7/21/2019 O Rueru B.

1/5

zofija .

Ono

ima

II

odeljaka

1I

kojima xc

pokusava subliminui opsta pluralnost Iilozofskih

paradigrni u 19. i 20. veku. Omediti ukupan pros

tor savrcmcnc filozofijc vcorna je tesko. kako

zbog mnogobrojnih

pozicija

filozota,

tako

i zbog

male

vremenske

distance od njihovog pojavlji

vanja. sto istoricarima filozofije zadaic prilicno

problema

kada

jt:

potrebno

sva ova stajalista

klasifikovati i

sistcrruuizovati.'?

Dominantno skcpticki duh ovoga

vremena

iii

'pocetnicko obrazovanjc hi vcrovamo, ignori

sllei prethodno

navcdcno, u mnostvu pravaca

i

filozofu trazilo one kojc pro . I'erovic

nijc

pomcn

uo,

a

zatim

hi. sa akadel11ske

visinc, insistiralo

bas na njima kao na izuzctno vaznirn iii sasvim

neizostuvnim kada jc jcdan

ovakav

prcglcd

sa-

18 OYO poglavljc prctrpelo je najkrupnijc izmcne 1I odnosu

na prcthodna elva izdanja lstorij .fi/ozoji je

1f Mnogi,

Sluga,

izbeuavaju ciavremcuski bliske filozofskc

tcndcncijc unusc II svoje

i stor ij e f ilozof ij c dok sc,

kako

prof. PCnJVIC

kazc

l slcgnu pouzdaui

i

opsteprihvaccni

istorijsko-filozofski sudovi. lpak, on sam preuzima rizik i

izlaze

pravce i autoro koji i doslovno

obelezavaju danasu-

j icu Ovo IlJCgOVtl kJlJIgu cuu savremenom II pravoin suus

III

tc feci

20 lh:gcl 0 'POCcllllCkolll'

i PlHpullom

obraZOV -lIlJll kazc

--Ncohraz Vlllll Illlcli

U l I V ; ~ l l l

U rczOlllran.iu i kudcll.JlI jCI

pUkLLdi.1

.Ie

Jaka ,Ill .Ie lcSko l l Z llaVtl tl dolml I l lJegovu

llllLltanlJu IlU7.110s1, POCCllllCko obrazovanJt: lIvl.lck POClllJC

sa klldelljcllI, p01PUllo obrazovanje pak, IIsvakolll vidi 0110

pozitIVIIU.

G.V.F l'lr..::gel, }sllovne crfeji ozo i e p/ uvu, v.

Maslcs

7/21/2019 O Rueru B.

2/5

zasnivanje tcorijc prirodnih nauka kod znacajni

jih filozofa prirode, pocev od grckih u pojmu

physis

preko Rudera Boskovica

do

Ajustajna

i

Hajzenberga.

Tome

se

zatim

pridodaje mesto

Srba u

logici

i

filozofiji prirodc,

ogledu

Mit i logos

I

promislja se samosvrho

vitost umnosti logickog logosa, pojmljenog kao

say realitet, Mitskom misljenju priznaje se kohe

rentnost, paralelna filozofskom: nivo razlike je

dominacija culnog, slikovnog i fantazijc, tako da

sc ovde daie za pravo Hcgelu kad tvrdi da mit

nije narocito primeran za pojmovno

rnislienje. I

Platonje, s mitom u vezi, tragao za formorn da bi

prvotnosti misli u pojmu nasao thelos

Osvit filozofije pnirode osvetljava znacenjsku

srodnost mita

i

logosa, ontologikom teo-kosmo

gonijske slike sveta,

Parncenic uredeno mitom je pripovest -

time

umetnost, filozofija u

otpocinjanju, detinjstvo

nevine svcsti, a kako bi Hegel rekao izvesna nc

moe rnisli , neoslobodena misao. .lczikje ospo

ljenje mita a

mitje

covekov arhaicni svct misli

o bozanskom

i kosrnosu ,

Sadasnjost proslosti

rnisljenja cuva

tosnost

misljcnja, time je mil

po dcfiniciji istina,

Acimovic izabira Selingov slav mil sc dogada u

srcu same svesti i dosluhu svesti s potencijom

prirode . On se uzima za prvu stvarnu svest co

vecanstva s refleksijama

postajanja,

Jezik mit

skog filozofemaje najstarijijezik naroda culno

oznacavanje pojma . Seling je

k ~ j o m

Philoso-

phie der Mythologie mitolosku formu svesti

shvatio kao naivnu prirodnu predstavu bo

zanskog bi6a . Mitje estetski izraz Ijudskcsvesti.

Kasirer je izveo misao da svet mita i

sv t ilo-

zojije ne mogu poslojati otudeno naporedo, pa

je zapoceo alegonijsko tumacenje mita - da je

on zaodenuta, spekulalivna, prirodnonaucna

iii eticka misao . A6imovi6 misli kako se razd

vajanje dogodilo probijanjem pitanja 0 bi6u u

helenskoj spekulaeiji naporedo s pitanjem 0

elementima bi6a . Tako f1lozofski pojam arche

(graniea izmedu mita i tilozotije) sada kao

pnincip pocinje znaciti i poreklo bi6a i element,

lako da voda nije sarno ishodiste postojanja

sveta nego element sveta, sto je teoretski

pomak metodoloskog

m i s l j ~ r j

ka tilozofiji, a

od mitologije. Logicnost mitaje samorazumlji

va. Za Talesa

vodaje

pojam vode, poce o koje

270

je jedno rnnostva, jedno

onoga

sve,

sabranost

sveukupnog poretka sveta u njegov praosnov ,

a s Anaksimandrom

pocinje pocetak evropske

filozofije, buduci

da

je pojrnovno nadvladan

rnitski

supstrat pojma

pocetka.

Gencologije teogonija

i

kosmogonija

ispostava

su postojanja bica

na

nacin na koji mit sustinu

bica upisuje u njcgovo poreklo, i to je onaj od

lucujuci momenat u korne se mit dogada kao

logos i logos kao mit . lntuicijom se rasvctlju

je svest 0 iskustvu sveta koji otpocinje s nicim

pre kojega jos nista nije ncko nesto ,

rnitu

genesis jestc physis Mitom

se

intuitivno

gleda

svet

ocima

culnog misljcnja

i

on

jc

mapor da

se zapocne spekutativno misliti , dakle jcste

iskonska

metafizika ,

Ogled

Eros i logos 1

prezentujc univcrzalni li

rizam i imanentnu poctiku Anice Savio Rebac,

priznajuci njcno dclo za cstcticko potkrepljen]e

za mogucnost zasnivanja filozofskc teorije ero

tologije, budu6i da

je

rnisljenje

poctikc

ukupnoga njenog dela izradcno na tcmcljnom i

dubokorn znanju

helcnskih principa

fllozofije

podastrtom u Anicinirn knjigama

Predplaton-

ska erotologija

(1932)

i Anticka estetika i na-

uka a knjiievnosti

(1955),

sto je teorijskom

koncepcijom klasicne .Jstorijc idcja posvedo

cila i Kscnija Atanasijevic Kao helenist srpskog

pesnistva izdvaja se i Laza Kostic, po misljen

ju Aniee Savi6 Rebae,

vise pesnik Jogosa nego

erosa, a A6imovi6 njoj, nasuprot jednom delu

vladaju6e kriticarske klime, daje privilegiju

srpskog intelekta koji je esteticar, lilozof este

tickog misljenja, sto je vrlo visoka, obrazlozena

privilegija i prekoracenje stereotipija i predra

suda.

istinu je i neSto iznad toga, budu6i da

A6imovi6, s njenim delom u vezi, himnicno de

finise dovrsenje kategorijalnog horizonta jedne

mogu6c poctike pesnika, teorijski obzor ima

nentne poetike, zapravo to jc lilozofska teorija

univerzalnog lirizma, u cijem je sredistu ljubav,

ljubavkao

eros

i

logos

kao duhkoji stanuje tamo

gde je srce zivota . Te reci obavezuju.

Ogled Logika kritike I kritiku razume sinoni

mom uma i lilozofski proees kritike kritiku

shvata kao teoriju i metod najvisih duhovnih mo

6i svih drustvenih sfera svesti . Ona je intelektu

alni cin sudenja spoznajom sustine, teorija znanja

uopste, metod

m ~ j v i s i

duhovnih m06i svih

7/21/2019 O Rueru B.

3/5

drustvenih sfcra svesti , racionalnosti, umnosti,

iracionalitcta, i uopste je escncija duhovne i eti

eke rnoci drustva i pojcdinca u jednom vremenu,

.Filozofi] jc po svojoj prirodi i poreklu kriticko

znanie, sistematicki, koherentni

i rnetodicki

rad

uma kao rad pojma, stoga jc i filozofska

kritika,

osim toga. tcorija, metod. jczik i norma mania

0

sustini

bien.

lJ opstcm horizontu filozofske kriti

kc, kritikaje ontoloska, gnoseoloska, logicka, cti

cka. estcticka. aksioloska, zatim istorijska. tcorij

sku, cmpirijska, racionalna, potom rormulnu C-

uomenoloska, transcendcntalna. spckulativna. a

dijalogika kritikc prikuzujc sc umno kao poslcd

nji

nivo samomisljcnja logosa.

U drugoj dconici, u ogledu

Jezik ontologije

Aci

movie prikazuic teorijski obzor, na misaonoi

rclaciji Parmenid - Platen - Arislolel Kant

Hegel - llujdcgcr - l larunan .- Gadamer,

podignuca naucnosti jczika ontologijc u logicki

pojam znanja. Dogada] stupanja u znanje dolazi

od vclikc poczijc.iczika naroda, pitanosti 0 biti

mislicnl,L isporukc jcmstva nccujuog glas l iz

skrivcnih izvora. Covck sc hajdcgcrijansk: shvu

l jezikom kOli

gOVOl l.

cimc ic ..Hluka ontologl

kc znanje biea. misljenja

i

.Iczika. iii znanjc islinc

o poreklu i prirodi coveka .

I/vod

11

lIege ov1I psi w ogik1l

(II) ie varijacija

Aeimovieu bliskog llegclovog uverenja da jc

duh ono sto treba poimiti u poimaniu duse ,

njenog supstaneiialiteta i ukupnih moei njenog

idealiteta. gde se razlama raclOnalna metafizika

duse i cmpirijska psihologija. l rema Hegelu

dusa je

za

sebe opsti imaterijalitet prirode i

jednostavni iclealni ivol prirode: time ie ona

supslancija i apsolutni osnov svakog uposc

blienja i npojedinjerija duh . tako da duh u dusi

illla saY lllatcnjal svog odredcnia. komc ie ona

idcnlicni idealitcl. Na LOm.l0S apstraktnom. od

rcdcnin dusa.lc

spaV'II1.1e

duha . aristotelovski

pasivni um koji je prema vlastitoj moguenosti

zapravo sve

Noetika prakiC wg znanjO (II)

obraea

se

poznom Ihl ldegeru. misljenju govora kao

kuee bitka u kOIOi covek stanuje. Prikazujc sc

nuznost povratka u misljen.le Aristotcla. Aei

movie se u tom postupku poziva na Gadamera.

Iluscrla. Nicea i Ilcraklita.

Izdv lIamo promisli lIl.lc pojlna phrone.l i.l kao

vrlinc unutar uma. on lllcdnllill ni.ic znanjc.

Jcr, lime sto znamo da se razboritost bavi

stvarima koje su coveku pravcdne, lepc

i

dobre

ne postajcmo nista sposobniji da ih cinimo,

jc r

one mora da vee jesu osobine dobra covcka. A

znati sta jeste dobra jos nije phronesis, phrone-

sis

jc biti

dobar,

znati biti dobar i

ciniti dobro .

Jcdnostavni konflikt: i da jcstc znanjc, znanje

nc mozc stvoriti ni Ijubav ni solidarnost.

Misljenje

drzi

bozanstvenoscu ljudskog zivota,

a phroncsis

jc prakt icna mera

tog zivota.

jc r

razboritost i jestc prakticko znanjc

0

ljudskim

stvariina

I

umna vrlina praktickog zivota .

Acirnovic sc uzda da s takvim

stanovistcm

no

cticke Iilozofijc praktickog biva osmisljena ob

nova praktickc filozofije u modernorn vremcnu.

Umetnost i istina bica

(II) je veoma zaintcrcso

vani ogled 0 pitanosti: cemu urnctnost. Tu sc od

eshatoloxkog nihilizmu. prcko umctnickc intu

icije, dugog duha , sijanja istinc. jezika kao

rnaterije pesme, svetske noci kao svete noci.

poezije kao poviscnc svesti, estetike kao znan

ja umu 0 istini Icpotc, pogicda u zvczdano ne

bo, pesmc plica kao ropstva. straha i

jcze

pred

rnigracijililla (Adorno) stizc u nadu kako ulllcl

nost nosi zahtev nadolazeee povesnc svesti

csletike

0

lednoti jednog. ospoljenog kao Illisl

jenje

i

stvaranje. kao filozolija i umelnosl, gdc

su dakle estetika. filozolija uillctnosti i umet

nost izvorno dogadanje jednoga bitka biea . sto

je nagovor vremena za bllducnost umetnosti.

/Je eiika 0 teo ogici (II) nastala je kao nalog

ti lozofske svesti da

0

ul11skom poimanju Boga,

da pojal11 Hoga. koji i jeste logika koja jc tco

logika. spekulativna tilozolija Boga. misli filo

zolsko podrucje boga kod Aristotela i licgcla.

()

ogici wd

Srha

(II) je za srpsku kulturu misl

lenia dragoeen ogled .

.IeI'

vrlo razvijeno prcgl0

da islori.jski i leorijski pocetak slovenskc lilo

zolije. koji se dogodio stvaranjem prvog knji

zevnog jezika. i prali razvoj do pedcsetih godi

na 20. veka. gde je .idCJom 0 ontoloskoj mo

gucnosti sistcma tOlalnog Ijlldskog znanja

I etronijevie zavrsio svoj tcorijski obuhvat

predmetne sadrzine sistema logicke nauke. Ta

poslednia recenica

)snova

ogike zapravo .Ie

Pelronijevieev unutrasnji motiv da sc mora biti

na svetskom putu istorije intelekta Ijudskog ro

da. ali kao univerzalni znalac znanja. \(ao Ari

stotcl l iloml ije . Naravno je da se sa Branom

271

7/21/2019 O Rueru B.

4/5

Petronijevicem ne dovrsava znanje sustine

logosa iii onoga

I1CKOHI1 : CIIOBO

jer su se u

drugoj polovini

20. veka

kod Srba dogodila su-

blimna znanja sustine logosa. Jedno od takvih

znanja neposredno su svedocanstvo

upravo

cimovicevestudi]c s

podrucja nauke

filozofi-

je misljenja,

iii logike.

Ogled l hysis iz treceg poglavlja je skraceni

prikaz grckoga znanja pojma prirode, i pri-

bliznije, physis i logos sacinjavaju unutrasnju

sadrzinu filozofskc nauke poreklu i prirodi

prirode, stoga sta priroda jeste i jeste pojam pri-

rode . Tu su promisljani skokovito: Haideger,

Akvinski, Hegel, Nice, Parrnenid, Heraklit,

Platon, Aristotel, Gadamer, Tales, Empedoklc,

Sokrat, Platen. Dcmokrit i drugi, da bi se oz-

nacilo najvise postignuce znanja biti prirode

u helenskoj filozofiji, pa pad pojma prirodc u

hriscanskoj tcologiji povratakje misli iz pojma

u stvari pojma prirnde, i taj raspadnuti svet pri-

rode stoji kao culni prizor bozanskog stvaranja.

Postajanje prirode culnom emanacijom boga njc-

goyim stvaranjem, odlukom dakle boga da bude

priroda, i da time bi priroda, stvaraju se stvari

prirode, gde je pak priroda sarno prcdmisljeno

sprerniste za stvari, koje su time prirodne stvari,

iii stvari po prirodi, prirodom i prernaprirodi, nc,

rnedutim helenski pojam prirode.

Ogled Gnoseoloski kontekst Boskoviceve teorije

prirodne filozofije

(TIl) sledi teorijske koordinate

rekonstrukcije gnoseo oskih osnova Teorije pri-

rodne Ii/ozofije, sto nije ispitivano, za razliku od

njegovefilozoJije dinamickogatomizma.Branise

njegova originalnost. Logicka struktura njegovog

dela otkrivaga kao pristalieu induktivnodeduktiv-

ne metodenaucnog istraZivanja prirode,ali njegov

sistem nije eklekticki. Opisuju se sukobljavanja i

slicnosti i narocito zbog idt:ja culnog porekla, a

prenosi se Niceovo zapaZanje da Dalmatinac

BoskoviC ima zasluge za kritiku materijalisticke

atomistike, 'zajedno sa Kopernikom. genijalni je

pobednik nad prividom cula, a njegova je teorja

najveci trijumf nad u l n o ~ u buduci da nas je

uverio da se odreknemo vere u tvar, materiju i si-

cusni atom'. Boskovic nije povucen sarno u opa-

zanje vlaslitihdusevnih stanja popul Loka, nego u

samorazumevanje,mislje 1jc, razuma 0 samom se-

bi, sto izlazi iz onoga sto odgovara Lajbnicovom

odredenju razuma.

272

Ajnstajn

naucni racionalizam (III) prcglcda

stanoviste metodskog principa naucnog misl-

jenja u kojem su modelu filozofske refleksije

teorije relativiteta i fizicke teorije

jcdinstveng

polja s ontoloskorn osnovorn na katcgorijalnim

pojmovima materije, prostora, vremena i kre-

tanja, obrazlozenim i opravdanim logicim misl-

jenjern epistemoloskih pitanja prirodnih nauka.

U fokusu su pojmovi razuma i intuicije, pa se

razmatra Ajnstajnov odnos prema filozofiji

l-

cionalizma i intuicije, cirne se skicira njegovo

interesovanje za poreklo i prirodu naucnog zna-

nja. lnterpretirani su njegovi dodiri s Kantorn,

polcmika s Tagorom, spor s Poenkareom, od-

nos prema Hjumu, saglasnost s idejama Lukre-

cija Kara i Spinoze. Acirnovic kaze da se Ajn-

stajnova tcorija relativiteta pokazujc kao nas-

tavak ali i dovrsenje razvitka predstave svetu

kao celokupnosti svih sebi istovetnih tela u tro-

dimcnzionalnom prescku gcornctrijskih tela .

Velisc da pojam Boga za Ajnstajna nije od zna-

caja, ncgo se govori kosmickorn religijskom

osecaiu kao najsnaznijem i najplemenitijem

pokretacu naucnih istrazivanja, oslobodenom

od antropornorfnog boga . To je ushit pred har-

monljom razurnskc zakonitosti prirode, To je

Spinozin Bog iii priroda. A misliti prirodu na-

ucnim iii umetnickim znanjem je konternplaci-

ja bekstva od praznine zivota. Svoju teoriju rc-

lativiteta jnstajn smestau nacclne t eori je , a

f1ziku odreduje kao Iogicki sistern misljenja

koji se razvija, cije se osnove ne dobijaju nekim

induktivnim metodama iz prethodnih iskusta-

va, nego slobodnim tvorevinama maste hy-

sik und Realitiit . Primenj ivost je mera istinito-

sti pojmljene intuitivno. Intuicija je pretpo-

stavka logicke analize, meta ogicki prelazak,

nepovratno misljenje, intuitivni dija og mislje-

nja dogada se izmedu spoljasnjeg opravdanja i

unutrasnjeg savrsenstva teorije naucnog mislje-

nja, cime se izrazava sinteza iskustva i logike.

[(od Ajnstajna je i u jedinstvenoj teoriji polja

na delu stvaralacka intuicija. Ona

nije visi akt

znanja od instinkta i inteligencije cime je dalje

od Bergsona i blize Spinozi, tako da je Ajn-

stajnova koneepcija saznanja intuitivno ogicka

epistemologija, s Spinozinim stavom Causa est

ratio, ratio est causa u svom onto ogickom

stanovistu .

7/21/2019 O Rueru B.

5/5

Hajzenberg i prirodna filozofija (Ill)

prikazuje

Vernera I-1ajzenberga kao

vodeccg fizicara

dvadesetog veka.

preglcdu je razlika izmedu

njega i Nilsa Bora, njegovog duhovnog oca, koji

je bio vise filozof nego fizicar i njegovje princip

komplementarnosti tcmeljna zapravo filozofska

interprctacija. Za Hajzcnbcrga

jc rnatcmaticka

analiza Iundamcntaluih hipotcza ccntralno uvc

renjc vreme zasnivanja principa relacije ne

odredenosti One su shvaccne kao osnovni zakon

prirode. I izlisnim sc smatra opisivanjc u kvant

no-teorijskom pojmovnorn sistemu. Dovcdcn je

pitanjc princip determinizma u prirodnim po

javama. Tacka prelorna jc u promcni

poimanja

stvarnosti, Hajzcnbcrg jc tvorac statisticke

kvantne teorijc, a njeno je ontolosko i onda epi

stemolosko polaziste da ono sto ispitujemo nije

priroda po sebi ncgo priroda koja je izlozcna na

scm mctodu istrazivanja . Tako jc taj rad po

stavljunje pitanja prirodi jczikom koji posedujc

mo . Preinacuju se Iogicki obrasci i to donosi rc

zultate po kojima atomi nisu toliko stvarni ko

liko su moguci, a matematickc su sheme dopuna

prirodnog jezika, kombinovane s jezikom pretu

macenc logike. Acimovic svoj ogled dovrsava

tvrdnjom da to i jeste terneljni ontologicki stav

llajzenbcrgove konccpcije prirodnefilozofije,

Ogledom jilozofiji

prirode

fwd

Srba

dovrsa-

va se ova knjiga. Razvojni luk opisuje se od

vizantijskog doba,

preko

Knezeviceve kos

mologije, pozitivizma Dragise Burica, do

metaflzickog

sistema r ne

Petronijevica.

Poistoveceni su staroslovenski i starosrpski

kategorijalni sistemi

filozofskog misljenja

koje

se odnosi na

filozofska

znanja

0 sustini

prirode.

Zbornik popa ragolja iz XIV vcka je od te

mcljnog

znacaja

za

srpsko

irnenovanje

filozof

skih pojmova, Isto tako su od bitnosti i Goricki

zbornik (1942), pisan za kcerku kneza Lazara,

Jelcnu,

i drugi rukopisi stare srpske

knjizevnos

ti. Ogled je raden na izvornim tekstovima

i

ne

ce ga biti rnoguce zaobici u buducim istraziva

nj ima kulturc srpskog misljenja, s rbis tike

uopste. Naznaccno je da se poslc pedesetih go

dina XX veka dogada prevlast interesovanja

za filozofska pitanja fizike, sto ce onda nepo

srednovoditi prcma zanimanju za

filozofiju

nauke

u njenim logickim i metodoloskim osnovama ,

Tako,

daklc, ova knjiga oglcda Mirka Acimovica,

pisanu visokim naucnim standardom misljenja,

naznacuje mogucnost prevladavanja filozofije

prirodekao fiiozofije fizike, iii uopstekao filozofi

je prirodnihnauka, i otvaraput ka filozofiji prirode

kojaje nauka filozofije prirode stoga su ovi ogle

di s ovoga podrucia doista tek svedocanstvo puto

vanja logosaprema ontoloskom pojmu physis.

Molnar Milotka Sivc

Filozofski fakultet, Novi Sad

MODERNA

SAVREMENAFILOZOFlJA

(M. Todorovic:

Kratke studije

Plato, Beograd, 2003)

Nastavljajuci intenzivnu izdavacku delatnost u

oblasti savremene filozofije izdavacka kuca Plato

nedavno je objavila knjigu Milosa Todorovica

Kratke studije (Plato, 2003.) cime nam se ov' j au

tor, nakon uspeSnih prevoda dela Fihtea, Selinga,

Vindelbanda,Diltaja,Jaspersa i Hajdcgcrai knjiga

Die Spuren der Ur; prunghafiugkeit metaphysisch-

er Zeitbegrt e - Plato und Kant uber Zeit (diserta

eija, 1984) i Misao i strmt - fiLozofi/aSerena Kjer-

kegora (200I) predstavioi svojomtrecomknjigom.

Knjiga Kratke studije obuhvata devet tekstova

koji su nastali u periodu od 1993. do 2003. go

dine a koji za svoju temu imaju ucenja central-

nih figura novovekovne i savrernene

filozofske

tradicijc, ucenja Fihtca, Selinga, Sopenhauera,

Jaspersa, Vitgenstajna i Hajdegera ali takode i

neke od temeljnih pojmova i problema filozol1

je, izmeau ostalih, pitanje mogucnosti uvoae

nja u tllozoJlju, eksplieiranjc prirode tl1 zo1 -

skog znanja i pitanje odnosa praktickog i poeti

ckog. Mada su studije k ~ j e su pred nama nasta

jale bez programske ideje 0 nekom jedinstve

nom sklopu u koji bi imale biti uklopljene

hvaljujuci samoj tematici 0 kojoj je rcc njiho

vim postavljanjem u obuhvat knjige koja je

pred nama dobija se jedan pregledan i celovit

273