objavljivanje podataka i informacija 31. decembar …...rizik zemlje obuhvata sledeće rizike: -...

OTP banka Srbija a.d. Novi Sad

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA

31. decembar 2011. godine

Novi Sad, maj 2012. godine


Objavljivanje podataka i informacija 2

SADRŽAJ:

1. UVOD .................................................................................................................................................. 3

2. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA ......................................................................................... 4

2.1 POLITIKA UPRAVLJANJA KREDITNIM RIZIKOM .......................................................................................... 4

2.2 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM LIKVIDNOSTI ........................................................................................ 5

2.3 POLITIKA UPRAVLJANJA OPERATIVNIM RIZIKOM ...................................................................................... 6

2.4 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM ZEMLJE ............................................................................................... 6

2.5 POLITIKA UPRAVLJANJA TRŽIŠNIM RIZICIMA ........................................................................................... 7

2.6 POLITIKA UPRAVLJANJA DEVIZNIM RIZIKOM ............................................................................................ 8

2.7 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM EKSTERNALIZACIJE .............................................................................. 8

2.8 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM KAMATNE STOPE ................................................................................. 9

2.9 NAČIN ORGANIZOVANJA UPRAVLJANJA RIZICIMA .................................................................................... 9

3. KAPITAL BANKE ............................................................................................................................. 11

4. ADEKVATNOST KAPITALA BANKE I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA ............................................................................................................................................... 13

5. IZLOŽENOST BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU RIZIKA .... 15

5.1 KREDITNI RIZIK .................................................................................................................................. 15

5.2 RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE ....................................................................................................... 26

5.3 KAMATNI RIZIK ................................................................................................................................... 26

5.4 IZLOŽENOST BANKE PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI ...................................... 30

6. PODACI VEZANO ZA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEðU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREðENIH DRUŠTAVA .................................................................................................................... 31



1. UVOD Na osnovu člana 51a. Zakona o bankama, te člana 20. Odluke o objavljivanju podataka i informacija banke, OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad, Bulevar osloboñenja 80 (u daljem tekstu: Banka) objavljuje sledeće podatke i informacije, na dan 31. decembar 2011.godine vezano za:

• Strategiju upravljanje rizicima; • Politiku upravljanja kreditnim rizicima; • Politiku upravljanja rizikom likvidnosti; • Politiku upravljanja operativnim rizikom; • Politiku upravljanja rizikom zemlje; • Politiku upravljanja tržišnim rizicima; • Politiku upravljanja rizikom eksternalizacije; • Politiku upravljanja rizikom kamatne stope; • Način organizovanja upravljanja rizicima; • Tehnike ublažavanja rizika i načini obezbeñivanja i praćenja efikasnosti ublažavanja rizika;

• Kapital Banke; • Adekvatnost kapitala Banke i proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke; • Izloženost Banke rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika; • Izloženost Banke po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi; • Bankarsku grupu i odnos izmeñu matičnog društva i podreñenih društava.

Shodno članu 26. Odluke o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi, Banka kao najviše matično društvo gore navedene informacije i podatke objavljuje i na nivou Banke i na nivou Bankarske grupe. Banka ne primenjuje pristup internih modela za izračunavanje kapitalnih zahteva za tržišne rizike te shodno tome ne objavljuje podatke u vezi sa pristupima za merenje, odnosno procenu tržišnih rizika. Banka ne primenjuje napredni pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik te shodno tome ne objavljuje podatke koje se odnose na izloženost ovim rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika. Ovaj dokument se objavljuje na zvaničnoj Internet prezentaciji Banke www.otpbanka.rs. Izveštaji nezavisnog revizora su u skladu sa tačkom 61. Zakona o bankama objavljeni na Internet prezentaciji Banke: https://www.otpbanka.rs/godisnji_izvestaji/godisnji_izvestaj_2011.php



2. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA Cilj Banke je da u okviru svojih poslovnih aktivnosti ostvari prihvatljive prinose uz prihvatljiv nivou rizika. Upravljanje rizikom obuhvata kontrolu rizika vezanih za sve aktivnosti poslovanja u okruženju u kojem banka posluje kako bi se obezbedila opreznost prilikom preuzimanja tih rizika kao i da oni budu odraženi u ceni proizvoda koje Banka nudi svojim klijentima. Veličina rizika meri se uticajem na vrednost aktive i/ili kapitala i na profitabilnost Banke. Sa ovog stanovišta Banka procenjuje potencijalne uticaje ekonomskih, tržišnih i poslovnih uslova, kao i kredibiliteta klijenata na svoje poslovanje. U upravljanju rizikom Banka se oslanja na kvalitet i iskustvo svojih zaposlenih, organizaciono odvajanje zadataka i korišćenje sofisticiranih analitičkih sredstava i tehnologija. Pravila koja su odreñena Strategijom obavezujuća su za sve zaposlene u Banci i moraju se poštovati u svim procesima i aktivnostima Banke.

Upravljanje rizikom u Banci obuhvata sledeće oblasti: utvrñivanje odgovarajućih principa, internih pravila, procedura i ograničenja u upravljanju rizikom, postupke u skladu sa principima upravljanja rizikom, blagovremeno efektivno izveštavanje, proaktivno identifikovanje rizika, monitoring tih rizika, upravljanje rizicima, dodela potrebnih resursa, znanje, procesi upravljanja i kontrole, stvaranje i držanje adekvatnih rezervi povezanih sa preuzetim rizicima, prihvatanje samo onih rizika koji se mogu prihvatiti, usaglašenost sa spoljnim i internim zahtevima u pogledu kapitala, poštovanje zakonskih i regulatornih zahteva.

Principi utvrñeni ovom strategijom detaljno su opisani u internoj regulativi. Upravljanje rizikom obuhvata sledeće kategorije rizika:

a) Kreditni rizik

b) Tržišni rizik (devizni rizik, rizik kamatne stope...)

c) Rizik likvidnosti

d) Operativni rizik Ovi rizici su detaljnije opisani u politikama i procedurama koje se odnose na svaki konkretni rizik.

Ostale kategorije rizika se rešavaju ili u okviru kategorija navedenih u prethodnom stavu (koncentracija, rizik države) ili u okviru Procesa interne procene adekvatnosti kapitala-ICAAP (strateški rizik). U slučaju promene relevatnih zakonskih ili regulatornih zahteva, značajnih promena u tržišnim uslovima sva dokumenta se ažuriraju.

2.1 Politika upravljanja kreditnim rizikom Politika upravljanja kreditnim rizikom detaljno definiše proces upravljanja kreditnim rizikom koji uključuje organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, identifikovanje i merenje, ublažavanje i monitoring. Politika takoñe uključuje proces upravljanja koncentrisanjem rizika i sistem interne kontrole procesa upravljanja kreditnim rizikom. Analiza i praćenje radi se na individualnom nivou samog klijenta i pojedine transakcije. Upravljanje rizicima i odluke o kreditiranju temelje se Pravilnicima/Priručnicima za upravljanje rizicima i na Kreditnoj politici koja se usvaja jednom godišnje i kojom se:

• definišu mogućnosti preuzimanja rizika od strane banke uzimajući u obzir poslovne mogućnosti u privredi,



• definišu direktive za oprezan pristup rastu portfelja, • definiše procena rizika prema privrednim granama, • utvrñuje okvir saradnje izmeñu poslovnih i sektora rizika, • definiše poželjne segmente klijenata, • utvrñuju kratkoročni ciljevi usmereni ka poželjnoj strukturi portfelja i poslovni segment usmerava u procesu aktivne prodaje i,

• definišu osnovni principi u procesima odobravanja i kontrole, limiti portfelja i sl. Da bi upravljala kreditnim rizikom, Banka je utvrdila kreditni proces koji uključuje proces odobravanja izloženosti i proces upravljanja kreditnim rizikom. Proces odobravanja izloženosti čine sledeći koraci: iniciranje izloženosti, kreditna izloženost, segmentacija klijenata, ocenjivanje klijenta, procena kolaterala, odobravanje izloženosti i realizacija plasmana. Proces upravljanja kreditnim rizikom je proces od četiri faze: identifikovanje kreditnog rizika, merenje kreditnog rizika, proces ublažavanja i monitoring kreditnog rizika. Da bi se uspostavio efektivan i efikasan proces upravljanjem rizikom, Banka je definisala ključne odgovornosti u procesu upravljanja kreditnim rizikom Upravnog odbora, Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Kreditnog odbora, Monitoring Odbora i Odbora za naplatu nenaplativih kredita. Radi upravljanja kreditnim riziku banka identifikuje i meri rizik koncentracije koji je posledica izloženosti istom ili sličnom izvoru ili istom ili sličnom tipu rizika, a definisan je Procedurom upravljanja rizikom koncentracije i utvrñuje sektorske limite na godišnjem nivou. Banka na mesečnom nivou izveštava o stanju portfolia, riziku koncentracije (pregled velikih izloženosti i izloženosti prema licima povezanim sa Bankom), riziku ulaganja nadležne odbore što je bliže definisano internim aktima banke. U okviru Portfolio izveštaja obuhvataju se podaci o iznosu portfolia, strukture prema poslovnim linijama, kontrola uspostavljenih limita, pokrivenost rezervama, sektorska podela portfolia i dr.

2.2 Politika upravljanja rizikom likvidnosti Upravljanje rizikom likvidnosti bitan je deo savesnog i sigurnog poslovanja Banke. Osnovni cilj upravljanja likvidnošću je smanjenje rizika likvidnosti na najmanju moguću meru putem planiranja priliva i odliva novčanih sredstava, praćenjem likvidnosti i donošenjem odgovarajućih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnosti, odnosno izbegavanje mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

U procesu rukovoñenja i organizacije procesa upravljanja rizikom likvidnosti prevashodno učestvuju:

a) Upravni odbor Banke; b) Izvršni odbor Banke; c) ALCO odbor; d) Jedinica za ALM i middle-office; e) Direkcija sredstava i drugi relevantni organizacioni delovi.



2.3 Politika upravljanja operativnim rizikom Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih dogañaja. Prema usvojenoj Politici, cilj upravljanja operativnim rizikom Banke je minimiziranje gubitaka po osnovu operativnih rizika uz prihvatljivi nivo izloženosti operativnom riziku. Banka upravlja operativnim rizikom na nivou pojedinačnog organizacionog dela i na nivou Banke. Procena operativnog rizika na nivou Banke predstavlja sveobuhvatan proces kojim se zaokružuje praćenje operativnog rizika Banke. Operativni rizik takoñe uključuje i pravni rizik, koji predstavlja rizik gubitka usled kazni ili sankcija koje proizilaze iz sudskih sporova zbog kršenja ugovornih ili pravnih obaveza, i kazne i sankcije izrečene od regulatornih tela. Sve organizacione jedinice Banke su odgovorne za primenu aktivnosti u skladu sa svojim nadležnostima, a koje će za rezultat imati ublažavanje ili sprečavanje operativnih rizika. Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom je povećanje svesti o operativnom riziku, uspostavljanje sistema koji uključuje sve organizacione jedinice i zaposlene u Banci, kao i uvoñenje alata za upravljanje operativnim rizikom. Izveštavanje o operativnom riziku vrši se na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou. Mesečne izveštaje usvaja ALCO i Odbor za reviziju dok kvartalne i godišnje izveštaje usvajaju pored navedenih odbora i Upravni i Izvršni odbor. Izveštaji obuhvataju informacije o dogañajima operativnog rizika, nivo ostvarenih, izbegnutih i potencijalnih gubitaka, informacije o preuzetim merama u upravljanju operativnim rizikom, rezultate testiranja plana kontinuiteta poslovanja i dr.

2.4 Politika upravljanja rizikom zemlje Politika/Procedura za upravljanje rizikom zemlje, kojom se definiše pojam rizika zemlje, ciljevi, limiti i principi za utvrñivanje maksimalne izloženosti riziku u nadležnosti su Upravnog odnosnog Izvršnog odbora. Rizik zemlje obuhvata sledeće rizike: - Političko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva mogućnost nastanka gubitka zbog sprečenosti Banke da naplati potraživanja usled ograničenja propisanih aktima državnih i drugih organa države porekla dužnika, kao i opštih i sistemskih prilika u toj državi,

- Rizik transfera, pod kojim se podrazumeva mogućnost nastanka gubitka zbog sprečenosti Banke da naplati potraživanja iskazana u valuti koja nije zvanična valuta države porekla dužnika, zbog ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih država u odreñenoj valuti koja su utvrñena aktima državnih i drugih država porekla.



Banka preuzima rizik sa zemljama koje su kategorizovane kao manje rizične, sa oprezom preuzima rizik sa onim zemljama koje su lošije kategorizovane i izbegavanjem preuzimanja rizika sa zemljama koje su najlošije rangirane i koje su najrizičnije. Banka redovno sprovodi stres testove, odnosno analize osetljivosti i scenario-analize zasnovane na različitim pretpostavkama, uključujući i poslovanje u vanrednim uslovima, kao i da redovno preispituje da li su korišćene pretpostavke adekvatne. Sektor za upravljanje rizicima je zadužen za kontrolu korišćenja limita koje je postavila OTP Bank PLC’s Budimpešta i ALCO Odbor OTP Banka Srbija i za definisanje indikatora ranog upozorenja, tako je mogućnost da preuzeti rizik preñe utvrñeni nivo, veoma mala. Izveštaji o Riziku zemlje sadrže informacije o nivou limita, visine iskorištenosti limita, prekoračenja limita (u slučajevima kada postoje), predlog mera za vraćanje limita u propisane granice ili predlog za povecanje limita i dr. Izveštaj o riziku zemlje se priprema na mesečnom, kvartalnom nivou i godišnjem nivou a usvajaju ih nadležni odbori definisani internim aktima i sadrži pregled izloženosti po zemljama i kontrolu uspostavljenih limita.

2.5 Politika upravljanja tržišnim rizicima Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu. Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik. Tržišni rizici proizilaze iz aktivnosti trgovanja koje Banka preduzima na tržištu sa ciljem ostvarivanja poslovne dobiti. Uspostavljanje limita za tržišne rizike ima za cilj preventivno upravljanje rizikom, odnosno minimiziranje rizika koji mogu da imaju negativne posledice na poslovni rezultat Banke. Banka uspostavlja limite za transakcije koje se ugovoraju na tržištu, pri čemu nijedan limit ne sme da bude van zakonskih okvira propisani Zakonom o bankama i Odlukom o upravljanju rizicima od strane Narodne banke Srbije. Limiti upravljanja deviznim rizikom su sastavni deo limita koje je Banka uspostavila i definisani su Politikom upravljanja aktivom i pasivom. Procedure upravljanja tržišnim rizicima definišu procenu izloženosti tržišnim rizicima i obuhvataju analizu:

• svih aktivnosti Banke koje su osetljive na promene tržišnih uslova, • svih otvorenih pozicija koje proizilaze iz aktivnosti banke, • koncentraciju izloženosti u knjizi trgovanja, • likvidnosti svih finansijskih tržišta na kojima Banka trguje, • volatilnosti tržišnih cena finansijskih instrumenata kojima Banka trguje, • korelaciju izmeñu tržišnih cena različitih finansijskih instrumenata kojima Banka trguje, • korelaciju izmeñu tržišnih i drugih rizika, a naročito kreditnog i operativnog rizika, kao i rizika likvidnosti,

• složenih finansijskih instrumenta i finansijskih derivata, • ugrañenih opcija.



Banka redovno sprovodi stres testove, odnosno analize osetljivosti i scenario-analize zasnovane na različitim pretpostavkama, uključujući i poslovanje u vanrednim uslovima, kao i da redovno preispituje da li su korišćene pretpostavke adekvatne.

2.6 Politika upravljanja deviznim rizikom U Banci se usklañivanje aktive i pasive po valutama vrši kontinuirano prateći devizne pozicije u svakoj valuti sa ciljem da se one održavaju u skladu sa unapred utvrñenim limitima po valutama.

Banka koristi sledeće limite:

a) Limit devizne pozicije u svakoj pojedinačnoj valuti (prekonoćni i dnevni);

b) Limit ukupne devizne pozicije (prekonoćni i dnevni);

c) Limit odnosa izmeñu ukupne devizne pozicije i regulatornog kapitala - limit definisan od strane NBS;

d) VaR Limit;

e) Limit za zaustavljanje gubitka;

f) PLA limit. Banka upravlja deviznim rizikom dnevno, mesečno i kvartalno.

2.7 Politika upravljanja rizikom eksternalizacije Politika upravljanja rizikom eksternalizacije predstavlja dokument, kojim se propisuju uslovi za eksternalizaciju i definišu principi i načela upravljanja rizicima koji su povezani sa eksternalizacijom u Banci. Politika upravljanja rizikom eksternalizacije je u nadležnosti Upravnog odbora banke. Za sprovoñenje utvrñene Politike upravljanja rizikom eksternalizacije odgovoran je Izvršni odbor Banke. Rizik eksternalizacije je rizik koji nastaje po osnovu aktivnosti Banke u vezi sa poslovima koje je poverila trećem licu a koje obavlja kao svoju pretežnu delatnost. Rizik ekstrenalizacije je neophodno posmatrati u okviru ukupnog sistema upravljanja rizicima u Banci. Ugovori o nabavci robe, radova i standardizovanih usluga ne smatra se eksternalizacijom. Standardizovane usluge u tom smislu su usluge vezane za korišćenje telekomunikacijske infrastrukture, usluge oglašavanja, usluge čišćenja, usluge ispitivanja tržišta i slične. Osnovni cilj upravljanja rizikom eksternalizacije je procena i mogućnost kontrole rizika pre sklapanja ugovora sa trećim licima odnosno pružaocima usluga i preduzimanje neophodnih mera u cilju zaštite od negativnih uticaja na poslovanje i reputaciju Banke. Banka eksternalizuje osnovne aktivnosti kao i one aktivnosti koje podržavaju osnovne, uz uslov da eksternalizacija ne narušava:



• Obavljanje redovnog poslovanja, • Upravljanje rizicima, • Sistem interne kontrole, • Kontrolu koju obavlja Narodna banka Srbije.

Banka ne može eksternalizovati ni delimično ni u celosti materijalno značajne aktivnosti tj, aktivnosti čijim bi nedostacima ili propustima u vezi obavljanja tih aktivnosti u značajnoj meri negativno uticalo na poslovanje Banke ili na upravljanje rizicima a naročito sledeće aktivnosti:

• Delatnosti pružanja bankarskih i/ili finansijskih usluga za koje je dobila odobrenje u skladu sa Zakonom o bankama,

• Odgovornost prema trećim licima, • U celini funkcije interne kontrole, kontrole rizika i praćenja usklañenosti poslovanja.

Eksternalizacija može imati uticaj na sledeće rizike:

• Operativni, • Reputacioni, • Financijski, • Strateški, • Pravni, • Rizik razotkrivanja poverljivih podataka, • Rizik vezan uz gubitak kontrole nad pružaocem usluge, • Rizik vezan za državu porekla pružaoca usluge.

Banka uspostavlja odgovarajući sistem upravljanja rizicima koji su povezani sa eksternalizacom u smislu Zakona o bankama i Odluke o upravljanju rizicima.

2.8 Politika upravljanja rizikom kamatne stope Banka preuzima izloženost kamatnom riziku u skladu sa svim zakonskim odredbama i internim pravilima. Prihvatljiva izloženost kamatnom riziku definisana je visinom pojedinih limita koje Banka utrñuje kroz odnos iznosa potencijalnog gubitka i kapitala kao i na temelju Bančine mogućnosti i želje da preuzme rizik. Banka kamatni rizik utvrñuje na statičkoj osnovi, pri čemu koristi Gap analizu rizika utvrñivanja cene i merenje ekonomske vrednosti kapitala (Economic value of equity figure - EVE). Osnovu za merenje kamatnog rizika čine podaci o bančinim transakcijama odnosno računovodstveni podaci koji su u skladu sa podacima Glavne knjige.

2.9 Način organizovanja upravljanja rizicima Organizacioni delovi Banke zadužena za proces upravljanja rizikom su sledeća: Upravni odbor ima konačno ovlašćenje i odgovornost u pogledu funkcije upravljanja rizikom, on odobrava politike i principe povezane sa upravljanjem rizikom i usvaja kvartalne izveštaje o tekućem upravljanju rizikom. Detaljnije, Upravni odbor je odgovoran za: definisanje opštih uslova poslovanja kao i njihovo ažuriranje, utvrñivanje limita kredita za koje je zadužen Izvršni odbor, davanje prethodne saglasnosti u vezi sa izloženoću pojedinačnog klijenta ili grupe povezanih lica koja prelazi 10%



i 20% kapitala Banke, odlučivanje u vezi sa pravnim poslovima sa licima povezanim sa Bankom (osim u slučajevima koji su definisani Zakonom o bankama), superviziju rada Izvršnog odbora, usvajanje programa i plana interne revizije i dr. Upravni odbor Banke odgovoran je za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja Banke upućenih akcionarima Banke, javnosti i Narodnoj Banci Srbije. Izvršni odbor je odgovoran za organizaciju poslovanja Banke, kao i za dnevno rukovoñenje aktivnostima zaposlenih. Izvršni odbor je takoñe odgovoran za identifikovanje i merenje rizika, primenu principa koje je definisao Upravni odbor. Detaljnije, Izvršni odbor je odgovoran za sledeće: odlučivanje o plasmanima klijentima u okviru limita koji je definisao Upravni odbor, odlučivanje o svakom povećanju izloženosti klijenta koji je povezano lice banke i izveštavanje Upravnog odbora o tome, usvajanje i implementaciju politika likvidnosti koje uključuju planiranje novčanih priliva i odliva, monitoring likvidnosti i dr.

Odbor za reviziju je odgovoran za analizu i usvajanje predloženih politika i strategija koje se odnose na upravljanje kreditnim rizikom i sistemom interne kontrole, koje se dostavljaju Upravnom odboru na diskusiju i odobravanje. Detaljnije, Odbor za reviziju je odgovoran za sledeće: analizu godišnjih izveštaja i drugih finansijskih izveštaja Banke, analizu i kontrolu implementacije usvojenih strategija i politika za upravljanje rizikom i za sistem interne kontrole, izveštavanje Upravnog odbora o sprovedenim aktivnostima i identifikovanim nepravilnostima.

Kreditni odbor je odgovoran za sledeće: utvrñivanje uslova koji se odnose na rizik odobravanja plasmana, u skladu sa aktima Banke, usvajanje kreditne politike, odobravanje limita korporativnim klijentima i usvajanje odluka za upravljanje tim limitima. Monitoring odbor je odgovoran za sledeće: analizu portfolia banke i odlučivanje o aktivnostima kojima se štite interesi Banke, sprovoñenje drugih aktivnosti definisanih opštim aktima Banke.

Odbor za naplatu nenaplativih kredita (Workout Odbor) odgovoran je za sledeće: odluke o pitanjima iz oblasti upravljanja portfolijom kredita koji se ne otplaćuju u skladu sa opštim aktima Banke, superviziju rezultata naplate potraživanja. Osim predmetnih odbora, proces upravljanja rizikom se takoñe sprovodi kroz aktivnosti Sektora upravljanja rizicima i Sektora finansija (Jedinica za ALM i MO). Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za razvoj metodologija i procedura za upravljanje kreditnim rizikom, operativnim rizikom i ostalim rizicima, analize kreditnih zahteva i davanja mišljenja o opravdanosti preuzimanja rizika, kontrole kompletnosti i tačnosti dokumentacija, monitoring, upravljanje portfoliom i problematičnim kreditima, formiranja obezvreñenja plasmana, izračunom kapitalnih zahteva za kreditni i operativni rizik, izveštavanje kreditnim rizikom, naplati potraživanja i back testingom. Sektor za upravljanje rizicima čine: Direkcija za upravljanje portfolijom i rizicima, Direkcija za odobravanje kredita, Odeljenje za praćenje i kontrolu plasmana i Direkcija za naplatu. Sektor finansija- Jedinica za ALM I MO Razvija metodologije i procedure za upravljanje kamatnim rizikom, deviznim rizikom kao i rizikom likvidnosti, obezbeñuje izveštavanje o upravljanju kamatnim rizikom, deviznim rizikom kao i rizikom likvidnosti.



3. KAPITAL BANKE U skladu sa tačkom 2. odredba pod 3) Odluke o objavljivanju podataka i informacija Banke („Službeni glasnik RS“, br. 45/2011), Banka objavljuje kvantitativne podatke o kapitalu Banke i Bankarske grupe, kao i opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala. Struktura ukupnog kapitala na dan 31. decembar 2011. godine:

(u hiljadama dinara)

Elementi kapitala Na pojedinačnoj osnovi

Na konsolidovanoj osnovi

KAPITAL 2,798,035 3,210,455 OSNOVNI KAPITAL 8,585,640 8,765,647 Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 7,479,648 7,783,707 Emisiona premija 2,563,562 2,563,562 Rezerve iz dobiti 0 15,776 Nerasporeñena dobit iz ranijih godina 968 968 Gubitak prethodne godine 0 27,768 Gubitak tekuće godine 1,306,170 1,413,623 Nematerijalna ulaganja 148,300 152,907 Regulatorna usklañivanja vrednosti 4,068 4,068 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 4,068 4,068 DOPUNSKI KAPITAL 4,145,254 4,145,254 Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija 164,126 164,126 Deo revalorizacionih rezervi banke 212,945 212,945 Subordinirane obaveze 3,768,183 3,768,183 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 9,932,859 9,700,446 Od čega: umanjenje osnovnog kapitala 5,787,605 5,555,192 Od čega: umanjenje dopunskog kapitala 4,145,254 4,145,254 Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica 232,413 0 Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru 9,318 9,318 Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427,stav 1, odluke kojom se ureñuje adekvatnost kapitala banke 9,691,128 9,691,128 UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 2,798,035 3,210,455 UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 0 0 Bruto iznos subordiniranih obaveza 15,463,221 15,463,221

Kapital Banke odnosno Bankarske grupe čini zbir osnovnog i dopunskog kapitala, umanjen za odbitne stavke od kapitala. Osnovni kapital čini akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija i rezerve iz dobiti, dok su minusne stavke gubitak tekuće godine, gubitak prethodnih godina, nematerijalna ulaganja i regulatorna usklañivanja vrednosti. Dopunski kapital čini akcijski kapital po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija banke, deo pozitivnih revalorizacionih rezervi, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala Banke.



Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica, iznosi za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru, kao i potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama. Akcijski kapital – obične akcije Na dan 31.12.2011. godine Banka ima 150,982 komada običnih akcija nominalne vrednosti 49,540.00 dinara. U toku 2011. godine je bilo promena na akcijskom kapitalu Banke a vezano za obične akcije što je obelodanjeno u Napomeni 32. Izveštaja nezavisnog revizora (u daljem tekstu: Izveštaj). Na dan 31.12.2011. godine u akcijski kapital Bankarske grupe se pored navedenog uključuje i uplaćen kapital članica Bankarske grupe koji na dan 31.12.2011. iznosi 304,059 hiljada dinara. Emisiona premija Emisiona premija u iznosu od 2,563,562 dinara na dan 31.12.2011. predstavlja pozitivnu razliku izmeñu postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. U toku 2011. godine je bilo promena u visini emisione premije što je obelodanjeno u Napomeni 32. Izveštaja. Nerasporeñena dobit iz ranijih godina Nerasporeñena dobit iz ranijih godina u iznosu od 968 hiljada dinara na dan 31.12.2011. je uključena u kapital Banke a u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banke („Službeni glasnik“, br. 45/2011) i predstavlja ukinutu revalorizacionu rezervu za prodate nekretnine. Rezerve iz dobiti U osnovni kapital Bankarske grupe su uključene rezerve iz dobiti članica Bankarske grupe u iznosu od 15,776 hiljada dinara. Rezerve uključuju zakonske rezerve u iznosu od 5,573 hiljada dinara i statutarne rezerve u iznosu od 10,203 hiljade dinara. Nematerijalna ulaganja Iznos nematerijalnih ulaganja predstavljaju odbitnu stavku od osnovnog kapitala banke i na dan 31.12.2011. iznosi 148,300 hiljada dinara. Struktura nematerijalnih ulaganja je obelodanjena u Napomeni 22. Izveštaja. U iznos nematerijalnih ulaganja Bankarske grupe se, pored navedenog, uključuju i nematerijalna ulaganja članica Bankarske grupe u iznosu od 4,607 hiljada dinara. Gubitak tekuće godine Gubitak tekuće godine Banke na dan 31.12.2011. iznosi 1,307,170 hiljada dinara i predstavlja odbitnu stavku osnovnog kapitala. Pored navedenog, u gubitak tekuće godine Bankarske grupe su uključeni i gubici tekuće godine članica Bankarske grupe koji na dan 31.12.2011. iznose 107,453 hiljada dinara.



Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Iznos nerealizovanih gubitaka po osnovu hartija od vrednosti na dan 31.12.2011. iznosi 4,068 hiljada dinara i predstavljaju odbitnu stavku od osnovnog kapitala. Nerealizovani gubici su formirani po osnovu usklañivanja HOV raspoloživih za prodaju sa cenom na berzi. Akcijski kapital – prioritetne akcije Na dan 31.12.2011. godine Banka ima 3,313 komada prioritetnih akcija nominalne vrednosti 49,540.00 dinara. U toku 2011. godine je bilo promena na akcijskom kapitalu a vezano za prioritetne akcije što je obelodanjeno u Napomeni 32. Izveštaja. Deo revalorizacionih rezervi banke Banka u dopunski kapital uključuje deo pozitivnih revalorizacionih rezervi nastalih po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava (obelodanjeno u Napomeni 32. Izveštaja) i promene vrednosti hartija od vrednosti (obelodanjeno u Napomeni 32. Izveštaja) u iznosu od 212,945 hiljada dinara a u skladu sa tačkom 15. Odluke o adekvatnosti kapitala banke. Subordinirane obaveze Iznos subordniranih obaveza na dan 31.12.2011. iznosi 15,463,221 hiljada dinara (obelodanjeno u Napomeni 31. Izveštaja). Banka subordinirane obaveze uključuje u dopunski kapital u iznosu od 3,768,183 hiljada dinara a u skladu sa tačkom 17. i 25.Odluke o adekvatnosti kapitala banke. Odbitne stavke od kapitala Odbitne stavke od kapitala uključuju ulaganja u lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica (obelodanjeno u Napomeni 20. Izveštaja), iznose za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu u finansijskom sektoru (na dan 31.12.2011. godine iznosi 9,318 hiljada dinara) i iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (obelodanjeno u Napomeni 10. Izveštaja).

4. ADEKVATNOST KAPITALA BANKE I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

Osnovni cilj procesa interne procene adekvatnosti kapitala (skraćeno ICAAP) je identifikovanje svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena, kvantifikovanje materijalno značajnih rizika, preduzimanje mera za smanjenja njihovog obima i negativnog uticaja na finansijski rezultat Banke. Banka smatra sledeće rizike kao materijalno značajne: kreditni rizik, tržišni rizik i rizik druge ugovorne strane, operativni rizik, rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, rizik likvidnosti, strateški rizik, reputacioni rizik. Rizik koncentracije i rezidualni rizik su pokriveni preko kapitalnih izdvajanja za kreditni rizik (preko adekvatnog sistema upravljanja kreditnim rizikom i sredstvima obezbeñenja).



Za kreditni rizik u delu stanovništva Banka razvija interni model zasnovan na internom rasporeñivanju klijenata (model sličan naprednom pristupu iz Basel-a II). U meñuvremenu Banka koristi standardni pristup koji proizilazi iz Basel-a II. Za korporativne klijente (privreda i mala i srednja preduzeća), Banka koristi standardni pristup iz Basel-a II. Za segment Ostalo u delu kreditnih rizika, Banka koristi standradni pristup iz Basel II. Za operativni rizik, Banka koristi pristup osnovnog pokazatelja. Rizik kamatne stope-paralelno pomeranje kamatnih stopa, devizni rizik-Var desetodnevni period držanja, strateški rizik-princip promenljive zarade. Za rizike koji se smatraju materijalno značajnim, a koji nisu pomenuti u prethodnim članovima, koristi se kvalitativna procena. Banka najmanje jednom godišnje sprovodi neophodna stres testiranja za materijalno značajne rizike i za interni kapital. Kvantitativne informacije o iznosima kapitalnih zahteva prikazane su u sledećoj tabeli:


Kapitalni zahtevi po vrstama rizika

Kapitalni zahtevi na

pojedinačnoj osnovi

Kapitalni zahtevi na

konsolidovanoj osnovi

Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka

1,555,740 2,027,409

Standardni pristup Izloženost prema državama i centralnim bankama 0 0 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 1,144 1,144 Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 0 Izloženost prema meñunarodnim razvojnim bankama 0 0 Izloženost prema meñunarodnim organizacijama 0 0 Izloženost prema bankama 108,716 108,716 Izloženost prema privrednim društvima 574,940 626,815 Izloženost prema fizickim licima 577,858 577,856 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 Ostale izloženosti 245,137 317,055 Izloženost obezbeñena hipotekama na nepokretnostima 0 0 Dospela nenaplaćena potraživanja 47,945 395,822 Visokorizične izloženosti 0 0 Kapitalni zahtevi za tržišne rizike 10,592 20,560 Standardizovani pristupi Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 0 0 Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti 0 0 Kapitalni zahtev za devizni rizik 10,592 20,560 Kapitalni zahtev za robni rizik 0 0 Kapitalni zahtjev za operativni rizik 288,220 300,325 Pristup osnovnog indikatora Kapitalni zahtev za operativni rizik 288,220 300,325 UKUPAN IZNOS KAPITALNIH ZAHTEVA 1,854,552 2,348,294

Za obračun kapitalnog zahteva za dužničke hartije od vrednosti Banka primenjuje metod dospeća, obračunava kapitalni zahtev za vlasničke hartije od vrednosti i primenjuje pojednostavljen pristup za obračun kapitalnog zahteva za robni rizik. Banka nije obračunavala kapitalni zahtev za tržišne rizike za 2011. godinu jer Banka nema pozicije u knjizi trgovanja.



Banka je odlučila da koristi Pristup osnovnog indikatora radi obračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik, uz mogućnost da dalje usavrši modele upravljanja operativnim rizikom i preñe na drugi pristup. Kapitalni zahtev za operativni rizik za 2011. godinu iznosio je 288,220 hiljada dinara.

Banka primenjuje standardizovani pristup za obračun kapitalnog zahteva za devizni rizik. Devizni rizik Banke na dan 31.12.2011. iznosio je 10,592 hiljada dinara.

5. IZLOŽENOST BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU RIZIKA

5.1 Kreditni rizik Odobravanjem kredita Banka je izložena kreditnom riziku, koji predstavlja mogućnost da korisnik kredita neće moći u potpunosti ili delimično da izmiri svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika, profitabilnosti, njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema banci i prema kvalitetu sredstava obezbeñenja. Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom na način da utvrñuje limite kojima definiše nivo prihvatljivog rizika na nivou pojediničnih komitenata, povezanih lica, geografskih područja i industrija. Pod pojmom dospelih nenaplaćenih potraživanja Banka podrazumeva docnju u naplati potraživanja prema prvobitnom datumu dospeća i to za iznos potraživanja koji je materijalno značajan. Brojanje dana kašnjenja počinje kada je iznos veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke od dužnika ali ne manji od 1,000 za fizičko lice, odnosno 10,000 dinara za prava lica. Internom metodologijom za procenu obezvreñenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama u skladu sa Meñunarodnim računovodstvenim strandardima banka vrši procenu gubitka na pojedinačnoj i grupnoj osnovi. Procena obezvreñenja bilansne aktive na pojedinačnoj osnovi obuhvata utvrñivanje postojanja objektivnog dokaza ovog obezvreñenja. Najčešći objektivni dokazi su: značajne finansijske teškoće klijenata, kršenje ugovora, nesolventnost, likvidacija. Ukoliko se utvrdi postojanje objektivnih dokaza o obezvreñenju finansijskih sredstava iznos ispravke vrednosti se procenjuje kao razlika izmeñu knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova obračunate primenom ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Procena na grupnom nivou se radi za potraživanja koja nisu individualno značajna i za obezvreñenja koja su verovatno sadržana u portfoliu a ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvreñenju. Procena na grupnom nivou je diversifikovana po kriterijumu vrste dužnika, vrste plasmana i ročnosti, podgrupe sa sličnim karakteristikama.



Tabela prikazuje ukupan iznos izloženosti banke po klasama izloženosti na pojedinačnoj osnovi:


Bruto iznos izloženosti po klasama izloženosti Bilansne pozicije

Vanbilansne pozicije

Transakcije kreditiranja

hov i transakcije sa dugim rokom

izmirenja

Finansijski derivati

Izloženost prema državama i centralnim bankama 10,305,238 3,109,281 0 0 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

19,457 0 0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 2 0 0 0 Izloženost prema meñunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 0 Izloženost prema meñunarodnim organizacijama 0 0 0 0 Izloženost prema bankama 4,041,355 352,889 0 1,718 Izloženost prema privrednim društvima 5,411,196 1,969,263 0 0 Izloženost prema fizickim licima 7,357,215 1,521,305 0 0 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0 0

Ostale izloženosti 4,769,500 6,581,446 0 0 Izloženost obezbeñena hipotekama na nepokretnostima

0 0 0 0

Dospela nenaplaćena potraživanja 16,851,188 7,488,322 0 0 Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 Ukupno 48,755,155 21,022,510 0 1,718

Tabela prikazuje ukupan iznos izloženosti banke po klasama izloženosti na konsolidovanoj osnovi:


Bruto iznos izloženosti po klasama izloženosti Bilansne pozicije

Vanbilansne pozicije

Transakcije kreditiranja

hov i transakcije sa dugim rokom

izmirenja

Finansijski derivati

Izloženost prema državama i centralnim bankama 10,305,299 3,109,282 0 0 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

19,458 0 0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 2 0 0 0 Izloženost prema meñunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 0 Izloženost prema meñunarodnim organizacijama 0 0 0 0 Izloženost prema bankama 4,041,355 352,889 0 1,718 Izloženost prema privrednim društvima 5,843,490 1,969,263 0 0 Izloženost prema fizickim licima 7,357,179 1,521,306 0 0 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0 0

Ostale izloženosti 5,369,512 6,581,447 0 0 Izloženost obezbeñena hipotekama na nepokretnostima

0 0 0 0

Dospela nenaplaćena potraživanja 18,783,840 10,699,718 0 0 Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 Ukupno 51,720,135 24,233,905 0 1,718



Geografska područja definisana su prema regionalnom konceptu i organizaciji poslovanja Banke. Na pojedinačnom nivou (u hiljadama dinara)

Geografska raspodela izloženosti Regionalni

centar Novi Sad Regionalni

centar Beograd Regionalni centar Niš

Izloženost prema državama i centralnim bankama 4 2,061 13,412,453 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

19,435 0 22

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 2 0 Izloženost prema meñunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 Izloženost prema meñunarodnim organizacijama 0 0 0 Izloženost prema bankama 10,558 5,895 4,379,508 Izloženost prema privrednim društvima 3,357,476 3,267,652 755,331 Izloženost prema fizickim licima 3,539,285 2,357,558 2,981,677 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0

Ostale izloženosti 188 3,720 11,347,038 Izloženost obezbeñena hipotekama na nepokretnostima 0 0 0 Dospela nenaplaćena potraživanja 10,664,253 6,317,968 7,357,289 Visokorizične izloženosti 0 0 0 Ukupno 17,591,202 11,954,860 40,233,320

Na konsolidovanom nivou (u hiljadama dinara)

Geografska raspodela izloženosti Regionalni

centar Novi Sad Regionalni

centar Beograd Regionalni centar Niš

Izloženost prema državama i centralnim bankama 66 2,061 13,412,454 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

19,435 0 22

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 2 0 Izloženost prema meñunarodnim razvojnim bankama 0 0 0 Izloženost prema meñunarodnim organizacijama 0 0 0 Izloženost prema bankama 10,559 5,896 4,379,508 Izloženost prema privrednim društvima 3,789,770 3,267,653 755,331 Izloženost prema fizickim licima 3,539,249 2,357,559 2,981,677 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0

Ostale izloženosti 600,199 3,721 11,347,038 Izloženost obezbeñena hipotekama na nepokretnostima 0 0 0 Dospela nenaplaćena potraživanja 15,808,299 6,317,969 7,357,290 Visokorizične izloženosti 0 0 0 Ukupno 23,767,578 11,954,860 40,233,320

Raspodela izloženosti prema sektorima po klasama izloženosti s posebnim osvrtom na dospela nenaplaćena potraživanja, izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti i ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.



Na pojedinačnom nivou (u hiljadama dinara)

Preged po sektorima Dospela

nenaplaćena potraživanja

Izloženosti kod kojih je formirana

ispravka

Ispravka vrednosti i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama

Sektor finansija i osiguranja 2,506 10,083,391 1,412,570 Sektor javnih preduzeća 0 10,274 100 Sektor privrednih društava 8,977,699 15,657,819 3,061,072 Sektor preduzetnika 752,422 942,606 227,360 Javni sektor 1,605 24,137 1,372 Republički organi i organizacije 0 0 0 Sektor stanovništva 3,579,789 5,989,944 1,365,907 Sektor stranih lica 425,841 480,497 342,440 Sektor drugih komitenata 10,599,645 11,229,500 4,671,721 Ukupno 24,339,511 44,418,170 11,082,542


Preged po sektorima Dospela

nenaplaćena potraživanja

Izloženosti kod kojih je formirana

ispravka

Ispravka vrednosti i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama

Sektor finansija i osiguranja 2,507 10,083,391 1,412,570 Sektor javnih preduzeća 0 10,274 100 Sektor privrednih društava 8,977,699 15,657,819 3,061,072 Sektor preduzetnika 752,423 942,606 227,360 Javni sektor 1,605 24,137 1,372 Republički organi i organizacije 0 0 0 Sektor stanovništva 3,579,789 5,989,944 1,365,907 Sektor stranih lica 425,842 480,497 342,440 Sektor drugih komitenata 15,743,692 11,229,500 4,671,721 Ukupno 29,483,557 44,418,170 11,082,542

Prikaz izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti: Na pojedinačnom nivou (u hiljadama dinara)

Raspodela izloženosti prema preostalom dospeću plasmana

Do 90 dana Od 90 do 180 dana

od 180 do 360 dana

preko 360 dana

UKUPNO

Izloženost prema državama i centralnim bankama 13,414,520 0 0 0 13,414,520 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

22 0 19,435 0 19,458

Izloženost prema javnim administrativnim telima 2 0 0 0 2 Izloženost prema meñunarodnim razvojnim bankama

0 0 0 0 0

Izloženost prema meñunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0 Izloženost prema bankama 4,395,963 0 0 0 4,395,963 Izloženost prema privrednim društvima 1,191,125 437,317 1,238,582 4,513,435 7,380,460 Izloženost prema fizickim licima 2,169,106 210,438 523,945 5,975,032 8,878,522 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0 0 0



Na pojedinačnom nivou (u hiljadama dinara)



od 180 do 360 dana

preko 360 dana

UKUPNO

Ostale izloženosti 11,347,225 160 0 3,563 11,350,948 Izloženost obezbeñena hipotekama na nepokretnostima

0 0 0 0 0

Dospela nenaplaćena potraživanja 16,154,516 244,006 1,500,888 6,440,102 24,339,511 Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 0 Ukupno 48,672,479 891,921 3,282,850 16,932,133 69,779,383




od 180 do 360 dana

preko 360 dana

UKUPNO

Izloženost prema državama i centralnim bankama 13,414,581 0 0 0 13,414,581 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

22 0 19,435 0 19,458

Izloženost prema javnim administrativnim telima 2 0 0 0 2 Izloženost prema meñunarodnim razvojnim bankama

0 0 0 0 0

Izloženost prema meñunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0 Izloženost prema bankama 4,395,963 0 0 0 4,395,963 Izloženost prema privrednim društvima 1,623,419 437,317 1,238,582 4,513,435 7,812,753 Izloženost prema fizickim licima 2,169,069 210,438 523,945 5,975,032 8,878,485 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0 0 0

Ostale izloženosti 11,947,236 160 0 3,563 11,950,959 Izloženost obezbeñena hipotekama na nepokretnostima

0 0 0 0 0

Dospela nenaplaćena potraživanja 21,298,562 244,006 1,500,888 6,440,102 29,483,557 Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 0 Ukupno 54,848,854 891,921 3,282,850 16,932,133 75,955,758

Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama:


Ispravke vrednosti za bilansne obaveze

Rezervisanja za

vanbilansne obaveze

Ukupno ispravke vrednosti i rezervisanja

I Stanje 01.01.2011. godine 10,654,686 275,124 10,929,810 0 II Povećanja 12,542,614 534,026 13,076,640 Nove ispravke u toku 2011. godine * 12,035,870 534,026 12,569,896 Kursne razlike 506,744 0 506,744 Ostalo 0 0 0 III Smanjenja 11,833,624 623,894 12,457,518 Naplaćena ispravljena potraživanja ** 0 - iz 2011. godine 8,403,964 483,032 8,886,996 - iz ranijih godina 2,821,055 140,862 2,961,917 Otpisana- isknjižena ispr. vred. iz tek. perioda 0 0 0 Otpisana - isknjižena ispr. vred. iz ranijih god. 92,253 0 92,253



Ispravke vrednosti za bilansne obaveze

Rezervisanja za

vanbilansne obaveze

Ukupno ispravke vrednosti i rezervisanja

Kursne razlike 516,351 0 516,351 Ostalo 0 0 0 IV Stanje 31.12.2011. godine 11,363,677 185,256 11,548,933

Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije: (u hiljadama dinara)

Preged po sektorima A B V G D

Sektor finansija i osiguranja 25,889,340 29,356 17 115,164 11,298 Sektor javnih preduzeća 14,023 4,054 3,219 4 0 Sektor privrednih društava 2,023,843 2,355,703 1,397,586 475,592 10,056,153 Sektor preduzetnika 171,767 22,301 35,442 4,891 776,679 Javni sektor 361,673 19,435 0 0 1,092 Republički organi i organizacije 0 0 0 0 0 Sektor stanovništva 5,305,294 50,860 1,614,812 104,278 4,422,481 Sektor stranih lica 2,810,330 0 1 2 429,310 Sektor drugih komitenata 11,368 162 13,406 46,758 11,201,690 Ukupno 36,587,638 2,481,870 3,064,483 746,688 26,898,703

Podaci o obračunatoj rezervi: (u hiljadama dinara)


Sektor finansija i osiguranja 7,725 38 3 34,549 11,296 Sektor javnih preduzeća 0 81 464 1 0 Sektor privrednih društava 0 19,130 61,794 96,848 7,246,589 Sektor preduzetnika 0 194 3,092 970 489,580 Javni sektor 0 389 0 0 1,092 Republički organi i organizacije 0 0 0 0 0 Sektor stanovništva 0 883 206,935 28,035 3,191,683 Sektor stranih lica 0 0 0 0 350,401 Sektor drugih komitenata 0 0 570 7,072 7,538,931 Ukupno 7,725 20,715 272,857 167,476 18,829,570

Podaci o potrebnoj rezervi: (u hiljadama dinara)


Sektor finansija i osiguranja 0 23 1 1 0 Sektor javnih preduzeća 0 41 454 1 0 Sektor privrednih društava 0 9,714 53,790 48,490 4,279,387 Sektor preduzetnika 0 134 2,617 530 266,474 Javni sektor 0 195 0 0 0 Republički organi i organizacije 0 0 0 0 0 Sektor stanovništva 0 111 194,430 8,682 1,933,350 Sektor stranih lica 0 0 0 0 8,480 Sektor drugih komitenata 0 0 519 6,223 2,869,757 Ukupno 0 10,217 251,812 63,926 9,357,448



Za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom banka primenjuje standardizovan pristup. Banka koristi kreditne procene Agencija za kreditiranje izvoza za odreñivanje nivoa kreditnog kvaliteta izloženosti prema državama i centralnim bankama i to kreditnu procenu države koje su sporazumno odredile agencije za kreditiranje izvoza, potpisnice Sporazuma organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Izloženostima rasporeñenim u klasu izloženostima prema državama i centralnim bankama banka dodeljuje prema rasporedu kreditne procene u kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza.

Kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza

0

1

2

3

4

5

6

7

Ponder kreditnog rizika

0%

0%

20%

50%

100%

100%

100%

150%

Tehnike smanjenja kreditnog rizika

Pravilnikom o oceni sredstava obezbeñenja se propisuju vrste, način pribavljanja, ugovaranja i realizacije sredstava obezbeñenja koje banka prihvata u svom poslovanju.

Instrumenti kreditne zaštite koje banka može da koristi u svrhu izračunavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom su : - Instrumenti materijalne kreditne zaštite (depoziti, dužničke hartije od vrednosti država ili centralnih banaka, zlato),

- Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite (garancija, drugih oblika jemstava i kontragarancija).

Prilikom izračunavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom na dan 31.12.2011. godine Banka je koristila depozit kao instrument materijalne kreditne zaštite.


Klase izloženosti

Iznos izloženosti pokrivenih

instrumentima materijalne

kreditne zaštite

Iznos izloženosti pokrivenih

instrumentima nematerijalne kreditne zaštite

Izloženost prema državama i centralnim bankama 0 0 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 0 Izloženost prema meñunarodnim razvojnim bankama 0 0 Izloženost prema meñunarodnim organizacijama 0 0 Izloženost prema bankama 0 0 Izloženost prema privrednim društvima 123,800 0 Izloženost prema fizickim licima 113,282 0 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 Ostale izloženosti 732 0 Izloženost obezbeñena hipotekama na nepokretnostima 0 0 Dospela nenaplaćena potraživanja 0 0 Visokorizične izloženosti 0 0 Ukupno 237,814 0



Iznos izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta na pojedinačnom nivou: Izloženost prema državama i centralnim bankama (u hiljadama dinara)

Nivo kreditnog kvaliteta Ponder rizika

(%)

Ukupni iznosi neto izloženosti pre primene tehnika

smanjenja kreditnog rizika

Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene

tehnika smanjenja kreditnog rizika

1 0 13,414,431 13,414,431 10

2 20

35

3 50

75

4 100

5 100

6 150 513 513 UKUPNO 13,414,944 13,414,944

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)

Ukupni iznosi neto izloženosti pre primene


Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene tehnika


0 10

20

35

50 19,068 19,069 75

100

150

UKUPNO 19,068 19,069

Izloženost prema bankama (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 10

20 3,947,560 3,947,560 35 50 75 100 170,019 170,019 150

UKUPNO 4,117,579 4,117,579



Izloženost prema privrednim društvima (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 10

20 35 50 75

100 10,640,037 10,516,237 150 930,640 930,640 UKUPNO 11,570,677 11,446,877 Odbitne stavke 232,413,217.04

Izloženost prema fizičkim licima (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 10

20 35 50 75 7,514,635 7,444,906 100 1,929,909 1,886,356 150 381,228 381,228 UKUPNO 9,825,773 9,712,491 Odbitne stavke 9,314,446.01

Ostale izloženosti (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 1,445,485 1,635,911 10

20 47,389 35 50 75 100 8,619,910 8,619,178 150 UKUPNO 10,065,395 10,302,478 Odbitne stavke 148,300

Iznos izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta na konsolidovanom nivou:



Izloženost prema državama i centralnim bankama (u hiljadama dinara)

Nivo kreditnog kvaliteta Ponder rizika

(%)

Ukupni iznosi neto izloženosti pre primene tehnika


Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene


1 0 13,414,491 13,414,491 10

2 20

35

3 50

75

4 100

5 100

6 150 513 513 UKUPNO 13,415,004 13,415,004

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 10

20

35

50 19,068 19,069 75

100

150

UKUPNO 19,068 19,069

Izloženost prema bankama (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 10

20 3,947,560 3,947,560 35 50 75 100 170,019 170,019 150

UKUPNO 4,117,579 4,117,579



Izloženost prema privrednim društvima (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 10

20 35 50 75

100 11,072,331 10,948,531 150 6,074,686 6,074,686 UKUPNO 17,147,017 17,023,217 Odbitne stavke 232,413,217.04

Izloženost prema fizičkim licima (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 10

20 35 50 75 7,514,617 7,444,887 100 1,929,909 1,886,356 150 381,228 381,228 UKUPNO 9,825,754 9,712,472 Odbitne stavke 9,314,446.01

Ostale izloženosti (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)





0 1,446,183 1,636,609 10

20 47,389 35 50 75 100 9,219,223 9,218,491 150 UKUPNO 10,665,406 10,902,489 Odbitne stavke 152,907



5.2 Rizik druge ugovorne strane Rizik druge ugovorne strane je rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. U tabeli su prikazani iznosi izloženosti riziku druge ugovorne strane prema primenjenim metodama na dan 31.12.2011. Banka je na dan 31.12.2011. bila izložena riziku druge ugovorne strane po osnovu finansijskih derivata u iznosu od 1,718 hiljada dinara. Za računanje iznosa izloženosti pozicija po osnovu finansijskih derivata banka primenjuje metod tekuće izloženosti. Iznosi izloženosti riziku druge ugovorne strane prema primenjenim metodama:


Primenjene metode Izloženosti riziku druge ugovorne strane

Metod tekuće izloženosti 1,718 Metod orginalne izloženosti / Standardizovani metod /

Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti, odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Kreditni rizik derivata se limitira utvrñivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati.

5.3 Kamatni rizik Jedinica za MIS, ALM I Middle Office objavljuje podatke o izloženosti kamatnom riziku i to: 1. Izvore ovog rizika i učestalost njegovog merenja; 2. Osnovne pretpostavke za merenje, odnosno procenu izloženosti ovom riziku, uključujući i pretpostavke o prevremenim otplatama kredita i kretanju neoročenih depozita.

Postoje četiri osnovna izvora kamatnog rizika: 1. Rizik utvrñivanja nove cene – Repricing risk. Rizik utvrñivanja nove cene posledica je vremenskih razlika u strukturi dospeća (kod fiksne kamatne stope) i utvrñivanja nove cene (kod promenljive kamatne stope) sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija Banke. 2. Rizik krive prinosa Rizik je posledica ili paralelnog kretanja krive prinosa ili promena u kosini i obliku krive prinosa. 3. Rizik bazne stope – Basis risk Rizik nastaje kao posledica neadekvatne korelacije u usklañivanju aktivnih i pasivnih kamatnih stopa po osnovu različitih instrumenata koji inače imaju slične karakteristike u smislu utvrñivanja nove cene. 4. Ugovorena mogućnost opcije - Optionality Dodatni rizik nastaje na osnovu mogućnosti opredeljenja za razne opcije po osnovu velikog broja sredstava, obaveza i vanbilansne eksponiranosti Banke. Ovo podrazumeva:



a) kredite sa ugovorenom opcijom prevremene otplate; b) oročene depozite koje je moguće razoročiti pre isteka ugovorenog perioda; c) nepovučene iznose po akreditivima i garancijama. Banka kamatni rizik utvrñuje na statičkoj osnovi, pri čemu koristi Gap analizu rizika utvrñivanja cene i merenje ekonomske vrednosti kapitala (Economic value of equity figure - EVE), mesečno po zaključenim knjiženjima Banke. Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31.12.2011. godine:

(hiljadama dinara)

Naziv 0 - 30 d 30-90 d 90-180 d 180-360 d 1-2 g preko 2g Nekamat. UKUPNO

Gotovina i gotovinski elementi 0 0 0 0 0 0 1.530.592 1.530.592

Opozivi depoziti i krediti 2.900.000 0 0 0 0 0 7.018.060 9.918.060

Fiksna kamatna stopa 2.900.000 0 0 0 0 0 0 2.900.000

Varijabilna kamatana stopa 0 0 0 0 0 0 0 0

Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 7.018.060 7.018.060

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

0 0 0 0 0 0 81.071 81.071

Dati krediti i depoziti 16.660.466 33.127 343.708 161.354 541.676 5.174.588 72.168 22.987.086

Fiksna kamatna stopa 5.247.160 33.127 343.708 161.354 541.676 5.174.588 0 11.501.613

Varijabilna kamatana stopa 11.413.305 0 0 0 0 0 0 11.413.305

Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 72.168 72.168

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

323.066 47.347 0 0 0 0 0 370.413

Fiksna kamatna stopa 322.866 47.347 0 0 0 0 0 370.213


Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 0 0

Udeli (učešća) 0 0 0 0 0 0 232.413 232.413

Ostali plasmani 148.914 0 0 0 0 0 450.070 598.984

Fiksna kamatna stopa 148.914 0 0 0 0 0 0 148.914


Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 450.070 450.070

Nematerijalna ulaganja 0 0 0 0 0 0 148.300 148.300

Osnovna sredstva i investicione nekretnine

0 0 0 0 0 0 1.903.744 1.903.744

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

0 0 0 0 0 0 37.667 37.667

Odložena poreska sredstva 0 0 0 0 0 0 8.494 8.494

Ostala sredstva 0 0 0 0 0 0 431.078 431.078

Gubitak iznad iznosa kapitala 0 0 0 0 0 0 0 0

UKUPNO AKTIVA 20.032.446 80.474 343.708 161.354 541.676 5.174.588 11.913.657 38.247.902

Transakcioni depoziti 4.065.851 0 0 0 0 0 0 4.065.851




Ostali depoziti 3.511.016 1.133.351 1.579.830 1.063.181 125.257 168.111 332.560 7.913.306

Fiksna kamatna stopa 2.952.179 1.133.351 1.579.830 1.063.181 125.257 168.111 0 7.021.909

Varijabilna kamatana stopa 558.837 0 0 0 0 0 0 558.837

Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 332.560 332.560

Primljeni krediti 211.849 0 12 40 0 0 469.468 681.369



Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 469.468 469.468




Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

0 0 0 0 0 0 0 0

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata

0 0 0 0 0 0 24.088 24.088

Rezervisanja 0 0 0 0 0 0 226.506 226.506

Obaveze za poreze 0 0 0 0 0 0 8.734 8.734

Obaveze iz dobitka 0 0 0 0 0 0 233.108 233.108

Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovnja koje se obustavlja

0 0 0 0 0 0 0 0

Odložene poreske obaveze 0 0 0 0 0 0 0 0

Ostale obaveze 15.463.221 0 0 0 0 0 495.503 15.958.724

Fiksna kamatna stopa 0 0 0 0 0 0 0 0


Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 495.503 495.503

UKUPNO OBAVEZE 23.251.937 1.133.351 1.579.842 1.063.221 125.257 168.111 1.789.967 29.111.686

Kapital 0 0 0 0 0 0 9.136.216 9.136.216

UKUPNO PASIVA 23.251.937 1.133.351 1.579.842 1.063.221 125.257 168.111 10.926.183 38.247.902

GAP 31.12.2011. -3.219.491 -1.052.877 -1.236.134 -901.867 416.419 5.006.476 987.474 0

KUMULATIVNI GAP -3.219.491 -4.272.368 -5.508.502 -6.410.369 -5.993.950 -987.474 0

Banka je na dan 31.12.2011. godine ostvarila ukupan negativan GAP u iznosu od 987,474 hiljade RSD. Sledeća tabela prikazuje izloženost Bankarske grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31.12.2011. godine:

(hiljadama dinara)


Gotovina i gotovinski elementi zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

1.530.592 698

1.530.592 698

Opozivi depoziti i krediti 2.900.000 0 0 0 0 0 7.018.060 9.918.060



Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 7.018.060 7.018.060

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

0 0 0 0 0 0 81.071 81.071

Dati krediti i depoziti 16.660.466 33.127 343.708 161.354 541.676 5.174.588 72.168 22.987.086

Fiksna kamatna stopa 5.247.160 33.127 343.708 161.354 541.676 5.174.588 0 11.501.613


Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 72.168 72.168

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

323.066 47.347 0 0 0 0 0 370.413

Fiksna kamatna stopa 322.866 47.347 0 0 0 0 0 370.213



Udeli (učešća) zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

232.413 -203.783

232.413 -203.783

Ostali plasmani 148.914 0 0 0 0 0 450.070 598.984



Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 450.070 450.070

Nematerijalna ulaganja 0 0 0 0 0 0 148.300 148.300

Osnovna sredstva i investicione 0 0 0 0 0 0 1.903.744 1.903.744




nekretnine zavisno preduzeće

0 0 0 0 0 0 19.292 19.292

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

37.667 164.811

37.667 164.811

Odložena poreska sredstva 0 0 0 0 0 0 8.494 8.494

Ostala sredstva zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

431.078 18.615

431.078 18.615

Gubitak iznad iznosa kapitala 0 0 0 0 0 0 0 0

UKUPNO AKTIVA 20.032.446 80.474 343.708 161.354 541.676 5.174.588 11.913.290 38.247.535

Transakcioni depoziti zavisno preduzeće

4.065.851 -35.210

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

4.065.851 -35.210

Fiksna kamatna stopa zavisno preduzeće

4.065.851 -35.210

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

4.065.851 -35.210



Ostali depoziti 3.511.016 1.133.351 1.579.830 1.063.181 125.257 168.111 332.560 7.913.306

Fiksna kamatna stopa 2.952.179 1.133.351 1.579.830 1.063.181 125.257 168.111 0 7.021.909

Varijabilna kamatana stopa 558.837 0 0 0 0 0 0 558.837

Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 332.560 332.560

Primljeni krediti 211.849 0 12 40 0 0 469.468 681.369



Nekamatonosno 0 0 0 0 0 0 469.468 469.468

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

0 0 0 0 0 0 0 0

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

24.088 -165

24.088 -165

Rezervisanja 0 0 0 0 0 0 226.506 226.506

Obaveze za poreze zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

8.734 128

8.734 128

Obaveze iz dobitka 0 0 0 0 0 0 233.108 233.108

Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovnja koje se obustavlja

0 0 0 0 0 0 0 0

Odložene poreske obaveze zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 1

0 1

Ostale obaveze

15.463.221 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

495.503 20.649

15.958.724 20.649

Fiksna kamatna stopa 0 0 0 0 0 0

0 0

0

Varijabilna kamatana stopa 15.463.221 0 0 0 0 0

0 0

15.463.221

Nekamatonosno zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

495.503 20.649

495.503 20.649

UKUPNO OBAVEZE 23.216.727 1.133.351 1.579.842 1.063.221 125.257 168.111 1.810.580 29.167.509

Kapital zavisno preduzeće

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

9.136.216 14.230

9.136.216 14.230

UKUPNO PASIVA 23.216.727 1.133.351 1.579.842 1.063.221 125.257 168.111 10.961.026 38.247.535

GAP 31.12.2011. -3.184.281 -1.052.877 -1.236.134 -901.867 416.419 5.006.476 952.264 0

KUMULATIVNI GAP -3.184.281 -4.237.158 -5.473.292 -6.375.159 -5.958.740 -952.264 0

Bankarska grupa je na dan 31.12.2011. godine ostvarila ukupan negativan GAP u iznosu od 952,264 hiljade RSD.



Gap analiza rizika utvrñivanja cena predstavlja osnovu za merenje ekonomske vrednosti kapitala. U cilju merenja izloženosti riziku kamatnih stopa Jedinica koristi pojednostavljeni obračun procene promene ekonomske vrednosti kapitala (EVE) primenjujući standardni šok na pozicije bankarske knjige u smislu proračuna uticaja iznenadne promene kamatnih stopa od +/- 200 i +/- 100 baznih poena na kapital Banke. Procena promene ekonomske vrednosti kapitala vrši se kvartalno ili po potrebi i na mesečnoj osnovi. Za potrebe procene EVE kamatno osetljive pozicije razvrstavaju se u 6 vremenskih zona, pri čemu se dobijene ukupne neto pozicije po svakoj vremenskoj zoni množe sa ponderima koji se temelje na procenjenom kamatnom šoku od 200 tj. 100 baznih poena tokom vremena i procenjenim modifikovanim trajanjem za svaku vremensku zonu. Sa stanjem na dan 31.12.2011. godine kapital banke bi se povećao za 2.32% sa povećanjem kamatnih stopa za 200 baznih poena, dok bi u slačuju porasta kamatnih stopa za 100 baznih poena došlo do porasta kapitala za 1.16%.

5.4 Izloženost banke po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi na dan 31.12.2011. iznose 768,415 hiljada dinara. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi banke se prema nameni dele na: Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju i Učešća u kapitalu. U Izveštaju nezavisnog revizora, koji su objavljeni na Internet prezentaciji Banke u skladu sa tačkom 61. Zakona o bankama, je obelodanjen pregled korišćenih računovodstvenih politika kao i metode vrednovanja koji se odnose na izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi.

Vlasnička ulaganja u bankarskoj knjizi

Knjigovodstvena vrednost

Odstupanje

Neto

Tržišna vrednost

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Vlasnička ulaganja u banke

ne kotiraju na berzi kotiraju na berzi 38,373,893 -34,959,590 3,414,303 3,414,303

Vlasnička ulaganja u osiguravajuće organizacije

ne kotiraju na berzi kotiraju na berzi 4,729,854 -4,299,804 430,050 430,050

Vlasnička ulaganja u ostale finansijske organizacije

ne kotiraju na berzi 2,411,520 -168,752 2,242,768 kotiraju na berzi

Vlasnička ulaganja u preduzeća ne kotiraju na berzi 250,460,526 250,460,526 kotiraju na berzi 2,355,401 -1,064,837 1,290,564 1,290,564 učešća

Vlasnička ulaganja u druge komitente

ne kotiraju na berzi 278,163,036 278,163,036 kotiraju na berzi

Učešća u kapitalu Vlasnička ulaganja u ostale finansijske organizacije

učešća 236,826,120 -4,412,903 232,413,217



Nerealizovani gubitak nastao po osnovu utvrñivanja tržišnih vrednosti hartija raspoloživih za prodaju na 31.12.2011. iznosi 4,068 hiljada RSD.

6. PODACI VEZANO ZA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEðU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREðENIH DRUŠTAVA

U skladu sa tačkom 2. odredba pod 6) Banka objavljuje podatke koji se odnose na bankarsku grupu u kojoj je Banka matično društvo. Bankarsku grupu na dan 31.12.2011. čine sledeći članovi:

Poslovno ime OTP Leasing doo Novi Sad OTP Investment doo Novi Sad

OTP Factoring doo Novi Sad

Sedište i adresa Novi Sad, Bulevar Osloboñenja 80

Novi Sad, Bulevar Osloboñenja 69

Novi Sad, Kralja Aleksandra 8

Matični broj 08807299 20124156 20661429 Delatnost člana 6491 6499 6499 Udeo u vlasništvu 30% 100% / Metod konsolidacije Pun Pun Pun

Banka kao najviše matično društvo primenjuje metod pune konsolidacije kako za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi tako i za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa Meñunarodnim računovodstvenim standardima odnosno Meñunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. U skladu sa navedenim ne postoje razlike izmeñu navedenih izveštaja.

objavljivanje podataka i informacija 31. decembar …...rizik zemlje obuhvata sledeće rizike: -...

Documents