O zakonu polarnosti Na samom poetku Jovanovog evanelja, svedoci smo ''borbe'' izmeu svetlosti i tame veite unutranje borbe u oveku, koja se neprestano razvija, raste i bori sa suprotnostima polarnim zakonom, koji je jedan od temeljnih principa naeg trodimenzionog sveta. Jovan pie: ''Na poetku... u pratemelju temeljnom prauzroku... bila je Re... prasvetlost velika sveta zamisao iva ideja... i svetlost svetli u tami ali tama je ne prepoznade... i zato ta prasvetlost i svetli u toj noi; jer no koja je takoe nastala iz prasvetla, nema vie dobrog vida te ne prepoznaje prasvetlost koja joj dolazi da bi je opet preoblikovala u pravu prasvetlost...'' (Jov.1.1-5 , jl.GEJ.01.01-15). Jedan od najstarijih zapisa o kosmikim zakonima odnosno. principima ili kako se jo naziva Boji red, interpretiran inspiracijom od Boga, zapisao je mudrac starog Egipta koga su slavili kao boga mudrosti Thot (egip. Djehuti, Tehuti, Thout ...). Tom mudracu, egipatski Grci su dali ime Hermes Trismegistos trostruki Hermes, da bi oznaili da je tri puta vei od Hermesa, jednog od dvanajst grkih bogova. U svojoj ''Tabula Smaragdina'' zapisao je sve te zakone, koje jo uvek imamo zahvaljujui zapisima nazvanim Kybalion, koji je pisan od njegovih uenika, poto se smaragdnoj tabli izgubio svaki trag. U Kybalion-u posebno su izdvojena sedam zakona, za koja se tvrdi da su temeljni principi koji vae za svakog oveka ali i za ceo kosmos. Ovo razmatranje obuhvata samo etvrti, 'zakon polarnosti', koji se esto naziva i zakon dualnosti ili dvojnosti, i on glasi: ''sve je dvostruko, sve ima dva pola i sve je sadrano od jednog para suprotnosti; jedno, i njegova suprotnot su jedna celina; suprotnosti u prirodi su identine, samo razliite u stepenu; ekstremi se dodiruju; sve istine su samo poluistine; sve suprotnosti mogu se dovesti u meusobno sazvuje'' (Kybalion) Zakonu polarnosti, od veine ljudi se nedovoljno poklanja panja. Mi ivimo u ovom svetu sasvim opinjeni materijom, u kome se sve po nekim merilima vrednuje. Svaki ovek sebi stvara neko merilo vrednosti, po kome svojoj okolini dodeljuje raznorazne prideve kao to su: dobar , zdrav, ispravan, dragocen, ljubav, mir, ivot itd. Sa pojmovima suprotnog pola: zao, bolesan, pogrean, bezvredan, mrnja, rat, smrt itd., oznaavamo one stvari i deavanja koja su po naem miljenju i merilu nepoeljna i najbolje bi bilo kada ih uopte ne bi bilo! Trebamo znati da sa takvim stavom podrivamo osnovni koren nae stvarnosti. Jer u onom trenutku, u kome nema vie zla, nema vie ni dobroga itd ... Svaka celina ili stanje na skali vrednovanja ima dva krajnja aspekta ili, svaki krajnji aspekt na skali vrednovanja od dva mogua, deo je jedne celine. Svaki aspekt jedne celine postoji samo zahvaljujui onom drugome aspektu, te su tako jedan od drugoga zavisni. Meusobna zavisnost dva aspekta jedne celine najoiglednija je upravo kod

disanja, jer kada zaustavimo bilo koji aspekt, mi zaustavljamo ivot. Znai, kada bi bilo koji aspekt neke celine nestao, nestao bi i njegov partner. Iz toga sledi: Ako uklonimo bolest, ukloniemo i zdravlje, uklonimo li smrt uklonemo i ivot odnosno, kao to postoji materijalno-fiziki svet, tako isto postoji i duhovni svet, jer tako tee zakonomernost nae celokupne stvarnosti. Duhovni svet je tu, hteli mi to ili ne. Tu je, iako je nepopularan, teko razumljiv, iako ga ignoriemo ili ak neprihvaamo, tu je jer zakonomernost celine odvija se i pored toga to mi ne prihvaamo postojanje te zakonomernosti. Polarnost je osnova naeg postojanja. Postoji dan i no, mukarac i ena, leto i zima, plus i minus, gore i dole, dobro i zlo, tamo i ovamo, ovostrano i onostrano itd. Na pojavni svet ne prua nam ni jednu stvar, za koju ne bi bilo suprotnog pola. ak ni nae razmiljanje nije u stanju da sebi neto pretstavi bez suprotnog pola. Mi ivimo sa protivrenostima i mislimo protivreno. Meusobni napon ta dva suprotna pola je ak potreban preduslov, da bi u nae polje svesti moglo neto da prodre. Potrebno je i da naglasimo da ima neto to toj polarnosti nije podlono, a to je Bog. No Bog je duh i nije sa ovog pojavnog sveta. Bog je jedan - Jedini, i upravo zbog toga mi ne moemo sebi Boga da pretstavimo. Pokuamo li ipak, da sebi pretstavimo Boga, logika naeg razmiljanja nas automatski primorava na naviknutu polarnost i od Boga jednoga i Jedinoga, mi ''stvaramo'': dobroga Boga i Boga zla, Boga i avola, Boga i oveka itd. To su pokuaji da shvatimo neshvatljivo jer Boga niko nije video. Upravo opet vidimo zakon polarnosti: Jer ako ima stvari koje sebi moemo da pretstavimo, onda sasvim prirodno mora biti i stvari koje sebi nemoemo pretstaviti. Svako ko je razumeo zakon polariteta zna, da se svaki cilj moe postii samo preko suprotnog pola i nikako i nikada direktno, kako veina ljudi to bezuspeno pokuava. Uostalom, kada se eli baciti kamen to dalje unapred, nikada prethodno ne pruimo ruku to dalje unapred, ve uvek to dalje unatrag u suprotnom smeru. Kao to je disanje jedna celina, sastavljena iz aspekta udahnuti i aspekta izdahnuti, tako isto su dan i no dva aspekta jedne celine jednog potpunog dvadesetietiri-asovnog dana. Pri tome, dan i no su ipak po svom kvalitetu razliiti, ak moemo rei suprotni. Ali, zato bi trebalo da dan bude bolji od noi ili obratno? Dan ima svojih kvaliteta ali i no ima svojih. Pogledajmo primer svetlosti i tame. Kada ovek oduvek ivi samo u svetlosti, on nikada nije upoznao tamu, iako tama kao takva postojii, on uopte nezna ta je to tama mrak. ak i ako mu to ispriamo, on ne moe da ga shvati sve dok ga ne upozna. No ko ivi u tami - mraku, on slabo ili nita ne vidi i trai svetlost. ak i najmanja svetlost za njega je spas i osea se sigurnije, pa odmah i toplije. Zato se on trudi i bori za veu vatru vie svetlosti. On zna da za njega svetlost znai ivot. Znai, i pored toga to nam je jedan aspekt nepoznat, on postoji jer je deo jedne celine i nalazi se na istoj skali vrednovanja sa svojim ''partnerom''.. Isto tako, mi znamo ta su to vrline, jer ih uporeujemo sa manama. Na primer: da bi mogli vrednovati pozitivnost poverenja, moramo dobro da upoznamo sve negativnosti sumnje. ta sve moe da uradi jedan crvi sumnje koga ugnezdi jedan brani partner u svoje srce, u odnosu na svog branog druga? Moe da izgradi pakao! Manji, srednji ali i veoma uasan pakao. Nuzgred, ne postoji drugi pakao do onaj koga mi sami sebi izgradimo stvorimo ovde na zemlji, gradei

negativne Elementale! Pogledajmo ''omkara'' interpretaciju o principu polarnosti: ''Princip polarnosti nam govori, da sve ima svoju suprotnost. Gde ima dobroga ima i loeg; gde ima svetlosti, tamo uvek ima i tame. On nam govori, da se sve pojavno ispoljava u dva aspekta, dva pola dualno, ali sa razliitim stepenom izmeu dva ekstrema. Jedan pogodan primer za ilustraciju toga moe posluiti skala na termometru. Termometar nam na skali pokazuje razliite stepene izmeu plusa sa jedne strane i minusa sa druge dok se u sredini nalazi nulta taka. Isto tako na skali polariteta sa jedne strane imamo teze, na drugoj strani antiteze a u nultoj taki nalazi se sinteza. Pored toga, potrebno je da znamo da temperatura nije ni hladna a nije ni topla, ona jednostavno reeno jeste. Primera radi, moemo rei, da e jedan Eskim da oznai temperaturu na kojoj se mi smrzavamo, da je letnja. Iz toga sledi da je u svakom vrednovanju proceni, sadrano nae lino iskustvo i lino ubeenje. Odnos ponaanja na skali vai za sve stvari naega sveta podjednako. Tako su na skali u taki nula, dobro i zlo apsolutno identini i neutralni. Pomerajui se prema taki plus, doivljavamo prijatna oseanja, ali to se vie pomeramo prema taki minus, mi naa oseanja vrednujemo kao neprijatna, loa ili ak zla. Uvek kada izaemo iz nae ''sredine'' iz ravnotee (iz optimale*), nalazimo se van take sinteze, odnosno nalazimo se u disharmoniji, Zato plus ili minus, uvek je pitanje nae line procene (nae lino stanje ravnotee harmonije, nije u u sredini skale, ve u harmoninoj sredini i najbolje je, kada se nalazi sasvim na strani plus. U ovom sluaju, pod ''sredinom'' smatra se biti u ravnotei, a ne biti u geometrijskoj sredini). (* Pod optimalno (lat. optimum), podrazumevamo ono, to se moe najbolje ostvariti, suprotno tome drugi aspekt te celine jeste idealno, kojim oznaavamo ono to se moe najbolje zamisliti).

to se vie pribliavamo minus polu, to oseanja sve jae ocenjujemo kao negativna. Uzmimo na primer mrnju. Mrnja i ljubav su po intenzitetu dva potpuno identina oseanja. Razlikuju se samo po osnovi pridodatih misli iz kojih proizlaze odgovarajue posledice. Pri tome ne smemo zaboraviti, da ljubav uvek deluje konstruktivno i graditeljski a da je mrnja uvek destruktivna i ruilaka, no energija oseanja im je uvek jednaka. Primer: U emu je razlika izmeu biti zaljubljen i oseanja straha? Po unetoj energiji oseanja kao i u telesnoj reakciji, nema nikakvih merljivih razlika. Srce uzburkano kuca, usta postaju suva, postajemo nervozni, u predelu stomaka pojavljuje se neko treperee oseanje itd, itd .... Na osnovu onoga to znamo iz iskustva ili uobrazilje to je da u prvom sluaju ima randevu da si zaljubljen. U drugom sluaju, primeuje da se neki stranac muva oko tvoje kue a na osnovu tvog iskustva, fantazije i uobrazilje zna da bi to mogao da bude provalnik ili ak razbojnik ubica, te iz toga sledi odmah strah. Ali moda on trai samo svoju izgubljenu maku ili psa! U ova dva suaja sa sasvim razliitim situacijama, pojavljuju se sasvim identina oseanja, jer strah, radost i ljubav su po svojoj reakciji na naem telu apsolutno identini. Samo naa motivacija (prijatelj / prijateljica ili nepoznati stranac) i naa iskustva, uobrazilja i fantazija, odluuju se na interpretaciju biti zaljubljen ili biti pod strahom.

Svi znamo da se optimalan telesni ivot ne odvija na nula stepeni pomenute skale, a jo manje ne na apsolutnoj nuli. On se nalazi, zavisno od pojedinaca, negde manje negde vie obino izmeu 18 i 22C. Optimalan ivot due odvija se takoe na plus strani nae skale, i njegova optimala zavisna je od nivoa razvoja svesti due svakog pojedinca. To znai, to je pojedinac vie obogatio svoju duu duhom Bojim, njegova svest se sve vie pomera udaljava od nule na pomenutoj skali, da bi svoj maksimum postigla onda, kada dua podigne svoju svest na nivo ''Samo-Nadsvesti''. Samo-Nadsvest je nivo svesti due, u kojoj je ovek usaglasio svoju volju sa Bojom voljom kada je svoju volju sa punom sveu i sasvim slobodnom voljom izjednaio sa voljom Bojom odnosno, kada on nema vie ''svoju'' volju, ve je volja Boja potpuno i njegova volja. Mi ivimo u polarnosti i za sve i na sve se odluujemo sami svojom slobodnom voljom. Problem nastaje samo onda, kada se suvie esto naemo daleko na minus strani skale polariteta. Na strani destruktivnih i razarajuih misli. I sasvim svejedno je gde se mi to nalazili, u trenutku kada nam dopre do svesti injenica o principu polarnosti, uvek moemo sebe da obuzdamo i da podignemo svoju vibraciju time, to emo se pokrenuti u smeru plus na skali polariteta, bavei se plemenitim, konstruktivnim i graditeljskim mislima. Ali, treba nam biti jasno, da se uvek moemo pomerati samo u okviru dva pripadajua pola. Na primer: Nikada ne moe da pretvori tamu u toplotu, kao ni mrnju u pozitivno usmerenu hrabrost. Moramo uvek da se kreemo samo u okviru jedne situacije i da vladamo tom situacijom. To znai, u situaciji kada oseamo mrnju, moramo biti svesni ljubavi, koja se isto tako nalazi na toj skali, i truditi se da tu mrnju transmutiramo u ljubav. Sigurno da je o tome lake govoriti nego to initi. Kako to ovek moe da se uzdigne iz situacije, u kojoj je sav obuzet svojim vlastitim emocijama? Ako prema nekom oveku oseamo odvratnost iz dubine nae due, mrnju, ili smo na njega ljuti, kako to moe tek tako jednostavno da preemo na drugu stranu i da ga odjednom ljubimo? Ovo je ak i za izgovoriti demagogija! Zaista kaem vam, da se to moe nauiti ako zaista elimo, a kada nauimo, tada smo ve i savreni. Ipak, za poetak moramo da se potrudimo da nam do svesti dopre injenica, da ako postoji udahnuti, tada postoji i izdahnuti odnosno, ako postoji mrnja, tada postoji i ljubav i da si ti u stvarnosti ljut na njega, samo zato to ti ne prua dovoljno ili nikakvu panju, naklonost ili blizinu. Ako eli, i odlui svojom slobodnom voljom i zdravom pameu, onda moe zapoeti da razgraduje tu mrnju i taj bes. To se ini tako, to e pod prvo, sasvim nepristrasno da prizna da se u stvarnosti osea povreen i drugo, kad god ti iskrsnu takve misli koje te ubeuju, da sada treba da se uvredi, da tu iskru ponosa odbaci! Ako hoe duhovno da napreduje, tada kai sebi da je taj ovek tebi vaan, jer on je jedan od tvojih izazova u ivotu ispit koji treba da polozi. Usmeri prema njemu intenzivno oseanje energiju, da je i u njemu prisutna iskra Boja, ba kao to je to i u tebi. Insistiraj na ovim mislima ak i onda kada tako ne osea. Kai sebi i ponavljaj neprestano: ''u univerzumu ima samo ljubavi!'' Sve to nam se i uini da je neto drugo, to je na kraju krajeva ipak samo traenje ljubavi. Taj ovek, ta situacija, sve ..... sve je ogledalo Stvoritelja. Nemoj nikako da prihvata misli o mrnji, besu i osveti, odbijaj od sebe sve to i koncentrii se na re ljubav tako, kao da je to neka mantra.

U poetku je veoma teko da se razvijamo u tom smeru. Ako bude istrajan na tom putu, jednog dana e u toj situaciji da postigne ravnoteu neutralnost sintezu, moi e u toj situaciji i da se suoi sa tim ovekom sasvim neutralno (moda i on ima iste probleme kao i ti), i u ljubavi da ga otpusti, te si sa time na putu ka majstorstvu nad polaritetom, nainio jedan ogroman korak unapred. Na takav nain, malo-pomalo pomeramo se prema plus strani nae skale. Postepeno es poeti da podie svoju vibraciju pomerajui se tako ka plusu, istovremeno usvaja nove stavove ivotne principe i na takav nain pocinje da stvara i svetliju karmu. U pomenutom primeru, za poetak, nije neophodno iskusiti ljubav prema tom oveku, to nam u krajnjem sluaju ne bi kodilo, ali ti sada ve zna da je jedna misao puna ljubavi, teka kao stotinu negativnih misli. Na takav nain, pomou polarnog zakona poinje da razvija princip vibracije, i vremenom e na tom podruju da ostvari istinito majstorstvo. Zapamti, ne moe oekivati na duhovnoj ravni neto produktivno, ako nisi ovde na sadanjem nivou, ostvario neto produktivno. Za tebe bie sasvim sve jedno, da li ''hvata'' vibracije drugih ljudi, da li drugi mentalno utiu na tebe ili slino, jer prevashodno ti se ui da prepozna svoje vlastite vibracije, i da ih uzdie na taj nain, to se pomera prema pozitivnoj strani polarne skale. Kao i u drugim ljudskim delatnostima, i ovde vai pravilo, sistematskom vebom uenik postaje majstor. Tek kada na tom podruju postane majstor, moi e svojom pozitivnom voljom da utie na vibracije drugih ljudi odnosno da ih duhovno uzdie. No mora znati i nikada nesme zaboraviti: svaki prosvetljen znalac, koji svoje znanje i umee primeni i upotrebi protiv drugoga, pae tako duboko kao to se i uzdigao. To znai u ekstremnoj situaciji, na nov poetak u mineralnom carstvu. Moda e neko rei: ''Pa, i nije tako strano ako mi zakoni kosmosa Boji red, uvek iznova daju novu ansu.'' Zapamti, to je daleko gore nego to to ovek moe da zamisli, poto taj novi poetak ne nosi sobom zaborav. Seanje na staro dosadanje stanje ostaje. Nesvest u kojoj se nalazimo, i injenica da smo nesposobni da znanje koga se seamo koristimo za vlastito spasenje i lino dobro, postaje na pakao. Veoma dugo egzistiraju planine, stenje i kamenje, dok svojim razvojem stignu u biljno carstvo. Pritom kao stene u kojima su zarobljene te bitnosti, esto deluju po svojoj spoljnosti tmurno i takav kamen, koji bi ti doneo sa godinjeg odmora kao suvenir, moe doneti svom vlasniku nesreu. Zato, svakom kamenu koji dobije i donese kui, proveri njegovu vibraciju (to se moe initi i viskom), pre nego to ga stavi negde u tvojoj okolini. Moda ti sve ovo zvui kao pria ili bajka, no to je ipak gorka stvarnost, koja se esto deava. Mesecima ljudi pate od dubokih depresija (kolska medicina depresije uglavnom pogreno ili uopte ne terapira), koje se ponekad zavravaju i sa samoubistvom, ako se ne zatrai prava pomo, ako se uopte zatrai. Ako ima takav kamen, tada ga treba odneti strunoj osobi, koja e uspostaviti kontakt sa tim biem u kamenu, razgovarati sa njim i ubediti ga da se vrati u svetlost u svoje prastanje. Najee se to ini tako, to se vizualizira jedan svetlosni stub, i duhovnim oima moe tada da se vidi, kako se to bie uzdie ka visini, prihvaen od strane aneoskih bia. initi ovo znai, da se sve to deava milou i planom Bojim, a onaj koji to ini, on je samo alatka u Bojim rukama i ini volju Boju, uestvujui u spasavanju jednog bia od munog ivljenja i omoguava mu da nastavi svoj put.'' (omkara)

Pogledajmo kako je Hristos objasnio svojim uenicima princip polarnosti, koji je zapisan u drugoj knjizi ''Veliko Jevanelje Jovanovo''. Cirenij-e u razgovoru sa Gospodom govori: 01. ''Gospode, pa Ti veoma jasno vidi u mom srcu ili u mojoj glavi, da li sam sve razumeo, ili samo polovino! Sada mislim, a tako i oseam, da mi je sve jasno kao beli dan. Ali iza toga jo uvek se skrivaju najvee dubine, o kojima moda ni najpotpuniji aneoski duh ak i ne sanja. No sa time, to sada znam, ja sam potpuno zadovoljan, i sa time u imati da se borim do kraja svog ivota; jer sve to, i onako beskonano premauje i najvii horizont ovekovog znanja i spoznanja! 02. Jedno bie koje sigurno postoji, ono mi je zagonetka, a to je Satana i sva njegova druina avola. Samo o tome Gospode molim te za kratko objanjenje, i moja e dua biti zasiena do telesne smrti! To mi je jo uvek sasvim nejasno. ta je i ko je Satana, i ko su i ta njegovi pomagai koje nazivamo 'avoli'?'' 03. Rekoh Ja: ''Za tvoju sposobnost shvatanja jo je rano da bi o tome sve i sasvim razumeo.Da bi tebi ali i svima vama i o tome dao malo vie svetlosti, evo kratkog objanjenja, koje e vam pomoi da i o tome imate bolje razumevanje, zato posluajte! 04. Pogledajte, sve, sve to jeste, to egzistira i na bilo koji nain postoji, ne moe drugaije biti i bilo kako postojati, ve samo kroz borbu. 05. Svako postojanje, a i Boje nije izuzeto, sadri u sebi sve same suprotnosti, potvrdne i odrene , koje se uvek jedno drugom, na neki nain, suprotstavljaju, kao hladnoa i toplota, tama i svetlost, tvrdo i meko, gorko i slatko, teko i lako, iroko i usko, zlo i dobro, pogreno i ispravno, la i istina ..... 06. Ni jedna sila ne moe delovati, ako joj se ne suprotstavi neka druga sila. 07. Zamislite div-oveka, koji je hiljadu puta moniji od Golijata, ija mo bi mogla da se suprotstavi itavoj vojnoj armadi! emu bi sluila njegova mo, ako bi ga stavili da lebdi u slobodnom prostoru poput oblaka? Vidite, ak najmanji vetri, koji ovde jedva da pomeri neki listi na drvetu, pomerio bi u smeru duvanja snanog div-oveka i pored njegove neizmerne snage! 08. Da bi taj div-ovek mogao da upotrebi svoju mo i snagu, mora da ima tvrdo tlo pod nogama. Tlo se suprotstavlja naem div- oveku; koji, da bi mogao da upotrebi svoju snagu mora da moe jo i da se slobodno kree; potom mora da ima pod nogama mirujue nepokretno tlo, kako bi imao siguran otpor. Ako je tlo stena, kretanje vetra nee ga pomeriti, izuzev ako je otpor manji ili jednak njegovoj snazi. Ako je tlo mekano te ne moe da se suprotstavi snazi div-oveka, onda e ga tlo ugroziti. 09. Za bolje razumevanje, zamislite da je div-ovek tako snaan, da moe podii hiljadu ljudi, na vrstom tlu! Stavimo ga na movarno tlo, poee da propada u zemlju i sva njegova snaga bie uzaludna. 10. Zato ni jedna sila sama za sebe ne moe nita uiniti, ako se ne upre drugoj sili sa nekakvom borbom. U sluaju sa naim div-ovekom re je o 'borbi' izmeu otpornosti tla, prema njegovoj teini i njegovom kretanju, koju otpor tla oigledno 'pobeuje' savladava; i upravo ta mirujua pobeda tla postaje konaan otpor pokretljivoj snazi ali i merilo njene moi.'' 01. (Gospod nastavlja:) ''Iz ovog oiglednog primera jasno smo spoznali, zato bi bio nemogu jedan opstanak bez suprotnog opstanka (jedan aspekt polarnosti bez suprotnog aspekta). Isto tako bi i mo naeg div-oveka u slobodnom vazdunom prostoru bila ne-efikasna nemogua besmislena; zato mora svaka bitnost imati nekakvu svoju suprotstavljajuu bitnost, da bi mogla biti efikasna da bi postojala. 02. Zato moraju da vladaju pravi odnosi u svemu to postoji, inae to ne bi postojalo.

03. Isto tako mora i najpotpunije Boje bivanje u samom sebi sadrati najvie izraenih suprotnosti, bez kojih ne bi bilo bia. Te suprotnosti su sadrane iz neprestane meusobne borbe, ali uvek tako, da stalna pobeda jedne sile, uvek slui kao oslonac, u izvesnom smislu, pobeenoj sili, kao to smo to videli u stalnoj pobedi vrstog tla nad pokretnom snagom naeg div-oveka. 04. Kada je Bog hteo da iz Sebe naini Sebi slina i slobodna bia, tada je morao i da ih opremi sa borbenim suprotnostima koje je i sam vekovima imao i mora imati u najboljoj i najistijoj uravnoteenoj srazmeri, u suprotnom nikada ne bi postao radan. 05. Tako su i bia bila oblikovana sasvim po Njegovom obliku, i zato im je bila potrebna vlastita sposobnost da mogu sami sebe da ovrsnu kroz borbu suprotnosti, i upravo tu sposobnost Bog je iz Sebe poloio u njih. 06. Svakom biu dati su u vlasnitvo te sposobnosti: mirovanje i kretanje, lenjost i radinost, tama i svetlost, ljubav i mrnja, nasilnitvo i krotkost i hiljadama slinoga; pri tome razlika je bila samo u meusobnoj srazmeri (meusobnom odnosu jednog aspekta prema drugom). 07. U Bogu su sve te suprotnosti od uvek bile najbolje ureene. Ali kod stvorenih bia, moraju se tek kroz slobodnu meusobnu borbu pravilno urediti, i to iz sebe samostalnom aktivnou. 08. No, tada je dolo do razliitih pobeda. U jednom delu preovladalo je vrsto mirovanje, i time je kretanje postalo podreeno, zato se bie neprestano i maksimalno trudi, da taj tvrd kamen omeka i da ga naini sebi slinim; u drugom sluaju, u svim njegovim delovima previe prevladava kretanje, i zato se u njemu mirovanje neprekidno bori protiv kretanja, i sve se to deava, da bi se dolo do odgovarajuih meusobnih odnosa. 09. Kod mnogih bia te suprotnosti su dostigle pravu meru u odnosu na Boji red, i njihova bitnost je time postala potpuna, jer se neprestano i najbolje meusobno potpomau po svojim istovrstnim i suprotnim inteligentnim sposobnostima. 10. Prema tome, ako neka sila u slobodno konsolidirajuem biu tvrdoglavo hoe da se trudi, da sve druge suprotne sile prisili na neaktivno utanje u svojoj sferi, a veinom ih i prisili, tada takva sila na izvesan nain samu sebe ubije, poto uklanja sa puta sve mogunosti kojima bi mogla da iskae svoju mo. Sila (akcije) bez odgovarajue suprotne reakcije, kao to sam ve rekao, nije nikakva sila, i to smo veoma jasno videli iz primera naeg div-oveka. 11. Takva sila, koja je samu sebe u svemu zarobila, tada mora da se trudi da bi u sebi zarobila jo vie sila, kako bi se spasila svog bolnog zarobljenitva. I upravo to je to to nazivamo 'Satana' i 'avoli'! 12. Satana je jedna velika linost, i odgovara krutom mirovanju i lenjosti; jer ta prvo-stvorena prva velika linost, htela je da zdrui u svoje bie sve druge sile, zato je u sebi postala neradna i mrtva. Meutim, u njoj pobeene druge sile i pored svega ne miruju potpuno, ve su neprestano radne i sa time se prikazuju kao samostalne. Sa takvom aktivnou oivljuju osnovno bie sa nekim prividnim ivotom, koji je oigledno laan nestvaran u odnosu na istinit slobodan ivot. 13.Takve pobeene sile, koje nisu htele da prihvate pobedu pozitivnih sila su to, to za razliku od Satana nazivamo 'avo' ili 'zao duh'...'' (jl.GEJ.02.228-229).

O zakonu polarnosti