RADMILA @E@EQ-RALI]

O JEZIKU

SRPSKI JEZIK ZA TRE]I RAZRED OSNOVNE [KOLE

О ЈЕЗИКУСрпски језик за трећи разред основне школе

четврто издање

Ауторка: Радмила Жежељ-РалићКонсултант: Јасминка Петровић Илустрације: Зорана Кесер-ПетровићРецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Садудр Нада Кораћ, професор, Учитељски факултет у Београду, Природно-математички факултет у Новом СадуИвана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у БеоградуГрафичко обликовање: Сашењка Мељников Ивановић

Лектура: мр Горан Зељић, Марија Ђорђевић

Компјутерска припрема: , Нови Сад

Издавач: Издавачка кућа „Кlett“, д.о.о.

Светозара Ћоровића 15, 11 000 Београд

Тел: 011/33 48 384, факс: 011/33 48 385

office@klett.co.yu, www.klett.co.yu

За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић

Уредник: Александар Рајковић

Штампа: Цицеро, Београд

Тираж: 10.000 примерака

ISBN 978-86-7762-032-5

© Кlett, 2008.

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ

1. Да ли знаш 4 2. Реченице (обавештајне, упитне, узвичне) 6 3. Потврдне и одричне реченице 8 4. Главни делови реченице – субјекат 10 5. Главни делови реченице – предикат 12 6. Управни говор 15 7. Именице 17 8. Како се деле именице 18 9. Именице имају броj 2010. Именице имају род 2211. Именице умањенице и именице увећанице 2412. Глаголи и придеви за умањено и увећано 2613. Глаголи 2714. Глаголи имају лица и број 2915. Писање речце НЕ уз глаголе, придеве и именице 3216. Глаголска времена (прошлост, садашњост, будућност) 3317. Речи које означавају место, време и начин вршења радње 3518. Придеви 3619. Наглашени и ненаглашени слогови 3820. Речи истог облика а различитог значења 4021. Речи различитог облика а истог или сличног значења 4122. Пишем правилно 42

1. Велико слово 422. Бројеви 443. Датуми 444. Растављање речи на слогове 455. Сугласник „Ј“ 466. Скраћенице 47

23. Како се правилно пише 49

4

DA LI ZNA[1. ЗАШТО СУ ЉУДИ НАЈВЕЋЕ ПРИЧАЛИЦЕ НА СВЕТУ?

Стави у квадратић испред тачног одговора.

o Зато што много користе мобилне телефоне.o Зато што само људи иду у школу.o Зато што не ћуте ни онда када би требало.o Зато што су једина бића на свету која говоре.o Зато што много гледају телевизију и читају новине.

2. АКО РАЗУМЕШ ОВЕ ПОРУКЕ, НАПИШИ НА ЛИНИЈЕ ШТА ОНЕ ЗНАЧЕ:

3. ЗАОКРУЖИ ТАЧАН ОДГОВОР: Свако дете на свету проговори на језику својих родитеља.

ДА НЕ

5

4. Како се зове твој матерњи језик?

5. ДОПУНИ СЛЕДЕЋЕ РЕЧЕНИЦЕ:

а) Немиран и неуморан, може да додирне и усне и зубе, може и да се исплези. To је .

б) Њиме се споразумевамо, на њему се разумемо, радујемо, поздрав- љамо, волимо, сањамо... To је .

ЗАПАМТИ

Без нема ЈЕЗИКА.

Треба да знашЉуди се могу споразумевати (преносити поруке) на различите начине: сликом, звуком, покретом, пантомимом, светлосним сигналима и сл. Међутим, говором најпрецизније и најпотпуније преносимо поруке.Поруке се састоје од речи које су повезане у реченице.

Поруку ћемо разумети ако наш саговорник користи језик који ми говоримо (разумемо).

ЗадатакНапиши једну поруку другу/другарици на свом матерњем језику.

6

ПогледајУмивао се један дечко сваког дана. Да ли ми верујете? Забрањујем му да се умива!

Кажи ми, кажиЗашто реченице из Радовићеве песме имају различите реченичне знаке на крају? Који су то знаци?

• У реченици са тачком на крају обавештени смо о томе шта је један дечак радио.

? У реченици са упитником на крају постављено је питање.

! У реченици са узвичником на крају изречена је забрана.

Треба да знашРеченица којом некога обавештавамо да нешто јесте или није назива се ОБАВЕШТАЈНА РЕЧЕНИЦА. Реченица којом некога нешто питамо и тако показујемо своју радозналост назива се УПИТНА РЕЧЕНИЦА. Реченица којом исказујемо снажна осећања попут забране, среће, туге, љутње, дивљења, страха, наредбе и слично назива се УЗВИЧНА РЕЧЕНИЦА.

RE^ENICEOBAVE[TAJNE, UPITNE, UZVI^NE

Да ли ми верујете

Умивао се један дечкосвакога дана, без престанка,па су му уши расле, порасле,па му је кожа постала танка.– Да ли ми верујете?

Мајка је стално викала „доста“!ал` он је хтео, он је хтео...Умивао се сваког данапа се одједном разболео.

– Да ли ми верујете?

Дошао један лекар строгпа каже:– Тако ми прслука мог,вода је крива,забрањујем му да се умива!– Да ли ми верујете?

Душан Радовић

7

Треба да знашРечца ЛИ се увек пише одвојено од речи која стоји испред ње.

ПровериВукан и Стефан су утонули у ћутање.– Могу ли да задржим вука? – питао је Растко!– Да, можеш – одговорио му је отац?– Одсад ће стално бити уз тебе. Бољи ти чувар није потребан!Кад је разумео речи великог жупана, сиви вук му се сасвим примакао и ставио своју главу на колена Стефана Немање? Као пас.У овом одломку из приче Светлане Велмар-Јанковић поткрало се неколико грешака у избору реченичких знакова. Откриј их и заокружи.

Допуни1. Реченица којом саговорника обавештавамо да нешто јесте или да нешто није назива

се реченица. На њеном крају стављамо .

2. Реченица којом нешто питамо назива се реченица.На њеном крају стављамо .

3. Реченица којом се изриче снажно осећање назива се реченица.На њеном крају стављамо .

4. Реченица „Знала сам да си храбар!“ је реченица.Реченица „Победио си свој страх.“ је реченица.Реченица „Да ли си се ти плашио кад си био мали?“ је реченица.

ПогледајДа си се ти уплашио?Имаш ти кућног љубимца?Знаш како изгледа вук?Јеси прочитао причу?

Учим. Учиш ли? Учи!

РЕЧЕНИЦЕ

ОБАВЕШТАЈНА УПИТНА УЗВИЧНА

8

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE

Неправда

Неко има деду, Неко иманеко нема деду, и деду и меду,неко има меду, а ја немамнеко нема меду. ни меду ни деду.

Ласло Блашковић

ПогледајНеко има деду. Неко нема деду.Неко има меду. Неко нема меду.

Треба да знашОбавештавајући саговорника, можемо: 1. ТВРДИТИ да нешто јесте.

2. ОДРИЦАТИ да нешто јесте.Реченице којима тврдимо да нешто јесте, да се нешто ради или догађа зову се ПОТВРДНЕ реченице, а реченице којима нешто одричемо зову се ОДРИЧНЕ реченице.

ПогледајТи имаш меду. Ти немаш меду.Јеси ли имао меду? Зар ниси имао меду?Хоћу меду! Нећу меду!

Кажи ми, кажиЈунак ове песме се жали. Какву разлику запажаш између ове две врсте реченица? На левој страни се нешто тврди, а на десној одриче.

Не могу!

Можеш!

9

Хоћу да знам. Ја знам.

Јесам ли радознао?

Нећу да знам. Ја не знам.

Нисам ли радознао?

ЗадациУ тексту су се поткрале неке грешке. Заокружи погрешно написане речи.Неко има и деду и меду. Незнам зашто.Ја не мам меду.Да ли су ми само зеку.Дали сад имаш или не маш играчку?Немам меду, ни сам ни имао, имам плавог зеку.Немој више бити тужна.

Напиши овај текст у одричном облику:Данас идем у школу. .Имамо ликовно. .Понела сам и флауту. .

Спремамо приредбу за родитеље. .

Овај текст преведи у потврдни облик:Нисмо ишли у позориште. .Време није било лепо. .Није ли требало да се то планира раније? .Не размишљам сад о томе. .Пропусти се не могу надокнадити. .

ДопуниРеченице којима се нешто тврди називамо реченице, а оне којима се нешто одриче називамо реченице.Одричне реченице познају се по речци , понекад и по речци НИ.Све врсте реченица, , , и , могу имати потврдни и одрични облик.

РЕЧЕНИЦЕ

ПОТВРДНЕ ОДРИЧНЕ

10

GLAVNI DELOVI RE^ENICESUBJEKAT

Кажи ми, кажиСвака прича има главног јунака. Јунак ове приче је Растко. У овој причи говори се о његовој игри лоптом и сусрету са вуком. Да ли свака реченица има свог главног јунака? Да ли је свака реченица једна кратка прича?

ЈУНАК РАДЊА

Сунце греје. Дечак шутира. Лопта лети. Вук је близу.

Сунце снажно греје. Растко трчи за лоптом.

Лопта скакуће. Вук је близу.

11

Треба да знашДео реченице који означава онога о коме се говори у реченици зове се СУБЈЕКАТ. Субјекат је ВРШИЛАЦ РАДЊЕ. Тражимо га на питање КО или ШТА?

Погледај

шутира је близу

Кажи ми, кажиКоје речи треба додати овим картицама да би настале реченице?Које питање се намеће кад прочитамо ове речи?

КО шутира? (КО) ШТА је близу?

Кад одговориш на то питање, добићеш субјекте у реченицама.

КО ? (КО?) ШТА?

Дечак шутира. Вук је близу.

субјекат субјекат

ДопуниДео реченице који означава ко врши неку радњу или о коме се нешто говори зове се

. Субјекат у реченици налазимо постављајући питање

или .

Субјекат мора увек бити на почетку реченице.

ЗадатакУ следећем тексту обележи субјекат:

Свиће дан. Природа се буди. У грму пева славуј. Врапци скакућу и траже мрвице. Дечак сања свог пријатеља. Све је мирно.

12

PREDIKAT

Сунце

Сунце греје.Свет се смеје.

Сунца нема.Свет се спрема

да задрема.

Милосава Мијовић

ПогледајУ овој краткој песми Милосаве Мијовић скоро сваки стих је реченица.

Кажи ми, кажиШта реченица садржи осим субјекта?

СУНЦЕ ГРЕЈЕ

(јунак реченице) (шта ради)

субјекат ?

СВЕТ СЕ СМЕЈЕ

Осим субјекта, који је вршилац радње или главни јунак реченице, реченица садржи и онај део који говори шта ради субјекат, какав је он или шта се са њим дешава.Тај део реченице зове се ПРЕДИКАТ.

Треба да знашГлавни делови реченице јесу СУБЈЕКАТ и ПРЕДИКАТ.ПРЕДИКАТ је онај део реченице који говори шта ради субјекат, какав је субјекат или шта се са њим дешава.

13

ЗадациУ следећем тексту подвуци субјекат црвеном бојом, а предикат плавом бојом.

Стигло је пролеће. Миришу љубичице. Поток гласно жубори. Нема више снега. Ливада се зелени. Враћају се ласте и роде. Сунце ведрије сија.

Напиши три реченице на основу слика.Субјекте подвуци једном линијом, а предикате двема.

Пронађи у тексту субјекте и предикате и унеси их у табелу:На полици дремају две лопте. Дуне ветар. Отвори се прозор. Жута лопта искочи на улицу. Улица је кривудава и стрма. Лопта је радознала.Поток уми лопту хладним таласима.

СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ

14

ДопуниВече је мирно.Гаси се дан.Месец се смешка.Доћи ће сан.

Речи које су појачане означавају

.

Сви предикати у овом тексту састоје се

од речи.

Предикат може да се састоји од

речи или речи.

Предикат може стајати и на почетку и на

крају реченице.

ДА НЕ

ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ

СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ

KO? ШТА? ШТА РАДИ?

вршилацрадње радња

једна реч иливише речи

једна реч иливише речи

15

UPRAVNI GOVORДеда-Тришо,

улови ми једног миша.

Каквог миша, рођени?

ПогледајМачак је рекао: „Деда-Тришо, улови ми једног миша.“ Деда је одговорио: „Каквог миша, рођени?“

У стрипу су речи које су изговорили деда и мачак наведене тачно онако како су их изговорили.

Треба да знашТачно навођење туђих речи назива се УПРАВНИ ГОВОР.

ПогледајМачак је рекао: „ДЕДА-ТРИШО, УЛОВИ МИ ЈЕДНОГ МИША.“ Реченица у којој се наводе туђе речи састоји се из два дела:

1. део објашњава ко говори (коме припада управни говор) и назива се ПИШЧЕВЕ РЕЧИ.

2. део је управни говор или наведене речи.

Иза пишчевих речи стављамо две тачке (:).Испред и иза управног говора стављамо наводнике („ “).

16

ДопуниТуђе речи написане тачно онако како их је неко изговорио називамо

.

Део управног говора који објашњава чије су речи наведене називамо

.

Кад су пишчеве речи на првом месту у реченици, иза њих стављамо

.

Управни говор обележавамо знацима које називамо .

ЗадатакСледећу реченицу напиши на још два начина:Јазавац упита: „Да ти ниси какав рођак псима?“

Управни говор на три начина:

1. : „ “.

Мачак је рекао: „Деда-Тришо, улови ми једног миша .“

2. „ “ , .

„Деда-Тришо, улови ми једног миша“, рекао је мачак.

3. „ “ , , „ .“

„Деда-Тришо“, рекао је мачак, „улови ми једног миша.“

ПИШЧЕВЕ РЕЧИ УПРАВНИ ГОВОР

УПРАВНИ ГОВОР ПИШЧЕВЕ РЕЧИ

УПРАВНИ ГОВОР УПРАВНИ ГОВОР ПИШЧЕВЕ РЕЧИ

17

IMENICEЗАВИЧАЈУ

Цвете, лепшиод руже и булкеЦветале титрпезе и љуљке!

Песма ти се до неба орилаСвака чесмаљубав жуборила!

Игле везлеа вретена плелаКомбајн жеоводеница млела!

Хлебови тинарасли ко брдаРека млекапоплавила крда!

Песници тицветне венце вилиА војницивоће калемили!

Добрица Ерић

СВЕ НА СВЕТУ ИМА СВОЈЕ ИМЕ

ПогледајНеке речи у песми су подвучене. Знаш ли шта оне значе?

Кажи ми, кажиЧовек је свему на свету дао име. Тако су име добиле и различите врсте речи.Како би ти дао/дала име речима којима се нешто именује?

Треба да знашРечи којима означавамо имена бића, предмета и појава називају се ИМЕНИЦЕ.

18

јабука кревет ватра

јагње оловка пролеће

војник сто дан

ИМЕНИЦЕ

БИЋА ПРЕДМЕТИ ПОЈАВЕ

Приче из Непричаве

Све што видиш, и вода и травабеле куће и бели облацисве је ово село Непричавасве су овде прави Непричавци.

Добрица Ерић (одломак)

ПогледајНеке именице у овој песмици написане су малим словом, али именице Непричава и Непричавци написане су великим словом.

Кажи ми, кажиКада прочиташ речи вода, трава, облак, кућа, на шта помислиш? Како ти замишљаш облак? Нацртај га. Упореди свој цртеж са цртежима других ученика. Шта примећујеш?

Треба да знашИменицом облак означавамо различите врсте облака, а именицом кућа различите врсте кућа. Оне именице које представљају заједничко име за више предмета или бића са заједничким особинама називају се ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ.ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ пишу се малим почетним словом.

KAKO SE DELE IMENICE

19

кућа Марко Ралић

пас Џеки

река Дунав

град Београд

планина Тара

ИМЕНИЦЕ

ЗАЈЕДНИЧКЕ ВЛАСТИТЕ

ЗадациОбележи именице у овом тексту.

Сара Мирковић живи у Непричави.Непричава је лепо село.Сарина мама Вера рођена је у Ваљеву.Кроз Ваљево протиче река Градац.У близини је планина Дивчибаре.

Погледај Сара Мирковић је властито име и презиме једне девојчице. Сваки човек има своје властито име. Властита имена и презимена пишу се великим почетним словом.

Ко још има властито име? село: Непричава, Баричград : Ваљево, Београдрека : Градац, Савапланина : Дивчибаре, Златибор

Треба да знашИменице које означавају властита имена и презимена људи, имена села, градова, река, планина итд. називају се ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ.ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ пишу се великим почетним словом.

IMENICE IMAJU BROJJEDNINA I MNO@INA

Помози,лијо!

Када објавиш рат кокошкама,

онда ћу размислити...

Зечеви и лисице

Зечеви су објавили рат орловима. Позвали су у помоћ лисице. Лисице су рекле: „Када будете ратовали са кокошкама, е, онда ћемо вам помоћи: знамо да ћете тада и ви нешто моћи да учините.“

Зец и лисица

Зец je објавиo рат орлу. Позваo je у помоћ лисицу. Лисица је рекла: „Када будеш ратовао са кокошком, е, онда ћу ти помоћи: знам да ћеш тада и ти нешто моћи да урадиш.“

Кажи ми, кажиИста басна испричана је на два начина.По чему се разликују први и други начин?

ПогледајПрва прича: Зечеви, орлови, лисице Друга прича: Зец, орао, лисица У првој причи помиње се више зечева, орлова и лисица.У другој причи помиње се један зец, један орао и једна лисица.

20

У левој колони стоје именице које означавају једно биће, један предмет или једну појаву.У десној колони стоје именице које означавају више (множину) бића, предмета и појава.

зецораопричаоловкадечакдан

зечевиорловипричеоловкедечацидани

ЧАЈАНКА У ПУЖЕВОЈ КУЋИ(одломак)

Благо пужу, кућу имаа кључ нема.Изнад крова гаји ружу.Ту домаћин испод трема госте прима.

Милосава Мијовић

облак облаци

миш мишеви

сто столови

БРОЈ ИМЕНИЦА

ЈЕДНИНА МНОЖИНА

21

ЗадатакИменице из текста напиши у множини:

Треба да знашАко именица означава једно биће, предмет или појаву кажемо да је у ЈЕДНИНИ.Ако именица означава више бића, предмета или појава кажемо да је у МНОЖИНИ. Множину имају заједничке именице.

22

IMENICE IMAJU ROD

Да се разумемо:ја сам колико јучебио куче.Говорили су за менеда сам, ах, слатко штене.

Владимир Стојиљковић

мој тата

Ово куче сам ја. мојa мама

Кажи ми, кажиШта означавају именице пас, керуша, штене? Пас је мужјак, керуша је женка, а штене је младунче.

Тај пас је мој отац.Та керуша је моја мајка.То штене сам ја.

ПогледајРеч тај може да стоји испред сваке именице мушког рода.(тај отац, тај аутомобил, тај облак, тај човек...)

Реч та може да стоји испред сваке именице женског рода.(та мама, та улица, та оловка, та жена...)

Реч то може да стоји испред сваке именице средњег рода.(то дете, то пиле, то перо, то сунце, то око...)

23

МУШКИ РОД ЖЕНСКИ РОД СРЕДЊИ РОД

Треба да знашИменице имају три рода: мушки, женски и средњи род.

ТАЈ ТА ТО

дечак девојчица дете

дан ноћ јутро

рачунар оловка наливперо

ИМЕНИЦЕ

Задаци Уз следеће именице мушког рода напиши одговарајуће именице женског и средњег рода:

бик _____________ _____________јарац _____________ _____________слон _____________ _____________мајмун _____________ _____________коњ _____________ _____________

Следеће именице разврстај у табелу: нога, ноћ, рад, мед, дрво, цар, камен, брдо, море, множина, реч, јело, небо, облак, кућа.

МУШКИ РОД ЖЕНСКИ РОД СРЕДЊИ РОД

24

IMENICE UMAWENICE I IMENICE UVE]ANICE

СЛОН НА СОКАКУ(одломак)

Наређује Збиља имам

слончић, траумицеслон, траумеслончина трауметине,

нек дође због теавиончић прашумицеавион прашумеавиончина прашуметине...

Драган Радуловић

ПогледајУ свакој строфи појављују се по три именице.

Кажи ми, кажиШта је заједничко тим именицама, а по чему се разликују?

слончић = мали слон слончина = огромни слонавиончић = мали авион авиончина = огромни авионтраумица = мала траума трауметина = огромна траумапрашумица = мала прашума прашуметина = огромна прашума

Треба да знашИменице које означавају нешто мало зовемо УМАЊЕНИЦЕ.Именице које означавају нешто огромно зовемо УВЕЋАНИЦЕ.

25

ТАЈ ТА ТО

градић птичица звонце

зубић гранчица теленце

дечачић рибица мајмунче

мајмунчић луткица жапче

ЗадатакОд следећих именица направи умањенице и увећанице:

МУШКИ РОД ЖЕНСКИ РОД СРЕДЊИ РОД

путић гумица звонце каменчић гранчица паче

УМАЊЕНИЦЕ

26

GLAGOLI I PRIDEVI ZA UMAWENO I UVE]ANO

МАЛИ ЖИВОТ

Душан Радовић

Док неко пије- ја пијуцкам.Док неко гризе- ја само грицкам.Док неко глође- ја само глоцкам.Док неко боде - ја само боцкам.

Док неко пева- ја певуцкам.Док неко дрема - ја дремуцкам...

И тако мало, ситно живуцкам.

Кажи ми, кажиШта значе глаголи: пијуцкати, грицкати, глоцкати, боцкати, певуцкати, дремуцкати? Када их користимо? Сети се и ти неколико глагола који имају слично значење.

Треба да знашПридеви, такође, могу означавати умањену или увећану особину нечега:

Задатак Откриј који придеви у овој строфи означавају умањене, а који увећане особине предмета и бића.

Задатак Покушај да продужиш песму користећи глаголе: шити, спавати, цртати, гледати, мислити, итд.

Један је облак сив сивкаст, покрио зрак жут жућкаст, донео снег бео белцат и покрио брег цео целцат...

27

GLAGOLI

Чита, чита читуљак, Лежи, лежи лежуљак, Цвета, цвета цветуљак,

гледа, гледа гледуљак. лебди, лебди лебдуљак. вене, вене венуљак.

Теши, теши тешуљак, Ћути, ћути ћутуљак, Расте, расте растуљак,

а жури се журуљак. станује стануљак. а жути се жутуљак.

Погледај У овом ученичком раду, који је настао као наставак песме Божидара Тимотијевића, неке речи су појачане.– Речи у првој строфи (чита, гледа, теши, жури) означавају шта неко ради. – Речи у другој строфи (лежи, лебди, ћути, станује) означавају у каквом је стању или

положају неко.– Речи у трећој строфи (цвета, вене, расте, живи) означавају шта се збива у природи.

Кажи ми, кажиНа свету постоји огроман број бића, предмета и појава (које означавамо именицама). Међутим, да би нам било јасно шта се дешава у свету око нас, потребно је да уз именице стоје и речи које означавају радњу, кретање, постојање, стање, положај или збивање.

ДопуниГлаголи су речи које означавају _______________________ , _____________________ и______________________________ .

28

Погледај– Речи којима означавамо радњу и кретање: писати, мерити, купати се, певати,

градити, носити, копати, ићи, сећи, пећи, рећи, доћи.– Речи којима означавамо стање (положај тела, мировање): бити, лежати, седети,

стајати, одмарати се, живети, ћутати, становати, мислити, спавати.– Речи којима означавамо збивање у природи и у човеку: цветати, листати, грмети,

кишити, мирисати, смрачити се, расти, сушити се, свитати, плавити се, венути, бојати се, мршавити, болети.

ЗадациНапиши глаголе испод сличица:

Повежи именицу са одговарајућим глаголом:Пас се плавиВетар лајеЂак дуваЛопта учиНебо скаче

Од следећих именица направи глаголе:

рачун ______________ мисао ______________ писмо _____________сан _______________цвет _______________вика ______________

Подвуци глаголе у песми „Дедин шешир и ветар“:

Ветар дува. Ветар свира. Ал` на крову седи маче,Оста деда без шешира. па удари шапом јаче. Дедин шешир нов Врати шешир дедиодлете на кров. и оста да седи.

Гвидо Тартаља

РАДЊА СТАЊЕ ЗБИВАЊЕ

трчим стојим растем

ГЛАГОЛИ

29

GLAGOLI IMAJU LICA I BROJ

Ти сама читаш?

Читам, допадају ми

се бајке.Мени бајке чита мама.

Шта сад читају

прваци?

Они читају Змајеве песме.

ПогледајТи сама читаш?Читам, допадају ми се бајке.Мени мама чита.

Шта читате у школи?Читамо песме Добрице Ерића.Они читају Змајеве песме.

Кажи ми, кажиКоје су речи наглашене у тексту? Шта означава глагол „читати“?

30

Погледај

У разговору учествује више лица.1. лице ЈА (лице које говори, говорник)2. лице ТИ (лице са којим разговарамо)3. лице ОН, ОНА, ОНО (лице о коме се говори, али није присутно)

Онај ко говори може то чинити у име више лица. Зато разликујемо и три глаголска лица у множини:

1. лице МИ2. лице ВИ3. лице ОНИ, ОНЕ, ОНА

Ја пишем.

Ти пишеш.

Он пише.

Мипишемо.

Мипишемо. Ми

пишемо.

Випишете.

Они пишу.

31

Допуни1. Глаголима означавамо радњу и _________________ које ту радњу обавља.

2. У нашем језику разликујемо ________ лица једнине и _______ ________ множине.

3. Глагол певаш означава _______ лице ______________ . Глагол певају означава _______ лице _______________ .

Треба да знашГлагол којим означавамо неку радњу истовремено означава и лице које ту радњу обавља.У нашем језику постоје три глаголска лица у једнини (ја, ти, он/она/оно)и три глаголска лица у множини (ми, ви, они/оне/она).

ЗадациНапиши сва лица за глаголе: седети трчати волети

ЈЕДНИНА1. , , .

2. , , .

3. , , .

МНОЖИНА1. , , .

2. , , .

3. , , .

ЈЕДНИНА МНОЖИНА

ЈА знам МИ знамо ТИ знаш ВИ знате ОН/ОНА/ОНО зна ОНИ/ОНЕ/ОНА знају

ГЛАГОЛСКА ЛИЦА

32

PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, PRIDEVE I IMENICE

ПогледајНе дирај птице! Нећу.Не гази траву! Немој да бринеш.Не бери цвеће! Нисам ни мислио.Не нагињи се кроз прозор! Немој бринути!

Кажи ми, кажиКоје су речи јаче отиснуте у тексту? Како се пише речца НЕ уз глаголе? Који глаголи су изузетак?

ПогледајДечака је обузео немир и неспокојство. Неправедна оптужба много боли. Несталан пријатељ гори је од непријатеља.

Кажи ми, кажиРечи немир, неспокојство и непријатељ су именице, а реч несталан је придев. Како се речца НЕ пише са именицама и придевима? Сети се још неких примера за спојено писање речце НЕ.

ЗадатакНапиши речи које значе супротно од речи: срећа, пријатељ, рад, пристојно, велико, познато, спавам, водим, пишем, имам, хоћу.

Треба да знашРечца НЕ пише се одвојено од глагола (не могу, не знам, не видим, не познајем). Изузеци су глаголи нећу, немам, нисам и немој.Са именицама (незнање, невоља, немоћ, несрећа) и са придевима (несталан, необуздан, немиран, невољан, неухватљив, незнатан) речца НЕ пише се састављено.

33

GLAGOLSKA VREMENAPRO[LOST, SADA[WOST,

BUDU]NOST

1. Цврчак усред зиме куца на прозор куће у којој станује мрав. Кад мрав отвори прозор, цврчак га моли за неколико зрна жита да не би од глади умро.

2. Цврчак је усред зиме куцао на прозор куће у којој је становао мрав. Кад је мрав отворио прозор, цврчак га је молио за неколико зрна жита да не би од глади умро.

3. Цврчак ће усред зиме куцати на прозор куће у којој ће становати мрав. Кад мрав буде отворио прозор, цврчак ће га молити за неколико зрна жита да не би од глади умро.

(по Доситеју Обрадовићу)

ПогледајШта ради цврчак? куцаШта је радио цврчак? куцао јеШта ће радити цврчак? куцаће

34

Кажи ми, кажиУ сва три примера коришћен је глагол који означава исту радњу и исто лице.По чему се разликују глаголи у ова три примера? Цврчак куца. Ова радња се дешава сада док разговарамо и то је садашње време или

САДАШЊОСТ.Цврчак је куцао. Ова радња се догодила пре нашег разговора и то је прошло време

или ПРОШЛОСТ.

Цврчак ће куцати. Ова радња ће се десити после нашег разговора и то је будуће време или БУДУЋНОСТ.

ДопуниПоред тога што означавају радњу, стање и збивање, глаголи означавају и _____________________ када се та радња дешава.Разликујемо посебне глаголске облике за исказивање ___________________ , _____________________ и ______________________ радњи, стања и збивања.

ЗадатакСледеће глаголе напиши у прошлом и будућем времену:

гледам

идем

тражим

певам

ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ БУДУЋНОСТ

ПРЕ САДА ПОСЛЕ ишао сам ишла сам идем ићи ћу

35

RE^I KOJE OZNA^AVAJUMESTO, VREME I NA^IN

VR[EWA RADWE

ПогледајРанко Симовић је открио у овој песми следеће:ГДЕ је овца ојагњила јагње? У ТОРУКАДА је овца ојагњила јагње? У РАНО ПРОЛЕЋЕ, У ЗОРУКАКО је овца ојагњила јагње? СРЕЋНОГ ЛИЦА

Кажи ми, кажиРечи У ТОРУ, У РАНО ПРОЛЕЋЕ, У ЗОРУ и СРЕЋНОГ ЛИЦА означавају где, када и како се вршила радња.Глагол ојагњила је предикат у овој реченици. Која реч је субјекат?

Треба да знашРечи које означавају МЕСТО, ВРЕМЕ и НАЧИН вршења радње додаци су глаголу, односно предикату и заједно са њим чине ПРЕДИКАТСКИ СКУП.

ЈАГЊЕ

У рано пролећеовца у тору,у слатком болу,срећног лица,ојагњила јејагње у зору,бело и влажноко пахуљица.

Ранко Симовић

36

PRIDEVIKAKVO JE NE[TO, ^IJE JE NE[TO

РEПATA ПPИЧA

Реп имаде црни мачак,Реп је његов црн, дугачак,Реп имаде још и патак,Али реп је његов кратак.Реп имаде још и свиња,Реп од меса и чекиња.Реп има и веверицаЛаган као пахуљица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Григор Витез

Погледај Какав је реп? Чији је реп?

Реп је црн. Мачков реп је црн. Реп је лаган. Веверичин реп је лаган. Реп је кратак. Патков реп је кратак.

Кажи ми, кажиКојој врсти речи су додате речи црн, лаган и кратак? Чије још репове можемо видети? Какви су ти репови? Чији могу бити мачак, патак, свиња и веверица?

ПогледајРеч црн означава какав је реп, а реп је именица. Реп још може бити бео, дугачак, китњаст, ошишан. Међутим, може бити и мачков, веверичин, патков, врапчев и слично.

37

Треба да знашРечи које означавају какво је нешто или чије је нешто називају се ПРИДЕВИ. Придев се увек слаже са именицом уз коју стоји у роду и броју (мачков реп, Маркова мачка, жуто зрно). Придеви који казују какво је нешто називају се ОПИСНИ ПРИДЕВИ, а придеви који казују чије је нешто називају се ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ.

ЗадациУ следећем тексту обележи придеве и одреди им род и број:

То је стара добра прича. Далеко одавде, преко зелених поља и високих планина, преко модрих река, бучних градова и широких села, у једном великом плавом дворцу живи мудри старац чаробњак. Он гаји беле лале и сребрне славује. Чаробњакова највећа љубав су деца. Зато ноћу неуморно улепшава дечје снове.

Именуј предмете и бића на сликама. Од сваке именице направи придев:

ОПИСНИ ПРИСВОЈНИ какав, каква, какво? чији, чија, чије ?

жута Маркова

ПРИДЕВИ

38

Правилно је Каменица и Дубочица, запамти!

Тата, лево је Каменица а десно

Дубочица!

ПогледајРечи Каменица и Дубочица растављамо на слогове на следећи начин:1. Ка – ме – ни - ца2. Ду – бо – чи - ца Ове речи имају по четири слога, па кажемо да су вишесложне.

Девојчица је изговарајући реч Каменица нагласила други слог. Отац јој је објаснио да треба да нагласи први слог.

NAGLA[ENI I NENAGLA[ENI SLOGOVI

Кажи ми, кажиКада изговарамо вишесложну реч, онда један слог речи нагласимо. Висином гласа тај слог се разликује од осталих. То је наглашени слог. У речима Каменица и Дубочица наглашен је први слог.

39

ПогледајДвосложне речи: И-ван, Жу-ћа, ру-ка, мо-ре, гла-ва, сун-це, о-тац. У двосложним речима наглашавамо ПРВИ СЛОГ.

Тросложне речи:1. пи-та-ти, цр-та-ти, ска-ка-ти, сли-чи-ца, ли-ва-да, по-су-да;2. са-ра-дња, ви-си-на, о-мо-тач, се-ља-ци, о-бла-чић, те-жи-на. Тросложне речи могу бити наглашене на првом или другом слогу.

Четворосложне речи:1. Кра-гу-је-вац, до-хва-ти-ти, на-цр-та-ти, не-до-во-љан;2. о-гле-да-ло, ру-ка-ви-це, го-во-ри-ти, пре-пи-са-ти, па-ху-љи-ца;3. при-ја-тељ-ствo, хе-ли-коп-тер, бу-ба-ма-ра, Шу-ма-ди-нац.Четворосложне речи могу бити наглашене на првом, другом или трећем слогу.

Петосложне речи:1. кра-гу-је-ва-чки, 2. сто-го-ди-шњи-ца 3. ва-спи-та-ва-ти, 4. би-бли-о-те-ка.

Кажи ми, кажиКоји слог ни у једној од наведених речи није наглашен?

Треба да знашИстицање једног слога у речи вишим и јачим гласом назива се НАГЛАСАК речи.Обично је у речи ЈЕДАН СЛОГ НАГЛАШЕН, а остали су НЕНАГЛАШЕНИ.У нашем језику ПОСЛЕДЊИ СЛОГ У РЕЧИ НИЈЕ НАГЛАШЕН.

ДопуниИстицање једног слога у речи висином и јачином гласа зове се _________________ речи.У вишесложним речима обично је наглашен само ________________ слог.У вишесложним речима по правилу се не наглашава _________________ слог.

ЗадатакЗаокружи наглашене слогове у стиховима Гвида Тартаље:

Ветар дува. Ветар свира.Оста деда без шешира.

Дедин шешир новодлете на кров.

40

RE^I ISTOG OBLIKA A RAZLI^ITOG ZNA^EWA

ИСТО ЈЕ, И ЈЕСТЕ И НИЈЕ

Коса је алатка У планини растекоја коси траву, танковрха јела, а коса на глави девојчица Јелаукрас је за главу. јела разна јела.

Брдо има косу Оружје ратникакоју купа роса, стрела је и лук,имам другарицу лук дугин на небу

име јој је Коса. и у башти лук.

Михаило Радовановић

ПогледајБака Дуња има пуну корпу дуња. Бака Ружа гаји много ружа.Бака Јагода први слатко од јагода.Бака Нада мом писму се нада.

лук лук лук

Треба да знашУ нашем језику постоје речи које имају исти облик а различито значење.

41

Задаци Напиши реченицу у којој ћеш употребити речи град (врста насеља) и град (временска непогода).

Нацртај следећу слику: Изнад једног зеленог брда које се налази иза седам жутих брда лети јато црвених птица које предводи плава птица.

RE^I RAZLI^ITOG OBLIKA A ISTOG ILI SLI^NOG ZNA^EWA

Пера је снажан.Миша је јак.Пера је ученик.Миша је ђак.

ПогледајШта означавају парови речи :снажан и јак, ученик и ђак, радост и срећа, тама и тмина?

Треба да знашУ нашем језику има доста речи које имају различит облик а исто и слично значење.Често ћемо уместо речи причати користити речи: говорити, казивати, зборити, беседити, излагати, објашњавати, држати говор и слично.

42

PI[EM PRAVILNORAZGLEDNICA

Златибор, 21. I 2005.

Драга Мајо,На Златибор смо стигли на Богојављење. Посетили смо Ужице и Чајетину. Видели смо Ђетину. Била је залеђена. Сутра идемо на Мокру гору. Посетићемо Мећавник и Кустин Дрвен Град. Једва чекамо!

Сања и Марко

Госпођица

Маријана Јакшић

Пожешка 50

11030 Београд

1. VELIKO SLOVO

УВЕК НА ПОЧЕТКУ РЕЧЕНИЦЕ:

На Златибор смо стигли на Богојављење.Мудар мало збори, али много твори.

КАДА ПИШЕМО ЛИЧНО ИМЕ, ПРЕЗИМЕ И НАДИМАК:

Маријана Јакшић Маја је моја сестра.Емир Кустурица Куста је наш познати редитељ.Јован Јовановић Змај је велики српски песник.

КАДА ПИШЕМО ПОСЕБНА ИМЕНА ЖИВОТИЊА:

Марков коњ је био Шарац, а Момчилов Јабучило.Мачак Тоша је живео у воденици.

43

КАД ПИШЕМО ИМЕНА ГРАДОВА, СЕЛА И ДРЖАВА:

Ја живим у Београду.Сутра путујем у Велико Село.Мој друг живи у Аустрији.

КАД ПИШЕМО ИМЕНА РЕКА, ПЛАНИНА, ЈЕЗЕРА И МОРА:

« Реке: Дунав, Тиса, Сава, Велика Морава, Западна Морава, Дрина.« Планине: Копаоник, Тара, Златибор али Фрушка гора, Стара планина,

Сува планина.« Језера: Власинско језеро, Златарско језеро, Палићко језеро.« Мора: Јадранско море, Црно море.

КАД ПИШЕМО ИМЕНА ПРАЗНИКА:

Божић, Ускрс, Бајрам, Први мај, Дан школе, Нова година, Свети Сава.

КАД ПИШЕМО НАСЛОВЕ КЊИГА, ЧАСОПИСА И ЛИСТОВА

« Књиге: „Хајди“, „Књига за Марка“, „Пустоловине Тома Сојера“, „Мачак у чизмама“

« Часописи: „Витез“, „Школарац“, „Дечје новине“, „Велико двориште“.« Новине: „Политика“, „Блиц“, „Вечерње новости“.

КАД ПИШЕМО ИМЕНА НАРОДА:

Срби, Црногорци, Мађари, Немци, Енглези.

КАД ПИШЕМО ИМЕНА СТАНОВНИКА ГРАДОВА:

Београђанин и Београђанка, Нишлија и Нишлијка, Ваљевац и Ваљевка, Шапчанин и Шапчанка.

КАД ПИШЕМО НАЗИВЕ УЛИЦА И ТРГОВА:

« Улице: Улица Душана Радовића, Пожешка улица Улица мајке Јевросиме, Кнез Михаилова улица Улица чемпреса, Космајска улица Улица војводе Драгомира, Светогорска.

« Тргови: Трг Николе Пашића, Трг победе, Трг слободе, Трг војводе Степе.

44

2. BROJEVIСПОЈЕНО СЕ ПИШУ: једанаест, дванаест, тринаест, четрнаест, петнаест, шеснаест, седамнаест, осамнаест, деветнаест, двеста, четиристо, петсто, шестсто, милион.

ОДВОЈЕНО СЕ ПИШУ: две стотине, четири стотине, тридесет пет

3. DATUMIМарко се родио 7. I 1996. године. Сања се родила 1. 9. 1992. године.Душан се родио 18. августа 2001. године.

П Р А В И Л Н О

7. I 1996. 7. 1. 1996. 7. јануар 1996.

45

4. RASTAVQAWE RE^I NA SLOGOVE

поса-о

по-сао

Реч се може раставити на онолико делова колико у њој има САМОГЛАСНИКА (ре-ка, зем-ља, по-но-сан). Самогласници су А, Е, И, О, У.

Ако се у речи нађу два самогласника један до другог, они се растављају: учи-оница, Ви-олета, не-одређен

Један глас, и кад је то самогласник, не треба преносити у следећи ред:

46

J се пише: усвој, пиј, разбиј, пијмо, фијук, који, идеја, комшијски, хемијски, авијација

Ј се не пише:каиш, наиме, неимар, авион, мислио, једанаест, носио, био, добио, шио

5. SUGLASNIK „J“

Овде сам неопходан!

47

6. SKRA]ENICE

Кумбор, 17. 7. 2004. Драга мама,

Срећно смо стигли у Кумбор. Сместили смо се у камп који је удаљен 30 m од обале. Кућице су нам лепе и удобне. Одлично сам спавала. Јуче смо ишли у шетњу 2 km. Купила сам 5 ℓ воде, 1 kg воћа, 200 g чоколаде, 40 dm ластиша и 2 ком. сапуна.

Данас смо се купали. Било је одлично. Таласи су били преко 50 cm.

Уживам у игри, купању и дружењу.

Воли те твоја Ана

Погледај:

30 m m = метар 2 km km = километар 5 ℓ ℓ = литар 1 kg kg = килограм200 g g = грам 40 dm dm = дециметар 2 ком. ком. = комад

48

СКРАЋЕНИЦЕ ЗА МЕРЕ УВЕК СЕ ПИШУ БЕЗ ТАЧКЕ ЛАТИНИЦОМ:

m – метар ℓ – литар t – тона dm – дециметар dℓ – децилитар g – грам cm – центиметар km – километар kg – килограм

СКРАЋЕНИЦЕ КОЈЕ СЕ ПИШУ СА ТАЧКОМ ИЗА ПРВОГ СЛОВА:

л. – лице р. – род м. р. – мушки род ж. р. – женски род с. р. – средњи род

СКРАЋЕНИЦЕ КОЈЕ СЕ ПИШУ СА ТАЧКОМ ИЗА ДРУГОГ, ТРЕЋЕГ И ЧЕТВРТОГ СЛОВА:

бр. – број стр. – страница разр. – разред мн. – множина год. – година наст. – наставник шк. – школски итд. – и тако даље проф. – професор уч. – ученик и др. – и друго

СКРАЋЕНИЦЕ БЕЗ ТАЧКЕ:

мр – магистар ОУН – Организација уједињених нација др – доктор ЕУ – Европска унија

Речи које у писању скраћујемо на једно или на неколико слова називају се СКРАЋЕНИЦЕ. Има неколико начина за писање скраћеница.

49

KAKO SE PRAVILNO PI[EA

авијатичар, авијација, авионавио-картааероклубало и халоАнкица, Анкичинасфалт, не асвалтауто-трке

Bбаба Мара, баба-МареБабина греда (стена)Бабина Греда (село)Бабин зуб (планински врх)бабин зуб (врста траве)Бадњи данБаново брдо (део Београда)Бања Лука, а може и БањалукабеоградскиБеограђанин и Београђанка (становници)бежичанБиблијаБог, ако се односи на хришћанског бога бог (не дао бог)БогојављењеБогородицаБожић, божићниБожић-Батабомбона, не бонбонабубамара

Vваза, не вазнаВаскрс и УскрсВелика госпојина (празник)Велика Морава (река)веш-машина

видео-касетавидео-спотвисок – виши - највишиВрањанка, Врањанац (становник Врања)Врњачка Бања (насеље)

Gгаров (пас црне длаке)Гаров (посебно име пса)гладакгол-аутгол-разликаГорња Врањска (село)Господар Јованова улицагрејпфрут (воће)

Dдабогдада лидан-данасдељењедечји или дечијиДивљи западдонесенДруги српски устанакДушанов законик

|ђак, ђачеЂердапска клисураЂокица, ЂокичинЂурађ, Ђурђа, ЂурђевЂурђевдан

Eеванђеље и јеванђељееколог и екологија

@железо, железничаржири, жиријажлезда, не жљезда

Zзадатак, задациза инатзалазак, заласциза мномЗападна СрбијаЗападна Морава (река)запаљењезаувекзачасздесназејтинзелембаћ, не зеленбаћземља и Земља (планета)златножутЗмај Јова, Змај-ЈовеЗмај-Јовина улица

Iизблизаизвинити се, извинио сеизљубитииз почеткаикадинжењер и инжињеринјекција, не ињекција Иришки венац

Jјаблан (дрво), Јаблан (мушко име)јагње, јагњадЈадранско морејаркоцрвен

50

јаруга, јарузиЈАТ, ЈАТ-а јак, јачи, најјачије лиЈован Крститељјугозапад, југоистокЈугословенско драмско позориштеЈужна АмерикаЈужни полЈужни Словени

Kкаишкакао, какаоаКалемегданкасета, касетофонкино-дворанакнез Лазаркнез МихаилоКнез Михаилова улицакнегињакока-кола (пиће)Колубарска биткаКосово пољеКосово Поље (насеље)Краљевић МаркоКумова слама

Lлав, лављиЛатинска Америкален и лењлево-деснолепа ката (цвеће)Лос Анђелеслото, лота, на лоту,може и лотоа, на лотоу

QЉубица, Љубичинљуска, љусциљут, љући, најљући

Mмало-помалоМатарушка Бања (насеље)месец и Месец (небеско тело)милионерМлечни пут

Nнагласнада мномнапаметнапитак, напицинатчовекНАТО, НАТО-а, Натоне умем, не бих, нећу, нисам немојнезапосленнинџа корњачеНиш, Нишлија, НишлијкаНовобеограђанинНови завет

WЊегово величанствоЊегова светост

Oоба, обају, обомаобе, обеју, обемаобестан, најобеснијиобрстили, обршћенОгњена Марија (празник)одељењеоднекудодока (приближно)одранијеод почеткаодреда (сви одреда)одсестиодсећиодскораодувекодшетатиодштампати

окука, на окуциОлимп, Олимпија, олимпијадаоловка, оловци, оморика, оморициопруга, опрузиопштина Стари градорман и ормаросамсто, осам стотина, осамстоти, осамсто пети

PПећка патријаршијапијанинопингпонгпити, пиј, пијмо, пијтепиџама и пижамаплејбекпоболевати, не побољеватиподне, подневаПодриње, Подринацподстанарподшишатипокрити, покријпоодавнопоп певач, поп музикапо подне (у три по подне), али поподне (цело поподне, недељно поподне)попола (делити)посто (одсто, насто) постотак, постоципошиљалац, пошиљаоци, пошиљалацапотпредседник, потпуковникпотценитиПрви балкански рат

Rрадио, радија, на радију, радиомрадио-програм, радио-апаратрајсфершлусранг-листарашчерупати, рашчупати рвати се, рвач

51

SСавски венацса мномСанк ПетербургСрпска академија наука и уметности (скраћено САНУ)Света горасвети Сава, свети МаркоСвети Никола (празник)Свети Наум (манастир)Свети Стефан (место)Света тројицаСвето писмоСеверни полСједињене Америчке Државе (скраћено САД)с јесениски-лифт слевасмеса и смешаснесен, не снешенс ногуСолунски фронтспасти, спасем, спасуспасао спасенСредоземно море СредоземљеСрпска православна црквастамбени, не станбениСтари завет

Tтакси, таксија, таксијитамноплав, тамнозелентамо-амоТВ емисија, ТВ програмТексас, ТексашанинТихи океан или Пацификтло и тле„Тојота“ (фабрика), „тојота“ (аутомобил)топ-листа

Трг победеТрг републикетрипут и три путатриста и три стотинетроипособни, троипосатнитроипогодишњиТршић, тршићки

}ћевап, ћевабџија, ћевабџијскићерка и кћерка

UУб, на Убу, идем на Убу бескрајубудућеувис (скок увис)угласудаљ (скок удаљ)удесноутроје, учетвороУмка, на Умци, идем на УмкуУниверзитет у Београду

Fфиока, у фиоцифилозофијафламенко (шпанска игра)фламинго (птица)фреска, фресцифри-шопФрушка гора

HХајдук ВељкоХајдук-Вељкова улицахало и алоХерцег Новихидроцентрала, хидроелектрана, хидроавион

ХиландарХрист и Христосхтео не хтео, хтели не хтели

^чак или штавишечаршав, не чаршафЧачак, Чачанин, Чачанкачачански, чачак (коло)чест, чешћичесто, погрешно је често пута

Xџангризати, џангризалоџез музика, џез оркестарџем (пекмез) а ђем је део коњске опремеџудо, џуда, џуду, џудом, може и џудоа, џудоу, џудоом, џудиста

{шака, шацишарац (шарен коњ и врста митраљеза), Шарац (име одређеног коња)шаролик, не шареноликШар-планина, Шарпланинац (човек са Шаре) шарпланинац (пас)шеик, шеицишестсто, шест стотинашимпанзо шити, шијем, шиј, шијтешкољка, шкољцишортсшто год (било што), штогод (нешто)Штокхолм, не него Стокхолмшто лиштоштаШтрбац, Штрпца, Штрпчевшумадијскишунд литература

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37. 016 : 811. 163. 41 (075. 2)

ЖЕЖЕЉ-Ралић, Радмила О језику: српски језик за трећи разред основне школе/ Радмила Жежељ-Ралић; [илустрације Зорана Кесер-Петровић]. 4. изд. - Београд: Klett, 2008 (Београд: Цицеро). - 51 стр. : илустр. ; 26 cm

Тираж 10.000. - Како се правилно пише; стр. 49-51

ISBN 978-86-7762-032-5

COBISS.SR-ID 147330060