ODISTOGPISCA

TAMODALEKOISUSOVIMEMOARIISECCIVREMENA

KOJEUBIOKATARINUVIAROMANA

Copyright©2018,VukDraškovićCopyright©ovogizdanja2018,LAGUNA

PobednikudvabalkanskaiuVelikomratu.TvoracJugoslavijeisaveza među balkanskim državama. Prva žrtva fašizma uEvropi. Od Velikog Aleksandra veće je samo ogrešenje oAleksandra.

Autor

KućaKrsmanovića

Predzalazaksunca,usubotu,9.novembra1918,vrhovnikomandantsrpske vojske i vršilac kraljevske vlasti, regent AleksandarKarađorđević, stigao je u oslobođeni Beograd. Trebalo je da uprestonicudođedvadanaranije,ali jezamoljendasačekadokseneraščistebaremcentralneuliceporušenogispaljenoggrada,doksenepopravepokidane telefonske linije idokse, štonijebilonevažno,nepronađeiopreminekapristojnakućazaprestolonaslednika,jersuobakraljevskadvora,iStariiNovi,bilateškooštećena.

UBeogradjeujahaonakonju,uvećizbledelojmaslinastojuniformipešadijskog pukovnika, u kojoj je, kao mladić od dvadeset i četirigodine, 1912. poveo trupe na Otomansku imperiju, godinu danakasnijeporazioibugarskuvojsku,anarednogleta,kadjenjegovotac,kraljPetar,zbogbolesti i starosti,nasinaprestolonaslednikapreneokraljevska ovlašćenja, postao i vrhovni komandant armije maleKraljevineSrbije.Podzapovedništvommladogkraljevića,pešadijskogpukovnika, njegova vojska je začudila i zadivila i saveznike ineprijatelje, kada je, dva puta, do nogu potukla i ponizila višestrukobrojnijeinvazionetrupemoćneAustrougarskecarevine.NikadasunaSrbiju udarile i elitne pruske divizije, a bugarska vojska sa istoka,pešadijski pukovnik Aleksandar Karađorđević nije priznao poraz niprihvatio traženu predaju. Sa svojom vojskom, ministrima,poslanicima, sa državnom blagajnom, sa đacima, studentima, sanarodomkoji jeza topregnuće imaosnage, zaputioseu izbeglištvo.Ostatke svoje kraljevine vodio je kroz vrletnu i mrazom okovanuAlbaniju, ostavljajući desetine hiljadamrtvih u smetovima, žureći kamoruiFrancuzima,svojimratnimsaveznicima,kojibehujedinispas.Na grčkom ostrvu Krfu oporavio je armiju i prebacio je na Solunskifront.Uprobojtogfronta,uvihornipovratakuotadžbinu,krenuoje15.septembra, u zoru. „Hitajte, samohitajte, ne smete zastati ni trena i

pružitiprilikuneprijateljudaseosvesti ipribere!”,naredio jesvojimkomandantima. „Mnogo je ovo rizično”, rekao mu je komandantsavezničkihsnaga,francuskigeneralFranšed’Epere.

I, evo, samo četrdesetak dana od Aleksandrove naredbe o„vihornom povratku u Otadžbinu”, njegova vojska oslobodila je svuSrbiju. Nemce, Austrijance i Mađare sada srpske trupe gone krozPanoniju,prešlesu iprekoDrine,prodiruuBosnu,žurekaZagrebuiSloveniji, a jadranski bataljoni ka Crnoj Gori, Dubrovniku i Splitu.„Molim vas, Visočanstvo, naredite da naša vojska zastane, da se neudaljavaodSrbije,idemounepoznato”,tražiojevojvodaŽivojinMišić.„Idemounaše”,odgovoriomujevrhovnikomandant,satprenegoštose, na svomkonju, u pratnji samo jednog ađutanta i dvojice vojnika,pojavionatrguispredhotelaSlavije.

I da je hteo, jašući, da produži ka centru prestonice, on to nijemogao.Sjahaoje,aokupljenisvet,uglavnomstarci,ženeideca,gurkalisu jedni druge, damu se približe i da ga vide. Nikakvih pokliča, nitipesama,nitigalamenijebilo.Paralisaniodradostiizačuđenibrzinomkojom je stigla sloboda, u tišini, kao da su na sahrani, dočekali suAleksandra.Jednadevojčicapodarilamujebukethrizantema,zaustiladaneštokaže,zagrcnulaseizaplakala.Nionnijeništarekao.Poljubiojetodeteučelo,paukosu,izpukovničkogšinjelaizvukaomaramicuiprineojeočimadevojčice.Pešiceje,upadljivoizdvojenisprednaroda,išaokaTerazijamaikraljevskomdvoru,paprodužioKnezMihailovomulicom prema Sabornoj crkvi. Sunce je već bilo zašlo, novembarskimrakspuštaosenaBeograd.ŠapkanaAleksandrovojglavistarajeinanekolikomesta iskrzana, šinjel izgužvan, čizme iznošene iprašnjave,licemu stegnuto i potamnelo. „Dete naše napaćeno”, prošaputala jejednastarica,autojolovnojtišiniišapatjeodzvanjao.

SlužbablagodarenjaBoguzasrpskupobeduu tomstrašnomratuprejeličilananekimističniobred.Vodovizaelektričnoosvetljenjejošsu bili pokidani, pa su već gusti mrak, i u crkvi i u porti, prepunojnaroda, rasterivale hiljade sveća, žmirkala su upaljena kandila iodzvanjalo horsko pevanje Slava tebe, Gospodi! Iznenada, u crkvu jeuleteo jedan gavran, grakćući uzletao do kupole, odatle se, nagloprivijajućikrilauztelo,strmoglavospuštaoskorodoglavazačuđenogizaplašenogsveta.Mnogi zagalamiše i,mašući rukama,krenušeda tupticu, glasnika nesreće, isteraju iz crkve. Gavran izlete napolje, upomrčinu,aregentAleksandarreče:„Mojgavran,pratimeodpočetkarata.“

Ublizinicrkve,dokjeslužbatrajala,jedanfrancuskioficirvikaojeutelefonsku slušalicu, povremeno i psujući, jer se, na momente, vezaprekidala.

-DiktiramizBeograda...alo,alo,diktirampolakoiglasno,zapisujtesvakureč...oprostiteštopsujem...čimsepomerimnečujemvas...sadavasopetčujem...Tekstjezanaslovnustranu...alo,alo,dalimedobročujete? Ako veza pukne, zvaću ponovo. Idemo, žurim, pišite...AleksandarodSrbije.Kojeon?HanibaliliAleksandarVeliki?Ilijeonisrpski Bizmark i Garibaldi, koji hoće da ujedini Jugoslovene i stvoridržavu Jugoslaviju? Pre dve godine bio je Hanibal, kada je prekoalbanskih planina preveo svoju gladnu, bolesnu i polumrtvu vojsku.Nama, Francuzima, koji smo te mučenike dočekali u lukama južnogJadrana,podneojespartanskiraport:Srbijajepala,alinijepalanjenavojska,stavljamosepodfrancuskukomandu,dasaFrancuzimaidemousmrtilislavu!PišemovouBeogradu,devetijenovembar,Aleksandarjeucrkvi,Bogusezahvaljujenasvršetkurataisavezničkojpobedi.Zatupobeduonjenajzaslužniji.Naravno,našfrontpremaNemcimabiojecentralni,najvećiinajkrvaviji.Aliitajfrontjeprobijen15.septembra,kad je Aleksandar krenuo u proboj fronta kod Soluna. Od one davnebitke, kad je Aleksandar Makedonski razbio deset puta brojniju imoćniju silu persijskog cara Darija, ništa slično nije se ponovilo usvetskoj istoriji ratovanja... Alo, alo... Čuli ste, da li je potrebno daponovim?Uredu,nastavljam...PodviggrčkogAleksandraponoviojei,čak,nadvisioAleksandarodSrbijeiJugoslavije,kojustvara.Odmorna,u bunkere ukopana i najbolje naoružana, bugarska armija od tristahiljadavojnikarazbijenajezatridana.Mnogiodtihvojnikasuverovalida su skoro svi Srbi pomrli još u gudurama Albanije. „Bežimo, idumrtvaci”, govorili su, napuštali šančeve i bacali oružje. Nemci iAustrijanci nisu uspevali ni da se utvrde na novimpoložajima.Našakonjica jedva je sustizala srpsku pešadiju. Pred tom vojskom bili susamo Bog i raspamećena neprijateljska sila u paničnom bežanju...Pardon, šta kažete? U redu, ponavljam poslednje dve reči: paničnombežanju... Mogu li da nastavim? Vojnička genijalnost... izbacite to...Vojničkovizionarstvoineustrašivost,kojaječestofanatičnaivenčanasa smrću, u krvi su Aleksandrove porodice. Rodonačelnik dinastijeKarađorđević je Karađorđe, Crni Đorđe, seljak iz srca Srbije, koji jedigaoustanakprotivTurskecarevineiratničkomgenijalnošćuzadivioi našeg Bonapartu. Otac Aleksandrov, kralj Petar, koji je star i teškobolestan,jošjeuGrčkoj,nalečenju.Mi,Francuzi,pamtimogakaonašeg

poručnika, poručnikaKaru, kako smoga zvali, u ratuprotivPruske...Alo, alo, nešto ste pitali? U ratu protiv Prusa, protiv Nemaca, a neRusa... U redu, sredite to, nastavljam... Aleksandrovi komandanti suoficiri obrazovani na našim, nemačkim, austrijskim i ruskim vojnimakademijama.Nemau Evropi danas nimaršala ni feldmaršala iznadnjih.AskorosviAleksandrovivojnicisuseljaci,mnogiinepismeni.Oninisubranilisamosvojudržavuisvogkralja,iakoimjeborbenipokličZa kralja i otadžbinu. Branih su svoje njive, svoj hleb i muku, svojeporodice,groblja,crkve...Leteći,bukvalnoletećiodSolunakaSrbiji,kasvojimkućama,onisužurilidavidekojeodnjihovihpreživeo,jesuliimnjiveivoćnjacipodkorovom,dakaznetuđinskeubiceipljačkaše,daobnavljajuživot,svadbeipesmeusvojimselima.UovomeratunijebilozločinaravnihzločinimapoSrbijinivojnikazavetovanihpobediilismrtikaoštosuvojniciregentaAleksandra...Deotekstakojisledi,dase štampa masnim slovima... da, masnim slovima... PiramiduCentralnih sila minirali su Srbi i Francuzi, a Srbi prvenstveno,probojemSolunskogfronta,isvapiramidasesrušila.Priznajmotobezsujeteipoklonimosesrpskimjunacima!

Aleksandar je napuštao crkvu, a francuski oficir, koji je nekomediktiraosvojčlanakzanovine,iskoračiojeprednjegaisalutirao:

-VašeVisočanstvo,poručnikŽiskarSolovje,uredniklistaŽurnal.- Drago mi je, gospodine poručniče. Veoma sam zahvalan vašim

novinamanasvemuštopišuonama-osmehnuseAleksandaripružirukumladomporučniku.

-Vašetrupeprodirudalekoinaseverinazapad.Doklećeteići?- Dokle moramo. Do naše severne, zapadne i južne granice na

Jadranu.-MnogivasoptužujudastvaratevelikuSrbiju?-NevelikuSrbiju,negovelikuJugoslaviju,gospodineporučniče.-Imatelisnagezaostvarenjetogcilja?Vaširatnisaveznici,Italijani,

preteratomprotivvas.SlovenijaidalmatinskaobalaJadranapripadajunjima.Tvrdedaimjetodato1915,uLondonu.

-NismoniuLondonuniu1915.godini.Ratjezavršen,aratniciljSrbije bio je stvaranje Jugoslavije. Ujedinjenje tri lista naše narodnedeteline-Srba,HrvataiSlovenaca.

- Vaši ratni saveznici, Englezi, spominju i mogućnost stvaranjademokratske i republikanske unije između Austrije, Bosne iHercegovine,iHrvatskeodmaknuteodJadranskogmora.ImaliSrbijasnageiza,mogući,sukobsasvojimratnimsaveznicima?

-Našasnaganikadanijebilausili,negoupravdi,uvoljiodbraneonogaštojenaše.MipoštujemosveratnesaveznikeSrbijeineizmernosmoimzahvalni.UverensamdajeistiodnossaveznikapremaSrbiji.

-Hvalavam,Vaševisočanstvo.Vašfrancuskijesjajan.ŽivelaSrbija!- salutira poručnik, nakloni se i uđe među narod okoprestolonaslednika.

Pukovnik Jevrem Damjanović, ađutant vrhovnog komandanta,primeti nagli grč na licu Aleksandrovom. Istoga trena regent zavučelevurukuispodšinjela.Njegovvernipratilacjenaslutioštasedesilo.

-Jelitoono,Vaševisočanstvo?-upitašapatom.-Ono,Jevreme-odgovorimu.

I dalje u tišini, povorkaBeograđanadopratila jeAleksandradoKućeKrsmanovića. Tako su svi zvali gospodsku kuću, taj dvor naspramkraljevskihdvorova.Onajeizrataiokupacijesrpskeprestoniceizašlaneoštećena.Gradioje,zavladavinedinastijeObrenovića,nekitrgovacMarković,aodnjegajekupioAleksaKrsmanović,takođetrgovac,kojiseobogatioizvozomšljiva.Kućujedogradioipreurediopougledunakućebečkihgrofova.Umro je,bezporoda,uoči rata,akućuzaveštao„svom otačastvu”. Tradicija je bila u Kraljevini Srbiji da najbogatijiljudi,zaživota,imetakdarujudržaviiosnivajuzadužbinekojećečuvatiuspomenu na njih. Aleksa Krsmanović ni naslutiti nijemogao da ćebeskućnikkojićese,9.novembra1918,uselitiunjegovukuću,bitinikodrugidovrhovnikomandantsrpskevojske,mladikraljevićAleksandarKarađorđević.Uneviđenoj žurbi,KućaKrsmanovićapreuređena je ukraljevskidvor.Tridanaitrinoćiukućijevrveloodarhitekata,molera,parketara, keramičara, tesara, stolara, majstora za instalacije,telefonske,telegrafskeielektričnelinije.Nameštaj,skupocenetepihe,umetničke slike, žardinjere sa cvećem, poklanjale su najbogatijeporodice. Ništa od toga nije se moglo naći u predratnim prodajnimsalonima. Sve je bilo opljačkano. Bežeći iz Beograda, okupatori suodnelisvesasobomiizobagranatamaizranjavanakraljevskadvora.

U stavu mirno, četvorica gardista dočekaše svog vrhovnogkomandantaispredKućeKrsmanovića.Onseokrenuimahnunarodukojigajedopratio.

-Lakuvamnoć,ihvalanasvemu-reče.- Laka noć i tebi, gospodaru - povika, snažno, neki seljak u

šumadijskomodelu.Biojetojedinipokličkojisečuotogpopodnevai

večeri.-Jeliminuobol?-upitagaađutantdoksuišlikatrpezariji.-Dobroje-odgovori.-DazovnemdoktoraKojena?-Jasamsebidoktor,Jevreme.UParizusumireklidaću,dokživim,

trpetiposledicetifusaiAlbanije...Kadmežigneuželucu,zavučemrukuispoduniforme,pritisnemdlanomtomesto,zagrejemgaibolpopustiiliprođe...Nebrini,sedidaručamo.

Ađutantznadanijejezičkaomaškaupitanju.Aleksandarjedesamodvaputadnevno.Doručkuje,obično,poslepodne,aručauveče.Ustajepre šest sati izjutra. I odmah pali cigaretu, francuski goloaz sanajžešćim duvanom. Drogira se i truje. Pripaljuje cigaretu tekdopušenom cigaretom. Začudo, ne kašlje od tolikog otrova. Lekari, isrpskiifrancuski,uzaludgasavetujuiupozoravaju.

Nastolu,zakojimkasnouvečeručaju,imavrućemladejagnjetineiprasetine,srpskihifrancuskihsireva,goveđepršute,svežeulovljenihriba u Savi i Dunavu, raznih salata, čak i kavijara. Aleksandar uzimasamotanjirpilećesupe,dvekriškeprepečenogpšeničnoghleba,mladisir i nekoliko jezgri oraha. Pojeo je to brzo, kao da ispunjava nekuneprijatnu obavezu i žuri da, što pre, dograbi cigaretu. Ađutant jedomaćicikuhinje,kojadežuraućoškutrpezarije,većpreneonaredbuda regenta ne sme nutkati bilo čime niti pokazivati svoje čuđenje ižalostštoontakomaloiprebrzojede.

-Gdemijeradnasoba?-upitaađutantaDamjanovića.- Iza onih vrata... i spavaća soba je tamo. Dozvolite da vam

pokažem.- Nije potrebno. Idem da pogledam prispelu poštu. Brzo ću se

vratiti,padaprošetamo.-Kasnoje,umorniste.Aimrakje,mnogeulicenisuosvetljene.AleksandarječitaopoverljivedepešeizŽeneve,Pariza,Londona,iz

Zagreba, iz Splita, iz Rima, iz Podgorice, iz Vašingtona, mrštio se,proždiraoduvanski dim, ustajao iza stola i poluglasnopsovao. Za tovreme ordonans njegov, pukovnik Jevrem Damjanović, izdavao jenaredbeobezbeđenju.Moraju,diskretno,pratitiNjegovovisočanstvoibitipripravninasve.Mrakje,aneprijateljje,moguće,ugraduostavioiatentatore.

-Idemo-rečeAleksandari,užurbano,krenukaizlazu.

Išli su kroz park, ispred kraljevskih dvorova, pa skrenuli desno,neosvetljenim bulevarom koji je vodio ka Zvezdari. Nikoga, skoronikoga,nisusretali.Iznekekafanicečulasemuzika.Aleksandarje,iušetnji,pušio.

- Zašto ste tako snuždeni, Vaše visočanstvo? - upita pukovnikDamjanović.-Zaštoseneradujetepobedi?

-Kakvojpobedi,Jevreme?-zastadeon.-Mismobiološkiosakaćeni.Više od milion mrtvih, izgubili smo gotovo polovinu pušci doraslihmuškihglava,možda icelutrećinunaroda-uzdahnuiubrzakorak. -Zemlja nam razorena, opljačkana i opustošena. Od Skoplja doBeograda,kudasamprošao,samojad,smrtiglad.Koćedaore,daseje,da žanje? Ostalo nam selo i bez stoke, nema više ni konja - opetzastade. -Znaš li, Jevreme,dasamzamolioFrancuze... strašno, teškomi je da to i tebi kažem. Hiljade naših invalida iz njihovih bolnicauskoroćekrenutiuSrbiju.MoliosamFrancuzedapustesamoonekojiimaju noge, jer konja za invalide bez nogu mi nemamo... Koju topobedudaslavim?Kakodaseradujemkadamiseplače!

-Nemojtetako,Vašekraljevskovisočanstvo.Izjednogzrnapšeniceniknestotinuzrna.Umnožićemosemiiosnažitivrlobrzo.Uzletećemonakrilimaisnazinašenoveivelikedržave.

-Da,da...Licemeriiprevaranti...-Nerazumemnajbolje.-IzginusmozaJugoslaviju,aoni...špekulantiibezdušnitrgovci,moj

Jevreme... Javlja mi očajni Pašić iz Ženeve da su nam pripremiliultimatum.JesuzaJugoslaviju,alisamokaodualnukonfederacijudvedržave, Srbije i Crne Gore, sa jedne, i njihove fantomske republikeSlovenaca, Hrvata i Srba, koja bi se prostirala od Alpa do Drine, sadrugestrane...TaJugoslavijabiimaladveprestonice,BeogradiZagreb,i dve vlade. Jedna bi polagala zakletvu meni, a druga nekakvomNarodnomvijećuuZagrebu.

-Kockajuse,anikakvekartenemajuurukama.- Uzdaju se u Italiju, Englesku i američkog predsednika Vilsona.

Zaklinjuseunjegovudeklaracijuosuverenompravumalihnarodanasamoopredeljenje.

- Pa to isto pravo, Vaše visočanstvo, pripada i Srbima u Bosni,Hercegovini,uHrvatskoj,uVojvodini,uDalmaciji.

- Kako se uzme, moj Damjanoviću. Od Drine do Alpa, udruženiSlovenci,Hrvati imuslimaniubedljiva su većina.Mi smoumanjini iraštrkani, razbacani, a sanjimasvuda izmešani.Osim toga, sećaš se,

Srbija je prihvatila aneksiju Bosne i Hercegovine Austrougarskojmonarhiji.Donoveidrugačijeodlukevelikihsilatonasobavezuje.

-NašeprihvatanjeaneksijeBosneiHercegovinebilojeiznuđeno.-Jeste,iznuđenoje,alitonigdenepiše.-Dođemidaseubijem!-povikapukovnikDamjanović.-Značida

smouzalud iskrvavili i da sunaše žrtvepale zanašunevernubraću,kojanasizdaju.Štaćemoikudćemo,Vaševisočanstvo?-raširiruke,upomračim,predvrhovnimkomandantomvojskekoju,širomEvropeisveta,obasipajupohvalamaidivljenjem.

Neočekivano,izkafanice,ukojojse,idalje,čulamuzika,natuulicuizađošetrojicasredovečnihmuškaraca.Pijani,zanosilisuseuhodui,zaplićući jezikom,pevali:Brevojvodo,breMišiću,hajdusamar,panaSkadar, kroz Albaniju. U trenu jednom obreše se pred njima dvojicamomaka iz regentovog nevidljivog obezbeđenja i skrenuše ih usporednuuličicu.

- Ovamo ne možete, uklanjamo zaostale mine - reče jedan odpratilaca,apijanciposlušaše.

-Mamicu imšvapsku - reče jedanodnjih. - Imamicu i sestricu -rečedrugi.

Aleksandarplanunaađutanta:- Ovo da ti je i prvi i poslednji put da mobilišeš ikoga da me

obezbeđujeuSrbiji!Pukovnik,uvređeno,odgovori:-Tonijeni razumnoni ispravno,Vaševisočanstvo.Vašaglava je

danasononajskupljeinajvredniještoimaSrbija.- Moja glava je stalno na panju i čeka sekiru. Znam ja to, moj

Jevreme... Oprosti, prenaglio sam. Krv mi plahovita, brzo planem, adanasmoramdapobeđujemsebe,damimačbuderazum,anesrce,dabudeminagaoitih,idobarizao,iskrenilukav,prepreden-zastadedapripalicigaretu.

-Nerekosteštaćemoikudćemo?-zagledamuseađutantuoči.-Možemomi,kolikojošsutra,statisanašomvojskomnazapadnei

južnegranicekojeodaberemoiproglasitiVelikuSrbiju.PolaSlavonije,svuBosnuiHercegovinuipolaDalmacijemožemodauzmemo.Tamosvevri,lokalnevlastitražesjedinjenjetogprostorasanama.Jatoneću,jatoneželim...

- Zašto, za ime milosnog Boga? - prvi put mu ađutant uskoči urečenicu. - Pa, sve nam je to obećano, usred rata, Londonskimugovorom.

-Zariti,pukovničeDamjanoviću,nasedašlažima,propagandikojuapisovci imnogi jošmeđuSrbimašireprotivstvaranja Jugoslavije? -iznerviran,vadicigaretuizpaklice,acigaretamugorimeđuprstima.-Ništanamatada,nitikasnije,nijeobećano.Dabiprivukli Italijusebi,naširatnisaveznici,iFrancuziiEngleziiRusi,dalisujoj,Londonskimugovorom,polaDalmacije,Boku,polaSlovenijesaLjubljanomiglavnaostrvau Jadranu. Sve su to dali Italiji i overili potpisima i pečatima,krijući od Srbije, iza leđa Srbije, i ništa nas i ne pitajući... Kao ratnipobednik,itovelikipobednik,kakvimsepredstavlja,ItalijanamirovnukonferencijuuParizu,gdećeseodređivatinovedržavnegranice,idesaLondonskimugovoromudžepu...AminatukonferencijumoramootićisaujedinjenomJugoslavijom.Moramo,gospodinepukovniče.

- Ipak ćemo, znači, našom vojskom zaposesti sve što će biti taJugoslavija?

- Nema nam drugog izbora. Već smo zaposeli Boku, izbili nadalmatinsko more, za dan-dva bićemo u Splitu, potpukovnik StevanŠvabićjesaslovenačkimdobrovoljcimastaonakrajnjunašuzapadnugranicu. Rizikujemo, naravno, oružane čarke, čak i veći sukob saItalijanima,alionirizikujumnogoviše.Oniotimajutuđe,amibranimosvoje. I znaju, dobro znaju šta je srpska vojska - neočekivano seosmehnu,alimuse,većsledećegtrena,licezategnuustrahilibol.-UbimeCrnaGora!-uzdahnusamukomkoju,svedajeihteo,nijemogaodasakrije.

-Štatorekoste?-začudisepukovnikDamjanović.-Sudbina JugoslavijeodlučujeseuCrnojGori...Kćerkamogdede,

mogđedakraljaNikole,amojatetkaJelena,italijanskajekraljica.ZoveocauRim.ZamoliosamFrancuzedanekakosprečetopreseljenjemogdedeizFrancuskeuItaliju,jerjeplandagaItalijanivrateuCrnuGoru.I,za svaki slučaj, naredio sam našoj vojsci da spreči povratak kraljaNikolenaCetinje,akosedokopaRimaiotudakrene...Jesamligrešan,pitamse?Rodilame je, kao što znaš,Zorka, kćerkaNikolina...Nisammajkunizapamtio.PodizalisumeđedNikolaibakaMilena.Crnogoracsam, Jevreme, koliko i Šumadinac - glasmu je podrhtavao, zastao jepredKućomKrsmanovića.

-Hladnoje,danestojimonaulici-rečenjegovordonans.-Životje,mojJevreme,velikazamkaizagonetka-rečeukući,kad

sedoše. -Pamtimdobro, imaosamšest ili sedamgodina, sedeosamđedunakrilu.Naiđenekikraljevglavar,amojđedmureče:„Nemiranmi ovaj unuk, hoće da mi smakne kapu sa glave.” Taj serdar mu

odgovori: „Vjeru ti i Boga zadajem, gospodaru, jednogdana će ti je iskinuti...“Iskidohmuje,Jevreme.Moraosam,moram.Jednadržava,adva kralja. To ne može. Moj ostareli i dobri deda Nikola neće daprihvatiovusurovuistinu,agovoridaion,kaoija,hoćeJugoslaviju.On je,kaže,za federalnu ilikonfederalnu Jugoslaviju.NijeprotivanniprojektudatuJugoslavijutvoreKraljevinaSrbija,KraljevinaCrnaGora,iJugoslovenskaRepublikaHrvata,SlovenacaiSrba...IzmanipulisaligaItalijani. Takva Jugoslavija je nemoguća. Ponudili su mu i jadranskoprimorje do iznad Dubrovnika... Staračka sujeta, šta li je? Ne znam.Jugoslavija je idealkojemmoramodažrtvujemo iSrbiju iCrnuGoru.OvonerazumejunimnogiovdenimnoginaCetinju,umomrodnomzavičaju... Povrh svega, Jevreme, neki naši vojnici i žandarmi činestrašneineoprostivegadostipoCrnojGori!-Ustade,krenudašetaposalonu.-Idiusvojeodaje-rečeađutantu.-Menisenespava,ostavimesamoga...Vratise,dajošmaloporazgovaramo-predomislise.

-Očemudaporazgovaramo?Mnogojekasnoimnogosteiscrpljeni,Vaševisočanstvo-sedeordonansnaspramAleksandra.

- O tajnom Londonskom sporazumu, o nečasnom ultimatumuFrancuske,EngleskeiRusijeupućenomSrbiji...Ujeosime,maločas,zasrce, Jevreme. Nijemoguće da ne znaš da je ultimatumnaših ratnihsaveznika,kojinam je isporučenuavgustupetnaeste,biodesetputaponasopasniji imizernijiodaustrijskogultimatumačetrnaeste.Idane znaš da ni ja ni Pašić ne znamo ni danas šta je sve, u najvećojtajnosti, odlučeno i potpisano u Londonu, u aprilu petnaeste. Neštoznamo,aneštoneznamonisada.

-Kakodatojaznamkadato,Visočanstvo,neznatenivi?Samosamrekaoonoštosepričauveliko i javno.Apričase,Visočanstvo,dasunamsaveznicibiliponudiliVelikuSrbiju,idasmotomiodbili.

-ZatajniLondonskisporazumsaItalijomnačulismokrajemaprila.OdmahsamuPeterburguputiodvojicunašihakademika,AleksandraBelića i Ljubu Stojanovića. U rusku prestonicu stigli su dvadeset iosmog aprila, a ministar spoljnih poslova Sazonov primio ih je tekšestogmaja,drskoibezvoljno.

-Desetdanasučekalinaprijem.Uvredljivo,zbiljauvredljivo-rečepukovnikJevremović.

-Ulazećikodnjega,profesorBelićjerekao:„Midošli,avito,očito,nisteželeli.“TojebioprofesorskiidiplomatskišamarSazonovu...Daskratim.RuskiministarjeodbiodakažeštapišeutajnomsporazumusaItalijom.Samojenagovestiodaćemomi,verovatno,bitiogorčeni,

alidaSrbimorajushvatitidasuRusijipotrebniidrugiratnisaveznici,mnogovažnijiodSrba.RekaojedasuItalijanitajvelikisaveznikidaSrbinemoguočekivatidaimRusijabuderamezaplakanje.

-Tojerekao?-začudisepukovnikDamjanović.-BaštakojerekaoidodaodaramezaplakanjetražimouParizu,jer

suFrancuzipodozrivipremaItalijanima,unjimavidesvojerivale...Tekuavgustusaznalismozaultimatumsaveznika.Uporucibezpotpisaipečata, Srbiji je, u slučaju pobede saveznika, obećano proširenje uVojvodini, amoguće ipolaSlavonije, celaBosna iHercegovina,kao ijužnaDalmacija,kojućemodeliti saCrnomGorom.Moguće,moguće,takosuporučili.Amogućeidaćemo,toštonamjeobećano,delitiisaHrvatskom,iakotadržavanijenipostojala.

-Ponudilisunamražanjbezzeca-omačeseađutantu.-Nisunamponudilinito.Dabismotodobili,moralismo...morali

smo,Jevreme,odmah,uavgustupetnaeste,dasvuistočnuMakedonijupredamoBugarskoj!Kakositozaboravio?Dvadanajeotomužasnomultimatumu, uNišu, raspravljala naša skupština. Zahtevali su i da seobavežemo da će ceo Banat do Dunava, uključujući i Pančevo, poslepobedesaveznikapripastiRumuniji!

-Tosam,eto,biozaboravio.-Shvataš li, Jevreme,kolikosunaširatnisaveznicibilibezdušni i

brutalnipremanama?Dabi seBugarskapridružilaAntanti, Srbija jemoraladapogazikrvsvojevojskeprosuteuPrvombalkanskomratu,kad smo oslobodili Makedoniju, i krv prolivenu na Bregalnici, uDrugom balkanskom ratu, kad nas je Bugarska napala i krenula daoružjem uzme istočnu Makedoniju... Eto, to je Londonski sporazum.PosleCeraiKolubare,gdesmodesetinehiljadasrpskihglavauzidaliupobede nad Austrougarskom, trebalo je da potpišemo kapitulacijupredBugarskom!

-Strašnoinepojmljivo-rečeordonans.-Štabisedesilo,Jevreme,dasamtoprihvatio?-Vojskabivaszbacila,aApisubio.-PustiApisaimojuglavu.VojskabiodbiladaseboriiSrbijabibila

izbačenaizrataiokupirana.Srbijadanasnebibilaratnipobednik.Uvodubipaoionajražanjbezzeca,proširenjedržavenazapad.

-Apsolutnobitakobilo.-Sveovo, Jevreme,znajusvikojimedanas,poslestrašne ivelike

ratne pobede Srbije, proklinju što nisam prihvatio ponuđenu VelikuSrbiju petnaeste, ili što Veliku Srbiju neću ni sada, nego sam luđak

zagledanuJugoslaviju.SvioniznajuitodajetanjihovaVelikaSrbijanemoguća.Akonema Jugoslavije,bićenezavisneSlovenije,nezavisneHrvatske, nezavisne Bosne i Hercegovine, možda i nezavisneMakedonije. Mali narodi moraju, na Mirovnoj konferenciji u Parizu,dobitipravonasvojedržave,kažeameričkipredsednikVilson,aonćeivedritiioblačitiuVersaju.

- Mnogo ste se uzbudili, Vaše visočanstvo. Sve ste u pravu. Nezamerite mom neznanju i onoj glupavoj opasci o Londonskomugovoru.

-Idi,Jevreme,naspavajse.Jaidemdaneštopišem.

Ratposlerata

Stižupoverljivedepeše,zvonetelefoni.ItalijansketrupeušleuValonuiSkadar, zaposele i Ulcinj i Bar, umarširale u Trst i Zadar, opkolileRijeku. Austrijski car Karlo pobegao u Švajcarsku, potpisao primirjepred Italijanima i predao im sve svoje teritorije koje su Italiji dalisavezniciLondonskimugovorom.Mađari sklopiliprimirjesaSrbima.VojvodaMišićisposlovaopotpiseipečateporaženeUgarskedaSrbijipripadapravodasvojimtrupamazaposednevećinuVojvodine,Srem,SlavonijudoOsijeka,celuBosnuiHercegovinu,kaoiDalmacijudortaPlanke iznad Splita. Ordonansi vrhovnog komandanta raportiraju onesrećama. Pukovnik Damjanović javlja da je zaostala bomba, naDorćolu, raznela i teško ranila petnaestoro ljudi,međunjima i dvojedece.MajorDimitrijevićdonosivestdasupoginuladvasrpskavojnikakodBara,uokršajusaItalijanima.Onisuimalisedmoricumrtvih.

Na intervenciju Francuza sukob obustavljen. Pukovnik Trifunovićpsujedokraportira:

-Vaševisočanstvo,iRumunisupokrenulitrupepremanama,tražedanapustimoceoBanatdoTiseiDunava,uključujućiiPančevo,jerimtogarantujeLondonskiugovor.

-Ovojeratposlerata-ustadeAleksandarodstolai,sarukamanaleđima, dade se u šetnju svojim radnim kabinetom. Ratnu uniformupešadijskog pukovnika nije zamenio civilnim odelom. - Jesu li svipozvaniusali?-upitaordonansaTrifunovića.

-Svi.VojvodaStepaćemoždazakasnitikojiminut...Prvi jestigaoprincĐorđe.Mnogojebesanzbognečega,psuje.

-Svismobesni,pukovniče...PozavršenomsastankuprimičuLukuMesečinu.

- Zakazali ste i nemačkom novinaru Ludvigu Fišeru, posle togabolničarkamaizsavezničkihzemalja...Uskoroćedvasata,doručakvamjenastolu.

-Jesulispremnistenografizasrpski,francuskiiengleski?-Nasvojimsuradnimmestima,uvekpripravni,Vaševisočanstvo.

Dok ide prema sali, da se posavetuje šta i kako da čini, razdiru gasumnje,mnogesumnje,čakistrah.Zaovajratposlerataponestajemuisnageivremena.Odlučujudani,moždaisati.Poraziojeneprijatelje,ali kako da savlada prijatelje? Italijane, Engleze, Rumune, svezagonetnijeFrancuze,svogadeduNikolu,JugoslovenskiodborHrvata,SrbaiSlovenacakojitražidualnukonfederaciju,pobunuprotivsebeusamojSrbijiisveglasnijezahtevedasezaokružegraniceVelikeSrbije,aJugoslavija,bilaonaunitarnailikonfederalna,baciumutnuMaricu?Onjetajkojiodlučuje.PoslaniciNarodneskupštinenjegovekraljevinejoš su u izbeglištvu ili na putu ka Beogradu, a svima im je, odavno,istekaoiustavnimandat.Ministriraštrkani,odSolunadoPariza,samotrojicasuuBeogradu,predsednikVladeNikolaPašićjeuŽenevi,akraljPetarubolesničkojpostelji,uFalaronukodAtine.Onjedržava.Onjekralj umesto kralja, vrhovni komandant, Skupština Kraljevine, VladaKraljevine.Vojskamuumorna,kaopoplavaserasplinulaodĐevđelijedoSubotice,odbugarskegranicedopredgrađaZagrebaiLjubljane,odDrave do Jadrana. Pobednički zanos tih izmučenih seljaka jenjava,gunđaju, žuri im se svojim kućama, oranicama odavno napuštenim,kaodanisunjivenegoudovice.Onoštojenjihovoištoje,prerata,bilaSrbija,onisuoslobodili.AbraćapoBosni,HrvatskojiVojvodini?Svežepamte tu braću sa Cera, Kolubare, iz Makenzenove ofanzive naBeograd...MalojetebraćeprebeglouvojskubraćeizSrbije...Neznajutiseljaci-vojnicinigdesuGoricaiCelovec,štaćetamo?

- Gospodo, dani pred nama su biti ili ne biti - reče, umestopozdrava,čimjeušao.-Našapreskupoplaćenapobedainašratniciljsjedinjenja trojednog naroda u istu državu, u velikoj su opasnosti.Četirimoćnesilepobedniceuovomkrvavomratuodlučićeosvemu.Francuska, Amerika, Britanija, Italija. Gotovo je sa nama, budu li tedržaveodlučivaleonamabeznas.Država,kojuhoćemodastvorimo,državajepobednikaipobeđenih.Zanašeratnesaveznikeceoprostorod Beograda do Subotice i od Drine do Alpa teritorija je poraženogratnogneprijatelja,azanas je to teritorijanašegnaroda.KakodanaMirovnoj konferenciji u Parizu velike sile priznaju kao zakonit brakSrbije i Crne Gore, njihovih ratnih saveznica, sa njihovim, a i našim,ratnim neprijateljima? Ova dilema je više nego hamletovska... Šta

možemo, šta moramo, šta ne smemo? Pomozite, posavetujte me.Slušamvas.

PrincĐorđe:-Iliabdiciraj ilinegurajvišeSrbijuunesreću. Jugoslavija jegreška, kobna zabluda, iluzija. Stanimo sa našim čeličnimtrupama na zapadne granice Velike Srbije, koje su vojvodiMišiću priznali Mađari. Ne tovari nam na leđa italijanskogneprijateljaodčetrdesetmilionaljudi.PodelimoDalmacijusanjima,aSkadardapripadneCrnojGori.

SlobodanJovanović,univerzitetskiprofesorprava,akademik:- Sporazum vojvode Mišića sa Mađarima, kao i sporazumItalijanasaAustrijancima,pravnosubezznačaja,kaodaihinema. Važni su samo propagandno. Austrijanci iMađari suporaženi.Onivišenisuvlasnida ištanekomedaju ilidaodikog drugog nešto otimaju. Njima će biti skrojena kapa uParizu,anikoihnećepitatinizanjenumeru.Jugoslavijanamjebilaratnicilj,pobedilismoinikonamanećemoćikrojitinišitidržavnoodelobeznas.Nećemo, svakako,dobiti sveštotražimoinaštapolažemopravo,alićevećinanašihzahtevamoratibitiprihvaćena.

VojvodaŽivojinMišić:- Ja se pribojavam nekih naših saveznika. Više me brinuEnglezinegoItalijani.Doksu,kaostrela,našedivizijeipukoviprodiraliuSrbiju,jedanengleskigeneralnezadržabesusebi,negomireče:„Vi,Srbi,posebnasterasa.Prijatniiučtivisamokada ste u nevoljama i depresivni, a oholi i drski kadapobeđujete...“Meneje,ipak,najvišestrahodnašegneznanjainaivnosti. Šta mi znamo o Hrvatima? Ništa, skoro ništa.Nekoliko jugoslovenski nastrojenih hrvatskih političara ipesnika nisu hrvatski narod. Većina u tom narodu o namamisli veoma naopako, kako su ih vekovima vaspitali Beč iVatikan. Većini njih žao je Austrougarske, iako su, stalno,kukali na nju... I za polovinu sveta u Bosni danas smo višeokupatorinegooslobodioci.Vekovisu,Visočanstvo,postavilinekepregradekojesenemoguuklonitininiškim,nikrfskimdeklaracijamaobratstvu,nitinašimbajonetima.Evo,Zemun

je tu, nadohvat ruke, ali čim tamo dođemo, osećamo sepriličnokaostranci.

VojvodaStepaStepanović:-MeneinašetrupeuSarajevusudočekahovacijama.Klicalisu i Srbiji i Jugoslaviji. Doduše, snažnije i masovnijeJugoslavijinegoSrbiji.

StojanProtić,ministarfinansija:-ZaproširenuSrbiju,značajnoproširenu,svimsamsrcemirazumom,aza Jugoslavijusamo iznužde iprivremeno.Akomora Jugoslavija, jer nam danas velike sile ne dopuštajuSrbijukojuželimo,ondajeuredimotakoda,kadatobudemomogli,izađemoiznjesacelimnašimnacionalnimmirazom.

VojvodaPetarBojović:- Američki predsednik Vilson gura projekat posleratneEvropekaoEvropeslobodnihnacija.Tozanašustvarmožebitiopasno.Priznalitomiiline,iHrvatiiSlovencisunacije,pa mogu u Parizu isposlovati i svoje nacionalne države.Podrška Italije i Engleske im je sigurna.Dođe li do toga, saHrvatimaćemomoratidelitiiBosnuiHercegovinu,aSrbijaćeostati ibezizlaskanamore.Prematome,Jugoslavijanijenaša volja, nego našemoranje. Ja sam vojnik, samo se u torazumem,pamoždaigrešim.

AleksandarBelić,lingvist,akademik:-VilsonovozalaganjezaEvropuujedinjenihnacijasavršenonamodgovara.OdSolunapadoPule,LjubljaneiMariboraživiisti narod, istog korena, istog jezika. Neki od njih sebenazivajuHrvatima,nekiSlovencima,nekisekrstesatri,nekisa četiri prsta, a neki su prihvatili islam za svoju veru. Svinajmudriji i najugledniji ljudi našeg trojednog naroda, većduže od jednog stoleća, sanjaju ujedinjenje, sanjajuJugoslaviju.

JovanCvijić,geografietnolog,akademik:- Moj tim najboljih stručnjaka, srpskih, hrvatskih islovenačkih, priprema mape naše buduće velike države, zakojećemoseboritii,nadatise,izboritinapariškojmirovnoj

konferenciji.PredratnegraniceKraljevineSrbijeproširićemoprema Bugarskoj, severno od Save i Dunava idemo doSubotice i Segedina, ceo Banat je naš, sa Temišvarom iAradom, Srem i Baranja takođe. Jugoslovenska je sva obalaJadrana do Trsta, sva ostrva na našoj stranimora, Gorica iSežana,MariborisvaKoruška...

RegentAleksandar:-Daniste,profesoreCvijiću,previšezahvatili?

JovanCvijić:-Možda, ponešto samnaučio i od Italijana.Kadhoće jedanfranak,oniuvektražefranakipo.

PrincĐorđe:- Gubimo vreme. Jugoslavija je grob u koji guramo Srbiju.Uzimajmo makar Bosnu i Hercegovinu dok možemo.Muslimanidabiraju: ilipovratakupravoslavlje ili selidbauTursku!

ProfesorSlobodanJovanović:- Visočanstvo, ovo za muslimane kao da nisam čuo. A štaćemo sa Srbima u Dalmaciji, Slavoniji, Lici, nekadašnjojVojnojkrajini,uZagrebu?

PrincĐorđe:- Razmena stanovništva. Katolici u Hrvatsku, pravoslavni uSrbiju.

JovanCvijić:- Visočanstvo, molim vas da to više nigde ne govorite. UAustrougarskoj carevini su, stolećima, zajednoživeliNemci,Srbi, Hrvati, Slovenci, Mađari, Česi, Slovaci... Nikome nijeuskraćivano pravo na veru i naciju. Država koju stvaramomorabitisamoboljaodcarevinekojusmosrušili.

VeljkoPetrović,književnik:-Jasam,Visočanstvo,iSrbiniJugosloven.IshodomovogrataprviputsustvoreniuslovidateritorijaJugoslovenanebudepresečenadubokimjarkompodelakojisu iskopaleEvropa i

Osmanlijskocarstvo,apretogamisami,crkvenimraskolompreskorohiljadugodina.PobedničkaSrbijajedanasistorijskimost među Jugoslovenima. I svi Jugosloveni imaju svetuobavezu da prigrle Kraljevinu Srbiju i Kraljevinu CrnuGorukaopijemont.

RegentAleksandar:-Hvalavam,gospodo.Pomoglistemivišenegoštomislite.

Dokdoručkuje,užurbi,stojećiporedstola,ačetirisusataposlepodne,razmišlja o princu Đorđu. Stariji mu je brat, trebalo je da on budeprestolonaslednik.Plahovitenaravi,pustahija,alidušakaodamujeodpamuka.Udari,usrdžbi,svogposilnognogomustomak iubiga,predesetgodina!Moraojedaabdicira.Svaštasepričaloipisaloonjemu,najposleitodaje,kaoprestolonaslednik,prisiljavaosvojegardisteda,zubima,otkidajuglave živimpacovima.Čak i toda je saprofesorommatematikeMikomAlasomimaonedoličneodnose.Balkanskiratoviiovaj rat povratili su hirovitom princu ugled, u bitke je išao ispredsvojih vojnika i oficira, dvaput je i ranjavan. Hteo je da, u svemu,nadvisimlađegbrata, prestolonaslednika, i da, u svemu, budeprotivnjega. Aleksandar tvrdo veruje da princ Đorđe ne misli ono što jemaločas govorio. Ni omuslimanima, ni o Hrvatima, ni o Jugoslaviji.Gazio je i sopstvena uverenja, samo da bi bio protiv mlađeg brata.Drskoinamerno,dabratauniziipovredi.

- Visočanstvo, stigao je nemački dopisnik - raportira jedan oddežurnihoficira.

-Dolazim.ZovniteipisaraJovanaNenadovića.Samošto jeseoizagledaoseunekutekprispeludepešu,uđošei

pisarinovinar.-Izuzetnamiječast,Vaševisočanstvo-naklonisedopisnik.- Sedite, mladiću. Iznenadili steme. Govorite srpski, a ja pozvao

prevodiocazanemački.StudiraojepravauBeču.- Poručnik Jovan Nenadović - klimnu on glavom i pruži ruku

strancu,posvojprilicisvomvršnjaku.- Ludvig Fišer iz Pančeva, završio sam studije srpskog jezika i

književnostikodprofesoraAleksandraBelića-odgovoriNemac.-Pavinistestranac,vistenaš-osmehnuseregentipripalinovu

cigaretu.

-SvebanatskeŠvabesuvaše,saSrbimaživimodužeoddvaveka...Neću,Vaševisočanstvo,davamoduzimamdragocenovreme.Dopisniksam lista Berliner cajtung. Imamo informaciju da su vaši vojnicizarobilifeldmaršalaFonMakenzena.Gdejeoništaćebitisanjim?

-AugustfonMakenzen-vojničkiodsečnorečeregent.-Našvelikineprijatelj-prijatelj.Plemić.Vitez.Onnasjejedinipobedio.

- Izvolite, Vaše visočanstvo, pročitati feldmaršalovu izjavu zanemačkuštampu,kojujedaoposletepobede...Evo,prevodim:„Mismoseborilisavojskomokojojsmoslušalisamoubajkama!”

- Da, da, to je feldmaršal FonMakenzen. Kad je ušao u Beograd,počasnimplotunomodaojepoštunašimmrtvimvojnicima,aušumiKošutnjak podigao je spomenik sa natpisom: Ovde počivaju srpskijunaci!Tojeispisanoinasrpskominanemačkom...Jesmo,gospodineFišer. Zapala nas je čast da ga zarobimo... Zarobio ga je upravo ovajmladi poručnik koji sedi pored vas. Izvoli, Jovane, ispričaj kako je tobilo.

-Kadsmosaznalikoje,mismosepremafeldmaršalupostavilikaoprema...prema...neumemdanađempravureč.Raportiraosamdanamječastštojepodnašomzaštitom.Nasmešioseirekao:„Vamačast,amenisramota...”ObavestiosamNjegovovisočanstvo,našegvrhovnogkomandanta, a on je... Vi ste, Visočanstvo, zapovedili da isporučimpozdrave feldmaršalu i da ga, ne kao ratnog zarobljenika, nego kaospecijalnoggosta,otpravimolađomdoSmedereva,aodatle,vozom,uluksuznomkupeu, do savezničkekomandeu Solunu.Tamo će, kazaliste,feldmaršalbitismeštenuvilukojujekoristioturskisultanHamid...Kad smo se rastali, feldmaršal mi je dao i svoj autogram... Izvolite,gospodine Fišer, pogledajte - izvuče parče papira iz džepa svojeoficirskebluze.

-Imatelijošnekopitanje?-ustadeAleksandar.-Nemam,Vaševisočanstvo.Neizmernosezahvaljujem.- Visočanstvo, u prijemnom salonu je Mesečina - raportira

ordonans,aLudvigFišersezačuditomeštoječuo.Kišapljuštinapolju,jošjedan,ausalonusrpskogvrhovnogkomandantajemesečina!

I LukaMesečina jenovinar.Unovinama, koje su štampanenaKrfu ideljene srpskim vojnicima, napisao je:Ovde nas ne greje sunce Srbijenego tuđa mesečina. Odmah dobi nadimak Mesečina. Nestalo jenjegovogprezimena.IsvoječlankepotpisujekaoLukaMesečina.

-Mesečino, ne ljuti se štomalo kasnim - sede Aleksandar prekoputanjega.-Čitam,sapažnjom,tvojetekstoveuPolitici.Mnogomisesviđaju dopisi iz Bosne i Dalmacije, a ovi iz Crne Gore... ali, tvoje jepravodamislišipišešposvome.

-Grešim?Učemu,Visočanstvo?-KraljNikolanijeizdajnikinijekukavičkipobegaoizCrneGoreu

Rim,kćerkipodsuknju,kakosinapisao.-SamosamcitiraoštagovoreCrnogorci.-Znam,znamzatutradicijudasepljujeipsujeponajboljimkada

padnu...Štajemojostarelidedadrugomogao?DačekaAustrijancenaCetinju,dagavodeuropstvoipoBečupokazujukaoratniplen?

-Upravuste,Visočanstvo.AlidaznatedaivašioficiriiagitatoriuCrnojGoripričajusvenajgoreokraljuNikoli.

-Nemajupameti,aničasti...Voleobih,Mesečino,daodmahidešuZagreb. Tamo se priprema skupština, kongres, nekakav veliki skupDalmatinaca,iHrvataiSrba.Moliobihtedameizveštavaštelefonom,sa licamesta,evo ti trimojabroja...Pišizanovineštahoćeš,amenijavljaj ogoljenu istinu, ma kakva da je. Naše diplomate i agenti me,uglavnom, obmanjuju. Govore mi samo ono što misle da će da miprija...Znaš,Mesečino,danevolimulizice.Doksmobiliuizgnanstvu,tisi,žestoko,nekolikoputaraspaliopomeni.Volimtakve...

-Visočanstvo,predsednikVladeNikolaPašićjavljaseizŽeneve,kažedajevrlovažnoihitno-salutirazadihaniordonans.

-Kazuj,Nikola,štajetotakohitno?-Ovaj...Visočanstvo...kakodakažem,nudimsvojuostavku!- Zašto? Zato što to želiš ili što znaš da ne smem da ostavku

prihvatim?- Zato, Visočanstvo, što sam ucenjen od naših... ovaj, od naše

srbijanske opozicije u Jugoslovenskom odboru, a i od nekih Srba izHrvatske iBosne...Nekako sampokolebaoKorošeca iRadića... ovaj...kakodakažem,odustalisuoddualnekonfederacije,alineodustajuodproglašenja,kakojeoninazivaju,„NezavisnedržaveSlovenaca,HrvataiSrba“,kojaseprotežeodGoriceiSežanepasvedoDrine.Hoćedaoddržavapobednicatražepriznanjetefiktivnetvorevine.

- Kažeš da tu fikciju nazivaju nezavisnom državom. Da linezavisnomiodnašedvekraljevine,SrbijeiCrneGore?

-Ovaj...kakodakažem... ineida. Jasamihmaloizlomio,pasuu

teksttenjihovedeklaracijeunelii...ovaj...kakosuzapisali,daćesetanjihovadržavaujedinitisaKraljevinomSrbijomiKraljevinomCrnomGorom u demokratsku Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, poddinastijom Karađorđevića, zadržavajući svoju državnu celovitost...ovaj...Visočanstvo,hoćedanampodvale.

-NikoliPašićudanekopodvali-zasmejaseAleksandar.-Tosenemožedesiti.

-Ovaj...hvalavam...nemože,alimože,jernašiopozicioniprvaciizSrbijetražedapodnesemostavkuipretedaćeoniglasatizafederalnuili konfederalnu Kraljevinu Jugoslaviju, ako odmah... ovaj, ako većdanas, ne odstupim sa funkcije predsednika Vlade. Ljubi Davidovićukaodajesvrakamozakpopila...Štadaradim,Visočanstvo?

- Šta da radiš? Vrludaj i plivaj, kako samo ti umeš. Kupuj vreme.Vadisenamene,recidačekašmojuodluku.Tražidauteksttenjihovedeklaracije ubace odredbu da će, odmah po formalnom činuujedinjenja, biti raspisani izbori za Ustavotvornu skupštinu koja ćeodlučiti o unutrašnjem uređenju nove i zajedničke države... Obećajnašojopozicijisvojuostavku,čimseujedinjenjeobavi...Zavađajnašuopoziciju sa opozicijom, okreći Slovence protiv Hrvata, Dalmatinceprotivzagrebačkihaustrofila.

Utomesi,Nikola,tinenadmašan...I jošnešto.Ubediihdaće,čimsveovounesuuteksttenjihovedeklaracijeonezavisnosti,tvojavladapriznatidržavuSlovenaca,HrvataiSrba.

-Rizičnojetomnogo,Vaševisočanstvo...Ama,opet,svaštajamoguobećati...Hvalavam,okuražilisteme...ovaj,uzgred,štaćemosaCrnomGorom?

- To je moja muka, samo moja... Zovi me u svako doba - spustislušalicuihuknu,sedeizapalicigaretu.Monoklmuzamagljen,brišegamaramicom,natepihmuispadeupaljenacigareta,onsenesaginjedajepodigne,gasižarđonomvojničkečizme,pripaljujenovucigaretu.

Skoro sat vremena je sa bolničarkama. Tri Francuskinje, po dveRuskinje,ItalijankeiEngleskinje,pojednaČehinja,BosankaiHrvatica.Sve ih je odlikovaoKarađorđevom zvezdom, svakoj od njih zna ime,upoznao ih je ne samo po sanitetskim previjalištima ranjenih i pobolnicama,kadjetifuspegavacharao,negoinafrontovima.Nekolikotihplemenitihženasuiranjene,trijeodneotifus,DarjuAleksandrovnuubi švapska granata na Goču... Dodeliće i njima, posmrtno, najviša

odlikovanja. Danas je sa preživelim heroinama, tako ih je nazvao.Razgovaraoje,prisnoifamilijarno,sasvakomodnjih,fotografisaoseiraspitivao za njihoveporodice. Želeo bi, rekao je, da ostanuu Srbiji.LediPedžetmujeodgovorila:„Draginašvrhovnikomandante,gdegoddaodemo,sanamaćebitiiSrbija.”

Tamunjena rečenica odzvanja umislima, i veseli ga i rastužuje,dok stenografima diktira strogo poverljive naredbe komandantimavojske i uputstva diplomatskim poslanicima u Parizu, Londonu,Vašingtonu,Rimu,uBukureštu...Odbolovamusegrčilice,kaodamuježaračustomaku.Većpolasatadlanomleverukepritiska imasira tobolnomesto,alibolnepopušta.Ilimuje,razmišljaon,dlanhladanilijeproradilo žarište one nevolje iz Albanije, kad je mraz izazvao upalujednog testisa, pa je, u mukama, nekako stigao do mora i tu, hitno,operisan.Doktori njegovi uKućiKrsmanovića tegobe svogpacijentapripisuju Aleksandrovom „kockanju sa životom”. Tako se izraziodoktorKojen.„Puši,puši,puši,jedekaodajeptica,neodmarase,napetje,kaolukstrele,ikadaspava.”

Naredi dežurnom oficiru da ga ne uznemirava raportima,ma kakvevestidasuimaodkoga.PočedapišepismocrnogorskomkraljuNikoli.

Dragiđede!Ne okrivljuj nikoga domene, svog unuka, da se tebi, kralju

spartanske Crne Gore, junaku i pobedniku u ovomprokletomratu,zabranipovratakuCrnuGoru.Sramotamepojedeživoga,alijasammoraodatajgrehpočinim.Pomozi,preklinjemte,danamnajvećainajskupljaratnapobeda,iSrbijeiCrneGore,nebude uzaludna i da moćni ovog sveta i vremena u mrtvačkikovčeg ne polože i tvoj i moj san, najuzvišeniji naš san oJugoslaviji,sanNjegoša,najvećeginajslavnijegunašemnaroduiuPetrovićaporodici.Krvme,đede, tvoja rodila, uz tebe samprohodao, divio se tvojoj dobroti i pameti. Ti si, četrnaeste,mogaodateratzaobiđe,iBečiBerlinsutepodmićivali,alisitiisvojumaluislavnukraljevinuisvojuglavupoložiozaodbranuSrbije.Dabi,evo,unuktvojrođeninarediodanemožeš,danesmešodmojihbajoneta,dasevratiškući,podLovćentvoj,naCetinje!Strašnirazlogstojiiznadovemojestrašneodluke.Imemuje-imperijalnaItalija.Kćerkatvoja,atetkamoja,njimaje

kraljica.Znamja,đede,dakralj,mužnjen,nenaređuje,nematumoć,aliimaugleddarimskomkrunompoduprenamerurimskevlade da spreči ujedinjenje Jugoslovena, a tebe, najvećegJugoslovena,omađijadaimutomepomogneš.Rimuje, tobože,stalodotogadaopstaneKraljevinaCrnaGoraidatinastavišdabudešnjenGospodar.TrujuteirazdražujuneistinamadajeSrbijaokupiralaCrnuGoru,plaćajunajboljeCrnogorce,kojisuizbeglisatobom,dapripremajuratzaoslobođenjeodSrbije.Svetouzpomoćitalijanskihtrupa,kojesuokupiraleUlcinjiBar.Nedaju,govoreti,daSrbijaprogutaCrnuGoru.Lažute,đede.AkoCrnogorci, za koji dan, reše da se ujedine sa Srbijom, a rešićetako,verujmi,ondaće,zakojidan,nestati iKraljevineSrbije.Stvorićemo Kraljevinu Jugoslaviju i obrisati onaj tajniLondonski ugovor, kojim je Italija 1915. podmićenajugoslovenskim teritorijama da bi pristupila silama Antante.Molim te, đede, da svojommudrošću ugasiš bes premameni.KakobihbiosrećandaizdašproklamacijupodrškesjedinjenjuCrneGoresaSrbijom,dabiseobeKraljevine,itvojaimoja,slileu veliku reku Jugoslaviju. Trena toga, kada bime poslušao, uCrnu Goru vratio bi se sa svim počastima i uz zahvalnost idivljenje.Ličnobihtedočekao,đegodkažešiđegodpoželiš...

Naletbolaustomakuprisiligadaodložipero.Dižese,popitabletu,založi iparčeprepečenoghleba.Opetsedezasto,čitašta jenapisao,mršti se, menja neke reči i rečenice, zamisli se. Nedovršeno pismoubaciukovertuipohranije,nezapečaćenu,uvelikičeličnisef.

PukovnikTrifunović,tiho,uđeukabinet,salutirairaportira.- Telegram iz Rusije, Vaše visočanstvo. Iz Murmanska. Od

Spalajkovića.Ordonansizađe,aon,triputa,čitadepešu.Podrhtavajumuruke,na

licugrčevi,monoklskrivaovlaženeoči.

Vaša sestra živa. Stop. U Švedskoj, sa decom. Stop. Kreću zaFrancusku. Stop. Car, carica i sva deca streljani. Stop. UJekaterinburgu. Stop. Izvan svake sumnje. Stop. Opširnije kadbudemumogućnosti.Stop.Spalajković.Stop.

Plačemuse,odradosti,zbogsestre,kneginjeJeleneRomanov,iodžalosti,zbogmasakrauJekaterinburgu.

Jošuavgustu,dok jepripremanprobojSolunskog fronta,stigla jedonjegavest,strašnaalineproverena,dasuboljševici,poLenjinovojnaredbi, ubili cara Nikolaja i caricu Aleksandru. Samo njih. U jednojcrkvici,nedalekoodSolima,upaliojesveceipomoliose.Istogadana,uveče,izLondonamujejavljenodasucarruskiicarica,saporodicom,na putu ka Britaniji. Boljševici tražili i dobili golemi otkup.MiroslavSpalajković, poslanik srpski, potvrdio da slične glasine kruže i poMoskvi, novoj prestonici nove, komunističke Rusije, ali da on timspekulacijama ne veruje. Imao je česte i bliske kontakte sa LavomTrockim, upoznali su se i zbližili četrnaeste, u Srbiji, pred sami rat,kadajeTrockibionovinskidopisnikikada,verovatno,nionsamnijerazmišljaooboljševičkoj revoluciji i rušenju tri stoleća stare, carske,dinastije Romanovih. Miroslavu Spalajkoviću je Trocki, u poverenju,rekaodasu„običnaglupostglasinekojekolajuMoskvom,abritanskiGardijanihnazivasvojim-dobroobaveštenimizvorom”.Trocki,desnarukavođecrvene revolucije,nije rekaoSpalajkovićuda suRomanoviubijeni, ali to nije ni porekao. Nagle naravi i brza jezika, taj krupniKragujevčanin lako jemogao da ostane bez glave. Na diplomatskomprijemu koji je, u Kremlju, Lenjin priredio za strane diplomatskepredstavnike, vođi boljševika rekao je, glasno i pred svima: „Vi stebanditijavampljujemulice!”Nijeproteran,nijenilikvidirannarednihdana. Po tajnom nalogu svoje vlade, tajno se prebacio do belih, dokontrarevolucionarnih snaga, kod kojih zastupa Kraljevinu Srbiju.Danas, sa severa Rusije, iz Murmanska, poslao je telegramprestolonasledniku Aleksandru. Sestra Jelena živa, a svi ostaliRomanovimrtvi.Svi.

- Razbojnici,monstrumi, zveri - govori glasno, stežući dlanovimanabrekleslepoočnice.

Pulsirajumu i misli i sećanje. Ubili su i princeze Olgu i Tatjanu,lepotice, anđele. Obe je upoznao, godinu dana pre izbijanja Prvogbalkanskog rata, upoznao ih u Peterburgu, na venčanju svoje sestreJelene sa Jovanom Konstantinovičem Romanovim. Nesrećni carNikolaj bio kum. Posle venčanja, primio car obojicu, i kralja Petra injega,srpskogprestolonaslednika.UšetnjivrtomkraljPetar,kaoušali,rekao caru Nikolaju: „Kakva bi to naša sreća bila da princeza OlgapostanekraljicaSrbije,OlgailiprincezaTatjana.”Imperatorruskimuodgovorio:„Olga,onajestarijainanjujered.“Počeli,njihdvoje,idase

dopisuju. Trebalo je i da on ode u Peterburg do nje. Bilo svedogovoreno...IzbiPrvibalkanskiionpovedeudarnusrpskuarmijunaTurke. Puče savez sa Bugarskom, napadoše na Bregalnici, mučkinapadoše,njegovetruperazbišeinjih.Ujulučetrnaestenajavljenobiloviđenje sa princezom Olgom u Peterburgu... Baksuzni Vidovdan.Ustreli,uSarajevu,GavriloPrincipaustrougarskogprestolonaslednikaFerdinandaisuprugumuSofiju.UstreliiSrbiju.SvesuvojskeuEvropibile postrojene i pripravne za strašni boj. Za kataklizmu. I bezPrincipovogzločina,carFranjoicarVilhelmzapočelibikasapnicu,alinebiSrbija,verovatno,bilaprvanjihovametainebise,podlozinkomosvete za mrtvi carski par, na Srbiju sručili onako strašna mržnja ibes...

- Bože, šta ja to, u sebi, šapućem sebi? - trgnu se, ustade,Spalajkovićevtelegramodložiusef.-Idemdocrkve-rečeađutantu.

-VerovatnodoSaborne?-priupitapukovnikJevremDamjanović.-SvetogMarka-odgovori,žurećikaizlazu.

Kao da nikoga nema u crkvi, ni nekoliko starijih vernika ni trojiceiznenađenihizbunjenihsveštenika,upaliojedvevelikesvece,zacaraNikolajaicaricuAleksandru,isnopmanjih,zanjihovudecu.Klečaoje,nekoliko minuta, pred ikonom Hrista i nemo se molio. Odjednom,podigaose,krenuokaizlazu,uzeojošdvevećesveće,vratioseiupalioihporedsvecaruskomcaruicarici.„Pokojdušamavašimioprostite”,prošaputaoje,nakloniosei,bezpozdravasasveštenicima,odjurioizcrkve. Ađutant njegov, koji ga je, po mraku, pratio do KućeKrsmanovića,nijemogaodasepribere.NeštosaVisočanstvomnijeuredu,razmišljaoje.Dasenepozdravisaljudimaipopovima,daihinepogleda...neličitonaNjegovovisočanstvo.PukovnikDamjanovićnijeznao, niti je tomogao znati, da je Aleksandar, u duši svojoj, bio kaoskamenjeniobnevideo,idajeonedveposlednjesvećeupalioubijenimObrenovićima, svom imenjaku, kralju Aleksandru, i supruzi njegovoj,kraljiciDragi.SmaknućeRomanovihpokrenulojeunutrašnjuburu,kojajeuskovitlalamisliiosećanjamladogkraljevića.

KadauđeuKućuKrsmanovića,onodbisvojnoćniručakizatvoriseuspavaćusobu.Nijeskinuouniformupešadijskogpukovnika,nitijetonameravao. Samo je šetao, pušio i rvao se sa mislima. Opasnimmislima, kako mu se pričinjavalo. U Rusiji, ruski komunisti učinišeruskom caru i carici isto što, u Srbiji, srpski oficiri učiniše srpskom

kraljuikraljici.URusiji,LenjiniLenjinovirazbojnici.USrbiji,pukovnikDragutinDimitrijević Apis i njegovi razbojnici. Ima li razlike izmeđunjih? Ako ta razlika postoji, ona je samo u tome što se u narodusrpskom, a i u vojsci srpskoj, zločin Apisove „Crne ruke” svaljuje nanjegovog oca, tada siromašnog princa bez pasoša svoje države,izbeglicu i beskućnika. Živeli su, priseti se, umomentumasakranadObrenovićima,u skromnojkućiciuŽenevi, onnije imaoni četrnaestgodina.OtacnjegovjevestizBeogradaprimiosanevericomiušoku.Da li seobradovao?Nije, nije, u to jeubeđen.Nije se, čak, veselionikadasuApisoviemisaristigliuŽenevuiprincuPetruKarađorđevićuponudili okrvavljenu krunu Aleksandra Obrenovića. Hladno i bezsmeška na licu, prihvatio je presto, brzo se spakovao i sa dvojicomsinova, sa njim i starijim Đorđem, otišao u Srbiju... Nekoliko godinakasnijeotacmusepoveriodajebolestan„odsvogropstvaisramote”.Apisi„Crnaruka”gospodareSrbijom.Nevladaon,kralj,negoubice.Azločinkojisupočinilipripisujesenovomkralju.Narodveruje,vojskaveruje, da je on sve organizovao i pripremio. Nemoćan je i ubiće injega,akokrenenaApisai„Crnuruku”,kojamuje,stalno,podgrlom.Moradahvali,unapređujeiodlikujetuosiljenuiodmetnutusilu...Apisi „Crna ruka” pripremili su i ubistvo austrougarskogprestolonaslednika Franca Ferdinanda. U tom trenutku kralj Petar jebio teško bolestan i kraljevsku vlast preneo je na njega, preznoji seregentuhladnojspavaćojsobi.

Pogubnijunovost,setise,nisumumogli javiti.Srbijatek izašla izdvabalkanska rata, vida rane i strepiodnovog ratakoji seuEvropipriprema.SrbinteroristaubiouSarajevuFrancaFerdinandaisuprugumuSofiju! -brujao je ceo svet. „Pašiću, šta jeovo?”,drhtećiodbesa,pitaojepredsednikaVlade.„Našakatastrofa,Visočanstvo,rat...Apisoviprsti...ovaj...on,on,azločinćesepripisatiSrbiji.”ProkletisarajevskiVidovdan!-samoštoneizgovori.Zbogpokušajada,usredrata,ubijeinjega,svogvrhovnogkomandanta,Apisjeosuđennasmrtiujednomje,neobeleženom,grobukodSoluna.Apis jeugrobu,aliugrobunijemrežaavanturista ipustahija,uvojsci i unarodu.Kvasakultubica inasilnika.Itekćedanarasta,kadzloizRusijepočnedaplaviiSrbiju.Spalajković mu piše da je Lenjinova armija, Crvena armija, „jednaogromna’Crnaruka’”,samoštoterorismrtpravdajuborbomzaživotisrećnubudućnostgladnihibednih.Zlose,uvek,pozivananekodobro.Nacionalno,religijsko,klasno.Kome,pitase,kaougroznici,svetodakaže?Nikome.Nesrne,niodsvojevojskeniodsvognaroda.Komeda

poveri svoju patnju zbog toga što je nesreća dinastije Obrenovićaotvorila vrata sreći dinastijeKarađorđevića? I da li je to sreća?Onajcrnigavran,kojigatakočestonadleće,nečinitoslučajno.

- Bože dragi, pomozi mi, šta se ovo dešava sa mnom?! - reče iprekrsti se. Pobožan je, ali i sujeveran. Mogu li, to dvoje, zajedno?Ciganka jedna, u Parizu, na Pigalu, a nije znala kome iz dlana čitasudbinu,reklamu:„Kućakojuzidaštebećepritisnuti.”

Kao što košava beogradska, brzo i sa lakoćom, rastera maglu,AleksandrovumalodušnostidepresijupresečepozivizZagreba.

-Ovde,Visočanstvo, prži dalmatinsko sunce - uzbuđenimglasomjavljao je novinar Luka Mesečina. - Jedan narod, jedan kralj, jednadržava!-oriseucentruZagreba.Gotovoje,Vaševisočanstvo...Gotovoje,toćebitiinaslovmogteksta...evo,sadmipadenapamet.

-Štajegotovo,Mesečino?Činjenice,činjenice,molimte.-VišeoddvehiljadedelegataizceleDalmacijeijošpetputatoliko

Zagrepčana razbili pristalice Ante Starčevića i Stjepana Radića...Govorili JosipSmodlaka,MateDrinković,vajarIvanMeštrović,pesnikUjevićrecitovao...

-Mesečino,tinisisadapesniknegoreporter.Štasugovoriliikakavjeishod?

-Evo,čitam,svesamzapisao.VajarMeštrovićnagrdionapasjakolaHrvatskonarodnovijeće.Rekaoje:„Vihoćetedapravitepartnerstvosajednomsjajnomfirmom,anistenikakvafirma.”JosipSmodlakajebiojošdirektniji.Rekaoje:„SlobodunamnijedoneoameričkipredsednikVilson.Slobodajedošlakrozvratakojasuotvorenakundakomnašegbrata, srpskog junaka...” Pesnik Tin Ujević je svojim stihovima doliouljenavatruujedinjenja.Čujte,Vaševisočanstvo:„Danasrastešsamoizkrvinajboljih,štosumačudalisvojatelaspravna,bleštećiuduhuiučistoj volji, božanstvena, sveta, zemljo pravoslavna.” Meni,Visočanstvo, potekle suze, a video sam ih još i u očima mnogih natrgu... Mate Drinković je pročitao odluku Narodnog vijeća čitaveDalmacije,jednodušnuodlukudalmatinskihiHrvataiSrba.BezuslovnoujedinjenjesaKraljevinomSrbijom iKraljevinomCrnomGorom,poddinastijomKarađorđevića,itourokuodsedamdana,ilićeDalmacijazaobići Zagreb i prisajediniti se Srbiji i Crnoj Gori! Doslovce ovako,Vaševisočanstvo.Šah-mat.Pravousridu,kakokažuDalmatinci.

- Dobro je, dobro je... Bogu hvala. Koji je odgovor Hrvatskog

narodnogvijeća?-Prihvatili. Sveprihvatili...Njihovadelegacija, zakojidan, stižeu

Beograd,datražiujedinjenje.- Dobro je, dobro je... Da li je, ipak, moguća nekakva kiša? Ili da

mesečinasmenidalmatinskosunce?-nasmejaseregent.-Nikako,garantujem...Gotovoje,Vaševisočanstvo.-KadsevraćašuBeograd?-Krećemodmah,čimnapišemizveštajzanovine.UZagrebujesve

završeno.Gotovoje.-Navratisutra,ubilokojevreme.Ihvalati,Mesečino.

Sve se, u narednih nekoliko dana, događalo ubrzano. NarodnaskupštinauNovomSadu izglasala je prisajedinjenje celeVojvodine iBaranjeKraljeviniSrbiji,aNarodnaskupštinauPodgoriciodlučiladase Kraljevina Crna Gora sjedini sa Kraljevinom Srbijom i, takosjedinjeni, stvore novu i veliku državu od Soluna do blizu Beča,KraljevstvoSrba,HrvataiSlovenaca.Taskupština,uPodgorici,zbacilajesaprestolakraljaNikoluPetrovića izabranilamupovratakuCrnuGoru.Taskupština,uPodgorici,nijesedržalanislovajednogavažećegustava postojeće i pobedničke crnogorske države. Ni NarodnaskupštinauNovomSadu,niNarodnovijećeuZagrebunisupoštovaliniustav,nizakonedotadanjihovedržave.Usmutnomvremenuvelikihnadanja i ciljeva, ali i velikih zebnji da te nade i ciljevi mogu dapropadnu,ispisivanajebrzaiprevratničkaistorija.PeronjenobilojeuBeogradu,uruci,ustvaranjeJugoslavijezagledanog,ratnogpobednika,regentaAleksandra.

Radostižalost

ProglašenjeKraljevstvaSrba,Hrvata iSlovenacane izazvaočekivanooduševljenjenarodanigdeunovojdržavi.Potištenirazočaran,regentAleksandarsezapleteumislikojesuuzroktražileipronalazileitamogdeuzrokanijemoglobitiilionnijebioznačajan.Okrivi,najpre,sebe.Na svečanosti proglašenja novog kraljevstva pojavio se u, plavoj,uniformigenerala,sazlatnimepoletamaizlatnimordenjem,salentomprekoprsa.Previsoko je,pomišljao je,uzleteo iuzneo se,uzdigao seiznadsvojevojske,čakse,eto,postideoiratneuniformepešadijskogpukovnika.Onamu,odjednom,postalanedostojnatog,izuzetnog,danaistorije.Sila,odozgo,opominjegaidagreši,neoprostivogreši,izbogsvojeuobraziljedasuSrbi,Hrvati iSlovenci jedanteistinarodsatrirazličita imena. Koji je to narod?, zapita se. Koje je ime toj njegovojdetelini sa tri lista? Jugoslavija! Samo Jugoslavija! To je, seti se,pokušavao da, još na Krfu, objasni Anti Trumbiću i Franu Supilu,političkimvođama„hrvatskihJugoslavena”.Ništanisuporicali,bihsusaglasnisamladimkraljevićem,aligaiubeđivali,nakrajuiubedili,daJugoslavija i jugoslovenstvo jesu zajednički san i cilj koji može usumnje i opasnost odvesti potiranje nacionalnog imena i Hrvata iSlovenacaiSrba.„Vaševisočanstvo,Jugoslavenstvojeogrtač,anacijakošulja”,rekaojeTrumbić.Onto,ipak,nijerazumeo,alijesteprihvatio.I,evonarodnogodgovora.Nemaradosti ipesmeponovojdržavi.Nakrštenju,uKućiKrsmanovića,detejedobilotriimena,imatriocaitrimajke,neznaseničije je.Sjedinili se Jugosloveni,adržava imsenezoveJugoslavija!Onje,izato,kriv.Nijesmeodatoodobri,dapopustiniTrumbiću,niSupilu,niNikoliPašiću,kojijedržaonjihovustranu.

Tek kad su emocije malo splasnule, misli su skrenule na sasvimdrugustranu.Moždaovakomorabiti.Sjedinilisevekoviosmanlijskognasleđa i navika, koji nisu umrli progonom Turske sa Balkana, savekovima germanskog i ugarskog nasleđa, kojeg nisu za sobom

povukle u ovom ratu poražene vojske tih imperija. Ujedinili serimokatolički zapad i pravoslavni istok. Ujedinili se pobeđeni sapobednicima.Ujedinileseazbukaiabeceda,ćirilicailatinica.Sadaje,sve to, u državi Jugoslaviji, iako se ona odriče sebe. Ali u toj državiJugoslovena milioni ljudi nisu Jugosloveni. Nemci, Mađari, Italijani,Arbanasi. A mnogi nisu ni hrišćani. Sjedinio se, eto, i krst sapolumesecom. Može on, razmišljao je, da skine uniformu generala ivratisesvojojratnojuniformipešadijskogpukovnika,atoćeidaučini.Možeida,kadugrabipriliku,državukrstiponovo,dabudeKraljevinaJugoslavija,a i to jenamerandaučini.Nemože,međutim,nikakodapremosti,takonagloilako,tolikešančeveirovovekopanestolećima.Ibajonetitopsu,natomfrontu,nemoćni,kakomurečevojvodaŽivojinMišić.

-Ovaj... kakodakažem...dižem i ja čašuzaovovelikodelokoje smoobavili-sumoranulicuisanaporomosmehnutrekaojeNikolaPašić,predsednikVladeKraljevineSrbije,nasvečanomprijemukodregentaAleksandra.-Javam,gosponAnte,oddanasnisampredsednikVlade...ovaj, kako da kažem... od danas nema Kraljevine Srbije - podigao ječašupremazagrebačkomstomatologuAntiPaveliću.

-Dobiliste,gospodinePašiću,državučetiriputvećuodpredratneSrbije-pecnuogajePavelić.

-Koještadobioikoještaizgubiopokazaćevreme-odgovoriojevojvodaŽivojinMišić.

- Najpreče je, gospodo, da odmah, već večeras, diplomatskimnotamastranimvladama,apresvegasavezničkihdržava,zatražimodapriznaju naše kraljevstvo. I da, najhitnije, formiramo vladu iprivremenuskupštinu.

-Naravno,Vaševisočanstvo-rečeakademikSlobodanJovanović.-Najprečeje,međutim,daiSkupštinaKraljevineSrbijeizglasaukidanje,pravnogašenjeKraljevineSrbije,idapotvrdiujedinjenje.

- A šta biva ako parlament Kraljevine Srbije odbije ujedinjenje? -upitaJosipSmodlaka,predstavnikDalmacije.

-Neće, nemože... ovaj, naša skupština je ujedinjenje izglasala jošusred rata, u Nišu, petnaeste - skloni Pašić bradu sa neke upravoprispeleporuke.

- Nema države koja će nam priznati ovu državu! - povišenimglasom i sa prikrivenim prekorom, upućenim svom vrhovnom

komandantu, ponovo se oglasi vojvoda Mišić. - Vaše visočanstvo, uovome času niko ne zna gde su nam državne granice. Sem našepredratne granice sa Grčkom, sve ostale su sporne. Sa Bugarskom,Rumunijom,Mađarskom,Austrijom,Italijom,Albanijom.Mineznamošta će odlučiti veliki u Parizu. Jedino što znam je da naši od ratapremorenivojnicijošnajmanjedvegodine,amoždaiduže,nećemoćidasevratesvojimkućama.

- Tačno tako, država nam je kao njiva bez ijedne ograde, a u njuhoćedaprovalesvi-podržavojvoduAnteTrumbić.-Mi,Dalmatinci,uposebnojsmoopasnosti.

Sutradan, pred Kućom Krsmanovića, zaustavi se čudna pogrebnapovorka. Dvojica sredovečnih muškaraca u vojničkim uniformamanosila su dva krsta, grupa sveštenika mahala je kandilima i pevala:„Vječnajapamjat,vječnajapamjat...”Navojničkomlafetudvamrtvačkakovčega. Najednom krupnim ćiriličnim slovima ispisano KraljevinaSrbija, anadrugomKraljevinaCrnaGora. Saobe strane tog lafeta, ustavumirno,oficiri.RegentAleksandarsveposmatraizazavese.Onteoficirepoznaje.OdKumanovadvanaeste,Bregalnice trinaeste,Cera iKolubarečetrnaeste,Albanijepetnaesteišesnaeste...padoSolunskogfronta,bilisusanjim.Asadaseonkrijeodnjih,odsveštenikakojidržeposmrtno opelo dvema državama, od svetine koja je, iza mrtvačkihkovčega,utomsprovodu.Pocrveneodbesaisramote.

- Idem dole! - povika, kao da je na frontu, a ordonansi i gardistipojurišedagasustignu.

Svešteniciprekidošesvojepojanjeinaricanje,narodseuskomeša,a oficiri pored lafeta, na čuđenje i regenta i svih, počeše da škrgućuzubima.Jedanodnjihkoraknupremakomandantu.

- Špiro, što sahrani Srbiju i Crnu Goru? - upita, a regent nerazumedeštomurečedajeŠpiro.Nijeznaodaje,uselutognjegovogporučnika,dobrovoljcaizHercegovine,nekaddavno,živeonekiŠpiro,biojatakhajducima,paihšpijaoiprodaoTurcima.Odtada,utomselu,a i šire u Hercegovini, Špiro je svaki čovek sklon izdaji ili prevarinajbližih.

-Tiiovitvojiste,Golubiću,zaboravilinavašuzakletvuUjedinjenjeilismrtiPolagalistejesarukamanabombamaibajonetima-iznenadiihizbuni.

-AštonamubiApisa,Špiro?

-Sudgaubio,gospodineporučniče.Sud,aneja.-Ti, ti... samo ti.Osveta ili smrt!Tomi je, tonam je, Špiro, nova

zakletva!-okrenuse,odedolafetasakovčezimaizapovedipopovimadakrenuinastavesaopelom.

ŠtampauBeogradubrujala jeo„sramnomčinuapisovaca”,ali io„patriotskom otporu izdaji Srbije”. Za novine u Pešti, Beču, Berlinu,Rimu, čak i za neke u Parizu, Londonu i Zagrebu, „srpska vojska sepobunilaprotivregentaAleksandraistvaranjaJugoslavije”.Pobunajebila onoliko masovna koliko su vlasnici i urednici tih novinapriželjkivali. Jedan bečki list je objavio: „Možda je, zaista, ’Crna ruka’streljanog pukovnika Apisa bila organizacija terorista, ali ti hrabri inacionalnosvesnioficiriivojnicisadasepokazujukaoherojiispasiociSrbije.“

Regenta poseti knezPavleKarađorđević, jedinac sin njegovog strica,kneza Arsena. Pet godina mlađi od Aleksandra, kratko ošišan, saupadljivimtemenimzaliscimaisnažnimčeonimkostima,podsećaojena Bonapartu. Sve ostalo, a naročito narav njegova i opsednutostslikarstvom i uopšte umetnošću, odudarali su od ratničkih gena iNapoleona i Karađorđevića. Iako je rođen u Rusiji, u Peterburgu,vaspitavan sa prinčevima Romanovih, njega ta sredina nije ničimposebno očaravala. Privlačila ga je tradicija imperijalne Engleske.ZavršiojestudijeneuPeterburgu,neniuŽenevi,niuBeču,niuParizu,niuBerlinu,gdese,uglavnom,obrazovalabudućaelitamaleizaostalebalkanskekraljevine.Pavle je izabraoOksfordiBritaniju.Verovatnoipod uticajem svojih oksfordskih profesora, bio je sumnjičav premamnogočemuštojeodisaloParizomiFrancuskom,aBečomiBerlinompogotovu. Svog najbližeg rođaka, regenta Aleksandra, on je i voleo ipoštovao.Diskretnoidelikatno,upozoravaogajeda,bezobziranasvešto je Francuska činila za Srbiju, bude oprezan i da izbegava njenčelični zagrljaj. Savetovao je prestolonaslednika i da, koliko god tomože, kroti i stišava vatru u sebi, koja ga podstiče na riskantne iprejakepotezeiodluke.

-Nisammogaodaizdržim,moraosamdadođem,Vaševisočanstvo-obratimusepoprotokolu.-OnibanditimorajubitiuhapšeniiposlatipredVojnisud!-iznenadiAleksandrabesomuglasuizahtevomkojiodknezanijeočekivao.

-Tonikako.Povrediobihmnogeuvojsci.Napravilisuružanispad,

nedolično se poneli prema meni kao vrhovnom komandantu,podgrejalinadenašihneprijateljadaovotekstvorenokraljevstvonećepreživeti... Sve je to tačno, ali ti ljudi su, Pavle,moji vojnici i oficiri.Nigdeuratunisuomanuli...Njihdahapsim,auskoroću,prijemomunovuvojskunovedržave,nagrađivativojnikeioficirekojisuseprotivnasborili-iznenadiknezatakvimodgovorom.

-Oprostite,Visočanstvo-odgovorimusasmeškom.-Besmebiosavladao,uzdigaoseiznadrazuma.

Na stolu, za kojim su sedeli, zazvoni telefon. Aleksandar podižeslušalicu, a knez Pavle čuje sve, prepoznaje i glas vojvode PetraBojovića.

- Javljaju mi da je više od hiljadu bugarskih komita provalilo unekoliko pograničnih sela u Makedoniji. Pale, pljačkaju, terorišusirotinju. Naredio sam, Visočanstvo, žestok odgovor naših trupa iprodornabugarskuteritoriju.

-Nežestok,negonajžešćinašodgovor,gospodinevojvodo.Uživomeso!Prenesitedajeovomojazapovest.

Telefonzazvoniponovo.Regentpodižeslušalicupomaloplahovito,ispade mu upaljena cigareta iz desne ruke, knez Pavle je podiže satepiha i ugasiupepeljari.Glas, koji jedopirao iz slušalice, odavao jeuznemirenostipaniku.

-GeneralRajić,Vaševisočanstvo.UZagrebu,naTrgubanaJelačića,odvijasebitka.Dostajeranjenih,imaimrtvih.

-Bitkasanašomvojskom?-Ne, ne, Vaše visočanstvo. Iz napuštene austrijske kasarne izašli

naoružanihrvatskivojniciinapaligrađanenatrgudoksuproslavljaliujedinjenje. Intervenisala gradska žandarmerija, zapucali jedni nadruge...Moliminstrukcije,Vaševisočanstvo.

-Dalijenašavojskaugradu?- Nije. Na prilazima smo Zagreba, naredio sam punu bojevu

gotovost.- Generale Rajiću, ostanite tu gde ste. U sukob o kome javljate

nipoštosenemešati. Jugoslovenskevojskejošnema,asrpskavojskanesrneintervenisati.Nekatorešeonisami.Srpskavojskadadejstvujejedinoakobudemonapadnuti.

-Staraćuse,Vaševisočanstvo.PoprirodisvojojsmireniknezPavlenijemogaoprikritinikolikoje

uzbuđen,nikolikojeuplašen.Ratjezavršen?Kakvajetozabluda.Rat,težiineizvesnijiodsvršenograta,sadasepremećeuratukući,ratnas

sanamaširomdržave čije je rođenjeobjavljeno svetu, ali to rođenjesvetnepriznaje,nitigahoćenimnogiuovom,ipak,nastranomiteškoodrživom braku Srbije sa braćom njenom koja su i braća i nebraća,neprijatelji. Sve što se grbo rodi, grbo i živi i umire! - primetno seštrecnuodtepomisli.

- Molim te, Pavle, da kreneš u London - reče Aleksandar. - Naštamošnjiposlanik,Pižon,radiodlično,alitvojugled,vezeimudrostsunamdragoceni...ČimformiramoVladu,jačuuPariz.

-Moždanije podesan trenutak za vašuposetu Francuskoj. Svi sutamoprezauzetipripremamamirovnekonferencije.

- Znam to, ali moram u Pariz. Tamo je novi Kajmakčalan, noviSolunski front, i ja moram biti tamo... Želeo bih da ovaj vikendprovedemouTopoli,naOplencu.Umoransam,anesmembitiumoran.

Provedoše, njih dvojica, samo subotu na prostranom imanjuKarađorđevića,koje je,desetakgodinaprerata,odseljakakupovao istalnoproširivaokraljPetar.Usrediniimanja,navrhubrega,sagradioje veliku, zadužbenu, crkvu i kriptu u njenim podrumima za mrtveKarađorđeviće i za sve članove te dinastije u budućnosti, kada serastanu sa ovim svetom. Nedaleko od te crkve kralj je podigao iprizemnu, skromnu, kuću sa nekoliko soba i spolja, uz kuhinju,maluodžakliju, kako su zvali to ognjište u zidu, sa odžakomod betona, izkogabi,običnouveče,primesečini,kuljaodim.Sedeloseutojodžakliji,pričalouzoplenačkovinoivrućepečenje.Tomeposluvičniseljacinaražnju su, iznad ognjišta, okretali jagnjad i prasiće, a u žar zagrtalikrompireioplenačkejabuke.TesuboteAleksandraiPavlaposlužilepovreme.Decembarskidannebešehladan,nisneganijebilo,nebovedro,amesecpun.Odžaklija senapuni gostima.Nekoliko seljaka i dvojicasveštenika,višenjihtaprostorijanijemoglanidaprimi.Aleksandarjemašicama,kaokleštima,stezaoklipkukuruzaipekaoganavatri.

- Smešali se radost i žalost, pa smo onemeli, Vaše visočanstvo -rečejedanseljak.-RadujemsevaskrsuovenašeSrbije,asrcemipucazasinovima,zadvojicomnjih. JedanostanaKajmakčalanu,adrugiuAlbaniji.

-Imašlijošsinova?-upitaAleksandar.-Jošjednoga.Uvojscije,negdepremaMađarskoj...Ratavišenema,

neznamštajeovo.-Stvorilismovelikudržavu,mnogovećuodSrbije,moramoda je

utvrdimo-pomaloneopreznorečeknezPavle.-MolimseBogu,amolimseivama,Visočanstvo,damikućaoživi,

damisesinvrati,dagaženim,damepospuunučad.Svakačastvelikojdržavi,alimojakućajepustaiprazna,Vaševisočanstvo.

-DaćedragiimilosniBogpaćebitipuna-prekrstisesveštenik.-Tisi,Visočanstvo,preskočioicaraDušana-povikadrugiseljak,

krupan i brkajlija. - I ja sam tebi i Srbiji dao jedno svoje dete... dao,moralojetakodabude.

-Jelitisinbiojedinac?-uzdahnuAleksandar.-Boguhvala,imamjoštrojicu.JedanjekodnekakveSežane,stiglo

mijučepismoodnjega.Dasetomesto,Visočanstvo,nezoveSnežana...moždajemojRadenkopogrešiopripisanju?

U odžakliju kralja Petra, odnekud, ulete gavran. Kao crna strelaneka,bezgraktanjaimahanjakrilima,zgrabiojeparčesirasatanjirauAleksandrovojruci,zgrabioinekudodleteo.

-Beseliovotica,ljudi?-upitaneko.-Sotona,anetica-rečesveštenik.-Akojegavran...gladan,azamirisalahrana...nijemi,Visočanstvo,

nimalo drago što ga đavo večeras donese - huknu seljak u vojničkojbluzi.

U odžakliju uđe mladi gardista, salutira, predade zapečaćenikoverat vrhovnom komandantu i udalji se. Čulo se kako auto toggardiste odlazi. Motor, u noći, brunda glasnije. Pešadijski pukovnikotvorikovertu.

SvakogčasamožeplanutiCrnaGora.Pašić.Možda bi Aleksandar i rekao tim ljudima u odžakliji šta mu to

javljajuizBeograda,iakonetakodramatičnokakojePašićjavionjemu,ali odustade. Zbog gavrana. Uplašio bi ih. - Ništa važno - reče uzsmešak,adepešugurnuudžep.

Po izlasku sunca i on i knez Pavle krenuše za Beograd. Vozač, jedankapetanporedvozačainjihdvojicanazadnjemsedištu.Nikakvedrugepratnje nije bilo. Čim stigoše do Kuće Krsmanovića, regent naredihitnusednicuVrhovnogsaveta.-Većsugore,usali,čekaju-odgovoripukovnikDimitrijević...

-Sviste,vidim,zabrinuti,smrknuti,danekažemiuplašeni-rečeAleksandar u hodu prema svom stolu i skidajući vojnički šinjel sauniformepešadijskogpukovnika.-GospodinePašiću,dajmičinjenice

zadramatičnuprocenuoustankunašegnarodauCrnojGori.-Ovaj...Vaševisočanstvo...kakodakažem,unovojsmodržavi,pa

bi... trebalo bi, može biti, da na ovom sastanku budu i naša braća,HrvatiiSlovenci.

-Jelitonekakvaironija,gospodinePašiću?-Nikako,Vaševisočanstvo.Samokažem...ovaj,daneispadnekako

seoniništanepitaju.-Nekaispadne,nekaispadne!-lupipesnicomosto.-Ovosenjihne

tiče.OvosetičesamoSrba...Akohoćete,ovose,presvega,tičemeneimogđedakraljaNikole...Dačujemčinjenice,gospodinePašiću.

- Ovde su činjenice - podiže fasciklu i zamahnu njome. - Emisarikralja Nikole, u potaji, rovare širom Crne Gore. Podbunjuju narodprotivokupacije... ovaj,odlukaonenarodneskupštineuPodgorici zanjihjeveleizdajničkičin...Evo,ovaj,agitujudajeSrbijaokupiralaCrnuGoru... Nekoliko stotina Crnogoraca već je krenulo iz Italije. Svi sunaoružani...ovaj,premamojimizvorimauRimu,opštiustanakmožeseočekivatizakojidan.

-Ištamipredlažete?-pređepogledomprekosvihprisutnih.-Odmahpohapsiti sve te agitatore i podbunjivače - reče general

Pešić.- Time se samodosipauljena vatru - usprotivi se vojvodaPetar

Bojović.- Čini mi se da smo zapostavili najmoćnije oružje kojim

raspolažemo,aononijeusili,negourazložnojibratskojreči-tihimćeglasom akademikAleksandarBelić. - Više nego iko u našemnarodu,Crnogorcidržedoreci,dogovorairazgovora.Njihbatinamobilišenaotpor.SeoskiknezoviiugledniiumniCrnogorcilakoćeneupućenomnarodupojasnitisve.Jatakomislim.

-Dokumentiuovojfasciklitakonemisle-uzvratimuNikolaPašić.-Batinaje...bližisamgeneraluPešiću...ovaj...kakotonašnarodkaže,batinajeizrajaizašla.

- Narod, Nikola, kaže i da batina ima dva kraja - podviknuAleksandar.-TiništaneznašnioCrnojGorinioCrnogorcima!-ponizigapredsvima.-Bugarepoznaješ,Crnogorcenepoznaješ-dodatnogaujede.

ČakseivojvodamaŽivojinuMišićuiStepiStepanovićuučinidajemladikraljevićreagovaoirizičnoiprenagljeno.Nijepoštovaoničetiridecenije razlike u godinama između sebe i starca sa bradom dosredine prsa. Kao da je zaboravio ko je Nikola Pašić. Mudrac i

prepredenjak sa stotinu lica i triput toliko naličja. Pohađao, uŠvajcarskoj, nekakvu tehničku školu, stipendirali ga Obrenovići.Otkazao lojalnost toj dinastiji, zbližio se sa Bakunjinom i ruskimanarhistima, postao sledbenik Marksa i Engelsa, zakletiantimonarhista, podigao bunu protiv kralja Milana Obrenovića, nasmrtosuđenprebegaouBugarsku.KraljMilangapomilovao,daomuimandatzasastavvlade,odmetnuoseodMarksa izagledaouruskogcara... Njegovi su prsti u krvavom kraju poslednjih Obrenovića idovođenjuKarađorđevićanapresto.OdtadapadodanašnjegsastankauKući Krsmanovića Baja je bio noseći stub Srbije. Narod ga je takoprozvao. Baja. Harambaša, krojač državnih poslova, i unutrašnjih ispoljnih,iumiru,iuratovima.Ćutljivizagonetan,zamuckivaojekadbi govorio, uvek kratko, a u narodu se više osluškivalo šta ćemudriBajadakaženegolisamikralj.Kogodmusezameriološejezavršio.

-Ovaj...Visve,Visočanstvo,znatenajbolje...kakodakažem...zelensamineiskusan,ništaneznam-nasvojnačinusprotiviseAleksandru.

-Srdžbanijeprijatelj.Ovosu,Bajo,tvojereči-uzmačeiregentnasvojnačin.Damumalopolaska,nazvaogajeBajom.Verovaojedaćetoprijati Nikoli Pašiću, iako je vremešni i sedi premijer znao daprestolonaslednikivrhovnikomandant„bajom“smatrajedinosebe.

- Za represijom nad narodom Crne Gore nema nikakve potrebe.OgromnavećinajerazumeladaSrbijanijeprogutalaCrnuGoru,negojeova velika država Jugoslovena, ako takomoguda kažem, progutala iKraljevinuCrnuGoruiKraljevinuSrbiju-užurbanopripalicigaretu.-KakorečeprofesorBelić,potrebnesunamblagerečiitvrdaodbranaCetinja,akoNikolinepristalicekrenunaCetinje.

-Aštajesadrugimvarošima?-sumnjičavozavrteglavomvojvodaStepaStepanović.

-Ciljzavere jedapristalicekraljaNikole,skupljenepocelojCrnojGori, uz podršku zaverenika koji će stići iz Italije, zauzmu Cetinje,proglaseoslobođenjeprestoniceizatražeodvelikihsilapobednicadadopustepovratakkraljaNikoleusvojdvor...AkobiuzeliCetinje,zaverabi,verovatno,uspela,aujedinjenjeJugoslovenabilosprečeno...SerdarJankoVukotićmijavlja...

-Paklenosmišljeno-rečevojvodaStepa.- Veoma pakleno - složi se Aleksandar. - Serdar Janko Vukotić je

doznaodaćenaCetinjeudaritiuočiBožićailinasamBožić...Tajdansu, izgleda, izabrali zbog Božića šesnaeste, na Mojkovcu. Njihovastrateška pogreška, i to velika. NaMojkovcu su, na Božić šesnaeste,

JankoVukotić injegoviSpartanciginulizaspasSrbije,aovogBožića,kojijeprednama,Crnogorcićeudaritinenatuđince,negonasebe,inaCrnuGoru, i na Srbiju, i na Jugoslaviju... Ta zavera ćepropasti,morapropasti.UtvrdimoCetinje inašimicrnogorskimsnagama,nastojmodanapadačeurazumimorazgovorimaidogovorima,asilipribegnimosamounuždi.

- Ja se, Vaše visočanstvo, osećam prevarenim i nesrećnim - rečeakademikBelić.-KultCrneGoreiCrnogoracaprožimaskorosvemojenaučneradove.OvoštočujemnisamočekivaoniodjednogCrnogorca.

- Ima,poštovaniprofesore,u tome inašekrivice.CrnaGora jestemala,ali jeCrnogorcismatrajuvelikom.Inju isebe.Oniverujudasuoltarsrpskognaroda, inikomnedopuštajudau toposumnja...Osimtoga,mnogioficiriivojnicinjihovi,kojisusezaklelinavernostkraljuNikoli,nećedapogazezakletvu.OnajenjimaštoibesaArbanasima-poglednunasat,većjekasnionasledećisastanak.

Sutradan je formirana i Privremena vladaKraljevstva za koje se nijeznalo da li će preživeti. Prestolonaslednik je bio ubeđen da bi bilopogubno pasivno čekati presudu Pariške mirovne konferencije. Kaopitomac carske vojne akademije, u Peterburgu, AleksandarKarađorđević voleo je da zaigra rulet. Sada se kockao u svojekraljevstvoi,najverovatnije,iusvojuglavu.Jugoslavijailiništa!TojebionjegovRubikonionje,kaonekadJulijeCezar,krenuonasvojRim.Ratne legije koje je predvodio šest olujnih godina ovenčane supobedom, ali o ishodu pobede odlučivali su drugi pobednici,mnogoveći i moćniji od male Srbije. On nije čekao diktat svojih ratnihsaveznika, nego je njih suočavao sa svojim diktatom. I u Parizu, i uVašingtonu, i u Londonu, samovoljno proglašenje ujedinjenjaJugoslovenaprimljenojesagunđanjem,aizRimasuupućeneipretnje.Kako li će, razmišljao je on, primiti i vest da je to Kraljevstvo Srba,Hrvata iSlovenaca,kojenikonijepriznavao,dobilo isvojuvladu?Tuvladu,sigurno,nećeprihvatiti,alijojsehoćeizrugivatiiminiratije,isarazlogom i bez razloga. Iznenadio je ne samo velike ratne saveznikenego i ljude u Srbiji najbliže sebi. „Šok strategija i terapija, dragiprofesore”,rekaojeakademikuJovanuCvijiću.

Mandatzasastav,prvogiprivremenog,MinistarskogsavetadržavekojojsenisuznalenigranicenikolikoćedatrajenijepoverioNikoliPašiću, kako se očekivalo i kako je sa Hrvatima i Slovencima bilo i

dogovoreno, nego Stojanu Protiću, čoveku iz Pašićeve Radikalnestranke,glasovitompublicistiipolemičaru,uztoiministruunekolikovlada Kraljevine Srbije. Sa razlogom ili bez razloga, i u Parizu i uLondonu,auRimunaročitonaglašeno,Pašićjevažioza„velikosrbina”i pritajenog protivnika Jugoslavije. Iako sklon kockanju, regentAleksandarniježeleodazapremijeradržaveujedinjenihJugoslovenaimenuječovekanakogasesumnjalodajeprotivtogsjedinjenja.RešiojedaporotuvelikečetvorkeuParizuzatrpadokazimada,odSolunadoAlpa, živi jedan te isti narod i da je njegovo ujedinjenje pravično i„sudbinskineizbežno”.FunkcijaministrainostranihdelapripalajedrAnti Trumbiću, a drugi jedan Hrvat, Tugomir Alaupović, postao jeministar vera u državi pravoslavnih, rimokatolika, protestanata,muslimanaimojsijevaca.Zapotpredsednikaunitarnevladeimenovanje nekadašnji katolički sveštenik, Slovenac Anton Korošec. Posebnakomisijaizabralajeisimbolenovedržave.Komisija?Aleksandarjebiota „komisija eksperata”. U jedan državni grb ušla su tri grba: srpski,hrvatski i slovenački.Na istinačinsjedinilesuse ihimne„trojednognaroda”.Zvanični jezikdržave: „srpskohrvatski i slovenački”.Anjenazastava? Plavo-belo-crvena. To je, izokrenuta, zastava Hrvata.Pešadijski pukovnik Aleksandar Karađorđević više nije bio vrhovnikomandantsrpskevojske,negovrhovnikomandantVojskeKraljevineJugoslavije!Onje,tojnovojvojsci,daoime.AkosevećnovadržavanijezvalaJugoslavija,njenavojskaogrnulasetimimenom.InarediojedaVojskaKraljevineJugoslavijeprimiblizutrihiljadeHrvata,Slovenaca,SrbaimuslimanakojisubilioficiriipodoficiriuvojscineprijateljskeiporaženeAustrougarskemonarhije. Povrh svega, za članove državnedelegacijenaMirovnojkonferencijiuParizuodređenasudvojicaSrba,NikolaPašićiMilenkoVesnić,HrvatdrAnteTrumbićiSlovenacdrIvanŽolger. „U Parizu čuđenje, u Zagrebu ćutanje, u Beogradu gunđanje”,pisaojenovinarLukaMesečina.

Na pravoslavni Božić, 7. januara 1919, a ponedeljak beše, leden isnežan, regent je, rano, prošetao do Saborne crkve, kratko se u njojzadržao ivratioudvor,uKućuKrsmanovića.Domrklenoći samo jeprimaotelefonskeitelegrafskeporukeizCrneGore.Svese,uglavnom,dešavalo kako je bio i predvideo. Cetinje je napadnuto i Cetinje jebranjeno.Šetaojeposobi,sumanutopušio,psovao,nekolikoputaseiprekrstio,galamiouslušalicu:„Razgovarajtesanjima,pregovarajte,za

imeboga!“Oka,tenoći,nijesklopio.Želeojedadoručkuje,aliustanisuprimala hranu. U jednom trenutku pomutilo mu se u glavi i pao je.Doktor Kojen je posumnjao na potres mozga, ili nešto još opasnije.„SmirujeliseokoCetinja?“,prošaputaojenjegovpacijent,sklopioočiizaspao.Atrebaloje,porasporedu,daodeuVrhovnukomandu,pada,posle toga, u Kući Krsmanovića primi Čarlsa Riveta, dopisnika listaTan, zatim upravnika beogradske varoši, pa glumca Tošu Đurića,pukovnika Ivana Pavlovića, ministra policije Svetozara Pribićevića,diplomatu Živojina Balugdžića... Sve do iza ponoći bile su planiraneaudijencije.

Beloilicrveno

Versaj. Ovaj dvorac, nedaleko od Pariza, od sutra će biti najveća inajdramatičnijasudnicauistorijisveta.Pobedniciukrvavomipredvameseca završenom Velikom svetskom ratu, a dvadeset i sedam jepobednika, sudiće pobeđenima. Zvanični, diplomatski, naziv suđenjaje:Mirovnakonferencija.Nezvanično,nediplomatski,ali istinito,nećebiti, u Versaju, nikakve mirovne konferencije ni sudskog procesa. Uovomdvorcuraskalašnihiposlednjihfrancuskihkraljevaobavljaćesesamo egzekucija. Optuženim državama, koje su izgubile rat, bićeizricane kazne a da njihovi predstavnici nemaju pravo ni daprisustvuju izricanju.Konferencijamira,svojimnazivom,sugerišedaće tužioci i optuženi da debatuju o miru i uslovima mira. Ne. Svioptuženisu,unapred,osuđeni.UVersajnesmejudadođu.Jedinoštoćesmeti,aimorati,bićedaprimepresuduiprihvatejebezuslovno.

Karikatura jedna, preko cele strane jednog nedeljnika, prikazujekako,lancimaokovanog,nemačkogdžinasprovodedogiljotine.Natojkarikaturi nemačku imperiju ka gubilištu sprovode Vudro Vilson,predsednikSAD,DejvidLojdDžordž,premijerVelikeBritanije,iVitorioOrlando, premijer Italije, a glavu će kažnjenom džinu odseći ŽoržKlemanso, predsednik francuske vlade, osvetoljubivo nasmejan i saogromnim i sedim brkovima koji mu, poput nastrešnice, prekrivajuusne.

Versajjedanas,zaista,lovačkipaviljon,onoštojeibiousvomzačetku,samohiljaduputavećiiraskošniji.MalulovačkukućuLujaXIIInjegovsin,LujXIV,preurediojeiproširioneudvorac,nego u kraljevsku palatu bez zaštitnih zidina. Uzor mu bešeimperatorrimskiHadrijan,kojije,usvojevreme,sličnupalatupodigaouTivoliju. Imalaje, taLujevapalata,nekolikohiljadasobazadvadesetakhiljadanjenihstanaraigostiju.UnjojjeLuj,

kao negda Neron, priređivao rasipničke prijeme i bakanalije.Govorio je: Versaj je za razonodu, a Pariz za slavu. Sebe je,izjutra,poistovećivaosazorom,adanjujepostajaoKraljSunce.NaslednicinjegoviproširivalisujošvišeiraskalašnijenegdašnjilovačkipaviljoniukrasiligačudesnomDvoranomogledala.Načitavom jednom zidu sedamnaest je ogromnih i bleštećihogledala,naspramprozorakojigledajuuvrti,uvrtu,triširokeavenije, koje zrakasto vode ka trgu ispredVersaja i kiparskojkompozicijiApolonasanimfama.UDvorani ogledalaBritanija je 1783. priznala nezavisnost

SAD. U Dvorani ogledala Prusi su 1871. ponizili Francuze. UDvorani ogledala održava se i ova mirovna konferencija.ProtokolsuđenjasastavilisuFrancuzi.UDvoraniogledalaoniće se osvetiti Prusima. Po tom protokolu biće izrečene kaznesvim pobeđenim državama, najpre Nemačkoj kaoprvooptuženojiprvoosuđenoj.Klemanso,Vilson,Lojd,Orlando.Njihčetvoricapovlačićenove

državne granice. Njihova volja je, govore oni, volja svihpobednika, prihvatali je oni ili ne. Rusije, petog člana Velikeporote, nema u Dvorani ogledala. Odstranili su je Lenjinoviboljševici.Koje,međutim,izteVelikeporoteuklonioKraljevinuSrbiju?Uimekojetoičijepravdeseuzaboravguraistinadasuprsima srpskih vojnika probijena i oba zapadna fronta, naVerdenuinaSoči?Kadjepuklasolunskabrana,palasuisvadrugautvrđenjaCentralnihsila.PetičlanVelikeporotemoraoje biti regent Aleksandar. Ne samo da on nije za centralnimstolom u Versaju nego se čuju i pretnje da će, u Dvoraniogledala, ujedinjenje Jugoslovena biti poništeno, a njihovakraljevinaraskomadana...Ubesupišemoveredove.GospodinVitorioOrlandogovorida

će Italija, kao veliki ratni pobednik, dobiti svaku stopujugoslovenske Dalmacije, i Boku našu, i Skadar, sve što joj jedatopetnaeste,tajnimLondonskimugovoromsaFrancuskom,RusijomiBritanijom.Zaboravlja,izgleda,gospodinOrlandodapobednik na italijanskom ratnom frontu, na Pijavi i Soči, nijebio on, nego austrougarski feldmaršal Svetozar Borojević. Izaboravlja da je, u Londonu, Italiji obećana zemlja koja nijenjena,nitimožebitinjena.„Poklonimo se golgotskoj žrtvi i pobedi Kraljevine Srbije,

nagradimo je za sve njene patnje i podvige!“, saopštavaamerički predsednik Vudro Vilson. Ništa se tome ne možeprigovoriti.Ali,avaj,onkažeiovo:„U Društvo naroda, koje će čuvati evropski i svetski mir,

moraju ući Kraljevina Srbija, Kraljevina Crna Gora inovostvorene države austrougarskih Jugoslovena!“ Da ligospodin Vilson čerečenje našeg novog i velikog Kraljevstvasmatratomnagradomza„golgotskežrtveipobedu”KraljevineSrbije?!Nadatisedajebiopriličnorasejandokjetogovorio,jerje rasejanost svojstvena univerzitetskim profesorima. UDvorani ogledala, suočen sa tvrdoglavim činjenicamatvrdoglavih Jugoslovena, predsednik najmoćnije države našegsveta i vremena moraće odustati od svojih nerealnih,nepravednihineostvarivihplanova.

I smeška se i mršti regent Aleksandar dok, u jednim prestoničkimnovinama,čitaovajreporterskiraportizParizaLukeMesečine.Sviđamusekakopišetajnovinarkovrdžavekosei,uvek,pospanogpogleda.Trebalo je da bude profesor svetske književnosti, rat ga zatekao naSorboni, pri kraju studija. Na Krfu je uređivao novine Vrhovnekomande. U njima je objavljivao i svoje pesme... Pišeš istinito,Mesečino,aliipomalonetaktično,pomisliregentAleksandariodgurnunovine.Pogledausat.Tačnouminut,kakojeizakazano,stiževojvodaŽivojinMišić.

Nerečeništa.Samose,blago,nakloni,raskopčašinjeliskidešapkusaglave.

-Zaštaste,vojvodo?Začaj,kafuilineštožestoko?-Francuskikonjak...VisesprematezaPariz?- Tajno, takoreći. Idem do Atine, da obiđem oca, imao je novi

moždaniudar.Izgubiojeimoćgovora...OdatlećubrodomdoTulona,pavozomdoPariza.

- Dugačko i naporno putovanje... Isporučite pozdrave i želje zaoporavkomvašemocu,anašemkralju.

-Svakako,svakako...Francuzimeneželetamo.NećedaimkvarimpijačneplanoveuVersaju.Klemansomije,bezikakvoguvijanja,poslaoporukuprekoVesnićadasamuobražen,samovoljanineposlušan.Evo,pogledajteVesnićevudepešu.

- Vilsonove izjave po nas su ubitačne... Pročitah,maločas, članakovognašegMesečine.

-Ijasamtopročitao.Pametanmomak.Nudiosammudabudemojsavetnik. Neće. Hoće, reče mi, slobodu da piše onako kako on sebizapoveda.Užičanin.Takvisusvitiercovi.

- Vaše kraljevsko visočanstvo... sine Aleksandre, prekinimo ovomučenje - huknu vojvodaMišić. - Zajedničke države sa Hrvatima nemožebiti.Nemože,pasvedaimdamoiBeograd!

-Štasedesilo?Štavasjetakoražestilo?-Aštanije?OnajRadić...StjepanRadić,vođanjihoveSeljačkepučke

stranke, prikuplja potpise za rušenje ujedinjenja, traži nekakvuneutralnurepublikuHrvatskusvedoZemuna...zapravo,isaZemunom.TajzahtevipotpisehoćedašaljeuPariz,Mirovnojkonferenciji...Osimtoga,propagiraidizanjeustanka.

-Budalaštine.Nekapišeštahoćeinekašaljekomehoće.Ništaonnemože.

-Znaosamdamečekatakavvašodgovor.Moždaonništanemože,alijamoguijasamtoiučinio...Psukojiujedailajepokazaosamšibu.Svu teritorijuHrvatske i Slavonijeproglasio samza ratnuzonu.Našineprijateljivišenisuisprednas,nafrontu,negosunamudržavi...VojnisudjeRadićuodrediokućnipritvorioduzeomuprikupljenepotpise...Podržitemeilimesmenite.

-Naravnodaćuvaspodržati.UratunisamopozvaonijednuodlukuvojvodeŽivojinaMišića.Nećunisada,umiru.

-Hvalavam,Visočanstvo.Teškodržavikojurazarajuiznutra.Zatovasimolimdaprekratimoovomučenje.Razmeđimosesanjima.

- Kako? Kuda? Gde da postavimo međe između Srba i Hrvata uHrvatskoj, u Slavoniji, u Dalmaciji, u samom Zagrebu? Svuda smoizmešani. I gde da postavimo međe između Hrvata koji su zaJugoslavijuiHrvatakojisuprotivJugoslavije?

-Neznam,Vaševisočanstvo.-IkojihjeHrvataviše?-Neznamnito.Razgovorprekideregentovordonans.RečedabiskupJozić,komeje

audijencijazakazanapredveče,molidagaregentodmahprimi.Majkamu se, kaže, poklizala na poledici, slomila kičmu, prebačena je ubolnicu.Takomujejavljenoionmorahitnonazad,uZagreb.

-Nekauđe -odgovoriAleksandar. -Vojvodo,ostanite,da čujemoštahoće.

Zadihan,neodhodanegoodprimetnihnaslagasala,biskupJozićzaboravi idasenakloni.Sanekakvimpapiromurucipriđeregentu ikaodase,tektada,prisetikojeprednjim.

-Zbunjensammnogo...nezamjerite,Vaševisočanstvo.Častmije,zaista,ihvalavam.Hvalaivama,veomapoštovanigospodinevojvodo.

- U redu je, sedite - osmehnu se prestolonaslednik. - Kakav je topapir?JelitogrbHrvatske?

-Nije,Vaševisočanstvo,izbogtogasamdošaodaprotestiram.-Jeste,kakonije-opetseosmehnuAleksandar.-Nije,jerjeprvopoljenaovomgrbucrveno,anesmijebiticrveno...

Crveno polje simbolizira crvene Hrvate, a bijelo simbolizira bijeluHrvatsku.Bijelopoljeimapravoprvenstva.

- Da li znate, poštovani biskupe, da je, u prvoj verziji, hrvatskašahovnicapočinjalabašsabelimpoljem?

-Znam,Vaševisočanstvo.-Onda,verujem,znateitodaseipolitičkiicrkvenivrhuZagrebu

pobunio i zapretio povlačenjem Adrese o ujedinjenju? Prvo polje,zapretilisu,morabiticrveno.Znatelito?

- Znam, ali oni nisu u pravu. Važnije je bijelo od crvenog. BijelaHrvatskapostoji,acrvena...onajeprostranijaistarija,alimnoginjenikrajevinisuvišenaši.

-Kojisutokrajevi,kojeteritorije?-upitavojvodaMišić.- Dijelovi Ukrajine, prije svega. Nekada su tamo živjeli Hrvati.

Također je crvena Hrvatska obuhvatala i svu jadransku obalu doValoneuAlbanijiislivovesvihrijekauCrnojGoriiSrbijikojetekukaJadranu.Jadranskerijekesuhrvatske,adunavskesrpske.

-Božemipomozi-prekrstisevojvodaMišić.-Paštaje,poštovanibiskupe,preče:onoštojestarijeiprostranije

ilionoštojemlađeimnogomanje?-spustimuregentrukunarame.-Teškoseodlučiti.Starijeiveće...takomisečini.-Značicrveno?-Svakako,svakako...zapravo,bijelo.-Mnogomanje,slabijeimlađe?-Nisamzato.Zaštomanjeislabije?-Ipakste,znači,zacrveno?- Zbunili steme, Vaše visočanstvo.Može crveno, amože i bijelo.

Najboljebibilooboje,akojeizvodljivo.-Šahovskopoljeudverazličiteboje...tonepostoji...Nego,otkuda

da šahovsku ploču izaberete za grb? Dalmatinci ga nikad nisu

prihvatili.- Našeg kralja Suronju, koji je vladao područjem od Sinja do

Zagreba,zarobiojebiomletačkidužd.OdigralisutripartiješahainaškraljSuronjajesvetripartijedobio.Duždgajenagradioslobodom,akralj Suronja je šahovsku tablu ucrtao u svoj grb... Tako se priča, alipovijesnihdokazanema.

- Dobro, sve sam čuo. Šta da radimo, a da svi Hrvati buduzadovoljni?Beloilicrveno?

-Nekaostaneovakokakoje...Mnogovamhvalanaprijemuičastikojumi je ukazalo Vaše visočanstvo... Neću da više oduzimam vašedragocjeno vrijeme - ustade, tri se puta nakloni prestolonasledniku,nakloniseivojvodiMišiću,paodeužurbano.

-Čulistega,vojvodo.Takvisuusvimsvojimzahtevima.Kaodeca,neznajuništahoćeništaneće.

-Znaju,znaju.Napametiimjesamohrvatskadržava.-Tačno,svisuzanju,alinikoodnjihneznaštajedržava.Neznato

ni Stjepan Radić. Da nije u Parizu, njega bi Pašić lako obrlatio ipreveslaonapravustranu...Ukinitemutajkućnipritvor,pozovitegauKomandu,dabudevašspecijalnigost.Poklonitemupažnju,malomuipolaskajte...Probajte,vojvodo,toništanekošta.

-Damulaskam?Nemogu,Vaševisočanstvo.Jasamvojnik...Opet,ne znam, pravo da vam kažem. Ovaj biskup me je ošamutio. Starijičovek, pametan i obrazovan, a derište. Pravo derište... Idem, Vaševisočanstvo.Neka vas srećaprati i naputovanju i uParizu - ustade,zakopča šinjel, vojvodskom šapkom pokri glavu i salutira vrhovnomkomandantu.Aleksandarpriđeizagrliga.

Podnejebiloodavnoprošlo.Poželedadoručkujeikrenukatrpezariji.Krenu,pasevrati,dasastaviporukuNikoliPašiću.Telefoniratimunemože.Počelajekonferencija,svičlanovijugoslovenskedelegacijesuuDvoraniogledala.Onisutamo,namestubitke,itoodlučujuće,aon,gdeje?UBeogradu,uKućiKrsmanovića,preganjasesajednimpopomokotogaštajepreče,belopoljeilicrveno.Bolustomakunavučemugrčnalice. Poče da otkopčava pukovničku bluzu, da zavuče dlan do kože igrejemestoispodkogaboli.Tadazazvonitelefonionpodižeslušalicu.

-Aleksandar.Slušamvas.-SlobodanJovanović,Vaševisočanstvo.NaotvaranjuKonferencije

Orlandojeizazvaokrupanincident,diplomatskiskandal.

-Slušam,profesore.Pamćenje akademika Slobodana Jovanovića bilo je impresivno.

Mogaoje,pričalose,daponovi,odrečidoreči,svakigovorilirazgovorkojibičuo.Pričaloseidajetakopamtioisveštobipročitao.

-PrvigovornikposvečanomotvaranjuKonferencijebiojeOrlando.Ustaoje,kažiprstsvojusmeriokanašojdržavnojdelegaciji iprodraose, baš se prodrao: „Zahtevam da iz ove sale, odmah, budu udaljenipredstavniciporaženeAustrougarske,AnteTrumbić, austrijskiHrvatiz italijanskeDalmacije, i Ivan Žolger, austrijski Slovenac, koji je krajratadočekaoubečkojvladi!”

Usalije,Visočanstvo,zavladaomuk.Svisubilišokirani.Orlandojeiskoristio tu opštu zbunjenost i nastavio još agresivnije. „DelegacijaKraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca je ilegalna, da ne kažem ikriminalna,jertajesamozvanadržavailegalnaikriminalna,njunikouEvropi i svetu ne priznaje. Izbacimo ih, odmah, odavde. Možemoprihvatiti jedino delegacije dve pobedničke i savezničke države,Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore.“ Bio je, Vaše visočanstvo,zaustiodakažejošnešto,alisepredomislioiseo.

-KakojereagovaoKlemanso,predsedavajućiKonferencije?-Smetenoiuplašeno.Ličiojenamišakojibiradodasesakrijeiza

svojihbrkova.-Anaši?Štasuoniodgovorili?-Ništa.Vesnićjedlanovimastezaoglavu,aTrumbićiŽolgerbuljili

u Pašića, kao da im je on dadilja. Nikola je,međutim,milovao svojudugačkubraduiciničnosesmeškao.

- Katastrofa. Nokautirani smo! - podrhtavala je ruka kojom jeAleksandarstezaoslušalicu.

-Takoje,utomtrenutku,imeniizgledalo.Ondajeusledionokaut,pravi nokaut, a na patos je oboren Vitorio Orlando. Sedeći, ležerno,američki predsednik Vudro Vilson obratio se Orlandu. „Ja jesamuniverzitetskiprofesormeđunarodnogprava, ali poznajem, izgleda, iistoriju Italije bolje od vas, gospodine premijeru. Vekovima ste bilipodeljeninadržaviceigradove,ratovalisteizmeđusebe,ratovalistesa Austrijancima protiv Francuza, sa Francuzima protiv Germana iRusa. Vas, Italijane, ujedinio je Garibaldi, i to ne tako davno.Jugoslovene je ujedinio Aleksandar, srpski Garibaldi, a Srbija i CrnaGorasupijemontAleksandroveJugoslavije.OdSrba,uovomeratu,nijebilovećih junakanivećihmučenika. Svimi,uovojDvoraniogledala,moramo da im se poklonimo i zahvalimo!” Sve je ovo, Vaše

visočanstvo,rekaoameričkipredsednik.Salomsuprostrujaližamoriosmesi,čakiaplauzi,aOrlandoje,uznakprotesta,napustiodvoranu.Nakratko,naravno.

-Profesoredragi,čujete likakomiglaspodrhtava.Hvalavamštostemisveovojavili.Očekivaosamborbuiraspravu,itotekzadesetakdana.Orlandovuskandaloznuagresijunisamočekivao...Ipak,hvalamu.Ubrzaojemojdolazaktamo.Teksmozagaziliuminskopolje.

Imalo bi semnogo toganapisati o regentovomputovanju vozomdoSoluna,odatlebrodomdoAtine,paopetmoremdodalekeFrancuske.OtomeukolikojesatikrenuoizBeograda,tog23.januara1919,četiridana posle početka pariške konferencije, na kojoj se, u Dvoraniogledala, bez njega, odlučivalo o sudbini njegove države i naroda. Otomekogaje,zlovoljnogibolesnog,ispratiodovoza,kojeotputovaosa njim, kakve je lekove poneo doktor Kojen i da li su, u onojzapečaćenoj koverti, koju je, pred odlazak iz Kuće Krsmanovića,zaključaousef,bilaimenanamesnika,onihkojićedavodeKraljevstvo,akoonumreilipogine.Moglobise,nadugačko,pisatiiotomesakimje, u vozu, i o čemu, razgovarao. Zašto je, nekoliko puta, prinosiomaramicu očima dok je, kroz prozorsko okno, posmatrao svojuopustošenudržavu. Zašto je, negdeposleNiša, prošaputao: „Istorijo,kurvo!”Izaštoje,iznenada,naprilazuSolunu,rekaosvomordonansu,pukovnikuDamjanoviću: „Nije, Jevreme,ninajskupljaninajvrednija.”Prisetiosebio,posvojprilici,onenoćnešetnjerazorenimBeogradom,kada mu je pukovnik Damjanović rekao: „Vaša glava je danas ononajskupljeinajvredniještoimaSrbija.”Nemapisacvremenadapišeosvemutome.Žurimuse.Aleksandargapožuruje.Hoćeonda,štopre,stignedoPariza.

Na stanici,uSolunu,dočekaoga jekomandant savezničkih snagaFranše d’Epere. On u svečanoj generalskoj uniformi, a jugoslovenskiregenturatnojuniformipešadijskogpukovnikasrpskevojske.Zagrlilisuseidvaputa,ulica,poljubili.„Jošjednom,triputa,srpski,bratemojAleksandre”, rekao je Franše d’Epere. A u luksuznoj vili Komande, ukojojsudugorazgovarali,rekaojesvomratnomsaveznikuiprijatelju:„Našipolitičari,kaoisvipolitičari,želedatrgujuivaraju.Mi,francuskikomandanti,toimnećemodozvoliti.”Odgovoriomuje:„Strašnobibilodanassavezniciprisilenaotporsaveznicima.”Znaojedaćegeneraltuporuku,istogadana,prenetiParizu.

Svratioje,uSolunu,idoEsad-pašeToptanija.Prognanikaisužnja,apredsednikaAlbanije.Uizbeglištvoga,poslerata,oteralavojskaItalije.Zapetamasumu,stalno, iunajmljeneubice.Togapašu,tadaturskoggenerala,uPrvombalkanskomratu,ukrvavojbicizaSkadar,potuklajecrnogorska vojska. I zarobila i pašu i njegov garnizon. Zarobila, i uznajvećevojnepočastiispratilaizgrada.Nikognisunirazoružali.Esad-paša, Arbanas po rođenju, to nikad nije zaboravio. Pri strašnomodstupanjusrpskevojskeidesetinahiljadacivilaprekoAlbanije,Esad-pašaizdaojenaredbusvojimsaplemenicima:„KoseogrešioizmučeneigladneSrbe,ujedaćesezaštasenikonjegovnijeujedao!”Samalomčetom svojih Arbanasa pridružio se, na Solunskom frontu, srpskojvojsci,kaopobedniksevratiouAlbaniju,postaoipredsedniktenoveimalenerepublike.ŽeleojedautvrditrajniistrateškisavezsaSrbijomiCrnomGorom.PobedničkaItalijatonijedozvolila.Ionse,evo,dvasataispovedao i poveravao vrhovnom komandantu Vojske KraljevineJugoslavije. Nije tražio ni pomoć ni zaštitu. „Dadne li dragi Alah dapoživim dokle ti, Aleksandre, utvrdiš Jugoslaviju, okupatore mojezemljeoteraćuizAlbanije”,rekaojeregentuizagrlioga.Nijepropustionidakaže:„Budi,molimte,blagorodanpremamojimsaplemenicimana Kosovu.” Pitao je prestolonaslednika i da li namerava da ode doPariza, dok tamo traje Mirovna konferencija. „Možda, dvoumim se”,odgovoriomuje.IpredEsad-pašomkriojetajnuosvomputovanju.

Sa crvenim fesom na glavi, možda onim istim pod kojim je,dvanaeste, ispraćen iz Skadra, taj paša, taj negdašnji turski general,pratiojeAleksandrasvedopristaništa.Imahaostaračkomrukom,jošdugo,dok jebrodgrabiokapučini.Fesnjegov, i sedabrada, i tugaupašinim očima, pratili su regenta sve do Atine. Na tamošnjempristaništusupostrojenigrčkigardisti,damuodajupočast.Čekajugaipremijer i dvojica admirala sa njim. Grčki kralj ga ne čeka, jerAleksandar Karađorđević nije kralj Jugoslavije. On će to biti kadanjegov otac, kralj Petar, ispusti dušu, a bori se sa dušom nedalekoodatle,uvilikoja jesadabolnica.Presedamdana još jedanmoždaniudarparalizovaojelevurukuinogu,lišioiznemoglogistarogkraljaimoćigovora.Naputukatojvili-bolnici,rekošeprestolonaslednikudase,juče,govornjegovogocamalopovratioidapokrećeruku.Možedapriča, ali šapatom i sa naporom. Potanja, nažalost, u san, u mrtviloneko,čestoinaglo.

Sin ga zateče u bolničkom apartmanu, nemog i nepokretnog,sklopljenihočnihkapaka,kaodajeumro.Disaojetiho,jedvaprimetno.

Nauvenulomlicunjegovomnekakosuštrcaleisturenejagodičnekostii krupni brkovi. Ispod pokrivača vire nožni prsti, žuti kao vosak.Aleksandar bi najradije zaplakao, ali ne može, ne srne, zbog grčkogpremijeraizbogdoktorakojisusanjim.Tekkadoniodošeiostavišegasaocemnasamo,onprivučestolicudokraljevoguzglavlja, sede i,etoitu,etoitada,pripalicigaretu.Verovatnonijenibiosvestantogadapušiigdepuši.Brzoivrtoglavo,nadiralojesećanje...Vidioca,kraljaSrbije,nanosilimavojnika,dokidukrozalbanskegudureimećavu.Paga, već sledećeg trena, vidi kraj vojničkih rovova, na brdima iznadValjeva.Izatoga,otac,oniĐorđesuuŽenevi,ubašticijednojružnoj,agrmi,primičesekiša.Otacskupljaislaženekepapire,daihnerazneseoluja.Vetarpodiže jedan list sastola,Aleksandar juripobašti,da tajpapir uhvati, kad padne. Prevodio je otac njegov, na srpski, esej Oslobodi Džona Stjuarta Mila. To pamti i toga se kraljev sin priseća.Vremena onog, kada je otac njegov, izbeglica iz Srbije Obrenovića,pohađaovojnuakademijuuMeću, ilikada je,kao francuskiporučnik,ratovaosaPrusima,akasnije,uBosni,kaoPetarMrkonjić,saTurcima,Aleksandarnemoženidaseseća.Tadanijebionirođen.

-Sandro-trgnugašapat.Kraljeviočnikapcimalootvoreni,aulicukaodanijebled,većozaren.

Aleksandarskočisastolice,poljubistarcauruku,paučelo.-Očemoj-samotoreče.-Hvalati,Sandro,zamojuJelenu...Dali jestiglauFrancuskuiliu

Srbiju?- Izabrala je Francusku. Kupljena joj je kuča u Nici... Zahvalnost

pripadaSpalajkoviću,on jeodboljševika ismrtioteo i Jelenu injenudecu.

-Spalajković...Rusija...Ženise,Sandro.NečekajvišeOlgu.-Nemam za ženidbuni volje ni vremena, oče. Težemi je nego u

ratu.Takomise,ponekad,učini.-Svepratim,alisvenerazumem...Mojkrajjeblizu.Čuvajseiženi

se,Sandro.- Ozdravićeš, oče. Brzo ćeš ozdraviti... Čeka te Srbija... Srbija i

Jugoslavija,opravkadvorajeprikraju.-Tvogadvora,anemoga,Sandro.DadneliBogdasepridignem,ja

ćuunekukućicu,podaljeodvaroši.IlinaOplenac...-sklopiočnekapkei potonu. Aleksandar krenu da zovne doktore, ali se otac njegovprobudi.

-Molimte,Sandro,neodbacujaustrijskezakone,boljisuodnaših.

NemenjajnisudijeničinovnikepoVojvodini,Hrvatskoj,Sloveniji,poBosni.Bilojeubečkojcarevinimnogotogadobroga-govoriojetečno,bezzamuckivanjaimaloglasnije.

-Svetoznam.Alijeinašustav,tvojustav,boljiodnjihovog.- Možda u ponečemu, ali nije... Nemoj se ogrešiti o vojnike, o

sirotinjuiseljakenaše.IdržiseFrancuza.Budisanjimaiakotiseučinida im postaješ teret ili smetnja. Spasili su nas. Podigni spomenikFrancuskojuBeogradu.

-IspomenikcaruNikolaju?-Injemu,mučeniku.-Isrpskomvojniku?-Najprenjemu,Sandro...KadsevraćašuBeograd?-Neznam,oče.ProdužavamzaFrancusku.NameravaojeidamuispričaštasedogodilouVersaju,prvogdana

Konferencije mira. Da mu poveri i svoju sumnju i strepnju da ŽoržKlemansookrećeleđaJugoslaviji.AiSrbiji,zbogJugoslavije.Hteojedaporazgovarasaocemiosvomstarijembratu,princuĐorđu,obožićnojpobuniuCrnojGori,omrtvimairanjenimnasplitskojrivi,gdesuse,pre nekoliko dana, sukobili Italijani sa Jugoslovenima. Kralj je, opet,zaspao.Takojeonpomislio,alimudoktorirekošedatajsan,kojijebiopolukoma,možepotrajatiidanima.

Planirao je bio da prema Francuskoj zaplovi razaračem grčkemornarice.SkandaluversajskojDvoraniogledalaopomenuogajedabitomoglo biti veoma rizično. Imperijalno raspoloženVitorioOrlandorešio bi se svog najvećeg protivnika, ako bi, tobože nenamerno, biopotopljengrčkirazaračsajugoslovenskimprestolonaslednikom.Tajno,da ne saznaju ni Italijani ni Francuzi ni Grci, ukrcao se na brodameričkeratnemornarice.

VudroVilson

ZatrajanjaVelikogratavrhovnikomandantsrpskevojskegovorio je,često, da mu je Francuska „druga otadžbina”. U nedelju, 2. februara1919,nepunihpetnaestmesecipookončanjurata,on jeuFrancuskustigao,takoreći,ilegalno.TekizTulona,dokojegjedoploviorazaračemameričkeratnemornarice,kabinetuRemonaPoenkarea,predsednikaFrancuske, javljeno je za Aleksandrov dolazak. Na hladnom ivetrovitom pristaništu tulonskomdočekali su ga samoNikola Pašić,akademik Slobodan Jovanović i novinar Luka Mesečina. Skupa saregentovompratnjom,utišiniisaskrivenomnelagodom,ušlisuubrzivozzaPariz.

-Ovaj...kakodakažem,ovoje,Visočanstvo,sramotazaFrancusku-reče Pašić, ali regent Aleksandar ništa ne odgovori. - Nisu želeli dadođete,tosmovamjavljahiVesnićija.

-AgdejeMilenko?Zaštonijedošaosatobom?- Ja mu, Visočanstvo, nisam dozvolio... Ovaj, jeste nedelja, ali u

Versajunijenedelja.Ostavio samgadapazi naTrumbića i Žolgera...Kakodakažem, samovoljni su i sebični, veomanetaktični.Kaoda ihovo kraljevstvo i ne zanima. Samo što se ne potuku sa Italijanima.TrumbićoDalmaciji,aŽolgeroSloveniji,kaodvanasrtljivapapagaja.

-Boresezasvoje-rečeAleksandar.-U tome i jestenevolja,Vaševisočanstvo -opreznoćeakademik

Jovanović. - Ne spominju Jugoslaviju i Jugoslovene. Ponekad mi seučini,avoleobihdagrešim,daoni,sanekimumišljenimpravom,napesku sazidanom,ogromnivaš autoritet koji uživatekod svih ratnihsaveznika, uključujući i Italijane, smatraju žirantom samo za svojeinterese. Srpsku vojsku, Srbiju i žrtve Srbije spomenu jedino kadaprovocirajuItalijane,čakimiprete.

-Dalekobilo...ovaj,daopravdavamFrancuze,alinjihjesramotaodLondonskogugovora.Potpisalisugaioni,iEnglezi...da,takoje,iRusi,

svašta suobećali i garantovali Italiji... ovaj, izgleda, čitavuDalmaciju,Boku,Ulcinj,Bar,Skadar,Valonu,trećinuSlovenije...ovaj...Nemožemodazavirimoutajugovor,nedaju,krijuga...Čakje,činimise,iOrlandastiddapokažeštatamopiše.Pa,eto...sadVilsonkažedajeLondonskiugovor nevažeći, da se nikome ne može dati tuđe. Francuze stid,Engleziuzdržani,aItalijanibesne.

-Nekabesne-odbrusiregent.- Svakako...meni je drago da otimanja našeg ne srne biti... ovaj...

ipak... ne zamerite, Vaše visočanstvo, Italijanima se neštomoradati.TrumbićiŽolgernikakodaovoshvate.

-Mesečino,štoćutiš?-upitaregentnovinara.-Mojejedaslušamidazapisujem,Vaševisočanstvo.- Ovaj... ne smeš objaviti ni reč jednu. Ovo je veoma poverljiv

razgovor.-Znam,gospodinePašiću.Samozapisujem,možedazatreba.- Šta, Mesečino, pričaju tvoje kolege, strani novinari? - upita

Aleksandar.-UglavnomloveskandaleitračeveizhodnikaVersajaiponoćnim

barovima u Parizu. Ima dosta i nemačkih i austrijskih i mađarskihnovinara.ImaiRusa,ibelihicrvenih...BradagospodinaPašićavelikaje atrakcija, a odsustvo Vašeg visočanstva iz Versaja iznenađenje ienigmakojurešavajusvi.

-Enigma.Zašto?-Zbogtogaštosviizveštači,ionikojisuizpobedničkihionikojisu

iz pobeđenih država, o Vašem visočanstvu i o Srbiji govore sanaročitimpoštovanjem.

Neobično, da neobičnije biti ne može, izuzetno poštovanje premaNjegovom visočanstvu iskazao je i francuski predsednik Poenkare.Formalnoipovršnoposmatrajući,tojepoštovanjeličilonaponiženje.Na peronu železničke stanice u Parizu regenta je dočekao bez vojnepočasti, bez crvenog tepiha, bez ikakve ceremonije i državnogprotokola.Dočekaogajesam,diskretnopraćenodobezbeđenja.Sedeiproređenekose,usvečanomcrnomodeluižalosnoosmehnut,pružiomujerukuiblagosenaklonio.

-Dobrodošli,velikiratniceiprijatelju-rekaojeioboriopogledkavojničkim čizmama pešadijskog pukovnika. - Oprostite, molim vas...Mojesrcejeiznadprotokola-koraknuojepremaAleksandruisnažno

gazagrlio.- Sve razumem i kad ne razumem - osmehnuo se regent. - A

razumiteivi,ovdesevodibitkazamojnarodijasam,zvanilinezvan,moraodoći.

-Gospodin...gospodinMarjanović,znateligdejeon?-neočekivanoupitaPoenkare.

-KojigospodinMarjanović?MnogojeMarjanovićauSrbiji.-FotografameričkogNjujorkheralda, akodobropamtim.Predve

godine u Parizu imao je izložbu svojih ratnih fotografija o Srbiji iSrbima,jasamgovorionaotvaranju.

-RistaMarjanović...uBeograduje-prisetiseAleksandar.-KadsezavršiovaMirovna...ovajcirkusuVersaju,gospodinRista

bićemojspecijalnigost...Gdesteodseli?- U Kontinentalu. Hvala vam na dobrodošlici - pruži ruku

francuskompredsednikuikrenukaautomobilukojigaječekao.Namerno je, i drsko, prekratio razgovor. Hteo je da pokaže da je

povređendočekom.Video je da francuski predsednikne zna šta će ikud će sa njim. Već u autu se pokajao. To Remon Poenkare nijezaslužio.Dobrogapoznaje.Onje,presvega,francuskiakademik,jedanodčetrdeset„živihbesmrtnika”utomvelikomnarodu.

Predsednik je privremeno i prolazno. I nije Poenkare, maločas,nimalo skrivao da je njega dočekao ispod svakog protokola, jer jeprinuđenda poštuje protokol koji je, i njemu, nametnut uVersaju, uversajskom cirkusu, kako se izrazio. Setio se, eto, Poenkare i ratnogfotografa Riste Marjanovića... U trenu tom, regentovo razmišljanjepresekaojehladanznoj.RistaMarjanovićjeuBeogradu,anjegovoselo,gde je?Nigde,nemagaviše, spaljeno četrnaeste. Svakodrugo selouSrbijiilijespaljeno,ilizakorovljenoiopustelo.RistajeuBeogradu,aiBeogradjeruševina.Šabac,Valjevo,Kragujevac,Niš,LeskovaciVranjeprepolovljeni.Toplicaistrebljena,okoTimokanaričuudoviceicrkvenazvona.VišejesvežihgrobovapoCrnojGoriiMakedonijinegokućnihkrovova.Kakoda sekući, kojevišenema,vratiRistaMarjanović?PoSloveniji, po Slavoniji, po Hrvatskoj, Dalmaciji i Vojvodini, nema nisprženihnisatrvenihgradova,varošiisela.Nigdetamonematragovarata. Ima, jedino, rupa po drumovima, kojima su se vojnici, topovi ikonji valjaliukrvaveofanzivenaSrbiju iCrnuGoru.Anajviše,u timvojskamainjenimpohodima,beseaustrougarskihJugoslovena,iSrba,iHrvata, imuhamedanaca srpskog jezika, i Slovenaca. LevoodTare,Drine,SaveiDunava,napoloviniJugoslavijezačijiseživotigraniceon

bori,nebeše,dokrattrajaše,nivešala,semčetrnaeste,poHercegovinii Bosni, posle one Gavrilove ludosti u Sarajevu. I, na tim vešalima,njihala su se samo tela Srba... Da li je, zaista, Jugoslavija zla kob izabluda?-pitaose,usebi,uautusrpskogposlanstvauParizu.KadsuTrumbićiŽolger,njegovomvoljom,određenidase,uVersaju,borezaJugoslaviju,LukaMesečinajenapisaodauRimuslave.TadajeVitorioOrlandouvideovelikuprilikuda,uParizu,adutira.Dakaže,kaoštoćeireći,dasusedvepobedničkekraljevine,SrbijaiCrnaGora,ujedinilesapobeđenomAustrougarskommonarhijom, i da takav braknije samonakazan,negojeinedozvoljen.Ali,ali,štabito,onda,bilonenakaznoidozvoljeno?-umaloneupitaglasno.Da li todaSrbija iCrnaGora, izovog užasnog poloma, izađu jedino u svojim ranama, sa svojimgrobovima, na invalidskim nosilima? Da se odreknu svog naroda ubečkoj carevini i da ga nekome poklone. Da Bosnu, Hercegovinu,SlavonijuiHrvatskuostaveAustriji,VojvodinuiBaranjuMađarskoj,aDalmaciju...možda, uzDalmaciju, i celu Boku, da prepuste KraljeviniItaliji?-snažnouzdahnuitržeordonansaporedsebe.Obišaoje,predovoskrivenoputovanjeuPariz,nekolikogarnizonai, jošuvek,ratnihpoložajasvojevojske.Tugapregolema.Francuskeuniformedotrajaleipoderane,anovihnema.Cipelavojničkihnemapolavojnika,a toplihčarapanemagotovoniko.Omotavajustopalakrpama,nekiipapirom.Pobedailismrt!Satimpokličemsuga,tivojnicinjegovi,pozdravljaliidok jeratvođenuSrbiji, iposle,u izgnanstvu,doksusespremalizapovrataku Srbiju. Sadane govoreništa. Ćute.Opasno i namrgođenoćute. Umorni su, i od smrti i od života. To kažu svom vrhovnomkomandantu,govoremupogledimaipsovkamakoješapuću.Ništaodovoga ne zna akademik Remon Poenkare. Trumbić i Žolger znaju. Ijunačese,poVersaju.Ništanepitajućitevojnike,onibi,izgleda,daihradogurnuunovepogibije.UpravujeakademikSlobodanJovanović.

SvejevišedobrovoljnihdavalacapreteklekrviSrbije!Ne,ontonesmeinećedadozvoli.Iznuždegoleme,nuždepravne,kakvomjenazivaprofesor Jovanović,možda će prihvatiti i da Srbija plaća ratnu štetukoju su braća njena, austrougarski Jugosloveni, nanela i Srbiji idrugima...

Iscrpljenodmislisvakojakih,odnaletasumnjidasuoluje,idomaćeistrane,jačeodnjegovihželjaivolje,zaspaojekaoomamljenispavaodugo,duženegoijednenoćizaminulihnekolikogodina.

- Javljaju izAtineda jekraljuPetrubolje-raportiraojeordonans,moždaisatceonakonštoseonprobudio.-Izvolitefrancuskenovine,svudastenanaslovnimstranama.

AleksandaruParizu.Tojebionaslovusvihpetlistova.Nemožeto,pomisliregent,bitislučajnost.Mesečina!NikodruginegoMesečina.Onje to organizovao. U svim važnijim pariškim redakcijama on imaprijatelje.

Pitamo,javnoiprotestno,predsednikaipremijeraFrancuskezaštojejugoslovenski suverenuParizdoputovao inkognito?Zaštonijeprimljensapočastimakaoiostališefovisavezničkihdržava?Neznamo,itražimoodgovor.Onoštoznamo jeda,danas,nijedančovekuEvropi i svetunepolaževečepravonapočastizahvalnostodAleksandraodJugoslavijeiSrbije!Upotpisu:ŽiskarSolovje.Regentseprisetikratkograzgovorasatimnovinarom, ispredSabornecrkveuBeogradu,onogdanakada jeon,pešadijskipukovnik,stigaouoslobođenuprestonicu.ItajFrancuzje,tada,nosioratnuuniformu,biojeporučnik.

Brzoineoprostivozaboravljate,gospodo.Aleksandarnijebiovrhovnikomandant samo srpske vojske, kojoj smo se divili. On je bio i naš,francuski,komandant.Našgeneral,admiral,našmaršal...Imenaautorautimnovinamanema.Autorječitavaredakcija.

Nemožeserećidamusvititekstovinisuprijali.Bilisumelemizanjegovupovređenusujetu.Istovremeno,činilomuse,tinapisisugaiponižavali.CeoParizisvaFrancuskasaznalisuda,zbognečeg,onnijebiopoželjanutojzemlji.AjošporaznijajebilaistinadaćesetopročutiiuSrbiji.BesannaLukuMesečinu,mrštioseipsovao.

Oraspoložio ga je telefonski poziv iz Versaja. Poslanik MilenkoVesnićnijekriodajeushićen.

- Vaše visočanstvo, zauzeli ste Dvoranu ogledala. Svi pričaju ovama. Atmosfera je takva da se svima čini da vi predsedavateKonferencijom, a ne Žorž Klemanso. Predsednik Vilson želi da sesastanesavama.

- Prihvati, Vesniću. Ne predlaži ni mesto ni vreme sastanka,prepustitoAmerikancu.

SpremiosebiodaprošetaParizom.DaodedoMonmartraiPigala,možda je tamo još ona Ciganka gatara. Da ode do Jelisejskih polja iDomainvalida,gdejeBonapartingrob.Pada,tekizatoga,odeidovileu kojoj je poslanstvo njegove kraljevine. Nenadano, telefonira mumaršal Ferdinand Foš, glavnokomandujući svih savezničkih snaga uEvropi, i zamoli ga da dođe. On ga, reče, sa radošću i nestrpljenjem,

čekauzgradiVrhovnekomande.

Maršal Foš ga dočeka sa počasnom jedinicom i sa francuskom isrpskom zastavom na jarbolu. Salutira, vojnički, i reče: „Slava i časttebi,junače!”Aleksandarotpozdravi:„SlavaičastbratskojFrancuskojivama,velikimaršale.”

Ukabinetumaršalovomčekalisuganjegoviratnidrugovi,generalii admirali. Šaraj, Mondezir, Geprat, Anri, Gijom. Svi ustadoše da gapozdrave.Dobrosugapoznavali.NesamosaKrfa,gdeseoporavljalapolumrtva srpska vojska, i sa Solunskog fronta. Nekoliko puta je, zavreme rata, Aleksandar dolazio u Francusku i obilazio front kodVerdena i naMarni, družio se sa francuskimkomandantima,hrabriovojnike,osmatraoutvrđenjaiborbenelinijenemačkogneprijatelja.

-Čimedazalijemoovonaševiđenje?-osmehnusemaršalFoš.-Francuskimnapoleonom-odgovoriAleksandar.Dok je maršal, kao domaćin, sipao konjak u čaše, regenta je

proganjalaočevidnostdajeon,decenijamamlađiodtihljudi,odudaraoodnjih.Svisubilisedi,svisu imaligusarske ihajdučkebrkove, isviličili jedan na drugoga. Takvi su i njegovi komandanti: Mišić, Stepa,Bojović, Šturm. I vojvoda Radomir Putnik. Umro je pre kraja rata, ubolnici, u Francuskoj. Svima njima, pobedničkim generalima,admiralima, maršalima i vojvodama, slični su i oni drugi, naneprijateljskojstrani.DokposmatramaršalaFoša,kaodaispredsebegledanemačkog feldmaršalaFonMakenzena.Osmehnuse,aniko,odtih ljudi,nijemogaoninaslutiti zbog čega seosmehnuonjihov ratnisaborac,mladijugoslovenskikraljević.

-Francuskavojska i francuskinarodželetidobrodošlicu-podižečašumaršal Foš. - To ti ne želimo krišom, kao naši političari, negojavnoisnažno,ratnički,iznašihsrca.

- Hvala vam, gospodine maršale, hvala svima vama, moji ratnidrugoviiprijatelji.Takođevojnički,inesamoizmojihnegoiizgrudičitavogmognaroda.Danebeševas,danebešeFrancuske,neznamštabibilosaSrbijom.Vašesupobedeisvenašepobede.

-Ti,Aleksandre,imašpravodanazdravljašpobedi,alimi,francuskikomandanti, to pravo nemamo - namršti se maršal Foš. - Našipolitičarioduzelisunampobedu.Prihvatilisuprimirjesapotučenimneprijateljem. Ovo nijemir, Aleksandre. Ovo je primirje na dvadesetgodina.Nedužeodtoga.Živibilipavideli.Nemačkaćeseoporavitii

napastiponovo.-UVersajućepotpisatibezuslovnukapitulaciju-rečeAleksandar.-Tosamotakoizgleda.Ovajratsemoraookončatinašomtotalnom

pobedominemačkimtotalnimporazom.Anije,nažalost,tako.Vraćajunam Alzas i Loren, ono što je naše. To nije pobeda. Morali smo dauzmemosvuNemačkudoRajne.Idaostatakpodelimonaokupacionezone. Francusku, američku, srpsku i englesku. Da ih opametimo zavekoveunapred.

-Srpskaokupacionazona-osmehnuseAleksandar.-SrbijajemalaidalekojeNemačkaodnje.

- I Srbija je, Aleksandre, daleko odNemačke, pa suNemci došli iokupiraliSrbiju-dosuučašujoškonjaka.

-Umanjilismoisrpskupobedu.ZaustavilismomaršalaMišićakadjekrenuokaSofiji.Bugarskujetrebaloraskomadati.Trebalojedaidetei do Pešte... A Dalmacija? To je naša, francuska sramota. Bliži nam,odjednom,ItalijaniodSrba.MaloItalijanimacelajednaobalaJadrana,hoćeidruguobalu...ČuosamdajeSrbinonajBorojević,onajaustrijskifeldmaršalkojijepotukaoItalijanenaSoči?

-Jeste,SvetozarBorojevićjeSrbin,alinašratnineprijatelj.-Nepreteruj, Aleksandre - priđemaršal Foš i spustimu rukuna

rame.-AkojefeldmaršalBorojevićneprijateljSrba,štasuvam,onda,Jugoslovenikojisubiliunjegovojvojsci?

-BorojevićitiJugosloveni,kojimajeonuratukomandovao,bilisunamneprijateljisamodokjerattrajao-pokušaAleksandardamaršaluobjasnionoštojemaršalznao.

-Miželimodaobavestimofrancuskujavnostonašemsusretu.Mismovojniciinećemodasesolidarišemosasramotomkojanijenaša.Nameravamo i da to naglasimo u saopštenju. I da jasno poručimopolitičkimvođamaFrancuskedajejugoslovenskadržavaproisteklaizherojske borbemučeničke i spasene Srbije i da je tu državu nužno,izričitoibezpremišljanja,priznatiutvojojličnosti,prestolonasledničeAleksandre.Jesilisaglasan?

- Veoma sam vam zahvalan na prijemu i razgovoru, a vi kažite iobjaviteštagodželite.

- Vrlo dobro, Aleksandre. I ne zameri što ti nisam persirao iuvažavao protokolarno oslovljavanje. Ne zbog toga što sam ja tvrdirepublikanac,negojedinoizrazlogaštosiduplomlađiištote,verujmi,doživljavamkaosina.

-Znam,gospodinemaršale.Tostemi,sećatese,rekliinaMarni,u

jesen sedamnaeste... Pa, prošlo je, od tada, manje od osamnaestmeseci.Božedragi,kakosesvedramatičnoizmenilo.

-Javićuse,daručamoilivečeramo-ustademaršalFošikrenudaispratisvoggosta.

Podsnažnimutiskomtogsusretairazgovora,krenukaposlanstvuKraljevineSrbije.Francuskaiceosvet,idalje,priznajutudržavu,kojeviše nema, a ne priznaju novu i veliku državu čiji su predstavnici uDvoraniogledala.Francuskaiceosvetnepriznajuninjegakaoglavutedržave.Onje,zasvenjih,regentKraljevineSrbijeivrhovnikomandantsrpskevojske.Kojeon,zaista?Ninjemutonijejasno.MaršalFoš,nitijednom rečju, ne spomenu Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.Predugačko,airužno,paineistinitoimezadržavu!-pomisliregent.MaršalFošjespomenuoJugoslavijuirugaosepolitičarima.Govoriojekaovojnik.Aon,kakodagovori?Onjeoboje:ivojnikipolitičar.Onjeivatra ivoda, irat imir, ibajonet imaramicakojabrišekrvsaratnihbajoneta.

U zgradiposlanstvanisuga čekali njegovi vojnici.Oni, uParizu, višenisu odlučivali ni o čemu. Još u ratnim uniformama, daleko odraskošnog Versaja, iščekivali su presudu diplomatije. Druga jednavojskabilajeokupiralaPariz.Sadelegacijamadvadesetisedamdržavapobednica, doputovalo je i desetak hiljada eksperata: istoričara,vrhunskih znalaca za pravna, ekonomska i budžetska pitanja, čitavitimovigeografa,kartografa,demografa,etnologa,filologa,statističara,religijskihanalitičara,čakifuturologa,čijasuzavirivanjaubudućnost,najčešće,ličilanavradžbine.PoredPašića,Trumbića,VesnićaiŽolgera,zaKraljevstvoSrba,Hrvata iSlovenacauParizuseborilo jošvišeoddvestotineljudi.Isvionisu,togadana,nagrnuliuzgraduposlanstva,davideipozdraveAleksandra.Trebalomujedužeodjednogasatadase, sa svima njima, rukuje. Potom se, sa desetak njih, izdvojio uVesnićevukancelariju.

-Dragomije,Tonči,dasteveseli-prvoseobratioAntiTrumbiću.- Zahvaljujući vašem dolasku, Vaše visočanstvo. Raspoloženje se

obrćenanašustranu.Francuskaštampavasokivauzvizde...uzvijezde,štoviizaslužujete.

- Vaše visočanstvo, iz Ljubljane sume zamolili da vam pročitamnekoliko imena, reče Ivan Žolger. - Aleksandar,Đorđe, Petar, Živojin,Svetozar,Danilo...Ovosu,Vaševisočanstvo,imenaslovenačkihdečaka

rođenihzaposlednjihnekolikomeseci.Ovihimenakodnasranijenijebilo.

- I u Dalmaciji je poplava srbofilije, samo što su, uvik, mnogahrvatskaimenabilakaoisrpska-rečeJosipSmodlaka.

- Biće još snažne oluje, pa i gromova, ali će ova plemenita voćkanaša da sve izdrži i da se održi - reče akademik Jovan Cvijić. - OJugoslavijigovorim,Vaševisočanstvo.Moj timnajboljihstručnjaka izsve tri grane našeg naroda odredio je njene granice. Mapu državemožemodaštampamovećsutra.

-Ovaj...kakodakažem,jabihdanežurimo-rečePašić.- Sa mapom akademika Cvijića apsolutno sam saglasan - reče

Žolger.- I ja, uzmale korekcije u Istri - rečeTrumbić. - Rijekamorabiti

dalmatinskaihrvatska.-Jugoslovenska,Tonči-rečeAleksandar.- Dalmatinska i hrvatska, samim tim i jugoslavenska, Vaše

visočanstvo.Nesumnjajteunas.Mi,Dalmatinci,dobroznamokonamjedonioslobodu.

Dvajedana,posletogsastanka,primaonovinare.Francuske,engleske,američke,grčke,turske,italijanske,nemačke.VojnikaAleksandra,utimintervjuima, bilo je u reporterskim pitanjima, ali ne i u njegovimodgovorima. Balkan balkanskimnarodima. SaNemačkom i TurskomJugoslavijanemavišenikakvihsporova.UKraljeviniItalijividimosvogsusedaisaveznika.TragedijaRusijetragedijajesvihnasuEvropi.OdIstreiKoruške,pasvedogranicesaGrčkom,živeJugosloveni,alisvapravamanjinskihnarodabićekaoipravaJugoslovena...

NikolaPašićje,čitajućito,gladiobraduineštogunđao.„Onkaodajesveštenik,kaodaneznadanismoucrkvi,negoukupleraju...ovaj,razumeteštahoćudakažem”,poverioseprofesoruJovanoviću.

U Dvorani ogledala, Milenku Vesniću prišao je Vitorio Orlando i,pomalo izokola, izrazio želju da se sretne sa Aleksandrom.Prestolonaslednik je taj susret želeo,ali ganijeprihvatio. „Nesmem,Milenko”,rekaoje.„HrvatiiSlovencibiposumnjalidanešto,nanjihovuštetu,tajnotrgujem.”

Neočekivano,primiojepismoodPoenkarea.ZvaogajenavečeruirazgovoruJelisejskojpalati.

Ovoga puta, predsednik Francuske primio je regenta Aleksandrazvanično i najsvečanije. Crveni tepih između dva reda postrojenihgardista,državnezastaveihimne.Najvećudržavničkupočastosenčioje i skandal. Tako je Aleksandar razumeo. Dočekan je sa zastavom ihimnom Kraljevine Srbije! Nije mogao da se uzdrži, nego jeprotestovao.

- Nema nikakve zle namere - odgovorio je Remon Poenkare. -Kraljevstvo, koje predstavljate, još nije priznala nijedna država, aKraljevinuSrbijupriznajusvi.

-Svi,osimKraljevineSrbije-odgovoriojeAleksandar.-Ureduje,oprostite-nasmešiose.

Razgovaralisunasamo,dužeoddvasata.Prisutnasubilajošsamodvojica stenografa. Razgovarali su otvoreno, bez diplomatskihrukavicaidoskočica.

- Stavili ste nas na velikemuke. Želimodapodržimo Srbiju, a neznamo kako. Ujedinili ste se sa svojim, a i našim, ratnimneprijateljima... Reći ću vam nešto, u najstrožem poverenju. Da stepripojili Srbiji i Crnoj Gori sve što smatrate vašim, mi bismo topozdravili i podržali. Ja bih to, sa radošću, podržao, i naša vojska, imnogi,mnogiFrancuzi.

-Mnogojeonih,iuSrbijiiuCrnojGori,kojisutotražiliikojito,isada,traže.Dražaimjeokupacijaodujedinjenja.

-Kakvaokupacija?VitvrditedasuSrbi,HrvatiiSlovenciistinarod.KakoSrbidaokupirajusebe?

-Istismonarod,alinamnijeistoime.Inijenamistareligija.Jednismopravoslavci,drugisukatolici,atrećiJugoslovenisumuhamedanci.

- Znači da, ipak, niste ono što govorite... Trebalo je da Srbijipripojite sve oblasti u kojima su Srbi većina.Možda bi to, ipak, biloboljasolucijaodovekojusteizabrali.

-PravoslavniSrbinisuuvećiniuBosniiHercegovini,kaocelini,niuDalmaciji,niuSlavoniji,niuHrvatskoj.Uvećinisuumnogimselima,varošicama i širim područjima, ali i tu smo izmešani sa Hrvatima,Dalmatincimaimuslimanimasrpskogkorenaijezika,aSrba,takoreći,uSlovenijiinema.

-Teškojeikomplikovano,aliFrancuskaćevaspodržati.Usvakomslučaju, predratne granice Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gorenesporne su za sve saveznike. I nesporno je da Srbiji mora pripasti

skorosvaVojvodinaidamoratedobitiizlaznamore.- Naš ratni cilj bio je ujedinjenje svih Jugoslovena u zajedničku

državu.Tudržavusmostvoriliionanamnemožebitioduzeta.-Nemože,nadamse.ItalijaneodustajeodLondonskogugovora,a

mi smopotpisnik i garant tenagodbe...Možda je iprerano ipomaloriskantno ovo što ću reći. Zbog Srbije ćemo povući svoj potpis saLondonskogugovora.ZbogSrbije,anezbogDalmacije.

-Hvalavam.TomesmosenadaliitosmoodFrancuskeiočekivali.- Britanci se dvoume, nešto mute. Odjednom im žao Austrije.

Opipavajupulsostalihsaveznikazanjihovuideju,dodušenezvaničnu,o stvaranju republikanske unije između Austrije i njenihjugoslovenskih pokrajina, uz značajne ustupke Italiji... U Versaju se,zaista,pletusvakojakemreže.

Francuski predsednik ispratio je srpskog i jugoslovenskogprestolonaslednikanesamodoplatoaispredJelisejskepalate.Otpratiogaje idoregentovogautomobilaizagrljajemseoprostioodnjega.UvozilujeAleksandarzatekaoMilenkaVesnića.

- Sutra, u podne, čeka vas američki predsednik - pruži regentukoveratsapozivnicom.

-Gdejesastanak?-upitanestrpljivo,neotvarajućikovertu.-Urezidencijiameričkogambasadora...Predlažem,Visočanstvo,da

odemo do moje rezidencije... Blanš vas očekuje, spremila je maluzakuskuilaganiobrokkojivolite.

Blanš Ulman Vesnić. „Ona luda Amerikanka”, kako su je zvalebeogradske gospođe, zavidnice i tračare. Bila je prebogata,milijarderka,aiveomauticajnauVašingtonu.IntimnaprijateljicaEditVilson, supruge američkog predsednika Vudroa Vilsona. Uporno su iuzaludno,uBeogradu,jošuvekbalkanskojkasabisaturskimdamarimai evropskom elitom koja se uzdizala, odgonetali kako je MilenkuVesniću,„seljačetusaPeštera”,uspelodaosvojijednuodnajbogatijihženanasvetuidasevenčasanjom.Onjestebionaočitidokse,brzoiprebrzo, na pariškoj Sorboni peo stepenicama nauke, a u Beogradužuriokavrhovimavelikediplomatijesvojemaledržave.Uvekuglađen,obučenbesprekorno,stasitisaufitiljenimbrkovima,mamiojeuzdahe

mnogih dama. U njega se, pričalo se, zagledala bila i udovica DragaMašin, dok je u Beogradu na srpski prevodila francuske ljubavneromane i dok nije upoznala mladog princa Aleksandra Obrenovića,svog budućeg muža i poslednjeg kralja iz te nesrećne dinastije. ZaVesnića se pričalo i da je „genije za inostrane jezike” i da, savršeno,poznajevišeodtridesetnjih,čakiarapski,japanskiikineski.Agovorioje,samo, francuski,engleski,nemački, italijanski i ruski,neštoslabijeturskiigrčki.

„LudaAmerikanka”,BlanšUlmanVesnić,bilaje,itekako,zaslužnazapariškisusretpredsednikaVilsonairegentaAleksandra.IVilsonovasupruga je, samužem,doputovalauPariz. I dok jenjen suprugdaneprovodio u versajskoj Dvorani ogledala, njena prijateljica,Milenkovasupruga,njujeupoznavalasaznamenitostimaParizaisamnogočimešto se doticalo i sudbine Srbije, ali nenapadno i sa aristokratskimšarmom. Govorila je tiho, uvek sa osmehom, a veoma sugestivno.Milenkoje,usvojojrezidenciji,krenuobiodaubeđujeregentada,ipak,narazgovorsašefomnajmoćnijedržavesveta,uztoiuniverzitetskimprofesorom, ne ide u svojoj ratnoj uniformi pešadijskog pukovnika.„Bašutakvojuniformi,Vaševeličanstvo.PredsednikVilsonnimalonevoli frakove, lente iglupavuetikeciju“,rekla je„ludaAmerikanka”,napomalosmešnomsrpskom.ZanjujeAleksandarbiosrpskikraljiona,sanjim,nijehteladagovoriengleskimjezikom.

-Kojijetočin?-upitaogaje,smešećise,američkipredsednik,čimsuserukovali.

- Čin pešadijskog pukovnika srpske vojske - osmehnuo se iAleksandar.

- Može da bude i čin narednika, ali vi ste general ravan našimnajvećimgeneralima.Dobrodošli... Idemodosalona.Mi,Amerikanci,veoma smo praktični. Ne volimo ceremonije i ne volimo da gubimovreme...Stežemekravata,glupisuvišanprivezakokovrata-odmrsičvoriodbacikravatu,onakouhodu.

- Isporučujem vam, gospodine predsedniče, zahvalnost i ljubavsrpskog naroda zbog zastave Srbije na Beloj kući - čim sedoše rečeAleksandar.

-Da,da.Uposlednjojgodinirata,Bogmijeprišapnuodatouradim.Da se, prvi put u našoj istoriji, na Beloj kući zaleprša i zastava nekestranedržave...Vi,sigurno,verujeteuBoga?

-Verujem,gospodinepredsedniče.-Japripadamprezbiterijanskojcrkvi,otacmijebionjensveštenik...

Prošlog jula u Vašingtonu je boravila srpska diplomatska i vojnadelegacija. Veličanstveno su primljeni i u našem kongresu i senatu.Posletakvogdočekaotišlisuujednuprezbiterijanskucrkvučijejeime„Golgota”. Edit, moja supruga, bila je u crkvi i, uzbuđena, vidnopotresena, prenela mi jednu rečenicu vašeg ratnog komandanta.Obraćajućisenaroduucrkvi,onjerekao:„Golgotajeimecrkviukojojsmo,Golgotajeimedržaviizkojesmo!“Terečiuzbudilesuiuzbunileimene.Znate,Aleksandre,mučilame je sopstvena savest. Pratio sam,naravno, sve užase kojima je Srbija bila izložena u ratu i divio senjenimpodvizima, ali sam ćutao.Amerikanije bila u ratu, panisam,kao predsednik, mogao da, javno, iskazujem ono što sam osećao...Ulaskomu rat,moje srce postalo je slobodno. Ona rečenica iz crkvenaredilamijedaSrbiji,Srbimaisrpskojvojsciukažempoštovanjekaonikomepretoga.

-Čitanaje,usvimcrkvamaidržavnimustanovama,ivašaposlanicazahvalnostisrpskomnarodu.Mitonikadanećemozaboraviti.

- To su, Aleksandre, zaslužili Srbija i srpski narod... Čuo sam zatragedijuvašesestreuRusiji.

- Bila je član porodice Romanovih. Ona i dvoje dece su nekakoizbegliizpakla,amužasujojubili.

- Nesrećni ruski narod, veliki narod - reče američki predsednik iraspričasekaodajezaprofesorskomkatedrom.-Tojenarodkojije,svojomistorijom,osuđennapatnju-govorioje.-Narodsjajnihumovairobovskogmentaliteta.Narodkojije,uvek,obožavaotirane,anaduispastražiosamouBogu.SadaLenjinuRusijiubijaiBoga,aogromnavećina naroda ide za njim. Kako to razumete i tumačite? - upitaAleksandra.

-Rusijaje,gospodinepredsedniče,zemljaukojojjenajvišebednihigladnih.LenjinjezanjihonoštojeSpartakbiozarimskerobove.

-Slažemse,alidojučesutiistiroboviobožavalicara.-Obožavajugaisada.NovicarjeLenjin,plemenitiipravednicar,

koji pljačka i ubijaplemiće, spahije, svebogataše i gospodu, i koji jerobovima, željnim osvete za sve njihove vekovne muke, poklonio iglaveruskogcaraicelenjegoveporodice.

-Opasnajetacrvenaideologija.Kaoštovidite,Lenjinovavlada,tajnjegovSovnarkom, imaambicijudazaraziceosvet,anajpreEvropu.Podstičupobunuisovjetskerevolucijeudržavamainarodimakojisu

izgubiliovajrat.Presvega,uNemačkoj,Mađarskoj,Austriji,Bugarskoji...prijateljudragi, iuvašojzemlji...Objasnitemi,molimvas,štajetovelikosrpskahegemonija?

- Austrougarska monarhija je velikosrpskom hegemonijomnazivala težnje Južnih Slovena za ujedinjenjem. Sada je državaJugoslavija ta velikosrpska hegemonija. Ruskim i svim ostalimkomunistima strateški je cilj da razbijumoju državu, a velikosrpskahegemonijaivelikosrpskaburžoazijacentarsunjihoveoptužnice.

-IuSrbiji?-Da,nažalost.IuSrbiji.-Teškojetorazumeti.-Nekolikovekova,doksmobilipodturskimcarstvom,slovenskai

pravoslavnaRusijabilajenarodnaverauoslobođenje.NaročitojekultRusijenegovalasrpskacrkva...Boljševicirušecrkve,vešajusveštenike,alimitsko verovanje uRusiju nije ugašeno. I otrov iz Rusije za nekeSrbejelek.

-Azasrpskubraću,HrvateiSlovence?Moželiruskakomunističkapropaganda o velikosrpskoj hegemoniji da ih podstakne na mržnjupremadržaviJugoslaviji?Idaihpokrenedajeruše?

-Takvuopasnostnimalonepotcenjujem.Verujem,međutim,daćeJugoslavijabitisnažnijaodsvake,paikomunističkezavereprotivnje.

-Vašamajka jekćerkacrnogorskogkraljaNikole.KraljevinaCrnaGorajedržavapobednica,anjenihpredstavnikanemauVersaju.CrnaGora je jedina država pobednica koje nema u Versaju. Ja to nerazumem.

- Ima,gospodinePredsedniče, još jedna takvadržavapobednica -odgovoriAleksandarsaosmehom.Očekivaojedaće,zbogCrneGore,VudroVilsondaprotestujeispremioje,unapred,odgovor.

-Kojajetodržava?-upitaameričkipredsednik.-KraljevinaSrbija.Obenašedržave,iSrbijuiCrnuGoru,žrtvovali

smoJugoslaviji.- Velika žrtva, dostojna svakog poštovanja... Univerzitetski

profesori umeju i da pogreše, ali i da uvide grešku, kako je napisaojedansrpskinovinar.Suprugamijeprepričalaštaje,tajreporter,menizamerio.Nadamsedaznateokomegovorim.

- Znam. On je, na Krfu, uređivao naše ratne novine - odgovoriAleksandar.

Ni zamisliti nije mogao da će američki predsednik saznati zakomentar LukeMesečine. I ne bi, pomisli, nikada ni saznao da „ona

luda Amerikanka”, Vesnićeva supruga, sa tim tekstom nije upoznalaVilsonovusuprugu.

-Nezamerite,američkipredsednikimonarhističkaetikecijateškodamoguzajedno...Draginašratnisavezniče,mojavladaće,zvanično,priznativašunovuivelikudržavu!

- Hvala vam, hvala vam... ovo je odluka za istoriju - odgovoriAleksandar, a glasmu je podrhtavao. - Veliku vašu zemlju, svetionikslobodeipravde,sledićesveostaledržave.OgromnežrtveSrbijeiCrneGorenisubileuzaludne.

-Svesužrtveuzaludne.Uzaludnoćebiti isveštoćemostvoritiuVersaju, ako rezultat ne bude trajni mir u Evropi i svetu. Moja jezamisaodatajmirčuvaDruštvonaroda,kojećemoosnovati.

- Dragi gospodine predsedniče, moja država će biti najodanijisaveznik Sjedinjenih Američkih Država. Mnogi ljudi u Americi sujugoslovenskihkorena.

- I ličnopoznajemdostanjih.GospodinaTeslu,profesoraPupina,ambasadoraMihailovića...VoleobihdapodržiteimojpredlogdasvestranevojskenapusteRusiju.Boljševizamjezlo,alinikosastranenemožedonetisloboduruskomnarodu.

-Jatonajsnažnijepodržavam.Boljševičkuvlastnepriznajem,jerjerazbojnička, jer je iantiruska ianticivilizacijska,alinekaruskinarodraskidasvojeokove.

-ČinimisedanijedobrodaAmerikaprvausvetupriznadržavuJugoslaviju.SačekaćemoKraljevinuNorvešku,daprobijeled.Onićetoučiniti već sutra... Srećna vam Jugoslavija,Aleksandreod Jugoslavije!Moja želja je da svi u Jugoslaviji budu Jugosloveni, kao što smoAmerikanci svi mi u Americi - pruži ruku Aleksandru, aprestolonaslednik, pešadijski pukovnik, uzvrati i vojničkimpozdravom.

Togafebruarskogdana1919.snegjepadaouParizu.

SmotrauAlzasu

Prolećeseprimicalo,aprestolonaslednikse,vozom, izPariza,vraćaokući. Čitao je novine. Pariške, bečke, londonske, berlinske,vašingtonske.Kaoponekomtajnomdogovoru,svisuodgonetalikakvase ličnost skriva ispod Aleksandrove ratne uniforme. Kakvog jeobrazovanja imoralnihnazora,da li jereligiozan,zašto jeneoženjen,imaliljubavnice,kojemujeomiljenopiće,imaliistineuglasinamadaje,zbogteškogoboljenjatestisa,postaoneplodan?Ipak,svetenovine,injihoveeksperte,najvišejezanimalageneza„kraljevskeloze”srpskogijugoslovenskog prestolonaslednika. Sa kojim su slavnim i starimevropskim dinastijama bili u srodstvu njegovi preci? SaViktorijanskom lozom, sa Romanovima, sa Hoencolernima iliHabzburzima? I, sa čuđenjem, „otkrivali” da „kraljevska loza”Karađorđevićanema„kraljevskekorene”.

Rodonačelnik dinastije bio je Đorđe Petrović, seljak iz centralneSrbije,seljakihajduk,trgovacsvinjama,čakikaplaruaustrijskojvojsci.Nijeimaoniplemićkoporeklo,naglašavaojeBerlinercajtung.Njegasusrpskiseljaciitrgovciizabralidaihpovedeuratprotivturskihdahija.Imaojenaravrazbojnika.Prekunarav,bilisublažipariškilistovi,alinioninisupropuštalidakažukakojeĐorđePetrovićubiorođenogocainaredio vešanje svog brata. Zvali su ga Crni Đorđe, ne zbog njegoveputi,negozboglakeodlukedaubije.CrniĐorđeili,naturskom,KaraĐorđe,pojašnjavaojejedanbečkiprofesoristorije.Tajturskinadimak,KaraĐorđe,primiose ikodSrba,ali takodasuonisastaviliprideviime. Kara Đorđe postade Karađorđe, a njegovo potomstvo odbaciprezime Petrović i prihvati novo: Karađorđević. Pokrenu KarađorđeSrbe protiv velike Turske carevine, potuče ih u skoro svim bitkama,zadiviojebioiBonapartu,pisalojeupariškimlistovima,aliiubečkimiberlinskim,bezspominjanjaNapoleona,isanaglašenompoentomdaje, taj „strašni Karađorđe”, čim ga je „napustila Rusija”, pobegao iz

Srbije.Tučinjenicu,dajepobegaoizSrbije,prećutkivalisuifrancuskiiamerički novinari, dovodeći i sebe i svoje čitaoce u velikunepriliku.PreskačućiKarađorđevobekstvo islomnjegovihustanika,nespretnosuupričuuvodiliKarađorđevogubicuinovogsrpskogvođu.Zanjega,tog novog vožda, novog Karađorđa, pisali su da je, posle slomaKarađorđevog ustanka, pokrenuo novi ustanak i sklopio mir saTurcima,dajeKarađorđe,ponaloguRusije,hteodatajmirpokvari,pagajeMilošObrenović,nepismeniseljakitrgovac,naprevaruubio.

Bečkaiberlinskaštampajebiladostapreciznija.MilošObrenović,začetniknovesrpskedinastije,nesamodajeubioKarađorđa,negomujeodraokožusaglave,napuniojeslamomiposlao,nadar,TurcimauBeogradu, a oni su taj strašni poklon prosledili svom sultanu uStambolu! U nastavku te „genetske istrage“ o porodičnim korenimaregenta Aleksandra Karađorđevića, uglavnom su se poklapale pričesvih novina koje je on čitao u vozu, od Pariza ka Beogradu. MilošaObrenovića, ubicu njegovog slavnog pradede, Srbi su, ipak, oterali izSrbije, a na presto umaloj i vazalnoj kneževini doveliKarađorđevogsina.IonsezvaoAleksandar.Obrazovan,samanirimaplemića, itihenaravi, ničim nije podsećao na oca, i Srbi su se, opet, okrenuliKarađorđevom ubici. Vladavina dinastije Obrenovića biće prekinutatek na početku dvadesetog veka, i to varvarskim oficirskim pučem.Petar, unuk Karađorđev, sin Karađorđevog sina kneza Aleksandra iotac regenta Aleksandra, doveden je, iz Ženeve, na okrvavljenikraljevskiprestoSrbije.Jedandetalj,ponjimaveomaznačajan,isticalisusvitilistovi.IKarađorđevićiiObrenovićiženilisuseSrpkinjama.Zaprinceze sa evropskih dvorova knezovi i kraljevi srpski nisu marili.SamojekraljMilanObrenovićmeđustrankinjamaruskihkorenanašaosebi suprugu, Nataliju, ali je taj brak bio tamnica za oboje. I otacpešadijskog pukovnika i naslednika prestola, kralj Petar, oženio seprincezom, ali ne tuđinkom, nego princezom Zorkom, kćerkomcrnogorskogkraljaNikole...

Odgurnunovineikrenu,umislima,datražipraznineuonomeštojepročitao. Njegovog dedu kneza Aleksandra su spomenuli, a bakuPersidu, iz glasovite lozeNenadovića izValjeva, svi su zaboravljali. Izaboravljalisudanapisu,jerto,izgleda,inisuznali,dasumuidedaibaka,poočevoj liniji,pokorenimaKarađorđevim,umrliprenegoštoseonirodio.Pamti,tako,samojednogsvogdedu,crnogorskogkraljaNikolu, i jednu svoju baku, crnogorsku kraljicu Milenu. U njihovomdvoru,naCetinju,onseirodio.Otacnjegov,tadaizbeglicaisiromašni

princ,ratovaojepoFrancuskoj,ratovaoipoBosni,retkojedolazionaCetinje,aostajaojeveomakratkoikadabidošao.MajkaZorkaumrlajedvegodinenakonštogajerodila.Nijejenizapamtio.PodizalisugaivaspitavalidedaNikola,bakaMilenaitetkaJelena,sestramajkeZorke,a sada kraljica Italije... Ništa, od toga, ne spominju novine. Nitispominjudasusetetkenjegove,majčinesestreStana,MilicaiKsenija,udatezaRomanovenajbližeruskomcaru,onjemubrinuleikadagajeotac poslao na školovanje i vojnu obuku u Sankt Peterburg... NespominjunovineninjegovusestruJelenu,aiVudroVilsonznazanju.Jelena.TakosezvalaiženaKarađorđeva.Budeliseikadoženioidobijeli kćerku, daće joj, bude li to izvodljivo, dva imena. Zorka i Jelena.Nijedanodtihžurnalastranskihnijeznao,panijeninapisao,nitodajeon,jošudvabalkanskarata,govorionaglaskomsvogrodnogCetinjaida mu se, i sada, omaknu izrazi iz Crne Gore. Zbog toga, a i zbogposebnognjegovogpoštovanjapremazemljisvojemajke,nekiuSrbiji,paimeđuoficirimainasamomDvoru,zanjega,saprizvukomprekora,govore„onajCrnogorac”.

Jednu tajnu, koja je u njemu, neće saznati niko. I njega je samogstrahodnje.Iutomvozu,odParizakaBeogradu,onagarazdire,aonje, uzaludno, isteruje iz sebe.OdbuneMilošaObrenovićapadouočiBerlinskogkongresa,dužeodšestdecenija,Srbijanijeratovala.Njenivazalniknezovi,ainjegovdedaAleksandarmeđunjima,savijalisusepredturskimsultanima,zlatomkupovalipovlasticeizasebeizasvojumalu zemlju. Obrenovići su posle toga vodili samo dva rata, jedanprotivTuraka idrugiprotivBugara,aliobakratkotrajna.Rusija ih je,naprosto,prinudiladapodrženjenratsaTurcima,čakihipodmitilazatuavanturu.Nisuse,u tomratu,proslavili,auonomdrugom,kad jekraljMilan poveo trupe na Sofiju, srpska vojska se obrukala. Ako sepobede i porazi jednog narodamere samo bajonetima i prolivenomkrvlju,ObrenovićisunajvećasramotaSrbije.Zavladavinenjihove,poSrbiji su se, međutim, umnožavali životi, a ne grobovi. Iako vazalnakneževinasultanauStambolu,Srbijaseotimalaiztihlanaca,adecuizsvojihselaslalaneuStambol,dabudujaničari,sultanovagarda,negourazvijene ihrišćanskedržaveEvrope,daseobrazuju ipripremajuzavelikeiprevratničkedogađaje.ŽivojinMišić,seljačeizStruganika,bioje trinaesto dete svog oca i majke. Sve slavne vojvode i generali idiplomate sakojima jeon, u tri užasna rata, proslavio Srbiju i njenuvojsku,školovanisuuEvropiipodObrenovićima.GubilisuObrenovićiratove, a snažili Srbiju. Da li je to poraz? A on, evo, pobedio u svim

ratovima, slavi ga ceo svet, a Srbija, biološki, na umoru. Da li je topobeda? Ova dilema je tajna koja muči i peče, iznutra, regentaAleksandra,aonnikomneće,nitisrne,dajepoveri.

- Naše pobede su pobede mrtvih - zagonetno se obrati svomordonansu,pukovnikuJevremuDamjanoviću.

-Pobedemrtvihkojeobavezujužive,Vaševisočanstvo-odgovorimubezpremišljanja.

-Naštaihobavezuju?Daseiživipridružemrtvima?Razmislimalo,neodgovarajizzaleta,Jevreme.

-Nisamse,izgleda,preciznoizrazio.Mrtviobavezujuživedabranesvezaštasuoniizginuli.

U tome i jeste tragedija,pomisli regent, aline rečeništa. I štadakažepukovnikuJevremu?Nećedamupovlađuje,aistinumukazatinesme. Istinu, surovu, da njegovi seljaci - vojnici nisu ginuli zaJugoslaviju, za Nišku i Krfsku deklaraciju, za nestanak njihoveKraljevine Srbije, za poništenje tajnog Londonskog ugovora, o komenisuništaniznali.Uratu,kojioninisuželeli,prinuđenisu,naprosto,bilidabranesvojeidaginu...

- Ja bih da se povučem, Vaše visočanstvo - reče ordonans. -Raskomotiteseimaloodspavajte.

Otacmujepričao,aitetkesumupričale,danjegovamajkanijeumelaničemudaseraduje.Lepa,aliuveksasenkomtugeupogledu.Paikadabi se nasmešila, nasmešila bi se nekako stidljivo i uzdržano. Stalnuzabrinutostistrahodradostionjeodmajkenasledio,avrtlozi,ukojeje bacan, sve su češće podsticali i depresiju. Sve i da je bio sklonradovanju,zlidogađajibigušilitakveemocije.

AmerikapriznalaKraljevstvoSrba,Hrvata iSlovenaca.Priznalatokraljevstvo i Kraljevina Norveška. Priznanje najavila i Francuska. UBeogradujeslavlje.Kaopobednik,AleksandarsevratioizPariza.Nemapobede, daleko je ona od njega. Nadao se da će, za Amerikom, upriznanje Jugoslavije, njegove Jugoslavije, krenuti svi. SemAmerike iNorveške,ćutedrugedržave.Uznakprotestazbogodlukeameričkogpredsednika, Vitorio Orlando napustio Mirovnu konferenciju. IvanFranko,vođahrvatskeemigracije,tražiuRimudaItalijapokreneiplatiantisrpske ustanke u Hrvatskoj i Bosni, i da, ponovo, krene na CrnuGoru. „Za nekoliko mjeseci, velikosrpska Jugoslavija biće srušena”,izjavljujeon,aitalijanskaštampatoobjavljujenanaslovnimstranama.

StjepanRadić,izZagreba,tostrasnopodržavaiodsudijauversajskojDvorani ogledala traži proglašenje „neutralne republike Hrvata”.Francuska ćuti. Zašto? Da bi se Vitorio Orlando vratio u Dvoranuogledala, neko u Parizumu je obećao da će ŽoržKlemanso i RemonPoenkare, ipak, poštovati Londonski ugovor i odreći se podrškeSrbima. Ko je taj koji je to obećao? - hvata se za glavu Aleksandar irazmišlja da se vrati u Pariz. Povrh svega, okuražili se i Rumuni.Zatražili,zvanično,ceoBanat,paigradPančevo.IvanFrankoiStjepanRadićhoće iZemun,VitorioOrlandopretidaćese,ubrzo, italijanskazastava zavijoriti na Aleksandrovom rodnom Cetinju, i na vrhuLovćena!

-Majkuimsvimalešinarsku!-eksplodiraodbesa,nasavetovanjusa vojvodom Živojinom Mišićem i serdarom Jankom Vukotićem,komandantomcrnogorskevojskeutermopilskojbicinaMojkovcu,napravoslavniBožić,šesnaeste.-NaređujempunubojevugotovostsvihnašihsnagauDalmaciji,CrnojGoriiBanatu.

-IuHrvatskoj,Vaševisočanstvo.- Svakako, svakako, i u Hrvatskoj. Nećemo,majku im njihovu, na

Lovćenu gledati barjak Italije. Nećemo sa Kalemegdana gledati ušahovnicu,pamakojeda imjeprvopoljenagrbu. Inećemona levojobaliDunavatrpetirumunskezastave!

Razdraženispremanzabitku,šetaojeihalapljivopušio.-Serdareivojvodonaš-sedeporedJankaVukotića.-HitnomobilišištovišeCrnogoracauovunašunovuvojsku.Zovii

pristalicekraljaNikole.Poruči imdanjimasvimaopraštampobunu...Zatvorite, čvrsto,vrataBoke,ni tica iz Italijenesmijenacrnogorskuobalu. U odbrani Crne Gore, ja se najviše uzdam u moje drageCrnogorce.

- Ne sekiraj se nimalo, gospodaru - odgovori Janko Vukotić. -PovratićuiUlcinjiBar.

-Opsadiraj,samostegniobručokoTalijana,alineginite,kumimteBogom.Jedinoakoonikrenunavas...

-Neće seusuditi, tvrdu ti vjeruzadajem,gospodaru -obraćao seAleksandru onako kako se obraćao svom doskorašnjem gospodaru,kraljuNikoli.-Talijanićesepovućiiposkakatiumore,čimnasčujuivide.

-Pretekneliti,Janko,štomomakazaboj,pojačajinašesnageokoDubrovnikaiusrednjojDalmaciji.

- U junacima nikad nijesmo oskudijevali, gospodaru. Nema nas

malonikadanasjepremalo.Aleksandargazagrli.Ustade,zgrabinovucigaretu,sadvišenešeta,

nego maršira salonom za prijem, a škripi parket pod njegovimčizmama.

-VojvodoMišiću,spremitese,idemoobojicauPariz!

Bojeva spremnost vojske je proglašena, ali je putovanje odloženo.AmeričkipredsednikVudroVilsonšokiraojerimskejastrebove.

- Preselite tajni ugovor iz Londona u svoje snove. AleksandrovaJugoslavija uživa svu podršku Sjedinjenih Američkih Država, svupodršku,tonaročitonaglašavam!-izjaviojeuDvoraniogledala.

-IpodrškuFrancuske,takođe-rekaojeŽoržKlemanso.Aleksandarjetelefoniraoobojici,iVilsonuiKlemansou,zahvaliose

i, tobožeupoverenju, rekao imda su, uposlednjemminutu, sprečili„ofanzivu srpske vojske”.Da limu se omakla ta pogreška, paVojskuKraljevine Jugoslavije nije ni spomenuo? Verovatno je to rekaosmišljeno i ciljano, iako se u njegovoj pisanoj zahvalnici, koju jeMilenko Vesnić sročio u Parizu, Aleksandar potpisao kao - vrhovnikomandantVojskeKraljevineJugoslavije.

Tih dana, kada je oluja malo utihnula, stiže mu, zapečaćeno, jednopismo.Iznenađenje,prijatno,ivišenegoprijatno,odslikamusenalicu.Nekoliko sedmica posle toga, skoro svake druge ili treće noći, uvekpred zoru, i uvek u pratnji samo jednog mladog gardiste, nekud jeodlazio i u Kuću Krsmanovića vraćao se sa izlaskom sunca. Gde jeodlazio i zašto, to znaju samo njih dvojica, mladi gardista i regentAleksandar.

Kaodamuse,zbogtihtajnihposetanekome,pogledbiorazvedrio,aiapetitmusepovratio.Nezadugo.Radovanjebilokomeibiločemubežalojeodnjega.

Američki predsednik Vudro Vilson objavio je svoj plan da serazgraničenje između Italije i Jugoslavije proteže linijom od JulijskihAlpa,naseveru,padorekeRašeuIstri.Italijanskipremijerjereagovaokao da je Amerika objavila rat Italiji, a ministar spoljnih poslovajugoslovenskog kraljevstva, Ante Trumbić, ne konsultujući se sa bilokim,Vilsonovpredlog jenazvao „izdajomHrvata”, jer je priličandeo

Istre,paigradRijeka,prepuštenItaliji.RegentAleksandarjepobesneo.-GospodineTrumbiću,nalažemvamdapovučetesvojuopasnu,ai

nečasnu...upravotako,veomanečasnuizjavupremaAmericiinjenompredsedniku,premadržavikojuzastupate,ipremameni,kaonjenomsuverenu-galamiojeutelefonskuslušalicu.

- Mi smo spremni da izginemo za Istru i Rijeku - odgovorio jeTrumbić.

-Akojistetovi?-Mi,HrvatiiSlovenci,aiSrbiizDalmacijeiHrvatske.-Većstejednomzatajciljizginuli.Trigodinestese,Tonči,naPijavi

iSočiklalisaItalijanima.-Ipobijedili,Vaševisočanstvo.- Da, Tonči, ali ste ginuli na pogrešnoj, na poraženoj... izvini, ne

smeš smetati sa uma, da je ta vaša strana bila u ratu protiv Srbije injenihsaveznika...Činimštomogu,a ivišeodtoga,daspasimštosespasitimože...Povuciizjavu,pucašusvojetelo.

-Menećeobjesiti,Vaševisočanstvo,akotoučinim.Dvaputaćemeobjesiti.Jednomnasplitskojrivi,aondauZagrebu,naJelačićatrgu.

Šefdiplomatijejugoslovenskedržave,kojajošnijebilanipriznatazadržavu,nijepovukaosvojuizjavu,pajeNikolaPašićbioprisiljendavadi kestenje iz vatre. Prekasno. Američkom predsedniku je naglopozlilo. Morao je da se vrati u Vašington, pre Pašićevog izvinjenja.Senatikongressugadočekalisaprotestimadaje,uVersaju,uDvoraniogledala, Vudro Vilson prekoračio svoja predsednička ovlašćenja.AmerikanesrnebitižandarmEvropeisveta,AmerikamoradasevratiAmerici,reklisuVilsonu.Ubrzoposletakvogdočekaonseparalizovao.Iz bolničke postelje, nepokretan i nemoćan, pratio je vesti o novojboljševičkoj revoluciji u Evropi. Bela Kun je proglasio Mađarsku zasovjetskurepubliku,asebezamađarskogLenjina.USibiruje,kaoratnizarobljenik, osnovao mađarski ogranak Ruske komunističke partije,pristupioCrvenoj armiji i, uznjenupodršku,uBudimpeštipokrenuoboljševičkurevoluciju.UParizujezavladalapanika.CrvenavojskaBeleKuna zagazila je i u Slovačku. Francuske i rumunske trupe kreću unapad, aPoenkare iKlemansomole regentaAleksandrada injegovesnage krenu ka Budimpešti. Krenule su. Prvi put od proglašenjaKraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, u Aleksandrovoj vojsci bili su,poredSrba,iHrvati,iSlovenci,iBosancisvetrivere,čakijedanodredArbanasasaKosova...I,usredsavezničkeofanzivenacrvenumađarskurepubliku, na severu Jadrana je pesnik jedan italijanski, D’Anuncio,

proglasio sebe za admirala. Sa hiljadama dobrovoljaca, kojih sezvaničniRimodricao,amobilisaoihje inaoružavao,poeta-admiraljurnuo je niz jugoslovensku obalu Jadrana. Okupirao je čitavu Istru idesetakostrva,ušaoiuRijeku.Najaviojei„pobedničkipohodnaSplitiDubrovnik”. Rat za Dalmaciju, celu Dalmaciju, činio se neizbežnim.RegentAleksandar,vrhovnikomandantVojskeKraljevineJugoslavije,ivojvodaŽivojinMišićpozvanisudahitnodođuuPariz.

PrestolonaslednikAleksandarprimljen jekaodajeonvrhovnikomandant i francuske, a ne samo jugoslovenske vojske. UStrazburu, glavnom gradu Alzasa, dočekan je sa cvećem iurnebesnimovacijama,upratnjipremijeraŽoržaKlemansoaimaršalaFerdinandaFoša.Slavljejebiloravnoonomkaokadasu,nedavno,AlzasnapustiliPrusi.Prestolonaslednikjeizvršioismotrufrancuskihpukova,postrojenihnjemuučast.

Sažeto, reporterski, Luka Mesečina upoznao je čitaoce svojihnovinasaonimštojevideo.RazgovoruAleksandraiŽoržaKlemansoanijeprisustvovao,ništaniječuo,pajeobjaviosamodasurazgovarali,alidanikakvogsaopštenjazajavnostnijebilo.Većitojeupućivalonazaključakdaje,timtajnimdijalogom,nekomeupućenaporuka.

-Jasnoje,bezsumnje,inašojivašojratnojsavezniciItalijidasmojoj ovom ceremonijom, i to baš u Alzasu, poslali snažnu opomenu -rekao je Klemanso na tom sastanku. - Jutros smo proglasili bojevugotovostsvihfrancuskihsnaganaJadranuiodrimskevladezatražilida,bezoklevanja,razoružaruljuonogpesnikailažnogadmirala.

-Iviverujetedaćetooniučiniti?- Hoće, moraju. Američka delegacija vratila se u Versaj. I oni su

besninanjih...BoljševičkarevolucijauMađarskoj,crvenivetarzahvataiNemačku,aItalijani,nikako,dazaboravenaLondonpetnaeste.

- Ja sam spreman na razgovor i dogovor sa njima. Ne želim dabudemoneprijatelji.

-ZnamomidatoneželeSrbi,alije,izgleda,sukobsaItalijom,itoratnisukob,Hrvatimavrhovnicilj.

- Ne Hrvatima ni Slovencima, gospodine predsedniče, negonjihovimmaloumnicima,alionisuumanjini.

-MoždasuumanjiniuHrvatskojiuSloveniji,alinisuumanjiniuvašoj državnoj delegaciji u Versaju. Očajni smo i nemoćni. Gospodin

TrumbićtražiiTrst.Našaupozorenjada,ZbogRijekeiTrsta,možeteizgubiti čitavu Dalmaciju, kao i da ne čuje. Pomozite nam. Mirovnakonferencijajeprikraju,gotovosvejerešenoiništanijerešenozboginaćenjaitvrdoglavostijugoslovenskogministraspoljnihposlova.

-Štamipredlažete?- Da se danas, čim se vratimo u Pariz, u vašem poslanstvu, Lojd

Džordž i ja sastanemo sa jugoslovenskom delegacijom, kako bismopostiglidogovor.Idanatomsastankubudeteivi.

Sastanakjetrajaokraćenegoštojeikoočekivao.OtvoriogajeNikolaPašić.Nafrancuskom,onnijezamuckivao.

- Izražavam poštovanje i zahvalnost Vašem visočanstvu i vašimekselencijama, predsedniku Vlade Francuske gospodinu ŽoržuKlemansou i premijeru Velike Britanije gospodinu Dejvidu LojduDžordžu. Pozdravljam i članove naše državne delegacije naMirovnojkonferenciji u Versaju. Ovde smo da uklonimo jedan kamen sasporazuma sa našim velikim ratnim saveznicima, među kojima je iItalija.Tajkamenzasvenas Jugoslovene jedragikamen,ali sumir inašadržavaskupljiodnjega.GovorimoTrstu,Rijeci, Istri idelovimaSlovenije. Jedan drugi dragi kamen, a Skadar mu je ime, epskog jeznačenjaizaCrnuGoruizaSrbiju.Sabolomunašimsrcima,izmeđuSkadraiJugoslavije,trajnogmiraistalnograta,SrbiiCrnogorcibirajuovodrugo.Spremnismodaustupimo... -nijeuspeodadovršimisao,Trumbićjeustaoiplanuo.

-Ustupajteonoštojevaše,alionoštojenaše,minedamo!-Obuzdajtese,gospodineministre-povikaojebritanskipremijer.-

Obuzdajte izazivanje sukoba sa Italijom. Znate li vi da smo svanajvažnijapitanjapriveli kraju, adanasvi, Jugosloveni,mučite i svedovoditeuvelikuopasnost?-biojecrvenulicu,vidnoiznerviran.

- Gospodine premijeru, a znate li vi da su se hrvatske legije, sasaveznicima,uSibiruborileprotivboljševika,idasu,izSibira,upućenenaSolunskifront?-uzvratiojeTrumbić.

-Kolikojevojnikabiloutimhrvatskimlegijama?-zagledaoseLojdDžordžuAntuTrumbića.

-Okočetrdesettisuća.- Vrlo dobro - počeo je Britanac da računa na prste. - Četrdeset

hiljadavaših zemljakaborilo se zanas, a četiri stotinehiljadaprotivnas.

-Tojeistina,tojeistina-rekaojeŽoržKlemanso.- Stav ministra Trumbića nije i stav jugoslovenske delegacije -

moždainepotrebno,oglasioseNikolaPašić.-Savestminalaže-započeojesvojpodužimonologŽoržKlemanso

-dakažem,kakomisečini,dameđuvama,postojedvauticaja.Jedanjesrpski, adrugi jehrvatski,mnogonepomirljiviji.Ali,dragagospodo iprijatelji,mismoobaveznidavodimoračunasamootomdajeSrbija,od prvog dana rata, bila na strani Antante, da je podnela neizmernežrtve,adajeHrvatskabilaprotivnas,saonestranebarikade.AkoštoSrbijadobija,tojesteklasvojomkrvlju.Hrvatskakrvvišeseprolivalanadrugojstrani...Ovojevrloneprijatnakonstatacija,alismoje,zboghrvatskihultimativnihzahtevanaMirovnojkonferenciji,moraliučiniti.Donedavno,otomenismovodiliračuna,poštovaniministreTrumbiću.

Sastanakjezavršen.RegentAleksandarnijeprogovorionijednureč.Samojeispušenimcigaretamapuniopepeljaru.

O tome, šta je sve rečenona sastanku, saznao je, odnekog, LukaMesečina.Moždaodministra IvanaŽolgera iliodnjegove lepuškasteunukeValentine,koju jeupoznaouParizu izbližiosesanjom.Sve jezapisaousvomDnevniku,aliništanijeobjavio.„Zamračimistinekojemogudauzrokujuštetu”,poveriosejednomsvomprijatelju.

Noć

Probudio ga je košmarni san. Nije se mogao setiti ničeg, sem nekekrezubestarice,nalikvešticiizpričakojejezapamtiokaodete.Smejalase,ružno,iznadnjega,imalajeikrila,mahalanjimaineštomugovorila.Prometalaseiuzmaja,ugavrana,uzmiju,dabi,opet,postajalaženaizaklepetalakrilima.Savuznoju,digaoseizpostelje,dograbiocigaretuikrenuodasetapospavaćojsobi.

Kao zapaljena šibica prineta benzinu, taj san je rasplamsaonebrojeneizbrkanesumnjeistrahoveunjemu,nemoćiočajanjekojejeskrivaoodsvih,čakiodsebe.Svejetopokuljaloiznjega,utojnoći,umrklommraku. Pomislio je da upali svetlo u sobi, ili sveću, koju jedržao na ormariću pored kreveta, ispod ikone Isusa Hrista. Bio jepobožan.Kadgodbimuobavezetodozvolile,odlaziojeucrkvu,alisu,u crkvi, pred sveštenicima i narodom,molitve njegove bile prazne iudaljene od srca. U rovu, na ratnom položaju, dok se oko njegarasprskavajugranate,podšatorskimplatnompokomeudarakiša,iliutojsobi,usamoći,molitvesutihe,amislikaovodopadi.

Upaliobisvecu,samodaprozoritesobe,uKućiKrsmanovića,negledaju na glavnu ulicu, a njome, cele noći, neko prolazi, mahomžandarmi,pijanciiljubavnici.Novidvor,kojijeotacnjegov,kraljPetar,sazidao pored Starog dvora Obrenovića, izlečen je od ratnih uboja,osvetljen,gardististražareisprednjega,aliudvorunemanikoga.Čekakralja.VratiosekraljPetarizGrčke,udvornijehteonidakroči.Dvorje,rekao je, za „mladogkralja”, zanjegovog sina. Pešadijski pukovnik jeodbio očevu molbu da se preseli iz Kuće Krsmanovića. „Dvor je zakralja,janisamkralj”,odgovorioje.Itako,dvorjepust,regentjeuKućiKrsmanovića,akraljjeuomanjojvili,kojujekupioodjednogtrgovca.Udaljena je od gradske vreve, na Senjaku, u vinogradu. U toj osami,među zelenilom, pogodio ga je novi moždani udar. Ponovo jenepokretan.Prisvestije,alivišenemoženidašapuće.Unjegovoime,

sutraćese,naVidovdan1921,uSkupštiniKraljevstvaSrba,Hrvata iSlovenaca, glasati o Ustavu nove države. Noć je, uoči Vidovdana, avršilackraljevskevlasti, regentAleksandar, jošnezna ima li ilinemadovoljno poslaničkih glasova za usvajanje Ustava. Ta neizvesnost imnogotogajošuzrokovalisu,verovatno,injegovkošmarnisan.

Zenice,maloraširene,priviklesenamrak,jasnovidiikonu,kleknuiprekrstise.

„Isusedragi,pomozimidanađemput“,prošaputa,ustadeiprodužidasetaokokreveta.Usnesupodrhtavale,alinikakavglasprekonjihnijeizlazio.Govoriojemislima,rastrzano,bezhronološkogredautojispovestipredsamimsobom,onakokakosuimislinavirale.

Plašim se Vidovdana, a slavim Vidovdan. Toga dana, izginusmo naKosovu.Togadana,počePrvibalkanskirat.Togadana,GavrilonačeluSrbije nacrta ratnu metu. Toga dana, pre dve godine, u Versaju, uDvorani ogledala, Nemačku proglasiše za isključivog krivca ratnogpokolja,priznašeovumoju,ovunašudržavu...Bože,izgubihprisebnostodsreće,papredsvimakojinagrnušeuovukuću,dačestitaju,stadohda ljubim mapu Jugoslavije... nacrtali je profesor Cvijić i njegov timkartografa, prvi primerak doneli meni. Milujem mapu, usnamaprelazim preko Makedonije, Srbije, Crne Gore, Vojvodine, Slavonije,prekoDalmacije,slovenačkihAlpaivičem,galamim,bašgalamim,a isuzemi krenule. „Gledajte, ljudi, ovo je sve naše!“ BranaNušić reče:„Nismoizginuliuzalud,niko,nikonijepaouzalud,panimojsin...“LukaMesečina uhvati profesora Belića za ruku, povedoše užičko kolo, anjegova mlada supruga Valentina, Slovenka, poskakuje u tom kolu,poskakujeodradosti,amaloiodpijanstva...PotegaoiJoškaSmodlaka,započinje pesmu: „Dalmatinke fine, lipe sinjorine“. Jovan Dučić seudvara„onoj ludojAmerikanki”...Usvakojprilici,pa i toj,on izigravazavodnika.Rakićsepopeonastoirecituje,dvojicapopova,katoličkiipravoslavni,SlovenaciSrbin,grleseiobjavljujuujedinjenjereligija.TinUjevićsipavinousvojcilindar,Dučićugaoteo,papijeodatle...Aja?Savizvansebe,ljubimmapuJugoslavije,vičem:„Ovojesvenaše...“ŽivojinMišićsučebrkove,smračioseu licu,ne izdrža,negoreče,menireče,meneupita:„Čijenaše,Vaševisočanstvo?”

Ode vojvoda... nema više Živojina, a mape na kojoj je „sve naše”ima...

Evotemape,neodvajamseodnjeniuspavaćojsobi,alijavišene

znamnikosmomi,nikosuoni,ništajenaše,aštanjihovo...RečemiVilsonuParizu:„NekauJugoslavijiživeJugosloveni,kaoštoiuAmericiživeAmerikanci,asastavljenisuodsvihnaroda,svihrasaisvihreligijaovogasveta...”Onajluđakikočopernižabac...zaistamiBenitoMusoliniličinažapca,preti:„Žrtvovaćemopedesethiljadaitalijanskihglavazapetstotinahiljadaglavajugoslovenskihvarvara,bićetodobarposao...”Delimično je on u pravu. Varvari jesmo, ali Jugosloveni nismo. NaizborimazaKonstituantusamodvestranke,RadikalnaiDemokratska,nisubileplemenske,barneposvomimenu.VećinaHrvataglasalazaHrvatsku seljačku stranku, većina Slovenaca za Slovensku ljudskustranku, većina bosanskihmuhamedanaca zaMuslimanskupartiju, avećina u Crnoj Gori, Makedoniji i Beogradu izjasnila se zaKomunističkupartiju...zasovjetskuRusijuiLenjina...

Gospodine Vilson, i noćas vam se zahvaljujem... ima, evo,Jugoslavije, ali u njoj nema Jugoslovena! I među Srbima ih je svemanje...Jasam,govoreipišu,sahranioživuSrbijuistvorionakazuoddržave... mason sam, sluga Zapada, grobar svetosavlja. Grobar čega?Srbisu,valjda,Hristovisledbenici,kaoirimokatoliciiprotestanti...

Ujedinih Jugoslovene, da bih ih razjedinio... Osilile se vladike,trabunjajudajeSrbija,aneJugoslavija,svudagdesunjihoveeparhije,povlačeznakjednakostiizmeđuvereinacije,propovedajudanikonemožebitiSrbinakonijepravoslavac. IvaVojnovića,pesnikavelikog idubrovačkog gospara, ispisuju iz Srba. I Mustafu Golubića... taj mojporučnik ispisao je sebe odsvuda. Primio Lenjinovu veru. Apisovu„Crnuruku“prefarbaoucrveno...

Krvavi Aleksandar je u Rusiji prosipao bratsku rusku krv! - pišukomunističkenovineuBeogradu.Poslaosam,kažu,srpskevojnikesaSolunskog fronta da pomognu carskim generalima Denjikinu iVrangelu.Jesam.Ačijukrv,poRusijinesrećnoj,prosipaLenjin?Čijajekrv Romanovih? Jesam lija, ili Lenjin, iz rata izvukao Rusiju, sklopioprimirjesaNemcimaikrenuoukrvavipohodnaRusiju?Optužujumeidasam,podlažnimimenom,kaogrofodAvale,posećivaoEngleskuitajnosedogovaraoonapadunacrvenumađarskurepublikuBeleKuna.Jesam. Žao našim lenjinovcima Bele Kuna, a žao im i kralja Karlamađarskog i propasti njegove namere da se obnovi Austrougarskamonarhija.SveštojeprotivJugoslavijeimene,umojojdržaviseslaviiuzdiže. Komunisti su za Lenjinovu guberniju, a među Hrvatima iSlovencima,naročitoHrvatima,kvasajunostalgičniuzdasizabečkomcarevinom.JavnogovoreipišudaimjeboljebilopodHabzburzima.Ja

sam im, nasilno, navukao odelo Jugoslavije. Da bih branio svojuvelikosrpskuhegemoniju,anedabihsprečiorevizijuVersajaiobnovuAustrougarske, stvorio sam Malu antantu, vojni savez Jugoslavije,Čehoslovačke i Rumunije. Za ovo me optužuju hrvatski i slovenačkiaustrofili iugarofili, jednakožučno i srpski republikanci i komunisti.OduševljenisuMusolinijeminadajusedaćetajluđakpokoritiItaliju...Vremejeludo.MoždajeMusolinipredvratimaEvrope.MaršalFošrečesurovu istinu: u Versaju nije sklopljen mir, nego primirje, nadvadesetak godina. Ne duže od toga... Zgazi li Musolini Italiju, iNemačka će, neizbežno, naći svog nekog luđaka, i eto saveza međunjima. Nemci željni osvete, Italijani željni naše jadranske obale,AmerikanapustilaversajskuEvropu...ZatosamsklopiovojnipaktsaČesima i Rumunima, nameravam da u taj savez u vučem i Grčku, iTursku Kemal-paše, pa i Bugarsku... Narastajuće nezadovoljstvogotovosvihmojomdržavom,anaročitonezadovoljstvoHrvata,porukajeiParizuiLondonudajeJugoslavijanjihovakobnagreška.ZbogtogasemađarskiKarlo,posleslomasovjetskerepublikeBeleKuna,vratiouBudimpeštu, proglasio vraćanje na presto i najavio i povratakaustrijskogcarauBeč.Pripretiosamvojnomintervencijom.ZapretilisuiČesiiRumuni.MoraojeKarlodapobegneizMađarske,aStjepanRadićgazovedasevrati.NaizborimazaKonstituantudobiojenajvišeglasovaHrvata,hoćesvojudržavu.Hoćehrvatskurepubliku.Pišemi,bez ustručavanja, da sa Srbijom, kao kraljevinom, Hrvati ne moguzajedno.Nepiše,amisli,dasabečkomcarevinommogu,vekovimasubiliunjoj...

I šta da radim, dragi Bože? Ustav će, sutra, dobiti većinu uparlamentu,uveravameNikolaPašić.Kako?Podmitiojeneketurskeiarbanaške poslanike iz Makedonije i sa Kosova, još nekolikomuslimanskihposlanikaizBosne.Tojepobedasamoralnimožiljcima.Alibezpodvale,bezkrađe,sutrabipaliiUstavidržava.Biobitoimojporaz i moja sramota. Prisiljen sam, eto, na sramotnu pobedu, a natakve pobede nisam navikao. Na frontu, sve je strašno, ali pošteno.Kuršumnjima,kuršumnama...

Nesrećnimojivojnici,vistežrtva,iondaisada.Oddvanaestepadojuče takoreći, vi ste sa puškama i bajonetima, a ne sa suprugama idevojkama, sa roditeljima, sa svojimnjivama. Polovinu vas je zemljaprogutala, a hiljadama je more grobnica. Srbija u ranama, bedna iopustela...stotinuratnihodštetajemalodavi,vojnicimoji,povratitesnagu, život i pesme u vaše domove... malo bi, zaista, bilo i stotinu

ratnihodšteta,asamojednanamjedosuđena,paionaprepolovljena...Zaštojeprepolovljenanaknadazavašukrv,zašto?-pitateme,psujeteme,nekiiproklinju.Moraosamdabiramsamoizmeđuovodvoje:daSrbiji i Crnoj Gori ratnu odštetu isplaćuju i Bosna, i Dalmacija, iHrvatska,iVojvodina,iSlavonijaiSlovenija,jersuratovaliprotivnas,ili da njihovo, nama naneto zlo i štetu, primimo na sebe, da sveoprostimo... I ja sam njihov dug oprostio. Da nisam, ne bi biloJugoslavije, jer je, u Versaju, ujedinjenje ratnih pobednika sa ratnimneprijateljima bilo zabranjeno... Možete li mi oprostiti? Jesam li seogrešio, jesamlivas izdao?Navasmislimsatugom,apremaratnimliferantimaiposleratnimprevarantimausmerenisumojpreziribes.Nije malo u Srbiji onih kojima je rat bio brat... Obogatili sešpekulacijamaisanašomdržavomisaokupatorom,odratasačuvaliisebeisvojudecu...Sadsuoninajbučnijiinajgnevniji.Jasam,govoreipišu,uVersajuizdaoiprodaonjihovegrobove,njihoveizgubljenerukeinoge,njihovesprženekuće,njihoveobešenefamilije...Onisu,anevi,mojimučeni vojnici, ginuli, njih je gutalaAlbanija, njih su jele ribe uJonskommoru...

ŠtatekdamislimocrvenimhijenamaštosevraćajuizRusije?Otišlisu, četrnaeste, naRusiju, kao vojnici nemačkog i austrijskog carstva,tamopaliuzarobljeništvo...Lenjinimvratiopuškeibajonete,obaviliposaozaboljševike, sadsevraćajuovamo,vraćajusekući...Nema ihmnogo, a ogromno su zlo. Rusiju su usrećili. Rusija je danas jednavelikapustošukojojljudiimajusamojednopravo,dagladujuiumru.Takvusloboduisrećudonosesasobom...Jasamštampaojedanplakat,jednoobaveštenje,obznanunarodu,daznakosukomunisti, rečemiministar Drašković. Neka si, velim ja njemu, njihova sva moć je uobmanamanarodaiuneznanjunaroda...ZamolihiMesečinudamanjepišeoParizu, avišeopakluRusije.Pokrenuonovi list, svojednevnenovine,dao im ime Jugoslavija. PoBeogradu i Zagrebupišuda su tomojenovine,dasamjadaoMesečinipare.Nisam,kesujeodrešila„onaludaAmerikanka”,Vesnićevasupruga...PovukohMilenkaizPariza,biomi je ovde potrebniji, ali ga mučka smrt odnese. Spalajkovićapremestih u Pariz... Moram skinuti s vrata Italiju, možda je RakićnajboljizaRim,azaBerlinkogadašaljem...MoramgraditimostoveisaNemačkom...

Spopade ga kašalj, zagrcnu se, otrča do kupatila. Ostade tamopoduže,akadsevratiouspavaćusobu,iupolumrakusevidelodasumu oči još suzile. Priđe ikoni i ponovo se prekrsti. Sede na ivicu

kreveta,krajuzglavlja.Cigaretameđuprstima,najastukupepeljara...

Krvarim...svečešćekrvarim,inausta,izutrobe.Lekarikažudaimamčirnaželudcu.JamislimdamijesveodmeneiodJugoslavije.Napetsam kao bomba, eksplodiraću. Trebalo bi da prilegnem, da malozaspim. Sutra je Vidovdan. Dan Ustava. A prekosutra ću da se, uSkupštini,zakunemtomUstavu...UstavuilikupoviniglasovazaUstav,političkom lopovluku u haljinama parlamentarne demokratije? Poslezakletve,moramodmahuPariz.Tajno.Neu Jelisejskupalatu,negoubolnicu...Čekame,kažu,teškaoperacija.Hoćulipreživeti?

Ona baksuzna Cana, pravo joj je ime Spasenija, neudata, a rasna,Kragujevčanka... Štamionorečeuodžakliji,naOplencu?Rekohvam,Visočanstvo, ono što sam, posle preležane upale mozga, ja videla.Nisam ni vračara ni gatara. Eto, tako, ukažumi se neke slike i javeglasovištoprenosenečijeporuke.Umreću,rečenomi je,akoslažem,moram istinito prenositi sve što budem čula i štomi se ukaže... Neljutitesenamene,Vaševisočanstvo.VašotacjepočeodazidazgraduNarodneskupštinenamestunakomesubilidžamija imuslimanskogroblje.Nivašotacnivinikadanećeteućiutuzgradu,aozidaćeseona,i biće najlepša i najraskošnija uBeogradu... Vi ste, Vaše visočanstvo,najvišainajtvrđakulanaBalkanu.Gromovimnogićeudaratiunju,anemagromobrana...Dosta,Cano,neponavljajtoinoćas...

Želimdaspavam,alinemogu.Hoćuliumreti,uParizu?Ihoćeli,samnom,u grob, i ovadržava, zbogkojeme i slave i proklinju?Kako izašto se tope ona topla i divna verovanja u Jugoslaviju? Oni snovimnogo stariji od mene... Vek ceo pre i Niske i Krfske deklaracije osjedinjenju Jugoslovena, taj ideal propovedali su najumniji i najboljimeđu Slovencima, Dalmatincima, Hrvatima. Jugoslavija je njihovprogram,aSrbijagajesamoprigrlila,višeiznuždenegoizuverenja.Jasam,izgleda,svojuveruuJugoslavijupodizaonapesku.Itogapeska,ukojimitonedržava,najvišejeokomeneiunaroduukomesamrođen...ŽivelaJugoslavija,akojeonaSrbija.Akotoonanije,ondajegrobnicaiSrbaiSrbije...Sterijinirodoljupci.Pijancipomehanama.Sveštenicisveoblijih stomaka. Pesnici i memoaristi. Vođe stranaka. Apisovizavetnici... Oni su sada na frontu, oni ispaljuju granate, oniprebrojavaju mrtve... Oni govore i Hrvatima i Slovencima iDalmatincima da su im oni doneli slobodu i da moraju njima, timrodoljupcima,dabuduizahvalniipokorni...

Toliko puta otac mi je govorio: slobodu mogu braniti samoslobodniljudi.Irečemidajebečkacarevinabila,zaista,demokratskiuređenadržava i damoramučiti odnje. Imala je, ta carevina, dobrezakone,pristojnežandarmeičinovnike,strogeipravičnesudije.Aja,šta imam? Naredih generalu Vukoviću da ispita šta se to zbiva uMakedonijiinaKosovu,otkudatolikepritužbeivapajihiljadaljudištostižu do mene. U ono što mi reče taj časni i hrabri čovek nije lakopoverovati,nijemibilolakonislušati,asveje,znam,tragičnaistina...

Nema, ni u Makedoniji ni na Kosovu, ni građanske ni verskejednakosti,nemasigurnostinizaličnuimovinu,nemaunaroduvereniu pravdu ni u državnu moć. Državni činovnici polupismeni, bahati,potkupljivi,tražeodsirotinjeparedanebudehapšena,tražepareizaizlazak iz zatvora. I sve to rade, bez srama i otvoreno,u imekralja idržave.Žandarmiprebijajuljude,upadajuukuće,pljačkaju,ubijaju...AbugarskekomitskebandepoMakedonijiiarnautskebandepoKosovunesrećunarodačinejošvećom...Našičinovniciižandarmigorisuodsvakogokupatora! -rečegeneralVuković,savdrhtiodbesa,a izbogstraha od mog gneva, jer se plaši da ću zgaziti istinu koju mi onsaopštava.Nastavi,generale,nekrijništa,neštedinikoga,rekohmu.Ionnastavi...

TamošnjiSrbi,anesamočinovništvoižandarmi,težaksukamenokovratadržave.Kaodasupodivljaliodludogpoimanjadamuslimaninesmejunidaživeusrpskojdržavi.Premlaćujukomšijeislamskevere,otimaju im šume i njive, otimaju stoku, ima i ubistava. Otvorenogovore da Arbanasima i svim muslimanima vraćaju milo za drago.Svete imse.Čine im isto što su i oni, kad subili vlast, činili Srbima.Videdasamgeneral,aznajuidato,pozakonu,nesmejudačine.Zakononinepriznaju.Čak isveštenicigovore:KrajemprošlogvekaSrbisubilivećinanaKosovu,bićemoopet,zapalonas,moženamse,sadasmomivlastisila...Žandarmi,opštinskećateisudijeneznajujezikArnauta,niti hoće da ga nauče, pa ne razumeju njihove pritužbe i jadikovke.Između državne vlasti i arnautskog naroda nema nikakvograzumevanja, a kamoli poverenja... Svi nevaljalci u državnoj službimeđusobno su povezani, i bezakonje je nemoguće suzbiti, a zakoneuzaludno proglašavati... Zakon ukine kuluk i naredi da niko ne srneraditiakonećeidasvačijiradmoradaseplati.Mrtvoslovonapapiru.Arnautskasirotinja,idalje,kuluči,anemakomedasežali,nitiimaikogda te ljude zaštiti. Žalbe i pritužbeVašemvisočanstvu kažnjavaju sesmrću!-zagledamiseuočigeneralVuković.Meniseomače,parekoh:

Tojenemoguće!Zaledihseodsramote,mojesramote,kadačuhštasuzlikovci, kojimene zastupaju naKosovu, učinili IbrahimuUki. Bio jepredsednikopštineuNovomSelu,uSrezupećkom,amlađibratnjegov,Skender,ukonjičkomjeeskadronumojegarde...SaznaližandarmidajeIbrahim bio u Beogradu i da se žalio... Otišli u Ibrahimovu kuću,večeralisanjim,nazdravljalimu,paga,zasofrom,ubili.Pištoljtobožeopalioslučajno...

Nemogu,nikako,daseudaljimodtoggeneralovogsvedočenja,svemisepričinjavadajegeneralVuković,inoćas,uovojsobiida,ponovo,slušam ono što mi govori... Gotovo svi Arnauti su neškolovani inepismeni, ali oni su veoma bistri po prirodi i vrlo dobro znajuosnovnepojmoveopravdiinepravdi.Većinanjihsudobriljudi,pružilibioberukeSrbijiakobiSrbijanjimapružilasamo jedanprst.Trpe ipate.U timdobrim ljudima taloži segnev.Neki seodmećuu šumu ipostaju lak plen bandi koje Italijani ubacuju iz Albanije. ManjinaArnautasuopasniiprepredeniljudi,kojisekoristeovimzlimstanjemičinegajoštežimzasirotinju.Tosunekibegoviipoluinteligencija,onikoji nisu ni školovani ni neškolovani, koji su pretvorni i moralnoiskvareni. Umeću se, kao posrednici, između nesrećnog naroda ilopovske i razbojničkedržave.Sanarodomarnautskimgovoreu imevlasti,asavlašćuuimenaroda.Varajuobestrane.Štoimsevišedajesvesupohlepniji,što imseviševerujesvesuneverniji...Turskaje,usvom opadanju, upravljala sa njima i preko njih... Učini mi se da jegeneralzavršiosasvojimsvedočenjem.On,međutim,upita:Dopuštateli, Vaše visočanstvo, da kažem i nešto što je moje lično osećanje, aizvanjeovogizveštaja?Naravno,odgovorihmu...

Moramovo,krenuonsapričom,daistreseniizsebe,paviodlučiteštaćetesamnom.Danas,nešto izapodneva,doksamsespremaozaovu audijenciju, kroz prozor svoje hotelske sobe posmatrao samsvadbeno veselje srećnog para iz jedne beogradske trgovačke kuće.Trešti muzika, igraju svatovi, skoro svi ugojeni, jedva dišu od sala.Luksuznoodeveni,sitiipijani.Hvatajuseukolo,alisebrzozamoreioznoje... Ja samvojnik, živimukasarni, naKosovu.Kad sravnimovedveslike,ovuraskošsvatovauBeogradusaonommizerijomodživotana Kosovu i u Makedoniji, ja osećam, Vaše visočanstvo, da mi nekitajanstveniglaszapovedadasebunimprotivovakvogporetka,pabioonstvoreniodsamogBoga...Rekohovo,daspasimdušusvoju,avime,Vaševisočanstvo,nazoviteinevernikomiizdajnikom!

GeneraleVukoviću,iumenijetakvoosećanje,alijanemamvojsku

zaunutrašnjirat...upravorat,aonjeneophodan.UstavBelgijebiojejeuzor mom ocu kad je pisan Ustav Kraljevine Srbije. Imamo zakoneslične francuskim, austrijskim ih nemačkim. Imamo sjajne iobrazovane vojne komandante i oficire, diplomate, političare, pisce,žurnaliste, imamo isudija i lekara ietnologasaprestižnihevropskihuniverziteta. Premalo je to, generale. Poraženoj armiji generalaVrangela otvorio sam kapije Jugoslavije. Još pristižu. Među timizbeglicamaikremjeruskenauke,prosvete,umetnosti.SkorosvionidolazeuBeograd...NekibirajuiCrnuGoruzanovuotadžbinu.TiRusisu nam preko potrebni. Ali i sa njima, premalo nas je za velikopregnućeduhovnogikulturnogpreokreta,sličnogonomkojisuPetariKatarina izveli u tadašnjojRusiji... Većinanarodanam je nepismena,turskivekovisujošunama,provalijaizmeđurajeinjenihgospodara,običajni zakon da kadija tuži i kadija sudi... Takoreći juče, jedva je uSkupštini Srbije usvojen zakon o železnici. To je zakon protivsvetosavlja, zlo sa jeretičkog Zapada, u lokomotivi voza sedi đavo, adimćedaSrpkinjamaubijaidecuuutrobi,govorilajegotovopolovinanarodnih poslanika . Svog konkurenta na izborima, u jednompožarevačkomselu,radikalisuispeklinaražnju...Dalekojeipredalekosavremena Evropa od nas. Vekovi su protekli dok se ta Evropa nije,koliko-toliko,primilauVojvodini,uSlavoniji,uDalmaciji iHrvatskoj.Godine i godine su potrebne da opismenimo narod, da školujemo iobučimo desetine hiljada državnih službenika, žandarma, kontroloravršenjavlasti,amoždaidecenijeda,izsvojihnavika,proteramoAziju,padnakolenapredsvakimukomesužanjprepoznabatinu...

Nemam,generale,nivojske,anihrabrosti,zapoduhvat,aznamdaovakvostanjepodrivasvakioporavakinapredak...UbiceIbrahimaUkelakoćemouhapsitiiosuditi,alimočvarunesrećenemogulakoisušiti...Ne mogu, ne smem ni ono što mogu i što želim. Da Hrvatima,Dalmatincima,Bosancima,Slovencima,Vojvođanima iSlavoncimaneuskratim ništa od njihovih uprava i samouprava koje su imali podbečkimcarem.Ida,nasličannačin,tajsistemprimenimiuMakedoniji,uCrnojGori,naKosovu,učitavojSrbiji.Planulabipobuna.UHrvatskojnacionalna, sa zahtevom da se odvežu od Jugoslavije. U Srbiji sazahtevomdaseodvežemoodHrvata iuzmemosvoje...Ustav,kojićesutrapredparlament,državudelinatridesetaksamoupravnihokruga,koji nisu ni verski, ni nacionalni ni plemenski. Niko time neće bitizadovoljan. To znam. Kako dalje? To ne znam. Jednomoram. Da nedozvolim raspad države. Dobili smo rat protiv spoljnih neprijatelja.

Moramodobitiiratnasprotivnas.NijeJugoslavijagreška.Greškasmomisvi,ovakvikakvismosad...

Savladagasan,anijegaželeo.Oglašavalisuseprvipetlovi.

Testament

Gotovoistovremeno,uSkupštiniKraljevstvaSrba,HrvataiSlovenacaprolamalisusepoklici iaplauzi,anahiljadamakilometaradugačkimdržavnimgranicamaoglasili su se topovi. Slavljenički plotuniVojskeKraljevineJugoslavije,ispaljivanizbogVidovdanaiproglašenjaUstava,čulisusedalekoiprekogranicanovedržave.MnogiitalijanskiciviliuIstri, a u gradu Rijeci najmasovnije i najpaničnije, napustili su svojekuće i stanove. Topovsku kanonadu razumeli su kao najavu napadajugoslovenske vojske. „Neka su se uplašili, to sam i hteo“, rekao jeregent Aleksandar, kadmu je javljeno šta se desilo. „Svim susednimdržavama,osimGrčke,demonstriralismoinašuvojnusilu.“

Ta sila demonstrirana je i sutradan, u centru Beograda, kada jeAleksandar krenuo ka Skupštini, da položi zakletvu Ustavu. Iz KućeKrsmanovića izašao je u ratnoj uniformi pešadijskog pukovnika, salentom, kao redenikom, preko grudi, koja je bila u bojama zastavenjegovekraljevine, i sa zlatnom ibleštećomKarađorđevomzvezdomiznadsrca.OdKućeKrsmanovićapasvedozgradeSkupštinebilesupostrojene trupe beogradskog garnizona. On i predsednik Vlade,NikolaPašić,selisuuparadnakolakojasuvuklačetirikaosnegbelaata. Iza tih kola, a i ispred njih, jahao je po jedan konjički eskadronKraljevegarde.UdvorištuispredzgradeSkupštine,kojajezasedalauKonjičkoj kasarni, u Miloševoj ulici, počasna vojna četa. Zidoviskupštinske dvorane behu okićeni cvećem, pirotskim, bosanskim ikosovskim ćilimima. Poslanici, svi, u narodnim nošnjama.Šumadijskim, crnogorskim, dalmatinskim,makedonskim, bosanskim,arbanaškim, slovenačkim, šokačkim, ličkim. Šajkače, zeleni alpskišeširi,rumenifesovi...Nastaurnebeskadprestolonaslednikuđeusalu.On malo zastade, otpozdravi, sačeka da se oduševljenje primiri, pakrenukastolu,anastolusuUstav,krstiJevanđelje.Podižekrst,poljubiga,podižeiUstav,spustiganasto,padesnurukupoložinaJevanđelje.

Reče,zapovednički,kaodajenafrontu:

U ime Njegovog veličanstva kralja Petra, zaklinjem sesvemogućimBogomda ćuUstavnepovredandržati, da ćuponjemu i zakonima vladati, da ću čuvati jedinstvo naroda,nezavisnost države i celinu državnih oblasti, i da ću u svimsvojimtežnjamaidelimadobronarodapredočimaimati.TakomiBogpomogao.Amin.

Ispod teksta zakletve, koju je pročitao, ne potpisa se kaoprestolonaslednik,nenapisanisvojeprezime,nitinazivdržaveučijeseimezakleo.Samonapisa,čirilicom:Aleksandar.

Bezzadržavanjaiusputnogćaskanjasabilokim,aibezpoziranjačitavoj četi foto-reportera između kojih je prolazio, on izađe izskupštinskedvorane, sedeuparadnakolakoja sugačekala, grunušefanfareivojnamuzika,osmesinalicimavojnika,apotrotoarima,izavojske,tiskaseslavljeničkisvet,mašemu,kličeipeva.Beliatovi,kaoogromni golubovi, lagano su vukli paradna kola, odjekivao je topotnjihovihkopitasametalnimpotkovicama.Regentsevraćaoudvor,uKućuKrsmanovića,gdesugačekaliposlanicistranihdržava.Čimpriminjihovačestitanja, izvršiće smotrurodovasvojevojske iobratiti se ivojsciinarodu...

Videli su agenti iz regentovog obezbeđenja i da je dosta ljudi pobalkonima zgrada i kraj otvorenih prozora, videli su i radnike naskelamajednetrospratniceuizgradnji,videlisudaAleksandrumašuioni,avidelisuijednoggavranakakose,krešteći,spuštakaregentovimkolima,nagloseuzdižeinekudodleće.Gdeodlećetaptičurina,nikoodnjih nije video, jer njen let nije ni pratio. A gavran se ustremio kajednomodradnikanagrađevinskimskelama,biojenatrećemspratuiu kombinezonu molera. I on je mahao Aleksandru, a šaka kojom jemahao bila je stisnuta. U trenu onom kada je šaku otvorio, pazamahnuo, gavran je proleteo ispred njega. Moler se trgnuo, malo izaneo na skeli, a iz desne šake njegove nešto je izletelo... Bomba jeudarilauelektričnistub,paužice,ieksplodiralauvazduhu.Dajepalanaulicu,palabiispredkolasaAleksandromiPašićem...

Gelerisu,ipak,lakšeranilisedmoricuvojnika,dvedevojkeijednogstarca.Aleksandarječuoeksploziju,ali,kaodajeniječuo,produžioje

kadvoru.Nijevideokakoradnicinaskeligrađevine,sakojejebačenabomba, hvataju bombaša molera, obaraju ga i udaraju pesnicama inogama.Regentnijevideonipolicijukakohapsiatentatoraispasavagaodsigurnesmrti...On jeprimaostranediplomate,potomobavio ismotrutrupa,aBeograd,uskoroičitavadržavaiceosvet,brujalisuoatentatu...

Telefonisu,satima,zvoniliuKućiKrsmanovića.NikolaPašić iAntonKorošecobjašnjavalisumnogimdržavnicimaštasedesilo.Aleksandarjeodgovaraosamonanekepozive.

MaršalFerdinandFoš:- Mnogo sam se bio uplašio, Aleksandre. Sada mi je lakše,pročitao sam saopštenje tvoje vlade. Tog umobolnika je,vidim,poslaoLenjin.Trebalitinašapomoć?

Aleksandar:- Hvala na brizi, dragimaršale. Sreća je u nesreći da nemapoginulih i teže ranjenih. Policija kaže da je atentatorkomunistaidajeratovaouRusiji.

Foš:-IdaljestojimnastanovištudajesovjetskuRusijupotrebnosasvim izolovati. Ograditi je sanitarnim koridorom...Razgovaraćemo,detaljnije,kaddođešovamo.

FrancuskipredsednikAleksandarMileran:-Svismopotresenizbogzločina i radosništo teroristanijeuspeo. Prenosim Vam pozdrave i Žorža i Remona... SvaFrancuskajeuzvas.ČestitamusvajanjeUstava.

Aleksandar:-Ovojeujedkomarca,gospodinepredsedniče,aliiopomena.Hvalanapodršciiprijateljskimosećanjima...Našambasadormi je javio da je sve dogovoreno. I na tome vam sezahvaljujem.

Mileran:

-Sve,kakostetražili.Najstrožadiskrecija...

VudroVilson:-Javljamseizpostelje,dragiprijatelju.Boguhvaladajeubicapromašio.

Aleksandar:-Ganulistemevašimpozivom,dragigospodinepredsedniče.RedovnopratimizveštajeovašojborbisabolešćuimolimseBogudapobedite.

Vilson:-Ovubitkućuizgubiti...Svigubimobitkuzaživot.Tajporazjeneizbežan.

Aleksandar:-Znam,alivistedalekoodtogporaza.Kakojevašasupruga,gospođaEdit?

Vilson:-Dobroje,jasamjojjedinabriga...

StjepanRadić:- Kristu dragom hvala što vas je spasio. Neizmjerno seradujem.

Aleksandar:-Hvalavam,ajošvišebiobihzahvalandanistebojkotovaliUstavotvornuskupštinu.

Radić:-Ništaniosobnoninacionalno,Vaševisočanstvo.Naprosto,mojastrankaijasmozajugoslavenskufederalnurepubliku,aprotivmonarhije.

Aleksandar:- Vi biste, znači, prihvatili jugoslovensku republiku i menekaonjenogpredsednika...Hvalainatomeinapozivu.IjavitesePašiću,imanekezanimljivepredloge.

BritanskipremijerLojdDžordž:-NašapodrškairadostštojeLenjinpromašio.

Aleksandar:-Hvalavam,gospodinepremijeru...Lenjinjedanaspromašiou Beogradu, ali ne promašuje u Rusiji. Uništi taj nesrećninarod.

ItalijanskakraljicaJelena:-Lesandromoj,mnogosamsrećnaštosiživištotečujem.DatajteroristanijeCrnogorac?TolikinašiviševoleRusijunegoCrnuGoru.

Lesandro:-TetkaEke,ijasamsrećanštosisejavila...Sjećašlise,kodđedaibakenaCetinjusvisutezvaliJeke,neniJelenaniJeko,negoJeke,aja,tekprohodaoiprogovorio,zvaosamtetetkaEke?Nijesi,valjda,zaboravila?

TetkaEke:- To se nikad ne zaboravlja, Lesandro... Čula sam se saJelenom,dobroještosijeprebaciouFrancusku.Zovemjedamalo dođe kod mene, u Rim... Draga naša Jelena. Nidušmaninucrnomnebihpoželjelaonoštojeonadoživjelaipreživjela u Rusiji... Nego, ne reče mi, je li atentatorCrnogorac?

Lesandro:-Neznam,jošneznam...TetkaEke,morašmivjerovatidasumiđedNikolaibakaMilenavazdabilinasrcu.Suzenijesammogaosakritikadjeđedumro.Svakiput,ucrkvi,zapalimmusvijeću.

TetkaEke:-Nijesibakiposlaonitelegramsaučešća.Nesmiješ.Odkoganesmiješ,Lesandro?

Lesandro:-Mojbuketcvijećajenađedovomgrobu...Tajnibuket...Zašto

jeovakokakoje,molimtedarazumiješ.Svećedoćinasvoje...Isporuči moje pozdrave Njegovom veličanstvu, draga mojaTetkaEke...

- Oprostite na ometanju, Vaše visočanstvo - reče pukovnik JevremDamjanović. - Vaš brat, princ Đorđe, upravo je doneo ovo pismo.Zahtevao je da vam ga odmah uručim... Na prijem čeka i ministarunutrašnjihdela.

-Nekauđe-odgovoriAleksandar,otvoribratovljevopismo.Mišićjedan,nalicu,ispodlevogoka,počedapodrhtava.

Teško je zamisliti bednijegništavijeg i podlijeg stvora od tebe,kukavički Špiro. Ti si mi neki suveren, u dupe li te idiotsko ikukavičkojebem!

MinistarMiloradDraškovićstoji,čekadaAleksandarispustipismoizruku ipokažemudasedne...Princ, još ibratrođeni,stariji i jedinibrat,aovolikamržnjaiprostačkeuvrede,razmišljaičudise.Špiro!IzaporučnikaMustafuGolubićajasamŠpiro.Tojenekarugalica,štaonaznači? Đorđe je pisao pismo, poznajem rukopis, ali ga je, izgleda,Mustafadiktirao...

-Sedi,Milorade...Sedi,nezameri,neštosamsebiozaneo.-Nekeružnevesti,Visočanstvo?- Ružne... baš ružne - odmahnu rukom u kojoj mu je još bilo

bratovljevopismo.-Slušam,Milorade.Aleksandarposebnocenitogčoveka.Kosamugustaikratka,kaou

regruta,liceizduženo,agustibrkovisamoštonepokrijugornjuusnu.Upunoj je snazi, još nije zašao u petu deceniju. Rođen je u seljačkojzadruzi, na obroncima Rajca, a poreklom je iz Hercegovine. Omaknemu se, dok govori, poneka ijekavska reč. Svaki posao brzo nauči, azadatakizvrši.ZavršiojePravnifakultetuBeogradu,odmahsezaputiou Švajcarsku i Francusku, ali ne da usavršava pravne nauke negomlekarstvo. U Smederevu je, po povratku, otvorio svoju mlekaru,uskoro najveću u Srbiji. Prihvatio poziv da bude ministargrađevinarstva iprivrede.Bio iministarvojni,doksuvojska inarododstupali preko Albanije. Sad je ministar unutrašnjih dela u novoj,velikojirovitojdržavi.

-Provereno,tabitangase,zaista,zoveSpasojeStejić,izNovogSada

je,molerpozanimanju.Vaševisočanstvoto,možebiti,nezanima,alijemenezanimalo.Srbin je.URusiji jeprimljenunjihovukomunističkupartiju,ovamosevratiopredvegodine.Imainadimak...Trocki.Tomujepartijskinadimak...Kukavica.Tresaosekaoprutnaispitivanju.Pričakaonavijen.Biloje,kaže,planiranodaondanasuđeuskupštinskusaluibacibombu,dvijebombe...jednunaVaševisočanstvo,adrugumeđuposlanike...

-Gospode,štatočujem!-prekrstiseAleksandar.-Utvrdilisu,kaže,damujebilonemogućeućiporedobezbeđenja,

pasepresvukaouodelomoleraipopeose...MolimVaševisočanstvodamioprosti.

-Štadatioprostim,ministreDraškoviću?- Na Solunskom procesu odbio sam da svedočim protiv Apisa...

Strašnagreška.Oninjegovisuistozlokaoikomunisti...ČakmisečinidanašikomunistiučeodApisaiGavrilaPrincipa,okivajuihuzvijezde.Ipopoviivladikeinekinašioficirislaveteubice...

-ŠtajošpričatajTrocki?-nedopustimuregentdadovršimisao.-Pričasvašta, isvesepoklapasanašimoperativnimsaznanjima.

Nalog za ubistvo Vašeg visočanstva dobio je od rukovodstvaKomunističkepartijeJugoslavije,atunaredbumujepreneoVladimirĆopić, tehničkisekretarPartije.On jedanas,uvremeatentata,stajaona ulici pored one građevine i, dogovorenommimikom, ohrabrivaoStejića...TajĆopićjerođenuSinju,otacmujeSrbinamajkakatolkinja,itozadrtakatolkinja.Kaostudent,učlanioseufrankovce,anerazdvojnidrugbiomujestudentpravaAntePavelić...

-Otkudasvetoznatajmoler?-Oprostite.Mešamonoštoznajunašapolicijaislužbabezbednosti

sa iskazom Stejića... Dakle, za današnji ulazak u dvoranu SkupštineStejićjeimaoiposlaničkupropusnicu,obezbediomujekomunističkiposlanik Nikola Kovačević, Srbin iz Bosne. Dao mu, zapravo, svojuposlaničkulegitimaciju,alisurazumelidajeoperacijaveomarizična.On kaže da je na onoj skeli, pored njega, bio još jedan komunista...oprostite,dapogledam,svemijeuovimpapirima...TajjeMađar,zovese Lajoš Čaki... Stejić je rekao još nešto, mene je šokirao. Centralajugoslovenskih komunističkih terorista je uBeču, osnovali su i vojnikomitet, a šef mu je poručnik Mustafa Golubić! Šokiralo me je isaznanjedasunjegoviprstiiudanašnjematentatu...BihstenaVojnojparadi, nisamhteodavasuznemiravam.Na svoju ruku,naložio samhapšenje Golubića, pronašli smo ga u Skadarliji, bio je pripit. Nije u

pritvoru.Odvelismogaumanastir,uRakovicu,tamojepodstražom.-NakojojsustranipredratniTucovićeviiLapčevićevisocijalisti?-Mnogisu,trenutno,podkomunističkomanatemom,kaoizdajnici

ruske revolucije i velikosrpski hegemonisti. Bili su svi pristupiliKomunističkoj partiji. Došlo je do rascepa među njima. Većina jepodržalastrategijucrvenogterora,njuzastupajuSimaMarkovićiFilipFilipović, a manjina je to odbila. Ta manjina je isključena izKomunističkepartije,ionisupodbojkotom.

-Kosuglavniideolozicrvenogterora?-Naovomspiskusamosuimenanekihodnjih,aspisakjeznatno

duži... Vladimir Ćopić,Moša Pijade, Rodoljub Čolaković, Alija Alijagić,NikolaKovačević,FilipFilipović,ĐuroĐaković,AugustCesarec,SimaMarković, Rudolf Hercigonja, Kamilo Horvatin, Simo Miljuš... Imamoozbiljneindicijeidaje,poredMustafeGolubića,jošnekolikoapisovacaprišlocrvenima.

-IzgledamidajemeđuteroristimanajvišeSrba.-Nažalost,takoje.UčiliodApisa,od„MladeBosne“,sadodRusa.-Kakavjeplan,našodgovor?-Odmahhapsitiisuditi,Vaševisočanstvo.Ali,pretoga...onamoja

Obznana je ništa, običan pamflet. Najhitnije, zakonom zabranitiKomunističkupartiju.

-Datonijeodvećradikalno? Ispašćedasmoseuplašiliodšačiceboljševičkihplaćenika...ipaksuoniminornasnaga.

-Francuzikažu:Davikrokodiladokjemali.-ŠtakažePašić?- Moramo... ovaj... svakako zabraniti... opet, komunističke partije

deluju legalno u svim demokratskim državama... odlučno, svakakoodlučno,alipolako...Ovoonkaže.

-AprofesorJovanović?Štamislion?-osmehnuseAleksandar.-Profesorkažedaće,većsutra,on lično,krenutidapišezakono

zabraniKomunističkepartije.Kodnjeganemaiovakoionako.- Ja noćas, kao što znaš, moram u Pariz. Znaš, Milorade, i zašto

moram.Neznamkolikoćutamoostati.SamnomidesamoknezPavle...Javićuprofesoru Jovanovićuda imamojupodrškuza tajzakon.Nekapiše.NadamsedaćusevratitiprenegoštozakonbudeuSkupštini...Štaje,molimte,satvojomgrudoboljom?

- Ne brinite, Vaše visočanstvo. Vi ćete u Pariz, a ja u Delnice, ubanju.Lekarikažudaćemibanjapomoći...Hvalavamnabrizi.Inekavambudusrećniiputibrzipovratak,Vaševisočanstvo.

Te večeri, pred polazak u Pariz, svratio je do one samotne vile, naSenjaku,uvinogradu,dasepozdravisaocem.KnezPavlebiojesanjim.

KraljaPetrazateklisuotvorenih,aliskorougašenihočiju.Ležaojeujednojsobici,nagvozdenomvojničkomkrevetu.Krajemjunavrućinajeiuveče,akraljuhladno,pokrivenjebiosadvadebelaćebeta.Usahliobrazipoprimilibojužutogvoska,pasunosibrkoviizgledalijošveći.

-Oče,dalimečujete?-primakaoseAleksandaruzglavlju.Kralj jenekolikoputatrepnuo,aočisuovlažile.

-Čujevas-odgovoriojekraljevlekar.-Oče,dalimeprepoznajete?-upitaojesin.-Prepoznaje, jake je ičistesvestiNjegovoveličanstvo... isnažnog

duha...oporavićese-nasmešiosedoktor.Timosmehomkaodajebodriobolesnika.Poredkraljevogkreveta

bilajesamojednastolica.AleksandarjepokazaorukomknezuPavludasednenanju,aonjeseonakrevet,krajočevihnogu.Pomerivšimaloćebad,ugledaojenenoge,negokosti,samokosti,presvučenekožom.Iugledaojenaočevimnogamabele,vunene,čarape.Poderane,pripetiiprstima.Kraljevpalacizvirivaojeizčarape.

-Oče,PavleijamoramodoPariza,brzoćemosevratiti-digaose,zategao ćebad preko očevih nogu i vunenih čarapa, prišao kralju,celivaoga,najpre,uruku,aondauobraze...

-Činimosveštomožemo...dešavajuseičuda,alinaškraljsegasi...šansedasepovrativeomasumale,Vaševisočanstvo-rekaojedoktorkadsuizašliizsobe.

Odmah po versajskom priznanju jugoslovenske kraljevine, država jedobila i svoju novinsku agenciju, koja će, ubrzo, postati ugledna učitavoj Evropi. Osnovali su je jedan Francuz i jedan Srbin. NovinarAlberMiseivećproslavljeniratnifoto-reporterRistaMarjanović.Onajfoto-reporterčijujeizložbufotografijaosrpskojvojsciiratnomudesuSrbije, u Parizu, otvorio francuski predsednik Remon Poenkare.Novinskoj agenciji dadoše imeAvala. Još su se evropska i američkaštampa bavile komunističkim atentatom na Aleksandra u Beogradu,kada jeAvala zasula svet provokativnim fotografijama i kratkim, aliubojitim, vestima o nezvaničnom i polutajnom boravkujugoslovenskogprestolonaslednikauFrancuskoj.

Danima jeAvala emitovala fotografije na kojima je Aleksandar, usvojojomiljenojratnojuniformipešadijskogpukovnika,poziraoporedfrancuskihborbenihaviona, zanišanomdalekometnih topova,poredtenkova, sa mitraljezom u rukama... Rista Marjanović nije samofotografisao,onjesastavljaoivesti.Utomemuje,doduše,pomagaoiLuka Mesečina, čiji su izveštaji za njegov dnevni list Jugoslavija biliznatno duži i militantniji. Vojska Kraljevine Jugoslavije kupuje,najmanje, hiljadu francuskih topova, dve stotine tenkova, stotinuborbenihaviona,nekolikoratnihrazaračaikrstarica,tripodmornice...USofiji,PeštiiRimu,tevestiizazvalesupanikuidiplomatskeproteste.Aleksandarhoćerat!MilitantnifrancuskigeneraligurajuAleksandrauopasnuavanturu!SrbikrećukaTrstu,SkadruiSofiji!

Pisaloseigovorilosvaštatihdana,apešadijskompukovnikusutičlanci bili i neka vrsta terapije. Rano izjutra, iz svog apartmana uKontinentalu,tajnojeodlaziodojedneklinike,nadetaljnemedicinskepretrage svojih stomačnih tegoba. Rista Marjanović nije ništafotografisao,aoAleksandrovojbolestinijepisaoniLukaMesečina.

Poslelekarskihpregledaregentusuobilascifabrikaoružjaisusretisamaršalom Ferdinandom Fošom, generalom Franšom d’Epereom iadmiralom Emilom Gepratom bili prijatno opuštanje i bežanje odrazmišljanja o hirurškom zahvatu, koji je bio neizbežan. I veomadelikatan,kakosumureklidoktori.Kraj tenkova i topova,kaodaganištanijebolelo.

Nije, nimalo, preterao Luka Mesečina u svom komentaru daAleksandar deli strepnjumaršala Foša o novom ratu koji se nazire ineće se moći izbeći. On se, kupovinom silnog oružja u Francuskoj,spremao za taj rat. Kao agresorena svoju kraljevinuprepoznavao jeItaliju, kojom će ovladati Musolini, oporavljenu Nemačku i revanšaSrbimaželjneMađareiBugare.Naprosto,bio jeopsednuttimsvojimcrnimproročanstvom.Verovaojeujugoslovenskuvojsku.Novuvojsku.Njeni vojnici više nisu bili vojnici iz rata, ni na pobedničkoj ni napobeđenojstrani,negomladićizapuškustasaliumiru,udržavikojajei srpska, i hrvatska, i slovenačka, i muslimana, i katolika, ipravoslavnih... Samo sukomandanti te vojske ratni komandanti, ali ioni sjedinjeni i pomireni istom uniformom, istom zastavom izakletvom...

DanuočioperacijeDvorskakancelarijauBeograduizdalajekratkoini

po čemu uznemirujuće saopštenje: „Njegovo kraljevsko visočanstvo,prestolonaslednik Aleksandar, zbog odmora i uobičajene lekarskekontrole, produžiće svoj boravak u Francuskoj.” Agencija Avalaemitovalaje,usvet,tosaopštenje,aregentje,usvojapartman,pozvaoknezaPavla.

Sedelisu,jedannaspramdrugog.Aleksandarsetrudiodabudesmiren,abioje,vidno,iuplašeniuznemiren.

-Operacijaće,Pavle,trajatinekolikosati,komplikovanaje,aishodjeneizvestan.

-Kažetelitoviilidoktori?-Ija,idoktori...Želudac,jetra,mokraćnikanali...svejeuhaosu.-Svećesedobrosvršiti.Odspavajte,daujutrubudeteodmorni.-Ijasenadamnajboljem...Alištaakosedesiononajgore?-Nemojte,molimvas,nidamisliteotome.- Idaneću, janatomorambitipripravan.Zatosamte,večeras, i

pozvao da porazgovaramo... Kralj Petar umire, video si u kakvom jestanju.Mojbrat,princĐorđe,izgubiojedostojanstvo,moždaipamet.Žaomi je zbog toga. On nije dostojan krune... U ovoj koverti jemojtestament. Koverta je zatvorena, uzmi je... Otvori je, u slučajunajgoreg... Ne, Pavle, neću nikakvu raspravu.Dogodi li se ono što neželimonitinija,tisiregent...Hoćudatoznaš,aukovertisumojavoljaimojpotpisispodnje.

-Vaševisočanstvo...brate,ušokusam...neznamštadakažem.- Ništa... Požuri sa ženidbom... ja čekao Olgu, pa žalio za Olgom...

Moramtipoveritijednutajnu.-Slušam...ušokusam,zaista.- Pred sami rat, upoznao sam ovde, u Parizu, jednu divnu

studentkinjumedicine...ŠarlotKotijarnjenojeime...Bašsmosebili...znaš već. Pre dve godine, bila je nekoliko meseci u Beogradu, kaolekarka,unekojslužbenojmisiji...Poslalamipismo...posećivaosamjetajno.KrajemprošlegodineŠarlotjedobilakćerku...našukćerku.Dalajoj...dalismojojimeJelena.ŠarlotjeuMarselju...uovojkovertijenjenaadresa...Nemoj zaboraviti ni Šarlot ni Jelenu... Pomaži im, diskretno,naravno. Ona se verila sa nekim Grkom, verovatno će se i udati zanjega.AkadaJelena...

- Vaše visočanstvo, vi ćete, a ne ja, brinuti i o Šarlot i o Jeleni...Odagnajte,molimvas,ružneilažnemisliodsebe.

-ŠarlotijasmosedogovorilidaJelena,nakrštenju,ucrkvi,dobijeimeZorka.Želimdaiovoznaš.

-A jaželimda,zajedno,čimseoporaviteodoperacije,odemodoNice,daobiđemovašusestruJelenu...našuJelenuinjenudecu.

-Hoćemo,Pavle...Jošovodatikažem...NegubiveruuJugoslaviju.Samo mudrosti i odlučnosti, biće to dobra država. Ona može bitirazbijenajedinospolja,nikakoiznutra.Snažnavojskajenjenaspoljnaodbrana...Znam,kaoštoznašiti,dazajedničkiživotnarodakojinikadanisuživelizajednoporađaisilneprobleme,sumnje,paimržnju.Svetenevoljemoguserešavatisamoakosmozajedno,uistojdržavi.SveidanismohteliJugoslaviju,moramodaječuvamo.Kadabiseonaraspala,očibismojednidrugimavadili...

Togaleta,uParizu,Aleksandarsezidaoioburvavao,kaozidineSkadranaBojani,uepskojpesmi.Operacijajebilaizuzetnodelikatna,trajalajeskoro pola dana, ali sve se dobro završilo. Aleksandar nikome, pa niknezu Pavlu, nije hteo da kaže od čega je lečen hirurškim nožem, adoktorisumoralidačuvajutajnu.Krenulesusvakojakeglasine.Bolujeodraka,odstranjenmujeceoželudacipolajetre.Ostaojebezjednogbubrega, oba testisa, izvađeno mu je i slepo crevo. Njemu su daniodbrojani...

Premešten je u jednu vilu, u šumi, blizu Versaja, zbog njegapreuređenuiuambulantu.Tuseoporavljao.Tumuje,naglo,ipozlilo.Miroslav Spalajković, poslanik u Parizu, doneo je telegramodNikolePašića. U Delnicama je, 21. jula, ubijen ministar unutrašnjih delaMiloradDrašković. U njega je, u parku, dok je sedeo na klupi, pucaokomunističkiteroristaAlijaAlijagić,stolarskiradnik,pomajcipotomakbegovske porodice iz Zvornika. Organizatori zločina su članovikomunističke grupe „Crvena pravda”: Rudolf Hercigonja iz Zagreba,Rodoljub Čolaković iz Bijeljine i Janko Mišić iz Samobora. Alijagić,ČolakovićiMišićsuuhapšeni,aHercigonjajepobegaoizzemlje...

Dugo je Aleksandar u rukama držao Pašićevu depešu, čitao jenekoliko puta. Hladne graške znoja pojavile su se na njegovom čelu.Diktiraoje,nijediktirao,negojegalamio:„Odmahpreventivnohapsitisve koji su sumnjivi, po kratkom postupku zabraniti Komunističkupartiju, njenimposlanicima oduzetimandate, delovati bezmilosti...”,zagušioseodkašljainekudpotonuo...

Malo pribran i okrepljen lekovima, danima je dobijao vesti, od

Pašića i odAvale. Sasvim neočekivano, javnost u celoj državi bila jeogorčena na komuniste. Održavani su,masovni i spontani, protestniskupovi.UBeogradujedemonstriralovišeodtridesethiljadaljudi,auZagrebujepolicijajedvauspeladaodlinčarazjarenihdemonstranataspasigrupicustudenata,komunistaifrankovaca...Tenovostiregentječitaosaprimetnimsmeškom.ČlanakLukeMesečinegajeiuznemirioiuplašio.NezbogtogaštojeMesečina,idalje,biouParizu,negozbogsadržine teksta. Terorista Rudolf Hercigonja bio je, pre rata, član„MladeBosne”,osuđen jenaosamgodinarobije iupućenuzatvor,uLepoglavu. Slom Austrougarske doneo mu je slobodu... Ovaj deoHercigonjine biografije naznačen je i u izveštajima agencije Avala.Aleksandarseuznemiriozbogizvodaizzatvorskogdnevnikateroriste,kojegje,uParizu,MesečinipokazalabliskarođakaRudolfaHercigonje,uzpriznanjedaonaposedujesamokopijurukopisa.

Ja trgam ove lance, protestiram i grizem. Rušiti, rušiti! Sve rušiti!Ubijatiseneću,radeseborim...PriznajemseJugoslavenomipristašasamjugoslavenske države. I zato sam sklon svakoj akciji koja ide zaostvarenjem jugoslavenske ideje...Unastavkusvogdnevnikarobijaš izLepoglave više nije član „Mlade Bosne”, nego Komunističke partije injeneterorističkećelije„Crvenapravda”.Dokječitaotajdeorukopisa,regentsemrštioineštogunđao.Svujadnunašuzemljujošgrizuisišuvampiri,čitavakrdavampira,dekoriranih,privilegiranihipodignutihnavisokadruštvenamjesta.Hiljadesuljudipoubijali,hiljadamasuzgnječiliglavusamozajedansitanpočasnikolut-medalju.IčitavubiJugoslavijuprodali za svoj jednonoćni lični interes. O, dajte dinamita, mnogodinamita...

DepresijunjegovupojačaipismogroficeLidijeNikolajevne.Stigloje,topismo,udvor,uKućuKrsmanovića,amaršaldvoragajeotpravioAleksandruuPariz.Taruskaemigrantkinjaimalaje,očito,nekinaročitiodnossanjim,višenegofamilijarni.Obraćalamusesa„ti”,štojedostačudno,inaglašenoljutito.

Tisimiizvoleogovoritidajezaborbusaboljševicimanužnodasvakičoveksvojomdužnošćusmatrada,ovakoilionako,neštedisebecelogauobračunusanjima.I?Natebebacišebombu,atvogministraizrešetašeupo bela dana. U Evropi već postoji Liga za borbu protiv Trećeinternacionale, i u većini država osnivaju se biroi te lige. Jugoslavija jejedinazemljaukojojtaborbanijeorganizovana.Tičinišnama,Rusima,tolikadobročinstva.Tisi,principijelno,neprijateljboljševika,alibiroazaborbusatimzlomutvojojzemljinema.Kaodanekosprečavaismetada

seonavodi.Molimsezatebe.L.Nikolajevna.

Spremao se da napusti versajsku vilu - bolnicu, pa da, sa knezomPavlom,odedoNice,daposetisestruJelenu.Nebeše,nažalost,onakokako je želeo. Polovinom avgusta dobi bronhitis, a za bronhitisom igalopirajuću upalu pluća. Padao je u komu kada mu je SpalajkovićdoneotelegramizBeograda:Kraljjemrtav,živeoKralj!

Čuo je i razumeo tu vest. Umro je njegov otac, kralj Petar, on jepostaokralj. „Namnogaja ljeta,Vašekraljevskoveličanstvo”,rekao jeSpalajković,aonsežalosnoosmehnuoisklopiooči.Lekarisureklidaje „veoma, veoma kritično”. Knez Pavle se hvatao za glavu.Nije kriosuze.Utrenujednomeneštojepomislioiuplašioseodtemisli.Umrelinjegovbrat,kraljAleksandar,onnećebitiprestolonaslednik,negokralj.Prišao je krevetu, kleknuo, i poljubio Aleksandra onako kako jeAleksandar,narastanku,poljubiosvogoca,kraljaPetra,najpreuruku,pa u obraze. Nedugo iza toga bolesnik je progledao. Profesor jedanizmeri mu temperaturu. Opadala je. „Ono najgore je prošlo, brzo ćeozdraviti”,rekaojesaolakšanjem,aknezPavleiMiroslavSpalajkovićgrlilisuse,odradosti,sanjim.

Marija

Mesecima je Aleksandrovo zdravlje podsećalo na klatno zidnogčasovnikausalonuzaprijem,uKućiKrsmanovića.Saivicesmrti,onsevraćaouživot,crpeoodnekudnovusnaguičudnu, fanatičnuverudanjemubolestnemoženišta.Onjemedicinskifenomen,bilisusaglasnidvorski doktori, i srpski i francuski. Dve sedmice pre usvajanjaVidovdanskog ustava i bombaškog napada komunista, lekari suprocenilidaregentnemožeživetidužeoddvameseca.Nisuumelidaobjasne ni kako već nije bio podlegao. Krvario je iz stomaka, imaovisoku temperaturu, suvo grlo, čestu nesvesticu, slab puls i ubrzanodisanje.Davalisumuinjekcijesakamforom,ičekalidaizdahne.Klatnosmrtise,međutim,zaustavilonarubuprovalijeikrenulousuprotnomsmeru.Lekarinisuznalikakosetodesilo.Toklatnose,uParizu,opetustremilopremaprovalijiizaustavilose,ponovo,unjenompredsoblju.Opetbezrazložnogmedicinskogobjašnjenja.

Otac njegov, kralj Petar, preminuo je 21. avgusta. Toga dana, uParizu,ubolničkomkrevetuinasamrti,PetrovsinAleksandarpostaojenovikraljSrba,HrvataiSlovenaca.Onje,poUstavu,bioobavezanda,izPariza,najkasnijezadesetdana,dođeuBeogradipoložikraljevskuzakletvuuSkupštini.Nijemogaodadođe.Bio jevezanzabolesničkupostelju. „Kralj je abdicirao, nema više Jugoslavije, živjela nezavisnadržavaHrvatska!”,uzviknuoje,uZagrebu,naMarkovomtrgu,StjepanRadić, vođa Hrvatske republikanske seljačke stranke. „Živeo KraljĐorđe!”,govorkalose,aipisalo,uBeogradu.KraljevskiprestonuđenjeAleksandrovombratu.

Vojskaje,međutim,bilauzsvog,bolesnog,vrhovnogkomandanta.Ivećinaposlanika smatrala jenečasnim to lešinarenje.Bolest je iznadUstava.AleksandarćedoćiuBeograd,čimtonjegovabolestdozvoli,ipoložićekraljevskuzakletvu.

JednavestizParizabilajeradosna.Onseuspešnooporavlja,šalje

pozdravesvimaudržavi,paionimakojibidagaživogsahrane.Kaousvojimslavnimratničkimdanima,naredio jeofanzivnipokretvojskepremagranicisaMađarskom.SaveznicimauParizuiLondonuposlaojeporuku:„KarloHabzburškimoradaabdicira,aHazburškamonarhijada se ukine!” Ne bude li tako, trupe Male antante (Jugoslavije,Čehoslovačke iRumunije)okupiraćeMađarsku.Francuzi iEnglezi suznali da ta pretnja nije značila mahanje praznom puškom. Vojničkanarav Aleksandrova bila im je dobro poznata. Mađarski parlamentprihvatio je ultimatum i postupio po njemu. I ovaj povratak KarlaHabzburškognaprestozavršioseneslavno.Proteranjeizzemlje.

Početkom novembra Aleksandar se vratio u Beograd. Pripremanmujeveličanstvenidoček,alijeon,takavdoček,zabranio.Pravdaosežalošćuzaocem.Uprestonicujedošaotiho,skoroneprimećen,kaoidevetog novembra osamnaeste. Ovoga puta izgledao je zdravije isnažnije. U Pariz je otputovaomršav, izmožden i opako bled u licu.Vratiosezdravogpogledaivojničkogkoraka,vidnopodgojen.Vratilamuseinavikadasešali.

-Kažitemi,profesore,kosamjasada:regent,kojijekralj,ilikralj,kojijejošregent?”,pitaojeakademikaSlobodanaJovanovića.

Kraljevskuzakletvujepoložiotekpolovinomdecembra1921,skoročetirimesecaposmrtikraljaPetra.

UDnevniku,koji jeurednovodio,LukaMesečina jezapisivao idostatogaštoniježeleodaobjavi.Dalizbogtogaštosunekečinjenicebilesumnjive a izvori nepouzdani, ili zbog „državnog interesa”, kako je,često,umeodakaže? Jedno takvopoglavlje imalo jenaslovLjubavnasaga. Navodno, krajem decembra 1918, Bošku Čolaku Antiću, tadaambasadoru u Rumuniji, najednom dvorskom prijemu prišao jerumunskikraljFerdinandi,priličnonediplomatski,izrazioželjudasejednanjegovakćerkaudazaAleksandra.Tajbrakbi,dodaoje,veomapomogao i da se,mirno i na obostrano zadovoljstvo, reši i sporokoBanata.Ikraljicajeprišlaambasadoru:„MisliteliviženitiAleksandra?”Poprijemutom,uBeogradsuposlaliifotografijusvojestarijeiprelepekćerke,princezeJelisavete.IzBeogradasu,međutim,zamolilidaimsepošalje fotografijamlađekćerke,princezeMarije.PremazapisuLukeMesečine,Aleksandarjebiodalekoiodpomislinaženidbu.NijemogaodapreboliubistvoprincezeOlge,kćerkeruskogcaraNikolaja,abiojeinevoljanzanežnijeodnosekakve jepraktikovaokaomladiprinc,pre

ratova. Ogrubeo u šestogodišnjim bitkama, družio se samo savojnicima.Nijevoleo,anijeniumeo,dalaskadevojkamaidamama,daplešesanjimaiklanjaimsenaprijemimaibalovima.Pokazalisumufotografije i princeze Jelisavete i princeze Marije. On ih je samopogledao,letimičnoibezreći.Nijehteonidaprincezamarumunskimpošaljesvojufotografiju,aobesujetražile.UBukureštunisumoglidaodgonetnu takvo ponašanje prestolonaslednika, pa je uporna inaprasita kraljicaMarija doputovala u Zemun i zatražila da je primiAleksandar. Tek tada je on pristao da princezama pošalje svojufotografiju. Ratnu, u uniformi pešadijskog pukovnika. Navodno jerekao: „Moj izbor jeprincezaMarija”.Majkanjena, rumunskakraljicaMarija,uzvratilaje:„MinjuzovemoMinjon,zatoštoličinakolačić,aizbogtogaštosamijaMarija.”Aleksandarjeuzvratio:„PrincezaMarijaMinjon,dopadamise.”

Veridbajeozvaničenavećdevetogjanuara.Aleksandarjekrenuouzvaničnu posetu Rumuniji, a i da vidi buduću suprugu. Nosio je sasobomnjenufotografijuibiografiju.Bilajedvanaestgodinamlađaodnjega.Rođenajedevetogjanuara1900,uvarošiciGoti,uNemačkoj,ukućisvojebakepomajci,vojvotkinjeodpokrajineSaksKoburg,kćerkeruskog cara Aleksandra Drugog. Po majci, rumunskoj kraljici Mariji,vodilajeporekloodvojvodeodEdinburgaiengleskekraljiceViktorije.Princeza Marija Minjon školovala se u Engleskoj, u Hildfil koledžu.Govorilajerumunski,engleski,nemačkiifrancuski,pomaloiruski.

Venčanjejezakazanozaapril,alijenekolikoputaodlagano.Mladoženjaje jošživeouKućiKrsmanovića,a renoviranjeNovogdvoranijebilozavršeno. Odlaganje je tražio i patrijarh Dimitrije. Saborna crkva,predviđena za ceremoniju venčanja, izgledala je kao da je rat tekzavršen.Okupatorjesacrkveskinuobakarnikrov,pokraosvupozlatu,čak i zvona. Trebalo je, na brzinu, renovirati i zgradu Narodnogpozorišta,zakraljevskeprijemeikoncerte.Povrhsvega,krajemmarta,Beograd je pogodio i snažan zemljotres. „Opomena Svevišnjeg da jeJugoslavijadjeloSatane”,propovedaojebiskupzagrebački Jozić,onajbiskupkojise,uaudijencijikodAleksandra,jadaozbog„pogrešne”bojeprvogkvadratanahrvatskojzastavi.NovoodlaganjevenčanjaizazvalajebolestprincezeJelisavete,Marijinesestre.Konačno,dogovorenojedabrakbudesklopljenosmogjuna.

U odboru za pripremu svečanosti uloga ceremonijal-majstora

pripala je komediografu Branislavu Nušiću. Trebalo je, po njegovojzamisli,davenčanjeukrasi idivizionodhiljadunajlepšihdevojaka izsvih pokrajina države, i da sve one budu u narodnim nošnjama.AleksandariMarijabi,krozšpalirtemladostiilepote,ušliuSabornucrkvu. Nušić je bio planirao i da Aleksandar i Marija, sutradan povenčanju, prisustvuju fudbalskoj utakmici između reprezentacijaJugoslavijeiRumunije.

Nazahtevpolicije idržavnebezbednosti,mnogemanifestacije suotkazane.SpecijalniagentizParizadojaviojedajenekikomunističkiteroristaupućenizZagrebauBeograd,danaAleksandrovakola,nadanvenčanjaiupogodnojprilici,bacibombu.Britancisujavilidaatentatpripremajuibugarskiihrvatskiteroristi.

-Vaševeličanstvo,zabranjujemvašodlazaknafudbalskuutakmicu-rekaojekraljuministarunutrašnjihdelaVojislavMarinković.

-Zbogčega?-Zbogvašebezbednosti.-Kakvebezbednosti?Jaseneplašim.-ZnamdaseVaševeličanstvoneplaši,alijaseplašim.-Primamsvuodgovornostnasebe.- To je vrlo lepo, Vaše veličanstvo. Ali, vi ste neodgovorni, pa na

sebe ne možete primiti nikakvu odgovornost. Za vašu bezbednostodgovoran sam ja, i pred vama i pred narodom. Dok sam ministarunutrašnjih dela, o vašem prisustvu toj utakmici ne može biti nigovora!

Danimaprevenčanjakraljusustizalisvakojakipokloni.Odgrađana,udruženja, opština, vojnihgarnizona.Narodnanošnja, oružje, opanci,vojničkišlemoviizbušenikuršumima,sedla,satovi...JedanArbanasizokolinePećidoteraoje,nadar,stotinuovnova.Svisuimalipozlaćenerogove,pojednoogledalcenačelu,anasvakompetomroguvisilajeodzlata jabuka. Taj Arbanas je, u narodnoj nošnji, sa tim svojimkaravanom,promarširaoglavnimbeogradskimulicama.

NizDunav,svedoOršave,pomladu,njeneroditeljeipratnjuotplovilajejahtaAleksandar,upratnjirečnograzaračaZagreb.Pristanakjahteubeogradsku luku pozdravili su topovski plotuni sa Kalemegdana ieskadrila aviona u brišućem letu. Kralj se popeo na brod i poljubiomladu.Selajeunjegovautomobili,sanjim,otišlaudvor.Okupljenomnarodu obratila se sa balkona, na srpskom. „Ja vam od srca

blagodarim“,reklaje.Sutradan,Marijinmlađibrat,princNikola,kaonjendever,dopratio

jesestrudosvečanekočije,sazapregomodšestbelihatova.Grmelajesvadbena muzika, od dvora sve do Saborne crkve. Kralj je bio usvečanoj vojničkoj uniformi, iskićenoj mnogim ordenima, sa lentomprekogrudi,vojnički inasmejan.AMinjon? „Svanjena figura,aglavaposebno,podsećali su, zaista,naminjon,nakolačić”, zapisao jeLukaMesečina. U crkvu je ušla u beloj haljini dugačkog šlepa, samladenačkim vencem odmirte na glavi. Imala je, oko vrata, đerdankrupnihplavihdijamanataismaragda,aprekogrudilentubelogorla.StarisvatbiojeknezArsen,AleksandrovstriciotacknezaPavla.

-UzimateliAleksandrazamuža?-upitaojepatrijarhDimitrije.- Da... hoću - odgovorila jeMinjon na srpskom. Tog trena, ona je

postalakraljicaMarija.Uknjizivenčanihzapisanoje:„KraljAleksandar,verepravoslavne,

narodnosti srpske. Kraljica Marija, vere pravoslavne, narodnostirumunske“.

NaTerazijama postrojeni vojnici. Na svima njima nove uniformeVojskeKraljevineJugoslavije,aurukamaimpobedničkeratnezastaveVojskeKraljevineSrbije.

Na stepeništu dvora kralju Aleksandru i kraljici Mariji sklapanjebrakačestitajedanslepivojniinvalid.

-Kaodasamodsrećeprogledao,kraljunašikraljicenaša-rečeim.Kraljmu priđe i zagrli ga. Već nekolikomeseci, Marija je, užurbano,učilasrpski.Zaplakapredsvima.Razumelajeratnikainvalida.

Nasvečanomručku,udvoru,kraljustadeiupita:-JesuliovdesvisaKajmakčalana?-Svi,Vaševeličanstvo,osimonihkojisutamopali-odgovorijedan

odratnihveterana.-PomolimoseBoguzanjihoveseni,jersuimdušedanassanama.Već togadana, uveče, kralj i kraljica suotputovali u Sloveniju, na

Bled.Ubivšuvilujednogaustrijskoggenerala,kojujeAleksandarkupioidaojojimeSuvobor.

Brakovi,kaoštojeAleksandroviMarijin,nesklapajuseizljubavi.Nesklapaju se ni izmoranja, pod prinudom, što se dešavalo umnogimseljačkim porodicama u Srbiji, kada su roditelji dogovarali brak, amladenci,presvegamlada,bivaliprisiljenidasevenčaju.Nesklapaju

seniizhiraniupijanstvu,pasupružnici,najčešće,gorkozažalezbogtoga.

MarijaiAleksandarvenčalisuse„izdržavnoginteresa”,itosenijeni krilo. Takvi su, uostalom, bili gotovo svi brakovi u kraljevskimporodicama.DaruskicarNikolajnijeabdicirao,ubrzoiubijensacelomsvojom porodicom, kćerka njegova, princeza Olga, postala bijugoslovenska kraljica. Sticajem okolnosti, ona i Aleksandar su seupoznaliuPeterburgu, jednodrugomesusedopali, razmenjivalisu ipisma, ali je i ta veza uspostavljena „u državnom interesu”. Sve i daRomanovi nisu ubijeni, „državni interes” naložio bi Aleksandru dazaboravi Olgu. Brak sa princezom iz dinastije bez krune koristio bisamo njoj, ali ne i Aleksandrovoj državi. Kćerka rumunskog kralja umirazjedonosilanesamovelikozlatonegoicementzaučvršćivanjesavezničkog partnerstva između države njenog oca i države njenogsupruga. Savezništvo sa susednom Rumunijom obezbeđivalo jesigurnost na istoku Aleksandrove kraljevine. Strepnja od bugarskognoža, u slučaju rata na zapadu ili jugozapadu, sa Italijom, bila jeumanjena. Pakt sa Jugoslavijom bio je i oslonac rumunskom kralju,budulinapaliMađari,BugariilisovjetskaRusija.

Upadljivolepaiveomaobrazovana,MarijajemužaupoznalateknamedenommesecunaBledu,gdesuproveliskorošestnedelja.Odmahje razumela da nije udata za ljubavnika, nego za vojnika. Tako se iophodilasamužem.Svojunežnostmujedavala,anjegovunijetražila.On se trudio da bude nežan, želeo je to, ali je, i u bračnoj postelji,Aleksandarbiovojnik,stalnonapetiužurban.

-Sandro,paovojepruskiorao-prošaputalajezačuđeno,aitadamazno,kadajeugledalaovećutetovažunagrudimamuža.

-Pruski,Minjon.-Kadjeugraviran?-Reklaje„ugraviran”aneutetoviran.-Kadsambiomladikadet,uPeterburgu...Menisu,tada,kaovojnici,

Prusibiliuzor.Na Bled, u vilu Suvobor, dolazili su ministri i šefovi stranaka iz

Beograda, komandanti armija, diplomate, novinari. Njemu te posetenisusmetale,onimseiradovao,jerbimusamovanjesasuprugombiloidosadno.Zahtevala jeodnjegada razgovarajuna srpskom.Učila jejeziksvognovognarodai,često,zasmejavalamuža.„Sandro,nehoćufrancuski... srpski Marija... srpski ili Jugoslavija kraljica... ti mojaprofesor...molitvojMinjon.”Isprva,njemujetobivaloizabavno,alije,ubrzo,tečasovesrpskogpočeodaizbegava.„Minjon...uBeograd...kada

tiijabudemouBeograd...ideMinjonuTopola,naOplenac...svetamonauči”,govoriojojje,odnekudverujućidaćegaonaboljerazumetiakoionbudegrešiougovoru.

Već iduće godine Marija rodi sina. Dadoše mu ime Petar, po kraljuPetru,očevomocutebebeprestolonaslednika.KaodaizrastošekrilaAleksandru. Za sudbinu Krune, ako njega ubiju ili umre, više nijestrepeokaopre.Rođenjebudućikralj,sinnjegov,aknezPavlejeimladizdravdavodinamesništvodoPetrovogpunoletstva.VerovanjedamuMarijadonosisrećuobuzelogajenesamorođenjemnaslednikaKrune,negoiubrzoposlevenčanja.UBugarskojsedesioprevrat.Zapremijeraje izabran vođa Zemljoradničke stranke, Aleksandar Stambolijski.OdmahjedošaouBeogradisastaosesakraljemAleksandrom.

-ViAleksandar,jaAleksandar.ViJugosloven,jaJugosloven-rekaoječimjeseo.

-BugarinJugosloven-osmehnuosekralj.-Vaševeličanstvo,nisamniBugarinniSrbin.JasamJužniSloven.

Jugosloven, kao i vi... Doneo sam nacrt ustava federativnejugoslovenskecarevine.

-Carevine?-Upravotako.NašcarBorisbiabdicirao,avibistebilikrunisaniza

cara jugoslovenske federacije. Jedan car, jedan centralni parlamentuBeograduipokrajinskiparlamentiuSofiji,Zagrebu,Ljubljani,Skoplju,Sarajevu,Splitu,CetinjuiNovomSadu.

-Istorijskavizija.Dalijeiostvariva,gospodineStambolijski?-Odredimocilj,pakrenimokacilju.-Dostajeprepreka.PretenzijenaMakedonijuiagresivnoponašanje

VMROsadasuglavnasmetnjapomirenjuiprijateljstvuSrbaiBugara.-Mojavladaćeuklonititusmetnju.Makedonijajevaša,nećunanju

nidamislim.AVMROjebanda.Onisuteroristi.OnisuslovenskiIrci.AleksandarjeznaodaStambolijskigovoribašonoštomisli iželi,

ali se pribojavao da taj dobri čovek i romantičar svoj vrat primičesablji.MnogiBugaribilisukivninaSrbe,zbogratnogporaza,izavideliimnavelikojdržavikojusuizborili.Bugarsku,kaopokrajinutedržave,semAleksandra Stambolijskog, nije želeoniko. Stambolijski je uspeoda pljačkaške grupe paravojne stranke VMRO ukloni iz Makedonije.Izborio se i zapodrškunekihvisokihoficira, pa jeuNišupotpisao iDeklaracijuoprijateljstvusaJugoslavijom,čakiovojnomsavezu,ako

takavsavezpodržeiČehoslovačkaiRumunija.Nekako u isto vreme Kemal-paša je pobednički okončao rat sa

GrčkomizarionožuversajskuEvropu.Tajgeneral,koji jeuVelikomratu potukao Engleze, odbio je da prihvati kapitulaciju Otomanskeimperije, potpisanu u predgrađu Pariza, u Sevru, centru industrijeporcelana. Po toj versajskoj presudi Turska je izbačena iz Evrope,oduzetisujojiBosforiDardaneli,anjenaistočnoazijskaobalapripalaje Grčkoj. „Ne prihvatam porcelanskimir“, uzviknuo je Kemal-paša izapočeo rat. Lenjinmu je slao naoružanje i ruske instruktore. GrčkikraljKonstantin tražio jeod jugoslovenskogkraljada,protivTuraka,pošalje svoje trupe.Aleksandar jeodgovorio: „Mi smose saTurcimarazdužilidvanaeste,uKumanovskojbici.“Odbijanjemdaseupleteutajratipomogne„grčkojpravoslavnojbraći”,zameriose,teško,mnogimsrpskimgeneralima i vladikama, a zadobiomršavunaklonost turskemanjineuMakedonijiinaKosovu,arbanaškihmuslimanaibosanskihmuhamedanaca slovenskihkorena.Moždabi onpostupio i drugačijeda se Italija,neprekidnamora jugoslovenskogsuverena,nije svrstalauzGrke ipodbunjivala ihdaupadnuuMakedoniju iuzmuonošto jenjihovo.PobedaKemal-paševratila je,međutim,TurskunaBalkan,aglavnažrtvabila jeBugarskaAleksandraStambolijskog,aubrzo ion.Pučisti u Sofiji preuzimaju vlast, hapse Stambolijskog, odsecaju mudesnurukukojomjepotpisaoNiskisporazum,odsecajumuiglavu,araskomadanotelobacajuuMaricu.KraljAleksandarpokrećetrupekabugarskojgranici.Točiniinjegovtast,kraljRumunije.

Italijanski fašistipreuzimajuvlastuRimu. „Božija jepromisaodaobnovimo Rimsko carstvo i da Jadransko more bude naše jezero!”,govoriBenitoMusolinisvojimuspaljenimsledbenicima.PrvojeudarionaklonuluiosramoćenuGrčku.OkupiraojeostrvoKrf.UBeogradujetoprimljenosabolom.Natomostrvuuživotjevraćenasrpskavojska,na tom ostrvu bilo je i ratno sedište Parlamenta i Vlade KraljevineSrbije. „Nećemo više ni Londonski ugovor, naše su cele obe obaleJadrana”,pretio jeon.„Benito jebionovinar,pisao jeonašojvojsci idiviojojse”,odgovoriojeAleksandar.„On,izgleda,želidajojsezadiviponovo!”Proglasiojeratnugotovosttrupadužčitavejadranskeobale,a u Rim, za novog ambasadora, uputio pesnika i diplomatu MilanaRakića. Prestolonaslednik Petar proslavljao je već treći rođendan, amajkanjegova,kraljicaMarija,solidnojegovorilasrpski.

Stjepan Radić, harizmatični i nepredvidljivi vođa Hrvatskerepublikanske seljačke stranke, opstanak Kraljevstva Srba, Hrvata iSlovenaca ugrozio je, iznenada, opasnije i podmuklije nego BenitoMusolini. Od proglašenja nove države on i njegovi sledbenici nisupriznavali njen Ustav, bojkotovali su Parlament i propagiraliproglašenjerepublikeHrvatskeujugoslovenskojmonarhiji.Mimotogzahteva,zakojijeionznaodajepravnonemoguć,Radićnijeišao.Naprogramunezavisnehrvatskerepublikeskupljao jeglasovehrvatskihseljaka,iakoseljacimanijepripadao,asadvoromuBeograduodržavaoveze i zaklinjao se u lojalnost. Takav, dvoličan i prevrtljiv, bio je poprirodi.PreratanikoodHrvatanijese,kaoon,takožestokoiuverljivo,obrušavao na bečku carevinu, ne ustručavajući se ni da govori da jestvaranje Jugoslavije nacionalni ideal njegovog naroda. Niko se,istovremeno, kao on nije isticao u hvalospevima katoličkojHabzburškojmonarhiji. Objavljivao je i pesme. Svima vjeru daje Rim,svimaIstokkrvcupopi,pisao jepesnikStjepanRadić.Taj Istokbilisupravoslavci,presvihRusiiSrbi.RusisubiliudaljeniodHrvata,aSrbipored njih i pomešani sa Hrvatima, i u Hrvatskoj, i u Slavoniji, i uDalmaciji, i u Bosni. Propovedao je, tako, i mržnju prema Srbima ibratstvoidržavnosjedinjenjesanjima.Nadvoru,uBeogradu,svesutoznali i Radićevoj kampanji za hrvatsku republiku u jugoslovenskojmonarhijijošsuseismejali.

Radić je, neočekivano, otputovao u Budimpeštu i ponudio unijuHrvatskeiMađarske,sagranicamakakvesubilepre1918.Mađarskojbipripala„JužnaUgarska”,odnosnoVojvodina,svedoSaveiDunava,aHrvatskojSlavonija iDalmacija.Uveravao jeMađare idaćebosanskimuslimanistatiuzbosanskeHrvate,paćeiBosnaiHercegovinabitiotrgnutaod„velikosrpskediktatureihegemonije”.IzPeštejeotišaouLondon, da traži podršku Britanije, a odatle je stigao u Beč. UzhvalospeveHabzburškojmonarhiji,izražavaojeijavnodivljenjepremaMusoliniju. Igrao je svim kartama u koje se uzdao. Musolini, napregovore sa Radićem, šalje svog prijatelja, publicistu Atilu Tamara.Vođa italijanskih fašista nudi vođi hrvatskih seljaka i vojnu pomoć.Radićkiptiodradosti,alinezadugo.SaznajedaiMusoliniimanekolikolica. Jedan njegov izaslanik bio je u Beogradu i ponudio kraljuAleksandru ugovor o „večnom prijateljstvu”, samo ako se odluči daamputira„nevernuHrvatsku”.DrugogizaslanikaposlaojeuPeštu,sapredlogomdaItalijaiMađarskaraskomadajuHrvatskuiDalmaciju.UsvimMusolinijevimkombinacijama,Hrvatisubilisamoplen.Stjepan

RadićodlaziuMoskvu.Primljenjesapohvalamaipočastima.UMoskviobjavljuje da je Hrvatska republikanska seljačka stranka pristupilaTrećojinternacionali!VraćaseuZagrebiodmahbivauhapšen.

Kralj Aleksandar je zatražio da se, na osnovu zakona o zabraniKomunističkepartije, svimRadićevimposlanicimaoduzmumandati.LiderhrvatskihSrba,SvetozarPribićević,ivođenekihsrpskihstranakaizSrbije,odbacujukraljevpredlog.Nasvojuruku,NikolaPašićodlazidarazgovarasauhapšenimRadićem.Možesamodasenagađaštamujerekao,daligajenečimucenioiligajenečimkupioipodmitio.Velikiborac za hrvatsku republiku, protivnik Jugoslavije i monarhijeKarađorđevića, šokirao je i prijatelje i neprijatelje, naročito svojevatrene pristalice. Potpisao je izjavu da prihvata Vidovdanski ustav,Jugoslaviju i dinastiju Karađorđevića. Njegova stranka više neće bitirepublikanska,negosamoseljačka.

Njeni poslanici vraćaju se u parlament Kraljevine, kao koalicionipartneristrankeNikolePašića...

-Štasetodogađakodvas?-telefoniraojeNikoliPašićufrancuskipremijer.

- Prolazne stranačke čarke, uobičajene za parlamentarnedemokratije-odgovoriojeon.

PredsednikfrancuskevladeimaojepredsobomdrukčijiizveštajizBeograda:

Parlament je u rasulu. Sve je u haosu. Dugačke i jaloverasprave, svađe u medijima, hrvatski bojkot države, oružanebandeuMakedonijiinaKosovu,čakiuCrnojGori,srpskiratniinvalidi i veterani okreću se protiv kralja, seljaci očajni,inteligencija svih ovdašnjih nacija i religija podleže virusuplemenskihstrastiimržnje.Svisunapeti,svisuustrahu,sempredsednika Vlade Nikole Pašića. Taj starac ne pokazujenikakve emocije, on u baruštini pliva najbolje. NjegovaRadikalna stranka najmoćnija je u državi. Njeni članovi suvernici zagledani u Pašića, u svog Boga, slično kao što suitalijanski fašisti opčinjeni Musolinijem. Stjepan Radić iSeljačka stranka su, za većinuHrvata, ono isto što suPašić iradikali za Srbe.KraljAleksandardelujebespomoćno.Nervnonapet, po ceo dan prima poslanike svih zavađenih tabora,nastoji da ih pomiri, ali uzalud. Svi ga ucenjuju i traže velikepare za sebe i svoje ljude, tražedržavnepoložaje i povlastice.

Proslavljeni vojskovođa nemoćan je na ovom frontu. Nema nioficire ni vojnike koji ga slušaju. Puši dnevno i do stotinu idvadeset cigareta, dva puta se otrovao nikotinom. Kraljicu isinaprestolonaslednikaskoroidaneviđa,iakoionistanujuuDvoru. On bi hteo da se, nekako, postavi iznad političkihstranaka,alimutoPašićnedozvoljava.Akobiseusudiodatoučini,dazavedereduovomneredu,vođaRadikalakrenuobinanjega. Pouzdano znamo da Pašić ucenjuje kralja i njegovimbratom Đorđem i Apisovim zaverenicima, kojih je dosta i uVojsci, imeđusrpskomelitom.Konjimanijeposlušan,uSrbijilakogubiiKrunuiglavu!

Mnoge stranice u sveskama Luke Mesečine pojela je vlaga ili ih jeprilično nagrizla. On je, očito, u velikoj žurbi, bežeći od nekoga, tesveske, svojDnevnik,pohranioudvekartonskekutije i zakopao ihudvorištu, ispod oraha. Po svemu sudeći, verovao je da je taj ukopprivremen i da će, čim opasnostmine, sve otkopati. U jednoj od tihsvezakamožesepročitatidasuseLukaMesečinaiValentinaŽolger,Slovenka,unukaministraIvanaŽolgera,venčaliumartu1920.idasu,samotrimesecakasnije,dobilisina.DalisumuimeAleksandar.Piše,tamo, i da se Valentina zaposlila u Dvorskoj kancelariji, kao kraljevprevodilaczanemački,italijanskiimađarski.Bilajenaizvorusamomraznih informacija, onih najpoverljivijih, pa je logično da ih nijesakrivalaodmuža,timpreštojeMesečinautajnebioupućenijiodnje,poštoihjesaznavaoiodkralja.Dnevnikjevodilaiona.Lukajepisaoćirilicom,aValentinalatinicom.

Ni Lukini ni Valentinini zapisi nisu hronološki precizni. Svojasećanja i svedočenja poveravali su hartiji naknadno, ponekad i sanekolikomesecizakašnjenja,bezdatumaisadostadigresija.Pišućionečem što se desilo, često su se vraćali i na ono što je tomeprethodilo...

Jesenji je dan bio. Kralj, kraljica i prestolonaslednik Petar, još ukolevci,krenulisunaOplenac.Pratiloihjeobezbeđenje.Kraljevskiparje, te subote, u goste pozvao i Luku, Valentinu i njihovog sinčićaAleksandra. Negde iza Ralje, desno od druma, jedanmladić i starijažena brali su grožđe. Kraljev auto stade, on izađe, zagazi u njivu. Uneverici,seljaknatkriliočidlanom.Prepoznanenadanoggosta,pase,u

stavumirno,ukrutiporedkorpesaubranimgrožđem,adesnomrukomkrenukaslepoočnici,uvojničkipozdrav.

- Redov Dimitrije Marković, druga četa, treći puk, šumadijskadivizija,Vaševeličanstvo.

-Voljno-osmehnuseAleksandaripružimuruku.-Ucivilnomsiodeluinijerat,atiraportiraš.

- Nosio sam vojničko odelo do prošle godine. Poderalo se... Vašauniformajeista,kaouratu.Moradaihimatenekoliko,pamenjate.

-Kakoživiš,Dimitrije?- Kakomoram, Vaše veličanstvo. Seljaka priznaju i poštuju samo

kadjerat,kadsegine...Ogulišenamkožupolitičariinjihovepartije.-Radikali?-Oninajviše,amaiostali.Svisuisti.-Imašlibraće?-Jednogbrata,Vaševeličanstvo.Drugi,Milojko,sahranjenjepored

Krfa,umoru.- JasamRadojka,majkaDimitrijeva-priđeseljankaisagnuseda

kraljapoljubiuruku,alijojontonedozvoli.-Učinitenešto,jestelikraljiliniste...Preseciteovugolemubruku.Savnarodpričaotome.

-Kojubruku,Radojka?- Ovu bruku oko Đorđa... kuku meni, tek sam videla da je naša

kraljicaulimuzini...idemdajepozdravim...NaOplencu,ubaštici,predodžaklijom,kraljjedugoćutaoipušio.

Niprednjim,eto,jednaseljankanijemogladaseuzdrži,negojekazalaonoštojekazala.Bratanjegovognijenazvalaniprincem...dalinarodpoŠumadijizabrukuokrivljujesamoĐorđailiinjega?Ponadaosebio,očigledno naivno, da su Đorđevi skandali, ipak, udaljeni od običnogsveta, koji ne čita novine i nije u prilici da sluša prestoničke priče itračeve.

-Tisveznaš,Mesečino.Štadaradim,štamisavetuješ?-upitaojeLuku.-Kraljicamislidajeovakvostanjeopasnoinesnošljivo.

- Ne bruji o prinčevim skandalima samo cela Jugoslavija, nego iEvropa-rečekraljica.-Sandro,nijeprinckriv,krivajenjegovabolest-priviseuzmuža.

- Znam,Minjon. Poslušam li lekare, optužićeme da ja stojim izanjihovedijagnoze,dasamjeiznudio.

-Viste,Veličanstvo,osuđenidabudetekrivizasve-rečeMesečina.- Znam celu istinu, i objaviću je... i komentare ću pisati, naravno savašomdozvolom.Onjeprincionjevašbrat,pavašuvoljumoramda

poštujem.

Mučninu izaziva sve što je o princu Đorđu, ali ne samo o njemu,zapisanoujednojsvesciLukeMesečineinjegovesuprugeValentine.

PrvivelikiskandalizbiojeuParizu,kojidanposlekraljeveženidbe.Sav izvan sebe, kao da je poludeo, Đorđe je upao u kancelarijujugoslovenskog poslanika, potegao revolver na njega, izvređao ganajpogrdnijim rečima, izvadio svoj ud i pomokrio se poambasadorovomstolu.Ud jepokazivao inekojdami,uKontinentalu,ispred svogapartmana...Nakonnekolikodana,pretukao je sekretaraambasade i zapretio da će početi i da ubija. „Poručite Špiru da janemam drugog načina da štitim svoja kraljevska prava“, rekao jeambasadoru.Jedvasugaubedilidapristanedagapregledajudoktori.IzBeogradajeuParizupućenvodećipsihijatar,profesoruniverzitetaJakov Rubinović. Dijagnoza je bila uznemirujuća.Manija gonjenja, savelikom izvesnošću da „gonjeni”, da „proganjani” postane i„progonitelj”,opasanzaokolinu.Tose iobistinilo.Princ je, izPariza,poslaootvorenitelegrampredsednikujugoslovenskogparlamenta,drIvanu Ribaru. Zapretio je: „Naći ću pogodnog načina da učinim krajbratuŠpiru.”Zahtevaojekomandunadvojskom.Istovremeno,daojeostavkuna svoj oficirski čin... Vrativši se uBeograd, punio je stupceštampeizjavamadakraljhoćedagaotruje,paonivoduzapićemoradadonosisaAvale.Daje,kadjeoperisanuParizu,Aleksandarostaoibez uda. Da je neplodan. Da kraljicu Mariju seksualno zadovoljavajudvorski oficiri i da je sina Petra začela sa jednim poručnikom,Slovencem, koji joj je bio ordonans. Govorio je da je „Špiro najvećilopov”,dasumurudariizBorapokloniliogromnitop„savodzlata”,dagomila pare, zlato i dijamante na tajnim računima u Švajcarskoj, danjegove privatne kompanije vodi advokat Jovan Todorović...ZaboravljajućidajeAleksandar,uParizu,ostaoibezuda,princĐorđejeizjavljivaoidajekraljobljubiokraljičinumlađusestruIlijanu,adasudoktori Kojen i Zdravković bili zaduženi za abortuse njegovihljubavnica...Stalnoje,poslesvega,zahtevaodamusepovećaapanaža.Ionajepovećavana.Aleksandarsenadaodaćenovcemizlečitibrata,askandaleprigušiti svojimćutanjemonjima. Iakoupočetkuzgroženaprinčevimponašanjem,beogradska čaršija sa lakoćom jeunjegovimispadima sebi pronašla veliku zabavu. Sramota je punila i stupcenovina u Evropi, a protivnici i Aleksandra i dinastije dobijali su

municijuzanapade i ruganje.Ubrzo,meta javnihosudavišenijebioprincĐorđe,negonjegov „brat tiranin”, „bratnebrat” i „brat lopuža”.Naročito u Beogradu, i naročito u propagandi republikanaca,komunistaiapisovaca,prinčevebolesnerečipostajalesuistina.

Jednevečeri,izAleksandrajepokuljaobes.Žaliosesupruzi,alitakoglasnodajesvečulaiLukinaValentina.„Minjon,moramobežatinegdeizovogosinjakalažiimržnje...gradićudvordalekoodgrada,daljeiodvinograda u kome mi je otac umro... Mrzim Beograd i lakoverni iglupaviilicemernisvetunjemu...prijatnijemijemnogouZagrebu,anaBledupogotovu.”Kraljicagajesmirivalaitešila.„Sandro,učinikakosavetujulekari”,govorilajemužu.Adoktorisutražilidakraljdopustidasenjegovopasnobolesnibrat,inasilu,budelitopotrebno,preseliuNiš, u vilu - bolnicu, koja je čekala pacijenta.U toj vili princ bi imaovrhunsku medicinsku negu, čak i zubnu ambulantu, kraljevskiapartmaniposlugu.Imaobiiprostranubaštuigardiste.Imaobisveštoprincudolikuje,osimpravaimogućnostidabudeigračkazajavneskandaleiurušavanjedostojanstvavladajućedinastije...

Aleksandar tu izolaciju svoga brata nije dozvolio. Plašio se javneosudeičekao.Staječekao,ontonijeznao.

Nakrovuotadžbine

Stjepana Radića, doskorašnjeg odmetničkog vođu mnogih Hrvata,Aleksandar jeprimiousvojojradnojsobi,a tučastukazivao jesamoretkim posetiocima dvora. Osrednjeg rasta, debeljuškast, naglašenozaobljenog stomaka, rumenkastih obraza, prosede bradice, živahnihpokreta, sa šeširomu ruci,prišao jekralju ipokloniomuse,pomalozbunjeniosmehnut.

-Izuzetnajeovoradostzamene,Vaševeličanstvo-rekaojeRadićiponovosenaklonio.

-Dobrodošli,izvolitesesti.- Zahvaljujem. Divan kabinet... Čujem da gradite dvor podalje od

grada.Kakonapredujuradovi?- Napreduju, moraju da napreduju, lično sve nadgledam. Žurim,

gospodine Radiću, da što pre pobegnem od ove beogradske vreve.Osim toga, verujte mi, ovde je postalo i teskobno. Kraljica, ja, princPetar,njeniordonansi,mojiordonansiigardisti,guvernante,francuskiiengleskiprofesori,dvorskedame, čajanke,balovi, i sve touglavnojulici.CeoBeogradmi,idanjuinoću,znatiželjnogledauprozore.

-Razumijem, i tekakorazumijem.Zbog togabježiteuTopolu,naOplenac.

- Tamo jedinomogumalo da se odmorim... Ohladiće vam se čaj.Želiteli,možda,nekožestokopiće?Stranoilinaše?

- Čašu oplenačkog vina... Tako bih želio da odem do Oplenca ipoklonimsesjenimavašegvelikogoca,našegkraljaPetra.

-BićetemojgostnaOplencu.Kadgododlučite...Tamoje,zaista,raj.Zamenejeraj. Jasamvojnik,nevolimbalove,nidvorskeprotokoleiceremonije.Vinistevojnik,vistepoeta,publicista,vođapartije,sjajangovornik... Ne laskam vam, čitao sam neke vaše govore, umete dazapalite masu. Vi volite gužvu i buku, novinare, bliceve fotografa...ničeg toganemanaOplencu, anadamseda ćuuspeti i dauNovom

dvoru,nasamomrubuDedinja,zavedemprotokolkasarne.-Vaševeličanstvo,vistemnogovišeiodvojnikaiodkralja.Viste

onajkojegsujugoslavenskaplemenainarodičekalioddoseljavanjanaBalkan.Židovi,kojinepriznajuKrista, joščekajusvogmesiju.Oni sunesretni. Mi, Jugoslaveni, više nismo nesretni, nismo razdvojeni,podjarmljeni i zavađeni. Dočekali smo svog mesiju. Dočekali smoJugoslaviju i njenog tvorca. U ime cijelog hrvatskog naroda, u imeHrvataJugoslavena,izražavamvamvječnuzahvalnost.

-Menijetodragočuti,alimislimdapreterujete.Jesmoseujedinili,alijošnismoutvrdiliJugoslaviju.Timimenomjošnismonikrstilinašuvelikudržavu.Jošsesporimookotogaštajesrpsko,štajehrvatsko,štaje slovenačko, dalmatinsko, crnogorsko ili bosansko. Stvorili smoJugoslaviju,alineiJugoslovene.

- Držim da je, već osamnaeste, država morala biti krštena kaoKraljevina Jugoslavija.Molim vas da tu grešku otklonite. Imatemojupunupodršku.

- Ja sam bio za Jugoslaviju i osamnaeste, ali ste vi, gospodineRadiću,biliultimativnoprotivtogunitarnogimena.ViiNikolaPašić.

- Točno.Bio sam tadaprotiv.Bio sam i protivmonarhije. Točno,točno. Sada shvatam da sam griješio... Ljudski je griješiti, Vaševeličanstvo.Vjerovatnoćugriješitiiubuduće.Vistekralj.Neobraćajtepažnjunamojeriječi,raditeposvome.Boljeidaljeviditeodmene.

-Ohrabrujeteme.Mismo,gospodineRadiću,prednovimratom...Moždasmopredratom,itobrzihdana.ZbogDalmacijeiAlbanije.OnanaduvenažabaodMusolinijanaredilajemobilizacijudvadesetsvojihdivizija.Nastrogopoverljivomsastankusageneralima,ajedanodnjihje moj prijatelj iz Velikog rata, doslovce je rekao: „Munjevitominvazijom,okupiratiAlbanijuiodbacitijugoslovenskuvojskuodčitavedalmatinskeobale!“

- On je za ludnicu! - dreknuo je Radić i, neoprezno, kapljicamapljuvačke poprskao Aleksandra. - Oprostite, oprostite, molim vas -krenuo jedasvojommaramicomobrišekraljevo lice. -Kaodame jekuršumpogodio, izgubiosamiprisebnost ipristojnost...Hoće,dakle,taj nitkov, da nam otme čitavu Dalmaciju, srce živo da nam iščupa,malomujeIstra,malosumuRijeka,Zadarisjeverninašiotoci...Hoćedanassahrani.

- Neće, neće, smirite se. I ja sam narediomobilizaciju. Najhitnijećemo,premaJadranuiAlbaniji,uputitidesetnašihdivizija,atojekaotridesetMusolinijevih.

-Točno, točno.Nikakvi suvojnici.Umijudaseboresamodoksuušančeni.Izvanrovovasukaozečevi.

-Jelitovašeličnoiskustvo?-Jaipuška,jaibajonet.Pajošovakokratkovid,okrugaoidebeo-

smejaose.-OTalijanimakaoborcimapričalisuminašikojisusesanjima tuklinaSoči iPijavi... Ipak, trebalobidamobiliziramovišeoddesetdivizija.

-Naoružanjejenašproblem,gospodineRadiću.Boljereći,problemje naša skupština. Stranačke svađe, trgovine i blokada usvajanjanajvažnijih zakona... Budžet vojni blokiran, a Francuzi neće da nampošalju ni topove, ni tenkove, ni brze razarače, dok im sve to neplatimo. Zamolio sam Čehoslovačku da nam, najhitnije, pozajmiavione,mitraljeze,puške,granate,pilote...Pomozite,gospodineRadiću.Manite se dugačkih i jalovih rasprava, interpelacija i svađa uparlamentu. Oprema vojske, pomoć i beskamatni zajmovi seljacima,zbrinjavanjeratnihinvalidaisirotinje...tizakoninesmejudačekajuniminuta.

- Računajte na mene i moje poslanike. Računajte, naravno, i naposlanike gospodina Pašića. Naša koalicija je državotvorna iodgovorna.Radparlamentakočisrbijanskaopozicija. Irepublikanci icrnorukci.

-Crnorukci?Kosuoni?-Primitivciibukadžije,Vaševeličanstvo.Imaihusvimsrbijanskim

strankama. Nas, Hrvate, nazivaju trgovcima srpskom krvlju. Ružnimriječimanas,svakogdana,opominjudasunamSrbidonijelislobodu,da ova država nije i naša, nego samo njihova... Bolno je to slušati ipodnositi.Mi smo, dakako, zahvalni Srbiji i cijenimo njene ogromnežrtve,ali...

- Istinugovorite,nemojtedaseopravdavate.Ako ištadođeglaveovoj državi, onda će to biti otrovni jezici i peramaloumnih i Srba, iHrvata,iSlovenaca,imuhamedanacanašegnarodnogkorena,aliSrbaiHrvatapresvega.

- Spreman sam da prihvatim resor jugoslavenskog ministraprosvjete...Nerazumijem,zaista,zaštojeSvetiSavaškolskaslavasvihnas,ipravoslavnih,ikatolika,imuslimana.Pokrenućujavnukampanjudasetopromijeni.

-Nemojte,molimvas.Upravuste,alinemojte.VisteHrvatikatolik.Jaćutodauradim.Čimsevratimsaovogputovanja ičimserazrešinapetostuodnosimasaItalijom.

-Agdjeputujete?-Na front.Naprvu liniju fronta.TamogdeMusolinimislidasmo

najslabiji... IdemuMakedoniju, pa naKosovo, pa u CrnuGoru, pa uzDalmacijusvedoZadra,paodatledoZagreba.ZagazićuiunašJadran,proći na ratnim brodovima našim, jugoslovenskim, morem...Dalmatincisuvrsnimornari.Srbija,kaoštoznate,nijeimalamore.

- Ako se ne varam, komandant naše ratne mornarice je admiralDragutinPriča?

-Jeste.Daligapoznajete?-Nepoznajemgaosobno,alisamonjemuslušaosvenajbolje.-On i većinanašihmornaričkih oficira suHrvati koji su služili u

ratnojmornarici Austrougarske. Želeo sam da u našu vojsku, u činuvojvode,prevedem i austrijskogmaršalaSvetozaraBorojevića, „tigrasaPijave“, kako su ga u ratu bili prozvali. Umro je, nažalost...MoždanisteznalidasamčingeneralanudioibaronuEmanueluCvjetićaninu,prvomordonansucaraFranjeJosifa.On jebioudrugomautomobilu,odmahizaFerdinandovihkola,umomentuatentatauSarajevu.Nudiosammučingenerala,onsezahvalioiodbio.

- Slavko Kvaternik nije odbio. Pukovnik pod bečkim carem,pukovnik pod jugoslavenskim kraljem. Vi ste, zaista, milosrdni iplemeniti.

-StičemutisakdabašnevolitepukovnikaKvaternika?-Sumnjamunjegovojugoslavenskoopredjeljenje.Uzgred,onnijeni

čistiHrvat.- Ne mora to ništa da znači. Evo, prvi ordonans kraljice Marije,

pukovnikViktorVikerhauzer,poocujeAustrijanac,apomajciItalijan...Mojcilj je,gospodineRadiću,da JugoslavijabudebalkanskaAmerika.Dasvakbudeonoštojeste,iHrvat,iSrbin,iNemac,iArbanas,ikatolik,ipravoslavac,imusliman...alidabudeiJugosloven.Damupripadnosttakvojdržavibudeglavnanacija i glavnavera.Možemo li, gospodineRadiću,imatitakvuJugoslaviju?

-Takvu,samotakvu,ilijenećebiti,nećezaživjetiipreživjeti.DivnojeimatiAmerikuzauzor,aliAmerikanijeunitarna,onajesavezdržava.

- Ali, gospodine Radiću, američke države nisu ni plemenske, ninacionalne,nirasne,nireligijske.Utome jesnagaAmerike.Vistezafederalnu Jugoslaviju, za federaciju ili konfederaciju nacionalnihdržava.Opasnojeto,mnogoopasno.Nacionalnedržavebitežilesvojojpunoj suverenosti i secesiji. Ja sam za federaciju jugoslovenskihpokrajina bez nacionalnog ili religijskog predznaka. Sada imamo

trideset i nešto regionalnih oblasti. Pokazuje se da je tolikarazdrobljenost komplikovan i preskup mehanizam. Razmišljajmo ofederaciji pokrajina ili regionalnih državica koje bismo nazvalibanovinama.

-TobizahtijevaloipromjenuUstava.-PromenuUstavaijošdostačega.Uključujući,naravno,ipromenu

imena države... Razmislite, molim vas, o svemu ovome. Ključna jepodrškaHrvata.

- Razmisliću, već razmišljam. I mislim da će glavni otpor pružitisrbijanske stranke, srpska crkva, nacionalna inteligencija i svi kojiJugoslavijusmatrajuproširenomSrbijom.

-Znam,znam,alitajotporćujamoratidaslamam.VisepobrinitezaHrvate.

-Ništanećeuspjetibezvašepomoći.VistekraljiHrvata.-Jasam,uovomčasu,metaMusolinijevebolesti.Zaistamislimda

je on mentalno oboleo... Poslao mi je poruku da će neprijateljstvoJugoslavije sa Italijom on preokrenuti u prijateljstvo ako prekinemprijateljstvoisavezništvosaFrancuskom...

-Čistiidiot...Oprostiteštosamvamuskočiouriječ.- Odgovorio sammu da prijatelj nemože tražiti od prijatelja da

raskine prijateljstvo sa bilo kim. Uzvratio je razjareno. Neću daprepričavam... Evo njegove depeše, bolje da je pročitam... Vašeprijateljstvo sa Francuzima je pištolj uperenmeni u glavu.A kadnekouperipištoljumene,japosegnemzaprvimoružjemkojemogunaći.Akojetonož,jagazabodemmeđurebraprenegoštoonuspedapuca.ItalijamoranaBalkan,uDalmacijuiAlbanijurimskihcezara!Eto,čulisteštapišeikakopišeDuče,vođaItalijana.

-Strahmeje,Vaševeličanstvo.Tajluđakćenasnapasti.-Želito,alinesme.Francuzi,ČesiiRumunisuuznas...Opet,luđaci

sunepredvidivi.Spremajmosezarat.Nebudeligaovegodine,bićegaza pet ili deset godina. To je neizbežno. Rat i osvetu priželjkuju svedržaveporaženeuVersaju.

-Italijanijeporažena,onajeratnipobednik.- Ona se, zbog Dalmacije, smatra izdanom u Versaju. Izdanom i

poraženom.ZatoMusolinipretiiFrancuzimainama.- Neizmjerna hvala, na ovoj audijenciji i razgovoru, Vaše

veličanstvo... Bude li novinara pred dvorom poslaću jednu porukuMusoliniju...

Desetak novinara, domaćih i stranih, među njima i Luka Mesečina,dužeodpolasataispitivalisuStjepanaRadića.VećsamačinjenicadasetolikodugozadržaokodAleksandrabilajesenzacija.Uzaludnisubilipokušaji da Radić otkrije išta od onog što je on rekao kralju i kraljnjemu. Uvijeno, u frazama, naglašavao je svoju odanost kralju, kaomudromdržavniku, inepokolebljivuposvećenostsvojestrankeborbiza hrvatsku državu u federalnoj Jugoslaviji. BenitaMusolinija nije nispomenuo.

IzjednesveskeLukeMesečine,čijisunekilistoviistruliliodvlage,nije jasno da li je akademik Milutin Milanković, profesor nebeskemehanikenaBeogradskomuniverzitetu,ušaoudvoristogdanakadajeudvorubioiStjepanRadić,ilisetodesilokojidankasnije.Ušaojeudvori,poslesamonekolikominuta,izašaoizdvora,zajednosakraljem.Izgledalo jeda iduušetnju,premaKalemegdanu.Diskretno, takorećinevidljivi, pratili su ih agenti tajne službe. Došetali su doPatrijaršijskog dvora. Tu ih je sačekao Luka Mesečina i, zajedno sanjima,ušaokodpatrijarhaDimitrija.Nemožesepročitati,nitinadruginačinsaznati,zaštopatrijarhnijedočekaokraljaispredPatrijaršijskogdvora,akojeznaodaondolaziuposetu.A,posvemusudeći,znaojedaAleksandardolazi,kadisakim,jerjeceoSinodbionaokupu.Patrijarhje, izgleda, znao i zašto kralj dolazi, pa mu je, može biti, svojimneizlaskom pred njega, unapred, poručio da uzalud dolazi. U takonešto, međutim, teško je poverovati. Ma kakav spor između kralja ipatrijarha da je bio u pitanju, patrijarh bi, sa uvažavanjem, dočekaosuverena svoje države. Nameće se jedini logični zaključak da je, iznekog njemu znanog razloga, Aleksandar izrežirao nesporazum.Naprosto,nasastanaksapatrijarhomiSinodomdošaojeranijenegošto je bilo dogovoreno. Iz hira ili navike ratnika da priređujeiznenađenja.

Od ulaska u Patrijaršijski dvor, pa do izlaska iz njega, sve je bilo„turobno i van protokola”, zapisao je Luka Mesečina, ne spominjućiimenijednogodpetoriceprisutnihvladika.Aleksandarjeušaousaluljutit i namrgođen. Ratna uniforma pešadijskog pukovnika, čizme,oficirskiopasačimrkipogledpojačavalisuutisakdaon,togadana,utoj sali, nastupa kao komandant, a ne ni kaomonarh ni kao vernik.Blago senaklonio svimanjima, a rukovao se jedino sapatrijarhom iseo.AkademikMilankovićiLukaMesečinacelivalisupatrijarhauruku.

-Izvolite,slušamovas,Vaševeličanstvo-rekaojepatrijarh.AkojekraljpokazivaonadmoćKrunenadcrkvom,patrijarhje,očito,uzvraćaoporukomdacrkvapriznajejedinoBogaiznadsebe.

-Svividobroznatezaštodolazim i šta tražim.Uovojdržavi, čijisamkralj, živi oko četrdeset i sedamprocenatapravoslavnih i samonešto manje rimokatolika i protestanata. Ostali su muhamedanci ilimojsijevci. Svi, takođe, dobro znate da svi hrišćani, bez obzira na tokojojgranihrišćanstvapripadaju,poštujuistuBibliju, istiNovizavet,mole se istom Bogu i slave rođenje i vaskrsenje Hristovo. Da li jenormalnoda,uovojdržavi,hrišćanislavedvaBožićaidvaVaskrsa?Daimaju dva kalendara, julijanski i gregorijanski? Jedan od ta dvakalendara, julijanski, drastično je pogrešan, a ni drugi, gregorijanski,nije sasvim tačan. Jedini tačnikalendar jekalendarnašegakademikaMilutina Milankovića, koji je ovde sa nama. Na saboru svihpravoslavnih crkava, pre tri godine, taj kalendar je usvojenjednoglasno.Usvojen jekaosrpskikalendar.Zašto,pitamvas, srpskacrkva odbija srpski kalendar akademika Milankovića, iako ga je navaseljenskom saboru prihvatila, a služi se kalendarom rimskogimperatoraJulijaCezara,paganinakojiježiveopreHristovogrođenja?Zahtevamodvasodgovor.

- Srpska crkva ne srne i neće damenja ni Božić ni Vaskrs našihpredaka-odgovoripatrijarh.

-Tonijeodgovor.Tojeizgovor.- Srpska crkva je svetosavska crkva i ona odbija i kalendar i

praznikezapadnihjeretika.-Kojihtozapadnihjeretika?Francuza,Amerikanaca,Engleza?Jesu

lijereticinaširatnisaveznici?BeznjihovepomoćidanasnebibiloniSrbijenisrpskecrkve.

- Srbijenema.Vi ste jeukinuli. Srpske crkve ima injunemožeteukinuti-rečejedanvladika.

-Birajtereći,preosvećenivladiko-rečepatrijarh.-Ugostenamjedošaokralj Srba,Hrvata i Slovenaca...Nisu,Vaše veličanstvo, jereticinaširatnizapadnisaveznici,negonjihovecrkve...Nesvenjihovecrkve.Anglikanskuistarokatoličkusrpskacrkvagrliipoštuje.

-Pa,itezapadnecrkve,kojegrliteipoštujete,rođenjeIsusaHristaproslavljaju dvadeset i petog decembra, a ne sedmog januara.Neštodrugojeupitanju.Kažitemištajeto?

-Nećemovatikanskikalendar-odbrusipatrijarh.-Mojkalendarnijenigregorijanskinivatikanski,negomoj-povika

akademikMiianković. -Gregorijanskikasni za jedandanu trihiljadegodina,amojkasnizajedandanutridesethiljadagodina.I,akonisteznali,jasamiSrbinipravoslavac.

-Uovomečasu,vaškalendarse,gospodineMilankoviću,podudarasagregorijanskim,savatikanskimkalendarom.Imiganećemo, jer jejeretički.MićemoslavitiBožićiumaju,samonekadiHrvati-omačesepatrijarhu.

-Strašno,strašno!-uhvatiseAleksandarzaglavu.-Vinedržitenidonauke,nidoHrista.Kaodavamjemržnjavrhunskavera...ZnatelivikolikobisezbližiliSrbiiHrvati,SrbiiSlovenci,akobismo,istogadana,slavilihrišćanskepraznike?Iznateli,zaimemilogaboga,kolikonas,dodatno,razdvajajurazličiticrkvenikalendariipraznici?

-Onisuvatikanci,amismosvetosavci.NeprisiljavajtenasdaseodreknemoSvetogSave.

- Vas, takvih, Sveti Sava bi se odrekao, ali ja, na moju žalost inesreću, ne mogu. Stvorio sam novu državu, ali neću i ne mogu dastvaram novu srpsku crkvu. Jedino što hoću i što želim je da vasurazumimiopomenemdavašamržnjamožesamodaporodimržnju,moždaivećuodvaše,kojaćenas,svezajedno,ivatikanceisvetosavce,dasagoriišatre...Ovojnašojnovojivelikojdržavipotrebnisumostovi,anedinamitispodnjih.

-AkoruskacrkvaprihvatisrpskikalendarakademikaMilankovića,moždaćemoimi.Pretoga,nikadainipokojucenu.

- Koja ruska crkva? Ona, komunistička, u bezbožničkoj diktaturi,čijesveštenikeubijajuahramoveruše?Iliova,uizbeglištvu,kojajebezruskog naroda? I ko ste vi, Srbi ili Rusi? Čija ste vi crkva, srpska iliruska?

-Antikatolička iantihrvatska-povika jedandrugivladika. -Nisteimalinašblagoslovdastvaratezajedničkukućusakatolicima.SrpskacrkvajesamozaKraljevinuSrbiju,zaVelikuSrbiju.

-Vaševeličanstvo,sanašomvojskom,našimnesrećnimnarodom,savašimvelikimocemisavama,preživeosamalbanskugolgotuinašunebesku tragediju. Vi to dobro znate i, nadam se, poštujete - rečepatrijarhDimitrije.-Glassvetesrpskecrkveglasjesrpskognarodaitajglas vi morate da poštujete. Za zajedničke kalendare i praznike sajereticima, sledbenicima antipravoslavnog Vatikana, i za ma kakvedogovore i ustupkeHrvatima, pa neka ste i sami carDušan, nematepodrškusrpskecrkveiuzaludjetražite.

-Našrazgovorjezavršen-skočiAleksandari,bezpozdrava,krenu

iz sale. - Završen je za danas, ali nije završen, da znate - okrete se isevnuvojničkimpogledom.-JanegubimbitkezaspasSrbije,abitkaprotivvas,takvihkakviste,sudbinskajebitkasrpskognaroda!

-KojiHristos,kakvo Jevanđelje,meni sepričinjavalodasvioninosekoplja i mačeve - rekao je akademik Milanković, po izlasku izPatrijaršijskogdvora,azapisao,usvomDnevniku,LukaMesečina.

- Prenaglih, i to nepotrebno - rekao je Aleksandar, posle dužegrazmišljanja. - Patrijarh Dimitrije... rođenjem Pavlović, iz Požarevca,plemenitječovekdobreduše.Onnemrzinikoga.Naprosto,verskideonjegovogumasamojezamračenzapomirenjeizbliženjepravoslavnihikatolika.Uticajgrčkihiruskihteologa,boljereći,ruskihigrčkihzilota.TakvihjemnogoinakatoličkojobalihrišćanskogJordana...Moraosampatrijarhuivladikamaprićidrugačije.UtihomglasuglasjeBoga,pišeuBibliji...Mojašumadijskaicrnogorskakrv...proključanagloiplahovito-odmahnurukomiopsova,aliniprofesorMilankovićniMesečinanečušetupsovku.

Na molbu kralja Aleksandra, beleške Luke Mesečine sa mučnogsastanka kod patrijarha, kao ni komentar napisan za list Jugoslavija,nisuobjavljeni.

DnevnenovineLukeMesečinebilebi,verovatno,najtiražnijeudržavi,samoda suobjavljivalemakar i delić onoga što je on znao i krio odčitalaca. Prisustvovao je mnogim, najpoverljivijim, Aleksandrovimsusretima i razgovorima, kraljmu je poveravao razne tajne, imao jepristup stenografskimbeleškama, suprugaValentinaprenosilamu jedvorskaogovaranjaiskandale.Jednomprilikom,naOplencu,ušetnji,Aleksandarmu je rekao: „Verujem,bez imalo sumnje, samočetvoriciljudi:knezuPavlu,vojvodiMišiću, ivajaruIvanuMeštroviću.”Luka jeupitao: „A ko je četvrti?” Aleksandar se osmehnuo: „Četvrti si ti,Mesečino.”

Uavgustu1925,predpolazakna„front”premaMusoliniju,jedanodte četvorice, vojvoda Živojin Mišić, više nije bio među živima, aMeštrović je, na kraljevu molbu, hitno, doputovao u Beograd.Aleksandarje,verovatno,uživaou laskanjima, jernemačovekakomesumrskenjemuupućivanepohvale,alionlaskavcenijevoleo.Nijeim

verovaoizaziraojeodnjih.-Jugoslavensam,onajnajžešći,žešćinegoštostevi,Veličanstvo,ali

samiHrvat-rekaojeMeštrovićAleksandru,kadsuseprviputsreli.-Vise,Veličanstvo,iskrenotruditedazavoliteHrvate,štojepogrešno-začudio je kralja. - Vi niste živjeli sa Hrvatima, vi ih ne poznajete, amoratedaihupoznate,patekondadaihzavoliteilinezavolite.

Aleksandargaje,tada,sanaglašenimoprezom,zamoliodaonbudeautornajznačajnijihspomenikakojićesegraditiuBeogradu.JedanbibioposvećenpobediuVelikomratuiujedinjenjuJugoslovena,drugimbiSrbijaizrazilasvojuzahvalnostFrancuskoj,atrećispomenikbiobineznanom junaku, svim palim vojnicima u svim ratovima, koji su,bezimeni,ostajalinarazbojištu.

- Spomenik neznanom junaku, navrh Avale, iznad ruševinasrednjevekovnoggradićaŽrnova-zagledaoseuvajara.

- Inspirativno, veoma inspirativno, ali jabihda izvajam ikipkojibihnazvaoMajkaHrvata-odgovoriojeMeštrović.-TajkipbiobipolikumojemajkeMarte.

Kraljmujeponudiocigaretu.- Majka Hrvata... majka jednog Hrvata ili svih Hrvata...? Ovaj naš

jezikje,ponekad,dvosmislen.- Lik će biti moje majke, a simboliziraće majku svih Hrvata -

zasmejaoseMeštrović.-RadobihtajkippostavioubaštiNovogdvora,uzzasluženiotkup,

naravno-rekaojekralj.Tadajezapočelonjihovoprijateljstvo.Meštrovićmunijepodilazio,

nijemuseulagivao,negomuje,ulice,sasipaosveštojemislio.-Kažitemi,Ivane,kudploviovanaša,jugoslovenskalađa?-upitao

jeAleksandarčimsuseli.-Dastevikapetantelađe,dalibistemenjalikursplovidbe?

- Bih, i to odmah. Jugoslavenski zanos je u opasnom opadanju.Mnogi doskora najiskreniji Jugoslaveni među Hrvatima, čak i uDalmaciji,uprkosstrahuodMusolinija,neskrivajudasuogorčeni.Sve,baš sve, sem jugoslavenske vojske, postaje im tuđe i mrsko. Ljudipričajudaimjebiloboljepodbečkomupravom.Postojalisuzakoniired, imali su svoju vlast u općinama, svoj pokrajinski parlament,slobodneizbore,civiliziranudržavnuupravu...Dasamkapetanlađe,jabihljudimavratiosveštosuimali.

-Ali, Ivane, koliko znam, skoroništaod toga što su imali nije imukinuto.Nismomenjalinilokalnezakone,ničinovnike,nisudije.

-Nistedobroobaviješteni,lažuvasupraviteljiHrvatske.Tamošnjisrpski činovnici, žandarmi,poreznici,nastavniciu školama,uobrazilisuda suoni staratelji nadHrvatima, daHrvatskenemaniti je smijebiti. Oni su pobjednici, a Hrvati su pobijeđeni. Srpski sveštenicinameću Hrvatima kult Svetog Save i nekakvog svetosavlja, a ludasabraćanjihova,katoličkifratri ibiskupi,kaodasutojedvadočekali.Propovijedajumržnjupremaokupatorima i šizmaticima,pozivajunapobunu protiv beogradskog jarma i tiranije... Na vrhu države sve jedrugačije. Hrvati su u njenom imenu, u zastavi, u himni, u Vladi, uparlamentu, u diplomaciji, u mornarici su gotovo svi Dalmatinci,kraljica Marija oblači jednako i šumadijsku, i dalmatinsku, icrnogorsku, i zagorsku, i slovenačku imuslimansku narodnu nošnju.Svejetodivnoizapozdraviti,alidole,međunarodom,nekajedrugadržava i uprava... Frankovci, austrofili i Stjepan Radić u velikom suusponu,aidejajugoslavenstvautragičnompadu.

-Bioje,prenekidan,Radićkodmene.Moliosamgadapomogneupreuređenjudržave.Da jedecentralizujemoiuredimopoameričkomuzoru.Daomijerečdahoće.Nezaboravljam,naravno,štaje,doskora,govorio i za šta se zalagao, ali me je uveravao da je uvideo svojepogreške. Mogu li se pouzdati u tu njegovu promenu? Mogu li muverovati?

-Jatoneznam,aneznaniRadić.USplitupričajudanarazgovorsanjim čovjek mora povesti najmanje dva stenografa i tri svjedoka...Izjutrakaže jedno,upodneneštodrugo, auvečeporiče sve...Ne, ne,nijeonprevarant, on jeuvijek iskren, samo štonikadane znani štotočnohoćeništoneće.StjepanjetipičnimentalitetvećineHrvata.

-Kakoto?-nasmejaseAleksandar.- Rekoh vam kad smo se prvi put sreli, Hrvati su uvijek

nezadovoljni.Uvijekneštotraže,alineznajuništonizašto...Nijevic,nego je istina, da su, jednom prilikom, najviši hrvatski predstavniciotišliuBeč,tražećidaihprimicaridamuonisaopštesvojezahtjeve.Carjeodgovoriodamu,precizno,upisanojformi,predočeštatraže,paće ih primiti. Prijema nije bilo, jer oni nisu mogli da formulišu štazahtjevaju... Upoznajte Hrvate, pa se onda dogovarajte sa njima. PoZagrebugalamedajeHrvatskasvedoDrineiZemunaidasu,satimprogramom,ušliuJugoslaviju.KadaimsekažedabiHrvati,utakvojHrvatskoj,biliubjedljivamanjina,onisezačudeizbune,paodgovoreda je,možda, Jugoslavija bolje rješenje.MaluHrvatsku neće, a velikaHrvatska je bajka. Takvi su, takvi smo, i po tome nalik Srbima.

Jugoslavija je, zavećinuSrba,prihvatljiva samokaoproširenaSrbija,iakosuionimanjinaunjoj.HrvatisunaličjeSrba.Dakako,možeserećii obrnuto. Previše smo slični, takoreći isti, a to je opasno. Najvećaomrazaizvireizmalihrazlika...

Naputovanje,kojećepotrajatiskoročetirisedmice,kraljAleksandarikraljicaMarija,sapratnjom,krenulisu,polovinomseptembra1925,izBeogradapremaSkoplju, obišliMakedoniju,Kosovo iMetohiju, CrnuGoru,Dalmaciju,negdašnjuVojnukrajinuuHrvatskoj,istigliuZagrebpočetkom oktobra. Strane novinare, diplomate i špijune, naročitoitalijanskeifrancuske,zanimalojekakoćeAleksandarbitidočekanunajsiromašnijim inajrovitijimprovincijamasvojedržave.Hoće limuprireditiprotestemakedonskiTurci,muslimani ibugarofili?KakoćegaprimitikosovskiArbanasi?HoćeligaCrnogorcipozdravitikaosvoggospodara, jesu li zaceljeneraneodbožičnepobune?Da li ćese,kadbude u Dalmaciji, kralj usuditi da se odmakne od obale i na ratnombrodu se otisne prema Musolinijevim razaračima, pripravnim daotvore vatru? I, konačno, hoće li Aleksandar preživeti to dugačko iopasnoputovanje?

„Svudakudaćeonproći,vrebaćegaatentatori”,pisaojelondonskiObserver. „Previše je onih koji žele da ubiju ovog kralja-ratnika, jerveruju da će, sa njegovom glavom, pasti i Aleksandrova kraljevina.Staljin, Musolini, Horti, bugarski Boris, zavetnici Velike Albanije,hrvatskisecesionisti,nostalgičanzabečkommonarhijom,čakimnogisrpski oficiri i ekstremni nacionalisti, među kojima je i kraljev bratĐorđe,držegananišanu,isamočekajuprilikudapovukuoroz,isučunožilihitnubombu.”

Znaoje,naravno,Aleksandardajenjegovaglavameta,alinijehteoda ikovididaga je strah. Imao je,okosebe,po triprstenabrojnog ineprimetnog obezbeđenja, a kao da ga niko nije čuvao. Naprasno,iznenada,uvojničkojuniformi,krenuobikaokupljenomnarodu,ušaou gomilu, rukovao se sa ljudima, pričao sa njima, pozirao foto-reporterima.Na granici saBugarskomuskočio je u rov svoje vojske,osmotrio bugarske rovove, hirovito iskoračio na kamenjar i, dugo,dugo,krozdurbin,neštopromatrao.SličnojepostupioinagranicisaAlbanijom. U Peći, u centru grada, učinilo mu se da ga jedna grupaArbanasastreljanimaloprijateljskimpogledima.Zaputiosekanjima,pozdravioihirukovaosesasvakimodnjih...

Kaoda se inatio sa smrću i tražiokuršumza sebe.Možda i zbogtoga što je, svuda, bio opijen najtoplijim dočekom, kojemu se nijenadao. Nigde nije bilo nijednog protesta, ružnog povika ili zvižduka.Vlast, sigurno, nije mogla da izrežira takvu spontanost. Pretvornaradost mogla je biti naređena lokalnim činovnicima, stranačkimodborima,žandarmima,poreznicima,begovima,raznimprofiterimaigulikožama, sveštenstvusvihkonfesija,aline i sirotinji, aona jebilanajbrojnija na svim dočecima. Obični, mali, siromašni i od vlastiprezreniiodbačeniljudi,ususretusakraljemkaodasutražilinaduzasebe,jerjenjimanadabilainajpotrebnija.

Jedan čovek iz Aleksandrovog obezbeđenja drhtao je od besa.Vladeta Milićević. „Žutokljunac”, kako su ga zvali stari obaveštajci,neskriveno i ljubomorni na tog mladića, kojeg su smatrali uljezom,možda i stranim agentom u jugoslovenskoj Službi bezbednosti. Popreporuci profesora Arčibalda Rajsa, kriminologa svetskog ugleda iratnog prijatelja kralja Aleksandra, Milićević je obaveštajni zanatizučavao u Parizu, Bernu i Londonu. Talentovan i ambiciozan, popovratkuuBeogradnijenaročitomariozaautoriteteiznadsebe.Brzoje postao glavni stručnjak za antiterorizam, a Službu bezbednosti,uprkos snažnim otporima, preuređivao u modernu i mobilnu tajnuvojsku, kako je govorio. „Naše oči i uši su doušnici u štabovimaneprijatelja“, bilo jenjegovonačelo.Hvatao se za glavuodočajanja istraha, nemoćno posmatrajući kako Aleksandar, po Makedoniji iKosovu, čika sudbinu. „Nema službe koja ovakve može da zaštiti”,gunđao je u sebi, žureći da se, kad bi Aleksandar ušaomeđu narod,nađe što bliže njemu.Kad je kraljeva kolona krenula ka Crnoj Gori, imalozastalanaplaniniČakoru,dasekraljikraljicafotografišu,VladetaMilićevićnijemogaodaseuzdrži.

- Vi morate da poštujete protokol - naredbodavno se obratioAleksandru.-Kralj,pogotovukralj,nemapravonasamovolju.

- Mladi čoveče, o kakvoj samovolji govoriš - iznenadio seAleksandar.

-Zaboravitegrljenja,rukovanja, junačenjanagranici.Štasmete,aštanesmete,pišeuprogramu.

-Tisi,znači,mojanđeočuvar?-VladetaMilićević,šefodsekazaantiterorizam,Vaševeličanstvo.-A,tisitaj.Čuosamzatebe-ponudigacigaretom.-Hvala,nepušimnadužnosti,Vaševeličanstvo.-Inače,pušiš,kadnisinadužnosti-osmehnuseAleksandar.

-Nadužnostisamsvakogtrena,dokbrinemoVašojbezbednosti.-Nebrinešotomesamoti,imaihjošmnogo.-Svakodgovaraza sebe...Ovajproplanaknijepodesanzaodmor.

Idealnastemetazasnajperistu.-Milićeviću,nikouCrnojGoriinepomišljadaminanesenekozlo.-NedavnosambiouRimu.OniplaćajubanduMajaVujovića.-Kojetaj?-Vođajednegrupeodmetnika,grupekomita.Uobračunusanašom

policijomnedavno je ubijen, ali njegova banda nije razbijena. Premamojimsaznanjima,neštoopasnopripremajukadbudeteuNikšiću.

-Jasam,Milićeviću,pomilovaosveodmetnikeuCrnojGori.Nekiodnjihprimljenisuiunašuvojskuipoliciju.

-Pomilovali steonekojinisuokrvavili ruke, auovojVujovićevojbandi svi su okorele ubice. Ubijaju mahom civile, i pravoslavne imuslimane.UbijajuipoHercegovini.

-Sandro,molimtedapoštuješupozorenjagospodinaMilićevića-rečekraljica.

-Neupozorenja,negonaređenja-okuražiseMilićević.-Mnogosidrzakihrabar.Volimtakveljude,alibićepomome,ane

potvome.Nikoodmene,umojojCrnojGori,nećepravitikukavicukojaseplašisvognaroda...

GotovodainemavarošiivarošiceuCrnojGorikojusuzaobišlikraljikraljica. Ona je bila u crnogorskoj narodnoj nošnji, a on u ratničkojuniformi.ŠapkusarazbojištaVelikogrataskinuojesamonaCetinjuiglavuprekriokapomkojujenosionjegovdeda,kraljNikola.NaCetinjuje spavaou kući u kojoj se rodio. Valentina, supruga LukeMesečine,zapisalajedajenjojkraljicaMarijapričalada,tenoći,urodnojsvojojkući,Aleksandarnijeniokasklopio.Samojepušioihodao.Negde,predzoru,rekaojesupruzi:„Minjon,sutraidemnaLovćen,kodNjegoša,ajasamo razmišljamođeduNikoli i obakiMileni.Tražimopravdanjeudržavnim razlozima i potrebama. Posle rata sam ga video. Sada, saCetinja,opravdanjenevidim.Ogrešiosamseonjihdvoje.“

Sutradan, oko podneva, na trgu ispred nekadašnjeg dvora svoga„đeda“kraljaNikole,načijem jekriluodrastao,dužeodsatvremenadelio je zlatnaodličjanajuglednijimCrnogorcima, a starim ratnicimapozlaćene sablje i kubure. Zatim se, u tišini, kao da je u manastiru,obrationarodu.

-ŠtajemeniCrnaGora,Crnogorci?-upitaoje.I,odmah,odgovorionatopitanje:-MenijeCrnaGoramajčinomlijeko!

Luka Mesečina piše da je rekao još nešto, ali se od urnebesnihpokliča iprolomaoduševljenjaništanije čulo.Krenulo je crnogorskokolo na trgu, odjekivale su pesme. U tom kolu, poskakujući na svojnačin, bio je i PavleRadić, sinovacStjepanaRadića.Naglavi je imaocrnogorskukapu,sajednomrečju,naćiriliciizvezenoj.Njegoš.

Na vrhu Lovćena osveštana je kapela u kojoj je, po svojoj želji,Njegoš sahranjen. Austrijanci su, šesnaeste, kapelu srušili, a moštivladike crnogorskog i velikog pesnika oskrnavili. Kralj Aleksandar jeplatio obnavljanje grobne kapele svog slavnog pretka. Samo što jepočelo opelo, neko iz naroda glasno je uzviknuo: „Na krovu smootadžbine,nakoljenaVaševeličanstvo!

Kraljjekleknuo.Zanjimikraljica.Zanjimasvi.

- Braćo naša najrođenija, neka su blagoslovene majke koje su vasrodile!

Ovim rečima dobrodošlice, dr Josip Smodlaka dočekao je, unovembru osamnaeste, ulazak srpske pešadije u Split. FudbaleriHajduka i više od dvadeset hiljada Splićana klicali su: „Jugoslavija,Jugoslavija.”Italijanskavojska,kojajevećbilazauzelaZadar,zastalajepredSplitom.Generalisujavljalisvojojkomandi:„StigliSrbi,nesmemodalje.“

Ovoga septembarskog dana, dvadeset i pete, a toplo je i vedro uSplitu, grad se izlio na ulice, da pozdravi dolazak kralja Jugoslavije.Musolinijevi reporteri i agenti su šokirani. Oduševljenje je isto kao iosamnaeste.NesamouSplitunego iu čitavojDalmaciji.NaKorčuli,Hvaru i Visu, jadranskim ostrvima koja su trn u oku imperijalnihambicijarimskihfašista,svimeštanisu,euforično,klicaliAleksandruiJugoslaviji.

Na morskoj pučini, u daljini, ratni su brodovi Italije. Pucnji iztopova, koji gađaju u nebo, da zaplaše Aleksandra, dobro se čuju. USplitu više nema srpske vojske. Na rivi postrojeni mornari VojskeKraljevineJugoslavije.Plaveuniforme,svetlucajucevioružja.

-Pomoz’Bog, junaci! -pozdravi ihnjihovvrhovnikomandant.Nanjemujebelauniformaadmirala.

-Bogtipomogao!-horskiuzvratišemornari.Aleksandarpriđedržavnojzastaviipoljubije.Ustavumirno,ioni

mornari ipratnjakraljevainarodnasplitskojrivi,slušajuhimnu.Trihimne u jednoj; Bože pravde, Lijepa naša domovino, Naprej, zastaveslave.

Aleksandar ušeta među mornare. Rukuje se sa njima, a oniraportiraju kako se zovu i odakle su.Marjan Šimić iz Cavtata,MilanJurjević izŠibenika, JožeDrnovšek izMaribora,StipeSmoje izSplita,Lazar Mitrović iz Niša, Mehmed Serdar iz Mostara, Hans Bauer izNovogSada,IlijaBabićizBeograda,IvanMarčinkoizŠibenika...

-Kojezapovednikkrstarice?-upitaAleksandar.-Naslužbi,Vaševeličanstvo.KontraadmiralJureŠimić.-Naredite paljbu iz brzometnih topova.Da čujeMusolinimuziku

jugoslovenskeDalmacije!

Ludnica

Prema zapisu Luke Mesečine, turneja po Makedoniji, Crnoj Gori,DalmacijiiHrvatskoj„kaodajeopjanilaAleksandra”.Verovaojedasuse unutrašnje bure u državi smirile. Verovao je da su one stotinehiljadaljudi,kojisugasvudaoduševljenopozdravljali,najtvrđabranaapostolimamržnji ipodela,anjihjenajvišebilomeđusveštenstvom,političarima i njihovim strankama. Ma koliko da je bio sumnjičavprema Stjepanu Radiću, činilomu se, i to ga je radovalo, da je vođaHrvata,napokon,u zaboravpreselio svojprogramsecesijeHrvatske.LičnojeušaouVladuidobioželjeniresorministraprosvete.Polažućiministarsku zakletvu, odrecitovao je i svoju pesmu posvećenuAleksandru. Kralju viteškog oka, svjetioniče sa Istoka, koji spoji dvabrata, Srbina i Hrvata. Na Oplencu je kleknuo kraj grobovaAleksandrovihpredaka.PosetiojeikomandantaGarde,generalaPetraŽivkovića,otišao idoČačka,da izrazi svojepoštovanjevojvodiStepiStepanoviću.SavezsaRadikalnomstrankomNikolePašićanazivaoje„povijesnimzagrljajemSrbaiHrvata”.VrataDvorabilasumu,širom,otvorena.Naviđenjesakraljem,dolazio jekada jehteo, ibeznajave.Omađijao je Aleksandra. Poveravao je Radiću svoje planove. Da iZagreb,bartrimesecaugodini,budedržavnaprestonica.DaStjepanRadić postane predsednik Vlade. Da se država preuredi u federacijupokrajina,kojebiimalegeografskaanenacionalnaimena.TražiojeodRadića i savete kako da se prekine neprijateljstvo sa Italijom.Neoprezno,pokazaomujeijednu,tajnu,porukuodMusolinija:JasamzasavezništvosaSrbima,alineisaHrvatima.

Ujanuarudvadesetišeste,„dokjeAleksandarjošbionadevetomnebusvogushićenjaharmonijomuzemlji”,LukaMesečinajedošaouDvorsajošjednimčovekom.Upožutelojsvescinemanjegovogimena.Precrtanoje,itotakodaje,natomemestu,hartijapocepana.Tajčovekbio je agent Službe bezbednosti. Nije isključeno da je to bio Vladeta

Milićević.- Obavezan sam da Vaše veličanstvo upozorim na opasnost od

StjepanaRadićaiSvetozaraPribićevića-iznenadiojeAleksandra.-Tisiekspertzaterorizam,anezapolitičkapitanja,gospodine...-

Imeiliprezime„gospodina”kojejekraljizgovoriotakođejepoderano.-Postojiipolitičkiterorizam,Vaševeličanstvo.-Političkiterorizam?- Upravo tako. Dok je boravio u Moskvi, Radić je imao susrete i

poverljive razgovore sa Trockim, Zinovjevim... za njih dvojicu jeutvrđeno. Imamo dokaze da je na njegov tajni račun u Beču, prekoMustafeGolubića,uplaćenopethiljadadolara.

-Zašto?DabisevratiouZagreb,ibiouhapšen?Idabi,uzatvoru,odlučiodaizdaiMoskvu,iPeštu,isebe?

- Jedannašdoušnik tvrdida je tajRadićevpreokretdogovorenuMoskvi.Onjeboljševičkitrojanskikonj.Njegovzadatakjedaseuvučeudržavniporedakidaudari,iznutra,kadamubudenaređenodaudari.

-Imašlipouzdanijedokaze?- Moskva je u svoju zaveru uvukla i Svetozara Pribićevića. I na

njegovbečkiračunstiglesupareKominterne.Imamokopijeuplatnica.- Odnos Radića i Pribićevića je neprijateljski... Svetozar je, kao

ministarpolicije,naredioRadićevohapšenjeponjegovompovratkuizMoskve. Svetozar je lider Srba u Hrvatskoj, najvatreniji pobornikmonarhije i unitarnog jugoslovenstva. On je i žestoki protivnikkomunista...Nemojdamiprodaješbajke,mladiću.JošmisamoreciidajeNikolaPašić u toj zaveri, u tompolitičkom terorizmu, kakokažeš.Pašić, a ne ni Trocki ni Zinovjev, ubedio je Radića, u zatvoru, da sepokajeipromenisvojupolitiku.

-Tojetačno.Alionsenijepokajaonipromenio.Radićseulukavio,dabiseuvukaouvlastiodatle,izvlasti,podržavaoPribićevića,čimonkreneunapadnaVaševeličanstvo.

- Svetozar Pribićević da zaokrene protiv Jugoslavije?! Nemam nivremenanivoljedaslušamtakvegluposti.

- Nisu gluposti, Vaše veličanstvo - rekao je LukaMesečina. - Biosam, nedavno, u Zagrebu. Nekoliko puta razgovarao sam saPribićevićem.Tovišenijeonaj Svetozar.Ogorčen je zbog toga što jeizbačen izVlade.Kivan jenavas,mislidaste izdali injega injegovustranku.OnuhapsiRadića,aviRadićazaministra,anjega,Svetozara,najurite u Zagreb, da mu se rugaju... Po ceo dan je u jednojposlastičarnici,opremljenojustiluLujaXV.Neodvajaseodpudrijerei

ogledalceta, nosi ih u džepu.Doteruje frizuru, namešta kravatu, kupiznojsalica...Mnogopsujeimnogoseznoji.Psujesrbijanskeprimitivcei vas. Novinari ga opsedaju, uživa u tome. Priča, otvoreno, da jepogrešioosamnaeste ida je, osamnaeste, StjepanRadićbioupravu.Meni je rekao, i ja ću to da objavim: „Hrvatski delegati otišli su uBeograd,napoklonjenjeAleksandru,kaoguskeumaglu.“Rekaomijejoš nešto. „Srbi u Hrvatskoj će radije biti pravoslavni Hrvati negoSrbijanci.”Doslovcejetakorekao,alitonećudaobjavim.

-ImamoiPribićevićevefotografijesanekimJosipomBrozom-rečeekspertzaterorizam.-TajBrozjekomunističkiilegalac.

-Zbunjensam...Tojesveštomogudakažem-rekaojeAleksandar.- A ko ne bi bio zbunjen, osmehnuo se LukaMesečina. - Stjepan

RadićsadaigrauloguSvetozaraPribićevića,lideraSrbauHrvatskoj,aSvetozarPribićevićigraroluvođeHrvata.

Lijepovrijemenajavljujenevrijeme,asvakaradostpreokreneseutuguilinesreću,govorilaje,itoAleksandarpamti,njegovabaka,crnogorskakraljicaMilena.Igovorilajedanesreće,ionenajmanje,postajunajveće.Onesukaogrudvasnijega,kadsezakotrljanizbrdo.

Tihbakinihrećisetiosekadje,početkomapriladvadeset išeste,Nikola Pašić, predsednik koalicione vlade sa Stjepanom Radićem,podneoostavku.Nastarcaodosamdesetgodina,kojijebiodržavnainacionalnasrpska ikona,udarili suSrbi,aneniHrvatiniSlovencinimuslimani.Paojezbogkorupcije,profiterstvaikriminalnogbogaćenjasvog sina Radomira. Demokratska stranka, iz Srbije, i SamostalnademokratskastrankaSrbaizHrvatske,predvodilesunapad.„LjubomirDavidović i Svetozar Pribićević odsekli su glavu Nikoli Pašiću i,pilatovski, za glavoseču označili Aleksandra”, zapisao je LukaMesečina.Kraljbi,verovatno,lakoporekaoteglasine,zaštitiobisvogdecenijamaglavnogsaveznikauratnimiporatnimbitkama,alimujePašićevastrankavezalaruke.Uodbranusvog„vođeiboga”,radikalisukrenuli bučnom kampanjom da se, u svim varošima i opštinama, ukojima je Radikalna stranka na vlasti, živom Nikoli Pašiću podižuspomenici,aglavneuliceponesunjegovoime.Aleksandarjećutao.Nitijetu,suludu,akcijupodupirao,niti jojserugao.Abiojeogorčen.Svešto je mogao da učini bilo je da premijerski mandat poveri NikoliUzunoviću, Pašićevom nasledniku u stranci, i da pokuša da sačuvakoaliciju sa StjepanomRadićem.Nijeuspeodaodrži srpsko-hrvatski

savez.RadićjenapustioVladu,aPašićjeRadićevpovratakuslovljavaosvojim povratkom. Početkom decembra uputio se u Dvor i zatražiopremijerskimandatodkralja.

-Ti,Nikola,hoćešvišeodtoga.Hoćešdabudeškalifumestokalifa,kraljumestokralja-odgovoriojeAleksandar.

-Štarekoste,Veličanstvo?-ISrbijaijasmotizahvalni,alićešdobitispomenikesebitekkad

umreš.-Tonijebilamojainicijativa.-Mogaosiimoraodajepresečeš,datetvojinesramote.Imogaosi,

moraosi,daobuzdašizauzdašbahatostikoristoljubljesvogsina.Nisismeo...

-Štatonisamsmeo?Štasamtomogao,anisamhteo?-Mogaosidaganaterašdaionodeurat,dasinbudesaocemdok

smoodstupaliprekoAlbanije,anedaseskloniuPariz.Mojotacnijeizrata sklanjao svoje sinove... I mogao si, morao si, kad si već daoostavku,daostanešpriostavci,aneidaStipuRadićaterašizVlade.

-ČujemlijadobroštamigovoriVaševeličanstvo?-Veomadobro.Luka Mesečina piše da Aleksandrov razgovor sa Pašićem nije

sniman,nitijebilostenografa.Kraljmuje,očito,sveispričao,iakotoMesečinanekaže.

Pašićjeusvojukućuušaopogrbljenidrhteći.Strovalioseufoteljuisnažnohuknuo.

-Nikola,štatije,jesilidobro?-prišlamujesuprugaĐurđina.-OnajCrnogorac-odgovorioje.-KojiCrnogorac?Štatogovoriš?Izgubio jesvest.Supruga jesve ispričala lekarima,doksunjenom

mužuukazivalipomoć.Doživeojemoždaniudar,desnarukainogabilesu mu oduzete. Nije pomoglo ni ispuštanje krvi iz vene. Izjutra jepreminuo.

OdlazakNikolePašićapogodiojeAleksandramnogovišenegoštojeonto,javno,pokazivao.Tajmaestropolitičkogmešetarenjajestemutioizavađao,ali jeibistrioimirio.Uvekje,ujednojruci,držaošibicu,dapotpaljujevatre,audrugojkofusavodom.Njeganikonijevoleo,alisuga svi poštovali i dodvoravali mu se, što iz straha što iz interesa.Pašićevom smrću politički sukobi i rivalstva poprimili su razmere

požara, a vatrogasca više nije bilo. U ringu međusobnih obračunaprednjačilisulideristranakaizpredratneKraljevineSrbije.Nastavljalisuizaoštravalisvojestareobračune.DemokratskastrankaLjubomiraDavidovićaiRadikalnastrankaPašićevognaslednikaNikoleUzunovićakaodasuoslepeleodsvojihmeđusobica,pasutražilesaveznikeitamogde su rasulo države i njen slom proglašavani za „vrhovni cilj“.DavidovićnamigujeStjepanuRadićudaje,injemu,republikabližaodmonarhije. Uzunović uverava Radića da je, još osamnaeste, napregovorima u Ženevi, Nikola Pašić podržavao projekat o federalnojdržavi. Jovan Jovanović Pižon, ratni poslanik Kraljevine Srbije uLondonu,osnivaSavezzemljoradnikaiskrećeulevo, ionkaStjepanuRadiću.Povrhsvega,stranačkiraskolislabeiradikaleidemokrate.„Uosinjaku slepih domanovićevskih vođa, dirigentska palica NikolePašićadospelajeurukeStjepanaRadića”,napisaojeusvomuvodniku,udnevnikuJugoslavija,LukaMesečina.

VođaHrvatadirigujeposvome.OdlazikodAleksandrai,uzlaskanjekralju,kažemu:

- Iz odanosti prema vama i Vašem veličanstvu, kao i zbog tvrdevjereu jugoslavenskudržavu,moja strankaćeućiu radikalskuvladugospodina Uzunovića. Stranački i nacionalni interes podređujembratskojsloziHrvatasaSrbima.

-Hvalavam,znaćudatocenim.- U parlamentu neki govore o potrebi promjene Ustava, da naša

monarhija bude kao engleska. Da, značajno, ograničimo ovlaštenjaKrune.Nezamjeriteštoovospominjem.

- Zašto bih zamerio? I ja sam za englesku monarhiju, ali i zaengleskestranke.Miihnemamo,gospodineRadiću.

RazgovornijevođenuDvoru,negouSlamnatojkući,naDedinju.Taprizemnazgrada,trapezastogoblika,sakrovomprekrivenimslamomitrskom, podignuta je na prostranom dvorskom imanju, na rubudedinjskogbrega.Unjoj,utišini,Aleksandarseradoodmarao,unjojje,često,inoćivao.IzSlamnatekuće,kojagajepodsećalainaTopoluinaCetinje, nadgledao je gradnju novog dvora i crkve pored njega. Togadecembarskog dana dvadeset i šeste, po snegu koji je provejavao,odveojeStjepanaRadićadogradilišta.Izgradnjadvorabilajeprikraju.PopričanjuarhitektePavića,kojiihjepratio,krupangavrandoleteojeodnekud,kljunomzagrizaoRadićevšešir,munjevitomugaskinuosaglave i, krešteći, sa šeširom, kao plenom, odleteo... Nepunih mesecdana kasnije, ne zbog incidenta sa gavranom, Radićeva stranka

raskinulajesavezsaradikalima.Vladajepala,alinovihizboranijebilo.Slovenačka ljudska stranka Antona Korošeca obezbeđuje novuskupštinskuvećinu.ObestrankeizHrvatske,iRadićevaiPribićevićeva,prešlesuuopoziciju.

- Vaše veličanstvo, uz najdublje poštovanje prema vama, bio samprisiljen... - telefonirao je Radić Aleksandru, ali ga je on, grubo,prekinuo.

-Ovadržava,gospodineRadiću,nijevašaprivatnaknjižara.Dođitekodmenekadatoshvatite.

Kraljev odgovor čuo je i dr Mehmed Spaho, vođa Jugoslovenskemuslimanskeorganizacije.Bio je saAleksandrom.Kralj ga je primaočesto i, uvek, pa i kada su se sporili, sa naglašenim poštovanjem.Obrazovan, ali oprezanna recima, klonio senaglih odluka i procena.RođeniSarajlija,petgodinastarijiodAleksandra,doktoriraojepravouBeču i bio najveći poznavalac šerijata. Nije poticao iz begovskeporodice.Otacnjegov,Hasan-efendijaSpaho,počeo jekaosarajevskikazandžija, da bi postao šerijatski kadija u Jajcu, potom i u Sofiji,Damasku i Kairu. Od oca kadije, više nego od bečkih profesora,MehmedSpaho jeučiooBosni,onesrećnojdeteliničetirivere, istogjezika i teške sudbine. Stvaranje jedinstvene države osamnaesteMehmedSpahojerazumeoikao„proviđenje”.Ubrzo,ikaoogorčenje.Ne zbog ujedinjenja, nego zbog „beogradskih i zagrebačkih makazaiznad Bosne i Hercegovine”, planova da se ta Jugoslavija, usredJugoslavije, podeli i ubije. Prihvatao je razne ministarske resore unovojdržaviibivao,činilomuse,nekakoodbačen.Njegovaupozorenjada se, u Bosni, više nego u Srbiji ili Hrvatskoj, brani ili ruši državaJugoslovena,malokoježeleodačuje.

- Država kao privatna knjižara, kao alajbegova slama. Upamtićuovo,Vaševeličanstvo.

- Partizanština. Na sve strane partizanština, gospodine Spaho.Kolikojepartija,tolikojeinjihovihdržavicaikasa,kaodanemaniovedržave ni naroda u njoj. Seljaci gladni, ratni invalidi prose, bolnicenemamo, škole nemamo. Novac od stranih zajmova zaleđen, rastukamate,aparlamenturasulu,neusvajazakoneokreditimazaseljake,o agrarnoj reformi, o pomoći sirotinji, o nabavci naoružanja. Partijepodmirujusamosvojebisage,upošljavajusamosvojeljude,padavladaza vladom... sedam vlada za poslednje dve godine. Siromaštvo i

lopovluknasvestrane,apartijepodstičunacionalneireligijskekavge.- Sve je to u Bosni najtragičnije. Turska je zavodila nekakav red,

Austrija takođe. Sada nema ni reda ni zakona. Grabi šta ko stigne.Fukaraogrnenacionalnu i vjerskukabanicu,pamuti, zavada i vlada.Muslimaniživeustrahu.Neznamoštaćemonikudćemo.VisteSrbi,naređuju nam. Niste Srbi nego Hrvati, naređuju nam. A mi smomi,ništadrugo,Vaševeličanstvo...KadzagovaramautonomijuzaBosnu,ne zagovaram nikakvu Tursku u Bosni, nego Jugoslaviju, samoJugoslaviju.

- Imaće Bosna sve što joj pripada. Promenićemo Ustav. Mnogeproblemeizazivainazivovedržave.Onamorabitidržavasvihljudiunjoj,svihnarodaivera,anesamoSrba,HrvataiSlovenaca.

-DržavaJugoslovena,Vaševeličanstvo.-Upravotako.Ihvalavamnapodršci.JugoslavijaiJugosloveniideal

suzakojićuidapoginem.-NedaodragiAlahdavas ikakvozlosustigne...Slobodansamda

vasneštoupitam,daprovjerim.-Štato?- Da li vas je Kemal-pašamolio da i vi, kao što je on u Turskoj,

muslimanima ukinete šerijat, da zabranite nošenje dimija, feredža,fesova?

-Spomenuoje,ujednompismu,neštoslično.- I vi ste odbili. Muslimani to neće zaboraviti. U vojsci imamo

odvojenekazane,BajramiRamazansepraznujukaoiUskrsiBožić.-Takoje i takoćebiti... Inače,kaoštoznate,Kemal-paša i jasmo

prijatelji.Umnogočemuonmijeuzor.StvaranovuTursku.Ami,štaradimo?Izbori,izbori,izbori...isvejegoreposlesvakihizbora.

Niko ni naslutiti nije mogao da će vanredni parlamentarni izbori, useptembru dvadeset i sedme, biti poslednji izbori u Kraljevini Srba,Hrvata i Slovenaca. Vladine stranke osvojile su dvotrećinsku većinu.Aleksandarpremijerskimandatdodeljujenovomvođiradikala,biologuVeljiVukićeviću. Zanjegov izborglasaju iDavidovićevedemokrate, islovenački klerikalci i bosanski muslimani. Stjepan Radić i SvetozarPribićevićulazeuparlamentkao slabaopozicija.Kralj je odahnuo.Udvor,kodnjega,dolazevodećiprofesorisaBeogradskog,ZagrebačkogiLjubljanskoguniverziteta.Savetujese,sanjima,okorenitimustavnimreformama. Napokon, ima vremena i za suprugu. U odmakloj je

trudnoći.-Štamisliš,Minjon,dase,privremeno,preselišuZagreb?-Zašto,Sandro?-DaseporodišuZagrebu.AsledećedetedarodišuLjubljani.-AčetvrtonaCetinju,petouSarajevu,šestouSkoplju-zasmejala

sekraljica.-ŠestouSplitu...ZaljubiosamseuDalmatinceiDalmaciju.-Rodićusina,Sandro.Osećamto,znam.-Budelisin,bićeTomislav.DobićeimepokraljuHrvata.-Arodimlitikćerku,kojećešimenjojdadaš?-Zorka,pomojojmajci.-Akoželiš,porodićuseuZagrebu.-Ne,ne, zaboravi.Bilobimnogo rizično.Menebiubili, kadbi se

tebitamoneštostrašnodesilo.-Neplašimse,Sandro.-Znam.Jaseplašim.Mnogimasammeta,alitebeidecumoramda

sačuvam...

Hrvatska seljačka stranka i Samostalna demokratska stranka Srba izHrvatske obnovile su svoje prijateljstvo i udružile se u Seljačkodemokratsku koaliciju. Hrvatsko-srpsku koaliciju, kako su govorilenjene vođe. Stjepan Radić i Svetozar Pribićević ponovo su jahalizajedno. Obojica publicisti i harizmatični govornici, a međusobnoveomabliski,izazvalisu,početkomveka,besiuBečuiuPešti,kadasuuspeli nešto do tada nemoguće: da, u Zagrebu, proglase „ujedinjenjehrvatske i srpske omladine”, zagledane u „slovenski istok i jug“, presvega u Srbiju i Crnu Goru. Jeres jugoslovenstva i razvoda saAustrougarskom monarhijom zadobijala je mnoge pristalice međuHrvatimaiSrbima,širilasepoputzaraze.MržnjapremaSrbima,kojuje,uzpodrškuiBečaiPešte,raspirivaoAnteStarčević,sudarilasesanarastajućim otporom Hrvatsko-srpske koalicije, koja pobeđuje naizborima zaHrvatski sabor i obaramađaronsku upravu banaKuenaHedervarija. Stjepan Radić i Svetozar Pribićević postaju „zastavebudućnosti”. A kada je budućnost došla, njih dvojica su se razišli.PribićevićjebiozabezuslovnoujedinjenjesaSrbijomiCrnomGorom,pod krunom Karađorđevića, a Radić za uniju dve države, istočne izapadne. Ta zapadna država trebalo je da bude tek stvorena naprostoru od Alpa do Drine, sa parlamentom i vladom u Zagrebu.

Pobedio je program Svetozara Pribićevića. Iznenada, uoči desetegodišnjice unitarnog Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, Radić iPribićevićzakopavajuratnesekireiobnavljajuzagrljajizmladosti.

-DanasseKraljevinaSrba,HrvataiSlovenacarascijepilanaDriniiDunavu - uzviknuo je vođa Srba u Hrvatskoj, poljubivši se, prednarodominovinarima,savođomHrvata.

„Upamtimo dobro deseti januar dvadeset i sedme, dan kada sezakotrljalatragedija”napisaojeLukaMesečina.„StvorenajeHrvatsko-srpska koalicija protiv Srbije i Srba, a za ovu dvojicu avanturista, zaStjepanaRadića iSvetozaraPribićevića,kraljAleksandar jebanKuenHedervari iz njihovemladosti i jednog umrlog vremena. Za nesrećukojadolazineokrivljujmoRadića.SvojsanohrvatskojdržavidoDrineiZemunaonnikadanijekrio,alijeuvekgovorioidasanjauludo,svedokje Srbima u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji i Bosni Beograd bliži odZagreba. Radić je dobio krila, dobio je Pribićevića, i mi, svi skupa,letimokaambisu.”

NamrštioseAleksandarkadjepročitaotajuvodnik.Krenuojeikatelefonu,dakažeMesečinidaje ljutnanjega.Damusepriviđajubelimiševi.DabesgovoriizSvetozaraPribićevića,anenjegovavolja.Setiose, iznenada, onog razgovora o političkom terorizmu i odustao odtelefonskogpoziva.

Kao omađijan, Svetozar Pribićević promovisao je sebe u „vođuprečana”.UvođuSrbauVojvodini,uBosni,uHercegovini,uDalmacijiiHrvatskoj,upokrajinamakojenikadanisubileu sastavuni SrbijeniCrneGore.

-SrbiprečaninisuniSrbijanciniCrnogorci,njihjepovijestuputilanazajedničkusudbinusaostalomjugoslavenskombraćom,prijesvegasa Hrvatima - grmeo je on na mitingu Hrvatsko-srpske koalicije uZagrebu.-OvojdržavipotrebanjezajedničkifrontciviliziranogsvijetaprotivvarvaraizBeograda.Protivvarvarakojimajesmrtmolitvenik.Neće civilizirani svijet više da sluša njihovo hvalisanje Cerom,Kolubarom, Kajmakčalanom i Solunskim frontom. Neka kraljAleksandar kaže koliko košta ta prolivena srpska krv, pa da im jeplatimo,idaućute!

Na uzavrelom beogradskom trgu, kod Spomenika knezu Mihailu,demonstranti zahtevaju hapšenje Svetozara Pribićevića i zabranunjegove stranke. Jedan mladić penje se uz stepenice postamenta i,privremeno,stišavabesokupljenih.

- Ja sam pjesnik Dobrosav Jevđević, Srbin iz Bosne, nekadašnji

atentator iz družine Bogdana Žerajića i Gavrila Principa. Ja samjugoslovenski nacionalista. Ja sam u partiji gospodina Pribićevića...Kakvohapšenje,štatobulaznite?Svetozarkazujeistinu.Dostapričaoratnimzaslugama i ratnimžrtvama,rat jedavnozavršen.Nerušise,negosebrani,državaJugoslovenaprogramomSvetozaraPribićevića...

Govornjegovprekinulisuprotestniuzviciigrupicamladićakojajekrenulaka Jevđeviću.Žandarmi suga jedva spasili odpremlaćivanja,moždaiodlinčovanja...

Kraljjedobiosina.DaomujeimeTomislav.Nasvečaniprijemudvorupozvaojelideresvihpolitičkihstranaka.JedinojezaobišaoSvetozaraPribićevića.Kadsusegostirazišli,saStjepanomRadićemodvezaosedoSlamnatekuće.

-Štajeovo,Stipe?Molimvas,buditeiskreni.-Neuzrujavajtese,Vaševeličanstvo.Znate,kaoija,Svetozara.Luđi

muibržijezikodpameti.-Vi,dakle,nepodržavatenjegoveizjave?-Nekenjegove izjavepodržavam,anekeodbacujem...Podržavam

savezHrvataiSrbaprečana...- Ne postoje Srbi prečani. Svi Srbi u ovoj državi su Srbi i

Jugosloveni.Tomoratedaznate.-Dakako,dakako,upravuste.Mislimsamonaizvjesnepovijesnei

kulturološke razlike izmeđuSrba, i ne samoSrba, koji su vijekovimaživjeliujednoj,ipak,civiliziranojcarevini,iSrbakaoisvihostalih,kojisustoljećimabilisužnjiOtomanskeimperije...Primjerice,naKosovu,uJanjevu, dostaje Hrvata. Mentalitetski, oni su bliži Arbanasima,TurcimaiSrbimanegoDalmatincimailiZagorcima.

-GovoriteistokaoiPribićević,samouljudnijeiuvijenije.Lukavijisteimudrijiodnjega.

- Nemojte tako, Vaše veličanstvo. Ja svoju srpsku braću, niti upijanstvu,nebihnazvaovarvarima.NitibihvrijeđaoratnežrtveSrbije.

-Ondatoisaopštite.OgraditeseodtihPribićevićevihizjava.-Rado,vrlorado,alinemogu.-Zašto?-KoalicionimsporazumomSvetozarijasmoseobavezalidajedan

drugogapodržavamousvemu.Daseslažemoikadseneslažemo.-JestelitokazaliiStepi?-KomStepi?

-VojvodiStepi.- A, da, lanjske godine, lanjske ili preklanjske, posjetio sam ga u

Čačku...Impresivnaličnost.-Aprenekidan?-Nismosesreli.-Iporukesukaosusret.Štastemuponudili?-PoručiosamvojvodidasmoPribićevićijazajednuvanstranačku

vladu i da bismo, veoma rado, prihvatili da tu vladu vodi vojvodaStepa...ZartonijedokaznašeodanostiiVašemveličanstvuidržavi?

-NebihdaStepuivojskupetljamupolitiku.Onto,siguransam,ineželi.Starje,uostalom...Zaštosenevratitekoalicijisaradikalima?Dalibisteprihvatilidabudetepremijer?

-Dabudempremijer?Činitemiizuzetnučast,Vaševeličanstvo.-BezPribićevićauvladi.Odvežiteseodnjega.-Nemogu.Jamorampoštivatinašsavez...Osimtoga,iSvetozarija

bližismosrbijanskimdemokratamanegoradikalima.Bilobi,svakako,drukčijedajePašićživ...

Od ranog proleća dvadeset i osme Skupština je, sve više, ličila nakrčmu, a država na ludnicu. Poslanici radikala i Hrvatsko-srpskekoalicije Stjepana Radića i Svetozara Pribićevića takmičili su se upsovkama i uvredama. „Ni na vašarima nema ovakvog prostakluka”,pisaojeLukaMesečina,citirajućistenografskebeleškeizparlamenta.

-PremijerVukićevićjeprostačkasrbijanskapijandurailopovčina.- Sačuvaj nas, Bože, kuge, gladi i Hrvata, piše na jednoj

protestantskojcrkviuNemačkoj.-Sačuvajnas,Bože,srbijanskihsolunaca,žandarmailopuža.- Jebali vas bečki ćesar i rimski papa, vi ste krpelji na telu ove

države.-Čuk,čuk,Čukarice,čuknemtiganani,kadasrpskuprosvjetuvode

muslimani.-Ovosmomiivi,sojuzločinački.MismonaovimvešalimauMačvi,

avisteonikojisunasvešali.-Aovostesamovi,vašioficiri...evo,pogledajtefotografiju,bacaju

svogkralja ikraljicu sa terasedvorauBeogradu...Apogledajte sebe,svojeoficire,kakosabljama,naulici,sijekutijelakraljasvogAleksandraikraljiceDrage.

-Ti,debelijarče,imašvišesalanastomakunegomozgauglavi.

- Pop Korošec, još i katolik i Slovenac, ministar za srbijanskežandarmeiubojice.

- Srbine, razbojniče i marvo, prokleto ti sjeme i pleme... ovo stepisaličetrnaesteuvašimkatoličkimnovinama,ovomisliteigovoriteidanas.

Trajalojetosedmicama.IakojeVladaimaladvotrećinskupodršku,njenizakonskipredložibilisuzaleđeni.Poslanicisuutonuliupsovke,uvrede i klevetanja, a glasali, jedino, o povredama Poslovnika ikaznamazagovornikekojisu,utojkaljuzi,bivalinajprljaviji.Potomesu prednjačili radikal Puniša Račić i advokat Ante Pavelić, zastupnikRadićeve i Pribićevićeve koalicije. Sredinom maja novčana kaznaizrečenajeiStjepanuRadiću.

- U ime demokracije i uzvišenog načela slobode, odlučnoprotestiramoprotivtiranskeodlukekraljaAleksandradasvogrođenogbrata,princaĐorđa,strpauludnicu,uToponicu,kodNiša-rekaojeon.-NijeprincĐorđezaludnicu,negojezaludnicuonajkojijesvogbratastrpaouludnicu!

Pročitavši tu izjavu u novinama, Aleksandar je Radiću poslao,pisanu,zamolnicudadođeudvor.Razgovoru,kojićebitiiobjavljenudnevnikuJugoslavija,prisustvovaojeiLukaMesečina.

-Sedite,gospodineRadiću.Nemapotrebezatimnaklonima.Zvaosamvasdavamneštopokažem.

-Uvijekodan,bezrezervnovjeranVašemveličanstvu...Slutimštajeupitanju.Oprostite,vjerovatnosampogriješio.

-Izvolite,pročitajte.-Štajeovo?- Pismo koje mi je, po rođenju sina Tomislava, poslao moj brat,

princĐorđe...Evo,pogledajteikovertu.Piše:AleksandruPoslednjem.-Užas,užas.Oprostite,nisamznao...AleksandruPoslednjem,pato

jeprijetnjasmrću!-Voleobihdaprinčevopismopročitateglasno.-Špiro,semetijebemizdajničkoikukavičko,obačutisinanaražnju

ispeći! -pročitaRadić iobligaznoj. -GospodeBože,kaznime,kaznime...Onnijezaludnicu,onjezapuščanecijevi...Oprostite...Kazniteme,Vaševeličanstvo.

- Ne tražim izvinjenje. Prepuštam ga vašoj savesti. Imam, samo,jednumolbu.

-Koju,Vaševeličanstvo?Svakavašamolbazakonjezamene.- Pomozitedaprestaneovabrukauparlamentu.Obrazovan ste i

mudar čovek, sigurno shvatate da ovo ne vodi ničemu dobrome...Stidimseičupamkosu,dokčitamnovine.

-Stidjeimene,Vaševeličanstvo.-Verujem.Hoćudaverujem.Molimvas,pomozite.-Hoću.Obuzdajteivašeposlanike,oniizazivaju.-Kojemojeposlanike?Svisuposlanicimoji.Isvisu,sviste,jednako

poludeli.-Dakako,dakako,sasvimsteupravu,Vaševeličanstvo...Sutradanjeradikalskiposlanik,PunišaRačić,Crnogoracizplemena

Vasojevića,zatražiodaparlamentusvojiZakonodvoboju.Daseodobrisvakomposlanikudana oružani duel izazoveposlanika koji povredinjegovu čast i ukalja mu ime, pleme ili veru. Grohotnim smehomparlament je propratio taj zahtev, poslanici i pozicije i opozicije, aštampa i čaršija izrugivali su se osobenjaku imegdandžiji. Jedino jezastrepeoLukaMesečina,nijeserugao,nijeništaninapisao.UpoznaojePunišuRačića.NaKrfugajeupoznao.NjegovaporodicapreživalaseRadojević,adedajeimaonadimakRača.PotomnadimkuonjepostaoRačić. Kao dečak, ushićen ubistvomObrenovića, napušta Crnu Goru,upisujegimnazijuuBeogradu,upoznajepukovnikaApisa,postaječlan„Crne ruke“ i prihvata njen program Ujedinjenje ili smrt. Mladomzanesenjaku Apis poverava zadatak da ubije crnogorskog knjazaNikolu.Atentatbivaotkriven,RačićbežiuSrbiju,acrnogorskisudga,uodsustvu, osuđuje na smrt. Nikola Pašić ga prima u svoju stranku iupućuje na Kosovo, da tamo izvodi bombaškejprepade i ubistvaviđenijih Turaka i Arbanasa. Kada se, šesnaeste, srpska vojskapovlačila preko Albanije, on je bio u odredu zaduženom da brine oprenosu zlataKraljevine Srbije. Po okončanjuVelikog rata živeo je uSkoplju, potom u Andrijevici, u Crnoj Gori, a po izboru za narodnogposlanikapreselio seuBeograd.Bio je levičar,blizakkomunističkimpropovedimaosocijalnojpravdi, iekstremnisrpskinacionalista,kojijeverovaodajedržava,stvorenaosamnaeste,taktičkiprikrivenoimezaVelikuSrbiju.OdtakvogčovekaplašioseLukaMesečina.Svaštaseodnjegamogloočekivati.Tusvojuslutnjunijepoverionikome,paniAleksandru.

Dvadesetog juna, dvadeset i osme, poslanik Puniša Račić bio je zaskupštinskomgovornicom,aLukaMesečinaje,unovinarskojloži,sveposmatraoibeležio.

- Gospodine Radiću, gospodine Pernar, vi psujete ovu vlast,nazivajući jeokupatorskom, lopovskom ivelikosrpskom.Vivređate ipsujetesrpskeratnike.Ikadasambiovojnik,janisampsovao.

StjepanRadić:-Adalisipsovaokadsi,kaoterorista,ubijaopoKosovu?

Račić:-Janemoguvišedapodnesemuvredeistalnoizazivanje.Tose prenosi i u narod. U inostranstvu se čude. Ovo semoraprekinuti,milomilisilom.

IvanPernar:-Ovojedrskost.

SvetozarPribićević:- Neka cijela Evropa čuje da se u ovoj skupštini prijeti ioružjem.

Pernar:-InekaEvropačujekudsuHrvatiiSrbiprečanidošli...Račiću,opljačkalistebegove.

Račić:- Molim vas, gospodine predsedniče parlamenta, da gakaznite.Akoganekaznite,jaćugakazniti.Jaću,lično,daseobračunamsanjim.KogodbudepokušaodasestaviizmeđuPernaraimene-poginuće!

Predsednik parlamenta prekida sednicu i odlazi, a Račić, zagovornicom, iz džepa, vadi revolver. Ministar vera pokušava da gauhvatizaruku.

-Nebudilud-kažemu.-Ubićusvakogkomisepribliži-uzvikujeRačićinišaniuposlanika

IvanaPernara.-Izvinimise-zahtevaodnjega,aliPernarćuti.Usalijemuk.-Ustani,izvinimise,ilipucam!-zaurlaojeRačićipucaounjega.

Nastaju opšta panika i pometnja, Račić nastavlja da puca, beznišanjenja. Kuršum promašuje Svetozara Pribićevića i pogađaposlanikaĐuraBasaričeka.Onpadamrtav.PoslanikIvanGrđaisturase

ispred Stjepana Radića, da ga zaštiti. Biva ranjen, ali jedan kuršumpogađaiStjepanaRadićaustomak,asledećinjegovogsinovcaPavla.Ubica,mimo,odlazi izdvorane.Lekari stižuprekasnodaspasuživotPavlu Radiću... Njegovog ranjenog strica, Stjepana Radića, u bolnici,hitno, operiše najbolji beogradski hirurg, Milivoj Kostić, profesoruniverziteta,aubolnicustižeikraljAleksandar.

-Stipe,bratemoj...strašno,užasno!-uzeogajezarukuizaplakaokrajpostelje.

-Ononijeparlament,negorazbojničkapećina.- Luđak, umobolnik.Apisovac...Uhapšen je.Krvavo ćeplatiti ovaj

zločin.-Dvojicamrtvihidvojicateškoranjenihuparlamentu...Jadnimoj

Pavle,nesretniĐuro...Uciviliziranomsvijetuovosenedogađa...Hvalavamnaposjeti,aliništanemožeoživjetiubijene...

Amputacija

BeszbogzločinauSkupštinizatresaojeHrvatsku,aZagrebposebno.Ucentru grada podignute su barikade. Političari, pisci, fratri,komunistički ilegalci, studenti, kaoda su se nadgornjavali u izlivimamržnje prema „beogradskim ubojicama” U poslanike Pavla Radića iĐuraBasaričekanijepucaojedanumobolnik,njegovoimeugovorimanaMarkovomtrgu i Jelačićaplacunijenispominjano,negosupucali„dvoridvorskakamarilasrbijanskihokupatoraivarvara”.Razdraženidemonstranti krenuli su na policiju. Gušanje, rvanje, psovke, udarcipendrecima i metalnim šipkama, poletele su cigle i kamene kockeizvaljene iz kaldrme. Desetine raskrvavljenih na obe strane, jauci,odjeknuše i hici iz vatrenog oružja. Ima i mrtvih. Policija uzmiče,zavijajusirenebolničkihvozila,asazvučnikajedvasečujeizjavakraljaAleksandra,dataradioZagrebu:

Vašeogorčenje je razumljivo i opravdano,počinjen je strašanzločin kojeg se gnušamo svi. Ubica je u zatvoru. Ubici ćemosuditi ne samo zbog ubistva poslanika Pavla Radića i ĐuraBasaričeka, i ranjavanja poslanika Stjepana Radića, IvanaPernaraiIvanaGrđe,negoizbogatentatanaparlament,našudržavuisveljudeunjoj.Molimozlojeđenegrađaneipolicijudaprekinu svako nasilje, da ne dozvole da zločin u Skupštiniprerasteujošvećizločin.

Sukobi su se stišali, ali se demonstranti nisu razišli, niti sugovornici prestali da potpaljuju mržnju prema „srpskim ubojicamaHrvatske”.Nekisugovorili„srpskeubojice”,neki„srbijanskeubojice”,a neki „šizmatički krvnici Hrvata”. Traženo je „otcjepljenje ioslobođenjeHrvatskeunjenimpovijesnimgranicama”.

Sazebnjom jeAleksandarpratio zagrebačkupobunu i strepeood

porukedaće,usubotu,dvadesetitrećegjuna,nadansahranedvojiceposlanika,polamilionaHrvatadadođeuZagreb.Otišaojeubolnicudaobiđe Stjepana Radića i porazgovara sa njim. U Dnevniku LukeMesečine zapisano je da je Služba bezbednosti u Radićevu sobu,krišom, dok je ranjenik odvožen na preglede, postavila prislušneuređaje. Radića su, u bolničkoj sobi, posećivali mnogi iz Hrvatske,prenosilimurazneporukeiodnosiliporukeodnjega.Službajehteladaznasve.

- Doktori kažu da oporavak teče dobro. Rana zaceljuje. Plaše sesamo moguće upale trbušne maramice. Biće dobro, ubrzo ćete seoporaviti,gospodineRadiću-kažemuAleksandarubolnici.

-Nećusenikadaoporaviti.Poteklajekrv,atosenezaboravljaineoprašta.

-Nikotajzločinnećezaboraviti,nitićeteroristibitioprošteno.-DugojekreiranaantihrvatskaatmosferauBeogradu,onajeubici

dodalapištoljuruke.-Stranke,svestranke,bezizuzetka,kreiralesutakvuatmosferu.O

tomesam,često,razgovaraosavama...Kašljete,popijtemalovodeiličaja.

-Ljetoje,vrućeje,ajakaodasamnazebao...Hvalavamnaiskrenojbriziomomezdravlju,Vaševeličanstvo.

-Stipe,hoćetelidapomognete,dasmirimoovoopasnostanje?UZagrebu, inesamouZagrebu,valjasemržnjapremaSrbiji iSrbima.Ovdeškrgućuzubimaiježeseodsrdžbe,alićute,neuzvraćaju.Jasamnaložiodanikoneodgovaranauvrede,naponižavanjeovognaroda.Slušajume,zasada.Slušajume i zbog togaštosesviuSrbijiosećajuposramljenim zbog zločina u Skupštini. Plašim se da se to strpljenjebližikraju.

- I mene je strah. Ranjen sam, lošeg sam zdravlja bio i ranije, aogromniteretpadanamojanejakapleća...Sudbinaovedržavese,Vaševeličanstvo,višeneodlučujeuBeogradunegouZagrebu.

- Gde god da se odlučuje, neka to bude bez krvi imržnje... Imateradio-aparat u sobi. Da li ste, možda, čuli moju porukudemonstrantimaipolicijiuZagrebu?

- Čuo sam, i hvala vam na razumnim riječima, Vaše veličanstvo.Javljajumimojidajenarodvašuporukudobroprimio.

-Molimvas,Stipe,daseiviobratitenaroduuHrvatskoj...Moždabibilo dobro da, pri sahrani ubijenih, vašu poruku pročita gospodinPribićević?

-Napisatćuporuku,po tonusličnusadržinivaše izjave.Dobra jezamisaodajenarodupreneseSvetozar.

- Ja sam vam zahvalan... Hteo bih da čujem i kako mislite darazrešimoovunapetost?

-PadomVladeiraspisivanjemvanrednihizbora.-Ispalobi,Stipe,dasuzaRačićevzločinkriviVladaiSkupština.- Ispalo tako ili ne ispalo, za Hrvatsko-srpsku koaliciju ova

skupštinajejazbinarazbojnika.Misetamovišenevraćamo.- Nastojim da razumem vaš bes, ali verujem da ste mudar i

odgovoran političar, koji ne spaljuje mostove iza sebe. I mene suapisovci hteli da ubiju, a onaj komunista je, sećate se, bacio bombupremamojimkolima.Metasam,Stipe,mnogima.Živimsamačempodgrlom,moram,nemamizbora.

-Znam,znam,idivimseVašemveličanstvu.Nebih,vjerujte,želiodasamuvašojkoži.

- Moja je, Stipe, i moram da je nosim na sebi... Odmarajte se,ozdravitenamštopre.

-Nikakomi,oprostite,saumanesilazionajgavrannaDedinju,štomiodnesešeširsaglave...Jestelisujevjerni,makarmalo?

-Jesam,aznamdasutogluposti.Meni je,onaj istigavran,odneoparče sira sa tanjira...Moj i vaš gavran, zajednički. Komedijaš neki -osmehnuseipozdravisabolesnikom.

Neočekivano,sahranadvojiceubijenihhrvatskihposlanikaproteklajebez ikakvihnereda ili izgreda.U tišini jesaslušana iporukaStjepanaRadića,kojujepročitaoSvetozarPribićević.

„Zločin počinjen u Narodnoj skupštini, veliko je zlo narodno idržavno. Prva nam je misao da zastupnici iz Hrvatske, i uopšte izprečanskih krajeva, nikada više ne uđu u Narodnu skupštinu uBeogradu.Aliudržavnopravnomimeđunarodnomživoturiječinikadne smije biti.Mi, Hrvati, imamo slavenski preporod, ilirski i seljačkipreporod.UprvomsubiliprečanskiSrbipostrani,asadasusanama.Ovonamdajesnaguipametdateškopitanje,koje jezločinpostavio,riješimo brzo, odlučno i u velikim linijama. Vjerujemo u svoj narodkako on vjeruje u nas. Vjerujemo kralju, kome, u ovaj čas, iako jeneodgovoranustavnifaktor,pripadateškazadaćaiuvjerensamdaćetuteškuzadaćuizvršitinarodsrpski,hrvatskiislovenački,inaškralj.Radimosvinatomedazadaćuizvršimokadnaspozovunaizboreiliu

druguborbu.“LukaMesečina je, u svom komentaru, napisao: „Poruka Stjepana

Radića tipično je radićevska: može da bude, ali ne mora da znači.MoždaćeseoniPribićevićvratitiuSkupštinu,amoždaineće.Moždaće kralj raspisati vanredne izbore, a možda i neće, pa će Hrvati iprečanski Srbi krenuti u neku drugu borbu. Koju? Da li je u pitanjusecesija, oružana pobuna, ili nešto treće? Alima šta da je u pitanju,Hrvatimaćebitivezanerukeako’prečani’,akoSrbiizHrvatske,Like,Korduna,Banije,Slavonije,Dalmacije,HercegovineiBosne,nebudusanjima.Akose,prostokazano,SrbiizvanSrbijeiCrneGoreneodvežuodSrbijeiCrneGore.“

Aleksandar se nije oglašavao. Tri dana po sahrani hrvatskihposlanika primio je Anku Radić i Jelenu Basariček, udovice ubijenih.Preuzeojenasebeškolovanjenjihovedece,popravkuporodičnihkućaiotplatusvihdugova.

Sutradan je u dvor došao Svetozar Pribićević. Naklonio seAleksandru, ali je izbegavaoda imse susretnupogledi.Kraljmunijepružioruku,samojepokazaopremafotelji,dasedne.

-Kojimdobrom,Svetozare?Dugosenismovideli.-Očekivaosamdamizahvalitezbogumirivanjanarodanapogrebu

našihskupštinskihzastupnika.-Dobro si se poneo, ali ja, Svetozare, očekujemda uvidiš i svoju

krivicuzaopasnostanjeukomesmo...Nećusadaotome. JaviosidadolazišizbolnicesaRadićevomporukomzamene.Izvoli,slušamte.

- Stjepan zahtjeva ostavkuVlade. To je i zahtjevHrvatsko-srpskekoalicije.

- Spreman sam da iskoračim ka dogovoru. Premda za zločin uSkupštini nema nikakve krivice, ni njegove ni Vlade, Vukićević ćevratiti mandat, a ja ćumandat za sastav nove vlade dati gospodinuRadiću.

-Urazgovorusanjim,vistevećponudilitakavizlazizkrize,StjepanseposavjetovaosanamaizHrvatsko-srpskekoalicije,izahvaljujevamse na ponudi. On odbija da bude mandatar. Mi tražimo pad Vlade iraspuštanjeSkupštine.Hoćemovanredneizbore.

- Iz ovih stopa idem kod Radića. Hoću da, još jednom,porazgovaramoosvemu.

-Neugodnomiještoovomoramreći,aliStjepanućebitinelagodnoakogaposjetite.Uhrvatskomtisku,aiujavnosti,zamjerajumuzbogbliskostisavama.

-Nećedaprimikralja,ahoće...štaonhoće,štahoćete?-nijemogaodaugušibes.

- Pad Vlade i raspuštanje Skupštine u kojoj su ubijeni hrvatskizastupnici,ašefstrankeranjen.Ništadrugonećemo.

- Hoćete, znači, da pokojnike koristite u izbornoj kampanji. Nemože,nemavanrednihizbora.

-DugujetezadovoljenjeHrvatima.- Ja sam, znači, kriv za krv prolivenu u parlamentu?! Kako se

usuđuješidapomislištakonešto?-skočiizfoteljeitresnučizmomopod.

- Nikako i nipošto, loše sam se izrazio. Htio sam reći da Hrvatiočekuju zadovoljenje i da bi raspuštanje Skupštine u kojoj se puca iubijabilotozadovoljenje.

- Poručite Radiću da je i nečasno i morbidno tražiti izbore nakojimabidvojicaubijenihbiliiprograminacionalnazastava.Jatonemoguinećudopustiti...Nekabudemandatarisastavivladukakoželi.Štaćemuizbori?

- Srbin sam koliko i vi. Zar semi u našim nacionalnim borbamanismoslužiliglavomknezaLazaraipepelomSvetogSave?ZardinastijaKarađorđevića, čitav jedan vijek, u svojim bitkama nije isturalaKarađorđevuglavu?HrvatinisuSrbi,alisunamveomaslični.

- Kome su slični? Civilizovanim Srbima iz doskorašnjeAustrougarske, Srbima - prečanima, kako ih ti nazivaš, ili su sličniSrbijancima,SrbimaizSrbije,kojetismatrašvarvarima?

- Nije me tisak najbolje prenijeo. Varvarima sam nazvao nekeministre,poslanikeiljudeizSrbije,ukojimajošživeturskimentalitetinavike.

- Nudio si i da, tim varvarima, platiš krv koju su prolili naKajmakčalanuinaSolunskomfrontu.Jelite,itada,tisakkrivocitirao?

- Ja sam u oficijelnoj audijenciji, a ne na optuženičkoj klupi...NesnošljivojeHrvatima,aimnogimSrbimaprečanima,stalnoslušatikakosu,u ratu,bilinaneprijateljskoj strani...Bili su, alinepo svojojvolji.Mobilisalaihtuđadržavaigurnulaunjenratzanjeneinterese...Evo, citiram baš riječi Vašeg veličanstva iz osamnaeste, kad smo sesjedinjavalisaSrbijom.

Aleksandru nije promaklo da je Pribićević, prvi put u tomrazgovoru, izgovoriodvereči:Vaševeličanstvo.Odmahnuojerukom,čakseiosmehnuo.

-Janikada,Svetozare,nisamčuoodnekogSrbijancadasežalina

Hrvateigovoriružnoonjima.TosamslušaobašodSrbaizHrvatske.Tosam,setise,slušaoiodtebe.Sada,odjednom,zagovorniksisavezaHrvata i Srba iz Hrvatske uperenog protiv Srbije. Bio si najvatrenijiJugosloven i monarhista. Sada si za raspad Jugoslavije, za federalnurepubliku.Kakosetodesilo?Akotijeneprijatno,nemojdaodgovoriš.

-Nijemineprijatno,anijeniprijatno.OdNikolePašićasamslušaoiučiodajepolitikakurva.Osimtoga,iskrenosamdošaodospoznajedasamo federalizammože održati ovu zemlju i da je,mada se po tompitanju još kolebam, republikansko uređenje bolje od monarhije...Ponavljam,možda ću ponovo biti zamonarhiju, ali unitarni poredakodlučnoodbacujem.BizmarkjeujedinioNjemačku,anijeukinuovelikuautonomijunjenihpokrajina.NjemačkajeNjemačka,anekaprofesoripravadebatujudalijetadržavafederacijailikonfederacija.

- Tačno, Svetozare. Samo si nešto zaboravio. U svim nemačkimpokrajinama žive Nemci. Mi tek stvaramo Jugoslaviju, a nemamoJugosloveneunjoj...

Na rastanku, kralj se rukovao sa Svetozarom Pribićevićem.„Aleksandarništanijezaboravljao,ali jesve lakopraštao”,zapisao jeLukaMesečina.

Svakoga jutra na stolu su ga čekali domaća i strana štampa, vesti ikomentari vodećih svetskih novinskih agencija i agencije Avala,poverljivi izveštaji policije i tajne službe, depeše jugoslovenskihambasadora, raporti vojnih komandanata. Sam, u kabinetu,razgolićavaosepredsobom.Ustajaojeizstolice,šetao,pušio,vraćaose za sto, psovao, cepao hartiju, gužvao je i bacao na pod. Njegovazemlja umirala je pred njim, nemoćnim.Do juče, takoreći, u stranimžurnalima upoređivan je sa Aleksandrom, onim grčkim, a Srbija saSpartom.Bio je iHanibal, i Bonaparta, čak i Atila, BičBožiji. Sada jeNiko. „Lutak u cirkusu”, pišu i žurnali koji su ga, nekad, obožavali.„Srpski poslanici u parlamentu ubijaju hrvatske poslanike: u narodurazbojnikatojeherojskičin,utomnarodunjegovioficirisabljamasuisekli i svogkralja ikraljicu,aSrbin je,nasarajevskojulici,ustrelio iFerdinandaiSofiju”,likujemađarskikomentator.„ŠtaseovodešavauBeogradu, gde je Aleksandar, da li je on živ?“, pita francuski Figaro.Nisamživ,boljedanisamživ,mislionidrhti,iodbesaiodstida.Sutraće,javljajumu,StjepanRadićizaćiizbolniceiotputovatiuZagreb.Čimtamostigne,hrvatski sabor izglasaćenezavisnost.Hvata se zaglavu,

setadugopokabinetu,borisesamislima,sasobom,zgrabitelefonskuslušalicu,naredidapronađuSvetozaraPribićevićaipozovugaudvor.

Čekajući vođu „hrvatskih i prečanskih Srba”, zapovedi da u dvordođu i lideri Slovenaca, Anton Korošec i Gregor Žerjav, i bosanskihmuslimana, Mehmed Spaho i Šerif Arnautović. Koji tren kasnije,odlučiojedase,uvečetogdana,sastaneisavođamastranakaizSrbijei„nacionalnimautoritetima”,kakojerekao.Pozvaoje,natajsastanak,isvojeratnevojvode,StepuStepanovićaiPetraBojovića,icrnogorskogserdaraJankaVukotića.

-Kakočujem,gospodinRadić sutraodlaziuZagreb - rečeSvetozaruPribićeviću, ali mu ne reče za sastanke koje je zakazao i zašto ih jezakazao.Trudiosedagovorismirenoikrijeolujuusebi.

- Odlazimo svi. I Stjepan, i ja, i svi zastupnici naše koalicije.NapuštamoBeograd.

-Privremeno?-Moždaitrajno.-RadiććesazvatiraspuštenihrvatskisaboriproglasitiNezavisnu

državuHrvatsku?-Nijeisključeno.UplanujeimogućaunijasaSrbijom,pougleduna

unijuIrskesaEngleskom.- Vrlo dobro, gospodine Pribićeviću. Idite gospodinu Radiću i

prenesite mu da se ja ne protivim hrvatskoj secesiji - počeo je dapersirasvomsagovorniku,štojenjegaiznenadilo.

- Šta rekoste,Vaševeličanstvo?Neprotivite se secesijiHrvatske.Jesamlipravilnorazumio?

-Savršenopravilno.PrenesitegospodinuRadićudaćuamputiratiHrvatsku!

-Amputirati?Kakoamputirati?-Vojskaće,mirno,dasepovučeizHrvatske.Nimanevarskimetak

nećeispaliti.VojskućuzadržatijedinonagraniciHrvatskesaItalijom,itosamodokRadićivineformiratehrvatskuvojsku.

-Jasamušoku,Vaševeličanstvo.Izbacujetenasizdržave.PokojemtoUstavu?

-NepoUstavu,negopovašojvolji.-Ukojimgranicama?-Uovimgranicama-pružimuvećpripremljenumapu.Granicase,

gotovopravomlinijom,protezalaodVirovitice,prekoBihaća,izbijajući

naJadraniznadŠibenika.- Hrvatska je osakaćena, nema je, samo je malo prostranija od

Slovenije... Ne, ne, ovomi nećemo prihvatiti - brisao jemaramicomznojsačela.

-MnogiuSrbiji,aiSrbiprečani,tražilisu,osamnaeste,dapovučemovugranicu.Nisamhteo.MojavojskajezasvojratniciljbilaodredilaujedinjenjesaHrvatimaiSlovencima.NisuVelikuSrbiju,osamnaeste,želelinimojiratnisaveznici,Francuzi,AmerikanciiEnglezi.ZaVelikuSrbijubili su samo Italijani.Nudili sumi sve, samoda imprepustimDalmaciju.

- Saveznici neće dopustiti da razbijete ovu državu i unakaziteHrvatsku.

-OnisuodlučivaliuVersaju.Sadajaodlučujem.SadasamjaVersaj,gospodinePribićeviću...Znate,nadamsedasusavezniciogorčeninahrvatske secesioniste, a ne na mene - poglednu u sat, ustade. -Prenesite moje pozdrave gospodinu Radiću. Neka mu bude srećnanezavisnaHrvatska.

-PreklinjemVas,veličanstvo,datoneučinite...Ištamidaučinimodasprečimokatastrofu?

-Ništa,bojimse.Kocka jebačena.Viste jebacili...Sačekaćuvašuodluku.

-RešiosamdaamputiramHrvatsku-pokazujeAntonuKorošecunovumapudržave.-Želimdaznamvašstav.

-Sadašnjestanjejenesnošljivo.Jedandeonašegnarodazahvatilajegangrena.Amputacija jeneizbežna...Alizaštoamputirate iSloveniju?MineželimodaidemoizJugoslavije.

- Koridor, gospodine Antone. Uz granicu sa Mađarskom, bičekoridorpremaSloveniji.

-Imatenašupodršku,alidanežurimo...OvoćeHrvateuplašitiionićese,nadamse,urazumiti.

-Većsamsaznaoštastenaumili-rečeGregorŽerjav,liderslovenačkihliberala.Srčanijebolesnik,imaiastmu,škripimuugrludokdiše.

-Ištamislite?-Mislimdamoratedaabdicirate!

-Štakažete?-prebledeAleksandar.-Abdicirajte.Odmahabdicirajte.-Napolje!-dreknuAleksandar.Gregor Žerjav kao da ne veruje da je čuo to što je čuo. Preblede.

Zakašljase.Jedvasepridižeizfotelje.-Oprostite,molimvas.Razdražensam-priđemukralj.-Želitelida

neštopopijete?-Neželim.-Zaštodaabdiciram?-upitaga,smešećise.- Kako, zašto? Pa vi ste jedini kralj u istoriji koji hoće da smanji

svojudržavu.Kapituliratepredšačicomhrvatskihsecesionista,anistekapituliralipredtricarevine.

-KakoćesezvatiKraljevinaSrba,HrvataiSlovenaca,kadHrvatioduiznje?-pitagaMehmedSpaho.

-Zvaćesekaoisada.OdlaziHrvatska,avećinaHrvataostajeuovojzemlji.

- Ja sam za državu Jugoslovena i za autonomiju Bosne iHercegovineunjoj...MolimVaševeličanstvodazadržimoiHrvatsku.

-RadićželidaHrvatskojpripojiiBosnuiHercegovinu.Snilababaštobibilarada-kažeŠerifArnautović.

-Podržavateamputaciju?-Neželimoto,aliakosemora...ImališansidaHrvatiodustanuod

njihovenezavisnosti?- Ne znam, amožda ne znaju ni oni - priseti se Aleksandar svog

razgovorasaIvanomMeštrovićem.

RadioBeogradiRadioZagrebbrujalisuodramikojasezbivaudvoru.„Kraj države Jugoslovena?” - bila je udarna vest svetskih agencija.„VelikaItalijaiVelikaSrbija,etomiraistabilnostinaBalkanu“,požurioje sa izjavom Benito Musolini. Narod u Aleksandrovoj kraljevinizahvatili su panika i strah. „Razumemo vas, podržavamo vas, ali nežurite sa odlukom o amputaciji”, telefonirao je Aleksandru francuskipredsednik.

Obavio je telefonske razgovore i sa predsednikom SAD, sabritanskim premijerom, sa norveškim kraljem, sa predsednikomTurske,sagrčkimkraljem,sabugarskimcarem.TelefoniraojeiuRim,kralju Italije, alimu jekraljica Jelena,njegovaTetkaEke,kazalada jenjenmužulovu,negdeuAlpima.

U dvorsku salu za sastanke ušao je zabrinut i, usiljeno, nasmešen.UDnevnikuLukeMesečinestenografskijezapissatogsavetovanja.

Aleksandar:-Dragiprijatelji,svedocistehaosairasulaudržavi.Spremansam da amputiramo Hrvatsku. Kažem ovo sa bolom, alispreman sam. Slovenci i bosanski muslimani su sa nama.Podržavate limoju gotovost daHrvatsku, u granicamakojemiodredimo,izbacimoizzajedničkedržave?

StojanProtić:-Pogrešilismoosamnaeste.Bilismonaivni.NismoposlušalivojvoduMišićaijošnekeljudesavizijombudućnosti.Tusmogde smo. U slepoj ulici. Napred dalje ne možemo. Moramounazad. Odvojimo se od njih. Povucimo vojsku iz većinskihrvatskihkrajeva.

LjubomirDavidović:- Sa šezdeset odsto verovatnoće procenjujem da će Radićproglasiti nezavisnost. Amputacija Hrvatske mora biti našodgovor,akotoonsutraučini.

SlobodanJovanović:-Ratnisaveznicinasnećepodržati. Imamodvemogućnosti.Prvu,dapustimoHrvatedaproglasesecesiju,kojunikonećepriznati,idaseoniugruvajupredEvropomisvetom.Drugajemogućnost da mi amputiramo Hrvatsku, da rušimosopstvenudržavuiVersajskimirovniugovor,padasesasvimugruvamo.Rušećiodluke izVersaja,odrešićemoruke Italiji,Mađarskoj,Bugarskoj iAlbanijidakrenu iu rat,damenjajunjihovegranicesanama.

VeljaVukićević:-Rizičnojeste,alijerizičnoitrpetinjihovuotvorenupobunu,unutrašnju agresiju na državu. Procenimo koji je rizik veći,štajeopasnijeponas.

VojvodaStepa:- Već deset godina smo zajedno. Većina naroda je, ipak,prihvatilaovu skalamerijuoddržave. Svašta semožedesitiakorešimodarastavljamoovoštojekako-takosastavljeno.

MilutinMilanković:-MoždajeteritorijalnopitanjeijedinoopasnopitanjeizmeđuHrvataiSrba.Demagoškainteligencijaidemagoškipolitičarioba naroda, koji traže tuđe teritorije, raspaljujuneprijateljstvoiprizemnumržnju,upozoravaoje,setimose,akademik Jovan Cvijić. On je, osamnaeste, video dvadeset iosmu.BudimomudriibudimopravičnipremaHrvatima,kaoi oni prema nama, jer smo osuđeni da živimo zajedno uraznovrsnimvezama.

IsidoraSekulić:- U parlamentu, u štampi, na pijacama, po krčmama, svudasmoprimitivnoinecelishodnoratoborni.Sadsmouratusasvojimrođenimživotom.Jugoslavijajepromašila,kažu.Idealje slagao. Nije. U vreme našeg ratnog trijumfa, naš je životimao papirnu vrednost. U ovom paklu razmirica, naš životimazlatnupodlogu.Iuprirodiiuvaseljenijesveheterogeno,aipaksedržiitraje.Heterogeniprocessređivanjamorabitirat, zdrav rat.Nevolja je naša što u tomboju zapovedničkamesta zauzimaju isključivo političari, a mudri generalidremaju.Nečujuseonikojisuzametodired,negoonikojisuzaavanturuiosvajaštvo.IkodnasikodHrvata.

VojvodaBojović:-Ne dao bog da se dva balkanska i Veliki rat završe našimratomprotivnas.Nacionalnim,ideološkim,religijskimratom.Svejedno. Bio sam vojnik, i sada sam samo vojnik, i to upenziji.Desilinamsetakavrat,jaćuupenzijiidaostanem.

JankoVukotić:-Činištosečinitimora,gospodaru.Crnogorcisusatobom.Kućanamsetrese,tovidimosvi.Odvalimolidiotekuće,onaćepasticijela.Takosemeničini.

SlobodanJovanović:- Još nešto moram da kažem, Vaše veličanstvo. Veomapoštujem vašu posvećenost moralnim načelima. Ovo jeBalkan i ovde jemoral plemenski i moral hajdučije. Buditeoprezni, molim vas. Robespjer je imao najopasniju od svihambicija,ambicijumoralnu.Hteo jedapostaneživiobrazacsvihvrlina.To jeopasno.Ako čovek jako želi da ima sve tevrline, može mu se desiti da uobrazi da ih već ima. Tada,neizbežno, on i uprijateljimavidi neprijatelje.Neporičite isvojepogreškeizablude.Nadamsedastemerazumeli.

KnezPavle:-SveštohoćeRadićiPribićevićjenerazumno.Zato,uverensam, nije većina ljudi u Hrvatskoj, u Dalmaciji posebno.Pretnjaamputacijomćeihuplašiti.Njihovavatraćesepolakogasiti,akominebudemoduvaliunju.

Pripremljena rezolucijaopreuređenjudržaveudualnukonfederaciju„srpskekraljevine i jugoslavenske republike” sklonjena jeukućni sefStjepanaRadića.

„HoćemosaSrbijom,alinećemodabudemopodSrbijom”,rekaojeonna sedniciGlavnogodbora svoje stranke.Odustao jeod sazivanjavećšestgodinaraspuštenoghrvatskogsabora.„ČeličnaslogaHrvataiSrbaprečanaćenašuzajedničkuborbuzazajedničkeciljevekrunisatipobjedom.”

Doživeo je ovacije. Iz svoje porodične kuće telefonirao je kralju,izrazio mu zahvalnost za brigu o njegovom zdravlju dok je bio ubeogradskojbolnici.Nijespomenuonisecesijuniamputaciju.Zahvalioseinaponudidabudemandatarzasastavnovevlade.„Prihvatiobih,samo da sam ozdravio”, rekao je Aleksandru. „Imate podrškumoje iSvetozarovekoalicijezajednuneutralnuvladustručnihljudi,kojunebivodio nijedan političar, nego general.” Obradovan takvim obrtom,

kojemuseinadao,Aleksandargajeupitaodalibitajgeneralmogaobiti general Stevan Hadžić. „Naravno, veoma ga cijenim, Vaševeličanstvo”,odgovorioje.

-Veslamo, iRadić i ja -poverioseAleksandarknezuPavlu. -Obojicakupujemovreme,obojicaimamosvojeAhilejevepete.

-Ahilejevepete?Naštamislite?- Pribićević je njegova snaga, ali i slabost. Zamisao o nekakvoj

dualnojkonfederaciji„srpskekraljevineijugoslavenskerepublike”nijeništa drugo do obnova mape Austrougarske. Ta „jugoslavenskarepublika”,kojabiseprotezalaodDrinedoAlpa,počivanastrategijiidaSrbiprečani,kojehoćedazastupaPribićević,ibosanskimuslimanistanuufrontprotivSrbije.MoramoodvojitiSrbeodPribićevićainjegaodnjih.Muslimanesmovećpridobili...Plašimse,Pavle,odnas.Odnašemitomanije, nacionalne uobraženosti, od apisovskog patriotizmarazbojništva, od slepila naših stranaka, verske obnevidelosti našecrkve,pojedinihiumnihljudikojisuzaljubljeniuzlo.

-Nekoodtihumnihljudivasje,očito,razgnevio.-Jučemi,nanjegovotraženje,uaudijencijudođeakademikBrana

Petronijević.Dođe,nedaporazgovaramo,negodamiodržiapisovskuvakelu.Samoštojeseo,osuojepaljbu.Dasamslabić,dasamseuplašioHrvataiodustaoodamputacije,damepsujesvapatriotskaSrbija,dame vladike proklinju... Druga bi se, reče, pesma pevala da ne ubihApisa!Tomi sasuu lice,ustade i, bezpozdrava,ode...Kadon,umančovek, takomisli i govori, šta limisle i govore neuki? I koliko ih je,Pavle?Menejestrahdasuoniuvećini.

-Obavezamanjine,odgovorneelite,jestedavodi,anedasepovodizaurlanjem,neznanjemimržnjomvećine...Njegoš,Njegoš.Popetiputčitam Luču... Neznanje pomaže znanju da se uzdigne. „Bez budalahtupogapogleda,bil’umovimogliblistatsvjetli?“

- Blago tebi kad si sa Njegošem. Ja sam sa StjepanomRadićem...Javljaju da mu se stanje, naglo, pogoršalo. Nameravam da odem doZagreba,dagaposetim.Štamislišotome?

- Obradovaćete vaše pristalice i prijatelje, a razočarati samoekstremisteineprijatelje.

-Pred tobomnemam tajni.Onogdana,kadnas je treslagroznicaamputacije Hrvatske, uveče sam otišao kod akademika Jovanovića.Razgovaralismo,dugo,unjegovojkući.Možemoli,pitaosamga,odseći

Hrvatsku, i državu, bez nje, urediti kao uniju dve kraljevine, Srbije iCrneGore?Akojetoizvodljivo,rekohmu,pozvaobihnaslednikemogđeda Nikole, prinčeve Mirka i Danila, da dođu ovamo, da sedogovorimo...Nemogućamisija,odgovoriomijeprofesor.

-Takavodgovorseiočekivao.-Da,da.OnrečedaSlovencinebiprihvatilidabuduuKraljevini

Srbiji. Okrenuli bi se Hrvatima. U savez sa Hrvatima oterali bismo ibosanskemuslimane,Bosnabipotonulaurat.Povrhsvega,odbacilibinas svi ratni saveznici. Krahu Jugoslavije obradovali bi se jedinoItalijani,Bugari,MađariiAlbanci.

-Onoštonismomogliniosamnaeste,danasnemožemopogotovu.Dobro reče vojvoda Stepa: ne rastavljajmo jedva sastavljeno... - rečeknezPavle.

Dobiupaluzubaudonjojvilici,nateknumu,prekonoći,polovinalica.Odgovorinanekedepeše ikrenunakliniku,kodzubara.UsalonuzaprijemsreteVladetuMilićevića.

-Vaševeličanstvo,veomajevažnoihitno-priđeAleksandru.-Dođisutra,vidišukakvomsamstanju.-Sutramožebitikasno.SutraideteuZagreb.-Da,akootokspadne.Ovakavnikudnemogu.-Malomijelaknulo.RizikodatentatauZagrebujeogroman.-Milićeviću,koočemu,tioatentatima.-UhapsilismouZagrebugrupukomunističkihterorista.Saznalisu

dadolazite...DobilisunalogodGolubićadavasubiju.Uhapsilismo...evo,dapročitam...FranjoNovoselić,PavleBrejer,IgnjacKoprivnjak...

-Milićeviću,nećudaslušam.Radisvojposao,nezamarajme i saimenima.

- Razumem, Vaše veličanstvo. U stanu jednog od njih našli smobombe... Zove se Josip Broz... oprostite, neću da vas zamaramdetaljima...

Otokjesplasnuotekzatridana,aliAleksandarnijeotišaouZagreb.NezbogMilićevićevogupozorenja.StjepanRadićjepreminuo.

Poavgustovskojžezi,četiridanajekovčegbioizloženuHrvatskomseljačkom domu, na Zrinjevcu. Neprekidno, i danju i noću, u

mimohodu, kolone građana odavale su poštu pokojniku. Na svojeposlednje putovanje, u tomkovčegu, StjepanRadić je krenuo izjutra,okodevetsati,anamirogojskeArkade,gde jesahranjen,stigaopredzalazaksunca.Polako,uzpogrebnumuziku,sabiskupimaispredkolasa kovčegom, uz česta zastajkivanja i pojanja, više od dvesta hiljadaljudi, mahom hrvatskih seljaka, na večni počinak ispraćali su svogvođu.Nošenojeiblizudvehiljadevenacaodsvakovrsnogcveća.

HrvatskuseljačkustrankuStjepanaRadićapreuzimaVladkoMaček.Bio je desetak godina stariji od kralja Aleksandra. U matične knjigeupisan jekaoVladimirMatijaAdamVladkoMaček.Otacnjegov, Ivan,bio je Slovenac, amajka, Ida, kćerka Hrvata i Poljakinje. Prvi njegovpotez bio je odricanje od Radića, u ime Radića. Otkazao je podrškuekspertskojVladigeneralaStevanaHadžića.„Nećemo,niucrkvuniudžamiju,sarazbojničkomkamarilomiDvoromuBeogradu”,rekao jeodlučno, i sa Svetozarom Pribićevićem krenuo u mitingovanje poKordunu,Lici,BanijiiDalmaciji,birajućivarošiiselaukojimasuSrbibili u većini. Bitka za „slobodnu Hrvatsku” u dualnoj konfederacijipostalajebitkazaglasoveidušezapadnihSrba.

NamitinguuKninu,LukaMesečinajeslomioruku.„Srećom,levu,pasam,idalje,mogaodapišem“,zabeležiojeonuDnevniku.„Moramoizazvati požar u kome će izgoreti despotski Beograd!”, uzviknuo jeMaček.Unarodumuk.Pazvižduci.Pribićevićdrhtidokgovori.„Hiljadugodina Hrvati su nam čuvali zajedničku državu, budimo i danaszajednosanjima,nemožemonikudjednibezdrugih,zajedničkisunami grobovi.” Zvižduka više nema. Neko, u toj tišini, viknu: „Za kralja iotadžbinu!” U Pakracu, skoro svi prisutni su Srbi, a pedeset jehrvatskih zastava i samo jedna srpska. Svetozar Pribićević recitujeneku pesmu. Od bučnih protesta, pa i psovki, upućenih Pribićeviću,Mesečinajenijenajbolječuo.NekiSrbinizVojvodine,Srbinprečanin,utojpesmijadasenekome.Prodaojekonjavranca,dadočekaSrbijanca,osamnaeste. Sada on prodaje četiri vranca, da otera Srbijanca...Splićanin, dr Prvislav Grizogono, iz najstarije plemićke porodice uDalmaciji, stoji poredMačeka i Pribićevića. Jedan je od najuglednijihljudi u Hrvatsko-srpskoj koaliciji. „Nikad više u Beograd!” - rekao jenovinarima posle atentata u Skupštini i preselio se u Zagreb. Togadana,uPakracu,svemusesmučilo.Nijemogaodaćuti.„Nikadvišesavama,vraćamseuBeograd!”-rekaoje.Hteojejošdagovori,alinijemogaoodaplauzaigalamenaroda...

Savez Hrvata i Srba protiv kralja i Srbije napuštaju još mnogi, i

Hrvati i Srbi. Podršku, najsnažniju, Mačeku i Pribićeviću pružajufrankovci, mnogi fratri, austrofili, mađarofili i komunisti. „Sav mrakporažen u ratu, udario je na pobednika, na Aleksandra”, prenosila jeagencijaAvalakomentarizVašingtonposta.Komunistisubiliuilegali,malobrojni,alinajbučnijiinajorganizovaniji.IStjepanRadić,zaživota,i Svetozar Pribićević održavali su i, tajno, negovali veze sa njima.Vladko Maček je prezirao boljševičku Rusiju i Kominternu. Javno seodrekaosvakepodrške„crvenih” Iskrenoseogradioodkomunista,aiskrenogovorioisveonoštosugovoriliioni.

Vladeta Milićević je bio ubeđen da su komunisti i frankovci spaliliHrvatskidomuZagrebu. Skupljao je i čvrstedokaze.VladkoMaček iSvetozar Pribićević bili su brži od njega. Za piromane su proglasilisrpske oficire. Nikakvi dokazi njima nisu bili potrebni. Prvi put odujedinjenja oficiri i vojnici su, na zagrebačkim ulicama, dočekivanipsovkama i kamenicama. Prvi put posle ujedinjenja vojnicima ioficirimajenaređenoda,usamoodbrani,koristebojevumuniciju!

Vrhovnikomandant,kraljAleksandar,hitno je,unajvećoj tajnosti,otišaouPariz.Imaojeiozbiljnihzdravstvenihnevolja,ponovomuseupalila donja vilica, povratili su se bolovi u stomaku, iskašljavao je ikrv,alisasvimtimonbisenosiouBeogradu.UParizjeotputovaodatražilek,akolekaima,zapobunuusvojojdržavi.Procurelajevestotojnjegovoj poseti, ali se nikako nije moglo saznati šta je on rekaofrancuskompredsednikuipremijeru,štajetražioodFrancuzaištasumuoniobećali.

UParizu je,kojidanranije,boravio iAnteTrumbić,prviministarinostranih poslova u Aleksandrovoj kraljevini. Tražio je podrškuFrancuske za nezavisnu Hrvatsku ili, ako to Francuzi odbiju, zakonfederalnu Jugoslaviju. Primljen je samo u ministarstvu spoljnihposlova,alinekaoemisarHrvatsko-srpskekoalicijeVladkaMačeka iSvetozaraPribićevića,negokao „bivši šef jugoslovenskediplomatije”Išao je Trumbić i u Beč, i u London, i u Berlin. Na čuđenje njegovo,nigdenisuhtelinidasesretnusanjim.Aleksandarnijelikovao.Osećaosene izdanim,negoporaženim.Trumbić,Smodlaka, Ivić,Horvatović,Grizogono, mnogi još Hrvati i Dalmatinci, koji su bili oduševljeniJugosloveni osamnaeste, odricali su se svog sna. Zašto? - pitao seAleksandar. Taj san je još živ, uveren je, i dalje, u tim dobrim iogorčenimljudima,ogorčenimnenasvojsan,negonaružnustvarnost

koja im je pomračila ideale i, kao grom, porušila snove. Mogu li se,pitaoseon,ranezaceliti,aidealjugoslovenstvaoživeti?Ikako,kako?

Bio je prvi dan decembra, dvadeset i osme. Hladno i vetrovito uZagrebu,alinemasnega.Desetajegodišnjicaujedinjenja.UBeograduslave, a u Zagrebu protestne demonstracije. Na ulicama je nekolikohiljadaprotivnikaujedinjenja.Nekimladićiijedanfratar,naKatedrali,koja je tvrđava katoličanstva Hrvata, vešaju tri crne zastave. I velikitransparent: Živjela slobodna Hrvatska! Policija sklanja i zastave itransparent, a iz mase neko puca u žandarme. Dvojica njih padaju.Policijauzvraća,smrtnopogađajednogdemonstranta,adrugogteškoranjava. Pucnji, mrtvi i povređeni izvode još hiljade Zagrepčana natrgoveiulice.StudentiZagrebačkogsveučilištastupajuuštrajk...

Vlada u Beogradu je u panici. Njen premijer je Slovenac, AntonKorošec. On potpisuje ukaz o smeni velikog zagrebačkog župana,Hrvata, Petra Zdelca, a za privremenog župana prestonice Hrvatapostavlja Srbina, Vojina Maksimovića, još iz Beograda, pa još ipukovnika.ZahteveVladkaMačeka,SvetozaraPribićevića,zagrebačkihdemonstranata i studenata, da Korošec podnese ostavku, a kraljraspusti Skupštinu i raspiše vanredne izbore, prihvata i vođaDemokratskestrankeuSrbiji,LjubomirDavidović.

- Zar i vi, čika Ljubo? - nije Aleksandar skrivao prekor u svompitanju.

-Popuštajmo,nemadruge,možedoćiidorata.-Svetozar,asadaivizaSvetozarom.-NezaSvetozarom,negozakompromisom.JavodimDemokratsku

stranku,akostetozaboravili.-Možetelipovućivašezahteve?-Mogu,naravno,alitonesmeminećuučiniti.Principidemokratije

mitozabranjuju.-Razgovorjezavršen-pružiomujeAleksandarruku.

Izjutrabi, svedokrajadecembra,dolazioudvor, svršavaonajhitnijeobaveze,izbegavaosveaudijencije,ivraćaosenaDedinje,unovidvoriu Slamnatu kuću, na prostranom imanju opasanom ogradom istražarnicama svojih gardista. Osamio se. U posete su mu dolazili

jedino general Petar Živković, komandant Garde, knez Pavle i,povremeno, Anton Korošec, predsednik Vlade u ostavci. Obično bišetali sa Aleksandrom po tom dvorskom imanju, pa se vraćali uSlamantu kuću i nastavljali razgovor. General Živković je neštozapisivao i skicirao. Bili su nedostupni i nevidljivi za novinare, aMesečinaje,ponešto,saznavaoodsuprugeValentine.

TajnovitešetnjepodvorskomimanjunaDedinjunastavljenesuiudanenovogodišnjihpraznika.Iunoćiizmeđu31.decembra1928.i1.januara1929,AleksandarjebiouSlamnatojkućisa„zaverenicima”Tareč„zaverenici“omaklaseLukiMesečini,kadje,odsupruge,saznaozatajno sastančenje i te noći.Kad je svanulo, kralj je prihvatio ostavkuAntonaKorošeca, aministru dvora naložio da, hitno, i telegramski itelefonski,pozoveMačekaiPribićevićadadođuudvor.

Došli su. Nameravali su da iz voza izađu u Zemunu, krajnjemistočnomgradudržaveHrvatske,idase,izZemuna,brodomprebacedobeogradskogpristaništa.Odustali su. „Rizično je i ranozaovakvuprovokaciju”, rekao je Pribićević svom koalicionom savezniku.Aleksandar ih je primio četvrtog januara, odvojeno. U pratnji čitavečetereporteraifotografa,prvijeVladkoMačekušaoudvor.

-OhrabrujeovajpozivVašegveličanstva-naklonioseAleksandru.-Ogorčensam idubokonesrećanzbogsvegaštonamsedogađa.

Moželibitisporazumaizmeđunas?BezPribićevićautomsporazumu.- Dakako da može. Nož je u vašoj ruci, ali je torta i u mojoj.

Podijelimojepravedno,uinteresuiSrbaiHrvata.-Slušamvas.- Dualna konfederacija jedini je izlaz. Jednu konfederalnu državu

sačinjavala bi teritorija Austrougarske prije osamnaeste, a druguKraljevina Srbija, proširena za Crnu Goru i djelove Vojvodine...dopuštamdaidjeloviVojvodineostanuusastavuSrbije...

-Dopuštateito?Sigurniste?Razmislitedobro.-Srbijajeratnapobjednica,onatozaslužuje.-Baranja,Srem,čakiZemun,pripadajuHrvatskoj?Takogovorite.- Apsolutno. Oko toga ne može biti pogađanja. To su povijesne

hrvatsketeritorije...Vaševeličanstvo,kaodameneslušate?-Razmišljam,gospodineMaček,onečemu.-Očemu,akosmijemznati?-OTrijanonu.-Neshvaćamnajbolje.- Mađarska delegacija je, devetnaeste, u crnini, kao na sahranu,

došla u dvorac Trijanon, potpisala presudu pobednika da našojjugoslovenskoj kraljevini pripadnu sva Vojvodina, sva Slavonija iBaranja.Potpisalisu,zaplakaliiotpevalinacionalnuhimnu.

-Ponovoneshvaćamnajbolje.-Vi,gospodineMaček,odmenetražitedaodemuZagreb,obučenu

crno,dapotpišemvašupresuduoubistvuovedržave,daseobavežemidaću, izBeograda, saKalemegdana,posmatratihrvatskuzastavuuZemunu,padazaplačemiotpevamhimnuSrbije!

-Nistemerazumeli.NašakonfederalnadržavaprihvatilabiiVaševeličanstvo,kaosvojsimbol.Bilabito,dakle,personalnaunija.

- Nešto vam moram reći, gospodine Maček. Obojica smo,četrnaeste, bili na Ceru. Ja, dobrovoljno, a vi, dopuštam, nasilno.Naprosto,mobilisanisteuvojskukojajeudarilanaSrbiju,namernadaješatre.Dobroznateikakoseratzavršio.Onošto,izgledami,neznate,amorateznati, jestečinjenicadasamjaonajistivrhovnikomandantsrpske vojske iz Velikog rata. To ste,možda, zaboravili. Da niste, nebistemeni,uBeogradu,isporučivaliultimatume.

-Mnogožalim,sasvimkrivostemerazumeli.-Drskiste,ajatocenim.Iskreniste,ajatocenimjošviše.Jednoga

danaćemose,verujem,nasdvojicasporazumeti.Sadato,nažalost,nijemoguće.

Ispratio jeMačeka do vrata, sa smeškom se rukovao sa njim.Načuđenjenovinara,razgovorjetrajaosamopolasata.KodAleksandrajeušaoSvetozarPribićević.

-Uprkossvemuiposlesvega,spremansamnadogovorsavama,gospodinePribićeviću.BezMačekautomdogovoru.

-Jatonemoguprihvatiti.-Zašto?Jošnisteničulikakavsporazumnudim.-Štagoddaponudite,jato,bezsaglasnostigospodinaMačeka,ne

moguprihvatiti.-ZnatelidaontražiHrvatskudoDrineisaZemunom?-Štagoddatraži,mojstavjepotpunopodudaransastavomHrvata

iMačeka.- On je, maločas, odmah pristao da vas isključi iz, eventualnog,

njegovogsporazumasamnom.-Ontomože,alijanemogu.-Zašto,Svetozare?Zašto,pobogu?-Zato,Vaševeličanstvo,štojeonHrvat,ajasamSrbin.Onjevođa

većine,ajamanjine...Štagoddabudeikakobude,SrbićeuHrvatskoj

bitiumanjini,aHrvatiuvećini.Manjinanesmijeprotivvećine,Vaševeličanstvo.Manjina štiti sebe samo ako podržava većinu. Razumiteme,molimvas...

Na molbu Ljubomira Davidovića, Aleksandar je, sutradan, ponovoprimioVladkaMačeka.Biojepetijanuar,dvadesetidevete.

-Jošnijesrušenmostmeđunama,gospodineMaček.Nadamsedarušenjetogmostanivineželite.

-Naravnodaneželim.Strahmeje,priznajem.Uvamaje,osjećam,provrelašumadijskaicrnogorskakrv.Opasnoje,mnogoopasno,tonesporim. Nisam spavao. Iskren da budem, očekivao sam ovaj poziv, irazmišljaoonovompredlogu.

-Dragomije.Slušamvas.- Zaboravite dualnu konfederaciju. Vi to, sa razlogom, odbijate.

Okrenimosefederaciji.-Nastavite.Slušamvas.- Da ime države bude: Federativna Kraljevina Jugoslavija. A

federalnečlanicedabudu:Slovenija,Hrvatska,Vojvodina,Srbija,CrnaGoraiMakedonija.DaBosnuiHercegovinupodeleSrbijaiHrvatska,ponačelu daHrvatskoj pripadne svaka varoš, svako selo, u kojima ima,makarisamojedna,hrvatskakuća.Davojska,vanjskiposloviidržavnabezbednostbuduunadležnostikralja.

-Značajnepromene,uodnosunajučerašnjezahteve...Dapopijemopopiće,ipozovemotelefonomjednogprofesorapravasaBeogradskogijednogsaZagrebačkoguniverziteta.Daseposavetujemosanjima.

-Saglasansam.-AgdesuSremiZemunufederacijikojupredlažete?-UHrvatskoj.Bespogovornoineodstupno.- Šta će reći bosanski muslimani i Srbi? Po kojem to pravu se

sahranjujeBosnaiHercegovina,itouimevašegnačeladajeHrvatskasvuda tamo gde postoji i samo jedna kuća Hrvata? Vi ste pravnik.Shvatatelizakakvosenakazno,ipravnoneodrživo,načelozalažete?

- Muslimane prekrižimo, oni su Turci. Bosnu dele Hrvati i Srbi,kršćani.

-OnisumuslimaniJugosloveni.OnisuvećinauBosni.-Jesu,tojenesporno.ImaihkolikoiSrbaiHrvatazajedno.Jedna

hrvatska kuća je hrvatska država! Prihvatam, to je skroz glupo ineodrživo.

-Takoje.Štaćemoonda?~IBosniiHercegovinidatistatusfederalnečlanice.- To je već razumnije. Da popijemo kafu i sačekamo akademika

Slobodana Jovanovića. Nemamo vremena da čekamo i dolazakprofesora prava sa Zagrebačkog sveučilišta. Sa njim ćemo obavititelefonskukonsultaciju.Daliseslažete?

- Slažem se, pod uvjetom da akademik Jovanović ne osporavapovijesnopravoHrvatskenaSrijemiZemun.

-GospodineMaček,kafumožemopopiti,aliprofesora Jovanovićanećuzvati...

Pozvao jeprofesoraSlobodana Jovanovića, ali tekuveče.RazgovaralisuuSlamnatojkući.

-Poštovaniprofesore, tražimodvasobećanjedaoovome,štoćuvampoveriti,dosutraizjutra,negovoritenikome.

-Buditeutoubeđeni.Štajeupitanju?- Ja ću, noćas, ukinuti Ustav, raspustiti Narodnu skupštinu,

suspendovati sve političke stranke, sva udruženja i ustanove sanacionalnim ili verskim predznakom, privremeno ću ograničiti isloboduštampedaneizazivamržnjeiraskolepodržavi,sabićurogovei vladikama i biskupima i muftijama, proglasiću generalsku vladu iotklonitisveposrednikeizmeđumeneimognaroda.

- Zatečen sam i uplašen, mnogo uplašen, Vaše veličanstvo.Preklinjemvasdaodustanete.

-Zašto?-Javasrazumemivisteupravu.Ima,međutim,nečegštočovekne

možedaizrazisvojimrečima.Imamlošeosećanje,kojenebihumeodaobrazložim, niti njegovu opravdanost mogu da podupremargumentima.Visebi,Vaševeličanstvo,pišetesmrtovnicu.Nemojteseupuštatiuto.Odustanite,molimvas.

- Ne brinite. Sve će se dobro svršiti. Našem narodu je muka odovakvog stanja. Muka mu je i od stranaka, i od njihovih vođa, i odparlamenta,ukomesegubeživoti, iodverskihlidera,kojisejusemezla ipodela, iodhajdučije lokalnihpašaponašimprovincijama, iodgladigladnihisitostipresitih,iodbudalakojedelenedeljiveteritorije.Sutra ću,profesore, svenjihdaoteramu trimaterine.Njihnećebitiizmeđu mog naroda i mene. Između Jugoslavije i mene. IzmeđuJugoslovenaimene.

- Razumem, sve razumem, ali se tresem od straha. Na panj nepolažetesamoKrunu,negoisvojuglavu.

- Znam, profesore. Setite semoje samovolje,moje diktature, kadsam se, protivno volji ratnih saveznika, odlučio na jurišni i opakorizični proboj Solunskog fronta. Sve se dobro svršilo. Dobro će sesvršitiiovo.

-Dajbože,alijasetresemodstraha!

Pismoizbudućnosti

Štampa je objavljivala ono što je naređivano da bude objavljeno. Nasvakogneposlušnogvlasnikanovina,napiscavestiikomentara,čakina karikaturiste koji bi se podsmevali kralju i njegovim uredbama,potezanjemačZakonaozaštitidržave.VišenijebilazabranjenajedinoKomunističkapartija.Raspušten je parlament, suspendovan rad svihpolitičkih stranaka, nacionalnih i verskih udruženja, zabranjeno je ijavnopokazivanjenacionalnihzastava,apolicijaitužilaštvoovlašćenidahapseiuzatvoreiliizolacijusklanjajusveAleksandroveprotivnike.„Privremeno, do uspostavljanja reda u državi”, objavio je kralj, „pomilostiBožijoj”,uPoslaniciupućenoj„svomdragomnarodu-Srbima,HrvatimaiSlovencima”.

Aleksandar je naređivao, a general Petar Živković izvršavao.Pouzdanijeg, a ni sposobnijeg predsednika svoje lične vlade on nijemogao da nađe. Stasit i elegantan, obrazovan, u ratovima prekaljen,okorelineženja,uvekidelikataniprek,lukavitajnovit,biojezaverenikpo ubeđenju. Odan Aleksandru, po njegovim uputstvima je, uočibalkanskih ratova, među oficirima pronalazio najljuće protivnikepukovnika Apisa i „Crne ruke” i tajno ih učlanjivao u „Belu ruku“,takođezavereničkumrežurešenudasrpskuvojskuiKraljevinuizbaveiz kandži Apisa i apisovaca. Na Solunskom procesu, celu godinu preproboja Solunskog fronta, Apis i još dvojica oficira su pogubljeni, auhapšenojevišeoddvestotinecrnorukaca.Uhapšeni,nekiiosuđeni,asviodAleksandrapomilovani.OdAleksandra,alineiod„Beleruke“igenerala Petra Živkovića. On uhodi i prati članove „Crne ruke”, onestare,aliinove,kojihjesveviše.Onisu,ponjemu,najvećaopasnostipokraljaipoKraljevinu.

Vlada, kojom komanduje general Petar Živković, ratni je štabAleksandrov. Nema parlamenta ni političkih stranaka. Nemaskupštinskih,maratonskih,debataniinterpelacija.Generalskavladaje

parlament.Onaproglašavazakoneiuredbe.Nemanikakvihrasprava.Naređenje- izvršenje.Državniaparatmoradasluša.Nemakašnjenja.GeneralŽivkovićjekaošvajcarskičasovnik.Narodjebesannalopove.Ioni sehapse,pleni imseopljačkanobogatstvo.Seljaci supolugladni.Mimjevito seosnivaAgrarnabanka idelebeskamatni zajmovi.Ratniinvalidi prose. Svima se, najhitnije, isplaćuju „krvarine”, kako oninazivaju te pare dobijene za svoje rane, a država preuzima na sebetroškoveškolovanjanjihovedece.Sudijepodmićene.Generalovametlačisti i sudove. Ima i generala, admirala i viših oficira koji, prekimukazima,bivajupenzionisani.

Većinasiromašnognarodaneskrivapodrškukralju.RadioZagrebemituje čestitke i pozdrave koji nisu naručeni. I „patriotske” pesme,recitale i govore. Slušaoci se, ciljano, podsećaju na davne decenijedevetnaestog veka, kada je, među Hrvatima, uzdignut barjakJugoslavijeisjedinjenjasabraćomnaistoku.ARadioBeograd,čijisumoćni predajnici postavljeni na zgradu Srpske kraljevske akademije,svakuemisijuzavršavapesmomMilkinakuća.Milkinakućanakraju,okonjenekućepsi laju...Aleksandrovakraljevinabila jetakuća,apsi,koji bi da je rastrgnu, bili su u Rimu, Beču, Pešti, Tirani, Sofiji isovjetskoj Rusiji. Takvo tumačenje pesme Milkina kuća omaklo seagencijiAvala.Ispoljnineprijateljsnažiojeborbeniprkosijedinstvo.Zanekolikosedmica,Milkinakućapevušilaseučitavojdržavi.

Političkestrankesuspendovane,anjihovevođesenebune.Ilićuteilipodržavajunovostanje.PrviseoglasioVladkoMaček,vođaHrvata.„Nedvojbeno jeda jedržavabilau rasulu i da jemoraobiti zavedenred”, izjavljuje on. Slično reaguju i Anton Korošec i Mehmed Spaho.VerovatnopoinstrukcijamaizDvora,političkilideriiuglednipojedinciiz Srbije ne preteruju u pohvalama. Svetozar Pribićević, vođa Srba uHrvatskoj,odbijadapotpiše„izjavulojalnosti”.„Nisamprotivkralja,alinisamnizaunitarnukraljevinu”,kažeon,usvomzagrebačkomstanu,dvojiciizaslanikageneralaŽivkovića.PakujeseiodlaziuBeograd,gdemujeporodica.Predsamoputovanje,dobijapretečuporukudaće,uBeogradu, biti ubijen. Strah ga je. Telefonira mnogim beogradskimprijateljimaipoznanicima.Spusteslušalicu,čimmuzačujuglas.

Nevoljno, bez nade, telefonira i LukiMesečini. On ga, na čuđenjenjegovo,slušapažljivoi,povremeno,psuje.„Čekaćutenastanici”,kažemu.Čekaoga jeste, i sačekao,naperonukrenuopremanjemu,ali supolicijski agenti bili brži. Pred gomilom sveta su ga uhapsili i nekudodveli.

Besan, otišao je do redakcije svojih novina, da napiše tekst.Počinjaoje,vadiopapirizpisaćemašine,cepaoga,opetpočinjao.Strahje bio jači. Krenuo je kući, čekali su ga supruga Valentina i sinAleksandar,bližiomusedevetirođendan.

-Moramdatelefoniramkralju-rekaoje.- On nije u Beogradu - odgovorila je Valentina. - Na Bledu je, sa

kraljicom.Onajepredporođajem.- Novinar Luka Mesečina, vlasnik lista Jugoslavija, spojite me,

molimvas,sageneralomŽivkovićem.-Generaljezauzet.-Hitnojeiveomavažno.Generalijasmoprijatelji.-Prenećemodastezvali.- Ručak je spremljen - širi Valentina beli stolnjak po stolu od

hrastovine.-Nijemidoručka...Idemuradnusobudapišem.-Štadapišeš?Ohladićesesupa.Nećetipobećipisanje.-Štadapišem?Aštadanepišem?Onvišenijeon.Poludeoje.-Okomegovoriš?-OSandru,oLesandru,o tvomeAleku,kakomutepaš...Nemogu

višedaćutim,puknuću,puknuću.-Luka,štatogovoriš?Tinisiprisebi.-Nisam,nisam,dobrokažeš.Jasamsluga,manjeodsluge...jasam

robikukavica.Nisamnislobodančovek,nislobodannovinar.Iuratusam,Valentina,bioslobodanvojnikislobodanreporter.NaKrfu,čakikao urednik novina Vrhovne komande, nekoliko puta sam opleo poAleksandru.Asada...

-Opleo?Nerazumemtureč.-Opleoponjemu,toznačidasamgakritikovao...Sada,desetgodina

posle rata, ne smem ni da pisnem. Zaveo je diktaturu, on je despot,Valentina.Onje...

-ZovuizkabinetageneralaŽivkoviča-rečeona,držećitelefonskuslušalicuuruci.

- Petar je, Mesečino. Bio sam zauzet, izvini što se nisam odmahjavio...Kažumidajehitnoivažno.Štajeupitanju?

-ZovemzbogSvetozaraPribićevića.-ZbogonogpravoslavnogHrvata.Aštajesanjim?-Danasjeuhapšen,naželezničkojstanici.-Uhapšennaželezničkojstanici?Šokantno,šokantno...Aštaćešti

tamo?

-Otkudaznatedasambiotamo?-Neznam,nagađam.Kakosisaznaodajeuhapšen?-Videosam,gospodinegenerale.-Lošesivideo.Nijeuhapšen.Onjepremešten.-Kakopremešten,kudpremešten?Uzatvorpremešten?-Tamanposla.Nismomivarvari,kakogospodinPribićevićgovori...

Setise,Mesečino,štasipisaoonjemu.-Znam,znam...aligdejepremešten?- Interniran, izolovan, da budem precizan. Sproveden je u Brus.

Lepavarošica,ispodKopaonika.Čistvazduh,daseodmoriiopameti.Čekagakućasa trisobe. Injegovakćerka,akoželi,možesanjim.Dakuvaocu,damupereipegla...Onnećebitiuzatvoru.Moćićeidasetapo Brusu, da ide u kafane i priča sa ljudima... Alo, alo, čuješ li me,Mesečino?

- Gospodine generale, Luka je pao, njemu je pozlilo - zgrabiValentina, u panici, slušalicu. - Molim vas, molim vas, pošaljitedoktora!...

LukaMesečinajedobioizlivkrviumozak.Paralizovalesumusedesnarukainoga,izgubiojeimoćgovora.LekariuDržavnojbolnicijedvasugaodržavaliuživotu.Poslečetirimesecapočeojedagovori.Daučidagovori.Polakosuseuživotvraćaleirukainoga.KraljicaMarijase,naBledu, porodila. Dobila je i trećeg sina. Aleksandar mu je dao imeAndrej.RodiosenaVidovdan.Tu,radosnu,novostValentinajeprenelamužu, u bolnici. Najpre glasno, ali on nije otvarao oči. Primakla sejastuku i šaptalamu,u levouvo.Ni tada jenije čuo.Ubolnicu je, popovratkusaBleda,došaoiAleksandar.Pitaojelekaredalijerizičnodasebolesnik,vozom,uputiupariškubolnicu.Nisuodobrili.PosetiogajeAleksandaridvamesecakasnije.Lukajeprepoznaokraljaikaodaseosmehnuo.

Proći će pune tri godine do njegovog oporavka. Za to vreme, uLukinom Dnevniku, Valentina je ponešto zapisivala i na praznestranice lepila naslove iz stranih novina i neke komentare. U svojimsveskama,pokušavalajedaodzaborava,zamuža,kadozdravi,sačuvanekedogađaje.Površno,nepovezano,čakibezdatuma.

-Oprostištojesverastrzanoihaotično-reklajemužukadamujetopokazala.-Nadalasamsedaćešmisevratiti,ajošsevišeplašiladanećeš.Pisalasamponešto,anijemisepisalo.

„BonapartaodJugoslavije”naslovjeupariškomMalomžurnalu.„Gospodo,dobrorazmislite,paćeterazumetidadiktaturaikrajnja

nuždanisuistipojmovi.AleksandarodJugoslavijepotegaojemač,nezbog neke svoje koristi, ne ni zbog svoje tiranske naravi, jer je onplemenit čovek, nego semača latio kao vojnik, da spase Jugoslaviju,koja je krvarila iznutra.” Ko je ovo napisao i kad? - pita se LukaMesečina,dokčitabeleškesvojesupruge.

„SviSloveniuAleksandrovoj Jugoslavijisurobovskenaravi. Jedanorijentalni srpski tiranin i varvarin proglasi se za Boga, vlada kakohoće,radištahoće,asvićute.JednogadanaćekomunističkadiktaturaudanašnjimAleksandrovimvernicimapronaćiisvojerobove.”Listjebečki,alikoji?

„Otvoriosamprozoriposmatramsmrtnakazeoddržaveunašemsusedstvu.Neosuđujemdiktaturu.Takozvanademokratijajerak.Mojidol je Fridrih Niče. O demokratiji i pravdi sanjaju robovi, krave iEnglezi. Ni diktatura, međutim, neće spasiti Aleksandrovu državu.Jedni brane Srbiju od Jugoslavije, a drugi Jugoslaviju od Srbije. Ja iAleksandardasedogovorimo,padasvakuzmesvoje.MeniDalmacija,njemu Bosna i pola Hrvatske. Šta će mu Francuzi? Ta nacija je uopadanju, razdire je demokratija. Italija je u ekspanziji. Francuska jedaleko iodSrba iodHrvata,amismoblizu,mismoveć inadrugojobali Jadrana. ItalijanisuprirodnisavezniciSrba,aHrvatisuzmijeunjihovim nedrima.“ Valentina je zapisala: „izjava Benita Musolinija“.Komejedataikada?

„Napokon,evonadezaBalkanskuAmeriku,zakojusezalažem.Nesporim da je Aleksandar zaveo diktaturu, ali on kormilari u pravomsmjeru.Državijepromijenioime.KraljevinaJugoslavija.Divno.Kaodaje pjesnik, podijelio je Jugoslaviju na devet pokrajina sa velikomnjihovom vlašću, i dao im imena po vodama. Te državice, u državiJugoslaviji,nazvaojebanovinama.UstupakHrvatima,tojenjihov,anesrpski izraz.Banovinesušto inaše,američke,države.Banjekaonašguverner. Devet banovina: Dravska, Savska, Primorska, Vrbaska,Dunavska,Moravska,Drinska,VardarskaiZetska.Prestonica,Beograd,ne pripada nijednoj od njih. Aleksandar vlada samovoljno. To je

nesporno. On je tiranin. Ne, on je reformator. On ukida centralizam,federalizuje državu, ali ne po nacionalnim ili religijskim granicama,nego po geografiji. Ne vidim bolji obrazac, da se plemenski sukobiotklone i da Jugoslavija traje.” U potpisu: „Mark Pavić, hrvatskiJugosloven, profesor na univerzitetu Kolumbija”. Izjava objavljena uzagrebačkomlistuNovosti.

„PrimioAlekMačeka,pričalisuuSlamnatojkući,javodilazapisnik.Ne mogu ti, Luka, ni opisati kako je Maček bio besan i netaktičan.Raširio je na stolu mapu Jugoslavije podeljene na devet banovina izagalamio:’OvonijeJugoslavija,ovojeZetoslavija.Ovonijebanovina,negodržavaZeta,državaCrnaGora.UnakazilisteHrvatsku,podijelilijena Savsku i Primorskubanovinu, a Zeti, vašoj djedovini, pripojili stehrvatskuBoku,Konavle,Dubrovnik,hrvatskoprimorjeskorodoSplita.Crnoj Gori dali ste Hercegovinu sve do Sarajeva, čitavo Kosovo iMetohiju, Sandžak, čak iRašku,prijestonicuStefanaNemanje.Zetskabanovinajenajvećabanovina...Najprijeste,osamnaeste,ukinuliCrnuGoru, a sada je vraćate, triput prostraniju. Hrvati neće Zetoslaviju.PribojavalismoseVelikeSrbije,avistenam,umjestonje,podmetnuliVelikuZetu,VelikuCrnuGoru!’

Tresnuojedlanompostoluipolomiosvojenaočari.’Nerazumemvašbes’,odgovoriojeAlek.’DojučesteplakalizaCrnomGorom,asada,zbog Zetske banovine, lomite svoje naočari. Otiđite na Cetinje, paCrnogorcima recite da Boka nije njihova, nego hrvatska, da jeDubrovnikbližiZagrebunegoCetinjuidaIstočnuHercegovinuništanespajasaCrnomGorom...Aneznam,gospodineMaček,daliznatedaseiStefanNemanjarodiouZetskojbanovini’,nasmejaoseAlekiMačekuponudiocigaretu.

’Postoji,ipak,drvenogvožđe.ImemujeBenitoMusolini.OnnazivaHrvate kancerom Jugoslavije i nudi savez Srbima, a plaća i obučavahrvatsketeroristeukampovima,uItaliji.TreniraustašeAntePavelića,koji se proglasio poglavnikom Nezavisne države Hrvatske, u logoru,kodvarošiceBreša,iuBorgotaru,uAlpima.PavelićahraniitimarizavođuHrvata,akraljuAleksandrunudisavezokomadanjuDalmacijeiHrvatske. Musolini je galama i laž.’ Objavio Figaro.“ Kada? ZaštoValentinanijeiseklatajtekst?

„Lukamoj,da temalo inasmejem,kad izađeš izbolnice.PriredioAlek prijem za elitu. Znaš ga, rado prima pisce, glumce, akademike,

profesore.Rukujesesasvima,aonikojiseprviputviđajusanjim,kažusvoje ime i prezime. Hrvatski pesnik Gustav Krklecmu se predstavikao: G. Krklec. Alek se upeca i reče: ’Valjda Gustav Krklec’. A pesnikodgovori: ’Ne, Veličanstvo, ja sam samo G. Krklec. Ono ustav vi steukinuli!’AleksezasmejaoizagrlioGustava.”

„Onjerođenpodsrećnomzvezdom.Zavedediktaturuusiromašnoji plamenovima rasula načetoj zemlji. Bukne ekonomska kriza, potopbanakaidepresijauAmerici,uskoroiuEvropi.Prekonoći,gotovoseistope milionski dugovi Jugoslavije u državnim obveznicama,deponovanimkodameričkihbanaka.NademokratskomZapaduslom,pod Aleksandrovom diktaturom - renesansa. Nikolaj Krasnov,arhitektaRomanovih,neumornoprojektuje,adiktatorgradi.Beograd,doskora turska palanka, izrasta u savremenu evropsku prestonicu.Gradilišta su širomdržave. Smanjuje se nezaposlenost, rastu zarade,banke plivaju u kapitalu, jugoslovenski dinar ima zlatnu podlogu.Većinaljudiverujedajezaovajpreporodzaslužandiktator.”Kojeovoizjavioilinapisao,ikad?-pitaoseMesečina.

„I ledenom generalu Živkoviću potekle suze, kad je, naKalemegdanu,otkrivenMeštrovićevSpomenikzahvalnostiFrancuskoj.Impresivan spomenik.Videćeš, Luka, kadprošetašdo tamo.Navrhuspomenika je žena sa mačem, u trku. To Francuska juriša u pomoćSrbiji.Nadrugojstranijejošjednažena,sedi.TojeSorbona,učiteljicasrpskeomladine.”

„Novi dvor naDedinju iznutra dekoriše italijanski umetnikGvidoMalagole.OnjeMusolinijevbliskiprijatelj.Urediojeinjegovuraskošnuvilu u Rimu. Često i dugo priča sa Alekom, obično u vrtu. Gvido znafrancuski, ali viševolidagovorina svommaternjem jeziku,pa im japrevodim. Alek ga obrađuje da bude posrednik između njega iMusolinija, predlaže da se sretne sa njim, zvanično ili tajno. Gvidogovori da je Dalmacija jedina tačka razdora. Crna Gora to više nije.Musolini je za podelu: dve trećine dalmatinske obale i ostrva dapripadnu Italiji, a ostatak Srbima. Ne Hrvatima, nego samo Srbima.Alek jevrteoglavom iodmahivaodesnomrukom.Njegovodgovor jebiojasan,prevodilacjebionepotreban.”

„Udvor,svečešće,svraćaVladetaMilićević.Nezadržavasedugo.”

„Alek proglasio novi ustav, ukinuo suspenziju političkih stranaka,raspisao izbore. Bolje bi bilo da nije, izjavio je profesor SlobodanJovanović. Osnovao kralj svoju partiju, Stranku jugoslovenskihnacionalista. Osvojila je sve poslaničke mandate, jer nacionalnestranke, po kraljevom zakonu, mogle su prijaviti svoje izborne listejedinoakosu,usvimizbornimokruzimaudržavi,imaledovoljanbrojpotpisa za svoje kandidate. Taj nemogući uslov mogla je da ispunisamo Jugoslovenska nacionalna stranka. Ne znam, Luka, ko je Alekanagovoriodatoučini,nitiželimdaištavišekažem.Mačeksepobunio.Uhapšenjeiosuđennatrigodinezatvora.PobunioseiAntonKorošec.Ion jeuzatvoru.Pribićević jeubolnici,uBeogradu.Alekuviđada jepogrešio, ali se inati. Neće da to prizna. Razdražljiv je, galami nasvakoga. Topi se, gotovo da ne jede. Galamio je, nekoliko puta, i nakraljicu.Videlasamjeidaplače.”

- Radujem se, Mesečino, zbog tvog oporavka - telefonira muAleksandar.

- Nisam se oporavio, još se poššštapam, Vaše veličanstvo. Immmalozamuckujem.

-Možešlidadođeškodmene?-Kkada?-Odmah.NaDedinjusam,uSlamnatojkući...Aleksandargazagrli.I

kad sedoše,ne skidapogled saMesečine.Žaomuga. Smršao,bledulicu, u kosi mu mnogo belih, i kao da se smanjio. I Luki je žaoAleksandra. Nezdravo je potamneo u licu, iskopneli obrazi ističujagodice,brkovižućkastiodduvana,podočnjaciiboreokousana.

- Tvoju bolest i patnju sam, verovatno, ja skrivio. Dobro tepoznajem. Emotivac, nervčik užički, uvek napet kao struna. Zbogdiktature... ne sporim nimalo, zaveo sam bio diktaturu. To je tebeiznenadiloipogodilo.Eksplodiraosi,Mesečino.Očekivaosamdakap,srčanailimoždana,pogodiimene.Biosamizvansebe.Zarja,sinkraljaPetra,danjega izneverim?Nisamimaoizbora.Moraosamdaučinimštosamučinioilidapotpišemsmrtovnicudržavi...Popijjedankonjak,dobarjezakrvnesudove.

-Razumem.Nisambiorazzzumeo,prespavaosamto,alisssada...-Nepravdajse,Mesečino.Nisamtezbogtogazvao-pripalinovu

cigaretu.-Doksispavao,kakokažeš,bilonamjekrenulonabolje.Baš

namjebilokrenulo.Sadatonemo.Neznamštaću,nisakimeću.-Tttonemo.Zzzaštotonemo?-Zbogmojenaivnostiigluposti.Zbogizbornogzakona,načijeme

proglašenjenasankaše, i zbog jednopartijskediktature. Jednadržava,jedna partija. Legalizovao sam komunističko jednoumlje. U Rusiji,Komunističkapartija.Ovde,Strankajugoslovenskihnacionalista.Malaje razlika,Mesečino. Jugoslaviji su potrebni Jugosloveni. To je istina.Nisu joj, uviđam sa bolom i priznanjem sopstvene krivice, potrebniJugoslovenikojinesmejubitiniSrbi,niHrvati,niSlovenci,niNemci,niCrnogorci, ni Arbanasi, ni muslimani... Potrebni su joj Jugoslovenikojima niko ne zabranjuje da budu i ono što su im bili i očevi ipradedovi.UAmericisusviAmerikanci,alisuiEnglezi,iKinezi,iSrbi,iRusi,iHrvati,ibeli,ižuti,icrveniicrni...Štadaradim,Mesečino?Kakodaisplivamizmutnereke,kojusamjazamutio?

-PppustiteMačekaiKorošecaizzatvora,dddogovoritesesanjimaonovomizbornomzakonuivanrednimizborima.

-Pribićevićujevraćenpasošiodobrenodlazakuinostranstvo.Onnije velika opasnost po državu. Nije ni Korošec, ali Maček jeste...Razmišljamjaoabolicijiinjihdvojice,želimto,želim,anesmem.

-Zzzašto?- Plašim se da bi ini, u ovom času,mogli daminiraju stvaranje i

potpisivanjebalkanskogsavezaizmeđuJugoslavije,Rumunije,TurskeiGrčke.Dogovorisuprisamomkraju.NastojimdatajsavezprihvateiBugari...Mirišemblizinunovograta,Mesečino.Balkanskisavezdržava,oslonjennaFrancusku,biobinamzaštitaiodbrana.

-MačekiKorošecbito,nadamse,pppodržali.Uspostavitevezusanjima.

-Nadamse i ja,alinemamnjihovegarancije.Tražiosam,odnjih,prekoposrednika,tegarancije,alinećedaihdaju.Neodbijaju,aliinepristaju.Neće,poručujumi,darazgovarajuilipregovarajuobiločemu,doksuuzatvoru.

-Abbolirajteih,rizikujte.-Oninaslobodi,novi izbori inacionalnisukobisuneizbežni.Bio

bihprisiljendagasimdomaćevatre.Balkanskisavezbipropao...Prvopečat na taj sporazum i potvrda sporazuma u Parizu, pa onda, tekonda...akomeneubiju!

-Ššštarekoste,Vaševeličanstvo?-Meneće,Mesečino,daubiju.Osećamtonekimšestimčulom...Bio

mijejutrosVladetaMilićevićiupoznaomesamrežomkojahoćemoju

glavu.HrvatskeustašeiVMRO,bugarska„Crnaruka”.Milićevićtvrdidasu povezani sa Kominternom i našim komunistima, a u Italiji iMađarskoj su logori za njihovu obuku... Devojku jednog od vođateroristaMilićevićjepridobiodaradizanas.GlavnikampzaobukujeuMađarskoj, uz samunašu granicu...Mogu li da ti, u najvećoj tajnosti,neštopoverim?

-Sssve,Vaševeličanstvo.-Milićević je tražiomojudozvoludanjegovi ljudi, ilegalno, noću,

upadnuutajlogorustašaidaihsvelikvidiraju.-I?-Odbiosam.-Zzzašto,pppobogu?-Nateroriste-teroristički.Kakodatoprihvatim?-DalijeiPavelićutomkampu?-Navraćapovremeno.UItalijimujeMusolinidaovilu.- Pppogrešili ste. Zlo činiti, od zla se braneći, to nije zločin, Vaše

veličanstvo. Preklinjem vas, odddobrite Milićeviću da uradi što jeplanirao.

-HoćešlisamnomuCarigrad?-Hoću.

Samošto jeotišaoLukaMesečina,nešto,uz tresak,udariu jedanodprozoranaSlamnatojkući.Aleksandarpomislidajekamenica.Otkudakamenica,kobijebacio,štaradegardisti?Odedaproveri.

Gavran,onajnjegovgavran,trzaseiumire.Ukljunumu,ružičasta,koverta.Aleksandar je,u šoku, izvlači izkljunauginuleptice.Čita,nafrancuskom:PISMOIZBUDUĆNOSTI.Daganeprimetegardisti,vraćaseukuću,otvarakoverat...podrhtavaikrstise.

Seti se,Sandro.Sorbona,medicinski,kafić, ti iŠarlot, sami,zastolom.Sami?Sedelasamblizu,sasvojimmladićem,abuljilautebe,proždiralate.Ti,princ,uoficirskojuniformisrpskevojske,pobednik u dva balkanska rata. Kratko ošišan, bez brkova imonokla,kojedanasnosiš,držišŠarlotzaruku,kaonehajno,atolike oči motre na vas dvoje. Ne samo moje oči, nego i očimladihitajnihagenata,inašihitvojih.Tobože,ionisustudenti,tako se i ponašaju. Oni vide sve. Oni vide i moju čežnju zasrpskim princem i herojem, a ti ne vidiš ništa. Omađijala te

ŠarlotKotijar.Ustalasam,prošlaporedvasdvoje,kaoslučajnotezakačila.Izvinite,reklasam,atiništanisirekao.Samosimepogledao, ali me, videla sam, nisi video. Prošla sam, i nikudnisamotišla, Sandro. Pratila sam te svuda i bila sa tobom.Usvim tvojim bitkama sam bila. I u bolesti. I kad si umirao, ubolnici,uParizu.Ikadsi,tajno,uBeogradu,ljubavisaosaŠarlotKotijar.Ikadsi,zasuprugu,uzeorumunskuMarijuHoencolern,tvojuMinjon.Umrlasam,Sandro.Udavilaseumoru,nezavršihstudije.Pišem ti iz budućnosti, a pismo šaljem po gavranu. Onom

tvom gavranu. I on je, sada, samnom, u budućnosti, a ne satobom, moj Sandro, moj diktatoru. Vidim, jasno vidim, jednupčelicu,kakoslećenajedancvet,iljubiga.Jasampčelica,atisicvet.Spajamose.Vidim, Sandro, zagasito krvave potoke lave, teku nekom

zemljom,menisečinidajetvoja.Čujem,umojojzemlji,pucnjeumoj cvet. U moju čežnju i ljubav, nikad uzvraćenu. Prvo će,Sandro, ubiti cvet, a posle će poteći oni potoci krvave lave, izvulkanakojićedaeksplodirauEvropi.Seti se one Ciganke. U dlanu ti je videla kako te zatrpava

kuća koju gradiš. Bila sam iza tebe, slušala šta govori. Nijelagala.Neznam,Sandro,kadaćesetvojakućasrušitinatebe,kada

će poteći ona lava, i kada će neki ljudi gaziti moj cvet, samržnjom i prostački, i to dugo, dugo. Ovde, gde sam, nemavremena.Trenjekaovečnostivečnostkaotren.Vidim,avidećešiti,ubrzo,sveštojebilo,kadanasnijebilo,isveštoćebiti,kadase preselimo u budućnost. I, da ti kažem i ovo. Budućnost jenezajažljiva aždaja, guta svakoga i sve. Progutaće i Zemlju, iSunce, iMesec, sve.Kamenuzbrdo, kamennizbrdo. Setih se,opet, Sorbone i onog kafića. Eto, prisluškivala sam, dragimojSizife.TvojaPčelica.

Moćni ratni razarač Dubrovnik plovi ka Stambolu. Aleksandar je napalubi, puši, posmatra talase i galebove, koji se, u jatima, viju iznadbroda. Nikako da od sebe otera misli o pismu i gavranu. Neko je

uhvatio gavrana, gurnuo mu pismo u kljun, a ptica je, po navici iliinstinktu,poletelapremaSlamnatojkući.Kobiseusudiodatoučini?Gavran ga jeste, dve pune decenije, nadletao i pratio, ali nije biodresiran.Niko,semnjega,neznazanekedetaljeizpisma.SećaseoniSorboneikafića,sećaseidasuŠarlotion,alineznakojimpovodom,spominjaliSizifovoprokletstvo.Sećaseidagajenekadevojkazakačilauprolazu,itobašsnažno,zatreslamusečašauruci,ačajmuisprskaopukovničkubluzu.Njenoglikaseneseća.Kojeona?Ubrzoseudavilaumoru.Toznačidasevišenisusretali.Apismo?Pročitaogaje,aononepostoji.Čimgajepročitao,pismojenestalo.Stajalojenastočiću,jošipritisnutonjegovimnalivperom.Odjednom,nanjegoveoči,adanikonijeušaouSlamnatukuću,idase,ukući,ništanijenipomeriloničulo,pismo je nestalo. Oblio ga je hladan znoj. Pomislio je da halucinira,istrčaonapolje,dapotražigavrana.Pticaje,mrtva,bilapodprozorom.Pozvaojejednoggardistuda,negdeuvrtu,zakopagavrana...Pismoizbudućnostinesamodajedržaourukamaipročitaoga,negoje,svakureč,iupamtio.Neizlazimuizglave.Noćimasebudiunekomstrahu.Šta se to desilo? I kako? Kome da se poveri? Svak bi pomislio da jepoludeo. Samo jedan čovek bimu,možda, poverovao. StjepanRadić.Njemuje,tajistigavran,odneošeširsaglave.Ali,iStjepanRadićjeubudućnosti.Gavranmu,izgleda,predskazaopreseljenje...

-Luka,dođiovamo-obradovasekadspaziMesečinu.-Kkkakvagrdosijaodbroda,gospodaru-rečeAleksandru.-Šta,prešaosiuCrnogorce?-osmehnuseon.-Gggospodarujekraće...Kkkraćezamuckujem.-Kakopodnosišplovidbu?Patišliodmorskebolesti?-Nepatim.Čudimse.Dužijeodfudbalskogigrališta.-Dostaduži.Imadvanaesttopovaraznogkalibra,osamtorpednih

cevi,izbacujepodvodnebombe,načičkanjeimitraljezima...OvonemaMusolini. Ovo je, kažu, najmoderniji i najubitačniji ratni razarač uEvropi.Malosunammanjiostalirazarači,kojevećimamoilićemoihimati. Svakome je kraljica dala ime: Zagreb, Beograd, Dalmacija,Ljubljana,Lovćen...Bićeihjoš,Mesečino.

-Pukceooficira,podoficira imornara jenabrodu -nijednomnezamuca.

-Nijebašpuk,imaihokotristotine...Samouovojgodininabavilismovišeodhiljadutopovaitristatenkova...Mesečino,svetoužasnokošta, trećinabudžetaodlazizaoružje ivojsku.Mismo,osamnaeste,počeliniodčega.OdSolunasmokrenulisa francuskimmitraljezima,

puškama, topovima, bombama, konjima. I uniforme su nam bilefrancuske.

- Eto rata, eto rata... Nemačka se nakostrešila. Ko je Hitler,gospodaru?

-MnogomezabrinjavajudešavanjauBerlinu.Pitaosam,nedavno,nemačkog ambasadora kod nas šta je to nacizam. Odgovorio mi je:elementarninacionalnipokret.Štagod toznačilo,Nemačka izrastaudžina,iekonomskogivojnog.ANemcinisuItalijani.Nemcinebrbljaju.Onisuozbiljannarod.

-Mićemoimbitiprvameta.Kaoičetrnaeste.-Upoznalisunasuratuipoštujunas.Hitlerujeprviciljdaproguta

Austriju, što nama i odgovara. Hitler će pokopati snove obnavljanjabečke carevine. Musolini je sada u sukobu sa Hitlerom. I to namodgovara.Onse,međutim,okrećekaFrancuskoj,a tomezabrinjava.Nastojim da Malu antantu i savez balkanskih država vežem zaFrancuskuinedozvolimpaktizmeđuRimaiPariza...Ida,istovremeno,ne izazivamo Nemačku. Komplikovano i opasno, a nemamo mnogovremena.

-Gggazitepominskompolju.- Veruješ li u duhove i tajne neke sile? - upita neočekivano, ne

izdrža.-Meniseduhovijavljaju.Samokadsanjam,asvaštasanjam...

Aleksandar je želeo da poseta Stambolu bude nezvanična, bezceremonijalnogdočeka,ručkovaivečera.Kemal-pašaAtaturkježeleoda bude drukčije. Po dolasku razarača Dubrovnik pred palatuDolmabahče na Bosforu, jugoslovenskog kralja i njegovu pratnju nakeju su dočekali Ataturk, premijer Ismet-paša, hiljade građana ipočasna jedinica vojske. Intonirane su državne himne, Ataturk iAleksandarsusenaklonilizastavama,turskojijugoslovenskoj.

-Merhaba,asker!-pozdraviojeAleksandarturskegardiste.-Merhaba!-grunuojeotpozdrav,apoklicidobrodošliceizhiljada

grlamoglisusečutiinabrduiznadpristaništa,naTopkapiju,gdesu,vekovima,stolovaliturskisultani.AleksandariAtaturkzaputilisusekarazaraču Dubrovnik i, sa najbližim saradnicima, počeli razgovore uraskošnom dvorskom salonu. Oba suverena razgovarala su nafrancuskom.

- Ata Turk. Otac Turaka - rekao je Aleksandar i ponudio ga

cigaretomizsvojezlatnetabakere.-SadsamAta,abiosamŠejtan, turskanesreća izlo.Surovosam

kidaolanceprošlostiinazadluka.Proglasioevropskurepubliku,oteraomuftije i hodžeoddržave, zabranio žarove, feredže,dimije, proteraoarapskijezikizTurske,vratioturskijezik,uveoevropskopismo...Ovadržavasesnažiiuzdiže.SadasamAtaTurk,Aleksandre...Predlažemdajedandrugomnepersiramo.

-Prihvatam,sazadovoljstvom.Ijapokušavamneštosličnoumojojzemlji,aliotporipostajujačiodmene.

-Neodustaj.Budibezmilosti,akojepotrebno.Neplašiseoptužbida si diktator. Zlo je neprosvećena demokratija, a ne prosvećeniapsolutizam...IPlatonserugaooblikuvladavineukometrojicaneukihmogudanadglasajuSokratainjega.

-Upravusi.Mnogenavodneistinesuvelikeneistine.Balkanjeburebaruta,govoreipišusvi.Tojelaž.Barutubalkanskoburenesipamomi, nego sile izvan Balkana. Dogovorimo se, Kemale. Utanačimoprijateljstvo i odbrambeni savez naših država. Odbijmo od nasprodavcebalkanskogbaruta.Turska,Rumunija,Grčka, Jugoslavija.Dapokušamoda,utajsavez,uvučemoiBugarsku.

- Tvoju pomoć, kad je Turska bila pred nestajanjem, neću nikadazaboraviti.Verujemti,Aleksandre.Idragsimi.Bliskismo.Obojicasmoiratnipobednici.

- Pobednici, na suprotnim stranama. Ti si, Kemale, na Galipolju,potukaomojeratnesaveznike,ajasam,naSolunskomfrontu,potukaotvoje... Turskoj je, u Versaju, nametnut ponižavajući mir. Odbio sipresudui,ponovo,pobedio.Prijateljstvaineprijateljstvasukaoplimaioseka. Pogledaj, Kemale, kakve mi muke zadaje Italija, moja ratnasaveznica.

-NeplašiseMusolinija.Nekaseonplašitebe.ZnadobrokakvisuvojniciSrbi.Aznamtoija.Tisi,Aleksandre,naKumanovu,dvanaeste,razbio dvaput brojniju vojsku Zeki-paše. Tom tvojompobedom, Prvibalkanskiratbiojeodlučen.

-Nespornajehrabrostsrpskogvojnikakadaseborizasvoje.AnaKumanovu je, Kemale, i vojnička sreća bila na mojoj strani. Sreća,zvanalukavstvo...Presvučenuodećuturskognizama,jedanmojtrubačubacio se među trupe Zeki-paše i zasvirao povlačenje, u trenutkuturskogjuriša.Zavladalajezbunjenost,panikaibežanje.Tadasmomijurnuliiznašihrovova.

-OsmanskojcareviniSrbisupribavilitolikeslavnepobede.Srbipo

rođenju,Turciposudbini.Ojaničarimagovorim...Nego,jesilizajednupartijupokera?

-Sada?-Sada,ilikodmene,poslevečere,umojojpalati.-Uštadaigramo?-Ucvet.- U cvet!? - preblede Aleksandar, seti se gavrana i Pisma iz

budućnosti.-Ukakavcvet,Kemale?-Ucvet,usrceljubavimeđubalkanskimnarodima,Aleksandre.-Pristajem.-Pristajemija.Kogoddobijepartijupokera,jaćupotpisatimenicu

osavezubalkanskihdržava.U Dnevniku Luke Mesečine može se pročitati da su, u palati

Dolmabahče,AtaturkiAleksandarostalidozore.

Marselj

Od zavođenja svoje lične vlasti, četiri je puta posećivao Zagreb iHrvatsku.ObilaziojeZagorje,prostorepremaKninuimoru.Iuselajezalazio.Kraljicaje,najčešće,bilasanjim.Svojogromnimirazuzlatnimdukatimarazdavalajegradskojiseoskojsirotinji,najboljimučenicimai studentima davala stipendije, darovala ustanove kulture i nauke,darovalabolnice,osnivalakolaJugoslovenskihsestara.Svejetoradilatiho, bez hvalisanja i razmetanja, i uvek u narodnoj nošnji. Nekadzagorskoj, nekad slavonskoj, nekad ličkoj ili dalmatinskoj. Plenila jesvojom neposrednošću i dobrotom koju nije glumila. Muž njenuglavnomjeposećivaoseljake,radnikeivojnike.UZagrebujekupioirezidenciju,aZagrebproglasiozadruguprestonicuKraljevine.

Udecembrutridesetitreće,poslepovratkaizTurske,sakraljicomje, ponovo, došaou Zagreb.U zvaničnudržavnuposetu stizaomu jeDimitriosMaksimos,ministarspoljnihposlovaGrčke.Kraljevikraljičinautojedvasekretaoizmeđuhiljadaljudi,kojisu,uželjida,izbliza,videipozdraveAleksandra iMariju,kidali lanacpolicijskogobezbeđenja...Trojicamladića, sabombama i revolverima, žurila sukaautomobilu.Kraljicajevidelakomešanjeumasi,alinijeznalaštasedešava...

- Sprečili smo atentat i pohapsili atentatore - utrčao je VladetaMilićević,mimoprotokola,urezidenciju.-Neizlazitenabalkoneineprimičiteseprozorima,Vaševeličanstvo!

-Kakavatentat?Ništanisamčuo.-Nebisteništačulinidasuuspeli...DošlisuizkampauMađarskoj,

poslao ih, lično, Ante Pavelić. Srećom, jedan naš doušnik međuustašama javio nam je, pravovremeno, sve. I kako se zovu, i kakoizgledaju, i odakle će da krenu na vas i kraljicu... Uhapsili smoPetra

Oreba, Josipa Begovića i Antuna Pogorelca. U policiji pevaju kaonavijeni.

- Molim te, Milićeviću, preskoči imena. Ne mogu i neću da i topamtim.

- U redu, Vaše veličanstvo. Ona devojka, naš agent u Mađarskoj,sada jeovde,uZagrebu.Moram jeprebacitiuBeograd.Pobegla je izlogoraJankaPuste.Posumnjalajedasuustašesaznaledaimajukrticuidatukrticutraže.Svaštasmoodnjesaznali.

-Ukratkomireci,imammnogeobaveze.-IzaPavelićaiustaša,odnosnonjihovogplanadavasubiju,nestoje

niRusiniNemci,kakonamjepodmetanoikakosambiopoverovao.Musolini i Mađari. Samo oni. Kominterna je promenila strategiju iodustalaodrazbijanjaJugoslavije.IHitleruodgovaraJugoslavija,zbognašeg sukoba saMusolinijem... U ovom trenutku je ovako... I Bugari,njih sam zaboravio. Njihov Apis, vođa VMRO Vančo Mihajlov...Oprostite, moram da spomenem i poneko ime. U dogovoru saPavelićem, Mihajlov je u Mađarsku, u logor ustaša, uputio svognajboljeg ubicu, da obučava razbojnike. Zove se Veličko Georgijev, anadimakmujeČernozemski.Crnozemljani.Hvališesedacrnazemljačekasvakognakogaseonnameri.

-Hvala,Milićeviću.Bašsimiulepšaodan.- Sa vašom dozvolom, Vaše veličanstvo, ja bih bio Černozemski.

CrnuzemljubipoljubiliiPavelićisvanjegovabagra.-TražiosiodmenedozvoludanašaSlužbaradiistoštoiteroristi.

Znaosi,moraosiznati,datitakvudozvolunemogudati.Namernoiliizneznanja,sebisivezaoruke.

-Kakodatorazumem?-Dasi,ništamenepitajućiisveodmenekrijući,uradiotoštosi

hteo,jatenebihnigrdionikažnjavao...NekadođeZeko-naredisvomordonansu.

-Gdećete,Veličanstvo?-začudiseVladetaMilićević.-UšetnjuZagrebom.-Sami?-SaZekom.SamojimsobaromZečevićem.DaporučimMusoliniju

da se Aleksandar Karađorđević ne plaši ni njega ni njegovog ološa...Generale Vukoviću, pronađi Ivana Meštrovića i zamoli ga da dođeovamo...

-Veličanstvo,ovovamnijebilopametno-kažemuvajarMeštrović.-CioZagrebbrujiohapšenjuatentatora,auskoroćebrujatiičitavsvijet,avi,sami,šetateZagrebom.Suludo,oprostite.

-VimislitedaHrvatimenemrzeidaželedameubiju?-Dalekoodtoga.MnogojeHrvatakojivasvole,apoštujuvassvi,

semmanjineluđaka.Hrvatisupitomsvijet.Utostesemogliuvjerititokom vaših čestih boravaka u Zagrebu i Hrvatskoj. Luđaci su saperiferije.NijeAntePavelićniizZagreba,niizZagorja,niizDalmacije,negoizKonjica,izHercegovine.PričaseidamujemajkaSrpkinja.

- Ivane, znate da vama verujem. Bliski ste sa Mačekom. KolikoHrvata,povašojproceni,njegapodržava?

-Gotovosvi.Nemanjeoddevedesetposto.-Sigurno?-Tovamgarantiram.-AdalijeMačekzaJugoslaviju?-Nedvojbeno.Iovovamgarantiram.- Tvrd je, ekstreman, ali iskren. Možemo li se, šta mislite, nas

dvojicasporazumeti?- Možete i morate. Maček je za Jugoslaviju, koliko i vi, ali za

drugačiju.-Protivjemonarhije?-Ne,naprotiv.Nevolini republikanceni crvene.Protiv je srpske

hegemonije. On misli da su Hrvati pod srpskom dominacijom, podsrpskomšapom,kakodavamkažem.

-Dalijeto,Ivo,ivašemišljenje?-Teškomijedakažem.JasamvamiHrvatiSrbin,jermislimdaje

toistinarod,alisam, ipak,Hrvat.PrijesvegaHrvat. IčinimisedajeMačekupravu.

-UčemuseogledasrpskahegemonijanadHrvatima?-Istismonarod,istijezik,istirod,anismoisti,nismoravnopravni.

Srbisumnjajuunašejugoslavenstvo,iakojeonopoteklobašodHrvata.Sumnjaju i u hrvatsku odanost zajedničkoj državi. Hrvati žele jedanpremajedan.

-Štatoznači?-Pola-pola,najkraćekazano.-PoladržaveHrvatima,apolaSrbima?-Ne, Vaše veličanstvo. Vi ste državupodelili na banovine.Maček

nije oduševljen, ali nije ni protivan. On smatra da u banovinama, ucentralnojvlastiiSkupštini,uvojsci,upoliciji,udiplomatiji,bašsvuda,

SrbiiHrvatimorajubitiravnopravnopredstavljeni.-PolaSrbima,polaHrvatima,asvimostalimneostadeništa.-OdreknuseSrbimalosvoga,Hrvatimalosvoga,ietokolačaiza

druge.-VoljansamdapregovaramsaMačekom.Molimvas,Ivo,damuto

prenesete.-Onjeuzatvoru.Kakodapregovaradokjeuzatvoru?-KakavjeMačekovodnospremaPavelićuinjegovimustašama?-NjihVladkonepodnosi.Mogurećiidaihprezire.-TojeMačekvamarekao?-Javnoihježigosaoinazivaobanditima.Moždajerizikovaoisvoju

glavu kada ih je optužio za ubistvo glavnog urednika zagrebačkihNovosti Tonija Špegela, za podmetanje eksploziva po vozovima, i zaprošlogodišnjioružaninapadnapolicijskustanicuubliziniVelebita...Mačekaje,dodatno,ražestilapodrškaustašamaodstranekomunista.

-Znateli,Ivo,dajeimojotacbioustaša?-iznenadivajara.-Vi,očito,potcjenjujeteteroriste,pasveobrćeteušalu.- Niste me razumeli. Srpski ustanici u Hercegovini i Bosni,

sedamdeset i pete, sebe sunazivali ustašama.Mojotac je, kaoPetarMrkonjić,biosanjima.

- Nisam to znao. Interesantno. Pavelić je Hercegovac. Ukrao je,znači,inazivsvojeskupine.

-KolikuonipodrškuimajumeđuHrvatima?Prosto,zanimame,Ivo,vašaprocena?

-Danasminornu, veomaminornu.A sutra, za pet ili više godina,teškojeprocijeniti.Mržnjajezarazna,brzoseširi.

-Nevidimjanjihovnikakavpolitičkiprogram.Štaonihoće?-NezavisnuHrvatsku,pomogućstvubezSrba,iprvobijelopoljena

državnomgrbu,našahovnici...Maloironišemikarikiram.-Idem,uskoro,uBugarsku,pauFrancusku.Prenegoštosevratim

izPariza,iKorošeciMačekbićenaslobodi...Zvaosamvasizbogjošjednevažnestvari.SastavljamNamesništvo...

-Regentstvo?Vistekralj,visteživi,Boguhvala,Vaševeličanstvo.- Slutim, predosećam, da ću biti ubijen. Musolini će biti

naredbodavac, a ustašemoje ubice. Italija, Mađarska, pa i Bugarska,zaverilesuseprotivmene.Plašimse,Ivo,daononajgorenećumoćidaizbegnem. Čudo me je spasilo i danas, u Zagrebu. Ubiće me zbogDalmacijeizbogJugoslavije.Alivarajusesvionidaće,kadjaumrem,umretiiovadržava.Naprotiv,onaćeosnažitikadaijapoložimživotza

nju.-Ništanisamčuo,neželimdačujem,Vaševeličanstvo.-NačeluNamesništvabićeknezPavle. Jedannamesnikmorabiti

Hrvat,aotrećemćudarazmislim...Molimvas,Ivo,datajHrvatbudetevi.

-Poživećetevinama,jošdugo...Nuditemiogromnučastzaslučajnesreće,kojenesmijebiti.Nemogudaprihvatim.Vašprijateljjesam,Jugoslavenjesam,iHrvatjesam,alijasamkipar,ništadrugodokipar,Vaše veličanstvo. Uzmite političara kojeg podržavaju Hrvati. UzmiteMačeka.

-Nevolja je, Ivo,utomešto ja,uNamesništvu,nećupolitičare...Usvakomslučaju,hvalavam.Mnogestvaristemipojasnili...

Jugoslovenski, francuski i svi evropski mediji objavili su kada ćeAleksandardoputovatiulučkigradMarselj,daćepoložitivenacsvojimratnimdrugovima,francuskimvojnicimapalimubalkanskimbitkamazaoslobođenjenjegovezemlje,idaće,izMarselja,vozom,otićiuPariz.

- Katastrofa, katastrofa! - govorio je Vladeta Milićević ministrupolicijeŽivojinuLaziću.-Ustašeznajukraljevumaršrutu,satnicu,sve.Hitno,iuMarseljiuPariz,šaljitenašedodatnoobezbeđenje.

-Kolikoljudi?-Najmanjedesetgrupa,početiričovekausvakoj.-Veliki jetotrošak,afrancuskapolicija jedovoljnagarancija...Ne

znam,pitaćupredsednikaVlade.- Odmah, gospodine ministre, dok ne bude kasno. Atentat je

pripremljen. Naš agent, ubačen među ustaše, javlja da su Pavelić iMihajlovbili uRimu, kod šefaMusolinijeve tajne službe, i dogovorilisve. Odustali su od prvobitne namere da kralja ubiju u Sofiji, jer bi,procenjeno je, mogao da plane naš rat sa Bugarskom. Izabrano jenekoliko grupa atentatora. Osim Černozemskog, svi ostali suPavelićeve ustaše. Krene li kralj vozom u Francusku, duž pruge kojaprolazi Italijom, čekaće Andrija Artuković sa nekoliko desetinaterorista. Krene limorem, jedna grupa ubica napašće ga uMarselju.Akoneuspeju,drugagrupaćečekatiuParizu...Izvolite,pročitajteovudepešu. A pročitajte i, javnu, izjavu zločinca Pavelića, da je on kraljaosudionasmrt!

-IdemodmahdopremijeraUzunovića...Bilobi,ipak,najboljedavi,gospodineMilićeviću,zatražiteprijemkodNjegovogveličanstva.

-Neću.Kraljjeneodgovoranpremasvomživotu.Nevolinidaslušamojasaznanja.

- Krećite, smesta, u Pariz. Tamo je već maršal dvora, generalDimitrijević. Upoznajte, sa svim što znate, i njega i ambasadoraSpalajkovića. Zahtevajte da njih dvojica obaveste Francuze, a i viuzbunitenjihovutajnuslužbu.

Učetvrtak,četvrtogoktobra,tridesetičetvrte,neštopreponoći,kraljAleksandar i kraljica Marija izašli su iz dvora na Dedinju i krenuliprema železničkoj stanici na Topčideru. Tamo su ih, u kraljevskomvozu, čekali knez Pavle, kneginja Olga, ministar spoljnih poslova,upravnik dvora, lekari, ordonansi, sobar Zečević, novinar LukaMesečina... Putovaće, vozom, do Kosovske Mitrovice, a odatle,automobilima,domora.DolukeZelenike,uBoki,gdeihječekaoratnirazaračDubrovnik.

Kraljica je, pakujući se, a da to nije ni primetila ni želela, u kofersložilaijednucrnuhaljinu.

Aleksandrovsin,Tomislav,većusedmojgodini,rekaojeocu:-Tata,kakosibiolepinasmejan,doksimimahao.-Lep,lep,tvojotacjeuveklep-nasmešilasekraljica.-Pozdravise

sanjim.- Sanjao sam te,danaspopodne.Mahaosimi sa jednogoblaka -

objasniojemladiprinc.Aleksandru,sklonomsujeverju,nebešedragtajdečjisan.Moraoje,

pomisli, da odobri dodatno policijsko obezbeđenje, kako je tražioVladetaMilićević.Odbioje.Zbogtroškova.

Natopčiderskojstanici,naispraćaju,biojeiambasadorFrancuske.Aleksandar je, pod pazuhom, stiskao svežanj francuskih ozbiljnihnovinaičasopisa.

-Veličanstvo,moždajetrebalodaponeseteneštolakšeizabavnijezačitanje-osmehnuoseambasador.

-Nijemidozabave.RadujemseodlaskuuFrancusku,tamoimamnekolikodobrihprijatelja.

-Takvihje,Veličanstvo,najmanječetrdesetidvamiliona.

Munje i gromovi sačekali su, već na Čakoru, kraljevski karavan.

Aleksandar je bio u otvorenom automobilu. Kiša je padala, a hiljadeCrnogoraca čekale su kraj puta kojim su prolazili. Aleksandar jeotpozdravljaonarodu iodbijao,dugo,da senavučekrovna limuzini.Svi u kraljevim kolima na Cetinje su stigli mokri do gole kože.Promenivšiodećuimaloseodmorivšiodrukovanjasastotinamaljudikojisuse,namalomtrguisprednegdašnjegDvorakraljaNikole,tiskaliokonjega,otišaojedaobiđekućuukojojserodioiodrastao.Sanjimsubili kraljica Marija, knez Pavle i kneginja Olga. Ta kuća sada je bilaOficirskidom.

-Učinimise,eto,dasamjošdijete...NeznatevikakosuonivoleliĐorđaimene.Đed,baka,tetke,svi-govoriojeuzbuđeno.

OtišaojeidogrobasvojemajkeZorke,zapaliosvećuidugoćutao.Luka Mesečina bio je u blizini. Njemu se pričinilo da je, odlazeći,Aleksandarprošaputao:„Oprostimi.“

Produžilisuka,nedavnokupljenom,kraljičinomimanjuuMiločeru,uzsamumorskuobalu,nedalekoodBudve.ImanjejeispodPaštrovićagore i crkve Praskvice, stare skoro hiljadu godina. Uvalamiločerskaspuštasedodveplaže,VelikeiMale,obeodzrnastogpeskainajlepšenaJadranu.Paštrovići,starocrnogorskobratstvo,uMiločerusugajilismokve, narove, masline, pomorandže i limunove, a na nekimparcelama sađeni su i paradajz, luk, jagode i maline. Otkupljivala jekraljicaMarija imanjepoimanje,pošumljavala isređivalamiločerskupadinu, namerna da Miločer bude jedna od tri ili četiri prestoniceKraljevineJugoslavije.Beograd,Zagreb,Miločeri,možda,LjubljanailiBled. Aleksandar je zatekao veliko gradilište. Skromna kućica,podignutanasteni,uzMaluplažu,bilajezavršena.Stena, ispodkuće,bilajeveštoizdubljenaipodsećalanapećinu.Jednospratnidvoracodtesanogkamena,uzVelikuplažu, jošnijebiopodkrovom.A,pouvalimiločerskoj građene su vile za ordonanse, za gardiste, žandarme, zaposlugu,zaupravukraljevskogdvorca.Građenisuielektričnacentrala,apartmani za goste, tenisko igralište... Aleksandra je sačekalo ipozdravilo više od tri stotine radnika i majstora raznih zanata.Nagradiojesvakogodnjih.„Srećnozapočeli,srećnoizavršili”,rekaoje.

VedrogmiločerskograspoloženjanestaloječimsustigliuZeleniku.Nebosesastavilosazemljom,kakogovoreljudiutomkraju. Izcrnihoblaka prosula se ne kiša, nego poplava,munje su se ukrštale iznadBokokotorskogzaliva,grmeligromovi,anaotvorenommorutalasisu,višiodčetirimetra,plaviliobalu.Aleksandarse,ipak,popeonarazaračDubrovnik.Zanjimsuušliisviostali.

-Padakrenemo,sabožijompomoći-obratiosepukovnikuJovanuPavloviću.

-Nejoš,sačekajmo,Vaševeličanstvo,morejepoludelo.-Moramdocrkve,daupalimsveću-plahovitojeustaoAleksandar

iz kožne fotelje u luksuznom salonu ratnog razarača, bisera njegovemornarice.

Iznenadiojesveusvojojpratnji.Moralisuzanjim.Automobilima su stigli do crkvice, na brdašcetu iznad Herceg

Novog.Upaliojesvećuizaputiosekajednojikoni.-Hristemoj,jasamtvoj-glasnojeizgovorio.-Gdejekonopac,hoću

da pozvonim za srećnu plovidbu? - upitao je Gavrila Dožića,mitropolitacrnogorsko-primorskog.

-Povuciteovajkonop,Vaševeličanstvo-pritrčaojeDožić.I, zazvonilo je. Aleksandar se prekrstio i, odjednom nasmejan,

izašaoizcrkve.-Strašno,teškonama-prišapnuojemitropolitknezuPavlu,aLuka

Mesečinajetočuo.-Kraljjepovukaopogrešankonopac,onajkojimsezvonimrtvima...Teškonjemu inama,beznjega...Nemojte, kneže,damuovokažete,dagabacateustrašnesumnjeistrahove.JaćumolitiGospodadanamgavratiživog.

Dugo je, na razaračuDubrovnik, trajala rasprava. Knez Pavle, a ikomanda broda, upozoravali su Aleksandra da je plovidba veoma,veoma opasna. Talasi su ogromni, a udari vetra ekstremni. Knez jemolio svog rođaka, svog brata, da se vrate u Beograd i putovanjenastave vozom. Ne mora se ići preko Italije. Mogu, iz Ljubljane,skrenutikaBeču, aodatle, Švajcarskom,doFrancuske.Duže je, ali jebezbedno.

-Prihvatam-odgovoriojeAleksandar.-Idite,Pavle,iti,ikraljica,iOlga,vozomzaPariz,alijamorammorem.

-Zašto?-upitalajekraljicaMarija.- Ja bih, vozom, zakasnio u Marselj. Tamome čekaju već za dva

dana.Vi,uPariz,nećetezakasniti.Videćemosetamo.-NemorašuMarselj,Sandro-odgovorilajeMarija.- Moram, Minjon. U Marselju me, kod spomenika, čekaju mrtvi

Francuzi,mojiratnidrugovi.Nesmemdaihizneverim.-Nećešihizneveriti,Sandro.IzParizaćemootićiuMarselj.- Kasno i nepošteno prema njima, Minjon. Oni me čekaju u

zakazanovreme.Nesmemdakasnim.Produžetkaraspravevišenijebilo.Znalisudamorabitionakokako

je onodlučio.Brod sunapustili kraljicaMarija, knezPavle i kneginjaOlga.

Aleksandar se, najpre, oprostio od supruge. Skinuo je srebreni iveliki,starinskiprstensaprstaleveruke.Govorilosedaje,tajprsten,nosiocarDušan,idajebioAleksandrovaamajlija.

-Uzmiga,Minjon-rekaojekraljici.-Smetami.-Vidimose,brate,uParizu-pružiomujerukuknezPavle.-Kozna-odsutnojeodgovorioAleksandar.

Ratni razarač plovio je brzinom većom od četrdeset čvorova na sat,zapisao je Luka Mesečina. Iz Boke, pored rta Oštro, dograbio seOtranta,užasanadužasima,čaksuioficiripomišljalidajesvimakraj.Ogromni i moćni brod more je bacalo kao ljusku od oraha. Nekimornari su i vrištali od straha. Aleksandar je, u kabini, slušao radioizveštaje, po oluji izlazio na palubu. Niko ništa nije govorio. UTirenskom moru talasi su preletali i preko broda. Stakleno,porcelanskoikeramičkoposuđenarazaračulomilosei letelonasvestrane, mornari i oficiri držali su se za čeličnu užad, za stolice, zastubove,zacevi,sveješkripaloicijukalo.„Bezpanike,svejeuredu“,govoriojeAleksandar.

Iznenada,podivljalomoresesmirilo,granulojesunce,nabrodusezačulapesma.Biojedevetioktobar,neštoprepodneva.Nahorizontusu se ukazala tri francuska ratna razarača, plovili su u susretDubrovniku,dadočekajuAleksandra.Osulisupaklenupaljbuiztopova.TrieskadrilehidroavionaipetbombarderateškekategorijenadletalisubrodkraljaJugoslavije.OnizašaonapalubuDubrovnika.Nanjemujeuniforma admirala, na glavi dvorogi admiralski šešir, o boku mupozlaćenimač,aprekogrudiLegijačasti.

-Veličanstvo,jesteliobukličeličnukošulju?-pitagasobarZečević.-Nisamineću.-Preklinjemvas,obuciteje.Kraljicaminaredila,jasamjojobećao.-Zeko,kakotenijesramota?Jadaseplašimfukareiprobisveta...

Idi,nezamarajmeglupostima.Kraljev razarač pristaje. Gruvaju francuski topovi. U znak

otpozdrava,grmeitopovisaDubrovnika.-ŽiveoAleksandarodJugoslavije!-kličusačamacaokokraljevog

broda.Razaraču prilazi jedna jahta, iz nje izlazi maršal dvora, general

Aleksandar Dimitrijević, penje se na palubu. Za njim se, na palubu,penjuijedanfrancuskigeneralidvaadmirala.

- Vaše veličanstvo, sve je u najboljem redu - raportira generalDimitrijević.

Mimo protokola, na palubi se pojavljuje i Svetislav Lazarević,generalnikonzulKraljevineJugoslavijeuMarselju.PrilaziAleksandruiprenosimuporukuVladeteMilićevića.

-Vaševeličanstvo,neiskrcavajteseovde.ProdužitepremaTulonu.Dobili smo alarmantna obaveštenja. U Marselju čekaju ustaškiteroristi.

-Kasnojezasve,gospodinekonzule.Iskrcavamose.Protokolmoradasepoštuje!-odgovoriojeAleksandar.

Nakeju, koji zovuBelgijski kej, prostrani je splav, na splavu svečanatribina, ispred nje vojni orkestar i postrojeni francuski gardisti.Aleksandarizlaziizčamca,zakoračujenasplav.SačekujegaLujBartu,ministar spoljnih poslova. Penju se na tribinu. Intoniraju se himneKraljevine Jugoslavije i Republike Francuske. Iz grada, iz avenijeKanabijer,kojomćeAleksandardaprođe,dopirupokličidobrodošlicedesetinahiljadaljudi,anaBelgijskomkeju,kojegnapuštaju,talasasemasa znatiželjnih koji žele da priđu što bliže, da videAleksandra odJugoslavije. Da vide Pobednika. Ujedinitelja. Bonapartu Balkana.Najvećeg francuskog saveznika. Tako pišu novine, tako kliču i tihodočasnicinaBelgijskomkeju.

JedvaseAleksandarprobijadoautomobila.Čudesesviiznjegovepratnje.Začuđenjeion,aliništanegovori,smeškaseimašenarodu.Ušao jeneu limuzinu,negouobičan taksi,markedelaž,kabriolet saspuštenimkrovom.Seojenazadnjedesnosedište,adonjegaministarLuj Bartu. Licem okrenutministru i kralju, smestio se general ŽozefŽorž. Prednjadva sedištabila suodvojena staklenompregradom.Zavolanom neki stariji i podeblji muškarac, a na sedištu pored njeganema nikoga. Na tom sedištu, po protokolu, trebalo je da stražariAleksandrov ordonans. Protokol je predviđao i da kralj bude uzatvorenomiblindiranomautomobilu.

Luka Mesečina je sa reporterima i snimateljima koji obleću okotaksija otvorenog krova, u kome je Aleksandar. Kraljev ordonans,pukovnikMiloradRadović,pokazaomujeprotokol, jošdoksubilinarazaračuDubrovnik.Gde jeMilorad?Mesečina trčiunazad,pešači, jer

kolona automobila mili. Tek u autu broj šest, pri samom začeljukaravana,pronalazipukovnikaRadovića.

-Zaštonisteporedkralja? -pitaga,alipukovniknečujeništaodgrajeiskandiranjanaroda.

Buka je zaglušujuća. Ispred kolone auta, a onaj u kome jeAleksandardrugijeukoloni,jaševodKonjičkegarde.I,polako,marširaisviravojniorkestar.Trubači.Poredkraljevogtaksijanemanikoga.Atrebalobidaobebočnestraneštitemotociklisti.Ilibiciklisti.Danas,uMarselju,tubidužnostmoglidavršeipolicajcipešaci,jerseautakrećupolako,polako.AvenijaKanabijernijeuzana.OdAleksandrovogautapadotrotoarakrcatognarodomdvadesetakjemetara.Povremeno,jedanpotpukovnik, konjanik, vrati se malo unazad i pokriva desnu bočnustranukabrioleta.

Sa fotografskim aparatom oko vrata,Mesečina prilazi kabrioletu.Nikoodagenata francuskeslužbeganezaustavlja.Ovakobi,sa foto-aparatom, glumeći reportera, kralju mogao da priđe i atentator -pomislionipreblede.

-Zaštojeautomobilotvorenizaštonijeblindiran?-prodrasenafrancuskom,gledajućiugeneralaŽorža.

-Kostevi?-upitageneralosorno.-Jugoslovenskidopisnik.- Nema vaš suveren boljeg čuvara od mene - odgovori ministar

Bartu.-Sedimporedkralja,zarnevidite...Krovjespušten,gospodine,jerFrancuziobožavajuAleksandraiželedagavide.

-Mesečino,netalasaj,svejeuredu-ljutitoćeAleksandar.Lukaseudalji.Vedrojeitoplo,anjemuhladno.Podilazigajeza.Ni

primetionijedavišenezamuckuje.Avenija Kanabijer se, na tom mestu, malo sužava. Razdaljina

između kabrioleta i naroda je smanjena, a buka i vreva pojačani. Tabuka kao da uplaši konja onog potpukovnika, pojuri napred, jahačzatežeuzduismirujega.Satrotoaraistrčanekimuškarac,nosibuketcveća,nafrancuskomuzvikuje„Živeokralj!”pritrčavaAleksandrovomautu,stajenapapuču,bacabuketi-puca!Umestodadodagas,vozačzaustavljaauto,pružarukupremarucikoja ispaljujehice,hoćeda turukuskreneodmeta.Potpukovniknakonjuzamahujesabljom,udaraatentatora i on pada. Krici naroda na trotoaru, mnogi jure ka autu,odležu pucnji. Atentator je pogođen. Leži na pločniku, avetinjskogpogleda i krvav. Narod hoće da ga linčuje. Po fotografijama iz nekihbugarskihnovina,LukaMesečinagaprepoznaje.

-Černozemski,semetiseistrebilo!-urlanasrpskom.Prilazikabrioletu.Aleksandarzgrčennasedištu.Otvorenausta,krv

curinizbradu,pogledukočen.Vozačanemazavolanom.Šetkaporedautaihvatasezaglavu.

Pogođen je i generalŽorž.Krvari iz grudi.Ranjen je,unadlakticudesneruke,iministarBartu.

- Vozi u bolnicu! - ugurava šofera u kabriolet pukovnik MiloradRadović.

Auto sa umirućim kraljem Jugoslavije produžava AvenijomKanabijer.Narod,natrotoarima,inabalkonimazgrada,neznaštasedesilo.Razdragani,kličuAleksandru.Ašofernevoziubolnicu,negougradsku prefekturu. Uz nepomičnog i nemog Aleksandra je BogoljubJevtić,ministar spoljnih poslovanjegove kraljevine.Držimu rukunasrcu.

-Jevtiću,kakoje?-pita,saprednjegsedišta,pukovnikRadović.-Jošmukucasrce-odgovaramu.Ministar Jevtić, pukovnik Radović, i još dvojica ljudi, koji su se

zatekli ispred prefekture, uneli su Aleksandra u zgradu i položili najedankanabe,paničnogalamećidadođulekari.

Stiglasudvamladalekaraijedanstariji,profesoruniverziteta.Kraljje pogođen četiri puta. U pluća, pored srca, iznad desnog bubrega, ulevu mišicu, i u palac desne ruke. Prva rana bila je smrtonosna.Preseklajesrčanuarteriju.Krvjeisticalaumlazevima.Uzaludnajebilaiinjekcijadatausrce.Samosetrgnuo,dvaputuzdahnuo,i-izdahnuo.Luka Mesečina, koji je dojurio do prefekture, pogledao je u zidničasovnik.Pokazivaoješesnaestsatiičetrdesetipetminuta.

Umro je iministar Luj Bartu. Odmah posle pucnjave izašao je izauta, trčao do zapovednika policije i vojske, zapomagao da stignubolničkakola.Iakolakšeranjen,onjeiskrvario.

Uonojcrnojhaljini,kojuje,nehajno,spakovalajošuBeogradu,kraljicaMarijaje,izPariza,doputovalauMarselj.

-Pao si kaovojnik,napoložaju! - kazala je, sagnula se i poljubilamuža,uobraze,čeloiruke,ukrštenenagrudima.

Naslovne strane francuskih dnevnih listova osvanule su sa crnim

florom. Žurnal objavljuje tekst književnika Bine Varnera,AleksandrovogratnogdrugasaSolunskogfronta.

„Ubili su ga ovde, kod nas. To nije mogućno, uzvikuje celaFrancuska.Avaj,istinaje.Njega,našegnajvećegdosadašnjegibudućegprijatelja,bratanašegapooružju,ubilisuovde,kodnas!Srcanamsegrče od bola. Molimo Njeno veličanstvo, kraljicu Mariju, da VelikiAleksandar od Jugoslavije produži svoj put do Pariza. U suzama i nakolenimaćemogadočekati,zanjim,upovorciiskupanašeggrehazbogAleksandrovogubistvanatluFrancuske,njegovedrugeotadžbine,otićidoTrijumfalnekapije,uimesvihkojistražarenadVečnimplamenom...Juče,popodne,baškadseuMarseljudešavalognusnonedelo,grupanas, ratnika sa Balkanskog fronta, sedeli smo sa maršalom Franšed’Epereom pred modelom spomenika koji će Francuska da podignekralju Petru od Srbije i kralju Aleksandru od Jugoslavije, VelikomAleksandrukojeg,avaj,danasoplakujemo.”

Da se oprosti odAleksandra, ceoMarselj izlio se na ulice i trotoare.Betovenov posmrtni marš, a na Belgijskom keju oglasiše se akordihimne Kraljevine Jugoslavije. Mornari nose kovčeg do razaračaDubrovnik, a i francuski i jugoslovenski topovi odadoše poslednjupočast pokojniku. Na palubi broda održano je kratko opelo. KraljicaMarijapalajenakolena,zagrlilakovčegizajecala.„Milimoj,vraćašsekući,čekamteuSplitu”,reklaje,najprenasrpskom,panafrancuskom.Lebren, predsednik Francuske, maramicom je brisao suze. I bol jepokazivaosvojeropstvo.SvejebilosvršenoizaMarijuKarađorđević,osimobavezedaživi,budejačaodbolainastaviputemsakogajenjenmužuklonjen.

Postmortem

Bližisekrajoktobra,agodinaječetrdesetičetvrta.OteralajeCrvenaarmijaHitlerovusoldateskuizBeograda,prešlaprekoSave iDunava,panonskom ravnicom napreduje ka Budimpešti, a njen istočni frontpribližavaseBerlinu.SaCrvenomarmijom,uBeogradjeušlaivojskakoja sebe naziva jugoslovenskom i narodnooslobodilačkom. Nakapama vojnika i komandanata, crvene zvezde petokrake, kao i kodcrvenoarmejaca.

Dan jevedar i topao.Nadedinjskombregu jačepirkavetar,pa jemalo svežije. Sunce je na zalasku. I na imanje kraljevske porodiceKarađorđević stigli oslobodioci. U Belom dvoru, koji je građen isagrađen posle Aleksandrovog ubistva u Marselju, odleže pesma.Horsko radovanje i pokliče slavljenika, povremeno, zaglušuje rafalnapaljba, a oglase se i hici iz pištolja i pušaka. Ne puca se ni nakraljevskom imanju, ni u Belom dvoru, u kome je gozba, nego nastrmini,kojajeispoddvorskeograde,izoveseLisičijipotok.NekikažuiLisičijajaruga.

Glavnimeđukomandantimaioficirimakoji,uBelomdvoru,slavesvoju pobedu, diže se iza stola. Srednjih je godina, osrednjeg rasta,ženicaplavkastozelenkastih,nimršav,niugojen,licesvežeizbrijanoimlađeodnjegovihgodina.

-Idemdaprošetam.Nekamenitkoneprati- iznenadisvezatimstolom.

ŽustrimkoracimazaputiosekadvoruizkogajeAleksandarkrenuonasvojeposlednjeputovanje.Ništaon,udvoru,nijerazgledao.ŽurnojeušaouradnusobumrtvogkraljaJugoslavijeistaoisprednjegovogportreta na zidu. Po okupaciji Beograda, četrdeset i prve, Nemci tajportretnisusklonili.Htelisudagasklone,iunište,vojnicikomandantamačjihočiju,alionimtonijedozvolio.„Kasnije,imavremena”,rekaoje.

Stoji,predtimportretom,posmatraićuti.Kraljjeuratnojuniformipešadijskogpukovnika.Mlad,samonoklomicrnimbrčićima,uzdržanoosmehnut. Oči njegove kao da su žive, a usne spremne za ratničkukomandu.

Konačno da porazgovaramo, Aleksandre. Slušao sam od popova, anetko mi je negdje nešto slično i pročitao, da vi, gore, na nebu,razumijete sve što živi ljudi misle i osjećaju. Nijemo ću pričati satobom.Imammnogotogadatikažem.Najprije,daznaškosam.ZovemseJosipBroz.Moždasi,zaživotasvog,ičuozamene.PripremaosamtvojeubojstvouZagrebu.ImemojeiprezimesugerirajudasamHrvat.Iskreno, i jesam i nisam. Otacmi je iz Zagorja, a Zagorci su, kak dakažem,pitomi imirniHrvati.Matermi jeSlovenka.Takpišeumojojkrštenici.Točnopiše,anijetočno.Satobom,Aleksandre,nepričaneukii samouki Josip Broz. Ja sammaršal i vrhovni komandant narodne ioslobodilačke vojske Jugoslavije, generalni sekretar Komunističkepartije,vođaproleteraipobjednikuovomratukojisezavršava.JasamTito.DrugTito.Nadimakjemojeime.Jasam,Aleksandre,onoštositibio,osamnaeste.Više,mnogovišeodtoga.Čuješlionerafaleštostižuiz uvale, ispod tvog imanja?Moji kose tvoje. Proleteri kose reakciju.Kaotravu,kaožito.

Moja pobjeda je iznad tvoje. Ti si bio vrhovni komandant srpskevojske, a ja jugoslavenske i proleterske. Ti si pobijedio Austrougare,Njemce i Bugare. Ja sampobijedio unutrašnje neprijatelje. Rat je prikraju,pobijedićutrijumfalno.Biosamaustrijskivojnikuonomeratu,boriosamseprotivSrba,protivtebe.UputemojupukovnijunaRuseioni me zarobe... Mater ti božiju, plane tamo boljševička revolucija.Oprosti na psovci, ali to nije psovka, tomi je uzrečica iz djetinjstva.Zagorci psuju nekad mater božiju, nekad mater vražiju... Od ruskihkomunista sam naučio da nema većeg neprijatelja od unutrašnjegneprijatelja.Odprvogadanaovogarata jasnojebilodaćeokupatori,svivanjskineprijatelji,daodukadratprestane.PoveosamkomunisteiproleterenaNjemce iTalijane, ali sam,odmah,otvorio idrugi front,onaj centralni iodlučujući,protivunutrašnjegneprijatelja.Ratprotivokupatorapribavljaomijeoreoluantifašisteiantinaciste,aratprotivunutrašnjegneprijateljakrčioputkapobjedikomunističkerevolucije...

- Druže Tito, naš si vođa, ruši krunu Karađorđa! - odjekivala jepesmapijanihpobednikauBelomdvoru.

...Mater im vražiju, prekinuše mi misao. Ono pjevaju tvoji.Šumadinci,Ličani,Bosanci,Crnogorci.Bilitvoji,asadsumoji.Udarnaproleterska.Mojicrveniradnici,seljaci inesvršenistudenti.Sirotinja,pohlepna na plijen i slavu. Vjernici Rusije i druga Staljina. Vole gafanatičnije negomene. Traže, čuješ li, da ja rušim krunu Karađorđa.Imanečegnepojmljivogkod Srba,Aleksandre.Umojimproleterskimbrigadama ima i Hrvata, i Slovenaca, ima i Albanaca. Ne mogu nizamislitidaalbanskikomunistizahtjevajudaimrušimonognjihovogSkenderbega,ilidahrvatskikomunistiublatobacajukraljaTomislavailibanaJelačića.Srbi,ikomunistiimonarhisti,činemisekaovelikaiopasnatajna.Srbajenajvišeumojojvojsci,onisumiinajvjerniji.Srbisumi,Aleksandre,inoćnamora,jedinostrepimodnjih.Ustaše,balistiiostalabagravezanazaHitlerapaščečimRusidotukunjihovogfirera.Srbi, odani Kruni pod kojom si pao u Marselju, jedini su unutrašnjineprijateljkojimožedaugrozimojupobjedu.Evo,ušaosam,ušlismouBeograd,Srbijajepregažena,šaramojetajnimgrobnicama,imladihistarih, imuškaraca i žena, koji se još nadaju, ilimi sumnjamoda senadaju, povratku tvog sina Petra, Aleksandre. Zgazio sam Srbiju, adrhćem od nje. Bila je zgažena Srbija i šesnaeste, pa se, tobompredvođena,njenavojskadiglaizgroba.Tisi,onda,imaoFrancuzeizasebe, a ja, danas, imam i Staljina i Čerčila. Najvećeg komunistu inajvećegantikomunistu.StaljinmedoveouBeograd,aČerčilprisiliotvogsina,kraljaPetra,danaredivojscigeneralaMihailovićadapriđemeni. Neki poslušali,mnogi nisu. Podilazime jeza. TaMihailovićevagerila prva je krenula na okupatore Kraljevine. On je za obnovuKraljevine Jugoslavije i za Ameriku i Zapad. Ja sam za sovjetskurepublikuizacrveniIstok...Vražijutimater,tajMihailović,tajDraža,spasio mi je život na početku ustanka protiv Njemaca. Tada je biopukovnik,simbolotporaHitleruucijelojEvropi.SadajeslugaNjemaca,zločinac,srpskiPavelić.Jasam,Aleksandre,odlučiodaMihailovićbudeistoštoiPavelić.Zbogbratstvaijedinstva,menijenužnatasimetrija.Najednom tasu moje vage su hrvatske ustaše, a na drugom srpskičetnici.NijedovoljnodaSrbiiHrvatibuduzbratimljenisamoumojojvojsci,morajubitizajednoiuizdajinarodaiuzločinu...VjerovatnotezanimaštaćebitisageneralomMihailovićem,akogauhvatim?Ubićuga. A šta će biti sa tvojim ubicom, Antom Pavelićem? Ništa. On ćepobjeći...Ipak,malosamteiosvetio.LikvidiraosamMustafuGolubića.Nezbog toga što jehtio tebedaubije,negozbog toga što jehtiodaubijeimene.Matertibožiju,kakosamtosjajnoizveo.JavimGestapou

beogradskuadresutograzbojnikaiGestapoobavionoštosamhtio...-OdJadranadoBaltika,svejezemljaboljševika!-pevalisuuBelom

dvoru....Ibiće Jugoslavijazemljaboljševika,morabiti,Aleksandre.Tomi

garantira i moje porijeklo. Od Karađorđa i Njegoša znaju se tvojikorjeni, i po muškoj i po ženskoj lozi. Potomak si dvije kraljevskedinastije.Seljačke,alikraljevske.Mojikorjeni tajnasu imeni. Jasam,Aleksandre, predak sebi samome. Bio radnik, bravar, a u onom ratuobičan vojnik. Nikakvu školu nisam završio. Obrazovao sam se natečajevimaKominterneiutvomezatvoru.Jasamkaoiogromnavećinaonih koji idu za mnom. I prirodni zakoni su protiv tebe. Munje igromoviudarajuuvrhove,aneudoline.IKristjenamojojstrani.Prijećesekamilaprovućikrozigleneušinegoštoćebogatiiobjesnidauđuucarstvonebesko.ČuosamdajetoIsusrekao.Tisipobožan,znaštobolje odmene. Pored ovogdvorapodigao si i crkvu.U kupoli njenojfreska sa Isusovim likom... Ove moje budale, juče, šenlučile u tvojojcrkvi. Jedan proleter, Srbin iz Like, a najbolji je strijelac iz pištolja,pogodioIsusaposredčela!Izgrdiosamga.JauBoganevjerujem,aligase,ipak,pribojavam...

-Nosimpuškuod trimetra,daubijemkraljaPetra.KraljaPetra iMariju,TomislavaiAndriju!...-urlalisuoslobodiociuBelomdvoru.

...Unutrašnji neprijatelj slama se u etapama. Smrt, teror, logori,strah i propaganda. Ovo sam učio na kursevima Kominterne... Ti sistvorio Jugoslaviju. Ti si Aleksandar od Jugoslavije. Ti si državi daoime,izboriosezanjenegraniceimeđunarodnopriznanje.TisiiubijenzbogJugoslavije.Savjestminalažedasveovopriznamidatikažem.Daznaš da ti povijest ne osporava poštovanje. Naša revolucija je,međutim,iznadhistorijeisvakeistinekojanijenašaistina.Jugoslavija,kojusistvorio,sada jemoja.Nama,komunistima,pala jeušake,kaoplijen.Ustašesu,uMarselju,ubiletebe.Mićemo,izpovijesti,protjeratiitebeisvutvojulozu.OvazemljaćesezvatiTitovaJugoslavija.ObiteljiKarađorđević,kojaječetrdesetiprve,poslijeslomaKraljevine,izbjeglau Englesku, zabranit ćemo povratak, oduzeti im imovinu idržavljanstvo,sveihproglasitizaizdajnikeinarodneneprijatelje,čakipotomke njihove koji će tek biti rođeni. Umojoj, u našoj Jugoslaviji,moćićedaživisamotvojbratĐorđe,kojegsibiostrpaouludnicu.Imaprijedloga da miniramo i onu crkvu na Oplencu, u kojoj su i tvoj igrobovi svihumrlihKarađorđevića. Ja to,Aleksandre,nećudopustiti.Našapropaganda,kojaćeoslijepitiSrbe,bićerazornijaodmina.

Rekohti,maločas,daćetvojubojica,daćeAntePavelićpobjećiodkazne.Tomilosrđeonzaslužuje.DaustašenisuubiletebeuMarselju,nebibiloninaše,komunističke,revolucijenipobjede.Nebi,ubjeđensam, ni tvoja Jugoslavija propala četrdeset i prve. Umalo je smrtnepresudenijespasiotvojbrat,knezPavle.Tidasi,tada,bioživ,prevrataludih srpskih generala ne bi ni bilo. A vjerujemda seHitler ne bi niusudio da udari na Jugoslaviju i njene balkanske saveznike. Ne birizikovao.ŽurilomusedakrenenaRusiju...Kakogodosmotrim,činimi se da povijesna zasluga za slom tvoje Jugoslavije i trijumfkomunističke revolucije pripada Anti Paveliću. Veliki zločinac itragična povijesna figura. Nama, komunistima, trasirao je put dopobjede, ali i do svog sloma. Propala je njegova Nezavisna državaHrvatska, a preživjela je Jugoslavija. Moja Jugoslavija, a ne tvoja,Aleksandre.DrugStaljinmije,uMoskvi,rekaodasusovjetskinaučniciizumili injekciju koja garantira život dug dvije stotine godina. TeinjekcijeprimaćesamodrugStaljinikomunističkevođeodanedruguStaljinu.Menisu,Aleksandre,sadapedesetidvije.Moždaimaživotainakon smrti.Možda, ipak, imaBoga.No, bilo ga ili ga ne bilo, bit ćemene i poslijemene. Ne dok bude Jugoslavije, nego dok bude tvojihSrba, Aleksandre. Mene će se Srbi sjećati, za mnom žaliti, meneoživljavati, a tebe će se odricati, tebe će za sve optuživati. I bit će upravu. Da nije bilo tebe, ne bi bilo nimene, ni ovihmojih rafala štoodliježudoljeuonompotoku,nitisvegaštoćetekdauslijedi...

Namrštensi,natomportretu,Aleksandre.Nisiumiodapozirašnislikaru.Usmjeripogledpremamaršalu,pješadijskipukovniče.Premabudućnosti.

SutradanpomaršalovojnemojispovestipredAleksandrom,novinesuobjavile dugački spisak, samo u Beogradu i samo u jednom satu,streljanih„najvećihnarodnihizdajnikaineprijatelja”.NaspiskujebioiLuka Jovanović. Luka Mesečina. Sin njegov i Valentinin, Aleksandar,poginuoješestogaprilačetrdesetiprve,kaopilotŠestogkraljevskogpuka,kojijebranioneboiznadBeograda.NemačkebombeubilesumusupruguVeru.OsinukraljevskogpilotaAleksandraJovanovića,MihailuJovanoviću, brinuli su se baka njegova, Valentina Žolger Jovanović, idedanjegov,LukaJovanovićMesečina.SvedooslobođenjaBeograda.Valentina i njen unuk Mihailo uspeli su, nekako, da umaknuoslobodiocima i domognu se Pariza. Decenijama je Dnevnik Luke

Mesečine trunuo u zemlji ispod velikog oraha i čekao svojeoslobodioce.

Opiscu

Vuk Drašković (1946, Međa kod Žitišta), pisac, političar, osnivač ipredsednikSrpskogpokretaobnove.PozavršenimstudijamapravauBeogradu 1968, radio kao novinar u Tanjugu i dopisnik iz afričkihzemalja.Od1980.posvetioseknjiževnosti,aodkraja80-ihgodinadodanasjeipolitičkiangažovan.

Osnovao je stranku Srpski pokret obnove 1990. godine i bionajsnažniji i najuticajniji predstavnik opozicije i protivnik režimaSlobodanaMiloševićauposlednjojdecenijiXXveka,zbogčegajevišeputa, sa suprugom Danicom, zatvaran i izlagan policijskoj torturi, anekoliko puta bio je i meta atentata Miloševićeve službe državnebezbednosti. U jednom od atentata, ubijena su četvorica najbližihDraškovićevihsaboraca,ameđunjimaibratnjegovesupruge.

Objavio je romane Sudija (1981),Nož (1982, ekranizovan 1999),Molitva(1985),Ruskikonzul(1988),Noćđenerala(1994),DoktorAron(2009), Via Romana (2012), Tamo daleko (2013), Isusovi memoari(2015,aistegodineuprevodunaengleskiTheMemoirsofJesus)iKojeubioKatarinu(2017);autobiografskuprozuMeta(2007);knjigeesejaJa, malograđanin (1981), Odgovori (1987), Koekude, Srbijo (1989),Podsećanja(2001),teknjigegovora,intervjuaičlanakaSvemojeizdaje(1992)iIsečcivremena(2016).

Njegove knjige prevođene su na slovenački, bugarski, češki,engleski, francuski,grčki, italijanski,poljski, rumunski, ruski, španski,turskiiukrajinskijezik,asviromanisumubilibestseleriiusrpskimiujugoslovenskimokvirima.