86 Ivana Jankovi

Ivana Jankovi

OBRAZOVANJE I (DELIBERATIVNA) DEMOKRATIJA1

APSTRAKT: Pitanje znaaja obrazovanja u demokratskom ureenju staro je koliko i de- mokratija sama. Grki mislioci su veliki deo svog bogatog opusa poklonili koncepciji obrazovanja, imajui za cilj ostvarenje to je mogue boljeg i pravednijeg ivota u za- jednici. Kod modernih mislioca, naroito kod Loka, Rusoa i Mila, pronalazimo veliko in- teresovanje za pitanje obrazovanja graana u demokratskim politikim zajednicama. Djui je naglaavao znaaj obrazovanja u demokratskom ureenju kao niko pre ni posle njega. Znaajan deo svog stvaralatva posvetio je pitanju uloge i vrste obrazovanja koje je ne- ophodno da bi se lanovi neke zajednice na to bolji nain pripremili za uee u javnom ivotu. Pitanje meusobne povezanosti demokratije i graanskog obrazovanja, koje je posle Djuija bilo potpuno zapostavljeno, danas je ponovo aktuelno u svetlu pojave deliberativne demokratije. Pratei Djuijevu tradiciju, tvrdiemo da forma demokratije koja poziva na iroko uee graana u reavanju javnih problema zahteva odreeno obrazovanje. Spo- sobnost ljudi da uestvuju u javnoj deliberaciji zavisi od toga da li su oni stekli odreene vetine, vrednosti i znanja.

KLJUNE REI: demokratija, obrazovanje, deliberacija, deliberativna demokratija, slo- boda

Demokratija ne moe da uspe ukoliko oni koji izraavaju svoj izbor nisu pripremljeni da izaberu mudro. Prava zatita demokratije, dakle,

jeste obrazovanje. Frenklin D. Ruzvelt

Glavni cilj ovog rada jeste da istrai vezu izmeu demokratije i graanskog ob- razovanja. Slobodno i otvoreno drutvo ine preduslov za dobro funkionisanje de- mokratije, a sloboda i otvorenost podrazumevaju aktivno i nesputano uee njenih graana u politikom ivotu zajednice kojoj pripadaju. Kako bi se graanima ulio

THEORIA 2 DOI: 10.2298/THEO1502085JBIBLID 03512274 : (2015) : 58 : p. 85105 Originalni nauni rad

Original Scientific Paper

1 Ovaj rad je pomognut sredstvima sa projekta Logiko-epistemoloki osnovi nauke i me- tafizike (evidencioni broj 179067) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

86 Ivana Jankovi

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija 87

oseaj politike dunosti potrebno je odreeno politiko obrazovanje. Obrazovanje bi trebalo da podstakne razvoj drutvene inteligencije koja je neophodna za re- avanje drutvenih problema. Istorija demokratije nam pokazuje da su mnogi mi- slioci prepoznali znaaj obrazovanja kao elementa koji u velikoj meri moe da pobolja i unapredi demokratsko ureenje. U ovom radu emo prikazati na koji su nain razliiti filozofi razmiljali o potrebi za graanskim obrazovanjem kao uslovu za formiranje to boljeg i pravednijeg demokratskog drutva. U svetlu tih uvida, tvrdiemo da efikasnost deliberativne demokratije u potpunosti zavisi od obrazo-vanja njenih graana.

Deliberativna demokratija predstavlja formu demokratije u kojoj javna diskusi-ja i razmatranje zauzimaju centralno mesto u procesu opravdavanja zakona i naela na kojima zajednica poiva. Diskusija dovodi do ireg razumevanja prirode prob- lema koji se razmatra i moe promeniti prvobitno miljenje pojedinca o tom prob- lemu. Dok svaki pojedinac sagledava drutveni problem iz odreene perspektive, javna razmena stavova dovodi do kompleksnijeg razumevanja naina na koji taj problem doivljavaju ostali lanovi drutva. Definisanje problema podrazumeva analizu ireg konteksta u kome se on javlja, tj. razmatranje irih drutvenih, politi- kih i ekonomskih okolnosti. Teoretiari deliberativne demokratije smatraju da ovaj deo javne analize odreenog problema dovodi do deliberativnijeg pristupa proble-mu, s obzirom da javna diskusija zahteva od pojedinaca da predstave svoje stavove i argumente drugima, koji ih zatim procenjuju. Javno iznoenje argumenata i sta- vova omoguava da se prepoznaju i iskljue ona miljenja koja su zasnovana na predsrasudama i pogrenim informacijama. To znai da deliberacija ne ukljuuje samo razgovaranje o problemu, ve i sposobnost da se procene razliite opcije i mi- ljenja drugih lanova zajednice. Zbog toga razmatranje i donoenje odluka od javnog znaaja pretpostavlja graane koji poseduju neophodno obrazovanje koje e im omoguiti da savladaju vetine i vrline potrebne za aktivno uee u procesu deliberacije.

Uloga graanskog obrazovanja u antikoj demokratiji

Antika demokratija je u velikoj meri zavisila od svojih graana, zbog ega je i uloga obrazovanja i uspostavljanja efikasnog obrazovnog sistema bila od izuzetnog znaaja. Sokrat je prvi doveo u pitanje nain na koji su sofisti poduavali graane. On se nije slagao sa sofistikom relativizmom, skepticizmom i ubeivakom re- torikom koja je bila usmerena mnogo vie na postizanje odreenih sebinih ciljeva nego na iskrenu brigu za dobro zajednice. Sokrat je smatrao da je demokratija dobra onoliko koliko su dobri njeni graani. Kada graani donose odluke koje su zasnovane na strahu, novcu i drutvenom statusu, oni ne uspevaju da razmotre ono

86 Ivana Jankovi

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija 87

88 Ivana Jankovi

to je pravedno, dobro i istinito.2 Jedna od znaajnih karakteristika Sokratovog di- jalektikog (dijalokog) metoda jeste insistiranje na kolektivnoj, nasuprot usamlje- noj delatnosti. Temeljno i kritiki ispitujui jedni druge, graani otkrivaju nedosled-nosti u sopstvenom i tuem rezonovanju, to onda vodi do otkrivanja istine i pra- vednijeg drutva.

Sokratovo dijalektiko znanje koji se zasniva na deliberaciji, odnosno razmeni i analizi razliitih miljenja, a koje se postie kroz disciplinovano obrazovanje, po- sluilo je njegovom ueniku Platonu kao polazite za transformaciju filozofije kao delatnosti koja se upranjava meu graanima, na ulicama, u jednu idealnu real- nost. U Dravi se Platon bavi pitanjem idealnog dravnog ureenja, posveujui veliku panju sistemu obrazovanja koji bi omoguio takvo ureenje.

Platon je istinski verovao u vrednost obrazovanja. On je tvrdio da ne moemo govoriti o dobrom obrazovanju ukoliko ne znamo ta pravda i vrlina zaista jesu (su- protstavljajui to znanje onome to graani pretpostavljaju da one jesu). Predlagao je da drutvo treba podeliti u tri klase, u skladu sa tim kako je percipirana njihova sposobnost saznanja, odnosno talenat ili uroeni karakter. Pripadnost klasi se odre- uje kroz strogi sistem obrazovanja. Najnia klasa bi ukljuila one sa najniim in- telektualnim kapacitetima, odnosno one kod kojih ne postoji elja ili mogunost za napredovanjem u obrazovanju. Tu spadaju zanatlije i zemljoradnici, zbog njihove tendencije da zadovolje samo najnie i najosnovnije ljudske potrebe. Srednja klasa bi se sastojala od uvara ili vojnika, koje odlikuje snana volja i duh. lanovi naj- vie klase predstavljaju intelektualnu aristokratiju, koja zbog svoje sposobnosti ra- suivanja treba da dobije najbolje obrazovanje i da vlada dravom.

Karakteristika Platonove drave jeste verovanje da je postojanje dravnog au- toriteta nad obrazovanjem nuno da bi se uspostavila harmonija izmeu individu-alne vrline i drutvene pravde. S obzirom da dobar ivot za svakog pojedinca ponaosob podrazumeva doprinos optem dobru zajednice, vano je decu nauiti ta je (jedini) dobar ivot za njih. Obrazovanje je moralni poduhvat u okviru kog su vaspitai duni da tragaju za istinom i vrlinom. U Platonovoj dravi se podrava samo onaj obrazovni autoritet koji decu ui nainu ivota koji se moe racionalno braniti kao moralno superioran u odnosu na druge.3 Meutim, Platonovo verovanje u nepromenljive istine i njihovu dostupnost filozofu ima za posledicu stanovite da je dijalog meu graanima u krajnjoj instanci nepotreban.

Aristotel je odbacio Platonov idealizam i favorizovanje aristokratije. Smatrao je da je politea, vladavina koja predstavlja meavinu oligarhije i demokratije, naj- bolje dravno ureenje. Aristotel nije bio veliki pobornik demokratije svog doba. Meutim, njegov realistiki pristup, koji se oslanjao na graane i politiku kakve

2 Sharon M. Meagher and Ellen K. Feder (2010) The troubled history of philosophy and deliberative democracy, Journal of Public Deliberation, Vol. 6 Issue 1, str. 4.

3 Ammy Gutmann (2010) Democratic education, Princeton University Press, str. 24.

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija 87

88 Ivana Jankovi

Obrazovanje i (deliberativna) demokratija 89

nalazimo u svakodnevnom ivotu, zahtevao je dijalog i kritiko razmiljanje koje je bilo svojstveno demokratskoj formi vladavine. Smatrao je da je drava zajednica racionalnih, slobodnih i jednakih ljudi koji su u stanju da samostalno donose odluke i da se tim odlukama pokoravaju. Dobra zajednica nastaje kao rezultat dogovora onih koji je sainjavaju. Dobro ureeni reimi su oni u kojima se odluke i zakoni koji se odnose na ivote svih onih koji tu zajednicu ine, kolektivno donose i u interesu su svih graana.

Kao i Platon, Aristotel je verovao da svaki ovek treba da dobije obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima i sklonostima. Vrlina se sastoji u tome da svako radi svoj posao na najbolji mogui nain. Graansko prijateljstvo jeste zato kljuna vrlina koja je nuna za ouvanje i razvoj dobrog ivota i grada.4 Uenje onoga to je najbolje ostvaruje se po Aristotelu samo kroz kritiki dijalog sa drugima, a ne usmeravanjem na ideale, zanemarujui realne graane i dravu. Politika mudrost se ostvaruje samo kroz promiljenu deliberaciju sa najboljim ljudima u zajednici.5 Na taj nain se stvara stabilna drava i grade prijateljske veze, oseaj bliskosti i atmosfera meusobnog uvaavanja meu svim njenim graanima.

Moderni mislioci o vezi izmeu demokratije i obrazovanja

Lokova razmiljanja o obrazovanju

Jedan od prvih modernih autora koji je veliku panju posvetio pitanju obrazo-vanja bio je Don Lok (Johne Lock). Meutim, iako je Lok detaljno diskutovao o obrazovanju dece on, za razliku od Platona i Aristotela kod kojih je politika u svo- joj sutini edukativ