No.2Besplatan primerak novina u životu mladih

str. 3str. 5

str.12

PSI LUTALICE –opasnost ili prijatelji

Meni je muzika lek za sve

Ništa nije toliko teško, kad se baviš onim što voliš

2

Zdravo drugari,

da li ste znali da je ova godina, godina volonterizma? U ovom broju uposnajte se sa mladima koji veoma kvalitetno provode svoje slobodno vreme, ali i nešto i svako

dnevnici.

aktuelno

aktuelno

aktuelno

muzika

sport

zdravlje

Fun

Psi lutalice – opasnost ili prijatelji

ANGRY VIRGIN“Za mene je muzika lek za sve”

“Budi najbolji u onome što radiš”“Pasco”“Olovka piše srcem”

“Kiša pada, trava raste”“Tvoja hrana biće tvoj lek”

“Ništa nije toliko teško kad se baviš onim što voliš”I pored loših uslova za rad, ipak najbolji

Unija parlamenata

Test - koje ti zanimanje od-govara? Pobednička pesma

str. 3

str. 5

str. 6str. 7

str.11

str. 8

str.10

str.12

str.14

str.13

str.15str.16

str. 4

Izdaje: Kancelarija za mlade, gradske opštine Obrenovac

Kordinator kancelarije: Duško Krstić

Glavna odgovorna urednica: Maja Ivanković

Urednica rubrika: Dragana Belanović

Art direktor: Bojan Grujićsaradnici:

Štampa: grafika Perenčević Magdalena StajevićRorschach

kontakt:KzM- 011 8724 025- mladi.obrenovac@gmail.com

Intervju sa Goranom Samardžićem, predstavnikom Udruženja za zaštitu životinja „Spas“

Psi lutalice – opasnost ili prijatelji?Šta treba učiniti da vas pas ne napadne?

Pre svega, treba promeniti odnos prema njima. Ne treba ih doživljavati kao „džukele“. Kao nekoga ko vas ugrožava. Gradski psi o kojima vodimo računa su pitomi.

Kako se vlasnici pasa ophode prema svojim ljubimcima?

Ljudi koji imaju dvorište, svoje pse drže na lancima, kanapima, konop-cima. To nije dobar primer. Psi na taj način budu pod otokom i ranama. Takav pas, umesto da bude lečen, izbačen je na ulicu. Takođe, u Ob-renovcu, česta pojava je trovanje pasa.

Ko brine o napuštenim psima?

Veterinarska ustanova uzima pse. Steriliše ih. Zavede ih kao gradske. Malo ih zadrže, a onda ih puste na neku drugu lokaciju. Za to vreme, dok ih drže u Ovči, čuvaju ih u kavezima koji su 1,2 metra sa pola metra. Elektrana je pravila dogovor sa njima. Mi smo se pobunili jer sklanjanje pasa neće rešiti problem. Mi ih udomljavamo. Televizija Mag nam mnogo pomaže u svemu tome.

Da li proveravate udomljene pse?

Pravimo ugovor sa budućim vlasnikom psa. Pre udomljavanja, psa sterilišemo, očistimo od glista, vakcinišemo protiv zaraznih bolesti. Higijenski, pas je spreman. Takođe, temperament psa mora da odgovara vlasniku, ali je veoma bitno i da li je u pitanju pas za stan ili dvorište. Zbog svega toga, moramo da proverimo u kakvim uslovima bi pas živeo. Ugovorom je sve to regulisano, kao i naša mogućnost da dolazimo u posetu/proveru. Ne sme da se dogodi da neko uzme psa i da ga posle određenog vremena nema. Takođe, vlasnici pasa, koji nisu čipovani, mogu nas pozvati i mi ćemo to učiniti besplatno.Ovo je još jedan vid podrške i pomoći vlasnicima pasa. Na taj način smanjen je broj pasa lutalica.

Maja Ivanković

3

4

Intervju sa Milanom Tasićem, frontmenom, gitaristom I tekstopiscem benda

ANGRY VIRGIN

Kako vam je bilo na početku?

Naše početničke ambicije bile su prilično globalističke, nastale više kao posledica idealizma i “vere u pank”. Želeli smo da među generaci-jama kojima je ovaj pravac bio stran probudimo interesovanje, a tako i ljubav prema ovoj vrsti muzike. U kom pravcu se kreću aktuelne tendencije postave “Angry virgin”?Kao i svi bendovi u povoju, maštamo i težimo ka studijskom albumu, ali bismo takođe bili presrećni ukoliko bismo nastupali negde van Beograda i Obrenovca.

Kakvu poruku šalju vaše pesme?

To su pesme lične prirode, bez globalne poruke, ali ako se u nekim stilskim izražajnim sredstvima sakrije glas pobune i apel na slušaoce, poziva ih da žive ispunjene živote bez nasilja, mržnje i diskrimi-nacije.Opština je u oktobru 2010. godine organizovala festival sa idejom da pomogne neafirmisanim bendovima, a bend “Angry virgin” bio je među takmičarima.

Po vašem mišljenju, kakav je odnos gradske opštine Obrenovac prema mladima?

Što se tiče odnosa opštine ova vlast je najviše uradila od kad se ja bavim kulturom i mladima... cool klub, studio, fes-tival. S druge strane, smatram da je izgradnja dugo n a j a v l j i v a n o g skejt parkić potrebna i da nije lepo to što, sada već odavno, dato obećanje još uvek nije ispunjeno.

by Rorschach

5

Intervju sa Strahinjom Aritonović

“Meni je muzika lek za sve”

Odakle ljubav prema muzici?

Talenat za muziku sam otkrio veoma kasno. Šta više, mislim da ne posedu-jem toliko talenat, koliko sam tu sposobnost razvio svojim trudom. Kada sam krenuo na hor i pevao sa grupom, imao sam deset godina. Bio sam bari-ton. Srednji muški glas. Kada sam krenuo da sviram gitaru, godinu-dve posle toga, ispostavilo se da gitara veoma pomaže u pevanju, naročito u improvizaciji.

Kako okolina gleda na tebe?

Izostajem sa nastave po potrebi, jer sam išao na takmičenja “Ja imam tal-enat” i “Stars”. Dogurao sam do polu-

finala. Drugovi i drugarice iz škole navijaju za mene stalno.

Da li si imao tremu?

Ovo su bila divna iskustva. I na jednom i na drugom takmičenju imao sam tremu samo na prvoj audiciji. Sumnjao sam u svoj kvalitet. Pitao sam se da li sam ja uopšte za pevanje i sviranje koje promovišem. Kada sam to prošao uspešno, sa lepim komentarima žirija, onda sam shvatio da samo treba da guram dalje. Šta god da se desi posle, uvek postoji drugi put.

Koju muziku najviše pevaš i sviraš?

Muzika kojom se bavim je zabavna, ali ima i roka. Sviram muziku koju volim, ali koju i većina voli. To na kraju bude fenomenalno.

Kako doživljavaš muziku? Profesionalno ili kao hobi?

I na jedan i na drugi način. Želim da se bavim time, a u stvari se time bavim i u slobodno vreme. Kada sviram gitaru, ništa ne može da me iznervira. Za mene je muzika lek za sve.

Maja Ivanković

Redosled Takmicenja

2009: "Zlatna sirena" 2009: "Etno festi-val" 2010: "Evropska Zvezda" 2010-2011: “Ja imam talenat” 2010-2011: “Stars”

Redosled Takmicenja

2009: "Zlatna sirena" 2009: "Etno festi-val" 2010: "Evropska Zvezda" 2010-2011: “Ja imam talenat” 2010-2011: “Stars”

6

Intervju sa Mladenom Trišićem, studentom programiranja I softverskog inženjerstva na Fakultetu informacionih tehnologija.

“Budi najbolji u onome što radiš”

Kako si odlučio da se baviš programiranjem?

Počeo sam zato što volim. Krenulo mi je, pa sam zavoleo još više. Sve je počelo preko igrica. Tata mi se bavi ovom oblasti, pa je bio tu da mi pomogne kada nešto ne bih znao da uradim. I to je verovatno bila mala pomoć pri izboru. Zbog čega baš Fakultet informacionih tehnologija?

Dobio sam stipendiju na smotri istraživačkih radova iz informatike koju organizuje Centar za talente. Osvojio sam diplome na gradskom i republičkom nivou i tako sam mogao da biram koji fakultet želim da upišem na budžet, bez polaganja prijemnog ispita. Izabrao sam FIT. Mentor u Centru za talente mi je bio jedan asistent sa ovog fakulteta. Kroz rad sa njim imao sam priliku da saznam nešto više o predmetima, planu i programu... I svidelo mi se. Kao i neki drugi studenti i ja već radim na nekim komercijalnim projektima. Već sada imam radno iskustvo. Tako da sam veoma zadovoljan izborom. Koji su ti budući ciljevi?

Ne planiram budućnost. Sve se brzo menja. Da mi je neko pre dve godine rekao gde ću biti sada, ne bih mu verovao. Moja struka je takva da se sve neprestano menja. Ja postavljam manje ciljeve. Za sada, planiram da položim ispite koji su mi ostali, da završim os-novne studije i da upišem master.

Sta bi poručio mladima u Obrenovcu?

Radi šta god hoćeš, radi jednu stvar, ali u tome budi najbolji. Generalno, to je moja filozofija. Ja često kontriram. Ako mi kažu da je nešto plavo, e ja ću da kažem da je crveno. Sve hoću da pokušam na neki svoj način To je moj pristup i za sada odlično funkcioniše.

Mladen je sa aktivizmom počeo još u Gimnaziji. Bio je predsednik parlamenta i jedan od organizatora takmičenja iz hemije. Voli muziku i redovno posećuje koncerte. Učestvovao je u različitim pro-jektima Kancelarije za mlade. Držao je radionicu photoshopa. Interesuje ga psihologija. Sarađivao je sa Microsoft-om i sa Delta motors kompanijom.

Dragana Belanović

7

PASCO (PERFORMING ART SCENE OBRENOVAC) je tekući trogodišnji pro-jekat Komisije za kulturu opštine Obrenovac u Srbiji, Okruga Busk-erud u Norveškoj i Aspire trust-a u Engleskoj. Cilj projekta je da izađe u susret svima kojima je potrebna pomoć u sticanju znanja, veština i mogućnosti za obrazovanje, organizaciju, promociju i razvoj izvodjačkih umetnosti. “Uglavnom se kulturne organizacije ba-ziraju na to da dobiju pomoć od opštine. Međutim, ne valja doći do granice kad počneš da se zatvaraš I radiš samo sa ljudima koje znaš.” Kaže Jelena Luetić, koordinatorka ovog projekta. “Cilj nam je da po-mognemo trupama i individualcima u produkciji predstava, da ih povežemo sa internacionalnim fondovima i školama i da im pružimo svaku drugu stratešku i logističku uslugu”, dodaje ona. Projekat je otvoren za sve, ali do sada prednost su imali učenici i studenti. U radu na mjuziklu “ Tommy” , kao muzičari, uključeni su i stariji sugrađani. Značaj ovog projekta je veliki u različitim njegovim aspektima. On podstiče mlade na aktivizam i saradnju. Takođe ima za cilj modern-izaciju metoda rada pozorišnih, baletskih, folklornih i drugih umetničkih trupa. Ono što je značajno za učesnike u PASCO projektu je mogućnost međunarodne saradnje. Nekoliko grupa je već učestvovalo na festivalima u Norveškoj. U okviru ovog projekta već je realizovan teatar vikend, filmska ra-dionica, pozorišne predstave “Majka I dete” I “Rezedo priča”, radi-onica u centru za dnevni boravak osoba sa posebnim potrebama… Tre-nutno je u pripremi mjuzikl “Tommy”, čija premijera se očekuje 9. maja. “Pasco projekat povezuje ljude bez obzira na školu u koju idu, na godine koje imaju, kulturno umetničko društvo kome pripadaju… Sma-tram da smo danas bar malo bliži tom cilju da se ljudi podstaknu na saradnju”, kaže koordinatorka projekta, Jelena Luetić.

Dragana Belanović

Intervju sa Milicom Stanisavljević, idejnim tvorcem Obrenovačkog Om-ladinskog Književnog Kluba

“Olovka piše srcem”

Od februara meseca počeo je sa radom Obrenovački Omladin-ski Književni Klub. Cilj kluba je da motiviše mlade ljude da svoje ideje i razmišljanja pretoče u delo, ali i mogućnost da radove prezentuju kroz književne večeri i konkurse. Idejni tvorac i koordinatorka je Milica Stanisavljević, koja sve odluke u vezi sa klubom donosi uz sa-glasnost svojih sarad-nika i koordinatora Kristine Pavlović i Matije Trajković. Klub je namenjen mladima uzrasta od 14 do 26 godina, a za uzrast od 7 do 14 godina plani-rane su radionice.“Pošto i sama pišem, bio mi je problem kako to predstaviti i kome. Onda smo se nas troje dogovorili. Hteli smo da vidimo da li možemo da funkcionišemo kao tim”, kaže Milica.

Na pitanje, kako je protekao prvi konkurs, Milica je rekla:”Pošto smo odlučili da ljude prikupljamo putem konkursa, samo najbolji će postajati deo tima. Pristiglo je oko četrdeset radova. Bili smo oduševljeni. Ljudi su sve ovo dosta ozbiljno shvatili”.Obrenovački Omladinski Književni Klub formiran je kao Udruženje građana. Sve je neformalno. Ko-riste prostor Kancelarije za mlade koja im pruža veliku podršku. “Još uvek smo u sklopu kancel-arije, ali planiramo da formalizujemo celu priču. Da sa neformalnog pređemo u formalno udruženje, koje bi moglo da dobija deo sredstava iz budžeta”, kaže Milica.Naziv prvog konkursa bio je “Prvi konkurs Obrenovačkog Književnog Kluba”. “Odlučili smo da prvi konkurs bude bez teme. Da se prijave svi koji žele i to sa neograničenim brojem radova. Zapravo, nismo nagrađivali rad, nego autora. Bila je bitna količina, ali naravno, i kvalitet. Mislim da smo ispali dovoljno korektni” smatra Milica. Među radovima bilo je poezije, ali proza je preovladavala.

8

Svi ljubitelji književnosti od 15 do 30god. mogu se učlaniti u književni klub mladih Obrenovca. Potrebno je samo po-setiti stranicu na facebook-u http://www.facebook.com/profile.php?id=100002005707970 i dodati klub kao prijatelja.

9

“Za prvi konkurs žiri smo činili nas troje. Smatrali smo, pošto je konkurs za mlade, da bi bilo dobro da i žiri čine mladi ljudi. Svi oni koji su pobedili na prvom konkursu, deset ljudi iz top deset, svi ćemo učestvovati na odabiru radova za sledeću godinu. Kako se broj bude povećavao, slika će biti potpunija”, kaže Milica.

Koordinatori planiraju još dva-tri konkursa kako bi oku-pili tim u što brojnijem sas-tavu. Nakon toga, planiraju da rade književne večeri i liter-arne radionice. “Nas troje bismo držali radionice uz podržku Građanskih inicijativa. Oni su nam obećali pomoć u vidu materijala za radionice, kao i sugestija. Nas troje smo inici-jalna trojka, ali svi članovi kluba će imati pravo na mišljenje. Dogovaraćemo se svi zajedno o radu i o daljim pla-novima” rekla je Milica.Kristini, Mateji i Milici za sada niko ne pomaže od profe-sora, književnika, pesnika, ali smatraju da će im biti veoma potrebna njihova podrška. Posebno kada radionice budu počele sa radom, kako bi de-lovali što ozbiljnije i profe-sionalnije.Na pitanje kako vršnjaci reaguju na njihovu ulogu žirija, Milica kaže: “U početku je bilo negodovanja. Tražili su da vide po kojim kriterijumima se izglasava pobednik. Nakon toga, nije bilo nikakvih prob-lema. Ispostavilo se, nakon prvog konkursa, da su najbolji zaista najbolji i da nije bilo privilegija”.

Na prvi konkurs prijavili su se tal-entovani iz svih škola. Nije bilo dominacije. Pored Ekonomske i Gim-nazije, bilo je ljudi i iz elektro struke, što je Milicu, Kristinu i Mateju posebno obradovalo.“Do sada je bio samo jedan konkurs. Nismo imali ni vremena za više, ali planiramo već sledeći. Takođe, planirane su i književne večeri i tu bismo predstavili radove pobednika sa konkursa i uputili ljude u dalji rad” navodi Milica.Nagrade za prvi konkurs Književni Klub je dobio preko Omladinskog fonda, tako da su one nešto skrom-nije. Pobednici su dobili po četrdeset karata za obrenovačke bazene. Milica kaže da je za sada tako, ali da će se potruditi da u budućnosti nagrade budu ozbiljnije.“Otvoreni smo za saradnju sa svim in-stitucijama koje su rade da pomognu kako finansijski tako i idejama. Mogu nas kontaktirati preko naše facebook stanice i mail-a koji je okačen na facebook-u” poručuje Milica.

Maja Ivanković

10

“Kiša pada, trava raste”

Uz 10 do 15 minuta dnevno, puno dobre volje i par saveta stoma-tologa zdrav osmeh može da postane privilegija svakog od nas.” Ono što je neophodno je redovno i pravilno pranje zuba, jezika i o b r a z a , p r a v i l n a ishrana I kon-trole stoma-tologa makar j e d n o m g o d i š n j e ” , kaže Stanica B e l a n o v i ć , specijalista

preventivne dečje stomatologije. “Zube treba prati bar dva puta dnevno, ujutru I uveče, a poželjno je čišćenje posle svakog obroka. Nakon četkanja zuba treba oprati jezik i sluzokožu obraza kako bi se otklonile bakterije kojie su najčešći uzrok nepri-jatnog zadaha”, dodaje ona. Tehnike pranja zuba su mnogobrojne.Najprihvatljivije objašnjenje je pranje gornjih zuba metodom ”kako kiša pada” tj. prati gornje zube odozgo-nadole, a donjih zuba metodom ”kako trava raste” tj.odozdo-nagore. Kod pravilne upotrebe potrebno je menjati četkicu na 2-3 meseca. Upotrebom četkice može da se očisti 60% zubnih površina. Zato je potrebno koristiti i druga sredstva, kao što su paste sa fluorom, konac, sredstva za ispiranje usta… Pravilna ishrana takođe je bitan faktor u očuvanju oralnog zdravlja. “Poželjno je iz-begavati sve kariogene – lepljive namirnice, slatkiše, razne grickalice kao i česte obroke posle kojih ne postoji mogućnost čišćenja”, objašnjava doktorka Belanović. Ukoliko vam je teško odreći se svega ovoga neophodno je odmah oprati zube a ako niste u prilici, makar dobro isperite usta vodom. Pažljivija i redovnija higijena zuba sman-juje rizik od pojave čira, digestivnih prob-lema, bolesti srca, šloga i dijabetesa.

Dragana Belanović

Muškarci su naročito podložni oboljenjima desni. Na primer, 34 odsto muškaraca starosti između 30 i 54 godine pate od nekog oboljenja desni, dok u istoj starosnoj grupi tek 23 odsto žena ima navedene zdravstvene problem

bar dva puta dnevno, ujutru I uveče, a poželjno je čišćenje posle svakog obroka. Nakon četkanja zuba treba oprati jezik i sluzokožu obraza kako bi se otklonile bakterije kojie su najčešći uzrok nepri-jatnog zadaha”, dodaje ona. Tehnike pranja zuba su mnogobrojne.Najprihvatljivije objašnjenje je pranje gornjih zuba metodom ”kako kiša pada” tj. prati gornje zube odozgo-nadole, a donjih zuba metodom ”kako trava raste” tj.odozdo-nagore. Kod pravilne upotrebe potrebno je menjati četkicu na 2-3 meseca. Upotrebom četkice može da se očisti 60% zubnih površina. Zato je potrebno koristiti i druga sredstva, kao što su paste sa fluorom, konac, sredstva za ispiranje usta… Pravilna ishrana takođe je bitan faktor u očuvanju oralnog zdravlja. “Poželjno je iz-begavati sve kariogene – lepljive namirnice, slatkiše, razne grickalice kao i česte obroke posle kojih ne postoji mogućnost čišćenja”, objašnjava doktorka Belanović. Ukoliko vam je teško odreći se svega ovoga neophodno je odmah oprati zube a ako niste u prilici, makar dobro isperite usta vodom. Pažljivija i redovnija higijena zuba sman-juje rizik od pojave čira, digestivnih prob-lema, bolesti srca, šloga i dijabetesa.

Dragana Belanović

oboljenja desni, dok u istoj starosnoj grupi tek 23 odsto žena ima navedene zdravstvene problem

11

“Tvoja hrana biće tvoj lek”

Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos prema celokupnom životu i naravno, zdravlje. Danas se najčešće hranimo pecivima i brzom hranom. Jedan naš čovek godišnje pojede više od stotinu kilograma hleba, što je skoro tri puta više od prosečnog Evropljanina. Pored toga, kaskamo za razvijenim državama po potrošnji osnovnih životnih namirnica, poput mesa i mleka.Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima - a to je biljna hrana, voće, inte¬gralne žitarice, semenkeZdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava, jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i hala-pljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam. Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja.Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Pravilna i zdrava ishrana takođe podra-zumeva da je u svoj način života neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta fizičkih aktivnosti dnevno (gimnastika, trčanje, vožnja bicikla, brza šetnja) i što više boraviti na svežem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati.

Imajući u vidu sve veći broj gojaznih u zemlji, vodeći čovek "Soni Pikčersa" (Sony Pictures) Majkl Linton predložio je vlasnicima bios-kopskih dvorana da gledaocima ubuduće ponude nešto novo, zdravije kao

što su voćne salate ili voćni jogurti. Odlukom američke agencije zadužene za utvrđivanje preh-rambenih normi, bioskopi su u obavezi da istaknu broj kalorija sadržanih u koki-cama, sladoledima i gaziranim napicima koje prodaju pu-blici.

Dragana Belanović

12

Intervju sa Filipom Đuričićem

“Ništa nije toliko teško, kad se baviš onim što voliš“

Filip Đuričić rođen je 30.01.1992. godine u Beogradu. Svoje prve fud-balske korake napravio je u školi fudbala “Radnički 1905”. “Sa 6 godina sam počeo da treniram. Bilo mi je mnogo zanimljivo i bio sam uzbuđen jer je to sve bilo novo za mene“, kaze Filip. Ubrzo nakon toga, njegov talenat dolazi do izražaja I on prelazi u redove Crvene Zvezde. “ Prvu utakmicu na `velikom` terenu igrao sam sa 10 godina , na punoj Marakani u susretu zvezdinih generacija.” Zatim kreće men-janje klubova – Radnicki 1905, Radnicki Obrenovac, pa ponovo Crvena Zvezda. Svojim razmišljanjem u igri, lucidnim potezima i golovima postao je kapiten i istinski vođa generacije ‘’92’’. Ubrzo odlazi u grcki Olimpijakos. Medjutim, posle samo šest meseci Filip se vraća u Radnicki Obrenovac, posto Olimpijakos nije ispunio dobar deo obećanja kojima ga je i privukao. U martu 2009. godine Filip pot-pisuje četvorogodišnji ugovor sa holandskim Herenvenom, s tim što pravo nastupa za Herenven dobija pošto napuni 18.godina, odnosno od januara 2010. godine. “U početku mi je bilo veoma teško. Živeti i igrati bez podrške porodice i prijatelja. To je definitivno najteži period mog zivota”, kaže Filip. Kao svoj najveći uspeh navodi to da je bio kapiten svih omladiniskih selekcija svoje zemlje i što je kao veoma mlad otišao u inostranstvo. Ciljeve je brzo počeo da ostvaruje, a planove za budućnost ne pravi. “Za sada su svi moji planovi vezani za Herenven. Imam jos 2 godine ugovora. Želim da ostavim trag u tom klubu, a za dalje ćemo videti. Vreme će pokazati”.

Uspešna kari-jera, naravno, zahteva mnogo odricanja. “Jos kao mali sam navikao da budem vredan i požrtvov. Ništa nije toliko teško kad se baviš onim sto voliš“ za kraj poručuje Filip.

Magdalena Stajević

13

Intervju sa Nikolom Ivanković, spor-tistom godine gradske opštine Obreno-vac

I pored loših uslova za rad, ipak najbolji

Kakav je osećaj biti proglašen najboljim sportistom godine u svojoj opštini?

Ovo nije nagrada koju sam zaslužio radom samo u ovoj godini. Za ovo sam se spremao proteklih 4-5 godina unazad. Drago mi je da sam svojim re-zultatima nasledio Aleksić Vladimira, mog dobrog druga i prijatelja iz kluba. Mnogo će mi značiti ova nagrada u budućem treniranju. Satisfakcija i priznanje u mom gradu. Većeg priznanja od ovog nema.

Koliko dugo treniraš karate?

Otprilike 15 godina. Istog dana kada sam se upisao u školu, upisao sam se i na karate i od tada treniram. Želju za karateom mi je stvo-rio moj otac koji se i sam bavio karateom. Sada imam crni pojas II dan za koji sam položio prošle godine. Ja sam u Karate Klubu Radnički i takmičim se u ekipnoj seniorskoj konkurenciji, u kat-egoriji do 67kg. Bio sam i prvak Beograda, treći na prvenstvu Srbije,drugi na kupu Beograda, treći na kupu Srbije. Kakav je karate sport?

Karate je spoj duha i tela. Bez toga ne može da se napravi rezultat. Potrebno je dosta razmišljanja i napora, ali i prevazilaženje nekih svojih unutrašnjih prepreka i problema i naravno, spremnost za razna odricanja.

Da li imate uslove za rad u Obrenovcu?

Na žalost, ne. Naša sala je jedna od najlošije opremljenih sala među svim uspešnim klubovima u Srbiji. Mi smo jedan od najuspešnijeg kluba u Srbiji, ali imamo najlošiju salu. To je tako zato što nemamo dovoljno sponzora da bismo sve opremili, ali nadamo se da će biti bolje. Maja Ivanković

14

Unija Parlamenata predstavlja udruženje đačkih parlamenata srednjih škola iz Obrenovca. Cilj ove orga-nizacije je jačanje rada svakog parla-menta pojedinačno. Unija je zamišljena kao neformalna, nestranačka i neprofitna orga-nizacija. Ona ima jedinstven stav prema dešavanjima u obrenovačkim sredn-jim školama. Njeni ciljevi su zaštita prava učenika, orga-nizovanje humanitar-nih akcija, društvenih ak-tivnosti, kvalitet-nije obrazovanje, kao i neformalno obrazovanje uz saradnju sa Kancel-arijom za mlade.Statut Unije je sklopljen 26. maja 2010 godine kada je ona počela zvanično

i da radi za dobrobit cele zajednice. Svim članovima mandat traje četiri godine ili do kraja školovanja. Pravo donošenja odluke imaju svi članovi ravnopravno. Svaka ideja se sasluša i ukoliko je dobra ostvari u kratkom roku. Takođe, postoji i dobra saradnja sa eduka-tivnim centrima iz Beograda i sa Norveškom. Unija Parlamenata je učestvovala u raznim akcijama kao partner ili organizator. Neke od njih su koncert za dan državnosti, seminar "Ulaz slobodan", predavanja "Power of parliment" i “Power of youth”, kao i turnir “Youth sport”. Ono što se planira kao buduća akcija je sku-pljanje sredstava za pomoć Gimnayiji I Tehničkoj školi u Obrenovcu. Kontakt sa Unijom možete ostvariti preko e-maila unija.obrenovac@hotmail.com ili možete pogledati njihov sajt http://unijaparlamentiobr.webs.com/

Magdalena Stajević

15

Koje ti zanimanje odgovara?

Bez obzira završavate li srednju školu, studirate ili već radite, nikad nije kasno promeniti odluku koju ste doneli u vezi sa poslom koji ćete raditi ukoliko vam se vaša trenutna odluka ne sviđa dovoljno.

To je verovatno najvažnija odluka koju čovek u životu mora doneti, ali na sreću moguće ju je promeniti. Rešite test i saznajte koje vam zanimanje najviše odgovara!

Tražiš posao preko raspusta, gde bi najradije radio/la?U nekoj galeriji, muzeju, modnoj agen-cijiIzdavačkoj kući, knjižari, biblioteciCd shop-u, video klubu, bioskopu, na tv-u

Šta od sledeće nave-denih stvari voliš najviše raditi kako bi se opustio/la?Uglavnom crtam, izrađujem nakit, osli-kavam razne predmeteČitam dobru knjigu, časopis ili novineBavim se nekim spor-tom, slušam muziku ili gledam tv

Čime bi se najradije bavio/la, a da to istovremeno bude unosno i zanimljivo?Organizovao/la bih sajam na kom bi se mogle kupiti sve vrste nakita, slika, umetničkih foto-grafija, dizajnerskih krpicaIzrađivao/la bih nameštaj i to samo onakav kakav se meni sviđaSnimio/la bih cd sa omiljenim pesmama u svom izvođenju

Najviše odgovora pod A

Ti si osoba koja primećuje detalje, ne zanima te štrebanje, učenje nepotrebnih činjenica napamet i buljenje u knjige. Kreativna si i nepredvidiva osoba. Sklon/a si sanjarenju i često te zato smatraju nepouzdanom osobom. Međutim, ti to nikako nisi, jer sve svoje snove, kreativnost, maštanja ti tako lako pretvaraš u dela. To su najčešće umetničke slike, fotografije, odeća koju sam/a izrađuješ, nakit i štošta drugo.

Najviše bi ti odgovarali poslovi kao što su modni dizajner, fotograf, slikar, stilista, šminker, frizer, kozmetičar, kuvar. U takvim poslovima velika je konkurencija i stoga moraš znati da su potrebna stalna doškolovanje kako bi

bio/bila u koraku s vremenom.

Najviše odgovora pod B

Oduvijek si želeo/želela studirati i naučiti što je više moguće. Tebi pričinja zadovoljstvo neprestano naila-

ziti na nove knjige koje nisi pročitao/la, nove naučne časopise, ili upoznati ljude s kojima možeš pričati o onome što te zanima.

Ali, pokušaj saslušati i druge, oni nisu manje vredni jer ih zanimaju neka druga područja, neke druge stvari. Zapamti da smo svi mi jedinstveni i svako ima pravo imati svoje mišljenje i baviti se onime što ga usrećuje i

ispunjuje.

Za tebe bi bilo najbolje da studiraš pravo, ekonomiju, psihologiju, medicinu…

Najviše odgovora pod C

Mediji koji te okružuju kreiraju ti život. Pratiš sve utakmice na tv-u, čitaš svu žutu štampu, u koraku si s vremenom što se tiče najmodernije tehnologije. Ipak, nisi još 100% siguran/na šta bi u životu hteo/la raditi.Preporuka: umesto da pratiš sve utakmice putem tv-a i radija, zaigraj u nekom manjem klubu za početak. Ako voliš pratiti showbizz javi se kao novinar na neku od internetskih stranica te tako pokušaj lično intervjui-

rati slavne.

Poslovi za tebe bi bili muzički producent, sportski trener, novinar, informatičar, komentator.

Koji su ti (bili) najdraži predmeti u školi?Muzičko i likovnoLatinski i istorijaFizičko i sociologija

S kojom od navedenih osoba bi najradije razgovarao/la?S nekim umetnikom, koji je nedavno imao izložbu u obližnjoj galerijiSa studentom koji u inostrans-tvu studira ekonomijuS trenerom nekog poznatog fud-balskog kluba

Kada si u svađi sa prijateljem/icom, kako se ponašaš?Pokušavam učiniti nešto kreativno kako bih se smirio/laPokušavam se staviti na njegovo/njeno mesto i sa te pozicije sagledati situ-acijuTreba mi prvo malo vremena da o svemu razmislim

Koja te reč/izraz najbolje opisuje?Ručni radUspehTimski rad

A koja od ovih ovde:LjudiZnanjeOrganizacija

Pozvan/a si na večeru kod ljudi koje ne poznaješ baš najbolje, oni su zapravo prijatelji tvojih pri-jatelja, kako se ponašaš:Baš se dobro zabavljam, upoznao/la sam mnogo novih ljudiRazgovaram samo s ljudima koji studiraju ili su završili neki fakultetNisam otišao/la na tu večeru, ne volim takvu vrstu zabave

1

2

a

b

c

4

a

b

c

5

a

b

c

6

a

b

c

7

a

b

c

a

b

c

a

b

c

3

8

a

b

c

9

a

b

c

Balada 5

Još jedna noć je prošla neispavana.Za mirne snove razloga nema.Još jedna zora budna je dočekana.Ponovo je svaka nada izgubljena.Još jedna noć je prošla neispavana.

Pitam se da li je sudbina to htela.Furije su dušu odvukle na dno Hada.Stranica iz dnevnika suza se uželela.Raspuklo se srce u bezbroj komada.Pitam se da li je sudbina to htela.

Jesenje su ruže tihi san zaspale.Poslednji vid snage bespomoćno vene.Tri su kapi suzne na jastuku ostale.Vreme stoji mirno, nikako da krene.Jesenje su ruže tihi san zaspale.

U tami blede slike nekadašnje sreće.Čudni, tužni krici atmosferu kvare.Vetar je oduvao poslednji plam sveće.Nove rane pucaju, dok stare još krvare.U tami blede slike nekadašnje sreće.

Noćna se idila sa novim danom stapa.Crni pokrov pada preko hladnog tela.Neka tuđa ruka mrtve oči zaklapa.I čuje se glasno pevanje Opela.Noćna se idila sa novim danom stapa.

Milan Vojisavljević

Pobednička pesma na konkursu “Prvi konkurs Obrenovačkog Književnog Kluba”.

n

i oi o