Oblik grada

Oblik grada

Gradski prostor uslovljen je izgraenom formom koja odredjuje njegov karakter, razliitost i specifinost. Dve forme: spontano nastale gradove i planske nastale gradove. Podela gradova na planske i spontane je vetaka. Urbani prostor je suvie kompleksan da bi se mogao posmatrati na tako uproten nain. Prema tome podela gradova nee biti bazirana na karakteristikama koje se odnose na nain nastanka.

Podela gradova po osnovnom obliku

Tri grupe kljunih karakteristika:

Kvantitet i kvalitet izgraenosti osnovni parametri izgraenosti izraeni na kvantitatini i kvalitativni nain

Komunikaciona mrea vrste i kapacitet sistema za komunikaciju ljudi

Pozicija javnih objekata i lokacija za stalne sadraje pozicije javni objekata (crkve, gradske venice, vladine zgrade, muzeji), odnosno lokacije stalnih aktivnosti koje slue velikim grupama 8oping centri, poslovni kompleksi, fabrike, bolnice, univerziteti).

Prostorna organizacija grada:

Kompaktan prednost izmeu centra i periferije, brza komunikacija, vrstine, povezano (odbrambenost razlog nastajanja), jedinstvena struktura koja se identino protee povrinom. Nedostatak: tekoe prilikom irenja.

Linearan - prednost vezuju se za lavne transportne pravce komunikacije, pogodni za irenje, ravnopravan odnos teritorije. Nedostatak: oteana komunikacija, monotone jedinice, loi ekonomski uslovi.

Ortogonalan prednost lako je primenjiva na male gradove, laka orjentacija, irenje, jednostrano funkcionisanje, pravilna parcelacija kontrola. Nedostatak: monotonost, nepogonda za repere.

Radijalan prednost reperi, saobraaj, hijjerarhija objekata, irenje. Nedostatak oteana orjentacija, manjak komfora.

Prstenast prednosti transport i komunikacija, jedan centar, pristupanost. Nedostatak: irenje

Aksijalan prednosti monumentalan. Nedostatak: konfuzno.

Kruan prednosti mali gradovi. Mane: orjentacija Kombinacija - jedan dominantan oblik koji ukljucuje druge.

Tri poeljna uslova za lokaciju:

Privilegovanost poloaj uz reku, du glavnog pravca, uzvienje, ue reke u more

Protektivnost izdvojenost, ograenost, sigurnost, privatnost, zaklon

Konstituitivnost komunikacioni tokovi

Susedstvo kao prostorno-fizika jedinica grada

Prvi je Konfuije otvorio temu susedstva-osnovna jedinica grada. FANG 3000 ljudi na 33 hektara/striktno zoniranje. Susedstvo je deo grada koji predstavlja fiziki i funkcionalno zaokruenu celinu u kojoj stanovnici mogu da zadovolje osnovne potrebe za stanovanjem, radom, rekreacijom.Socio politiki aspekt funkcije grada

Odreeni princip koji ukazuje na zavisnost urbane i arhitektonske organizacije gradskog prostora u odnosu na politike uslove koji su vladali u vreme njegovog nastanka i razvoja. Kao kriterijum klasifikacije: crkveni, grad-drava, pomorska sila, imperijalni, idealni, rezidencijalni i grad prestoica.

Crkveni gradCrkveni objekat kao dominanta (12,13 vek), uvek najvei objekat monolitnog karaktera, potpuno orjentisani ka jednom objektu koji je na najboljem mestu. Primer: Vezli

Grad-drava

Porastom broja stanovnika i jaanjem ekonomske moi (16,17 vek), slabljenjem centralne vlasti i potreba za samostalnou. Dvojne vlasti (crkvena i svetovna) borba za ekonomski i politiki presti. Postoji crkvena, svetovna tj.graanska vlast=ravnopravne institucije (gradske palate). Primer: Firenca.

Pomorska sila

Gradovi kao luke. Ulaz direktno u centar grada. Kolonijalni osvajai, razvoj politike moi srednje klase/razvoj i napredak struktura. Primer: Venecija

Imperijalni grad

Nisu osnovani kao takvi ve to postaju, u politikom vakuumu. Propadanje carstva, revolt graana u odnosu na crkvu-samostalnost. Ne ratuju jedan protiv drugog ve energiju koriste za sopstveni napredak-rivalstvo u ekonomiji-vani umetniki centri. Primer: Nirnberg.

Idealni grad

Zbog odnosa pravilne geometrije i gunkcije formirani iz politikih razloga za prolaz u pohodima. Nisu razvijani ve su produkt jednog trenutka. Gradski trg kao centralni motiv. Opasani zidinama. Primer: Nojbreisah

Rezidencijalni grad

Prostorno i fiziki vezani za rezidencije vladara. Usmereni ka dvoru, slian prestonicama. Nemaju veliku politiku mo, zaostaju u ekonomskom i intelektualnom razvoju. Primer: Krakov

Grad prestonica

Grad u kome je drava doivela vrhunac. Izuzetna koncentracija politike, ekonomije, religije, kulture i obrazovanih institucija. Formirani, razvijali su se po odreenim principima koje nisu mogle da se primenjuju na drugim mestima kao simbol kulture i postavljali su standarde. Primer: Prag.

Socio-ekonomski aspekt funkcije grada

Ekonominost rasta kapitala, proces urbanizacije, sve masovnija produkciona roba za iroku potronju, pojava velikih naunih i tehnikih dostignua dovode do sve vee borbe za produkciju, eksplotaciju i profit. Kao kriterijum klasifikacije: trgovaki, industrijski, banjski, univerzitetski, vrtni, kolonijalni i sveti grad.

Trgovinski gradTrgovina kao osnovno polazite. Doprineo je stvaranju raznih stalekih klasnih grupa. Stalei veleposednika, bankara, brodovlasnika, veletrgovca, preduzetnika to inicira pojavu banki, berzi, menjanica, poslovnih predstavnitva... primer: Libek

Industrijski grad

Uloga eleznice, pojava radnike klase, fabrka kao jezgro. Radnike kue smetene izmeu fabrike i skladita i eleznike stanice. Jako loi ekoloki uslovi. Primer: Manester

Banjski grad

Mesta toplica lekovite vode postaju odmorita i leilita za vie slojeve, uzrokuje pojavu rekreacije, zabave postaju kulturni centri za fizika i duhovna oraspoloenja odreenog stalea. Primer: Bat.

Univerzitetski grad

Kao posledica ekonomskih interesa. Kampus (kraj 18.veka) vremenom postaje kompleks oko univerzitetskih ustanova sa parkovima da bi se kasnije integrisali sa oblinjim gradom. Prvo su planirani nezavisno. Primer: Univerzitet June Kalifornije.

Vrtni grad

Projektovana ideja od strane Ebenzera Havarda. Nikad realizovana. 32 000 stanovnikana 2400 hektara, 2000 zelenilo, ostalo stanovnitvo. Krune saobraajnice sa 6 poprenih bulevara do centra. Kruna velika avenija iza koje su ljudi i priroda svima. Prmer: Levort.

Kolonijalni grad

Ekonomski i politiki motivi. Predstavljanje evropskog sistema za afriki i ameriki kontinent. Prva faza kasarne, tvrave; druga faza reorganizacija i formiranje grada. Razvijanje vojnih i javnih funkcija. Primer: Njuhejn.

Sveti grad

Koncentracija svetosti namee funkcionalnu organizaciju postojanja odreenih programa i rituala. Gradovi porekla religija na kojima su grupisana boanstva gde kraljevi temelje svoju religiju. Primer: Jerusalim.