UgostiteljstvoPove‘anje plata od 1. jula 2005.

Poljoprivreda Unia zahteva jedan ugovor za sve

Novac ili penzijaPenzione kase i dalje u ¤i¤i interesa2 3 4

Potra¤ite nasna internetuwww.unia.ch

Pre ravno 40 godina prilikomodranjanja jednog gleœera iz-nad baraka i gradili¥ta ve-¥taœkog jezera Mattmark po-ginulo je 88 gradjvinara. Po-vodom toga je Unia izdalaknjigu sa potresnim sve-doœenjem pre¤ivelih a sa ci-ljem da ova velika nerse‘ane padne u zaborav.

30. avgusta 1965 desila se najve‘anesre‘a zabele¤ena u ¥vajcarskimalpima. Odrodjenjem gleœera, kojise nalazio iznad gradili¥ta poginuloje 88 gradjevinara, stranaca, ugla-vnom italiana. Knjiga, koja je pu-blicirana n atri nacionalna jezikapostavlja pitanja: Da li se nesre‘amogla izbe‘i? Koliku odgovornostsnosi vodjstvo gradili¥ta i kakvu suulogu odigrali sudovi. ≠ta su predu-zeli Sindikati? Kako je na ovu trage-diju reagovala ¥vajcarska javnost?Kakav je bo odjek u svetu?Ova knjiga jasno pokazuje situacijustranih radnika tada i danas. Zbogtoga je Vasco Pedrina kopredsednikSindikata Unia, na konferenciji za¥tampu insistirao na tome, da se ovatragedija ne zaboravi ve‘ da se nanjoj uœi u cilju za¥tite gradjevinskihradnika, koji sada nisu samo italia-ni, ali ih ve¤e ista sudbina: opasanrada gde na svakom koraku vrebaopasnost od nesre‘a. ≠vajcarci œestos ponosom govore o velikim gra-djevinskim objektima. Medjutim,retko ko se seti, sa koliko ¤rtava ioboljenja su generacije stranih ra-djevinskih radnika veliœanstvenostovih objekata platilo. Ovo je pose-bno va¤no povodom diskusija oslobodnoj cirkulaciji lica i naporimasindikata, da i oni dobiju ne samoiste zarade ve‘ i garancije za za¥tituod nesre‘e i za¥titu zdravlja.

Radna sigurnost i danas nedovoljnaOva knjiga je ponovo o¤ivela di-skusije o sada¥njim radnim uslovi-ma i o radnoj sigurnost na gradi-li¥tima. : Giann Da Deppo, jedan odsre‘nika koji je pre¤iveo pakao zva-ni Mattmark je izjavio: «Za sve vre-me dok smo radili, krajiœkom okasmo stalno pogledali u gleœer. Strahnam je bio u kostima». U samo dvereœenice radnike je jasno rekao, ko-liko je bilo i koliko je danas va¤napreventiva za spreœavanje nesre‘ena gradili¥tima. Ali, danas, kao ni ta-da, iskustva gradjevinara se od stra-ne odgovornih ne uzimaju dovolj-

no ozbiljno, dok se ne¥to ne desi. U40 godina se na ¥vajcarskim gradi-li¥tima mnogo toga pobolj¥alo.«Medutim, i danas se sigurnosnemere moraju neprestano kontroli-sati i intervencijama sindikata ispiovesti u delo», zakljuœila je RitaSchiavi, Unia centralni sekretar zastrance.Knjiga se bazira uglavnom na izja-vama pre¤ivelih i obiluje brojnimfotografijama, kako bi bila ¥to do-stupnija ¥irokoj œitalaœkoj publici.Ona se mo¤e naru¤iti na adresu mi-gration@unia.ch.

Mira Komaromi

Velika nesre‘a pre 40 godina

Ne zaboravimo Mattmark

Uspeo ¥trajk taksistaTaksisti na aerodromu Cirihrade i do 300 sati meseœno ana kraju ne mogu pristojnoda zarade za sebe i svoju po-rodicu.

Pod vodjstvom Unia-e ¥trajkovalose 5 dana dok sa poslodavcima ni-je dogovoreno slede‘e:Poslodavci su se obavezali da po¥tu-ju postoje‘i ORU za grad Cirih i danajesen pregovaraju sa sindikatima

za sklapanje sopstvenog ORU-a.Osim toga, sindikati i poslodavci suse obavezali da do krja godine vodepregovore za sklapanje jednog so-pstvenog ORU-a. Taksisti ¥trajkaœi su sa velikomve‘inom glasova prihvatili zakl-juœenje ¥trajka. Zahvaljuju‘i njemusu dobili 13. meseœnu platu kao i do-bro Osiguranje izgubljene plate usluœaju bolesti. Minimale plate ‘e bi-ti regulisane pregovorima za skla-

panje ORU-a ove jeseni. Zahvalju-ju‘i solidarnosti taksi ¥ofera ali za-hvaljuju‘i i podr¥ci Sindikata Uniakrenulo se korak dalje sa pobolj¥a-njima. Ali, ovo svakako nije krajborbe za pobolj¥anje polo¤aja ta-ksista. Ko zna, ako do kraja godineposlodavci ne ispune svoja obe‘a-nja, da ne dodje ponovo do obusta-ve rada. Iskustvo prvog ¥trajka samomo¤e biti od koristi.

Të dashur lexuestë Horizont-itDuke filluar nga ky numër Horizonte del shqip apo/dhenë serbokroatisht. Nëse ky numër i Horizont-it nuk ështënë gjuhën tënde amtare, atëherë të lutemi të paraqiteshsa më shpejtë në këtë numër të telefonit: 031 350 24 15apo të na konfirmosh gjuhën tënde amtare përmespostës elektronike migratio@unia.ch, duke kërkuar Hori-zont-in në gjuhën amtare. Për një paraqitje sa më të sh-pejtë të falënderojmë!

Horizonte u dva izdanjaPo¥tovani œitaoci od ovog broja «Horizonte» izlazi u dvaizdanja za œlanove sa podruœja biv¥e Jugoslavije: Jednoizdanje je na srpskohrvatskom, drugo na albanskom jezi-ku. Ukoliko dobijete izdanje koje nije pisano na va¥em ma-ternjem jeziku javite to odmah na T +41 31 350 24 15 ilina E-mail adresu migration@ unia.ch. Unapred vam sezahvaljujemo na razumevnju i saradnji.

Uprkos apelima i naporimaza motivisanje firmi za po-ve‘anje ponude radnih me-sta za ¥kolovanje uœenika uprivredi situacija je i dalje kri-tiœna. Uprkos optimistiœkihprognoza situacija se u odno-su na pro¥lu godinu pogo-r¥ala.

U naredne œetiri godine oœekuje sepove‘anje kandidata za upis u ≠ko-le uœenika u privredi. Zato su po-trebne hitne i efikasne mere kakobi se spreœila totalna rezignacija

mladih koji posle zavr¥enog os-novnog ¥kolovanja ne vide nika-kvu perspektivu. Ovo naravnoprouzrokuje psihiœke probleme kaoi brojne probleme socijalno dru-¥tvenog karaktera. A za to vremeParlament i Savezna vlada izra¤ava-ju razumevanje za ovako te¥ku si-tuaciju mladih, ali na¤alost odbi-jaju svaki zahtev za konkretne me-re u cilju pobolj¥anja œitave situa-cije. Svez sindikata ≠vajcarske (SS≠)od Saveznih vlasti oœekuje hitnootvaranje novih radnih mesta zauœenike u privredi.

≠kolovanje mladihIspod santi leda i materijala mrtve nije bilo lako ni na‘i.

Taxi ponevo voze ali sa voljom i samopouzdanjem.

Nr. 6 | September 2005 | serbo-kroatischErscheint als Beilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

Metalna i ma¥inska industriaTrebalo je 16 000 potpisa zaposle-nih pod geslom «Ne ORU sa tarifomnula», kako bi se u ovim industrijskimgranama krenulo sa mrtve taœke. 31.avgusta su poœeli pregovori izmedjupredstavnika Sindikata i Udru¤enjaposlodavaca za sklapanje novogORU-a. Sakupljanje ovih potpisa je po-kazalo, da su radici itekako spremnina akcije ukoliko pregovori ne done-su odgovaraju‘e rezultate.

Radi se pre svega o zahtevu izvesnihkrugova poslodavaca za produ¤enjeradnog vermena. Odgovor kopredse-dnika Unia-e Renza Ambrosettija jevi¥e nego jasan: «Mi se nismo dece-nijama borili za osmoœasovnu radnusedmicu, kako bismo se sada, na pri-tisak nekih krugova poslodavaca,bez pravih argumenata, iste odrekli».

Prodavaœica nije œistaœicaU tom smislu je odluœio vrhovni sud≠vajcarske u prilog jedne prodavaœi-ce, koja je dobila naredjenje od po-slodavca da œisti umesto da prodaje.Kako je ona to odbila dobila je mo-mentalni otkaz. Vrhovni sud je odluœioisplatu nadoknade od fr. 6000 i daoza pravo radnici, jer za prodavaœicu ni-je obavezno prihvatanje posla œista-œice, a jo¥ manje je bio opravdan mo-mentalni otkaz. Ova odluka je od po-sebne va¤nosti za daljnju sudskupraksu.

Nezaposlenost mladihIako se ukupan broj nezaposlenih u≠vajcarskoj posle dve ipo godine prvi put smannio na 3,5 procenata tj.Na cifru ispod 140 000, broj mladihizmedju 15 i 24 godine bez radnogmesta neprestano raste i momenta-lno iznosi 26 000. Situacija je dra-matiœna pre svega zbog toga, ¥to jesve manji broj preduze‘a koji nudemladima radno mesto za produ¤enje¥kolovanja.

Prvog jula 2005. god. stupilisu na snagu novi zakonskipropisi koji reguli¥u polo¤ajmajki i trudnica.

Sve zaposlene majke od 1. jula do-bijaju od momenta rodjenja detetanadoknadu plate od 80 procenataza 14 sedmica, bez obzira na godi-

ne radnog sta¤a u preduze‘u. Pre-duslov je, da su devet meseci pre po-rodjaja bile osigurane kod obavez-nog starosnog osiguranja AHV/AVSi da su od toga najmanje 5 meseciradile u ≠vajcarskoj ili u jednoj odzemalja EU ili EFTA. Op¥ti radniugovori (ORU-i) imaju prednost,ukoliko su bolji od zakonskih pro-pisa. Poznato je, da zakonski pro-pisi obiœno zaostaju za normamaORU-a, koje sklapaju sindikati safirmama. Ovo posebno va¤i za de-latnosti gde ve‘inu zaposlenih œine¤ene. U tom sluœaju, za zaposlenemajke i trudnice va¤e one odredbekoje su povoljnije za njih. U sluœa-jevima, da su poslodavci sa radni-cama sklopili lo¥ije dogovore od za-konskih propisa, oni ne va¤e. Kakoje medjutim poznato, da izmedjuteorije i prakse ponekad postojeogromne razlike, nije naodmetobratiti se najbli¤oj sekciji Unia-e,gde ‘ete dobiti pravi odgovor nava¥a pitanja. Svaka sekcija Unia-eraspola¤e najnovijim zakonskimpromenama u jednostavnoj i ra-zumljivoj formi.

Zahvaljuju‘i Unia-i

Horizonte u dva izdanja

Posle mnogo truda Ode-ljenja za Migraciju i inte-graciju kao i svih œlanovaredakcije, savladavanjabojnih tehniœkih problema uvezi ko je ko i œiji je koji ma-ternji jezik i na kraju zahva-ljuju‘i odobrenju najvi¥ihistanci Unia-e, konaœnosmo izborili dva izdanja no-vina, dakle duplo vi¥e pro-stora, za œlanove biv¥e Ju-goslavije.

To drugim reœima znaœi bolju info-rmisanost œlanstva i postizanje ra-vnpravnosti sa ostalim œlanovimastrancima. A sve naravno za-hvaljuju‘i Unia-i. Razlog vi¥e, zaone koji nisu œlanovi, da pristupeSindikatu koji se ne samo parola-ma ve‘ i na delu bori za ostvarenjeprava svih zaposlenih, a posebnostranih radnica i radnika.Sa 200 000 œlanova i skoro 100 se-kretarijata Unia je ubedljivo na-jve‘i Sindikat u ≠vajcarskoj. Ona

sklapa najbolje radne ugovore, za-la¤e se za socijalne zakone i pru¤asvojim œlanovima sigurnost, za¥ti-tu i mnoge paktiœne prednosti pu-tem profesionalnih usluga.Unia i njeni œlanovi se zala¤u za je-dan bolji radni svet, socijalnu si-gurnost i ravnopravnost u zaje-dniœkom ¤ivotu doma‘eg stano-vni¥tva i migranata.

■ Unia savetuje i poma¤e po pita-njima zakona za strance i socija-lnih osiguranja

■ Unia nadgleda primenu bilate-ralnih ugovora

■ Osim toga Ti od Unia-e redovnodobija¥ informacije i sindikalnenovine Horizonte na tvom ma-ternjem jeziku.

■ U sekcijama ‘e¥ sresti kvalifiko-vane sindikaliste, koji ‘e ti pomo‘iu re¥avanju Tvojih problema.

horizonte Nr. 6 | September 2005 | serbo-kroatisch 2

News

Posle mukotrpnih pregovoraizmedju poslodavaca i Sindi-kata konaœno je sklopljenZemaljski op¥ti ugovor zaugostiteljstvo, koji je stupiona snagu 1. jula 2005. god.

Na osnovu kontrola tokom po-slednjih godina je ustanovljeno, dase dve tre‘ine poslodavaca nepridr¤ava op¥teugovornih odredbi.Nov L-GAV donosi slede‘a po-bolj¥anja: ‘e¥‘e i stro¤ije kontrole uugostiteljskim objektima, pove‘a-nje kazni za kr¥enje ugovornih no-rmi, naknadno ispla‘ivanje dugo-vanja plata, ve‘i broj inspektora nalicu mesta.

Ostala pobolj¥anjaUgovor predvidja u vi¥e mogu‘no-sti pove‘anja minimalnih plata zazaposlene sa dugogodi¥njom pra-ksom, sa posebnom odgovorno¥‘uili sa vi¥im obrazovanjem do 4.500franaka. Takodje je dogovoreno, daako poslodavac poveri jednom sa-radniku kontrolu radnog vermena,to mora potpisati jednom meseœno;Poslodavac mora sa zaposlenimadogovriti promenu plana radnogvermena, osim u hitnim sluœajevi-ma. Na osnovu novih zakonskihpropisa nadoknada za majke sadaiznosi najmanje 14 sedmica u izno-su 80% procenata plate. I na kraju,zaposleni su du¤ni da u sluœaju ra-dne nesposobnosti od 4. dana pri-lo¤e lekarsko uverenje. Sklapanjenovog ugovora je od posebne va-¤nosti zbog regulisanja minimalihplata, 13. meseœne plate i 5 sedmi-ca godi¥njeg odmora kao i za¥tite odotkaza za vreme godi¥njeg odmora.

13. meseœna plataZaposleni imaju pravo na slede‘e iznose 13. meseœne plate:■ 50% meseœne bruto plate od poœe-tka sedmog meseca zaposlenja■ 75% meseœne bruto plate od poœe-

tka druge godine zaposlenja■ 100% meseœne bruto plate odpoœetka 3. godine zaposlenja.Pojedinaœni periodi rada u istom pre-duze‘u ili kod istog poslodavca se sa-biraju. 13. meseœna plata se ispla‘ujenajkasnije sa dembarskom platom.

Ostala pobolj¥anjaNov ugovor donosi i slede‘a novapobolj¥anja: Radno vreme, Plani-ranje radnog vermena dve sedmiceunapred za naredne dve sedmice;Godi¥nji odmor i pla‘eni prazniœnidani, Osiguranje nadoknade zasluœaj bolesti, Osiguranje za ne-sre‘u, Penzione kase, O sme¥taju iishrani i o radnom vremenu i ra-dnom odelu, Za sprovodjenje ovogugovora uveden je obavezni dopri-nos od fr. 45. πlanavi Unia-e imajupravo povratka ovog iznosa na kra-ju godine. U svim sekcijama Unia-ena raspolaganju Ti stoji ovaj ugovorna Tvom maternjem jeziku.

L-GAV za Ugostiteljstvo

Nov ugovor i pobolj¥anja

Garancija minimalnih plataZa zaposlene koji rade puno radno vreme od 1.7.2005 va¤e slede‘e mini-male plate:

Platna kategorija Minimale plate od 1.7.2005.

Nekvalifikovani radnici fr. 3150.–

Nekvalifikovani radici u regijama IHG1 fr. 2835.–

Kvalifikovani radnici (uraœunat servis) fr. 3150.–

Radnici sa struœnom spremom fr. 3560.–

Radici sa dugogodi¥njim radnim iskustvom

Ili sa vi¥om ¥kolskom spremom: Sa 7 godina struœnog iskustva (uraœunata ¥kola uœenika u privredi) fr. 3920.–

Sa sedam godina struœnog iskustva (uraœunata ¥kola uœenika u privredi) fr. 4280.–

Sa polo¤enim struœnim ispitom fr. 4500.–

Praktikanti2 fr. 2050.–

1Regija spada na osnovu Saveznog zakona IHG u nerazvijeno podruœje2Iskljuœivo uœenici ¥vajcarskih ugostiteljskih ¥kola.

Pobolj¥anja za majke

Uvek na nogama i sa osmehom na licu milom ili silom.

Za¥tita majki u ≠vajcarskoj skoro na poslednjem mestu u Evropi.

Uslovi rada u poljoprivredirazliœito su regulisani u za-visnosti od kantonalnih pro-pisa, a pritom su op‘enitonajgori u okviru bran¥e.Na¤alost, ekstremno dugoradno vrijeme i niske plate suprava i realna slika stva-rnosti. Kada je u pitanju visi-na zarada, ve‘ina kantonaukazuje samo na smjernice≠vajcarskog saveza seljaka,koje nemaju obavezuju‘i ka-rakter.

Ako na primjer, ≠vajcarski savez se-ljaka, kao minimalnu platu u poljo-privredi preporuœi najmanje brutoFr. 2915.–, bern¥ki seljaci su spremniza isti rad, od najmanje 55 sati ne-deljno, platiti samo Fr. 1775.– bru-to. Ako se od toga oduzmu tro¥koviza hranu i stanovanje, kao i dopri-nosi za socijalno osiguranje, zapo-slenima u bern¥koj poljoprivrediostaje manje od 500 franaka mje-seœno u platnoj kesi! To je skandal iSindikatu Unia dovoljan razlog, daprotestuju ispred sjedi¥ta LOBAG-aprotiv ovakvog organizovanog pri-

tiska na plate. Na osnovu ovakvihplatnih smjernica ne postupa seskandalozno samo sa radnicima upoljoprivredi Kantona Bern, nego sevr¥i i masivan pritisak na plate uostalim regionima ≠vajcarske.

Svaki kanton radi po svomeU ≠vajcarskoj su uslovi rada u po-ljoprivredi regulisani na nivou ka-ntona, pri œemu je nerijetko od-luœuju‘a taœka kao plata utvrdjenasamo u formi neobavezuju‘e pre-poruke. Ve‘ina kantona se pozivana prijedlog ≠vajcarskog saveza se-ljaka od Fr. 2915.– za 55 sati se-dmiœno. Samo pojedini zapadno-¥vajcarski kantoni propisuju, silomprilika, ne¥to ve‘e iznose. Jedno is-tra¤ivanje ≠vicarskog saveza seljakaod pro¥le godine je pokazalo, da seœetvrtina svih zaposlenih ve‘ nala-zi na donjoj platnoj liniji. Unia jepritom nai¥la na sluœajeve, gdje suneki radnici za manje od neto 500franaka morali raditi do 70 sati se-dmiœno. Ovakvo ne¥to u jednoj ci-vilizovanoj zemlji, u 21. stolje‘u, nebi smjelo biti mogu‘e.

Unia zahteva jedan ugovor za sveStoga Sindikat Unia zahtijeva od Sa-veza, da se obavezno napravi na-cionalni ugovor o normalnom radu,koji ‘e regulisati obaveznu visinuplata i radno vrijeme dostojno œo-vjeka. Minimalna plata treba od1.1.2006 biti utvrdjena na iznos od3000 franaka, s tim ¥to ‘e se do 2009

godine postepeno pove‘ati na Fr.3500. Unia je ve‘ izradila nacrt po-menutog ugovora u oblasti poljo-privrede i prillo¤ila ga seco-u. Pritom se polazi od toga, da ‘e bez oba-vezne regulative slobodan pristu-pom radne snage iz inostranstva na¥vajcarsko tr¤i¥te, situaciju u poljo-privredi dodatno zao¥triti.

horizonte Nr. 6 | September 2005 | serbo-kroatisch 3

Juna meseca ove godine jejedna od najveœih robnihkuœa u Cirihu bila odjednomzatvorena. Radnici su sluœa-jno pri renoviranju jednog de-la zgrade nai¥li na izolacionimaterijal sa azbestom.

Ovo uprkos tome, ¥to je œitava zgra-da devedesetih godina bila «totalno»renovirana za 15 miliona franaka. A

nadle¤na kontrolna ustanova je2001 proglasila zgradu «oslobodje-nom» od azbesta. Ovaj sluœaj jasno pokazuje, da suradnici koji obavljaju renoviranja,ru¥enje i saniranje objekata totalnoneinformisani kada je u pitanju az-bestova pra¥ina koja, ¥to je dokaza-no izaziva rak. Unia je ponovila svoj zahtev zauvodjenje niza za¥titnih mera. Od

nadle¤nih ustanova se zahteva pre-duzimanje slede‘ih hitnih mera:■ Registrovanje zgrada koje sadr¤eazbest i predstavljanje liste javnosti.■ Kod renoviranja, saniranja i ru¥e-nja objkata, gde postoji sumnja oprisutnosti azbesta, ■ Pre poœetka saniranja, renoviranjaili ru¥enja objekata, izvodjaœe rado-va mora obezbediti obavezno ¥ko-lovanje personala na temu azbest.

Unia podr¤ava Suva-u u njeniminformativnim naporima i prosle-djuje œlanovima njene bro¥ure da-tim posloprimcima.

Medjutim, osim ovih hitnih meramoraju se preduzeti koraci, koji ‘eza¥titi sve radnike koji u svojoj de-latnosti dolaze u dodir sa azbestom.

Dario Mordasini

Bez papira – Ti ima¥ prava

Novo prihvatili¥teCirih

Posle velikog odjeka koji jeimao na¥ œlanak kao i napi-si objavljeni u drugim novi-nama migracije, du¤nostnam je da jo¥ jednom publi-ciramo œlanak na ovu temu.

Mo¤da neko U ≠vajcarskoj, koji ne-ma papire za boravak i rad, prekona¥eg lista dobije nadu da ipak ni-je sve izgubljeno. Potstaknuti liœ-nim tragedijama ovih ljudi, od ko-jih su neki bili i œlanovi na¥eg si-ndikata, Unia u zajendici sa Mes-tima za prijem lica bez papira odlu-œila se na izdavanje jedne bro¥urena temu «Bez papira – Ti ima¥ pra-va».

Ni¥ta bez civile hrabrostiOna sadr¤i korisne informacije zasvakodnevni ¤ivot i informi¥e oosnovnim pravima lica bez papirau slede‘im oblastima: Legalizo-vanje boravka (dozvola za te¥kesluœajeve, sklapanje braka). Sindi-kati zajedno sa krugovima, koji go-dinama podr¤avaju lica bez papi-ra se zala¤u za kolektivna re¥enja ane za razmatranje svakog pojedi-naœnog sluœaja kao ¥to je sadasluœaj; Pravo na zdravstvenu za¥ti-tu i obaveza œuvanja tajne od stra-ne medicinskog osoblja.

Kako do‘i do plateRadni odnos i kako najbolje ostva-riti pravo na zaradjenu platu, go-di¥nji odmor itd. kao i eventualnapotrta¤ivanja na radnom sudu; So-cijalna osiguranja a posebno Sta-rosno porodiœno osiguranje AHV/IV uz korisne savete da li se odbijaod plate i da li gazda dalje prosle-djuje osiguranju; Deœji vrti‘i i ¥ko-le kao ljudsko pravo svakog na¥kolovanje; Kursevi nemaœkog je-zika i kako odabrati odgovaraju‘i,Najbolji naœin za nala¤enje pri-stojnog stana sa posebnim osvrtomna te¤ak polo¤aj ku‘nih name¥te-nika; Policija za strance sa pose-bnim obave¥tenjima o policijskimkontrolama i Tvojim pravima (odliœnog pretresa do pretresa stana).

Na kraju bro¥ure nalaze se korisneadrese koje mogu pomo‘i ovim li-cima bez papira, bez straha da ‘ebiti prijavljene vlastima.

Dijagnoza konjunkture ¥va-jcarske privrede i ekono-msko-politiœke preporukeprivrednih udru¤enja i Sa-veza ve‘ du¤e vrijeme oda-ju sliku bespomo‘nosti.

Poredjenje ekonomski i politiœkiuspje¥nih zemalja u i izvan Evropesa stagnacijom u eurozoni, pokazu-je da je za privredni rast odluœuju‘irazvoj potra¤nje u zemlji. Da bi seto ostvarilo potrebno je voditi poli-tiku niskih kamata i porasta doho-tka ve‘ine stanovni¥tva. Niske ka-matne stope su ipak najva¤niji fa-ktor. Razvoj dohotka naprotiv zavi-si u prvoj liniji od dogovorenih pla-ta za narednu godinu. Pregovori oplatama 2005 imaju veoma va¤anprivredno-politiœki znaœaj, jer obe-zbjedjuje kupovnu mo‘ i pove‘anjeproduktivnosti rada. Oni su osnovaza trajni pozitivni razvoj potra¤nje,ekonomski napredak i spreœavanje

nezaposlenosti. Vodeœa udru¤enja ubran¥i, koja su organizovana u ≠va-jcarski savez sindikata (SS≠), zahtije-vaju, ve‘ prema privrednom razvo-ju, pove‘anje plata izmedju 1,5% do3%. Gradjevinarstvo je za ovu godi-nu, zbog ranijeg okonœanja prego-vora, odredilo takt u visini od 2%. U bran¥ama sa najve‘im prihodimakao ¥to je hemijska industrija pozi-tivan razvoj mora do‘i do izra¤aja iu odgovaraju‘im pove‘anjima pla-ta. Od znaœaja je, takodje i pove‘an-ju suvi¥e malih plata. Plate koje neosiguravaju egzistenciju nisu nera-zumne i nepravedne samo za one zakoji su ih zaradili. One su suodgo-vorne i za platni pritisak u odgova-raju‘im bran¥ama. Zato generalnapove‘anja plata u fiksnim iznosimaznaœe korak naprijed ka pove‘anjunajni¤ih zarada. Tako su plate ugradjevinarstvu pove‘ane za najma-nje 106 franaka. Poseban znaœajimaju predstoje‘i pregovori o pla-

tama i to ne samo zato ¥to visina za-rada direktno utiœe na razvoj pri-vrede. Oko pro¥irenja bilateralnihugovora sa Evropom predstoji namve‘ krajem septembra najznaœajni-ja ekonomsko-politiœka odluka po-sljednjih godina. ≠vicarska privreda,koja je vitalno zainteresovana zaove ugovore, mora pri tom obezbi-jediti, da radnici sa skromnim i sre-dnjim primanjima mogu raœunati,da ‘e ubudu‘e fer sudjelovati u pri-vrednim rezultatima i razvoju pro-duktibnosti rada. Zato pregovori oplatama predstavljaju test vjero-dostojnosti. U fazi ekonomsko-po-litiœke nesigurnosti, pove‘anje pla-ta za veliku ve‘inu zaposlenih saniskim i srednjim primanjima, odposebnog je znaœaja. Oni koji sma-njuju plate i vr¥e na njih pritisakmoraju se eliminisati. Takodje je ne-ophodno zaustaviti trend pogor¥a-nja postoje‘ih uslova rada, koje jeu mnogim preduze‘ima evidentno.

Dogradnja op¥tih radnih ugovora igeneralna pove‘anja plata za niskai srednja primanja, predstavljajuupravo prikladno sredstvo.

SS≠ se bori za one sa najmanjim primanjima≠vajcarska privreda nalazi se tre-nutno znaœajnoj prelomnoj fazi. Ili‘e dopustiti da stvari idu svojim to-kom i time se mentalno i realno ori-jentisati na pogre¥an razvoj kao Nje-maœkoj i Francuskoj ili ‘e u koristpove‘anja zaposlenosti jaœati po-tra¤nju u zemlji. I tu je faktor rea-lnog pove‘anja plata za skromna isrednja primanja od velikog znaœa-ja. Dr¤ava se sa svoje strane morapobrinuti, da se odr¤i postoje‘i¤ivotni standard. Isto tako trebaodustati od poreskih poklona u ko-rist preduze‘a i visokih dohodaka teod daljih programa ¥tednje koji po-tiskuju zapo¥ljavanje.

Paul Rechsteiner, Predsjednik SS≠

Stop «platama za pre¤ivljavanje» u poljoprivredi

Pristojni uslovi rada za sve!

Azbest i dalje bomba pred eksplozijom

Napori Unia-e za sigurno saniranje

Bez papira – Ti ima¥ prava!

Plate za 2006

Generalno pove‘anje plata kod niskih i srednjih primanja

Poljoprivreda je postala prinudna delatnost za one koji ne nadju ni¥ta bolje.

Profesionalno osiguranje (2. stub)ima pored Starosnog Porodiœnog i In-validskog osiguranja AHV/IV/EL (1.Stub) za cilj, omogu‘avanje osigura-niku nastavljanje dosada¥njeg stila¤ivota. Ono u ≠vajcarskoj ima zada-tak, da zajedno sa 1. stubom omo-gu‘i penziju u iznosu od 60% posle-dnje plate.

U principu je novac Penzionog osiguranja deoTvoje starosne penzije, koja treba da Ti garan-tuje sigurniju egzistenciju u starosti. Osim to-ga Ti ima¥ mogu‘nost, da ovaj novac ne koris-ti¥ kao penziju, ve‘ da ga delom ili œitav iznospodigne¥ odjednom u gotovu. Od stupanja na snagu Bilateralnih ugovora saEU 2002 god. mnogi koji ¤ive u ≠vajcarskoj aposebno koleginice i kolege stranci se pitaju,¥ta ‘e se desiti sa kapitalom Penzionih kasa?Da li i dalje mogu podi‘i kapital u gotovu,ukoliko definitivno napu¥taju ≠vajcarsku? Ili,¥ta se de¥ava ako otvorim privatnu radnju?Sindikat su izborili prelazni rok od 5 godina.Na osnovu toga, do maja 2007. god. po ovompitanju nema nikakvih promena. I posle ovog roka œe podizanje novca u goto-vu za gradjane zemalja neœlanica EU biti mo-gu‘e kao i dosada. Promena ima samo zadr¤avljane œlanica EU, Norve¥ke, Islanda iLichtensteina. Medjutim, predstavnici vlasti≠vajcarske, Portugala i ≠panije su izjavili, daje podzanje kapitala u gotovu u svakom sluœa-ju i dalje mogu‘e bez ve‘ih komplikacija. Uniaula¤e sve snage za postizanje sliœnog dogovo-ra i sa Italijom.

Revizija Profesionalnog osiguranja (BVG) 2005Revizija Saveznog zakona za profesionalnoosiguranje (BVG) konkretno donosi slede‘e

promene za sve zaposle-ne u ≠vajcarskoj:■ Nova visina doprinosaobaveznog Profesiona-lnog osiguranja: Go-di¥nje zarade od 19.350franaka pa navi¥e se mo-raju osigurati (za ni¤ezarade se ne morajuupla‘ivati doprinosiPenzione kase)■ Manji tzv. Koordina-cioni odbitak koji u mo-mentu iznosi 22.575 franaka. ■ Plafoniranje osiguranih plata na 77.400 fra-naka (sve iznad ove sume se ne mora osigu-rati)■ Penziona granica: mu¥karci 65 godina; ¤ene64 godina (¤ene godi¥ta 1942 i 1943 imajupravo na starosnu penziju sa 62 godine sta-rosti, ukoliko vi¥e nisu u radnom odnosu ilinisu prijavljene kao nezaposlene)■ Nova klasifikacija Invalidskih penzija sra-zmerno stepenu invalidnosti Invalidskog osi-guranja IV (invalidnost od 40%: œetvrtina re-nte; invalidnost od 50%: polovina rente;invalidnost od 60%: 3/4 rente; invalidnost od70%: œitava renta)■ Uvodjenje rente za udovce■ Novo je, da svi osiguranici kod penzioni-sanja mogu zahtevati najmanje 25% kapitalaPenzione kase iako to njenim Pravilnikom do-sada nije bilo predvidjeno, I dalje se kod pe-nzionisanja mo¤e podi‘i œitav starosni kapi-tal u gotovu, ukoliko to predvidja PravilnikPenzione kase. ■ Smanjnje kamata za obvezni deo: Najmanjakamata je u momentu 2,5% (dosada¥nja od1.1.85 do 31.12.2002 4%, od 1.1.03 do31.12.03 3,25; od 1.1.04 do 31.12.04 2,25%).

horizonte Nr. 6 | September 2005 | serbo-kroatisch 4

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | Heraus-geber Verlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événementsyndical SA, Lausanne, Chefredaktion: Serge Baehler; Edizioni Sociali SA, Lugano,Chefredaktion: Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Beja,S. Di Concilio, H. Gashi, R. Ibrahimi, M. Komaromi, Montaña Martín | Sprachverantwor-tlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi | Layout Simone Rolli, Unia | DruckSolprint, Solothurn | Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich,redaktion@unia.ch

www.unia.ch

Povodom poœetka jesenje parlamentarne debate o reviziji (pogor¥anji-ma) Zakona za strance odr¤a‘e se u subotu, 17. septembra 2005. god. u14.30 œasova na samom Trgu Konfederacije u Bernu turnir u malom fu-dbalu pod parolom «Bez nas se ne mo¤e». Svi zainteresovani, bez obzirana boju paso¥a, su unapred dobrodo¥li kao igraœi ili kao publika.

Fudbalski turnier Autopremije za strance:

Neverovatno! Nemogu‘e! Diskriminiraju‘e!

≠vajcarski osiguravaju‘i zavodi za aute œesto diskrimini¥u vozaœe auta bez¥vajcarskog paso¥a. Uporedjenje premija donosi na svetlo dana neverova-tne razlike: Vozaœi iz biv¥e Jugoslavije i iz Turske pla‘aju 44% ve‘e premijeod proseœnog ≠vajcarca! Ali, i grajdani EU-e su pogodjeni: Francuzi pla‘aju6% ve‘e premije, Portugalci, ≠panci ili Italijani 18% vi¥e u poredjenju sa≠vajcarcima!*

Ovo je apsurdno, jer je jasno, da vo¤nja ne zavisi od paso¥a, ve‘ od liœnih i dru¥tvenih okolnosti. Ovo je diskriminacija jedne œitave grupe naroda, kojase na ovaj naœin kleveta i unapred osudjuje! Ovo nije fer prema desetini hiljada korektnih vozaœa bez ¥vajcarskog paso¥a. Ovakva praksa osigura-nja potpiruje mr¤nju prema strancima.

Dole potpisani zahtevaju pravedne i objektivne kriterijume kod odredjivanjavisine premija. Mi podr¤avamo sistem, tj. faktore kao ¥to su snaga auta iliindividualna i stalna procena prekr¥aja vozaœa. Svim osiguranjima bi treba-lo zabraniti da koriste paso¥ tj. poreklo vozaœa auta kod odredjivanja visinepremije.

*Izvor: Sonntagszeitung 19.12.2004

Prezime/Ime Adresa Potpis

Ovu peticiju je lansirala Unia. Slati najkasnije do 30. septembra 2005 nazad: Unia Migration, Weltpoststrasse 20, CH-3000 Bern 15

Novac Penzione kase

Penzija ili podizanje kapitala?

Novac Penzione kase: Starosna penzija ili podizanjekapitala?

Promene u vezi Bilateralnihugovora i revizije Saveznogzakona BVG

Biti aktivan u Sindikatu Unia

Teme seminara su:■ Interprofesionalni Sindikat Unia: Istorijat i ciljevi■ ≠ta ¤eli Unia: 33 dobra razloga za formiranje jednog jedinstvenog

Sindikata■ ≠ta radi Unia: Op¥teugovorna politika (ORU)■ Kako funkcioni¥e Unia: Uloga i funkcija aktivnih œlanova

(poverenika)■ Migraciona politica Unia-e: Teme i kampanje

17./18.09.2005, Hotel Rotschuo, Gersau