kažu da je tekfir mušrika vezan za kufra u taguta, kao što ćeš vidjeti, te da onaj koji ne tekfiri mušrike nema osnovu kufra u taguta, u njegovim odgovorima ne nalazimo osvrt na naš prikaz mes'ele, već poseže za dokazivanjem da je tekfir taguta i mušrika uvjet ispravnosti osnove tevhida i rukn u osnovi kufra u taguta, itd...

Dakle, nigdje u njegovim knjigama nisam našao konstataciju nerazdvojive veze između spoznaje značenja osnove tevhida i uvjerenje da onaj koji je nema nije muvehhid! Prije toga napominjem slijedeće:

1) Tumačim riječi Ebu Muhammeda El-Maqdisija u značenju koje se nameće, od kojeg nikako nisam mogao pobjeći, niti hiljade onih koji ga slijede danas,

16

među kojima su i zabludjeli klevetnici sa naših prostora, koji svjedoče islam onome koji ne tekfiri zagovornike vahdetu-l-vudžuda.

2) Vjerujem da onaj koji je uvjeren da je sahibija velikog širka, zbog mrklog

neznanja, koji se pripisuje islamu, u suštini mušrik i da nema osnovu tevhida, ali mu pravno ne presuđuje izlaskom iz vjere, nije pogriješio u osnovi tevhida, već u imenu i propisima, koje zaslužuje mušrik, te da je to obaveza čak i onima koji vjeruju da postoji kategorija ehlu-l-fetre.

3) Isto još preče važi ako se govori o onome koji zbog mrklog neznanja ne zna

da pojava velikog širka pri pojedincu znači nestanak osnove tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, i da je zbog toga mušrik, koji obožava drugog uz ili mimo Allaha, a ne muvehhid koji pri sebi ima osnovu tevhida, koji obožava samo Allaha, Jednog, Jedinog.

4) Vjerujem da bi Ebu Muhammed El-Maqdisi, Allah ga uputio istini, prihvatio

naš prikaz suštine ovog pitanja kada bismo sjeli da razgovaramo o njemu u četiri oka i razmjenimo mišljenja i shvatanja, jer ovo ne odbija osim slijepac, a greška se može dogoditi onda kada razmišljanje ne bude usmjerno u potrebnom pravcu. U odgovoru koji je napisan na arapskom jeziku se nalazi ono što je dovoljno pravednom tragaocu za istinom.

Izvoli isječke, uz blage korekture i dodatke ovisno od potrebe za njima, iz jednog

od poglavlja drugog djela knjige „Odbrana osnove dina...“ posvećenog kritici njegovog stava. U tom poglavlju sam, utičem se Allahu od zla riječi ja, rekao slijedeće:

Prije nego što pojasnim suštinu njihovog mezheba i njegovu neispravnost ukazivanjem na katastrofe koje iz njega proizilaze, što je najbolji dokaz neispravnosti osnove njihovog mišljenja, navešću riječi Maqdisija iz knjige „Tridestnica o tekfiru“, koju je preveo Bilibani, i iz nje, kao i džahili koji ga slijede, čita kao da je Objava koja se objavljuje.

Prilikom govora o jedanaestoj grešci u tekfiru, gdje je spomenuo mnoga toga što je istina, a čija tema je „pogrešno ophođenje prema pravilu ko ne tekfiri kafira kafir je“, Maqdisi, Allah ga uputio, pojašnjavajući razlog nevjerstva onoga koji ne tekfiri kafira, kaže:

أو للتغليظ والتحذير من بعض أنواع الكفر الظاهرة اليت يكون االمتناع من تكفري أصحاهبا فيه ...من تكفري اليهود والنصار الذين ، مثله مثل التوقف واالمتناعنوع تكذيب أو عناد صريح للشرع

كفرهم اهلل تعاىل بالنصوص املتواترة واملعروفة يف دين املسلمني ضرورة، ومن هذا ما سيأيت التمثيل به ...من كالم شيخ اإلسالم يف اإلحتادية

17

„...ili radi strogoće i upozorenja na neke vrste očiglednog kufra, gdje u „opiranju“ od tekfira onih koji su upali u njih postoji neka vrsta tjeranja u laž ili jasnog inata šerijatu, poput „opiranja“ od tekfira Jevreja i kršćana koje je Uzvišeni Allah protekfirio u mutevatir tekstovima koji su neminovno poznati u dinu muslimana. U to spada ono što ćemo kao primjer navesti kod govora šejhul-islama o itihadijjama...“

U ovom citatu Maqdisi nevjerstvo onoga koji ne tekfiri tagute i mušrike obrazložava tjeranjem vjerskih tekstova u laž i jasnim ’inatom (prkošenjem), pojašnjavajući to na primjeru Jevreja i kršćana uz nagovijest da će govoriti o sekti ittihadijja, a to su panteisti, sljedbenici Ibn ’Arabija.

Rekoh, iz ovoga se razumije da je onaj koji ne tekfiri Jevreje, kršćane i ittihadije, znajući u šta vjeruju, a živi u vremenu i mjestu mrklog neznanja ili je „tek primio islam“, usljed čega još nije moglo doći do poricanja vjerskih tekstova i prkošenja šerijatu, iz jednostavnog razloga što ih nije imao pred sobom niti je mogao doći do njih, musliman muvehhid, pod uslovom da je ostavio širk i obožavao samo Allaha.

Ja mu ovdje nisam pripisao mišljenje koje proizilazi iz njegovih riječi, pa da se kaže da sam, prije nego što sam saznao da li će se toga pridržavati ili ne, iz njegovih riječi shvatio i njemu pripisao ono od čega je on čist, zato što je on lično ispoljio pridržavanje značenja koje iz njega proizilazi, što će postati jasno. Dalje kaže:

وما يجحد ثالثا: ومن مث فإن أصل هذه القاعدة ودليلها الذي ترتكز وتقوم عليه، هو قوله تعاىل: وكذب بالصدق إذ جاءه فمن أظلم ممن كذب على اهلل وقوله سبحانه: ,بأياتنا إال الكافرون

الدالة على كفر من كذب بشيء وحنوها من األدلة الشرعية ...أليس في جهنم مثوى للكافرين ...ثابت من أخبار الشرع وأحكامه

„Tri: usljed toga temelj ovog pravila i dokaz na kojem je izgrađeno su riječi Uzvišenog: Ne niječu Naše ajete osim nevjernici. I Njegove riječi subhaneh: Ko je nepravedniji od onoga koji laže na Allaha i tjera u laž istinu kada mu dođe!? Zar u džehennemu nije boravište za kafire? I slični njima od šerijatskih dokaza koji ukazuju na kufr onoga koji utjera u laž nešto konstatovano od obavijesti šerijata i njegovih propisa...“

Rekoh, pa je nevjerstvo onoga koji ne tekfiri (tagute i mušrike takođe, i to ne da misli samo na kufr kažnjavanja, nego na kufr uopšte) vratio samo na tjeranje šerijatskih obavijesti i njegovih propisa u laž! Kaže:

18

فعلم بذلك أن حقيقة هذه القاعدة وتفسريها على النحو التايل: )من مل يكفر كافرا بلغه نص اهلل تعاىل القطعي الداللة على تكفريه يف الكتاب، أو ثبت لديه نص الرسول صلى اهلل عليه وسلم على

ده؛ فقد كذب بنص الكتاب أو تكفريه خبرب قطعي الداللة؛ رغم توفر شروط التكفري وانتفاء موانعه عنهذه هي حقيقة هذه القاعدة وهذا هو تفسريها، السنة الثابتة ومن كذب بذلك فقد كفر باإلمجاع(.وما مل يصرح ويعرتف املرء مبعرفته للنص املكفر بعد النظر يف أدلتها واستقراء استعمال العلماء هلا. ...قا هلذه القاعدةورده له، فال يصح إلزامه بذلك، ومن مث تكفريه وف

„Time se saznalo da je suština ovog pravila i njen komentar slijedeći: Ko ne protekfiri nekog kafira o čijem tekfiru je došao tekst kategoričkog značenja iz Knjige Uzvišenog Allaha, ili je kod njega u pogledu njegovog tekfira utvrđen tekst Poslanika, sallallahu ’alejhi ve sellem, kategoričkog ukazivanja na značenje, uprkos ostvarenju uvjeta tekfira i nestanku njegovih pravila kod njega, takav je utjerao u laž tekst Knjige ili utvrđeni Sunnet. A ko to utjera u laž kafir je po idžma’u. Ovo je suština ovog pravila i ovo je njegovo tumačenje, nakon razmatranja i isčitavanja njegove upotrebe od strane učenjaka... I sve dok neki čovjek jasno ne iskaže i ne prizna da zna tekst koji tekfiri i da ga odbija, nije ga ispravno obavezivati na to, i nakon toga ga tekfiriti shodno ovom pravilu...“

Pa ponovno kufr onoga koji ne tekfiri obrazložava utjerivanjem šerijatskih tekstova u laž, i ide još dalje pa za to uvjetuje da čovjek jasno iskaže da zna taj tekst i da ga odbija. U protivnom se, prema njemu, takav ne smije tekfiriti! Nakon toga je iz ovoga izuzeo grupe čiji je tekfir među muslimanima opšte poznat, poput tekfira Jevreja, kršćana i slično.

Iz ovoga se razumije da je onaj koji se nađe u vremenu ili mjestu mrklog neznanja i ne poznaje vjerske tekstove koji su negirali osnovu tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, Jevrejima, kršćanima i drugim tagutima i mušricima, koji su postali takvim pojavom opisa velikog širka i tagutijjeta pri njima, i ne bude uvjeren da oni pri sebi nemaju osnovu tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, te zbog toga nisu muvehhidi-muslimani, ali je ostavio širk i obožava samo Allaha, kod El-Maqdisija još uvijek musliman-muvehhid, koji je ostvario osnovu kufra u taguta i spoznaje osnove tevhida.

Rekoh, ovo je kufr zbog toga što time bez sumnje potvrđuje osnovu islama i

tevhida onome koji nije izvršio osnovu kufr u taguta i koji sigurno ne poznaje osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, od početka poziva u islam.

19

Dalje kaže:

اللهم إال أن يكون ذلك يف الكفر الواضح الصريح الذي ثبت بالنص القاطع الصحيح، وعلم ضرورة أو من هم ممن هم على ملة غير ملة اإلسالممن دين املسلمني ككفر اليهود والنصار وحنوهم أو

غالبا إما مكذب أو شاك حبيث يكون املمتنع عن تكفريهم ...وهو يعرف حالهمشر من ذلك ، ألن مثل ذلك النص ال خيفى حىت على لنص الذي كفرهم الشرع به غير منقاد وال مستسلم لهبا

ومن كان كذلك فقد كفر ...اليهود والنصار أنفسهم؛ فضال عن أن خيفى على أهل اإلسالم ...باإلمجاع

„Allahu moj! Osim ako se radi o jasnom kufru koji je utvrđen vjerdostojnim kategoričkim tekstom, i koji se neminovno zna iz vjere muslimana poput nevjerstva Jevreja i kršćana i sličnih njima, ili onih koji su na nekoj drugoj vjeri mimo milleta islama, ili onih koji su gori od toga a on im zna stanje... Gdje onaj koji se „opire“ od njihovog tekfira najčešće biva ili utjerivačem teksta u laž ili onim koji sumnja u tekst kojim ih je šerijat protekfirio, onim koji mu se ne pokorava i nije mu predan, jer tekstovi poput toga nisu nepoznati čak ni Jevrejima i kršćanima lično, a kamoli da bude nepoznat sljedbenicima islama... A takav postaje kafirom po idžma’u.“

Rekoh, komentar ovog citata ne izlazi iz komentara prethodnih tako da ću se zadovoljiti samo njegovim navođenjem. A u fusnoti kaže:

أو المشرك فهو لم يبرأ من فر الكافرلم يكوبعض الناس يوجهوهنا توجيها آخر؛ مفاده أن من وهذا من نواقض اإلسالم، وسيأيت الكالم على هذا التوجيه يف المشركين؛ ومن ثم فهو يتوالهم!

خطأ التكفري باإللزام.

„A neki ljudi ovo pravilo tumače na drugi način, čiji sadržaj se ogleda u konstataciji da se onaj koji ne tekfiri kafira ili mušrika, nije odrekao od mušrika, pa zbog toga prijateljuje sa njima! I ovo je od stvari koje ruše islam! Govor o ovom tumačenju će doći kod „greške tekfira zbog onoga što proizilazi“.

U ovom citatu Maqdisi jasno ukazuje na to da njegov govor obuhvata i onoga koji ne tekfiri mušrika, uz znanje o tome da je ovaj upao u veliki širk, mada je u tome jasan od početka do kraja, te da u tome ne pravi razliku između taguta i mušrika, Jevreja i kršćana i drugih.

Dalje kaže, umislivši sebi da Ibn Tejmijje potvrđuje islam onima koji ne znaju ili nisu uvjereni da sekte hululijja, zagovornika inkarnacije, i ittihadijja, zagovornika

20

utjelovljenja, nemaju ništa sa osnovom tevhida:

القاعدة وذلك قبل إنفاذ هذه ,عرف حالهمقال شيخ اإلسالم: وإن ادعى إنه ال يعرف حاهلم، بعد معرفة قولهم ومعرفة دين وقال: من شك يف كفرهم ...وتكفريه، فإن أصر بعد ذلك، أحلق هبم

، فخرج المعرفة بدين اإلسالمفهو كافر، وقد قيد هاهنا واشرتط إضافة إىل املعرفة بقوهلم؛ اإلسالميعذر بجهله بذلك من إطالقاته لهذه القاعدة من هو حديث عهد باإلسالم أو نحو ذلك ممن

لعدم تمكنه من العلم.

“Rekao je šejhul-islam: A ako bude (tvrdio da im ne zna stanje, biće upoznat s njime) i to je prije sprovođenja ovog pravila i njegovog tekfira. A ako nakon toga ustraje biće pridružen njima… I rekao je: Ko sumnja u njihov kufr nakon spoznaje njihovih riječi i spoznaje dini islama je kafir. Ovdje je ograničio i uz poznavanje njihovih riječi (mišljenja) uvjetovao spoznaju dini islama. Ovim iz njegovih neograničenih upotreba ovog pravila izlazi onaj koji je tek primio islam ili tome slično od onih koji se opravdavaju neznanjem zbog nepostojanja mogućnosti sticanja znanja.”

–التي ال يطلقها عادة إال في أظهر أنواع الكفر –القاعدة ويف هذا بيان كاف، بأنه ال يطبق هذه طريق هذه القاعدة إال بحيث ال يكفر من .إال بعد إقامة الحجة والتعريف وبيان المحجة

.المكذب أو الممتنع عن قبول نص صحيح قطعي الداللة، ولذلك قيد )بمعرفة دين اإلسالمويف كفر صريح غري متمل ولذلك قيد )مبعرفة قوهلم( الشنيع الذي هو شر من قول النصار . فهو قد

.، وجهل الواقعجهل الدليل الشرعي عذر غري املكفر هلم هنا جبهلني؛

„U ovom je dovoljno objašnjenje da on ne sprovodi ovo pravilo, koje obično ne izriče neograničeno osim u najočiglednijim vrstama kufra, osim nakon uspostave argumenta i podučavanja i pojašnjenja dokaza. Tako da ovim pravilom ne tekfiri osim utjerivača u laž ili onoga koji se opire da prihvati vjerodstojan tekst, kategoričkog značenja, i zbog toga ga je ograničio dodatkom (spoznajom dini islama). I u jasnom kufru koji nije višesmislen. Zbog toga je ograničio sa (spoznaje njihovih riječi), odvratnih, koje su gore od riječi kršćana. On je onoga koji njih ne tekfiri ovdje opravdao sa dva neznanja; nepoznavanjem šerijatskog dokaza i nepoznavanjem činjeničnog stanja.“

21

Rekoh, u navedenom citatu se ponovno vidi temelj kojeg sam pripisao Maqdisiju, a u riječima Ibn Tejmijje ga je zbunilo to što šejhul-islam kaže „nakon spoznaje njihovih riječi i spoznaje dini islama“, iz čega je valjda shvatio da „prije spoznaje dini islama“ onaj koji ne vjeruje da hululijje i ittihadijje nisu muvehhidi-muslimani, može biti musliman-muvehhid, pod uslovom da lično ostavi širk i obožava samo Allaha.

Pa se iz svega zajedno razumije da je Ibn Tejmijji pripisao kao da je rekao da je onaj koji nije spoznao osnovu tevhida, tj. dini islama, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, o kojem će biti pitan u kaburu, čije poznavanje je uvjet ispravnosti osnove tevhida, muvehhid-musliman! SubhanAllah! Ovo se značenje pripisuje Ibn Tejmijji!

Onaj koji toliko ne poznaje osnovu tevhida koja je osnova dini islama pa zbog toga ne zna da 'akida utjelovljenja i inkarnacije ruše osnovu tevhida, same po sebi, bez obzira na neznanje mušrika, kod šejhu-l-islama Ibn Tejmijje je muvehhid a Džehm ibn Safvan, glava džehmija, zna da je neznanje o tevhidu kufr u Uzvišenog Allaha?!

Pogriješio si puno o Ebu Muhammede El-Maqdisi, vjerovatno nenamjerno slagao na islam i potvorio šejhu-l-islama! Riječi Ibn Tejmijje „nakon spoznaje dini islama“ se tumače na slijedeći način:

1) Nakon spoznaje islamskog propisa kojeg zaslužuju pojedinci tog određenog slučaja, o kojem šejh govori, i to zbog izgovorenih riječi i stavova, kojima neki ljudi traže izlaz u različitim, u šerijatu manje zlim, tumačenjima; ili nakon spoznaje islamskog propisa o tome kako se prema njima treba odnositi, kakav je propis za njihov imetak i krv, tj. propis njihovog tekfira kufrom kažnjavanja, i da se argument nad njima već uspostavio i sl.. Prilikom ovog tumačenja je bitno da se negira da je neko poznavao da taj i taj zagovara inkarnaciju ili utjelovljenje Allaha u stvorenom, i da zbog nepoznavanja dini islama zagovaraču inkarnacije i utjelovljenjai nije negirao osnovu tevhida, pa kako koga Allah nadahne, uz uzimanje u obzir onoga što je Ibn Tejmijje rekao;

2) Ako se uspostavi da ne zna dini islam, tj. da ne zna da pojava 'akide

inkarnacije i utjelovljenja znači nepostojanje osnove tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, tekfiri se kufrom kažnjavanja nakon spoznaje dini islama, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah.

Poznate su riječi Ibn Tejmijje, a naveo sam ih u prvom djelu knjige, gdje kaže:

„...kada mu postane jasno da je mušrik, obnoviće svoj islam...“, iako prije uspostave poslaničkog argumenta nije bio kafir kufrom kažnjavanja.

Rekoh, ovdje bi se reklo „...kada mu postane jasno da ne poznaju osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, obnoviće svoj islam.“ A ako ih

22

nakon spoznaje dini islama ne bude tekfirio, takav je kafir kufrom kažnjavanja.

Opšte pravilo, kako u pogledu vjerskih tekstova tako i u pogledu govora učenjaka, jeste da presude vezane za pojedince nemaju sveobuhvatan karakter i da se moraju protumačiti u svjetlu opšte poznatih temelja.

S obzirom na to, zabranjeno je Ibn Tejmijji pripisati ono što je shvatio El-Maqdisi iz njegovih riječi a kamoli tvrditi da je to din Uzvišenog Gospodara! Na ovaj citat Ibn Tejmijje sam se detaljno osvrnuo u poglavlju predviđenom za odgovor na šubhe iz govora učenjaka u drugom djelu knjige „Odbrana osnove dine...“. U njoj je pisac ovih redova rekao: „Govor Ibn Tejmije o El-Hallādžu sam takođe razmotrio i ustanovio da se govori o ljudima koji pravdaju El-Hallādža time da je bio u transu zikra (žestine stanja) kada je izgovorao kufrove o inkarnaciji Allaha u njemu ili da je pri sebi imao šubhu koja sprečava njegovo ubistvo. Iz svega toga ne proizilazi da je neko vjerovao da je El-Hallādž muvehhid-musliman. A o onima koji su mislili da je on jedan od Allahovih evlija' se kaže kao što je rečeno o onima koji su, zbog nepoznavanja njihovog stanja, imali ili imaju ljepo mišljenje o grupi Ibn 'Arabija. Allahulmuste'an!

Rekao je šejhul-islam Ibn Tejmijje, rahimehullah, u Zbirci fetvi, 2/486:

هة. وأماا أن ي حو عي فيه االصطالم والشب ج أن يدا افقهح على ما قحتل وغايةح المحسلم المحؤمن إذا عذر احلالاسالم عليه ف هذا حالح أهل الزا حلاد وكذلك من مل يحوز ق تل مثله ف هحو مارق من دين اإل .ندقة واإل

„Vrhunac koji se može dogoditi muslimanu mu'minu kada opravdava El-Hallādža jeste da tvrdi da je bio u stanju transa (žestine stanja) i da je pri sebi imao šubhu. A da se složi s njime na onome zbog čega je ubijen pa to je stanje sljedbenika zindikluka i nastranjivanja u kufr. Isto tako, i onaj koji ne dozvoljava ubijanje sličnih njemu je izletio iz dini islama.“1

Rekoh, u rečenici koju sam napisao masnim slovima je govor o tekfiru kažnjavanja, tj. o vjerovanju da su ljudi poput El-Hallādža kafiri u propisu ubijanja. Šejhul-islam ovdje tekfiri onoga koji ne vjeruje u propisanosti sankcioniranja ubijanjem ljudi poput El-Hallādža. Šubha koju je spomenuo je ono čime se odagnava sprovođenje hadda tj. sankcije ubijanja zbog otpadništva, a ovdje se, naravno, govori o haddu za otpadništvo, jer moguće je da neko kaže da je El-Hallādž pri sebi imao neku šubhu koja sprečava njegov tekfir kufrom kažnjavanja, što ne znači da vjeruje da El-Hallādž nije mušrik ili kafir kufrom širka zbog zagovaranja inkarnacije Uzvišenog Allaha u njem.

Uzvišen je Allah i svet od onoga što mu pripisuju!

1 Medžmu’ul-Fetva 2/486 (Šamileh)

23

Nije nam nepoznata ona grupa novotara apologeta koja tekfiri mušrike ali je za tekfir kufrom kažnjavanja uvjetovala nestanak šubhe kako bi neznanje nestalo u potpunosti. Spomenuo ih je Ibnu-l-Qajjim prilikom govora o 17. kategoriji. U knjigama usulu-l-fikha u poglavlju o tome da li je mudžtehid opravdan kada pogriješi u temeljima vjere ili ne, spominje se ista greška El-Džāhiza, i tako dalje. To sve, iako nije nevjerstvo u osnovi tevhida, ne mora značiti da se svako ko u tome pogriješi sačuvao tekfira. Dakle, ovakav griješi u mes'eli kakvoće uspostave argumenta nad pojedincem, a to je poznata mes'ela.

Znači, ispravno je da se kaže da je stav šejhu-l-islama da vrhunac koji se može dogoditi od strane muslimana mu'mina da pogriješi u tekfiru zagovarača inkarnacije ili sahibije bilo koje vrste ili jedinke velikog širka, kufrom kažnjavanja, a ne onako kako je to protumačio El-Maqdisi, a u tome ga slijedi dunjaluk, a i klevetnici, koje se ogleda u tome da šejhu-l-islam Ibn Tejmijje, nek' je Allahova milost nad njime, ostavio osnovu tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, onome koji nije protekfirio zagovornika inkarnacije ili utjelovljenja, tj. ne zna da takav pri sebi nema značenje osnove tevhida, na koju ukazuje šehadeta la ilahe illallah! Velika je ovo laž na Ibn Tejmijju a prije toga na vjeru Uzvišenog Allaha!

Zbog toga je Ibn Tejmijje u rečenici prije toga rekao:

هةح الا يت ت حرف عح معه ا قي امح احلحجا ة: ق د تكح ونح عح ذرا يف الظا اهر. ف ه ذا ل و فح رض: مل يح ز أن وك ذلك الش ب تق اده وال يحش هدح مب ا ال ي حعل م: فكي ف إذا ك ان األم رح ي حق ال قحت ل محلم ا وال ي حق ال إنا هح محواف ق ل هح عل ى اع

خبالف ذلك

„Isto tako i šubha zbog koje se ne ostvaruje uspostavljenost argumenta možda može biti opravdanje u vanjštini. U ovom slučaju, ako bi ga pretpostavili, ne bi bilo dozvoljeno da se kaže: „Ubijen je nepravedno“, niti da se kaže da se slaže sa njim u uvjerenju, niti da svjedoči ono što ne zna. A kako tek kada je stvar suprotna tome!?“

Obrati pažnju na riječi Ibn Tejmije u kojim ih kori zbog toga što o El-Hallādžu pričaju bez znanja i time upadaju u lažno svjedočenje! Rekoh, sjeti se lažnog svjedočenja kojeg su se latili klevetnici, vođe smutnje i glavešine zablude i njihovi sljedbenici!

Dalje kaže:

احلجة عليه، مبعرفة ومع هذا فال يكفر هبا املمتنع عن تكفريهم من جهال املسلمني؛ إال بعد إقامةوبمعرفة مناقضتها لدين اإلسالم إن كان ممن يجهل ، مقاالهتم الكفرية إن كان ممن يهل حاهلم

.ذلك كحديث العهد به

24

„I pored toga on njime ne tekfiri neznalicu muslimana, koji se „opire“ njihovom tekfiru, osim nakon uspostave argumenta nad njim putem upoznavanja s njihovim nevjerničkim izrekama (stavovima), ako je od onih koji ne poznaju njihovo stanje, i spoznajom njihovog suprotstavljanja dini islamu ako je od onih koji to ne znaju, poput osobe koja je nedavno primila islam.“

Tj. prema El-Maqdisiju, može biti musliman-muvehhid ako zna njihovo stanje i njihove nevjerničke izreke, i shvata da njima žele 'akidu utjelovljenja i inkarnacije, a „ne zna da se one suprotstavljaju islamu“ tj. tevhidu, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, o kojem će biti pitan u kaburu, kao što je to slučaj onih koji su nedavno primili islam, i slično.

Pitam se koji je to islam i tevhid kojeg im Maqdisi potvrđuje a oni ne znaju da se stavovi (riječi) hululijja i itihadijja ili drugih taguta i mušrika suprotstavljaju osnovi tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, o kojem će biti pitan u kaburu!!! Takođe kaže:

فمن أول النص أو رده، أو امتنع عن األخذ به لسبب من هذه األسباب، فإنه ال يعتبر مكذبا ( فضال عن ...)من مل يكفر الكافر، ومن مث فال يوز أن تطبق على مثله قاعدة أو جاحدا للنص ...إطالق التسلسل هبا

„Ko pogriješi u tumačenju (te’vil) teksta ili ga odbije, ili se opire njegovom uzimanju zbog nekog razloga, takav se ne smatra utjerivačem teksta u laž (mukezzib) ili onim koji niječe tekst. Otuda nije dozvoljeno da se nad nekim poput njega sprovodi pravilo (Ko ne tekfiri kafira kafir je...) a kamoli da se lančano sprovodi...“ Rekoh, istinu je rekao što se tiče lančanog tekfira. Takođe kaže:

يف –من املسلمني –خالفنا أن من ...فإننا نقول بناءا على ما قدمناه لك من تفصيل ...وأخرياتكفري طواغيت احلكم أو أنصارهم وعساكرهم وأجنادهم، فتوقف يف ذلك أو امتنع من تكفريهم،

، أو شبهات أشكلت عليه، كاحتجاج كثري ممن مل ترسخ قدمهم يف العلم هلنصوص تعارضت عندن الشبهات اليت رددنا عليها والفهم، بأهنم يقولون )ال إله إال اهلل( أو بأهنم يصلون، أو حنو ذلك م

وكشفناها يف غري هذا املوضع؛ فإننا وإن كنا نراهم أجهل ممن استجهلهم األئمة لعدم تكفريهم ...وأشد عماية ممن رماهم النخعي بالعمى لتوقفهم يف تكفري احلجاج ...اجلهمية

„I na kraju... Kažemo na osnovu detaljnog pojašnjenja kojeg smo ti prethodno prikazali... da onaj koji nam se suprotstavi – od muslimana – u pogledu tekfira

25

taguta hukma ili njihovih pomagača i njihovih vojski, pa se zbog tekstova koji su kod njega međusobno oprečni, ili šubhi koje su mu problematične, poput argumentacije mnogih koji ne posjeduju duboko znanje i shvatanje da oni govore la ilahe illallah ili da klanjaju i slično tome od šubhi na koje smo odgovorili i koje smo pobili na drugom mjestu, ustegne ili se opire njihovom tekfiru, mi, iako ih smatramo većim neznalicama od onih koje su imami smatrali neznalicama zbog netekfirenja džehmija... i slijepijim od onih koje je En-Nekhai opisao slijepilom zbog netekfirenja El-Hadždžādža...

م ما دا –ألجل هذه املخالفة وحدها –إال أننا مع ذلك ال نحكفرهم وال نعمل هذه القاعدة فيهم عندهم أصل التوحيد، وما دام توقفهم لباعث اجلهل أو لقيام شبهات أو تعارض نصوص يف أذهاهنم.. إذ ليس يف ذلك جحدا أو تكذيبا وردا للنصوص الصحيحة الصرحية القاضية بتكفري الطواغيت وأنصارهم؛ بشرط أن ال يؤدي ذلك هبم إىل اقتحام سبب من أسباب الكفر، كاالنضمام

م وعسكرهم واالخنراط يف نصرهتم أو نصرة تشريعاهتم وقوانينهم الكفرية، أو املشاركة يف إىل أجنادهتشريعها أو تفعيلها وحتكيمها وحراستها.. كما سنفصله يف خامتة هذا الفصل، ومقالتنا هذه ليست

...بدعا من القول بني أهل العلم، بل لنا مبثلها سلف

„Mi ih i pored toga ne tekfirimo niti sprovodimo ovo pravilo nad njima samo zbog ovog suprotstavljanja, sve dok pri sebi imaju asl tevhida, i sve dok je povod njihovog ustezanja neznanje ili pojava šubhi ili međusobna oprečnost tekstova u njihovom shvatanju... Jer to nije nijekanje, ili utjerivanje u laž i odbijanje vjerodostojnih jasnih tekstova, koji presuđuju tekfirom taguta i njihovih pomagača, pod uvjetom da ih to ne navede da upadnu u neki od uzroka kufra poput pridruživanja njihovoj vojsci i njihovog pomaganja i pomaganja njihovih nevjerničkih zakona, ili učestvovanja u njihovom propisivanju ili njihovim tahkimu i zaštiti... kao što ćemo objasniti na kraju ovog odjeljka. I ovo naše mišljenje nije novotarsko mišljenje među učenjacima. Štaviše, mi u sličnim njemu imamo prethodnike među selefima...“

Dakle, Maqdisi u ovom citatu ne govori o ljudima koji ne poznaju stanje taguta hukma ili ga, recimo, pogrešno tumače i ne priznaju da je upao u opis tagutijjeta, već govori o ljudima koji ne tekfire taguta hukma zbog toga što ti taguti govore la ilahe illallah ili klanjaju i slično, znajući da su upali u opis tagutijjeta hukma, opravdavajući ih neznanjem i šubhama. Svi ovi opisi se tiču nepoznavanja vjerskog propisa o tagutijjetu taguta hukma. U jednom od prethodnih citata je jasno ukazao na to da onaj koji ne poznaje šerijatski propis o 'akidi inkarnacije i utjelovljenja pa zbog toga presuđuje islamom njihovim zagovornicima, musliman.

Mi vjerujemo da onaj ko ne zna da onaj koji namjerno sudi nekim drugim zakonom mimo Allahovog nije muvehhid-musliman, zato što nije sproveo osnovu kufra u taguta i što ne poznaje značenje šehadeta la ilahe illallah Muhammed Resulullah, sallallahu 'alejhi ve sellem.

26

Vrhunac svega ovoga je to što El-Maqdisi kaže da oni koje opravdava, koji ne znaju da taguti hukma nisu muvehhidi-muslimani, imaju pri sebi asl tevhida! Dakle, Maqdisijev menhedž je neispravan kako u samim temeljima tako i u sprovođenju, što je neminovan rezultat neispravnosti temelja. Takođe kaže:

ديني الذين ال يقلون كفرا عن طواغيت هذا فإنه مهم، إذ هو فيمن ال يكفر العبي -فتأمل قوله هذا وإياك ثم إياك أن تزل بك قدم اإلفراط والمغاالة فتصير ممن جعل هذه القاعدة أصل الزمان،

...الدين، يدور اإلسالم عنده معها وجودا وعدما

„Razmisli o njegovim riječima 'on je od njih', jer se tiču onoga koji ne tekfiri 'ubejdije, čiji kufr nije ništa manji od taguta ovog vremena. I čuvaj se, čuvaj, od toga da se oklizneš u pretjerivanje pa da budeš od onih koji su ovo pravilo učinili aslud-dinom, za kojeg se veže postojanje i nepostojanje islama...“

Ovdje upozorava ljude na vjerovanje da je uvjerenje da taguti i mušrici nisu muvehhidi-muslimani uvjet ispravnosti osnove tevhida i njene spoznaje i naziva ga pretjerivanjem, i time nesvjesno i najvjerovatnije nenamjerno optužuje Allahov din u pogledu kojeg, kao što smo vidjeli postoji idžma' svih vjerovjesnika i muslimana. Da nas Allah sačuva uzroka Svoje srdžbe!

Rekao je šejh 'Abdurrahman, komentarišući risalu svog djeda „Osnova dini islama...“ u kojoj je među protivnicima tevhida spomenuo one koji ne tekfire mušrike:

قد خالفوا ما جاء به األنبياء من دين اهلل. انتهى كالمه رمحه اهلل تعاىل. فيقال هلذا وكل هؤالءاملسكني: تفطن يف نفسك! هل أنت داخل يف هذه األنواع؟ فإن كنت فيها، فما أسلمت حىت يثبت

2...لك اإلسالم

„Svi ovi su se suprostavili onome čime su došli vjerovjesnici od Allahovog dina.“ Kraj njegovog govora, rahimehullah te ’ala. Pa se kaže ovom siromahu: Razmisli o sebi! Da li ulaziš u neku od ovih vrsta? Pa ako budeš među njima, nisi ušao u islam sve dok ti se ne ostvari islam.“3 A prije toga je rekao:

2

262 – 264ص 8الدرر ج 3 „Ed-Durer...“ 8/264-265

27

فاجلواب: أنه ما من أحد إال وهو يدعي اإلسالم لنفسه، “ما فهو الكافر.ومن كفر مسل“وأما قوله: أصل دين ولكل قول حقيقة. وقد ذكر شيخنا، رمحه اهلل تعاىل، تعريفا جامعا ألصل اإلسالم، قال:

اإلسالم، وقاعدته أمران: األمر بعبادة اهلل وحده ال شريك له، والتحريض على ذلك، واملواالة فيه، من تركه. الثاين: اإلنذار عن الشرك يف عبادة اهلل، والتغليظ يف ذلك، واملعاداة فيه، وتكفري من وتكفري فعله.

„Što se tiče njegovih riječi: „A ko protekfiri muslimana on je kafir”, odgovor na njih je: Ne postoji niko ko sebe ne smatra muslimanom (ne tvrdi sebi islam). A svaka riječ ima svoju suštinu. Naš šejh, rahimehullah te ’ala, je spomenuo sveobuhvatnu definiciju asla (osnove) islama, rekavši: „Osnova dini islama i njegov stub su dvije stvari: Naređivanje ’ibadeta samo Allahu, Koji nema sudruga, podsticanje na to, prijateljevanje na toj osnovi i tekfir onoga ko ga ostavi Druga: Upozoravanje na širk u ’ibadetu Allaha, grubost prema tome, neprijateljavanje zbog toga i tekfir onoga ko ga uradi.“

Pa je ukazao na to da je njegov djed u stvari spomenuo definiciju aslu dini islama u koju bez sumnje ulazi tekfir taguta i mušrika, uz razliku između ispoljavanja tekfira i tekfira srcem i razliku između tekfira u smislu uvjerenja da nisu muvehhidi i tekfira kufrom kažnjavanja, što sam objasnio na predavanjima u kojima sam tumačio risalu „Aslu dinil-islam...“, kada su se prilikom spomena osnove tevhida i kufra u taguta zgražavali oni koji ne vjeruju u šehadet la ilahe illallah a kada se spomene Maqdisijev govor u „Tridestnici...“, radovali se.

Nama je draže da budemo uz Allahovu Knjigu, Sunnet Njegovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i idžma'a muslimana, nego da slijedemo ovakve budalaštine koje „odišu“ neispravnošću s koje god strane da ih pogledaš, a imamo mi još puno toga za reći! Takođe, kaže kod dvanaeste greške „Tekfir zbog krajnjeg ishoda i onoga što proizilazi iz riječi“:

زعم بعضهم أن عدم تكفير المشركين أو ومن أمثلة هذا الباب يف واقع اليوم بني بعض الشباب؛ الطواغيت وأنصارهم. يلزم منه مواالتهم، وعدم البراءة منهم، ومن ثم فكل من لم يكفرهم.

إذ عدم تكفريهم وعدهم من املسلمني ...(ومن يتولهم منكم فإنه منهم: )، لقوله تعاىلفهو كافر

28

يعل هلم نصيبا من املواالة اإلميانية، وال خيرجهم من دائرهتا، ألن املسلم ال جتوز الرباءة الكلية منه، ...وهذا أحد خترياهتم لقاعدة )من مل يكفر الكافر فهو كافر(

„U primjere ovog poglavlja iz današnjice među nekim omladincima spada to što neki tvrde da iz netekfirenja mušrika ili taguta ili njihovih pomagača neminovno proizilazi prijateljevanje prema njima (muvalah) i neodricanje od njih, pa je zbog toga svako ko ih ne protekfiri kafir, zbog riječi Uzvišenog: A onaj koji ih među vama uzme za evlija' je od njih. Jer netekfirenje njih i njihovo ubrajanje u muslimane im daje udio u imanskom prijateljevanju i ne izbacuje ih iz njegovog okvira zbog toga što se nije dozvoljeno u potpunosti odreći od njega. I to je jedno od njihovih tumačenja pravila: (Ko ne tekfiri kafira je kafir)...“

وبعضهم يوجه ذلك توجيها آخر فيقول: مادام الكفر بالطاغوت شطر التوحيد وشرطه، فمن مل العبيد، يحكفر الطواغيت مل يكفحر بالطاغوت ومن مث فهو مل حيقق التوحيد الذي هو حق اهلل على

فمن يكفر بالطاغوت والذي جعله اهلل تعاىل العروة الوثقى وعلق سبحانه النجاة هبا. حيث قال: ) (.…ويؤمن باهلل فقد استمسك بالعروة الوثقى ال انفصام لها

„A neki među njima ga tumače na drugi način, pa kažu da s obzirom da je kufr u taguta polovica tevhida i njegov uvjet, onaj koji ne tekfiri tagute nije izvršio kufr u taguta, pa zbog toga nije ostvario tevhid koji je Allahovo pravo nad robovima, i kojeg je Allah učinio najčvršćom vezom i za nju vezao uspjeh, rekavši: (Ko zanevjeruje u taguta i vjeruje u Allaha prihvatio se za najčvršću vezu, kojoj nema kidanja...)

فمن مل يكفر بالطاغوت ويربأ منه مل حيقق التوحيد ومل يستمسك بعروة النجاة الوثقى ومن مث فهو من والتوجيهان في حقيقتهما يرجعان إلى شيء واحد؛ وهو إلزام المخالف بعدم البراءة اهلالكني،

.مادام عنده مسلما من الطاغوت وبمواالته

„Pa ko ne izvrši kufr u taguta i ne odrekne se od njega, nije ostvario tevhid i nije se prihvatio za najčvršću vezu spasa, pa je zbog toga od nastradalih. A oba tumačenja se svojom suštinom vraćaju na istu stvar, a to je obavezivanje protivnika na neodricanje od taguta i na prijateljevanje sa njim, s obzirom da je on kod njega musliman.“

Rekoh, govor Maqdsija je jasan! U njemu se jasno vidi da El-Maqdisi uvjerenje da tagut pri sebi nema osnovu tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, pa zbog toga ne može biti muvehhid-musliman, koji obožava samo Allaha, Jednog, Jedinog, ne drži ruknom osnove kufra u taguta i uvjetom ispravnosti spoznaje osnove tevhida. Do tog zaključka je, nakon svog nepoznavanja najvažnijih mes'ela tevhida i

29

upadajući u razne vidove greški u metodologiji argumentiranja, došao svojim privatnim proizvoljnim tumačenjima riječi učenjaka.

U ovom citatu takođe ne vidimo da shvata vezu između nepoznavanja značenja osnove tevhida i netekfirenja taguta i mušrika, i da iz stava onih koji kažu da onaj koji ne tekfiri tagute i mušrike nema kufra u taguta ne razumije osim to da ga tekfiri zbog onoga što proizilazi iz njihove presude islamom nad tagutima i mušricima, a to je nevjerničko prijateljevanje prema njemu, koje je prema njemu lāzim (ono što proizilazi) nečijeg stava, ne njegov stav lično.

Lahko je primjetiti da on vjeruje da prijateljevanje prema tagutima i mušricima potpuno neodricanje od njih kod njega ruši osnovu kufra u taguta u svakom slučaju, ali da iz osnove odricanja od taguta i mušrika izbacuje najvažniju stvar koja je temelj vjerske mržnje i neprijateljstva prema tagutima i mušricima, a to je uvjerenje da oni pri sebi nemaju osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, zato što su zadovoljni sa 'ibadetom drugog mimo Allah, te da zbog toga nisu muvehhidi-muslimani, koji obožavaju samo Allaha, Jednog, Jedinog, oni koji su ostvarili Allahovo pravo nad njima.

Najlogičnije pitanje ovdje je da se upita kakav je to tevhid, i kakva je to spoznaja osnove tevhida, koje Maqdisi pripisuje onima koji ne znaju da onaj koji pridružuje stvorenje Uzvišenom Allahu u Njegovim specifičnostima, nije učinio Allaha Jednim, Jedinim?!

Ili će nam neko reći i „dokazati“ da za ostvarenje osnove tevhida nije potrebno da čovjek zna u čemu je Allah Jedan i šta je ono što kao Jedini zaslužuje mimo svih stvorenja?! Takođe kaže:

التكفير أو جهل نص أو عدم ويتأكد ذلك إذا كان عدم تكفريهم لشبهة قيام مانع من موانع ... .فاء في العلم الشرعيبلوغه، أو خفاء داللة النصوص أو تعارضها في أذهان العوام الضع

„To postaje prečim kada je razlog njihovog netekfirenja šubha postojanja neke od prepreke tekfira, ili nepoznavanje teksta ili njegov nedolazak, ili skrivenosti značenja teksta ili njihova međusobna oprečnost u shvatanju običnih ljudi, koji su slabi u šerijatskom znanju.“

Ovdje je, kao što vidiš, načeo govor o šubhi postojanja neke od prepreka tekfira taguta i mušrika, a od njih su prisila, neznanje, pogrešno tumačenje, slijepo slijeđenje, idžtihad, nepostojanje namjere, itd.

Što se tiče prisile, kažemo da nema sumnje da onaj koji pogriješi u značenju vjerski validnog stanja prisile pa opravda neke pojedince, na početku, teoretski, može

30

biti opravdan, jer se tako nešto ne zna osim putem poslanice, a učenjaci se nisu razišli u ovoj mes'eli osim zbog toga.

Međutim, Maqdisi i mnogi koji ga slijede među „ulemom džihada i mudžahidima“, grešku u uvjetima i preprekama, kada je u pitanju tekfir taguta i mušrika, drže pitanjem u kojem se može opravdati neznanjem i te'vilom.

Da bude jasno, oni ovdje ne govore samo o tekfiru pojedinaca taguta i mušrika u realnosti, već o uvjerenju osobe u pogledu ove mes'ele u teoriju. U smislu: „Ko iz neznanja, ili te'vila i sl., sebi ili drugom pripiše nešto od Allahovih specifčnih prava – što je suštinski veliki širk – nije izgubio osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, zato što je to uradio iz mrklog neznanja i te'vila“. Dakle, govori se i o grešci u teoriji! Ovakav kod njih poznaje značenje šehadeta la ilahe illallah, o kojem će biti pitan u kaburu!

Lično sam imao priliku okusiti „oštricu“ ove zablude od strane nekih arapskih „branioca džihada i mudžahida“, s kojima sam diskutovao, a isto je spominjao i 'Atijetullah Libijac, zabludjeli muftija Ka'ide, u svojoj „Potvori na Ebu Merjema i nas“, za koju su se bile zalijepile neke zunzare sa naših prostora, dok se Allahovom pravdom nisu od nje odlijepili kao da je nikad nije ni bilo.

Ovo je što se tiče njihovog stava u pogledu onoga koji je „samo pogriješio“ u

„uvjetima i preprekama tekfira taguta i mušrika“ pa im zbog toga ne negira osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, misleći da mrklo neznanje i njegove pratilje za sobom povlače ostanak osnove njihovog islama i tevhida, dok je Džehm ibn Safvan, glava sekte džehmija, vjerovao da je neznanje o osnovi tevhida kufr u Allaha, Jednog, Jedinog, i tekfirio neznalice taguta i mušrika i onih koji ih ne tekfire, iako na novotarski način!

Na šubhu „greška u preprekama i uvjetima tekfira“ ću se još jednom osvrnuti kada budemo spominjali Maqdisijev govor kod greške „tekfira svakog koji ne tekfiri tagute pod izgovorom da nije sproveo kufr u taguta“. Takođe kaže:

ومن جهة أخر ، فإن ما ألزم به أصحاب هذا القول، من ال يكفر الطواغيت …ذا من جهةوما يرتتب عليه بعد ذلك …ال يلتزمه أكثر الناس …موأنصارهم من لزوم مواالهتم وعدم الرباءة منه

مما رتبوه ال يلزم إال من صرح بالتزامه بقول أو عمل صريح. أي إذا أتى مبكفر صريح ماهر من اليت هي أسباب الكفر، وما مل يأت بشيء من ذلك فال يلزمه شيء …األقوال أو األفعال املكفرة

...من تلك اللوازم

„To sa jedne strane... A sa druge strane, ono na što protagonisti ovog mišljenja obavezuju one koji ne tekfire taguta i njihove pomagače od neminovnosti

31

prijateljevanja prema njima i neodricanja od njih... većina ljudi to ne priznaje... A ono što se na to nadovezuje od stvari koje su nadovezali, nije obavezno osim u pogledu onoga koji jasno ukaže na svoje pridržavanje toga, riječima ili jasnim djelom. Tj. kada dođe sa jasnim očiglednim mukeffirom od riječi ili djela koje izvode iz vjere... koje su od uzroka kufra. A sve dok ne upadne u nešto od toga, ne obavezuje ga ništa od tih levazima.“

Dakle, Ebu Muhammed El-Maqdisi smatra da je moguće da se čovjek u potpunosti odrekne od taguta i mušrika, iako nije uvjeren da nisu muvehhidi-musliman, a da time ne upadne u prijateljevanje prema tagutu! Takođe kaže:

وأذكر أين ألزمت بعضهم بأنه ال يوز له أن يربأ من الطاغوت براءة كلية لكونه مسلما عنده. فالتزم ؟ مل يلتزم ذلك، مع أن عدم الرباءة منه وتوليه مها يف احلقيقة …فلما قلت له: إذن أنت تتواله ذلك.

فر من توىل الكفار، صار ذلك أمرا مذورا عند القوم مل يصرحوا شيء واحد، لكن ملا نص اهلل على ك .بالتزامه فال يصح إلزامهم به ما مل يلتزموه قوال أو عمال

„Sjećam se da sam jednom jednog od njih obavezao da mu nije dozvoljeno da se u potpunosti odrekne od taguta, jer je on kod njega musliman, pa je to priznao, a kada sam mu rekao: „Znači ti prijateljuješ prema njima?“, nije se toga pridržavao iako su neodricanje od njega i prijateljevanje prema njime u suštini jedno te isto. Međutim, s obzirom da je Allah tekstom ukazao na kufr onoga koji prijateljuje prema nevjernicima, to je kod ljudi postala stvar koja se izbjegava, za koju nisu izričito rekli da je se pridržavaju, pa je zbog toga neispravno da se na to obavezuju sve dok to ne priznaju riječju ili djelom.“

Rekoh, volio bih da znam da li Ebu Muhammed El-Maqdisi tekfiri ljude poput ovog čovjeka koji su se obavezali na to da im nije dozvoljeno da se u potpunosti odreknu od taguta, ali ne i na to da prijateljuje prema njima?! Jer prema El-Maqdisiju potpuno neodricanje od taguta i prijateljevanje prema njima je, kao što vidiš, u suštini jedno te isto.

Njegov mezheb, prema onoma što sam iz njegovog govora shvatio, zahtijeva da se kaže da je onaj koji prijateljuje prema tagutu kafir, čak i prije uspostave poslaničkog argumenta nad njiem, jer takav nije sproveo osnovu kufra u taguta, u koju, prema El-Maqdisiju, ne ulazi tekfir u taguta.

U značenje prijateljevanja prema tagutu ulazi ljubav prema njemu i pomaganje njegovog širka i kufra, i pomaganje njega protiv islama i muslimana i tako dalje. El-

32

Maqdisi nam mora objasniti koje značenje ljubavi prema tagutu kod njega ruši osnovu kufra u taguta?

Da li je to ljubav prema njemu zbog nekih dobrih djela koje taj tagut ima pri sebi, a onaj koji ga ne tekfiri ga svakako drži muslimanom pa ga zbog toga voli, ili ljubav prema njegovom kufru i širku?

Ako kaže da je to ljubav prema kufru i širku odgovara mu se da će rijetko ko od onih koji se pripisuju islamu voljeti njegov kufr i širk, iako ga možda smatraju malim širkom ili kufrom, sve dok ga tagut ne ohalali.

Bude li to pak ljubav prema tagutu zbog „islama“ kojeg te osobe u njemu vide, ne zbog širka i kufra lično, onda El-Maqdisi ima veliki problem, a ogromna većina onih koje on brani ne izlaze iz ovog značenja.

Šta je dakle značenje prijateljevanja prema njemu kojim kod njega bivaju nevjernicima? Da budu pomagači njegovog kufra i širka, u njegovoj vojsci i policiji i sl.? Moguće da je tako!

Ali imaće problem kada se bude radilo o čovjeku koji mrzi njihov kufr i širk, nije dio vojske i policije i sl., vjeruje da je tagut musliman a onaj koji ga tekfiri haridžija, pa zbog toga pomaže legitimnog muslimanskog vladara protiv haridžija? Potpuno neodricanje od taguta! Šta je to?!

Prema onome što sam iz njegovog govora razumio to je da ne mrzi taguta i da ne neprijateljuje prema njemu, jer ovo je značenje koje stoji nasuprot prijateljevanja prema tagutu.

Šta mora mrziti i na koji način prema njemu mora neprijateljevati, a smatra ga

muslimanom, koji pri sebi ima značenje osnove tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah?!

Hajd' neka mrzi širk i kufr kojeg radi, i neka neprijateljuje prema njegovom širku i kufru i prema tagutu zbog širka i kufra, što kod njega opet ne može biti osim u mjeri koja je u uskoj ovisnosti od njegovog držanja taguta muslimanom, a to opet iziskuje da prema njemu nema potpunu mržnju i neprijateljstvo i da ga voli i prema njemu prijateljuje na osnovi tevhida, jer ga smatra muvehhidom. SubhanAllah!

Pa ako svaka ljubav prema tagutu i prijateljevanje prema njemu nisu opis koji ruši osnovu kufra u taguta, zašto da svaka mržnja i neprijateljevanje prema njemu budu opis kojim se ostvaruje osnova kufra u taguta?

33

A osoba koja ne voli niti mrzi taguta, niti prema njemu prijateljuje niti neprijateljuje kod El-Maqdisija mora biti gora od onoga koji ga na neki način mrzi i prema njemu neprijateljuje, dok obojica u vjeri zaslužuju da budu opisani nepotpunim odricanjem od taguta.

Takođe, ako El-Maqdisi nekim ljudima pripisuje da tekfire onoga koji ne tekfiri taguta na osnovu onoga što, prema tim ljudima, iz njihovog netekfirenja taguta neminovno proizilazi, a El-Maqdisi to zabranjuje, a to je prijateljevanje prema njemu, a El-Maqdisi u isto vrijeme priznaje da je prijateljevanje prema njemu i potpuno neodricanje od njih u suštini jedno te isto, a potpuno neodricanje od njih u vjeri obuhvata onoga koji niti mrzi niti voli, niti prijateljuje niti neprijateljuje, i onoga koji mrzi i neprijateljuje ali ne zbog uvjerenja da tagut pri sebi nema osnovu tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, što je neizbježno stanje „El-Maqdisijevih muslimana“, koji ne tekfire tagute, pored svog znanja o tome da su upali u opis tagutijjjeta, zbog čega onda sva ova glupa rasprava i dokazivanje da nije obaveza da onaj koji ne tekfiri taguta prijateljuje prema tagutu na nevjernički način?! Zbog čega?!

Zašto on lično nije podsjetio te momke da, iako ne mora proizaći da oni koji ne tekfire tagute prijateljuju prema njima i vole ih na nevjernički način, u svakom slučaju mora proizići da nemaju potpuno neodricanje od taguta, već se raspravlja i slijedi šejtanove stope, upadajući lično u proturječnosti, nakon što je iskrivio Allahov din?!

Ova proturječnost zaista zaslužuje da se čovjek upita zašto da ako svaka ljubav i prijateljevanje prema tagutu ne bivaju opisima kojima se ruši osnova kufra u taguta, bilo koja mržnja i neprijateljevanje prema tagutu budu dovoljni za ostvarenje osnove kufra u taguta?! Ovdje nešto ne štima!?

U čemu se ogleda esencijalna uticajna razlika između ljubavi i prijateljevanja s

jedne strane i mržnje i neprijateljevanja prema tagutu sa druge strane, pa da u jednom slučaju bilo koja mržnja i neprijateljevanje budu dovoljni za ostvarenje kufra u taguta a u drugom bilo koja ljubav prema njemu, kao muslimanu, i prijateljevanje koje se na to nadovezuje, ne budi dovoljni za rušenje osnove kufra u taguta!?

Bez obzira na grešku El-Maqdisija u ovdje konstatovanom temelju, ona opet za sobom povlači da El-Maqdisi, koji o sebi kaže da „ne tekfiri, i nikad nije tekfirio“, učenjake taguta poput Ibn Baza, Ibn Uthejmina i druge slične njima, koji su dobro poznavali stanje svojih i drugih arapskih i stranih taguta, protekfiri svakog učenjaka, visoko ili nisko rangiranog, koji je poznavao stanje taguta, u najmanju ruku onda kada taj učenjak tekfir taguta ocijeni vjerom haridžija i tekfirovaca i svom tagutu borbu protiv muvehhida učini propisanom vjerom, što je slučaj svugdje u svijetu, počevši od Saudije pa nadalje, pored njihovog pozivanja naroda na ulazak u pokornost tagutu i mnoge druge mukeffirate u koje su upali.

34

Postoji li jedan jedini pojedinac iz spomenute vrste zlih učenjaka koji voli griješenje taguta a mrzi njegovu pokornosti Uzvišenom Allahu, da ima pri sebi mržnju i neprijateljevanje prema tagutu zbog toga što je ovaj svojim tagutijetom srušio osnovu tevhida, ili da ga ne voli vjerskom ljubavlju i prijateljuje prema njemu zbog osnove tevhida koju mu je ostavio, uprkos svom znanju o njegovom tagutijjetu, a da nakon toga nije izdao fetve o pomaganju taguta protiv onoga koji ga tekfire, što je logički rezultat njegove greške u netekfirenju taguta?!

Otuda, ako El-Maqdisi svojim riječima da ih „ne tekfiri, i da ih nikad nije tekfirio“ misli na to da nikad svojim srcem nije vjerovao da su nevjernici, onda je lično kafir zbog toga što ne tekfiri onoga, koji po njegovom svjedočenju nije sproveo osnovu kufra u taguta. Takođe, svi „učenjaci, vođe džihada i mudžahidi“, koji poznaju stanje zlih učenjaka, i vjeruju da se nad njima uspostavio argument o stanju taguta, a dokazaću ti da vjeruju u to, su u slučaju da ne tekfire isto takođe upali u jasan veliki kufr, jer ne tekfire onoga koji nije sproveo kufr u taguta, štaviše, u njega, u šerijatskoj terminologiji, vjeruje.

Što se tiče El-Maqdisija ja lično vjerujem da tekfiri onu sortu učenjaka taguta a da svojim riječima „ne tekfirim, niti sam ih ikad tekfirio“ misli na „obznanjivanje njihovog tekfira“, jer El-Maqdisi je u krugovima „mudžahida“ inače poznat po dvosmislenim izrekama. Ko je bilo šta pročitao o nesuglasicama koje su bili između njega i Ebu Mus'aba Ez-Zerqawija dok su bili u zatvoru zna o čemu govorim.

Kao što je upao u jasan veliki kufr onaj koji ne tekfiri skupinu tagutskih vojski i policija, a El-Maqdisi ih tekfiri, poput Dr. Ejmena Ez-Zevahirija, koji ne tekfiri skupinu egipatske vojske i policije, osim Odjeljenja za borbu protiv terorizma i Odjeljenja za suzbijanje vjerskih aktivnosti, a volio bih da znam u kakvom je stanju sada, nakon što je Mursi postao predsjednik Misra.

Nedavno sam pročitao jedan intervju sa nedavno poginulim muftijom Kaide,

'Atijetullahom, iz kojeg se razumije da vjeruje da je vojska države Oman muslimanska skupina, suprotno alžirskoj vojsci, a razlog tome je borba alžirske vojske protiv islama i muslimana.

Najinteresantniji slučaj u ovom svemu je pitanje onih „učenjaka, vođa džihada i mudžahida“, koji ne tekfire vladu Hamasa i njihovu policiju, čak i nakon što je ova pokrenula rat protiv „sljedbenika tevhida i džihada“, nazivajući ih haridžijama zbog njihovog tekfira „muslimanske“ vlade Hamasa?

Zar će ih oni koji ih nisu tekfirili zbog velikog širka i prijateljevanja prema različitim sortama taguta i mušrika i potpunog neodricanja od njih, sada tekfiriti zbog toga što mušrici Hamasa misleći da su muslimani, a vođe Kaide ih lično drže muslimanima!, i nazivaju haridžijama braću Kaide, koji ih tekfire?!

35

Allahu-l-Muste'an na nepravdu koja je nanijeta vjeri Uzvišenog Allaha, a nakon toga nama, te protiv glavešina smutenje i vođa zablude koji su je predvodili. Zbog svega ovoga Cmizdro (vjerovatno Ibn_Tevhid), koji je preveo „Tridestnicu...“, najmanje ima prava da nekog kritikuje zbog tekfira onoga koji nije protekfirio učenjake tagute, opisane osobinama koje sam spomenuo! Pogledaj složenog džahila i umišljenog intelektualca, koji želi da me smjesti na deponiju historije, majka ga oplakala!

Preveo je konstataciju El-Maqdisija da je onaj koji prijateljuje prema tagutu mu'min u njega, tj. nije sproveo osnovu kufra u njega, i da je prijateljevanje prema tagutima i potpuno neodricanje od njih u suštini jedno te isto, a nakon toga, pored svjedočenja „učenjaka i vođa džihada“ o tome da se nad učenjacima taguta uspostavio argument o stanju taguta, a i El-Maqdisi je među tim svjedocima, što ću ti dokazati, brani „islam“ učenjaka taguta, koji vjeruju u taguta i ratuju protiv tevhida i muvehhida, i sprečava tekfir onih koji im poznaju stanje, a ne tekfire ih!!! Šta reći!? Kakvu poruku poslati!? Jado jadni!

Isto važi za Nusreta Imamovića, Hisena Ademija i druge. Oni koje ne spominjem poimenično trebaju znati da im time, između ostalog, želim olakšati povratak istini i pravdi, s obzirom da će ih biti manje stid od svih onih koji će jednog dana čitati ono što je ispisano i zabilježeno, jer tada će šejtan protiv njih imati jedno oružje manje.

U jednoj fetvi na pitanje kako je moguće da ne tekfiri onoga koji presuđuje tagutima islamom ali ga tekfiri ako prema njemu prijateljuje, što je logičan rezultat presude islamom nad njima, El-Maqdisi, između ostalog, „objašnjava“ da je to šerijatski propis kojeg moramo prihvatiti, iako ga u potpunosti ne razumijemo, i da zbog nečije novotarije u „irdža'u“, teško li se irdža'u od El-Maqdisija o njemu sličnih, ne može opravdati onoga koji je upao u jasan veliki kufr prijateljevanja prema njima, a kao što si vidio potpuno neodricanje je kod njega u suštini kao prijateljevanje prema mušricima. Dakle, on lično je naišao i osjetio problem na kojem se spotakao, molim Uzvišenog Allaha da mu popravi stanje i da ga uputi istini! Nisam ja jedini koji je primjetio ovu proturječnost u govoru El-Maqdisija.

U svom komentaru knjige šejha Muhammeda, Mufidu-l-Mustefid..., Midhat ibnu-l-Hasan Ebu Jūsuf Alu Ferrādž, kritikuje stav „neke naše braće...“, kako se izrazio, koji vjeruju da je srušio osnovu kufra u taguta onaj koji prijateljuje prema njema ili se od njih u potpunosti neodriče, nakon što je pogriješio u presudi islamom nad tagutima, a nije daleko da je on bio inicijator, direktno ili indirektno, u postavljanju prethodnog pitanja El-Maqdisiju.

Ebu Jūsuf Alu Ferrādž, koji se, prema značenju koje se iz njegovog govora nameće, slaže sa El-Maqdisijom u pogledu toga da tekfir mušrika nije uvjet ispravnosti osnove tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, prilikom tog pokušaja se

36

takođe uvalio u probleme. Kritikovao sam njegov stav i greške u tom pokušaju u drugom djelu knjige „Odbrana osnove dina...“.

Kratko rečeno, on je iz svog džehla, Allah ga uputio istini, izjednačio propis netekfirenja taguta koji se pripisuju islamu, pored poznavanja njihovog stava, i propis prijateljevanja prema njema ili potpunog neodricanja od njih, i napravio razliku između taguta koji se pripisuju islamu i taguta u osnovi, koji se pripisuju Judeizmu, Kršćanstvu i drugim vjerama. Što je najsmešnije to je uradio iako je lično prenio govor učenjaka o tome da nema razlike između onoga koji prijateljuje prema mušricima u osnovi i onima mušricima koji se pripisuju islamu.

Istina u ovom pitanju jeste da se takvi učenjaci mogu opravdati samo u slučaju da stanje taguta nije opšte poznato u nekom društvu i da ga oni lično ne poznaju, makar bilo manje poznato. Ali ako poznaju njihovo stanje i priznaju da su upali u jasan veliki širk i tagutijjet, ili je njihovo stanje opšte poznato, onaj koji ih od njih ne tekfiri, i na toj osnovi ih ne mrzi i ne neprijateljuje prema njima je kafir, jedan od njih. Kafir u Allaha vjernik u taguta!

Što se tiče temelja u kojem je pogriješio El-Maqdisi, istina je da se kaže da mržnja i neprijateljstvo prema tagutima i mušricima u vjeri nisu prihvaćene sve dok ne budu izgrađene na uvjerenju da taguti i mušrici pri sebi nemaju osnovu tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah, kao što ljubav prema muvehhidima i prijateljevanje prema njima u vjeri neće biti prihvaćene sve dok ne budu izgrađene na uvjerenju da su oni muvehhidi, zbog toga što su čisti od velikog širka i obožavaju samo Allaha, Jednog, Jedinog, što je značenje osnove tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah.

Poznata je fetva šejha 'Abdullatifa, koju sam naveo u prvom djelu „Odbrane osnove dina...“ u kojoj je konstatovao da je tekfir zbog velikog širka, tj. mušrika najvažnija obaveza u cjelini kufra u taguta. To naravno ne znači osim da dolaze prije mržnje i neprijateljevanja.

Kao što si mogao zaključiti, Ebu Jūsuf, Allah ga uputio istini, je u većoj zabludi od El-Maqdisija, a obje greške su kobne za islam, a rezime je ponovo da su se „učenjaci džihada razišli u osnovi vjere“.

Pa kako da se ja nakon svega ovoga suzdržim od nazivanja Cmizdre (Bilibanija), Nusreta Imamovića i Hisena Ademija imenima kojim sam ih nazivao, a oni ne prestaju vrijeđati osnovu tevhida, u koju pozivamo, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, pozivajući nas da slijedimo „njihovu ulemu džihada“?! Koga da slijedim, subhanAllah! I u čemu?!

37

Kada bih počeo navoditi primjere različitosti stavova vezanih za osnovu tevhida, koji su predmet razilaženja među „učenjacima džihada“ ne bi više znali na čemu su i u šta vjeruju.

U „Tridestnici...“ kod greške „Tekfir svakog ko ne tekfiri taguta pod tvrdnjom da

nije izvršio kufr u taguta“, Maqdisi kaže:

فطار هؤالء الشباب بقول الشيخ هنا: "اإلنذار عن الشرك يف عبادة اهلل والتغليظ يف ذلك ومعاداة فيه، وتكفري من فعله" وفرحوا بقوله )وتكفري من فعله( فجعلوه أصل دين اإلسالم عقدوا عليه الوالء

...ه أو قصر فيه فقد كفر عندهموالرباء، وأناطوا به املواالة واملعاداة؛ ومن ترك

„Pa ti omladinci poletiše zbog riječi šejha ovdje: „Upozorenje na širk u 'ibadetu Allahu, strogoća zbog toga, neprijateljevanje zbog toga, i tekfir onoga koji ga uradi.“ Pa se obradovaše zbog njegovih riječi: „i tekfir onoga koji ga uradi“, i učiniše ga aslom dini islama na kojeg su nadovezali el-vela' i el-bera', i za kojeg su vezali prijateljevanje i neprijateljevanje, i onaj ko to ostavi ili ga ne upotpuni kod njih postaje kafir...“

بني بأن يف إطالقه هذا تفصيل مجع من األمور ما هو مع أن نص كالم الشيخ يف آخر عبارته واضح "فال يتم التوحيد إال هبذا" فهو يريد حيث قال ...تابع ألصل اإلسالم وما هو من لوازمه وواجباته

ومل يقل "فال يصح أو ال يقبل" وهي األلفاظ اليت تستعمل يف الشرطية ...كمال مقام التوحيد ومتامه ...والبطالن اليت يلزم من عدمها العدم

„Iako je tekst šejha, na kraju njegove izreke jasan, jer u njoj je spomenut zbir stvari među kojima ima onih koji slijedi osnovi islama i onih koji su od njegovih levazima i obaveza, te njegova izreka mora biti predmet detaljnog pojašnjenja. Jer rekao je „Neće biti potpun tevhid osim time“. Dakle, on cilja na potpunost tevhida.”

بل منها ما هو من أصل الدين ...يوضح هذا ويأكده أن األمور اليت عددها الشيخ ال تستوي مجيعهاك يف عبادته وشروطه اليت ال يصح إسالم املرء إال هبا؛ كعبادة اهلل وحده ال شريك له، وترك الشر

.سبحانه

„To pojašnjava i potvrđuje to što stvari koje je šejh nabrojao nisu sve na istom stepenu... Već među njima ima nekih koje su od aslud-dina i njegovih uvjeta bez kojih islam čovjeka nije ispravan poput 'ibadeta Allahu, jedino, Koji nema sudruga, i ostavljanja širka u 'ibadetu Njemu, subhaneh.“

38

ومنها ما هو من واجبات الدين والتوحيد أو لوازمه وعراه؛ حنو التحريض على التوحيد والدعوة إليه . فوجود أصلها يف القلب للشرك وأهله عموما من .وكذا املعاداة يف الشرك فيها تفصيل. واملوالة فيه.

والتوحيد، أما إمهارها وإعالهنا وإبداؤها فهذا من لوازم التوحيد ومكمالته ال من شروط اإلسالم ...شروطه

„A ima i onih koji su od obaveza dina i tevhida ili njegovih levazima i spona poput podsticanja na tevhid i pozivanja u njega i prijateljevanja radi njega. Isto tako u pogledu neprijateljevanja zbog širka ima detaljno pojašnjenje... Njegovo postojanje u srcu prema širku i njegovim sljedbenicima sveobuhvatno je od uvjeta islama i tevhida, a što se tiče njegovog ispoljavanja i pokazivanja ono je od levazima tevhida i stvari koje ga upotpunjuju, ne od njegovih uvjeta...“

Rekoh ja, Ebu Muhammed, u fusnotama Risale uleme Nedžda, prilikom komentara risale Aslu dini-l-islam, sam skrenuo pažnju na mjesta kod kojih je šejh 'Abdurrahman koristio pojam „potpunost“ iako se govor ticao osnove tevhida, ne njegove obavezne potpunosti, tako da je Maqdisi požurio sa ovim tumačenjem i posrnuo u njemu.

U drugom djelu knjige „Odbrana osnove dina...“ sam takođe detaljno odgovorio na njegovo tumačenje riječi šejha 'Abdurrahmana, a ovdje sve to ne mogu prenijeti zbog skučenosti prostora. Stubovi za odgovor na ovu šubhu, na kojoj se Maqdisi sapleo, su slijedeći:

1) Šejh misli na tekfir kufom kažnjavanja, što u govoru učenjaka današnjice ima dvije slike, koje sam ti pojasnio;

2) Šejh misli na ispoljavanje tekfira mušrika, koje je u određenim situacijama, dokaz za presudu pravnim islamom nad pojedincem, što smo mogli vidjeti u već proteklom citatu „...onda ti islam kod nas još nije potvrđen.“, što ne mora značiti da je svako ko ga ne ispolji kafir kod Uzvišenog Allaha;

3) Šejh govori o tekfiru pojedinaca koji žive u zajednicama kufra, u kojima je kufr preovladao, a nisu ispoljili tevhid niti širk, jer greška u ovoj mes'eli nije greška u osnovi tevhida;

4) Šejh 'Abdurrahman je pojam „potpun“ koristio u kontekstu govora o osnovi tevhida;

5) Učenjaci islama uopšteno pojam „potpunost“ ili „neće biti potpun“ koriste i kada govore o ruknovima;

Dakle, Maqdisi, molim Allaha da nas i njega uputi istini, grdno griješi i daleko od

znanja i shvatanja u ovoj mes'eli slijedi mutešabih gdje god se pojavi.

39

Važna opaska na koban završetak Maqdisijevih izmišljotina

Nakon što sam dokazao suštinu njegovog stava ostalo je da ukratko, na osnovu

svega što je prethodilo, dokažem da je Maqdisi skrenuo u daleku zabludu i u potpunosti zatvorio vrata tekfira onoga koji ne tekfiri tagute i mušrike, da Allah sačuva, bio on toga svjestan ili ne. I ne vidim osim da su te proturječnosti i greške kazna od Uzvišenog Allaha zbog onoga što je uradio. Radi se o slijedećem! Vidio si da se u njegovom govoru pojavljuju dva temelja:

1) Onaj koji čak ni u teoriji ne zna da taguti i mušrici pri sebi nemaju osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, je musliman muvehhid sve dok ne odbije, porekne, zaniječe, ili prkosi tekstovima Objave, u kojima ih je Zakonodavac proglasio tagutima i mušricima. Njegovo neznanje o tome uopšte ne škodi njegovoj spoznaji značenja osnove tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah!

2) Ako pogriješi u pitanju prepreka i uvjeta tekfira pojedinca i umisli da su mrklo

neznanje i njegove pratilje poput te'vila, slijepog slijeđenja i slično, opisi koji sprečavaju nestanak osnove tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, tj. njegove prepreke, što je nevjerničko shvatanje neprijatelja da've i mnogih suvremenika koji se pripisuju selefizmu i tevhidu, ili mu bude šubha to što izgovaraju šehadet la ilahe illallah i slično od šubuhata, pa im zbog toga ostavi osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, je muvehhid-musliman, koji je ostvario uvjet poznavanja osnove značenja la ilahe illallah.

Rekoh, El-Maqdisi je ovom 2. novotarijom u potpunosti onemogućio rad po 1.

temelju i zatvorio vrata tekfira onoga koji ne tekfiri tagute i mušrike, koji ne poznaje osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, pa nema uvjet znanja niti je ostvario osnovu kufra u taguta, koji je rukn u šehadetu la ilahe illallah. Kako i zbog čega?

Pa iz jednostavnog razloga što se u vjerskim tekstovima u kojima Zakonodavac tekfiri tagute i mušrike zbog različitih opisa velikog širka ne spominju prepreke neznanja, te'vila, šubhe da tagut i mušrik izgovaraju šehadet la ilahe illallah i sl. od Maqdisijevih opravdanja!

To znači da kada do osobe, koja ne zna da tagut i mušrik nemaju osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, stignu spomenuti vjerski tekstovi, a

40

njoj se pojavila šubha vezano za prepreke i uvjete tekfira pojedinaca taguta i mušrika, poput prepreke neznanja i njenih pratilja, ti isti vjerski tekstovi, onda kada propis nije opšte poznat u društvu u kojem ta osoba živi, nisu Allahov argument protiv nje u pitanju u kojem je pogriješila!

Prije nego što ti navedem praktične primjere, želim ti ukratko skrenuti pažnju na

temu koja se u osnovi tretira pod naslovom „da li je neznanje u velikom širku opravdanje ili ne?“

U tom pravcu kažem, pod naslovom „da li je neznanje opravdanje u velikom

širku ili ne?“, se ne govori o tome da li je sahibija velikog širka musliman ili mušrik, već o tome da li će, ako umre na velikom širku, na ahiretu biti kažnjen ili ne. S obzirom da se neznanje kod učenjaka djeli na dvije vrste, ono koje čovjek nije bio u stanju odagnati od sebe i ono za koje je sam kriv, učenjaci su o spomenutom naslovu govorili sa ta dva aspekta.

Što se tiče neznanja kojeg čovjek od sebe nije mogao odagnati, poput neznanja

ehlu-l-fetre i onih do kojih nije dopro poslanički argument, većina učenjaka ehlu-s-sunneta je mišljenja da su oni opravdani neznanjem u velikom širku, te da će ih Uzvišeni Allah kušati na ahiretu; pa ako se pokore ući će u Džennet, a ako se suprotstave ući će u Džehennem.

Manji dio učenjaka sunneta je mišljenja da tekstovi Kur'ana negiraju postojanje

takve vrste ljudi, iako je to razumski moguće, te da na ovom svijetu ne postoji punoljetna razumna osoba do koje nije dosegao poslanički argument, što znači da se Allahov argument kažnjavanja ostvario nad svakom punoljetnom razumnom osobom na ovom svijetu.

Mu'tezilije su mišljenja da je Allahov argument kažnjavanja razum i fitra (zdrava

priroda), i vjeruje da će svaki neznalica mušrik iz ove kategorije mušrika neznalica biti kažnjen. Obrati pažnju na to da je Ebu Muhammed El-Maqdisi takođe mišljenja da su razum i fitra Allahov dokaz kažnjavanja nad mušricima ehlu-l-fetre i onih do kojih nije dopro poslanički argument.

Neprijatelji da've tevhida i mnogi suvremenici, koji se pripisuju selefizmu i

tevhidu, su iz naslova „opravdanje neznanjem u velikom širku, da ili ne?“, shvatili da je mušrik muvehhid, i da „njegovoj osnovi tevhida“ u takvom stanju veliki širk uopšte ne škodi, i time su se otkinuli od vjere.

Prema onome što se nameće iz govora El-Maqdisija, on je prije svega govorio o

ovoj vrsti onih koji opravdavaju tagute i mušrike neznanjem i te'vilom, držeći ih muslimanima.

Neki suvremenici, kada je u pitanju mušrik koji se pripisuje islamu, opravdanje

neznanjem u pogledu njega tumače tako da se kaže da mu se u vanjštini ne presuđuje

41

izlaskom iz vjere, tj. riddetom (otpadništvom), a da se njegov slučaj na ahiretu prepušta Uzvišenom Allahu, što bi značilo da vjeruju da je takav u suštini mušrik zbog velikog širka u kojeg je upao. Ovo mišljenje se danas pripisuje Ibn Uthejminu i ne znači grešku u osnovi tevhida, već u imenu i propisima, i predstavlja čudnu i opasnu novotariju. Ja sam o tome progovorio nekoliko riječi u knjizi „Tehakum...“ ili „Odbrana osnove dina...“, no, neke fetve Ibn Uthejmina o ovoj temi, prilično otežavaju spomenuto tumačenje.

Bilo kako bilo, uvijek mi je bilo teško da povjerujem da iole učena osoba vjeruje

da je sahibija velikog širka musliman ako je u njega upao zbog neznanja kojeg od sebe nije mogao odagnati.

Ne vjerujem da El-Maqdisi misli na ovu vrstu ljudi, jer to nigdje nije spomenuo, a

da je to imao na umu ne bi prećutao i ne bi sebi dozvolio da ne istakne značenje tekfira mušrika bez kojeg nijedan čovjek ne može biti musliman.

S druge strane bez imalo sumnje mogu reći da danas postoji veliki broj ljudi,

kako onih koji se pripisuju znanju tako i neukih, koji zaista vjeruju da veliki širk uz mrklo neznanje ne škodi osnovi tevhida. Ovakvi su prvaci mišljenju da „imanu ne škodi grijeh“.

Naveo sam ti pet mišljenja u vezi opravdanja neznanjem, kojeg čovjek nije

mogao odagnati od sebe, u pitanju velikog širka. Dva od ehlu-s-sunneta, jedno od mu'tezilija, jedno od kafira, i jedno, prema meni, novotarsko, koje nije greška u aslu-d-dinu.

Što se tiče neznanja, za koje je osoba sama kriva, time što je dokaz došao do nje

pa nije shvatila da on u sebi sadrži istinu lično, iako je shvatila njegovo značenje, ili je bila u stanju sama doći do dokaza ali je to izbjegavala, postoji idžma' ehlu-s-sunneta u pogledu toga da je ovakav kafir kufrom kažnjavanja iako je ostao neznalica.

Njima se suprotstavlja grupa novotara apologeta, koje smo spomenuli, koji za

tekfir kufrom kažnjavanja uvjetuju nestanak neznanja, što ne biva osim nakon nestanka svake šubhe, ali sahibiju velikog širka drže mušrikom, i u to ne sumnjaju, niti sumnjaju u to da nije musliman onaj koji ne zna da mušrik nije musliman!

Ovdje se teoretski može dogoditi da se pojavi neko ko će, kao kod petog

mišljenja u prethodnoj mes'eli, reći da je mušrik u suštini a u vanjštini mu se ne presuđuje da je izašao iz vjere, sve dok se nad njim ne uspostavi poslanički argument.

Pa ovdje imamo tri mišljenja; jedno predmet idžma'a ehlu-s-sunneta, drugo

novotarsko, i treće novotarsko, koje je opasnije od mišljenja apologeta, koji, prema mom znanju, ovakvog proglašavaju murteddom, ali, kada je u pitanju pojedinac, ne vjeruju da zaslužuje da bude ubijen zbog otpadništva, zbog uvjerenja da se nad njim nije uspostavio poslanički argument, i da je potrebno da nestane neznanje i šubha.

42

Vidi sada! Naveo sam ti sedam mišljenja o opravdanju neznanjem u velikom širku! S obzirom na sve ovo, znaj da se Ebu Muhammed El-Maqdisi katastrofalno upleo u mrežu zablude i napravio ogromno zlo apsolutnim zatvaranjem vrata tekfiru onoga koji ne tekfiri mušrike i tagute.

Izvoli dokaz za to na slijedećim primjerima, u kojima govorim o osoboma koje sahibiji velikog širka ostavljanju značenje osnove tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah, ili sumnjaju u pogledu njenog nepostojanja, a to zbog toga što se iz riječi El-Maqdisija razumije da govori o njima!

Do osobe dođe dokaz iz Allahove Knjige da je onaj koji vjeruje da Allah ima ženu, dijete ili kćeri u tjelesnom smislu mušrik, a zatim joj se pojavi šubha da ako mušrik u to vjeruje zbog mrklog neznanja ili pogrešnog tumačenja tekstova, ili to sebi umisli, poput onih koji pod izgovorom opravdanja neznanjem u velikom širku ostavljaju osnovu tevhida mušricima, isti time ne ruši osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, posebno ako se taj mušrik pripisuje islamu vjerovjesnika, i lično izgovara la ilahe illallah.

Ajet iz Allahove Knjige, koji je do nje došao, nije Allahov argument protiv nje

zato što se u njemu ne govori o prepreci neznanja i te'vila, tako da je u tom slučaju potreban drugi vjerski tekst u kojem se kaže da je onaj koji iz mrklog neznanja i te'vila Uzvišenom Allahu pripiše ženu, dijete ili kćeri u tjelesnom smislu mušrik, ili da mu se dokaže da „neznanje u velikom širku nije opravdanje“ u značenju u kojem nevjernici suvremenika upotrebljavaju ovaj naslov, u kojem ga je on razumio?!

Eh sada, kada ovome dodaš da su se učenjaci ummeta razišli u pogledu toga da li je neznanje opravdanje u velikom širku ili ne, tj. da li će mušrik biti kažnjen ili ne ako umre prije uspostave poslaničkog argumenta nad njime, što je dokaz da su bili uvjerenja da u mes'eli ne postoji kategorički dokaz, a mi znamo da se radi o nekim predajama pojedinaca, koje su neki učenjaci hadisa ocijenili slabim, a drugi ostavili rad po njima jer se u vanjštini suprotstavljaju Kur'anu, koji svjedoči da je Allah svakom narodu poslao poslanika da obožavaju samo Allaha i da se klone taguta, uz njihov stav o tome da predaja pojedinca nema snagu da ograniči ili specifizira tekst Kur'ana, a nevjernici suvremenika danas vjeruju da stav ehlu-s-sunneta o opravdanosti neznanjem u velikom širku znači ostanak osnove tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, dođeš do zaključka da je tekfir onoga koji ne tekfiri tagute i mušrike, ili im ostavlja suštinu islama, ili oklijeva, kod El-Maqdisija praktično nemoguć te da je svojom zabludom zatvorio vrata sprovođenja osnove tevhida u potpunosti, da nas Allah sačuva uzroka Svoje srdžbe.

On, Allah ga uputio istini, umjesto da je pokrenuo borbu protiv nevjernika

suvremenika pojašnjenjem da počinioc velikog širka zbog mrklog neznanja, ne samo neznanja izbjegavanja na kojeg se El-Maqdisi u svom govoru ograničava, ni u kom slučaju ne može biti musliman, i da ih obaveže na to da oni ne poznaju značenje osnove tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah, njihovu grešku „samo u

43

pogledu prepreka neznanja i te'vila“ u netekfirenju taguta i mušrika i presude islama nad njima, čini dokazom njihovog islama i razlogom njihovog opravdanja.

SubhanAllah! Oni tagute i mušrike opisuju islamom pod izgovorom opravdanja

neznanjem i te'vilom a El-Maqdisi njih opisuje islamom pod izgovorom opravdanja neznanjem i te'vilom! Kako su samo slični!

No, njega je izgleda u svemu tome spriječilo njegovo nepotpuno shvatanje

suštine ovog pitanja i razloga zbog kojeg je sahibija velikog širka mušrik u osnovi, bez obzira na uspostavu poslaničkog argumenta.

Njegov glavni problem je izgleda u tome, a to nam otkriva njegov mu'tezilijski

stav u vezi mušrika ehlu-l-fetre i onih do kojih nije došao poslanički argument, što vjeruje da na postajanje osobe mušrikom glavni uticaj ima uspostavljenost argumenta nad njima, a u ovom slučaju, argumenta razuma i fitre (zdrave prirode), kojeg El-Maqdisi, poput mu'tezilija, drži argumentom kažnjavanja, suprotno ehlu-s-sunnetu i džema'atu. Tj. pojava velikog širka prije uspostave „argumenta“, ovdje razum i fitra, kao da nema nikakvog uticaja na postojanje osobe mušrikom.

Otuda, njemu, s obzirom da nije shvatio uticaj pojave opisa velikog širka pri

mušriku, bez obzira na uspostavu argumenta, nije preostalo osim da dokazuje da su razum i zdrava priroda (fitra) Allahov argument protiv mušrika. Međutim, pošto je on lično uvjeren da su se učenjaci islama „razišli u pogledu neznanja kojeg sahibija velikog širka od sebe nije mogao odagnati“, u značenju koje obuhvata tumačenje nevjernika suvremenika, nije mogao ući u tu raspravu a da mu se ne kaže da je ovo pitanje predmet razilaženja među učenjacima, odnosno pitanje idžtihada, kao što ga on i prikazuje.

Štaviše, kada je El-Maqdisi ispoljio svoje mišljenje o tome da vjeruje da su razum

i fitra Allahovi dokazi kažnjavanja, kojima se nad mušricima ehlu-l-fetre i onih do kojih nije došao poslanički dokaz, uspostavio Allahov argument kažnjavanja, a to je onaj opis koji kod El-Maqdisija ima glavni uticaj na postajanje osobe mušrikom, stigao mu je odgovor od Ebu Basira pod nazivom „Posrtaj konjanika“ u kojem mu pojašnjava da je ono na čemu je on (El-Maqdisi) stav mu'tezilija, lično presuđujući islamom nad mušricima koji se pripisuju islamu pod izgovorom opravdanja neznanjem u velikom širku, ali ne i Jevrejima i nasranijama, koji se takođe pripisuju Allahovim poslanicima.

Nigdje u govoru Ebu Basira nisam vidio da je skrenuo pažnju na to da vjeruje da

je takav u suštini mušrik i da je značenje njegovog stava da mu u pravnom vanjštinskom smislu ne presuđuje izlaskom iz vjere, tj. riddetom, što je jak ukazatelj da on lično nije shvatio ovo pitanje. Jer da je shvatio da li bi ostavio milione neukih ljudi da vjeruju da je sahibija velikog širka musliman u suštini?! Odgovor je da ne bi i ovo je osnova, niti bi to učinio bilo koji musliman!

44

S obzirom na sve što je proteklo, vidim da je El-Maqdisi sebi i svim onima koji ga slijede u ovim zabludama u potpunosti zatvorio vrata tekfira onoga koji ne tekfiri mušrike čak i onda kada je tekfir onoga koji ne tekfiri mušrike zbog njihovog mrklog neznanja i pogrešnog te'vila opšte poznata stvar u nekom društvu. A to zbog toga što je prema El-Maqdisiju ovo pitanje mes'ela idžtihada i zato što je predmet razilaženja među učenjacima, a u tom slučaju, s obzirom da svaka strana „ima dokaz“, mora priznati da nijedna skupina nema pravo obavezivati drugu na svoje shvatanje, što obuhvata i tumačenje nevjernika suvremenika o značenju opravdanosti neznanjem u velikom širku. Ovo će trajati koliko god on bude ustrajan u svom shvatanju o u vjeri „prihvatljivim“ tumačenjima značenja opravdanosti neznanjem u velikom širku, u koja kod njega ulazi mišljenje onih koji vjeruju da mrklo neznanja sprečava nestanak osnove tevhida zbog pojave velikog širka a time i tekfir mušrika. Ovo je veliki musibet samo da znate!

Aktivira li se nakon svega ovoga nečiji ubuđali mozak pa nam kaže da je dovoljno da do osobe koja ne tekfiri mušrike dođu vjerski tekstovi o tome da je Allah Jedan, Jedini u Svojem Biću, te da je, s obzirom da je tako, nemoguće da ima ženu, sinove i kćeri u tjelesnom smislu, i da se inkarnira u stvorenom i sjedinjuje s njime, iz čega proizilazi da je zagovaranje toga najružniji veliki širk u 'akidi, mi ga pitamo da li je moguće da neko bude musliman a da ne zna značenje Allahove Jednoće u Biću i velikog širka u tome, makar do njega došli samo tekstovi o onome u čemu je Allah Jedan, Jedini, i što samo On zaslužuje?!

SubhanAllah! Ovo je ono o čemu pričamo cijelo vrijeme. Allahu-l-Muste'an!

Dovoljno je da čovjek shvati značenje šehadeta la ilahe illallah, koje su mušrici razumjeli od početka poziva Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, u islam, na kojeg ukazuje taj šehadet, davno prije objave ajeta o značenju tevhida ili onih u kojima se presuđuje da je taj i taj opis veliki širk i da je onaj koji je upao u njega mušrik, a o „dokazima opravdanosti neznanjem“ da ne govorimo.

Kako tek kada do čovjeka dopru kur'anski ajeti u kojima se pojašnjava da je Allah, Jedan, Jedini u Svome Biću, Svom Gospodarstvu i savršenstvu Svojih osobina i jedinstvenoj istinskoj zasluzi da kao Jedini bude obožavan, uz pojašnjenje značenja tog obožavanja. Ovo je dovoljno! Pojašnjenje značenja Allahove Jednoće iz koje se razumije značenje velikog širka, koje stoji nasuprot tome.

Kako tek kada do čovjeka, nakon pojašnjenja onoga u čemu je Allah Jedan i što kao Jedini istinski zaslužuje, dopru ajeti o značenju velikog širka zasebno, i da je onaj koji u njega upadne mušrik!?

45

Ne čudim se neznanju onoga prema čijem mišljenju spoznaja šehadeta la ilahe illallah, prije objave ajeta, nije dovoljna kao argument, kada je taj isti upao u još goru stvar, lažući da Allahovi ajeti o onome u čemu je On Jedan, Jedini, što kao Jedan, Jedini istinski zaslužuje, te Allahovi ajeti o značenju velikog širka, nisu dovoljni kao argument, sve dok se nad onim koji ne tekfiri mušrike ne ostvari „Allahov argument“ o tome da neznanje i njegove pratilje nisu opravdanje u velikom širku“, a pošto je to predmet razilaženja to je, kao što si vidio nemoguće.

Odakle i kako tek da nad nekom osobom uspostave poslanički argument o tome da neznanje i njegove pratilje nisu opravdanje u pitanju netekfirenja onoga koji ne tekfiri mušrike?!

Ako smatraš predmetom idžtihada to što neko kaže da je mušrik musliman ispravnog čitavog islama pod uslovom da je upao u veliki širk zbog neznanja koje od sebe nije mogao odagnati, pa nemaš kategorički, i za drugu stranu obavezujući, dokaz, kako ćeš dokazati da je onaj koji ne tekfiri tagute i mušrike kafir, bez obzira na to je li pogriješio zbog svog mrklog neznanja, ili je pod naslovom opravdanosti neznanjem u velikom širku ostavio osnovu tevhida tagutima i mušricima! Allahu-l-Muste'an!

S obzirom da je stvar onakvom kakvom sam je prikazao, pitamo se da li ima iko preči od El-Maqdisija i onih koji ga slijede, toga da se o njegovom stavu kaže da iz njega proizilazi jedno ružno uvjerenje, a to je da Uzvišeni Allah nema argumenta protiv ljudi kada je u pitanju tekfir mušrika i tekfir onih koji ih ne tekfire!? Baš kao što je rekao šejh Ishāq ibn 'Abdirrahman u poznatom govoru, kojeg je El-Maqdisi lično spomenuo u fetvi koju sam preveo. SubhanAllahi-l-Adhim! Evo ti još jedan primjer na kojem ći ti prikazati njihovu zabludu:

Čovjek svjedoči la ilahe illallah, i zbog mrklog neznanja počne sumnjati u to da samo Allah zaslužuje 'ibadet, i povjeri se svom prijatelju, „Maqdisijevom muvehidu“, koji je ostavio širk i obožava samo Allaha i nema tu sumnju, pa zbog šubhe da je ovaj opravdan neznanjem i šubhe da izgovara la ilahe illallah, ne zna i nema uvjerenje da ovakav ne zna i nije ubjeđen u značenje osnove tevhida, koji je značenje šehadeta la ilahe illallah, na osnovu kojeg on lično vjeruje da samo Allah zaslužuje 'ibadet. Šta je s njima!? Ovaj prvi je kod mnogih „učenjaka i mudžahida“ današnjice musliman bez ikakvih problema za njegov islam, a o ovom drugom da ne pričamo!

Do ovog drugog dođu dokazi Knjige i Sunneta o tome da je sumnja u to da samo

Allah zaslužuje 'ibadet veliki širk te da je onaj koji u to sumnja mušrik, ali ovaj argument Uzvišenog Allaha nije dovoljan, zato što ovaj drugi „nema problema s time“, već je obaveza da do njega dođu „dokazi Knjige i Sunneta“ u kojima se kaže da

46

je onaj koji zbog mrklog neznanja i slično sumnja da samo Allah zaslužuje 'ibadet mušrik, ili da mu se dokaže da „nema opravdanja neznanjem u velikom širku“!!! SubhanAllah!

Kakvu uticajnu razliku na samu osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, bez čije spoznaje i rada po njemu niko ne može biti muvehhid-musliman, povlači to što se veliki širk nekad pojavi kao rezultat mrklog neznanja a nekad uz uspostavu poslaničkog argumenta?! Nijednu!

Pa s obzirom da je tako, kada će više doći vrijeme da shvatite da onaj koji pod izgovorom opravdanja neznanjem i sl., iako se ovaj naslov tiče kažnjavanja sahibije velikog širka, ne toga je li mušrik ili musliman, ostavlja značenje osnove tevhida tagutima i mušricima ili oklijeva u pogledu njegove negacije, istu lično ne poznaje i da je mušrik čak i po temelju Džehma ibn Safvana, kod kojeg je džehl o la ilahe illallah onaj pravi kufr u Uzvišenog Allaha?! Kada?

Dodaj svemu ovome da se nekoj osobi pojavi šubha da je potrebno da se nad tagutima i mušricima, do kojih su došli tekstovi Kur'ana i Sunneta, čiju su poruku razumjeli, ali nisu razumjeli da je ona istina, uspostavi poslanički argument na takav način da oni moraju razumjeti da je značenje dokaza Kur'ana i Sunneta istina sama po sebi, pod uslovom da pitanje u kojem je onaj koji ne tekfiri mušrike pogriješio nije opšte poznato u dotičnom društvu. Ovdje govorim o ljudima koji mušricima ostavljaju opis islama, ne o stavu apologeta koji se zbog toga sustezali od tekfira kufrom kažnjavanja!

Sada je za uspostavu poslaničkog argumenta nad onim koji ne tekfiri mušrike i tagute, do kojih je došao poslanički argument, potrebno da mu se dostave vjerski tekstovi u kojima je Uzvišeni presudio da za uspostavu poslaničkog argumenta nad tagutima i mušricima nije potrebno da shvate da je ono čemu se suprotstavljaju istina lično.

Zamisli da on to shvati ali mu se nakon toga pojavi šubha da se ne može argumentovati ajetima koji su objavljeni povodom nevjernika u osnovi, te da je potreban dokaz koji govori o tagutima i mušricima, koji se pripisuju islamu, pa se onda otvori nova rasprava oko svega toga?!

Kada će se i kako nakon svega ovoga otvoriti vrata za tekfir onoga koji ne tekfiri tagute i mušrike, a on nije ostvario značenje šehadeta la ilahe illallah, kojim čovjek biva muslimanom po idžma'u svih vjerovjesnika i muslimana?! Allahu dragi, pa zar ne vidite o čemu se ovdje radi i šta ovo sve znači i šta iz njega proizilazi!? Žalosna je „argumentacija“ El-Maqdisija koji je riječi Uzvišenog Allaha:

...فر بالطاغوت ويؤمن باهلل فقد استمسك بالعروة الوثقىفمن يك

47

Ko zanevjeruje u taguta i vjeruje u Allaha prihvatio se za najčvršću vezu... - dio prijevoda poznatog ajeta, uzeo kao dokaz da tekfir taguta nije uvjet ispravnosti osnove tevhida, rekavši da se, pošto pojam tagut takođe obuhvata predmete i neživa bića, razumije da značenje „zanevjerovanja u taguta“ ne sadrži u sebi značenje tekfira, jer neživa bića i taguti se ne tekfire i nisu zadovoljni da budu obožavani uz Allaha.

Velika je ovo smjelost na riječi Uzvišenog i vjeru svih poslanika, 'alejhimu-s-selam! Odgovor na ovo je da se kaže da pojam „et-taghut“ u ajetu, s obzirom da je spomenut sa određenim članom, sveobuhvatnog karaktera, i kao takav u realnosti obuvhata svaku jedinku razumnih taguta i taguta predmeta.

S obzirom da je tagut onaj koji je zadovoljan da bude obožavan uz Allaha i da je mušrik onaj koji je zadovoljan da obožava drugog mimo Allaha, pa je taj opis za njih zajednički, ovaj ajet takođe ukazuje na tekfir mušrika, obožavatelja taguta. Što se tiče predmeta i neživih bića, koje mušrici obožavaju, oni iz propisa tekfira izlaze dokazom razuma i za to nije potreban dodatan vjerski tekst, kao što nije bio potreban da bi se shvatilo da vjetar kojeg je Uzvišeni Allah poslao kao kaznu 'Adovom narodu, koji je „uništio sve“, nije uništio sve ono što se zna da ne uništava, poput Sunca, Mjeseca, njihovih kuća koje su preostale, pjeska lično i tako dalje.

Na kraju, skrećem ti pažnju na to da je jedan od razloga zbog kojih je El-Maqdisi

pogriješio u ovoj mes'eli to što nije napravio razliku između značenja osnove tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah, čijom spoznajom i radom po njoj čovjek postaje muslimanom, i propisa, svejedno bili akidetski ili praktični, koji su izvan osnove tevhida, poput neki akidetskih pitanja, u kojima su pogriješile islamske sekte, ili neznalice o propisanosti namaza ili zabrani bluda, ako su manje poznate, ili tekfira ostavljača namaza i slično. Nije napravio razliku među njima kada je u pitanju propis onoga koji ne tekfiri mušrike i tagute iako je u jednoj od fusnota u „Tridestnici...“ skrenuo pažnju na to da „selefije“ koje ne tekfire tagute njihov islam dokazuju govorom učenjaka o islamskim sektama, spuštajući ga na tagute i mušrike, pa je vjerovatno nesvjesno upao u grešku sličnu njihovoj. Oni su takvim citatima ostavili islam tagutima i mušricima a on onima koji ne tekfire tagute i mušrike.

Zbog toga si mogao zateći cmizdravca (Ibn_Tevhid) kako prenosi citate iz

„Tridestnice...“ gdje El-Maqdisi prenosi govor učenjaka selefa i khalefa o onome koji ne tekfiri zagovornike stavova islamskih sekti, primjenjivajući ga nad onim koji ne tekfiri tagute i mušrike.

U nastavku ćemo se upoznati sa zlim posljedicama, koje proizilaze iz Maqdisijevog stava (levazim), što će biti ponovan dokaz neispravnosti temelja iz kojeg proizilaze, a iz istine ne proizilazi osim istina, a nakon toga planiram navesti jednu važnu fetvu Ibn Džibrina vezanu za ovu temu. Pa nek' je Allah na pomoći!

48

Neispravni levazimi Maqdisijevog stava

Jedan od načina putem kojih se efektivno ukazuje na neispravnost nečijeg mišljenja je metoda ukazivanja na ono što iz njega neminovno proizilazi, jer iz istine ne proizilazi neistina, dok je neispravnost levazima koji proizilaze iz neke osnove ukazatelj na neispravnost osnove iz koje su rezultirali. Pošto ih je El-Maqdisi lično spomenuo, govor koji će doći, kako se to njemu čini, se tiče „muvehhida-muslimana“ iz slijedeće dvije skupine:

1) kategorija ehlul-fetre koja živi u mjestima i vremenima u kojima nisu u stanju

doći do tekstova Objave; 2) kategorija onih koji su tek primili „islam“.

Izvoli „levāzime“ njegovog stava, pa sam presudi: Muvehhid je onaj koji ne zna da pri sebi nema osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, o kojoj će čovjek biti pitan u kaburu:

onaj koji ne vjeruje da Allah postoji ili to kaže i u to poziva;

onaj koji vjeruje ili kaže da postoji više Allaha ili Stvoritelja;

onaj koji vjeruje ili kaže da Uzvišeni Allah nije opisan osobinama savršenstva;

onaj koji vjeruje da je neko stvorenje opisano osobinama i djelima Uzvišenog Gospodara;

onaj koji ne vjeruje da jedino Allah zaslužuje da bude obožavan ili to kaže ili u to poziva;

onaj koji vjeruje da Iblis zaslužuje da bude obožava mimo ili uz Allaha;

onaj koji vjeruje ili kaže da je Iblis bolji od Allaha;

onaj koji Uzvišenog Gospodara mrzi iz dna duše;

onaj koji dan i noć psuje Allaha i značenje osnove tevhida, na tome osvane i omrkne;

onaj koji mrzi Allahovu Istinu, a voli šejtanovu zabludu ili to kaže;

onaj koji obožava Iblisa dan i noć;

onaj koji kaže da Allah ima ženu, sinove i kćerke u tjelesnom smislu;

onaj koji tvrdi da obožava Allahove sinove i kćerke;

onaj koji tvrdi da je stvoreno Allah lično (vahdetu-l-vudžūd);

onaj koji vjeruje da se Allah djelimično sjedinio sa stvorenim (ittihād);

onaj koji vjeruje da se Allah utjelovio u stvorenom apsolutno ili djelimično (hulūl);

onaj koji je ogrezao u omalovažavanju značenja osnove vjere;

onaj koji se pob'o na glavu ubivši se dokazujući mu da ne vjeruje da je značenje osnove tevhida istina;

onaj od čijih širkova i kufrova ti se želudac okreće;

49

Iblis se pojavi pred čovjekom i pred njim izgovori i uradi sve svoje kufrove, i ovaj ga ne tekfiri, time nije postao kafir sve dok ne porekne, zaniječe, odbije, ili prkosi vjerskim tekstovima u kojima je Iblis protekfiren, i u njegovom netekfirenju Iblisa pored svega toga nema nikakvih problema za njegovu spoznaju značenja osnove tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah, a time i za njegov tevhid! Te mnogi drugi vidovi kufra od čijeg spomena se zgražavam.

S druge strane, ako za ispravnost aslu dinil islama nisu uvjetovali da osoba

vjeruje da taguti i mušrici nemaju pri sebi osnovu tevhida, koja je značenje šehadeta la ilahe illallah, te da zbog toga nisu muvehhidi-muslimani, taj stav ih, pošto se ne smije praviti razlika između rukna negacije i potvrde, bez sumnje, obavezuje na to da kažu da osnovu tevhida pri sebi ima i time biva muslimanom-muvehhidom onaj koji:

ne zna da je onaj koji je ostvario značenje osnove islama i tevhida musliman muvehhid;

onaj koji je saznao da meleki dan i noć neprestano obožavaju samo Allaha, da se u tome ne umaraju, i da im to nikad ne dosadi, a ne zna da su meleki muvehhidi.

Sve to naravno pod uslovom da ne poznaje vjerske tekstove u kojima je Uzvišeni

Allah čovjeka i meleke koji su ostvarili osnovu tevhida ocijenio muvehhidima, ali je na primjer od nekog čuo da meleki obožavaju samo Allaha i da Mu nikog ne pridružuju.

Ako bi neko rekao kako da ne zna da su meleki koji obožavaju samo Allaha

muvehhidi, odgovorilo bi mu se kako da ne zna da onaj koji obožava drugog mimo Allaha nije muvehhid?!

Iz njihovog mišljenja proizilazi da u osnovu tevhida ne ulazi vjerovanje da je osnova tevhida Allahov din, čije značenje je čistoća od svakog velikog širka i obožavanje samo Allaha, Jednog, Jedinog. To zbog toga što onaj koji to zna i vjeruje neminovno zna da mušrik nije musliman, bez obzira na neznanje mušrika, jer veliki širk je veliki širk bilo to iz neznanja ili nakon uspostave poslaničkog argumenta.

Prema zagovornicima ove odvratne novotarije će se osobe koje ne znaju da spomenuti nisu sljedbenici osnove tevhida, na koju ukazuje šehadet la ilahe illallah, vječno kupati u džennetskim rijekama i piti iz njih, uz vjerovjesnike i dobre ljude, a meleki će im donositi poklone i ulaziti na svaka vrata, a džennetska vrata su uvijek otvorena, a ja i moja braća smo zbog našeg uvjerenja da je tekfir svakog mušrika i taguta uvjet ispravnosti osnove tevhida, džehennemska paščad, haridžije, neo-haridžije, rafidije, novotarci, munafici, ekstremisti, koji nemaju nikakvo pravo na opravdanje neznanjem i njegovim pratiljama, protiv kojih je svaka metoda ratovanja propisana. Majka ih oplakala!

50

Nakon svega ovoga, preostaje li razumnim zagovornicima ove opasne novotarije bilo šta drugo do to da prihvate Istinu!? Ovim sam završio kritiku Maqdisijevog stava.

Ko je u stanju da mi dokaže da sam pogriješio u shvatanju i prikazu suštine Maqdisijevog stava, neka me poduči! Unaprijed molim Uzvišenog Allaha da ga u tome pomogne.

Hvala Allahu i neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu i ashabe. Nastaviće se, inšaAllah...

Molim Uzvišenog Allaha Njegovim najljepšim imenima i najuzvišenijim svojstvima da nas i El-Maqdisija uputi na Pravi Put i da nam uljepša završetak na ovome svijetu! Amin!

51

Je li moguće da propisivač zakona u parlamentu

taguta ne postane tagutom?

Notorni džahil i neprijatelj tewhida, Idriz Bilibani, tvrdi da, kada parlamentarac koji se

pripisuje islamu, izbjegne zaklinjanje na poštivanje ustava, njegovih članova i zakona

koji se suprotstavljaju Šerijatu, ćutnju na kufr, tako što će ispoljiti protest ili

nezadovljstvo na kufr koji je izrečen u njegovom prisustvu, i propisivanjem zakona

„koji se suprotstavljaju Šerijatu“, u demokratskim parlamentima današnjice,

propisivanjem zakona koji se ne suprotstavljaju Šerijatu, nije upao u veliki širk i

tagutijet i time nije postao mušrikom i tagutom. Bilibani ovim svojim stavom odvraća

od Allahova puta, iskrivljujući sliku o suštini participiranja u demokratskim

parlamentima današnjice, znajući da je Uzvišeni Allah naredio da se učini kufr

(naredio nevjerstvo) u svakog taguta kojeg ljudi obožavaju, a ovdje se radi o tagutu

hukma. Iz njegovog mezheba proizilazi da je participiranje u demokratskim

parlamentima današnjice, pod ovim uslovima, s obzirom da nije veliki širk niti veliki

kufr, dozvoljeno u nuždi mimo prisile. Tvrdnja suprotnog je očigledna proturiječnost.

Ova fetva Ebu-l-Mundhira Eš-Šenqitija, jednog od članova šerijatske komisije

webportala Minber Tewhida i Džihada, odgovara na ovu, danas, veoma proširenu

zabludu. Obradovala nas je vijest da se neki od vođa zablude i glavešina smutnje, sa

naših područja, ne slažu sa Bilibanijem po ovom pitanju.

Administracija El-Tewhid Portala

السالم عليكم ورمحة اهلل وبركاته، مقدمة

Uvod

قد رأيت آراء خمتلفة حول مشروعية التصويت يف اإلنتخابات الربملانية. من العلماء من يوجبه على أنه نوع من أنواع األمر باملعروف والنهي عن املنكر ومنهم من حيرمه بناء على أنه مبين على اختاذ مشرعا

من دون اهللPrimjetio sam različita mišljenja oko propisa glasanja na parlamentarnim izborima. Među ulemom ima onih koji ga smatraju obaveznim, kao jedan od načina naređivanja

52

na dobro i odvraćanja od zla, a ima i onih koji ga zabranjuju jer se zasniva na uzimanju zakonodavca (propisivača) mimo Allaha.

القول الثاين وأنه ال يوز أن يتخذ مشرعا من دون اهلل وأن التصوت لعضو الربملان هو وحنن نر :اختاذه مشرعا من دون اهلل وقد اختذه إله من دون اهلل إذ التشريع حق من حقوق اهلل كما قال تعاىل

ي علمحون ال النااس أكث ر ول كنا القيمح ينح الد ذلك إيااهح إالا ت عبحدحوا أالا أمر لله إالا احلحكمح إن Mi smo na stavu drugog mišljena i da nije dozvoljeno uzeti nekog drugog mimo Allaha za zakonodavca i da je glasanje za člana parlamenta (parlamentarca) uzimanje istog za zakonodavca mimo Allaha i da ga je uzeo za boga mimo Allaha, pošto je zakonodavstvo pravo od Allahovih prava, kao što je rekao Uzvišeni: “Zaista hukm (sud, vlast) ne pripada osim Allahu, naredio je da ne obožavate nikog osim njega. To je prava vjera, ali većina ljudi ne zna.”

تعاىلوقال I rekao je Uzvišeni:

وال يحشركح يف ححكمه أحد I ne uzima (Allah) za saučesnika u svom hukmu (sudu, vlasti) nikoga.

فنسأل هذه األسئلة مبنيا على هذا الرأيStoga postavljamo ova pitanja na osnovu ovog mišljenja.

:السؤال األولPrvo pitanje:

حكم املسلم من أعضاء الربملان ينوي ويعلن أنه لن يشرع حكما خيالف الشريعة ولن يستخدم ما منصبه إال ليصوت ألحكام توافق حكم اهلل وضد األحكام اليت ختالف الشريعة؟

Kakav je propis muslimana, člana parlamenta (parlamentarca), koji nijeti i obznanjuje da on neće propisivati (donositi) zakon suprotan Šerijatu i neće koristiti svoju funkciju (položaj) osim da glasa za propise koji se podudaraju sa Allahovim propisom, a protiv propisa koji se suprotstavljaju Šerijatu?

تعترب إختاذ مشرعا غري اهلل؟هل التصويت هلذا الربملاين املسلم الذي أعلن هذه النية يDa li se glasanje za ovog pralamentarca muslimana, koji je obznanio ovaj nijet smatra uzimanjem zakonodavca mimo Allaha?

53

هناك من يقول أن من واجبات اخلليفة تطبيق شرع اهلل. فيقولون لو أن هذا الربملاين ينطلق من هذا ف ما نو وأعلن، ال ميكن أن يسمى مشرعا ألنه إمنا حياول أن يفعل مبنصبه ما يفعله املنطلق وال خيال .اخلليفة مبنصبه

Neki kažu da je od obaveza halife da sprovodi Allahov Zakon. Pa kažu, ako bi parlamentarac polazio sa toga stanovišta i ne suprostavljao se onome što je zanijetio i obznanio, ne bi se mogao nazvati zakonodavcem, jer on pokušava da sa svojom funkcijom (položajem) uradi ono što i halifa radi sa svojom.

فيقولون أنه بالنسبة للتشريع هو ال يعمل شيئا ال يفلعه اخلليفة. حنن نعلم أن هناك فرق كبري بني ملاين يف النظام الدميقراطي أن يشرع من خالل منصبه خبالف اخلليفة الذي املنصبني إذ أنه ميكن للرب

ال يشرع وإمنا يطبق الشريعة، فبقبول الربملاين هذا املنصب فقد قبل منصبنا ميكنه أن يشرع ما خيالف .الشريعة خبالف اخلليفة إذ ال ميكنه التشريع

Pa kažu, da što se tiče zakonodavstva, on ne radi ništa što ne radi i halifa. Mi znamo da postoji velika razlika između dvije funkcije (položaja), pošto parlamentarac u demokratskom uređenju može propisivati (donositi) zakone (ozakoniti propise) za razliku od halife koji ne propisuje već samo sprovodi Šerijat. Prihvatanjem te funkcije (položaja), parlamentarac je prihvatio funkciju (položaj) s kojim može propisati (ozakoniti) nešto što je u suprotnosti sa Šerijatom, suprotno halifi koji ne može propisivati (donositi zakone).

املسلمني يف مصر الذين أقسموا باهلل عند افتتاح الربملان أهنم لن وماذا نقول بالنسبة للربملانيني يستخدموا مناصبهم لتأييد أي قانون وضعي. فهل يعترب من يفعل هذا مشرعا من دون اهلل وهل

التصوت له يعترب اختاذه مشرعا من دون اهلل؟I šta da kažemo za parlamentarce muslimane u Egiptu koji su se prilikom otpočinjanja rada parlamenta zakleli Allahom, da neće koristiti svoju funkciju za pomaganje ijednog, od strane ljudi donešenog, zakona? Da li se onaj ko postupi tako smatra zakonodavcem mimo Allaha i da li se glasanje za njega smatra uzimanjem za zakonodavca nekog drugog mimo Allaha?

:السؤال الثاينDrugo pitanje:

أحد حجج الذين يقولون ما جاء يف السؤال األول أن الشرك يف التشريع إمنا هو يف التشريعات اليت :ختالف الشريعة ويستدلون بقول اهلل تعاىل

54

Jedan od dokaza onih koji kažu ovo što je spomenuto u prvom pitanju je, da je širk u zakonodavstvu samo u propisivanju onoga što se suprostavlja Šerijatu i dokazuju to sa govorom Allaha uzvišenog:

اختاذحوا أحبارهحم ورحهبان هحم أربابا من دحون الله Uzeli su svećenike i monahe svoje za gospodare mimo Allaha.

عن عدي بن حامت قال: أتيت النيب صلى اهلل عليه وسلم ويف عنقي ،مع العلم بضعفه ،واحلديثاختذوا أحبارهم }صليب من ذهب فقال يا عدي اطرح عنك هذا الوثن ومسعته يقرأ يف سورة براءة

أحلوا هلم شيئا قال أما إهنم مل يكونوا يعبدوهنم ولكنهم كانوا إذا {ورهباهنم أربابا من دون اهلل .استحلوه وإذا حرموا عليهم شيئا حرموه. رواه الرتمذي وغريه

Kao i hadis, znajući za njegovu slabost, od Adijja bin Hatima, rekao je: Došao sam Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, a oko vrata mi okačen zlatni krst, pa je rekao: O Adijj, odbaci od sebe tog idola. I čuo sam ga da uči suru Beraa: “Uzeli su svećenike i monahe svoje za gospodare mimo Allaha”, rekao je što se tiče da ih nisu obožavali, ali bi kad bi im ohalalili nešto, i oni bi ga ohalaljivali a ako bi im zabranili nešto, i oni bi ga zabranjivali. Prenosi ga Tirmizi i drugi.

اختذوا أحبارهم }وكذلك ما جاء عن أيب البخرتي قال: سئل حذيفة رضي اهلل عنه عن هذه اآلية أكانوا يصلون هلم قال ال ولكنهم كانوا حيلون هلم ما حرم اهلل عليهم {ورهباهنم أربابا من دون اهلل

.أحل اهلل هلم فيحرمونه فصاروا بذلك أربابا. رواه البيهقي وغريهفيستحلونه وحيرمون عليهم ما Takođe ono što se prenosi od Ebu El-Buhterija, rekao je: Upitan je Huzejfe, radijAllahu anhu, o ovom ajetu: “Uzeli su svećenike svoje i monahe svoje kao gospodare mimo Allaha”, da li su se klanjali njima? Rekao je: Ne, ali su im dozvoljavali ono što im je Allah zabranio, pa su ga i oni dozvoljavali i zabranjivali ono što je im je Allah dozvolio pa su ga i oni zabranjivali. Tako su im postali gospodari. Prenosi ga Bejheki i drugi.

دل على أن الشرك يف التشريع إمنا هو يف تشريع ما خيالف شريعة اهلل من حتليل ويقولون أن هذا ي .احلرام وحترمي احلالل وليس فيما يوافق الشريعة

Kažu da to ukazuje da je širk u zakonodavstvu samo u propisivanju onoga što se suprostavlja Allahovom Šerijatu od dozvoljavanja zabranjenog i zabranjivanja dozvoljenog, a ne u onome što se slaže sa Šerijatom.

:ويستدلون أيضا بقوله تعاىلTo dokazuju i sa govorom Uzvišenog:

ين ما مل يأذن به اللاهح أم هلحم شحركاء شرعحوا هلحم من الد

55

Zar da imaju saučesnike (sa Allahom) da im propisuju od vjere ono što Allah nije dozvolio?

:ويقولون بأن ذكر هذه الشركاء إمنا جاء يف قوله تعاىلKažu da je spominjanje ovih saučesnika došlo u govoru Uzvišenog:

ما مل يأذن به اللاهح Ono što Allah nije dozvolio.

.للشريعة فال نعترب تلك املشرعني شركاءفإذا كانت هذه األحكام موافقة Pa ako su ti zakoni u skladu sa Šerijatom, nećemo te zakonodavce smatrati saučesnicima.

وكذلك يستدلون باإلمجاع على أن للحاكم أن يشرع يف األمور املسكوتة عنها يف الشريعة مثل قوانني .انني اليت ختالف الشريعة وليست التشريع يف حد ذاهتااملرور وغريها، فقالوا أن املكفر هي القو

Takođe to dokazuju sa konsenzusom da vladar može propisivati u stvarima koje su prešućene u Šerijatu, kao saobraćajni zakoni i drugi, pa kažu da su zakoni koji izvode iz vjere, oni zakoni koji se suprotstavljaju Šerijatu, a ne zakonodavstvo samo po sebi.

فبناء على ما سبق يقولون بأن من دخل الربملان مع إعالن النية بعدم مناصرة أي قانون خمالف .للشريعة ال ميكن أن يعترب مشرعا من دون اهلل وبأن التصويت له ال يعترب اختاذه مشرعا من دون اهلل

Na osnovu prethodno spomenutog kažu da onaj koji uđe u parlament, uz obznanjivanje nijeta da neće pomagati nijedan zakon koji se suprostavlja Šerijatu, ne može se smatrati zakonodavcem mimo Allaha i glasanje za njega se ne može smatrati uzimanjem istog za zakonodavca mimo Allaha.

فماذا نقول ملن يستدل هبذه األمور؟Pa šta da kažemo onima koji dokazuju sa ovim?

:السؤال الثالثTreće pitanje:

والذين يقولون ما سبق يستدلون أيضا بأن من دخل يف عقد ويف العقد شرط يوجب عليه خمالة عائشة رضي اهلل عنها الشريعة بفعل أو ترك فأصل العقد صحيح والشرط باطل. ويستدلون حبديث

املتفق عليه، ولفظ البخاري أهنا أرادت أن تشرتي بريرة، وأهنم اشرتطوا والءها، فذكر للنيب صلى اهلل عليه وسلم، فقال النيب صلى اهلل عليه وسلم: )اشرتيها فأعتقيها، فإمنا الوالء ملن أعتق(. وأهدي هلا

56

لى بريرة، فقال النيب صلى اهلل عليه وسلم: )هو حلم، فقيل للنيب صلى اهلل عليه وسلم: هذا تصدق ع .هلا صدقة ولنا هدية(. وخريت

Oni što govore prethodno spomenuto to dokazuju i sa tim da je sklapanje ugovora u kojem je šart koji obavezuje na suprostavljanje Šerijatu sa djelom ili izostavljanjem istog, u osnovi ugovor biva ispravan a uslov neispravan. To dokazuju sa hadisom od Aiše, radijAllahu anha, koji je mutefekun alejhi, a tekst je kod Buharije, da je htjela kupiti Beriru, ali su joj uslovili pravo na nasljedstvo, pa je to spomenuto Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao Vjerovjesnik sallallahu alejhi ve sellem: Kupi je, pa je oslobodi, zaista pravo na nasljedstvo pripada onome ko oslobodi (roba). I poklonjeno joj je meso pa je rečeno Vjerovjesniku sallallahu alejhi ve sellem: Ovo je sadaka, udjeljena Beriri, pa je rekao Vjerovjesnik sallallahu alejhi ve sellem: Ovo je njoj sadaka, a nama hedija, pa joj je dat izbor.

فيقولون مبا أن هذا املنصب ييز هلم تشريع القوانني اليت ختالف الشريعة، فهذا ال مينع من الدخول ريعة وال يكون مشرعا من دون اهلل كما أن عائشة عموما إذا نو وأعلن أنه لن يفعل ما خيالف الش

رضي اهلل عنها مل تعترب خمالة للشريعة مبوافقتها للعقد املذكور ألهنا نوت عدم اإللتزام بالشرط الباطل. فكيف نرد على هذه الشبهة؟

Pa kažu da, pošto ta funkcija dozvoljava donošenje (propisivanje) zakona koji se suprotstavljaju Šerijatu, to ne spriječava ulazak općenito ako zanijeti i obznani da neće raditi ono što se suprostavlja Šerijatu i da neće biti zakonodavac mimo Allaha, kao što se Aiša, radijAllahu anha, ne smatra onom koja se suprostavila Šerijatu njenim slaganjem sa spomenutim ugovorom, zato što je zanijetila da se neće pridržavati ništavnog uslova. Pa kako da odgovorimo na ove šubhe?

.سامنا على اإلطالة ولكن نريد أن نفهم هذه األمور جيدا كي نستطيع أن حنارب هذه الدعوةIzvinjavamo se zbog duženja, ali želimo dobro razumjeti ova pitanja kako bi se mogli boriti protiv ove dave.

.وجزاكم اهلل خريا السائل: أبو مسلم املسلم

Allah vas nagradio dobrim.

Pitalac: Ebu Muslim El-Muslim

57

اجمليب: اللجنة الشرعية يف املنربOdgovara: šerijatska komisija Minbera (internet stranica)

بسم اهلل الرمحن الرحيم . احلمد هلل رب العاملني والصالة والسالم على النيب الكرمي وعلى آله وصحبه أمجعني

هناك حقيقة يتجاهلها الكثري من املروجني للمشاركة يف االنتخابات وهي أن القضية تتعلق باملشاركة االنتخابات إال بعد اخلضوع هلذا النظام يف نظام يعل احلكم لغري اهلل, وأنه ال ميكن املشاركة يف هذه

. والتسليم بالتحاكم إليهPostoji suština koju ne poznaje većina zagovarača učestvovanja u izborima, a to je da je slučaj povezan sa učestvovanjem u sistemu (uređenju) koji daje hukm (sud, vlast) nekom drugom mimo Allaha, i da nije moguće učestvovati u tim izborima, osim nakon podređenosti tom sistemu i predavanju sa parničenjem pred njim.

. وذالك شرط للتصريح ألي حزب بالعمل السياسيI to je uslov za dozvolu bilo kojoj stranci za političko djelovanje.

نتخابات ال يستطيعون أن حيذروا الناس من الدميقراطية ألن ما ميارسونه هو وهم حني يشاركون يف اال . الدميقراطية بعينها

I oni prilikom učestvovanja na (u) izborima ne mogu upozoravati ljude na demokratiju kad je ono što oni lično praktikuju demokratija.

اركة يف هذا النظام والرضى به والتسليم له بغض النظر عن كون إذن فاملشكلة تكمن يف جمرد املش . النواب سيشرعون أم ال

Znači da je problem samo učestvovanje u tom sistemu i zadovoljstvo sa njim i predanost njemu, bez obzira da li će zastupnici propisivati ili ne.

ىل الربملانات عمل مكفر ألنه يعين الرضا هبذه الوميفة واإلقرار هبا, لذالك نقول: إن جمرد االنتساب إ .والرضا بالكفر كفر

Zato kažemo: Već samo pripisivanje parlamenitma je djelo koje izvodi iz vjere, zato što podrazumjeva zadovoljstvo sa tim zanimanjem (profesijom) i potvrđivanje istog, a zadovoljstvo sa nevjerstvom je nevjerstvo.

58

والربملاين يكفر بعينه, إذا توفرت يف حقه الشروط وانتفت املوانع, سواء شرع أو مل يشرع, ألن واملمارس للتشريع مشرع بالفعل, وال فرق يف احلكم بني الفاعل املنتسب إىل الربملانات مشرع بالقوة,

, بالفعل والفاعل بالقوةI parlamentarac se tekfiri lično, ako se po pitanju njega ispune uslovi i otklone prepreke, bez obzira da li je propisivao ili ne. Zato što je onaj koji se pripisuje parlamentima, zakonodavac sa snagom (moć nametanja zakona), a primjenjivač zakonodavstva je zakonodavac na djelu (praktičar, sprovodilac). Nema razlike u propisu između (direktnog) počinioca djelom i (indirektnog) počinioca sa snagom.

فالسيف يف غمده يسمى صارما، وعند حصول القطع به يسمى صارما، وهو يف الغمد صارم بالقوة، .وعند حصول القطع صارم بالفعل

Sablja se u svojoj korici (kad je oštra) zove sarim, i kad se sa njom sječe se zove sarim, dok je u koricama se zove sarim sa snagom, a dok sječe zove se sarim djelom (sječenjem kojim ukazuje na svoju snagu i oštrinu).

بيته وهو غافل عن السالح كما تنسحب عليه وهو والعدو احملارب تنسحب عليه أحكام احلرابة يف . حامل سيفه يف املعركة

Nad neprijateljem ratnikom se primjenjuju propisi ratovanja i dok je u svojoj kući i nije naoružan, kao što se primjenjuju nad njim dok nosi svoju sablju u bitci.

م شرع اهلل فال ينبغي له املشاركة يف هذه الربملانات القائمة على مبدأ وكل من يسعى بالفعل إىل حتكيالتصويت وحتكيم األغلبية, ألن اللجوء إليها يعين إخضاع الشريعة لالستفتاء والتصويت, والشريعة

. موضوعة على اإللزام ال على التخيريSvako ko žuri djelovanjem prema suđenju (vladanju) Allahovim zakonom, ne priliči mu učestvovanje u ovim već uspostavljenim parlamentima sa stanovišta glasanja i vladanja većine, jer pribjegavanje njima znači potčinjavanje Šerijata referendumima i glasanju, a Šerijat je predmet obavezivanja a ne biranja.

وانني املخالفة لشرع اهلل لن يكون عن طريق هذه الربملانات الشركية وإقرار القوانني من إن التصدي للقوإمنا يكون باعتزاهلا واملطالبة بالقضاء عليها والتحاكم إىل شرع اهلل مباشرة عن خالهلا باسم الشعب,

. طواعية وخضوعOdupiranje zakonima koji su u suprotnosti Allahovom zakonu ne može biti putem ovih (širkijskih parlamenata) parlamenata širka i priznavanja zakona u njima u ime

59

naroda, nego će biti sa udaljivanjem od njih i traženjem njihovog ukidanja i suđenja direktno Allahovim zakonom dobrovoljno i sa predanošću.

الربملاين باخلليفة فهي مغالطة واضحة يريد أصحاهبا القفز على حقيقة الفرق بني أما ماولة تشبيه . السلطة التشريعية والسلطة التنفيذية

A što se tiče pokušaja poređenja parlamentarca sa halifom, pa to je jasna zabluda onih koji sa njom žele prelaženje preko suštine razlike između zakonodavne i izvršne vlasti.

. فاخلليفة مهمته هي تنفيذ ما هو مقرر من األحكام الشرعيةTako je halifina okupacija izvršavanje onog što je utvrđeno od Šerijatskih propisa.

عية وإن كان حيق له تقنني اإلجراءات اإلدارية فمن شرط ذالك أن يكون مندرجا حتت األحكام الشر . ال أن يكون ضدها أو خارجا عن سيطرهتا, وهو هبذا املعيار ال يعترب سلطة تشريعية

I ako mu je dozvoljeno propisivanje upravnih postupaka, tome se uslovljava da bude u okvirima Šerijatskih propisa a ne suprotan njima ili van njihovih okvira i on se po tom kriteriju ne smatra zakonodavnom vlašću.

أما الربملاين فهو يعترب سلطة تشريعية بالفعل ألنه غري مقيد بسلطة تشريعية فوقه وكل ما يقرره .يكتسب وصف التشريعات

A što se tiče parlamentarca, on se smatra zakonodavnom vlašću na djelu zato što nije ograničen sa zakonodavnom vlašću iznad njega i sve što potvrdi dobija opis zakonodavstva.

اما قوهلم: "الشرك يف التشريع إمنا هو يف تشريع ما خيالف شريعة اهلل من حتليل احلرام وحترمي احلالل وليس فيما يوافق الشريعة" فهو ال ينسحب إال على التقنينات واإلجراءات اإلدارية يف مل االنطالق

. من مبدأ التحاكم للشرع واخلضوع لهA to se tiče njihovog govora da je širk u zakonodavstvu u propisivanju onoga što je suprotno Allahovom Šerijatu, od ohalaljivanja harama i oharamljivanja halala i da nije u onom što se podudara sa Šerijatom, ono se ne primjenjuje osim na zakonima o upravnim postupcima, pod okriljem polaska sa stanovišta suđenja (vladanja) po Šerijatu i potčinjavanja njemu.

وأما ما حيدث يف الربملان من تشريع فهو إمنا حيدث باسم الشعب وانطالقا من اخلضوع إلرادته ولو .كانت خمالفة لشرع اهلل

60

A to što se dešava u parlamentu od zakonodavstva, to se dešava u ime naroda, polazeći od potčinjavanja njegovom htjenju, pa makar bilo suprotno Allahovom Zakonu.

والدليل على ذالك أن هؤالء الربملانيني ال يستطيعون فرض ما يوافق الشريعة وال رفض ما خيالفها إذا . يكونوا هم األغلبية, إذن فاخلضوع يف هذا الربملان لألغلبية وليس هلل تعاىلمل

A dokaz za to je da ovi parlamentarci ne mogu obavezati ono što se podudara sa Šerijatom, a odbiti ono što mu se suprostavlja ako nisu većina, što znači da je potčinjavanje u parlamentu većini, a ne uzvišenom Allahu.

وتشريع ما يوافق الشريعة ال بد أن يكون حتت عباءة الشريعة وانطالقا من اخلضوع هلا وإال كان ذالك . يعين االنطالق من سلطة تشريعية أخر غريها وهذا هو حال الربملانات

A propisivanje onog što se podudara sa Šerijatom mora biti pod plaštom Šerijata polazeći sa potčinjavanja njemu, u suprutnom će to značiti polaženje sa neke druge zakonodavne vlasti, a to je stanje parlamenata.

إن التحاكم إىل شرع اهلل عبادة وقربة والعبادات والقرب ال يقبل منها إال ما كان خالصا هلل تعاىل, !وال يكون اإلخالص باطن الشرك ص ال يتمعان, فال يكون الشرك ماهر اإلخالصوالشرك واإلخال

Zaista je tahakum pred Allahovim zakonom ibadet i približavanje (Allahu), a ibadeti i približavanje se ne primaju osim ako su iskreno (radi) Allahu(a), a širk i iskrenost se ne sastavljaju, stoga nije širk vanjština iskrenosti a ni iskrenost unutrašnjost (skriveno) širka.

مبعىن أنه ليس من اجملد أن تؤد العبادة يف شكل ماهره الشرك يف حني ان فاعلها يدعي رسوخ ! قدمه يف اإلخالص

Što znači da ne priliči obavljati ibadete na način koji je u vanjštini širk, dok onaj ko ih obavlja tvrdi da je čvrst u iskrenosti.

إناا أن زلنا إليك الكتاب باحلق (1)ت نزيلح الكتاب من اللاه العزيز احلكيم }والدليل على ذالك قوله تعاىل:ين ال للاه الدينح اخلالصح والاذين اختاذحوا من دحونه أولياء ما ن عبحدحهحم إالا أ (2)فاعبحد اللاه خمحلصا لهح الد

ن هحم يف ما هحم فيه خيتلفحون إنا اللاه ال ي هدي من هحو كاذب لي حقربحونا إىل اللاه زحلفى إنا اللاه حيكحمح ب ي ]3 - 1 الزمر:] {ار كفا

A dokaz za to je govor Uzvišenog: (Ovo je) spuštanje (Objava) Knjige od Allaha Silnog i Mudrog (1) Zaista smo ti spustili knjigu sa istinom, pa obožavaj Allaha iskerno mu ispovjedajući vjeru. (2) A zar da ne bude (samo) Allahu vjera iskreno, a oni što su uzeli

61

mimo njega zaštitnike, ne obožavamo ih osim da bi nas približili Allahu što više, zaista će Allah presuditi njima u onom u čeme su se razišli, zaista Allah neće uputiti ko je lažljivac i veliki nevjernik. (Prijevod značenja Ez-Zumer 1-3)

. ففي هذه اآلية إبطال لكل عمل ماهره الشرك وإن ادعى صاحبه اإلخالصU ovom ajetu je poništavanje svakog djela čija vanjština je širk, pa i kad bi njegov počinilac tvrdio da je iskren.

نا فيقولون بصريح العبارة: "يا ومثال ذالك يف زماننا بعض القبوريني الذين يستغيثون باألموات يف زمان" مبخاطبته وتوجيه الدعاء له وعندما نناقشهم يف ذالك يدعون اهنم يتوسلون به إىل اهلل ...شيخنا ! تعاىل

A primjer tome su neki od (obožavalaca kaburova) kuburije, koji traže pomoć od mrtvih u našem vremenu i kažu jasnim govorom: “O šejhu naš...”, sa obraćanjem njemu i upućivanjem dove njemu, kad se raspravljamo sa njima o tome, tvrde da sa njim traže od Allaha Uzvišenog.

فقوهلم: "من دخل الربملان مع إعالن النية بعدم مناصرة أي قانون خمالف للشريعة ال ميكن أن يعترب وع الربملاين للمبدأ الذي ينطلق منه الربملان يعل كل ما يصدر عنه من مشرعا" قول باطل ألن خض

. تشريعات خمالفا لشرع اهلل, ولو مل يكن ملتزما باملبدأ الذي خيضع له الربملان ملا دخلهTako je njihov govor: “Ko uđe u parlament sa obznanjivanjem nijeta, da neće potpomagati bilo koji zakon suprotan Šerijatu, ne može se smatrati zakonodavcem”, ništavan govor, zato što potčinjavanje parlamentarca, sa stanovišta parlamenta, čini sve što od njega izdaje od propisivanja zakona suprotnih Allahovom Zakonu, pa kada se ne bi pridržavao polazišta kojem se potčinjava parlament, ne bi ni ušao u njega.

أما قوهلم بأن: "من دخل يف عقد ويف العقد شرط يوجب عليه خمالفة الشريعة بفعل أو ترك فأصل العقد صحيح والشرط باطل" فهذا الكالم يكون صحيحا لو أن العقد يف نفسه مباح, أما إذا كان

. باطل والشرط باطلالعقد يف نفسه مرما فالعقد يف نفسه A što se tiče njihovog govora: “Ko uđe u ugovor, a u ugovoru se nalazi uslov koji obavezuje (iz kojeg proizilazi) suprostavljanje Šerijatu sa djelom ili ostavljanjem istog, te je osnova ugovora da je ispravan, ali je šart ništavan”, taj je govor ispravan kad bi ugovor bio dozvoljen sam po sebi, ali ako bi ugovor sam po sebi bio zabranjen, ugovor i šart bivaju ništavnima.

.مثال ذالك لو أن رجال تزوج مرما له على شرط أن ميهرها مخرا او حنوها فالعقد باطل والشرط باطل

62

Primjer za to je kad bi čovjek oženio onu sa kojom mu nije dozvoljen brak, sa uslovom da joj za mehr da alkohol ili slično tome, pa su i ugovor i uslov ništavni.

: وقد بينت أن املشاركة يف هذه الربملانات املانع هلا عدة اسباب منهاI pojasnio sam da je učestvovanju u ovim parlamentima prepreka nekoliko uzroka od kojih su:

. أهنا تعين من الناحية العملية إقرار النظام الدميقراطي واخلضوع له1. 1. Da sa praktične strane podrazumijeva potvrđivanje demokratskog (uređenja) i potčinjavanje njemu.

. يتناىف مع اخلضوع والتسليمأهنا تعين اإلقرار بإخضاع الشريعة للتصويت وهذا 2. 2. Da podrazumijeva potrvrđivanje podloženja Šerijata glasanju, a to negira potčinjavanje i predanost (njemu)

. أهنا تعين املشاركة يف التشريع3. 3. Da podrazumijeva učestvovanje u propisivanju

. ميارس التشريع بالفعل( له حكم املشرع بالفعل وذكرت أن املشرع بالقوة )وهو الذي الI spomenuo sam da zakonodavac sa snagom (a on je taj koji ne sprovodi zakonodavstvo djelom) ima propis kao i zakonodavac djelom.

اركة يف الربملانات وحىت لو افرتضنا, تنزال, أن املشرع بالقوة ال يلحق املشرع بالفعل يف احلكم ,فإن املشتبقى ممنوعة للسببني األولني, وعليه يكون الدخول فيها من باب الدخول يف العقود املمنوعة ال من

فال يصح يف هذه احلالة االستدالل حبديث بريرة, أو بأن "العقد باب الدخول يف العقود املباحة, ".صحيح والشرط باطل

Pa čak i kada bi pretpostavili, popuštajući, da se zakonodavac sa snagom ne spaja sa zakonodavcem na djelu u propisu, samo učestvovanje u parlamentima ostaje zabranjeno zbog prva dva uzroka, pa će biti ulazak u njih pod naslovom ulazka u zabranjene ugovore a ne pod naslovom ulazka u dozvoljene ugovore, pa nije ispravno u tom slučaju dokazivati sa hadisom Berire i sa (pravilom): “ugovor je ispravan a šart je ništavan”.

فالشرط الذي يتحدثون عنه ال وجود له ألن قوانني اللعبة الدميقراطية ...واستدالهلم هذا ليس يف ملهقة للشريعة وال تفرض عليه خمالفتها لكنها تشرتط أن يكون ذالك تسمح للربملاين بتشريع قوانني مواف

63

انطالقا من مبدأ اخلضوع إلرادة الشعب وهو ما حيدث بشكل إلزامي عن طريق اخلضوع حلكم .األغلبية

I to dokazivanje nije na mjestu, jer šart o kojem govore nije prisutan, jer zakoni demokratske igre dozvoljavaju parlamentarcu propisivanje zakona koji su u skladu sa Šerijatom i ne obavezuju ga da im se suprostavlja, ali uslovljavaju da to bude sa stanovišta potčinjenosti narodu, a to se dešava u vidu obavezivanja putem potčinjavanja hukmu (sudu, vlasti) većine.

وهلذا أنبه إىل أن إعالن الربملاين انه لن يشرع إال ما يوافق الشريعة ال يعين كفره بالدميقراطية وال يعين .كفره بالتحاكم إلرادة الشعب, ألن قوانني اللعبة الدميقراطية تسمح له بذالك

Zato napominjem da obznanjivanje parlamentarca da neće propisivati (donositi zakone) osim one koji se podudaraju sa Šerijatom, ne znači njegovo nevjerstvo u demokratiju i nevjerstvo u suđenje htjenja (volje) naroda, zato što su zakoni demokratska igra koja im to dozvoljava.

يتحقق إال من خالل اعتزال املنظومة واحلقيقة أن الكفر بالدميقراطية ورفض اخلضوع إلرادة الشعب ال . الدميقراطية برمتها وعدم املشاركة فيها بأي شكل من األشكال

A suština nevjerstva u demokratiju i odbijanja potčinjavanja htjenju (volji) naroda se ne ostvaruje osim prilikom udaljavanja od demokratskog sistema (uređenja), odbacivanja istog i neučestvovanja u njemu na bilo koji način.

واهلل أعلم واحلمد هلل رب العاملني

A Allah najbolje zna

I sva hvala pripada Allahu.

أجابه، عضو اللجنة الشرعية الشيخ أبو املنذر الشنقيطي

Odgovorio član Šerijatske komisije

Šejh Ebu-l-Mundhir Eš-Šenqiti