БиблиотекаПРВИ ПРЕВОД

Књига 3

Наслов оригинала1

Roland G. KentOld Persian texts, New Heaven, 1953.

Joseph H. PetersonOld Persian texts, Herndon, 2006.

За издавачаВесна Пешић

УредникНебојша Озимић

Превод са енглескогНебојша Озимић

ЛектураПешић и синови

Техничка подршкаДушан Драшковић

Штампа у тиражу 500Атеље Сава, Београд

Продаја064/222-3716; 062/1264-824

© ИздавачПешић и синови

11000 Београд, Топличин венац 17тел/факс:+381/11/2183-740

www.pesicisinovi.co.yue.mail: dimitri1@yubc.netISBN: 978-86-7540-088-2

2

ТЕКСТОВИ ПЕРСИЈСКИХ ВЛАДАРА

Превео, предговор и коментаре написао Небојша Озимић

ПЕШИЋ И СИНОВИБеоград, 2008.

3

4

ВЛАДАРИ АХЕМЕНИДСКЕ ДИНАСТИЈЕ

Ахемениди су били једна од династија старог Пер-сијског царства које је на врхунцу њихове моћи, око 500. год. пре н.е., обухватало територије који се данас налазе под Ираном, Ираком, Јерменијом, Авганистаном, Турском, Бугарском, Грчком, Египтом, Сиријом, Индијом/Пакистаном, Јорданом, Израелом/Палестином, Либаном, Арабијом и Либијом.

Прво нама познато помињање Ахемена, првог у низу Ахеменида по коме је династија и добила име, јавља се у једном натпису Дарија Великог који Ахемена помиње као претка Кира Великог и зачетника целе династије. Иако дру-гих података о самом Ахемену нема, на основу хронолошке реконструкције претпоставља се да је дошао на власт око 648. год. пре н.е. Ахемениди су у два наврата владали и Египтом где се помињу као двадесет седма и тридесет прва династија. Последњи Ахеменидски краљ је био Дарије III кога је коначно победио Александар Македонски 330. пре н.е.

5

Следи списак владара Ахеменидске династије од Кира Великог до Дарија III с обзиром да немамо податке о Ахемену и Тиспу:

Кир Велики („Сунцу сличан“) је син персијског краља Камбиза I, владара Ахеменидске династије1 и међан-ске принцезе Мандан из Медије, ћерке Астијага, краља Медије. У овом браку Кир је добио два сина − Камбиза II и Смердиса, и неколико ћерки од којих је свакако најпозна-тија Атоса која се удала за Дарија Великог и са њим родила Ксеркса I.

Кир Велики је 559. пре н.е. наследио Камбиза I, по-ставши краљ Аншана а недуго потом је наследио од стрица Арзама трон Персије. Па ипак, и поред оваквог расплета до-гађаја, Кир још увек није био независан владар тако да је морао да буде у вазалном односу према Међанима. Само за-узеће Медије од стране Кира опширно је описао Херодот у својој „Историји“.2 Према Хердоту, Киров деда по мајци Астијаг заузео је сва асирска краљевства, осим вавилонског у време рођења Кира Великог. Астијагу су свештеници про-тумачили један сан, непосредно након Кировог рођења, као знак да ће га унук збацити с власти због чега је Астијаг на-редио свом генералу Харпагу да убије малог Кира. Како Харпаг то није могао лично да учини, замолио је Митрида-та3 да се реше детета; на руку им је 1 За оснивача Ахеменидске династије, која је владала Аншаном, односно данашњим југозападним Ираном, узима се Ахемен који је владао око 700. пре н.е. Наследио га је Теиспес од Аншана а на-кон његове смрти два сина-наследника су делила престо: Кир I и Аријарамнес. Наследили су их Камбиз I и Арзам. Од Кира Великог па надаље сви владари Персијског царства.2 Херодот, Историја, I , 107-117.3 Овај мит има и свој верски мотив: име говедара Митридата зна-чи Митрин дар и овај мит има за циљ

6

ишло и то што је упра-во тих дана Митридатова жена донела на свет мртвороро-ђенче које су однели Астијагу као доказ да су стварно уби-ли Кира. Много година касније, откривши да је Кир жив и да га је његов генерал Харпаг преварио, Астијаг је наредио да се одруби глава Харпаговом сину а да се глава сервира оцу на послужавнику. Након овог догађаја, Харпаг одлази код Кира 554-553. да би окупио Персијанце на устанак про-тив Међана, који су их држали у вазалству и већ 549. Кир Велики уз помоћ Харпага предводи Персијску армију у по-ходу на Медију. Како је Астијаг био у савезу са лидијским краљем Крезом, Набонидом, краљем Вавилона и са египат-ским краљем Амазисом чинећи антиперсијску коалицију, то је Кир Велики најпре победио Креза у Птериуму, заробио га и уништио Лидију 546. пре н.е., након чега освајају главни град, а тиме и Медију чиме је Кир постао краљ целог Иран-ског платоа, простора који ће се у наредном периоду нази-вати Персијом. За Кира Великог је познато да се од 546. год. назива краљем Персије.4

Покоровши Медију и Лидију, Кир Велики је кренуо у даље битке са остацима антиперсијске коалиције. Већ окто-бра 539. победио је Набонида код Описа и освојио Вавилон, узевши назив '“краљ Вавилона, Сумера, Акада, краљ четири стране света“.

Кирова власт са вазалним државама представљала је до тада највеће краљевство на свету, протежући се од Мале Азије и Јудеје на западу, до долине Инда на истоку. Ради лакшег управљања царством, Кир Велики је организовао

оснивање и учвршћивање новог царства и нове династије. Опширније о овоме видети: Elijade, 270-271.4 Zamarovski, 247.

7

поделу царства на административне јединице назване сат-рапије. Намесници сатрапија звали су се сатрапи и имали су велику независност у односу на цара, који је од њих захте-вао мир у сатрапијама, порезе и регруте. Овај систем су на-рочито користили Дарије и Ксеркс5 и развили га.

Након заузимања Вавилона, Кир је објавио деклара-цију, написану на бачви од глине, познатој под називом Киров цилиндар.6 У овом спису изнете су све победе Кира Великог, његова милосрдна дела као и родослов његове краљевске линије. Овај законски акт прописује нормалне елементе Персијске власти: верску толеранцију, укидање ропства, слободу избора и професије.

5 Zamarovski, 248.6 Киров цилиндар је откривен 1979. у Вавилону, а данас се чува у Британском Музеју. На цилиндру се налази дуга линија краљева, све до III миленијума пре н.е. Цилиндар се сматра првом пове-љом о људским правима a почиње формулацијом „Забринух се вр-ло за унутрашње ствари Вавилона и његове светиње. Народ Вави-лона дочекао је испуњење своје давне тежње, и срамни им је ја-рам коначно скинут...“ Замаровски неосновано овај стил грубо на-зива „гебелсовским“ (Zamarovski, 248). Због његове важности УН су превеле 1971. године цилиндар на све светске језике.

8

Киров цилиндар

Кир је умро у бици против племена Масагета 529. али Ахеменидска династија ће и даље ширити царство и на-кон његове смрти.

Свакако треба нагласити да Кир Велики није био ни-шта мањи државник, него што је био војник. Може се рећи да је он представљао образац мудрог владара који се према становништву са новоосвојених територија односио са пуно толеранције и дарежљивости, подржавајући поштовање свих култова у свом царству, на тај начин придобијајући своје нове поданике и одану восјку. Тако је Кир Велики из-дао указ да се поново изгради храм у Јерусалиму, па су се остаци Јеврејског становништва вратили у Јудеју из Вавило-на, због чега га Јевреји и данас славе као правичног краља.7

7 Видети у Старом Завету следеће цитате: Исаија 44, 28; 45, 1; 2. Летописа, 36, 22-23; Данијел, 1, 21; 10, 1.

9

Кир Велики

10

Кирова освајања

Камбиз II, син Кира Великог, био је краљ Персије од 529-521. Према Кировом цилиндру из 539. Камбизово име је придружено Кировом имену, али је он постао краљ тек смрћу Кира Великог. Једини простор ка коме се Персија није ширила у већој мери био је Египат и Камбиз је наме-равао да освоји ову једину преосталу независну државу Истока. Проблем који се наметнуо Камбизу представљао је његов брат Барди (Смердис), кога је Кир поставио да буде управник источних провинција. Камбиз је убио брата, ушао са Арапима у савез и кренуо у освајање Египта 525. у тре-нутку када је краља Амазиса II наследио Псаметикус II.

Као што је Камбиз ушао у савез са Арапима, тако се и Египат ослонио на помоћ Грка. Међутим, за разлику од Арапа, Грци су се показали као изванредно непоуздан саве-зник. Најпре су одустали од сваке помоћи Египту градови са Кипра, изостала је помоћ Поликрата са Самоса који почиње

11

да се приближава Персијанцима којима прилази и комадант грчких трупа. У одлучној бици код Пелузије Камбиз II побе-ђује Египћане и убрзо заузима Мемфис, а заробљеног кра-ља Псаметикуса II убија. У колони египатских заробљеника који ће бити спроведени у Вавилон нашао се познати фило-соф Питагора, који је са Самоса дошао у Египат и ту био инициран у Изидине мистерије. Он се у Вавилону срео са учењем о метемпсихози (сељењу душе), сазнањима из ма-тематике, астрономије и осталих наука, које ће касније ук-ључити у свој философски систем.8

Камбиз је простор Египта покушао да искористи као полигон за даља освајања која су била усмерена ка тзв. Кушу, краљевствима која су се налазила на простору дана-шњег Судана. Услед непредвиђених временских непогода, Камбизова армија није успела да пређе пустињу и после те-шких губитака вратила се преполовљена у Египат, док је нубијски краљ заробио готово све бродове. Такође, покушај да освоји оазу Сива9 је пропао док су Феничани одбијали да помогну Персијанцима са својим бродовљем у нападу на Картагину.

Користећи се очигледним метежом у земљи, у Пер-сији се појавио узурпатор Гаумата који се у 8 Више о овоме Diog. Laert., 8, 1, 3; Plut., Moralia, 354e-f, Iamb., Vita Pyth. 4, 19; Clem. Alex., Strom., 1, 69, 6, као и J. Burkhart, Po-vest grčke kulture, III, S. Karlovci-N. Sad, 1992, N. Ozimić, Pitagora i njegovo bratstvo, Niš, 2006., Б. Павловић, Пресократска мисао, Плато, 1992.9 Херодот наводи да је Камбиз послао велику армију од 50.000 војника да освоје стратешки важну оазу Сива. На пола пута вели-ка пешчана олуја је покопала целу армију. Ова прича највероват-није припада још једној Херодотовој причи о Камбизу која се може сместити у мит, јер до данас није пронађен ниједан арте-факт који би указивао да се описани догађај заиста догодио.

12

пролеће 522. појавио са причом да је он убијени Бардија (Смердис) и у Азији су га признали као таквог. Камбиз је кренуо да се су-коби са њим, али је током похода је умро.10

10 На основу сачуваних предања, очигледно је да Камбиз није био нимало популаран у народу. Према једној причи, Камбиз је хтео да се ожени ћерком Амазиса који уместо своје ћерке шаље кћер Априеса звану Нитетис, која га је навела да започне рат. Према другој причи, Камбиз је починио до тада невиђени злочин убија-јући Аписовог бика, свету животињу, због чега је кажњен губит-ком разума. Тако луд он је, наводно, починио многе злочине – убио је свога брата и сестру и на крају изгубио царство и умире од ране на куку, наводно на истом месту где је убио свету живо-тињу.

13

Камбиз IIКамбиза II наследио је Дарије I (Први)

Велики, (549-485.), персијски цар од 521. године и један од највећих владара старог истока. Дарије I је припадао племићкој породици унутар Персијског царства као врло блиски рођак Камбиза II. Након смрти Камбиза II 522. годи-не, узурпатор престола Гаумата је несметано владао као то-божњи Смердис, убијени син Кира Великог и брат Камбиза II и једино је Дарије I смео да устане против лажног краља. Он је уз помоћ шест племића изненадио и убио Гаумату ок-тобра 521. године, у Међанској тврђави. Тако је Дарије Ве-лики постао краљ, оженивши се са Атосом, женом лажног краља и кћерком Кира Великог. Имали су дете Ксеркса I, који ће наследити оца.

Владари источних провинција су у изненадној про-мени власти видели добру прилику да добију независност и постану владари мањих области тако да, поред Медије, у Сузи, Вавилону и Сагарти узурпатори скупљају армије иза себе док се лажни краљеви појављују на све стране. Енер-гичном акцијом, Дарије до 519. године смирује ове побуне и чврсто стаје на чело Персије.

Након што је угушио бројне побуне у источним про-винцијама, Дарије Велики је спровео реорганизацију држа-вне управе, битно унапредивши Киров систем сатрапија. Царство је поделио на 20 великих области (сатрапија), ко-јима је задржао пређашњу аутономију, али да би их спре-чио да се одвоје поделио је цивилну и војну власт у њима.11 Са друге стране, централну власт је појачао пореским сис-темом који је омогућавао да се огромне суме новца сливају у његову касу. За развијање јединства царства служила је и путна 11 Zamarovski, 248.

14

мрежа: направио је бројне путеве, док су најпоз-натији и најважнији били од Сузе до Персеполиса и од Сар-да до Сузе. Касније је ископао канал од Нила до Суеца, тако да су бродови могли да дођу из Нила, кроз канал, до Црве-ног мора, до Персије чиме је битно унапређена трговина.

15

Дарије Велики

Пошто је средио стање у војсци и држави, кренуо је у освајачке ратове. Година 513. представљала је прекрет-ницу у његовој освајачкој

16

политици − након безуспешног похода на Ските,12

окренуо се покоравању малоазијских Грка и угушио Јонски устанак (499-494.), што је резулти-рало Грчко-персијским ратовима,13 који су завршени тек 449. године. Персија у овом периоду постаје највећа држа-ва старог века, све до појаве Александра.

Изговарајући се да жели да казни Атињане јер су пружили помоћ побуњеницима, Дарије је преузео велики поход на Хеладу, неколико година после слома Јонског ус-танка. Испоставило се да је Дарије потценио противника, а и да су силе природе биле на страни Атињана, тако да је прва персијска експедиција доживела пораз 492. године. Грчка војска под вођством атинског војсковође Милтијада поразила их је у Маратонској бици.

12 Велика персијска армија на челу са Даријем прешла је Босфор, заузела источну Тракију и прешла Дунав. Овом приликом Скити су прибегли необичном лукавству, непрестано се повлачећи у шу-ме и брда без борбе, тако да је постојала могућност да персијска војска, развучена, без коморе, у просторима који јој нису били познати, лако западне у заседу из које се не би успела да извуче без великих губитака. Проценивши да је ситуација крајње непо-вољна по његову војску и да је отишао предалеко у степе, Дарије је издао наредбу за повлачење.13 Грчко-персијске ратове су започели сами Грци. У Јонији грчки градови, који су укључивали велика средишта попут Милета и Ха-ликарнаса, нису могли да одржавају своју независност и дошли су под власт Персијског царства средином VI столећа. Грци су 499. год. пре н.е. подигли Јонски устанак, па су им Атина и неке Грчке области пристигле у помоћ. Одлучујућа битка одиграла се 494. г. код острва Лиде на улазу у милетску луку. Персијска флота, са-стављена од египатских и феничанских бродова, разбила је хе-ленске снаге. Милет је освојен и спаљен. Ови догађаји означили су слом Јонског устанка.

17

Овај пораз је натерао Дарија да се више сконцен-трише на стање у огромном Царству, тако да су се у наред-ном периоду ратови које је предузимао сводили углавном на очување природних граница царства као и држање но-мадских ратничких племена што даље од граница. Стога је он потчинио племена понтских и јерменских планина, и проширио персијску доминацију на Кавказ. Из истих разлога бори се и против иранских, степских народа спроводећи војне реформе као што су увођење регрутовања, плата за војнике и тренинг војника.14

Одмах по доласку на власт Дарије Велики почиње да гради Персеполис (староперсијски: „Pars“, новоперсијски: جمشید تخت , „Takht-e Jamshid“), церемонијални главни град друге Иранске династије, Ахеменидског царства, смештен око 70 km северозападно од данашњег Шираза, недалеко од места где речица Пулвар утиче у Кур. Старим Персијан-цима град је био познат под именом Парса (“град Персија-наца“), тако да је Персеполис грчка интерпретација имена града (Περσες („Персијски“)+ πόλις („град“). У савременом Ирану ово седиште је познато као Takht-e Jamshid (“Јамши-дов трон“).

Највећа и најкомплекснија грађевина у Персеполису био је пријемни хол или Ападана са 36 стубова. Археолошки налази најраније датују Персеполис у период око 518 пре н.е. Зидине Персеполиса биле су 20 метара високе, а 10 ме-тара дебеле што довољно говори о значају који је Дарије придавао новосаграђеној престоници.

Поред тога што је увео фиксни новац, Дарије Велики је развијао трговину унутар царства, а слао је експедиције до Кабула и Инда. У верској политици следио је пример Кира Великог што је и 14 Zamarovski, 248.

18

њега учинило великим у очима ино-верних поданика с обзиром да је дозвољавао је велику сло-боду вероисповести. Дозволио је Јеврејима да граде Јеруса-лимски храм,15 помагао градњу храмова свих вера што је до те мере било добро прихваћено код његових поданика да су сва грчка пророчишта у Азији била на страни Персије у рату са Грцима.

Слободно се сме рећи да смрћу Дарија Великог не-стају велики персијски владари са историјске сцене. Најве-ћа Даријева грешка – рат са Грчком и непрестани губици у овим сукобима − битно су ослабили још увек јако Персијско царство које је, ипак, почело да губи свој примат у антич-ком свету Медитерана.

Ксеркс I је био персијски цар и владар Египта од 485. до 465. године, са битно другачијом политиком од сво-јих славних претходника Кира Великог и Дарија Великог. Ксеркс не само да није имао ни трунке толеранције према припадницима других култура и религија, већ су му се они први нашли на удару чиме је свакако ослабио царство. По-сле сукоба са Грцима долази ново раздобље када доминан-тна светска сила престаје бити једна азијска држава. Син Дарија Великог и Атосе, ћерке Кира Великог, постао је краљ октобра 485. пошто је најпре угушио побуну у Египту 486. и поставио свог брата Ахамена као сатрапа Египта, чиме је завео изузетно строгу владавину у Египту.

Ксерксова тврда и непоспустљива политика према поданицима друге вере већ на почетку његове владавине довела је до немира у Царству. Када је из Вавилона однео обредни златни кип Мардука који је дао да се претопи, а свештеника који га је чувао убио, испровоцирао је побуну у 15 Езра 6, 1, 12-15; Хагај 1, 1, 15; Захарија 1, 1, 7; 7, 1.

19

Вавилону. Наиме, по обреду, руке тог кипа законити краљ Вавилона је додиривао сваке Нове године; од трена одно-шења Мардуковог кипа Ксеркс више није носио титулу кра-ља Вавилона, већ краља Персије, Медије и једноставно кра-ља земаља.

Овакав Ксерксов поступак је изазвао две побуне од 484. до 479., а сам Ксеркс је био немилосрдан према Вави-лону кога је укључио у Асирску сатрапију, са обавезом да даје 1000 талената сребра и 500 дечака за евнухе. Накнад-но је забранио да се користи име Вавилон.

Иако се тензија у Вавилону није смањивала, Ксеркс се усредсредио на кажњавање Атињана због њиховог учеш-ћа у Јонском устанку. Већ од 483. године, Ксеркс се скон-центрисано припремао за експедицију правећи залихе хра-не у Тракији и направивши споразум са Картагином. Зада-так овог споразума био је да спречи сваку помоћ Атињани-ма са Сиракузе и Агригента. Условљене снагом Персије, ве-лики број грчких државица је прешао на страну Персијана-ца, а од нарочитог значаја је био прелазак Тесалије, Тебе и Аргоса на страну Персије. Сада је велика војна сила, коп-нена и поморска, била спремна за поход.

Поход Персијске војске успорио је прелазак мора код Хелеспонта (данас Дарданеле), Ксеркс је прикупио велики број градитеља мостова из царства да премосте Хелеспонт и таман када је посао био свршен, велика олуја је срушила те мостове. Овај догађај је можда најбоље осликао Ксер-ксов карактер: у свој својој љутини, наредио је бичевање мора са 300 удараца бичем. Очигледно га осећај свемоћи није напустио ни у овако критичном тренутку. Уместо пра-вих мостова, поређао је бродове и од њих направио мост преко Хелеспонта.

Ксеркс је кренуо у пролеће 480. године из Сарда и у почетку га прати ратна срећа − грчка

20

флота је потучена у Артемизију, Термопили су пали, Атина освојена а Спарта сведена на задњу линију обране. Пошто је заузео Атину и казнио одговорне за Јонски устанак повукао се из града да би у морској бици кад Саламине 28. септембра 480. пре-трпео пораз од Грка, због чега је приморан на повлачење. Команду над Персијском армијом у Грчкој преузима Мардо-није који је поражен на Платеји, што је имало за последицу буђење мањих грчких градова Азије што је коначно резул-товало коначном победом Грка. Од овог пораза Персија се никада није опоравила, а царство је дошло у стање споре апатије.

Ксеркс је убијен у дворској интриги 465. године, на-кон дворских интрига вођених од стране завереника Арта-бана, Мегабиза и капетана евнуха Аспамитре, чији је основ-ни задатак био да након убиства Ксеркса елиминишу Арта-ксеркса и његовог брата Дарија.

Артаксеркс I је био персијски цар од 465. до 424. године, а на трон је дошао као наследник цара Ксеркса I. Артаксеркс је најпре убио брата Дарија поверовавши да је он убио оца Ксеркса I, што није одговарало истини. Један од носилаца завере, Артабан, је покушао да се већ на сле-дећем кораку реши Артаксеркса али га Мегабиз издаје и убија. Капетана евнуха Аспамитру муче до смрти, док је Хи-стасп, још један од Артаксерксове браће, подигао буну у Бактрији против Артаксеркса − буна није дуго трајала, а сам Хистасп је изгубио живот. На тај начин се Артаксеркс у кра-тком временском интервалу решио два своја брата и владао Персијом наредних 40 година.

Артаксеркс је наметнуо високе порезе, тако да је го-дишње узимао 40.000 талената пореза, од чега је било пола из Индије. Порези су били до те

21

мере високи да су многи падали у дужничко ропство. Оваква финансијска политика изазвала је много побуна и немира у Персији, трајно деста-билизујући царство. Тако је незадовољни народ у Египту 460. године дигао буну због пореза, сатрап је убијен а Мемфис заузет. Побуњеници су тражили помоћ од Атине која је, с друге стране, ратовала са Спартом, финансијски помогнутом од Персије. С једне стране покушавајући да не-утралише помоћ Атине побуњеницима помажући Спарту, Персија је, са друге стране, помогла Јевреје, који су омогу-ћили Персијској армији под вођством сиријског сатрапа Ме-габиза миран пролаз кроз Јудеју и удар на побуњенике. Персијска војска је успела да ухвати побуњенике након чега је уследио напад Грка на Кипар који су Персијанци успешно одбили.

Мир између Атине и Персије склопљен је 449. годи-не. Персија се обавезала на признавање аутономије грчких градова у Азији, док су се Атињани одрекли права да осло-боде друге, све док се признаје аутономија вазалних грчких градова и док плаћају мале порезе, као пре рата. Такође је проглашена демилитаризована зона између две државе. Иако се Атина овим миром обавезала да не помаже устанке у Египту и Либији, већ након четири године Перикле је пре-кршио ову ставку мировног споразума. Перикле се показао као стална опасност по мировне споразуме ове две земље јер је, након новог мировног споразума Персије и Атине 445. године прихватио велики поклон у злату од либијских побуњеника, а почео је чак и да скупља порез на персијској територији.

Споразуми између Атине и Персије као и побуне због високих пореза обележили су двадесетогодишњу владавину Артаксерксу који је умро 424. године. Њега је на престолу наследио син Ксеркс II.

22

Ксеркс II је био персијски краљ, који је владао само 45 дана током 424. године. Он је био је крунски принц и једини законити син Артаксеркса и краљице. Имао је два брата, Согдијана и Охуса (Дарије II ), којима су мајке биле конкубине, чиме су били незаконити синови. Ксеркса је убио брат Согдијан, који је убијен након пола године (424-423.) а на његово место постављен је Дарије II за краља.

Дарије II је био цар Персије у периоду од 423. до 404. године. Он је био незаконити син цара Артаксерксa и вавилонске конкубине. За време његове владавине настав-љено је велико опорезивање које је узроковало напуштање земљорадње; многа поља се претварају у пашњаке, да би се избегли порези.

Иако је Дарије II обновио споразум са Атином, при-тајено непријатељство је остало. Персија је једва успела да смири побуну у Сарду 413. године, а када се у Карији исте године побунио Даријев син Аморг, Атина је отворено пома-гала побуну. Стога Дарије наставља Артаксерскову полити-ку помажући борбу Спарте против Атине, чак потписујући споразум о заједничком рату Спарте и Персије против Ати-не. Међутим, политичари Спарте одбијају да прихвате овај споразум бојећи се превеликог утицаја Персије у грчкој сфери интерса. Након доста перипетија и међусобног непо-верења са обе стране, у трећем уговору Спартанци признају персијске порезе у Азији а Персијанци плаћају Спарту.

Дарије II наставља са смиривањем побуна у Медији и Египту 409. године, али је већ принуђен да се брани од упада Атињана исте године у Малу Азију где су ови палили жито Персијанцима. Кир

23

Млађи, Даријев син, постаје запо-ведник трупа у Азији, наставивши са финансирањем Спарте што је овој омогућило да напокон победи и пресече снаб-девање Атине житом из области око Црног мора, тако да се Атина предаје 404. године. Исте године Персија је у пот-пуности изгубила Египат.

Артаксеркс II је био Персијски цар од 404-358. године, кога је покушао да убије његов брат Кир Млађи у чему је осујећен и ухваћен, а на молбу мајке Артаксеркс II је поштедео брата. Кир Млађи је убијен у бици код Кунаксе 401. године.

Артаксеркс II је успео да успешно изађе на крај са надирућим грчким државама. Као што су његови претход-ници користили Спарту за борбу против Атињана, тако и Артаксеркс улази у рат против Спартанаца, јер су извршили инвазију Мале Азије, помажући њихове непријатеље Атину, Тебу и Коринт. На овај начин Спартанци су били заузети Коринтским ратом након кога је 386. године Артаксеркс II склопио нови споразум са Спартом, којим је прецизирано да Персија контролише грчке градове у Јонији, док је Спарта добила право доминације у Грчкој.

Артаксеркс II је имао проблема најпре у неуспелом покушају да поново освоји Египат 373. године, а потом и са побуном сатрапа у периоду од 366. до 358. године. Много новца је потрошио на грађевинске подухвате од којих је свакако највећи био обнова Даријеве палате у Сузи. На тро-ну Персије њега је наследио његов син Артаксеркс III.

Артаксеркс III је био персијски цар од 358. до 338. године, који је брзо након доласка на престо убио многе ро-ђаке да би спречио борбе око престола које су могле да изазову грађански рат. Његов највећи успех је победа над Нектанебом II,

24

343. године, чиме је Египат поново постао персијска сатрапија. Артаксеркса III 338. године убио је ев-нух Багоас који је поставио Артаксерксовог сина Арсеса на персијски трон, а онда и њега убио 336. године.

Артаксеркс IV Арсес је персијски цар од 338. до 336. године. Као најмлађи син Артаксеркса III Арсес није имао право на престо, али је евнух Багоас убио Артаксеркса III и већину породице. На тај начин, Артаксеркс IV Арсес је две године заправо био обична марионета у рукама Баго-аса. Када је Артаксеркс IV Арсес покушао да се отргне од утицаја Багоаса овај га је отровао и на престо поставио Дарија III, рођака краљевске куће.

Дарије III (380-330.) био је последњи персијски владар из династије Ахеменида кога је због изражене неза-висности Багоас покушао да отрује. Међутим, Дарије III је упозорен на овакву могућност па присиљава самог Багоаса да попије отров.

Филип II Македонски је тражио да Персија плати одштету због тога што је помагала Перинту, што је Арсес одбио. Због тога је Филип II Македонски кренуо да осло-боди грчке градове који су били под персијском контролом, а Пармениона је послао да ослободи Грке у Малој Азији. Убрзо је на Филипа II Македонског извршен успешан атен-тат тако да је војска заустављена како би Александар кон-солидовао власт и контролу Македоније и Грчке. Походом Александра Великог и смрћу Дарија III, угасила се династи-ја Ахеменида.

25

Пустиња у којој је убијен Дарије

26

Религија Ахаменида

Култ староиранског бога Ахура Мазде,16

маздаизам, послужио је као подлога за грађење зороастризма, али са њим није истоветан. Како је Александар Велики у свом по-ходу уништио скоро комплетну верску и културну литера-туру Персије спаливши царску библиотеку у Персеполису, не могу се наћи неки прецизнији подаци о Заратустри, ње-говом рођењу и пореклу. Заслугом Парћана и Сасанида је-дан део литетературе је остао сачуван али су током VII сто-лећа Арапи скоро све уништили.

Извори зороастризма су почели да се пишу око V столећа пре нове ере и састоје се из више нивоа. Авеста са-држи делове Yasna (Жртве), Yasht (Химне божанствима), Vendidad (Статути чистоте),

16 Израз Ахура Мазда се у Авестама најуобичајније користи за име Бога, као што је Алах код Арапа, а Јехова код Јевреја. „Аху“ значи живети, живот или дух, док корен „ах“ означава „бити“, а „Раа“ значи даровалац, давалац. Отуда, према једном мишље-њу, „Аху-раа“ значи Давалац живота док се реч „Мазда“ може транспоновати у с анскрт као „Махаадаа“. „Махаа“ значи велик, док „даа“ значи давалац, даровалац. Отуда, Мазда значи – Ве-лики Даровалац. Дакле, Ахура Мазда има значење Даровалац Жи-вота, Велики Даровалац, а такође и Велики Стваралац. Према другом, не мање распрострањеном и заступљеном у науци, Ахура значи Господар док реч Мазда има значење Мудри. Каснији пророк Заратустра је епитетом Мазда (Мудри) узвисио Ахуру до положаја највишег бића у Персијској религији ( Koterel, 29).

27

Vispered (Култ), Nyayishu и Gath (Молитве), Khorda или Скраћена Авеста (Дневне молитве), Hadkoht Nask (Књига светих писама), Aogemadaecha (Прих-ватамо − упутства за живот после смрти) и Nirangistan (Кул-тне регулације).17 Од наведених ауторство Yasne (Жртве) и Gathаs (Молитве), које у овом корпусу представљају најста-рије текстове, приписује се лично Заратустри.18

Оно што је данас познато о маздаизму и његовом ре-форматору Заратустри, веома је мало и познато нам је или из усменог предања или из Заратустриних натписа („гата“) на високим планинама. Али и то мало што нам је познато сасвим је довољно да нас увери да су стари Персијанци у маздаистичком учењу поседовали ризницу знања из мисти-цизма, философије, етике и морала, која су и до данас оста-ла неупоредива по својој вредности.19

Постоје подељена мишљења у вези ахеменидске ре-лигије. Док једни тврде, на основу сачуваних текстова од којих већину доносимо у овој књизи, да је ахеменидска ре-лигија била маздаизам, с обзиром да је у њеном средишту обожавање Ахура Мазде, другачијег су мишљења они који Заратустру стављају у центар свега што се догађало за вре-ме Ахеменида. Носиоци првог става тврде да је Заратустри-на религија само један вид иранске религије – маздаизма,20 док је далеко бројнија она друга група научника која Зара-тустрин живот и рад смешта у период између 1000-600. пре н.е. када

17 Елијаде, 295.18 Елијаде, 295.19 Zaehner, 24.20 Elijade, 258.

28

је, верује се, живео овај реформатор маздаисти-чке религије.21

Култ маздајаснија у Персији био је близак рођак вед-ској религији Индије и свакако је развио више религиозних идеја које ће се у наредном времену проширити под видом зороастризма. Ту су мит и Спасиоцу, развијање „оптимисти-чке“ есхатологије која објављује коначни тријумф Добра над Злим и свеопште спасење, учење о бесмртности душе и васкрснућу тела.22

Основни симбол истине је била ватра коју је Ахура Мазда завештао својим следбеницима и тако је настао мит о сукобу Атара, небеског огња и Ахуриног сина, и троглавог змаја Аџи Дахака. Након дуге борбе Атар побеђује Аџи Да-хака и овде почиње да се развија дуализам својствен иран-ској религији који ће добити на значају појавом Заратустре. Из каснијег учења Заратустре и његових наследника, свеш-теничке касте мага у Персији, развија се најјаснији дуали-зам између „два апсолутна супарника: Ахримана, мајстора обмане и Ормузда (скраћено име Ахура Мазде).“23

21 Тачније, на основу маздаистичке формулације „258 година пре Александра“ која се односи на Александрово рушење Персеполи-са, може се претпоставити да је Заратустра живео у периоду од 628- 551. г. пре н.е.22 Elijade, 259.23 Koterel, 30.

29

Гата из свете књиге Јасна

30

Kсерксова палата

31

Kсерксова палата, главни улаз

32

Кир

Персијски коњи

33

Даријеви стубови

Персеполис, персијски војници

34

Персијски ратник

35

Дарије у двоколици

Златни ритон, период Ахеменида36

Даријев гроб

37

Кирова гробница

38

Ксерксова капија

39

Мапа Персеполиса

Ксерксов новац

40

Ксерксова и Дареијева палата

Ксеркс

41

Мапа Персијског царства 590. г. пре Христа

Панорама Персеполиса

42

Ападана, палата Дарија I у Пресеполису

Ападана,Персеполис

43

Ападана, рељеф на централној грађевини

44

Ардешир I између Ахура Мазде и Анахите

Ардешир на новцу

45

Арменијанац приноси амфору са вином, рељеф, Персепилис

46

Лидијац држи златну гривну, рељеф, Ападана

47

Борба са грифоном, Даријева палата

Златна круна, 750-700. г. пре Христа

48

Митолошки Лав, рељеф, Персеполис

Гробнице четири ахеманидска краља

49

Рељеф

Степениште, палата у Персеполису

50

ТЕКСТОВИ ПЕРСИЈСКИХ ВЛАДАРА

51

52

Аријарамнес, Хамадан (AmH)Незнатно непотпун староперсијски текст на златној плочи.

1. (1-4). Аријарамнес, Велики Краљ, Краљ Краљева, Краљ у Персији, син Краља Тиспа, унук Ахаменеја.

2. (4-9). Краљ Аријарамнес каже: Ову земљу Персију коју држим, која је богата добрим коњима, добрим људима, Ве-лики Бог Ахурамазда доделио је мени. Милошћу Ахура-мазде ја сам краљ у овој земљи.

3. (9-11). Краљ Аријарамнес каже: Нека ми Ахурамазда буде у помоћи.24

24 Аријарамнес, Хамадан.53

Арсамес, Хамадан (AsH)Староперсијски текст на златној плочи, доњи угао недостаје

1. (1-4). Арсамес, Велики Краљ, Краљ Краљева, Краљ (у) Персији, син краља Аријарамнеса, Aхаменид.

2. (5-14). Краљ Арсамес каже: Ахурамазда, Велики Бог, нај-већи од богова, начинио ме краљем. Он ми је доделио зем-љу Персије, са добрим људима, са добрим коњима. Мило-шћу Ахурамазде ја држим ову земљу. Нека ме Ахурамазда штити, и моју краљевску кућу, и нека заштити земљу коју држим. 25

25 Арсамес, Хамадан54

Кир, Мургхаб (Пасаргаде) а) Пет или више примерака, тројезични натпис на стубовима палате.

Ја сам краљ Кир, Aхаменид.

55

Аријарамнес, Хамадан (AmH)Незнатно непотпун староперсијски текст на златној плочи.

1. (1-4). Аријарамнес, Велики Краљ, Краљ Краљева, Краљ у Персији, син Краља Тиспа, унук Ахаменеја.

2. (4-9). Краљ Аријарамнес каже: Ову земљу Персију коју држим, која је богата добрим коњима, добрим људима, Ве-лики Бог Ахурамазда доделио је мени. Милошћу Ахура-мазде ја сам краљ у овој земљи.

3. (9-11). Краљ Аријарамнес каже: Нека ми Ахурамазда буде у помоћи. 26

26 Аријарамнес, Хамадан.56

(AsH)Староперсијски текст на златној плочи, доњи десни угао недостаје.

1. (1-4). Арсамес, Велики Краљ, Краљ Краљева, Краљ (у) Персији, син краља Аријарамнеса, Aхаменид.

2. (5-14). Краљ Арсамес каже: Ахурамазда, Велики Бог, највећи од богова, начинио ме краљем. Он ми је доделио земљу Персије, са добрим људима, са добрим коњима. Ми-лошћу Ахурамазде ја држим ову земљу. Нека ме Ахурамазда штити, и моју краљевску кућу, и нека заштити земљу коју држим. 27

27 Арсамес, Хамадан57

Кир, Мургахиб (Пасагарде) 5 или више примерака тројезични натпис на стубовима и палати.

Ја сам краљ Кир, Aхаменид.Кир, Мургахиб

Делови тројезичног натписа испод краљевске фигуре код улазних врата палате.

Кир Велики Краљ, син краља Камбиза, Aхаменид. Он каже: Када... направи...Кир, Мургахиб .

Тројезични натпис на свитцима Краљевске одежде у трећем улазу у палату.

Кир Велики краљ, Aхаменид.

58

Дарије, Бехистан 28

СТУБАЦ 1:

1. (1.1-3.) Ја сам Дарије Велики Краљ, Краљ Краљева, Краљ у Персији, Краљ свих земаља, син Хистаспа, унук Арсамес, Aхаменид.

2. (1.3-6.) Краљ Дарије каже: Мој отац је био Хистаспа; Хи-стаспов отац је био Арсамес; Арсамесов отац је био Ари-јарамнес; Аријарамнесов отац је био Тисп; Тиспов отац је био Ахаменеј.

3. (1.6-8.) Краљ Дарије каже: Из овог разлога ми се зовемо Ахамениди. Пре много времена ми смо били племићи. Пре много времена наша породица је била краљевска.

4. (1.8-11.) Краљ Дарије каже: било је осам из наше поро-дице који су били краљеви пре мене; а сам девети; девет краљева у наслеђе смо дали.

5. (1.11-12.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамаздe jа сам краљ; Ахурамазда је доделио мени краљевство.

6. (1.12-7.) Краљ Дарије каже: Ово су земље које су дошле под мене; милошћу Ахурамазде ја сам њихов краљ: Персија, Елам, Вавилон, Асирија, Арабија, Египат, (оне) које су по-ред мора, Сард, Јонија, Медија, Арменија, Кападокија, Пар-тија, Дрангијана, 28 Тројезични натпис испод плоче на скулптури

59

Арија, Хорасмија, Бактрија, Согдијана, Гандара, Скитија, Сатагидија, Арачосја, Мака: у свему, 23 провинције.7. (1.17-20.) Краљ Дарије каже: Ово су земље које су дошле под мене; милошћу Ахурамазде оне су моји поданици; оне мени плаћају данак; шта год им је од мене речено или ноћу или дању, било је учињено.

8. (1.20-24.) Краљ Дарије каже: унутар ових земаља, човек који је био одан, њега сам добро наградио; (њега) који је био зао, њега сам казнио добро; милошћу Ахурамазде ове земље показују поштовање према мом закону; као што сам им рекао, тако је учињено.

9. (1.24-26.) Краљ Дарије каже: Ахурамазда је доделио Краљевство мени; Ахурамазда ми пружа помоћ док владам овим краљевством; милошћу Ахурамазде држим ово кра-љевство.

10. (1.26-35.) Краљ Дарије каже: ево шта сам урадио пошто сам постао краљ. Киров син, по имену Камбиз, из наше по-родице − тај Камбиз је овде био краљ имао је брата по име-ну Смердис, који је имао истог оца и мајку као и Камбиз. Ка-сније, Камбиз је убио тог Смердиса.29 Када је Камбиз убио Смердиса, није рекао (није допустио да се сазна) људима да је Смердис убијен. Касније, Камбиз је отишао у Египат. Када је Камбиз отишао у Египат, после тога је народ постао зао.30

29 525. год. п.н.е.30 Овај детаљ о могућим побунама након Смердисовог убиства и Камбисовог одласка у Египат може да сугерише непопуларност самог Камбиза који је, сасвим могуће, уживао симпатије локалног становништва.

60

11. (1.35-43.) Краљ Дарије каже: Касније, био је један чо-век, Маг, назван Гаумата; он је устао из Паишјаваде. Пла-нина названа Аракадри – одатле је 14 дана месеца Вијакхне прошло када је он устао. Овако је лагао људе: „Ја сам Смердис, син Кира, Камбизов брат.“31 Након тога, сав народ постаде бунтован на Камбиза, (и) пошао на њега, обе Пер-сије и Медија и друге провинције. Увећао је Краљевство; у месецу Гармапада 9 дана је прошло, тада је он увећао кра-љевство. Након тога, Камбиз је умро од сопствене руке.32

12. (1.43-8.) Краљ Дарије каже: Ово Краљевство које Га-умата Маг одузе од Камбиза, ово Краљевство од давнина је припадало нашој породици. Након тога, Гаумата Маг узео је (Краљевство) од Камбиза; узео је за себе обе Персије и Ме-дију и остале провинције, начинио их је сопственим посе-дом, постао је Краљ.

13. (1.48-61.) Краљ Дарије каже: Нека не буде човека, нити Персијанца нити Међанина нити икога из наше породице, који би могао лишити тога Гаумату Мага краљевства. Народ га се врло плаши, (мислећи да) би он убио мноштво људи који су претходно знали Смердиса; из овог разлога он би убио људе, „да не би ме препознали да ја нисам Смердис, Киров син.“ Нико се није усудио да каже било шта о Гаума-ти Магу, док ја нисам дошао.33

31 Овај догађај се збио око 522. године. Како је Камбиз врло успешно прикривао Смердисово убиство, створио је велики простор за манипулацију масама у Персијском царству. 32 На овом месту се поврђује претпоставка да је Камбиз извршио самоубиство.33 Подвлачење сопствене моћи је најчешћи мотив у списима владара Ахеменидске дианстије.

61

Након тога ја потражих по-моћ Ахурамазде; Ахурамазда ми пружи помоћ; у месецу Ба-гајади 10 дана је прошло, тада сам ја са неколико људи убио тог Гаумату Мага, и оне који су били његови најистак-нутији следбеници.34 A тврђава названа Сикајаувати, a об-ласт названа Нисија, у Медији – овде сам убио њега. Узео сам Краљевство од њега. Милошћу Ахурамазде постао сам Краљ; Ахурамазда је доделио Краљевство мени.

14. (1.61-71.) Краљ Дарије каже: Краљевство које је било одузето од наше породице, вратио сам на своје место; ос-новио сам га на његовим темељима. Као раније, тако сам начинио светилиште које је Гаумата Маг уништио. Вратио сам народу пашњаке и стада, кућне робове и куће које је Гаумата Маг њима одузео. Обновио сам народ на његовим темељима, обе Персије и Медија и друге провинције. Као и раније, тако сам вратио оно што је било одузето. Милошћу Ахурамазде ово сам урадио: тежио сам да обновим нашу краљевску кућу на њеним темељима као што (је била) ра-није. Тако сам стремио, милошћу Ахурамазде, да Гаумата Маг није склонио нашу краљевску кућу.

15. (1.71-2.) Краљ Дарије каже: Ево шта сам урадио пошто сам постао Краљ.

16. (1.72-81.) Краљ Дарије каже: Када сам убио Гаумату Мага, касније један човек, назван Асина, син Упадарме − подигао је устанак у Еламу. Народу је рекао ово: „Ја сам краљ у Еламу.“ Касније су Еламите постали бунтовни, (и) пошли за тим Асином; постао је Краљ у Еламу. И један чо-век, a Вавилоњанин, назван Нидинту-бел, син Ајнаира – 34 521. год. п.н.е.

62

по-дигао је устанак у Вавилон; овако је преварио народ: „Ја сам Набухадрезар син Набонида.“ Касније вавилонски народ сав пође за тим Нидинту-белом; Вавилон је постао бунто-ван; он је освојио Краљевство у Вавилону.

17. (1.81-3). Краљ Дарије каже: Након тога послао сам (по-руку) у Елам. Овај Асина је био главни да ме обори; убио сам га.

18. (1.83-90). Краљ Дарије каже: Након тога отишао сам у Вавилон, против тог Нидинту-бела који је себе назвао Набу-хадрезар. Војска Нидинту-бела је држала Тигрис; ту је за-узела отпор, и због вода ( Тигрис) је био непрелазан. Одмах затим (нешто од) моје војске сам подржао да (надуваним) кожама (прећу реку), друге сам направио камилама, за дру-ге сам довео коње. Ахурамазда ми је пружио милост; мило-шћу Ахурамазде прешли смо преко Тигриса. Ту сам јако ударио војску Нидинту-бела веома; прошло је 26 дана месе-ца Асијадје, тада смо водили битку.

19. (1.90-6). Краљ Дарије каже: Након тога отишао сам у Вавилон. Када још нисам стигао у Вавилон, град назван Зазана, поред Еуфрата – ту је овај Нидинту-бел који себе зове Набухадрезар дошао са војском против мене, да зада битку. Одмах затим смо се придружили битци; Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде веома јако смо ударили војску тог Нидинту-бела. Остатак се бацио у воду (и) вода их је однела. Месеца Анамака 2 дана је остало, тада смо водили битку.

63

СТУБАЦ 2:

20. (2.1-5.) Краљ Дарије каже: Након тога, Нидинту-бел са неколико коњаника побеже; напустио је Вавилон. Одмах затим отишао сам у Вавилон. Милошћу Ахурамазде сам уве-ћао Вавилон и ухватио сам тог Нидинту-бела заробљеника. Након тога, убио сам тог Нидинту-бел у Вавилону.

21. (2.5-8.) Краљ Дарије каже: Док сам био у Вавилону, ово су провинције које су се побуниле против мене: Персија, Елам, Медија, Асирија, Египат, Партија, Маргијана, Сатаги-дија, Скитија.

22. (2.8-11.) Краљ Дарије каже: Један човек, назван Мар-тија, син Чинчкријев − a град назван Куганака, у Персији – тамо он станује. Он је устао у Еламу; народу је овако ре-као, „Ја сам Иманиш, краљ у Еламу.“

23. (2.11-3.) Краљ Дарије каже: У то време ја сам био близу Елама. Одмах затим Еламите су се уплашили од мене; они су ухватили тог Мартија, који је био њихов вођа, и убили га.

24. (2.13-7.) Краљ Дарије каже: Један човек, назван Фра-орт, a Медијамац − устао је у Медији. Народ је овако он рекао: „Ја сам Кшатрита, из породице Cyaxares.“ После то-га, медијанска војска која (је била) у палати устала је на мене, (и) отишла за тим фраортом. Он је постао краљ у Ме-дији.

25. (2.18-29.) Краљ Дарије каже: Персијска и Међанска војска која је била са мном била је мала (снагом). Одмах за-тим послао сам напред војску.

64

Персијанац назван Хидарнес, мој поданик—Начинио сам га вођом њих; Рекао сам им ова-ко: „Иди напред, ударите јако ту Медијанску војску која се не назива мојом!“ Одмах затим овај Хидарнес је са војском кренуо. Када је стигао у Медију, град назван Мару, у Медији – тамо се удружио са војском која се борила са Међанима. Он који је био вођа између Међанима, он у том тренутку није био тамо. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамаздe мојa војска je веома јако ударила бунтовну вој-ску. Месеца Анамака 27 дана је прошло, тада је битка била са њима. После тога ова моја војска, област названа Камп у Медији – тамо ме је сачекала док сам стигао у Медију.

26. (2.29-37.) Краљ Дарије каже: Један Арменин35

назван Дадарши, мој поданик − послао сам га напред у Арменију. Рекао сам му: „Иди напред, ту бунтовну војску која се не зове мојом, њу јако удари!“ Одмах затим Дадарши је кре-нуо. Када је стигао у Арменију, након тога устаници су се скупили (и) пошли против Дадаршија да се придруже бици. Место названо Зузахја у Арменији – тамо су се они прид-ружили битци. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту бунтовну војску; месеца Турухавара 8 дана је прошло, тада је битка поново била одржана.

27. (2.37-42.) Краљ Дарије каже: Опет, други пут, устаници су се скупили (и) изашли против Дадаршија да се придруже битци. Тврђава названа Тигра у Арменија – они су се прид-ружили сукобу. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазда моја војска је веома јако ударила ту 35 У нашем језику је погрешно одомаћен израз Јерменин.

65

бунтовну војску; месеца Туравахара 18 дана је прошло, тада је била битка са њима.

28. (2.42-9.) Краљ Дарије каже: Опет трећи пут устаници су се окупили (и) изашли против Дадаршија да се придруже битци. A тврђава названа Ујама, у Арменија − тамо су се придружили битци. Ахурамазда ми је пружио помоћ; мило-шћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту бун-товну војску; месеца Таигарција 9 дана је прошло, тада је била битка са њима. После тога Дадарши ме је сачекао док нисам стигао у Медију.

29. (2.49-57.) Краљ Дарије каже: После тога Персијанац на-зван Ваумиса, мој поданик − њега сам послао напред у Арменију. Овако сам му рекао: „Иди напред; бунтовна вој-ска која се не назива мојом – разбиј их!“ Одмах затим Ва-умиса је кренуо. Када је стигао у Арменију, тада су се уста-ници окупили (и) изашли против Ваумиса да се придруже бици. A област названа Изала, у Асирији − тамо су се при-дружили битци. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту бунтовну војску; месеца Анамака 15 дана је прошло, тада је била битка са њима.

30. (2.57-63.) Краљ Дарије каже: Опет a други пут уста-ници су се окупили (и) изашли против Ваумиса да се при-друже битци. A област названа Аутијара, у Арменији − тамо су се придружили бици. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту бунтовну војску; последњег дана месеца Туравахара тада је била битка са њима. Након тога, Ваумиса ме је сачекао у Арменији док сам стигао у Медију.

66

31. (2.64-70.) Краљ Дарије каже: После тога Отишао сам из Вавилона (и) стигао у Медију. Када сам ја стигао у Медију, град назван Кундуру, у Медији – тамо је овај Фраорт који себе зове Краљ у Медији − дође са војском против мене да се придруже бици. После тога придружили смо се бици. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде та војска Фраорта Сам ја веома јако ударила; месеца Адаку-наиша 25 дана је прошло, тада смо водили битку. 32. (2.70-8.) Краљ Дарије каже: После тога овај Фраорт са неколико коњаника побеже; област названа Рага, у Медији – чак тамо је отишао. После тога послао сам војску у гоње-ње; Фраорт, ухваћен, био је доведен мени. Одсекао сам му нос и уши и језик, и извадио једно око; он је био задржан на улазу у моју палату, сав народ га је видео. После тога набио сам га на колац Екбатани; и људи који су били њего-ви најистакнутији следбеници, ту у Екбатани, унутар тврђа-ве, ја (сам одрао и) обесио (њихове коже, пуњене сламом).

33. (2.78-91.) Краљ Дарије каже: Један човек назван Цисан-такма, Сагарћанин – постао је бунтован на мене; овако је он рекао народу, „Ја сам краљ у Сагартији од породице Cy-axaрес.“ Одмах затим послао сам персијску и међанску вој-ску; Мед назван Такмаспада, мој поданик – учинио сам га њиховим вођом. Рекао сам им овако: „Идите напред; (тамо је) непријатељска војска која се неће звати мојом, и разбиј-те их!“ Одмах затим Такмаспада са војском оде; он je ушао у битку са Цисантакма. Ахурамазда ми је пружио помоћ; ми-лошћу Ахурамазде, моја војска је јако ударила ту бунтовни-чку војску и узела Цисантакму за заробљеника, (и) довела га мени. Касније одсекао сам оба његова носа и уши, и ико-пао једно око, он је био задржан

67

на улазу у моју палату, сав народ га је видео. Касније, набио сам га на колац у Арбели.

34. (2.91-2.) Краљ Дарије каже: Ово је оно што сам урадио у Медији.

35. (2.92-8.) Краљ Дарије каже: Партија и Хирканија поста-ше бунтовни на мене, назвавши себе (присталицама) Фра-орта. Хистаспа мој отац – он је био у Партији; њему народ постаде развратан, постаде бунтован. Одмах затим Хиста-спа је отишао напред са војском која је била њему одана. A град назван Висхапаузати, у Партији – тамо се он придру-жио борби са Парћанима. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде, Хистаспа је веома јако ударио ту бун-товну војску; месеца Вијакна 22 дана је прошло − тада је била битка са њима.

68

СТУБАЦ 3.

36. (3.1-9.) Краљ Дарије каже: Након тога Послао сам на-пред персијску војску Хистаспи, из Раге. Када ова војска дође Хистаспи, одмах затим Хистаспа узе ту војску (и) од-маршира. Град по имену Паснтиграбана, у Партији – тамо се придружио бици са побуњеницима. Ахурамазда ми је пру-жио помоћ; милошћу Ахурамазда Хистаспа је веома јако ударио ту бунтовну војску; месеца Гармападе један дан је био прошао − тада је била битка са њима.

37. (3.9-10.) Краљ Дарије каже: Након тога провинције су постале моје. Ово је шта сам урадио у Партији.

38. (3.10-9.) Краљ Дарије каже: A провинција названа Mар-гијана – постала је бунтовна према мени. Један човек наз-ван Фрада, Маргијац − њега поставише за вођу. Одмах за-тим послао сам напред против њега Персијанца названог Дадарши, мог поданика, сатрапа у Бактрији. Овако сам му рекао: „Иди напред, удари јако ту војску која се не зове мо-јом!“ Након тога, Дадарши је кренуо са војском; он је сту-пио у битку са Mаргијанцима. Ахурамазда ми је пружио по-моћ; милошћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту бунтовну војску; у месецу Асијадија 23 дана је прошло − тада је била битка са њима.

39. (3.19-21.) Краљ Дарије каже: Након тога провинције су постале моје. Ово је оно што сам урадио у Бактрији.

69

40. (3.21-8.) Краљ Дарије каже: Један човек назван Вахја-задата − град назван Тарава, a област названа Јаутија, у Персији – тамо је он боравио. Он је подигао други устанак у Персији. Народу је рекао овако: „Ја сам Смердис, Киров син.“ Одмах затим персијска војска која (је била) у палати, (дошла је) из Аншана претходно – постала је бунтовна на мене, прешавши код тог Вахјазадата. Он је постао краљ у Персији.

41. (3.28-40.) Краљ Дарије каже: Одмах затим послао сам напред персијску и медијску војску која је била уз мене. Персијанац назван Артавардја, мој поданик – учинио сам га њиховим вођом. Остатак персијске војске отишао је напред испред мене у Медију. Одмах затим Артавардја је са њего-вом војскм отишао напред у Персију. Када је он стигао у Персију, град назван Ракха, у Персији – тамо је овај Вахја-задата који је себе назвао Смердис дошао са својом војском против Артавардје, да се придруже битци. Одмах затим они су ушли у битку. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту Вахјазада-тину војску; месеца Туравахара 12 дана је прошло − тада је била битка са њима.

42. (3.40-9.) Краљ Дарије каже: Након тога, овај Вахјаза-дата са неколико коњаника побеже; отишао је у Паишија-уваду. Ту је он добио војску; касније је пошао против Арта-вардје да се придруже бици. Планина названа Парга − тамо су се придружили бици. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту Вахјасдатину војску; месеца Гармапада 5 дана је прошло − тада је била битка са њима, и тог Вахјазадату они су узели за заробљеника, и оне који

70

су били најистакнутији следбе-ници они су заробили.

43. (3.49-52.) Краљ Дарије каже: Након тога ухватио сам тог Вахјазадату и оне који су били његови најистакнутији следбеници − град назван Увадаикаја, у Персији − тамо сам набио на колац њих. 44. (3.52-3.) Краљ Дарије каже: Ово је оно што је урађено од мене у Персији.

45. (3.54-64.) Краљ каже: Овај Вахјазадата који је себе наз-вао Смердисом послао је војску у Арачосју − Персијанац на-зван Вивана, мој поданик, сатрап у Арачосји − против њега; и он је учинио једног човека њиховим вођом. Овако он рече њима: „Идите напред; ударите јако Вивану и ту војску која себе назва (војском) краља Дарија!“ Одмах затим ова војска је одмарширала, коју је Вахјазадата послао напред против Вивана да се придруже бици. A тврђава названа Капиша-кани − тамо су се придружили бици. Ахурамазда ми је пру-жио помоћ; милошћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту бунтовну војску; месеца Aнамака 13 дана је про-шло − тада је била битка са њима.

46. (3.64-9.) Краљ Дарије каже: Опет касније устаници су се окупили (и) изашли против Вивана да се придруже битци. A област назван Гаундтава −тамо су се придружили битци. Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде моја војска је веома јако ударила ту бунтовну војску; месец Вијакна 7 дана је прошло −тада је била битка са њима.

47. (3.69-75.) Краљ Дарије каже: Након тога, овај човек који је био вођа те војске коју је Вахјазадата

71

послао напред против Вивана −он побеже са неколико коњаника (и) оде далеко. Тврђава названа Аршада, у Арачосји – пала је чим је он отишао. Касније је Вивана са његовом војском отишао да их гони; тамо је узео њега за заробљеника и људе који су били његови најистакнутији следбеници, (и) убио (их).

48. (3.75-6.) Краљ Дарије каже: Након тога провинција је постала моја. Ово сам урадио у Арачосји.

49. (3.76-83.) Краљ Дарије каже: Док сам ја био у Персији и Медији, опет други пут Вавилоњани су постали бунтовни на мене. Један човек назван Арка, Армен, син Халдите − устао је у Вавилону. Област названу Дубала – одатле је ова-ко лагао народ: „Ја сам Набухадрезар, син Набонида.“ Од-мах затим народ Вавилона је постао бунтован на мене, (и) прешао код тог Арка. Он је постао краљ у Вавилону.

50. (3.83-92.) Краљ Дарије каже: Одмах затим послао сам напред војску у Вавилон. Персијанац назван Утафернес, мој поданик − њега сам поставио за њиховог вођу. Овако сам им рекао: „Иди напред; ту вавилонску војску удари јако, које не жели да се зове мојом!“ Одмах затим Утафернес са војском је кренуо на Вавилон. Ахурамазда ми је пружио по-моћ; милошћу Ахурамазде Утафернес је јако ударио Вави-лоњане и довео их у окове; месеца Варказана 22 дана је прошло − тада тог Арка који се лажно називао Набухад-резар и људе који су били његови најистакнутији следбени-ци узео је за заробљенике. Издао сам наредбу: овај Арка и људе који су били његови најистакнутији следбеници набио сам на колац у Вавилону.

72

73

СТУБАЦ 4.

51. (4.1-2.) Краљ Дарије каже: Ово је оно што сам урадио у Вавилону.

52. (4.2-31.) Краљ Дарије каже: Ово сам ја урадио милошћу Ахурамазде у једној истој години. Након тога постао сам краљ. 19 битака сам водио; милошћу Ахурамазде, ја сам ја-ко ударио њих и узео за заробљенике 9 краљева. Један је био назван Гаумата, Маг; лагао је и рекао: „Ја сам Смердис, Киров син“; он је побунио Персију. Један, назван Асја, Ела-мит; лагао и рекао: „Ја сам краљ у Еламу“; он је учинио Елам мени бунтован. Један, назван Нидинту-бел, Вавило-њанин; лагао и рекао: „Ја сам Набухадрезар, Набонидов син; он је побунио Вавилон. Један, назван Мартија, Перси-јанац; лагао и рекао: „Ја сам Иманиш, краљ у Еламу“; учи-нио је Елам бунтовним. Један, назван Фраорт, Међанин; ла-гао и рекао: „Ја сам Кшатрита, од Cyaxaрине породице“; он је учинио Медију бунтовном. Један назван Цисантакма, Са-гарћанин; лагао и рекао: „Ја сам краљ у Сагартији, од Cy-axaрине породице“; он је учинио Сагартију бунтовном. Је-дан, назван Фрада, a Марђанин; лагао и рекао: „Ја сам краљ у Маргијани“; он је учинио Маргијану бунтовном. Је-дан, назван Вахјазадата, Персијанац; лагао и рекао: „Ја сам Смердис, Киров син“; он је учинио Персију бунтовном. Је-дан, назван Арка, Армен; лагао и рекао: „Ја сам Набухад-резар, Набонидов син“; учинио је Вавилон бунтовним.

53. (4.31-2.) Краљ Дарије каже: Ових 9 Краљева ухватио сам као заробљенике унутар ових битки.

74

54. (4.33-6.) Краљ Дарије каже: Ово су провинције које су постале бунтовне. Лаж их је учинила бунтовним, тако да су ови (људи) обманули народ. Касније Ахурамазда их је ста-вио у моје руке; пошто је то била моја жеља, тако да сам им наведено учинио.

55. (4.36-40.). Краљ Дарије каже: Ти који желиш да будеш да будеш краљ одсада, заштити се снажно од Лажи; човек који ће да буде присталица лажи, њега ћеш добро казниш, ако овако мислиш: „Нека моја земља буде безбедна!“

56. (4.40-3.) Краљ Дарије каже: Ово сам урадио; милошћу Ахурамазде, у једној и истој години урадио сам. Ти који ћеш одсада да читаш овај натпис пусти то што сам ја урадио да те убеди; не мисли да је лаж.

57. (4.13-5.) Краљ Дарије каже: Брзо сам се окренуо Ахура-мазди, тако да ово (је) истина, не лаж, (коју) сам урадио у једној и истој години.

58. (4.45-50.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде и мојом, много другог је урађено; то није записано у овом натпису; из овог разлога није записано, да не би ко буде одсада читао овај натпис, њему (оно) што сам урадио из-гледало прекомерно, (и) не би убедило њега, (или) би ми-слио да је лаж.

59. (4.50-2.) Краљ Дарије каже: Један који је био бивши краљ, док год они живе, од њих није био ниједан као што сам ја, милошћу Ахурамазде, урадио у једној и истој години.

75

60. (4.52-6.) Краљ Дарије каже: Сада пусти то што сам учи-нио да те убеди; овако народу саопшти, не сакривај то: ако ово запишеш, не сакривај, (али) реци народу, нека Ахура-мазда буде твој пријатељ, и нека твоја породица буде у изобиљу и нека поживиш дуго! 61. (4.57-9.) Краљ Дарије каже: Ако ћеш овај натпис да кри-јеш, (и) не саопштиш га народу, нека Ахурамазда јако удари у тебе, и нека породица не буде са тобом!

62. (4.59-61.) Краљ Дарије каже: Ово што сам ја учинио, у једној и истој години милошћу Ахурамазда учинио сам; Аху-рамазда ми је пружио помоћ, и други богови који су.

63. (4.61-7.) Краљ Дарије каже: Из овог разлога Ахурамазда пружа помоћ, и други богови који су, јер ја нисам био не-пријатељ, ја нисам био следбеник лажи, ја нисам био (тај који је) чинио лоше − нити ја, нити моја породица. Према праведности водио сам себе. Нити из слабости, нити из сна-ге нисам учинио зло. Човек који је сарађивао са мојом ку-ћом, њега сам наградио доброко је осуђен, њега сам казнио добро.

64. (4.67-9.) Краљ Дарије каже: Ти, који ћеш да будеш краљ одсада, човека који ће бити следбеник лажи или који ће да чини зло − њима немој да будеш пријатељ, (али) казни њих добро.

65. (4.69-72.) Краљ Дарије каже: ти, који ћеш после тога да посматраш овај натпис који сам написао, или ове скулптуре, немој да их уништиш, (али) тада унапред заштити њих, оно-лико дуго колико ћеш бити у добром здрављу!

76

66. (4.72-6.) Краљ Дарије каже: Ако ћеш да посматраш овај натпис или ове скулптуре, (и) нећеш да их уништиш и за-штитићеш их толико дуго колико те служи снага, нека Аху-рамазда буде пријатељ теби и нека твоја породица буде у изобиљу, и нека поживиш дуго, и све оно што будеш радио, нека ти Ахурамазда учини успешним!

67. (4.76-80.) Краљ Дарије каже: Ако ћеш да посматраш овај натпис или ове скулптуре, (и) уништиш их и не зашти-тиш их колико је у теби снаге, нека те Ахурамазда јако уда-ри, и нека породица не буде уз тебе и шта год урадиш, то нека Ахурамазда сасвим уништи!

68. (4.80-6.) Краљ Дарије каже: ово су људи који су били тамо на путу када сам ја убио Гаумату Мага који се сам на-звао Смердисом; на тај пут ови људи су сарађивали као мо-ји следбеници: Утафернес именом, Вајапарин син, Персија-нац; Отанес именом, син Тукре, Персијанац; Гобријас име-ном, Мардонијев син, Персијанац; Хидарн именом, син Бага-бигнин, Персијанац; Мегабиз именом, син Датувахјин, Пер-сијанац; Ардуманиш именом, син Вахауке, Персијанац.

69. (4.86-8.) Краљ Дарије каже: Ти који ћеш бити краљ од-сада, заштити добро породице ових људи.

70. (4.88-92.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде ово је натпис који сам направио. Поред тога, био је у Арјан, и на глиненим плочама и на пергаменту је био написан. По-ред тога, извајану фигуру себе сам направио. Касније сам овај натпис послао сам свуда између провинције. Народ сје-дињен ради на томе.

77

СТУБАЦ 5.

71. (5.1-14.) Краљ Дарије каже: Ово је оно што сам урадио у обе (године), другој и трећој години пошто сам постао краљ. A провинија названа Елам је постала бунтовна. Један човек назван Атамаита, Еламит – поставили су њега за во-ђу. Одмах затим послао сам напред војску. Један човек наз-ван Гобрија, Персијанац, мој поданик – њега сам поставио за њиховог вођу. Након тога, Гобрија је са војском кренуо на Елам; придружио се бици са Еламитима. Одмах затим Го-брија је јако ударио и срушио Еламите, и заробио њиховог вођу; он је довео њега мени, и ја сам га убио. Након тога провинција је постала моја.

72. (5.14-17.) Краљ Дарије каже: Они Еламити су били не-верни и њима Ахурамазда није био обожаван. Ја обожавам Ахурамазду; милошћу Ахурамазде, пошто је то била моја жеља, овако сам урадио њима.

73. (5.18-20.) Краљ Дарије каже: Који ће да обожава Ахура-мазду, вечно ће бити благословен од њега, оба (док) живи и (када) умре.

74. (5.20-30.) Краљ Дарије каже: Касније сам са војском отишао у Скитију, после Скита који носе изврнуте капе. Ови Скити су отишли од мене. Када сам ја стигао на море, даље сам тада са свом мојом војском прешао. Касније сам веома јако ударио Ските; другог (вођу) ухватио сам и заробио; је-дан је био доведен мени, и ја сам га убио. Њихов вођа, именом Скунка − њега су они ухватили и довели мени. Тада сам ја друге поставио за њихове вође, као што је била моја жеља. Након тога, провинције су постале моје.

78

75. (5.30-33.) Краљ Дарије каже: Они Скити... 76. (5.33-36.) Краљ Дарије каже: Који ће да обожава Ахура-мазду, вечно ће бити благословен од њега, оба (док) живи и (када) умре.

79

Дарије, Бахистан, а)36

1. (1-4.) Ја сам Дарије Велики Краљ, Краљ Краљева, Краљ у Персији, Краљ свих земаља, син Хистаспа, унук Арсамес, Aхаменид.

2. (4-8.) Краљ Дарије каже: Мој отац је био Хистаспа; Хи-стаспов отац је био Арсамес; Арсамесов отац је био Арија-рамнес; Аријарамнесов отац је био Тисп; Тиспов отац је био Ахаменеј.

3. (9-13.) Краљ Дарије каже: Из овог разлога ми се зовемо Ахамениди. Пре много времена ми смо били племићи. Пре много времена наша породица је била краљевска.

4. (13-8.) Краљ Дарије каже: било је 8 из наше породице који су били краљеви пре мене; а сам девети; 9 краљева у наслеђе смо дали.

36 Реконструкција текста.80

Дарије, Бахистан, b)Ово је Гаумата Маг. Краљ Дарије каже: Ово сам ја урадио милошћу Ахурамазде у једној истој години. Након тога по-стао сам краљ. 19 битака сам водио; милошћу Ахурамазде, ја сам јако ударио њих и узео за заробљенике 9 краљева. (= DB 4.8-9); Ја сам краљ.

81

Дарије, Бахистан, c)Ово је Асја (= DB 4.10-1).

82

Дарије, Бахистан,d)

Ово је Нидинту-Бел. ... (= DB 4.13-4); Ја сам краљ у Вавилону.

83

Дарије, Бахистан, e)

Ово је Фраорт. ... (= DB 4.18-20); ја сам краљ у Медији.

84

Дарије, Бахистан, f)

Ово је Мартија. ... (= DB 4.16-7).

85

Дарије, Бахистан, g)

Ово је Цисантакма. ... (= DB 4.21-2).

86

Дарије, Бахистан,h)

Ово је Вахјазадата... (= DB 4.26-8); ја сам краљ.

87

Дарије, Бахистан, i)

Ово је Арка... (= DB 4.29-30); ја сам краљ у Вавилону.

88

Дарије, Бахистан,j)

Ово је Фрада... (= DB 4.24-5).

89

Дарије, Бахистан,k)

Ово је Скунка Скит.

90

ДАРИЈЕ, ПЕРСЕПОЛИС, а), (DPa)Тројезични натпис на доврацима унутрашњих соба палате, испод фигура Дарија и његових слугу.

Дарије Велики Краљ, краљ краљева, краљ земаља, син Хи-стаспов, Aхаменид, који је саградио ову палату.

91

ДАРИЈЕ, ПЕРСЕПОЛИС, б), (DPb)Тројезични натпис на Даријевој одежди

Дарије Велики краљ, син Хистаспаов, Aхаменид.

92

ДАРИЈЕ, ПЕРСЕПОЛИС, ц), (DPc)Тројезични натпис на удовичином карнижу, поновљен 18 пута.

Камен – оквир за удовицу, начињен је у кући краља Дарија.

93

ДАРИЈЕ, ПЕРСЕПОЛИС, д), (DPd)Староперсијски текст на јужном зиду палате

1. (1-5.) Велики Ахурамазда, Највећи од богова – он је створио краља Дарија, он је доделио њему Краљевство; ми-лошћу Ахурамазде Дарије је Краљ.

2. (5-12.) Краљ Дарије каже: Ова земља Персија коју је Аху-рамазда доделио мени, добра, која има добре коње, која има добре људе − милошћу Ахурамазде и мојом, краља Да-рија, не осећа страх од (иједне) друге (земље).

3. (12-24.) Краљ Дарије каже: Нека ми Ахурамазда буде у помоћи, са боговима краљевске куће; и нека Ахурамазда за-штити ову земљу од (непријатељске) војске, од жудње за славом, од Лажи! На ову земљу нека тамо не дође војска, нити слава, нити Лаж; овако ја молим за услугу Ахурамазду заједно са боговима краљевске куће. Ову услугу нека Аху-рамазда заједно са боговима краљевске куће да мени!

94

ДАРИЈЕ, ПЕРСЕПОЛИС, е), (DPe)Староперсијски текст на јужном зиду палате

1. (1-5.) Ја сам Дарије Велики краљ, краљ краљева, краљ многих земаља, син Хистаспов, Aхаменид.

2. (5-18.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде ово су земље које сам добио у мој посед заједно са овим персиј-ским народом, који осећају страх од мене (и) доносе ми да-нак: Елам, Медија, Вавилон, Арабија, Асирија, Египат, Арме-нија, Кападокија, Сард, Јоњани који су на главној земљи и (оне) који су поред мора, и земаља које су преко мора; Са-гартија, Партија, Дрангијана, Арија, Бактрија, Согдијана, Хорасмија, Сатагидија, Арачосја, Синд, Гандара, Сејтианци, Мака.

3. (18-24.) Краљ Дарије каже: Ако ћеш да размишљаш ова-ко: „Нека не осетим страх од (иједне) друге (земље)“, заш-титићеш овај персијски народ; ако персијски народ буде за-штићен, после тога за најдуже, док срећа не буде сломље-на − срећа ће помоћу Ахуре сићи на твоју краљевску кућу.

95

ДАРИЈЕ, ПЕРСЕПОЛИС, х), (DPh)Тројезични натпис на златним и сребрним тањирима.

1. (1-3.) Дарије Велики краљ, краљ краљева, краљ зема-ља, син Хистаспов, Aхаменид.

2. (3-10.) Краљ Дарије каже: Ово је краљевство које држим, од Скита који су даље од Согдијане, све до Етиопије; од Синда све до Сарда – које је Ахурамазда Највећи од Богова доделио мени. Нека Ахурамазда заштити мене, и моју кра-љевску кућу.

96

ДАРИЈЕ, ПЕРСЕПОЛИС, и), (DPi)Тројезични натпис на кваки од племенитог камена.

Квака од племенитог камена, направљена у кући краља Дарија.

97

НАТПИСИ ИЗ НАКШ-И-РУСТАМ-аНатписи на јужној страни стрмог крова северног Персеполиса

ДАРИЈЕ, НАКШ-И-РУСТАМ, A) (DN a)1. (1-8.) Велики Бог је Ахурамазда, који је створио ову земљу, који је створио оно небо, који је створио човека, који је створио срећу за човека, који је створио краља Да-рија, једног од многих краљева, једног од многих госпо-дара.

2. (8-15.) Ја сам краљ Дарије Велики, краљ краљева, краљ земаља (који влада) над свим врстама људи, краљ у овој великој земљи уздуж и попреко, син Хистаспов, Aхаме-нид, Персијанац, син Персијанца, Аријан, удружен са Ари-јанцима

3. (15-30.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде ово су земље које су обухваћене ван Персије; владао сам над њима; оне доносе мени данак; шта сам им рекао, то су ура-дили; мој закон − то држи њих јаким; Медија, Елам, Пар-тија, Арија, Бактрија, Согдијана, Хорасмија, Дрангијана, Арачосја,

98

Сатагидија, Гандара, Синд, Aмојргиански Скити, Скити са изврнутим капама, Вавилон, Асирија, Арабија, Еги-пат, Арменија, Кападокија, Сард, Јонија, Скити који су пре-ко мора, Скудра, Јоњани, Либанци, Етиопљани, људи Маке, Cаријци.

4. (30-47.) Краљ Дарије каже: Ахурамазда, када је видео ову земљу у гунгули, после тога ју је доделио мени, начи-нио ме краљем; ја сам Краљ. Милошћу Ахурамазде, вратио сам је на њено место; шта сам им рекао, то су урадили, као што је била моја жеља. Ако ћеш сада да помислиш: „Колико је земаља које краљ Дарије држи?“, погледај скулптуре (од оних) које носе трон, тада ћеш сазнати, тада ће ти постати познато: копље Персијанца човек је отишло далеко напред; тада ће ти постати познато: човек Персијанац је добио бит-ку далеко од граница Персије.

5. (47-55.) Краљ Дарије каже: Ово што је урађено, све то је урађено вољом Ахурамазде. Ахурамазда ми је пружио по-моћ, док сам ја радио. Нека ме Ахурамазда заштити од сјаја славе, и моју краљевску кућу, и ову земљу: овако ја молим Ахурамазду, ово нека Ахурамазда да мени!

6. (56-60.) O човече, ти који си смртан и Ахурамаздин, нека ово теби не изгледа одвратно; не остављај пут праведно-сти; не учествуј у побунама!

99

ДАРИЈЕ, НАКШ-И-РУСТАМ

7. (1-5.) Велики је Бог Ахурамазда, који је створио овај изванредан рад који види, који је створио срећу за људе, који је доделио мудрост и делатности краља Дарија.

8a. (5-11.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде ја сам од таквог рода да сам пријатељ праведнима (а да) ја нисам пријатељ неправди. Није моја жеља да том слабом човеку треба да буде неправда урађена њему снагом; нити је то моја жеља, да снажан човек треба да чини неправду њему због слабости.

8b. (11-5.) Шта је праведно, то је моја жеља. Ја нисам при-јатељ човека који је следбеник лажи. Ја нисам напрасит. Шта ствари развију у мом бесу, држим чврсто под контро-лом снагом ума. Ја сам чврсто владао над мојим (нагонима). 8c. (16-21.) Човек који cарађује, њега према његовој сара-дњи овако овако ја награђујем. Који оштећује, њега према штети ја овако кажњавам. Није моја жеља да човека каз-ним; нити је заиста то моја жеља, ако не треба да се казни, он не треба да буде кажњен.

8d. (21-4.) Шта човек каже против човека, то ме не убеђује док не задовољи Суд Добрих Прописа.

100

8e. (24-7.) Шта човек учини или приреди (мени) према његовој (природној) снази, (тамо сам) ја задовољан и моје уживање је овилато и ја сам добро задовољан.

8f. (27-31.) Од такве врсте је моје разумевање и моја за-повест: када је шта мени урађено видећеш или чути, и у палати и у логору, ово је моје дело изнад и испод моје умне снаге и мог разумевања.

101

ДАРИЈЕ, НАКШ-И-РУСТАММАЊИ НАТПИСИ:1.Гобрија, Патишоријан, копљоноша краља Дарија.

2.Аспатбес, носач лука и стреле, носио је ратну секиру краља Дарија.

3.I: Ово је Персијанац. II: Ово је Међанин. III: Ово је Еламит. IV: Ово је Парћанин. XV: Ово је Скит са изврнутом капом. XVI: Ово је Вавилоњанин. XVII: Ово је Асиријац. XXIX: Ово је човек Маке.

102

ДАРИЈЕ, СУЗА Староперсијски, на две сломљене плоче.

1. (1-3.) Ја сам краљ Дарије Велики, краљ краљева, краљ земаља, син Хистаспов, Aхаменид.

2. (3-5.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде учинио сам то што је учињено; свима нека изгледа изванредно.

103

ДАРИЈЕ, СУЗА Две земљане плоче, једна тешко оштећена.

Ја сам ...37, краљ у свим земљама, ...38.

37 = DPa 1-438 = DPe 4-5

104

ДАРИЈЕ, СУЗА Тројезични на основи стуба, два примерка.

Ја сам ...39.

39 = DPa 1-3, 4-5105

ДАРИЈЕ, СУЗА Делови 2 староперсијска примерка на стубовима.

1. (1-2.) Ја сам...40, краљ у овим земљама, ...41 .

2. (2-3.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде саградио сам ову палату.

40= DPa 1-4 41 = DPe 4-5

106

ДАРИЈЕ, СУЗА, е), (DSe)10 староперсијских делова представљених на неколико примерака.

1. (1-7.) Велики Бог је Ахурамазда, који је створио ову земљу, који је створио оно небо, који је створио човека, који је створио срећу за човека, који је створио краља Да-рија, једног од многих краљева, једног од многих госпо-дара.42 ().

2. (7-14.) Ја сам краљ Дарије Велики, краљ краљева, краљ земаља (који влада) над свим врстама људи, краљ у овој великој земљи уздуж и попреко, син Хистаспов, Aхаме-нид, Персијанац, син Персијанца, Аријан, удружен са Ари-јанцима.43 ().

3. (14-30.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде ово су земље које су обухваћене ван Персије; владао сам над њима; оне доносе мени данак; шта сам им рекао, то су ура-дили; мој закон − то држи њих јаким; Медија, Елам, Пар-тија, Арија, Бактрија, Согдијана, Хорасмија, Дрангијана, Арачосја, Сатагидија, Гандара, Синд, Aмојргиански Скити, Скити са изврнутим капама, Вавилон, Асирија, Арабија, Еги-пат, Арменија, Кападокија, Сард, Јонија, Скити који су пре-ко мора, Скудра, Либанци,

42 = DNa 1-843 = DNa 8-15

107

Етиопљани,44 људи Маке, Cариј-ци45 Јоњани, (они) који су поред мора и (они) који су преко мора, Скудра, Либанци, Етиопљани, Аријанци.

4. (30-41.) Краљ Дарије каже: Многи који су били болесни-излечени су, тог сам добро учинио. Провинције су биле у гунгули; један човек је ударао друге. Милошћу Ахурамазда, следеће сам урадио – тај један да уопште не удари јако друге, сви су на његовом месту. Мој закон − од њега они осећају страх, тако да јачи не удари јако нити уништи слабост.

5. (41-9.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде много творевина које сам претходно изнео из њиховог места, вратио сам у њихово место. Град назван.., (његов) зид је пао од старости и онда је овај поправљен – ја сам саградио и сруге да слже том путу и убудуће.

6. (49-52.) Краљ Дарије каже: Нека ме Ахурамазда заједно са боговима заштити, и моју краљевску кућу и (ово) што је написано од мене.

44 = DNa 15-2445 = DNa 24-28

108

ДАРИЈЕ, СУЗА ф), (DSf)Делови мноштва примерака на земљаним и каменим плочама, и на углачаним фризовима Велике сале.

1. (1-5.) Велики Бог је Ахурамазда, који је створио ову земљу, који је створио оно небо, који је створио човека, који је створио срећу за човека, који је створио краља Да-рија, једног од многих краљева, једног од многих господа-ра. Ја сам краљ Дарије Велики, краљ краљева.46 ().

2. (5-8.) ... (= DSd 1-2).

3a. (8-12.) Краљ Дарије каже: Ахурамазда, највећи од богова – он ме је створио; он ме је начинио краљем; он ми је доделио ово Краљевство, Велико, које има добре коње, које има добре људе.

3h. (12-5.) Милошћу Ахурамазде мој отац Хистаспа и Арса-мес мој деда − обојица су били живи када ме је Ахурамазда начинио краљем у овој земљи.

3c. (15-8.) Ахурамазди је ово била жеља: изабрао ме је као (његовог) човека целе земље; начинио ме је краљем у це-лој земљи.

3d. (18-22.) Ја обожавам Ахурамазду. Ахурамазда ми је пру-жио помоћ. Шта је ми је заповедио да

46 = DNa 1-8109

урадим, то је за мене било успешно. Шта сам урадио, све сам урадио милошћу Ахурамазде.

3e. (22-7.) Ова палата коју сам саградио у Сузи, издалека су њени украси били донешени. Низбрдица је била дуга, док нисам ставио камење у земљу. Када је урађено ископа-вање, тада је крш био спакован, око 40 кубика у дубину, други (део) 20 кубика у дубину. Од тог крша палата је била образована.

3f. (28-30.) А та земља је била дуго низбрдица, и тај крш је био спакован, и та разноврсна цигла је била укалупљена и израђена, народ Вавилона је то урадио47.

3g. (30-5.) Стабло кедра, ова планина названа Лебанон – одатле је била донета. Народ Асирије га је донео у Вави-лон; из Вавилона Аријанци и Јоњани донели су га у Сузу. Стабло јаке је било донето из Гандаре и из Карманије.

3h. (35-40.) Злато је било донето из Сарда и из Бактрије, које је овде било направљено. Драги камен лапис лазули и карнелија који је био овде направљен48, овај је био донет из Согдијане.49 Драги камен тиркиз је био донет из Хора-смије, који је направљен овде.

3i. (40-5.) Сребро и слоновача су донете из Египта. Украс којим је зид био украшен, он је из Јоније био донет. Слоно-вача која је овде направљена, била је донета из Етиопије, и из Синда и из Арачосје.

47 ове задатке48 Лапис49 Карнелија

110

3j. (45-9.) Камени стубови који су били овде направљени, село названо Абираду, у Еламу – одатле су били донети. Каменоресци који су направили камен, они су били Јоњани и из Сарда.

3k. (49-55.) Ковачи злата који су направили злато, они су били Међани и Египћани. Људи који су направили дрво, оне су били из Сарда и Египћани. Људи који су направили пече-ну циглу, они су били Вавилоњани. Људи који су украсили зид, они су били Међани и Египћани.

4. (55-8.) Краљ Дарије каже: У Сузи је био наручен веома изванредан (рад), веома изванредан (рад) је био (израђен у потпуности). Нека ме Ахурамазда заштити, и Хистаспа мога оца, и моју земљу.

111

ДАРИЈЕ, СУЗА г), (DSg)Делови два примерка писана на староперсијском на стубовима.

1. (1-2.) ... (= DSd 1-2).

2. (2-3.) Краљ Дарије каже: У (мојој) кући начинио сам ове ступце.

112

ДАРИЈЕ, СУЗА и), (DSi)Староперсијски и еламитски на стубцу.

1. (1-2.) ... (= DSd 1-2).

2. (2-4.) Краљ Дарије каже: Пошто ме је Ахурамазда начи-нио краљем ове земље, милошћу Ахурамазда све што сам (ту) учинио (било је ) добро.

113

ДАРИЈЕ, СУЗА ј), (DSj)Тројезични натпис на стубцу.

1. (1-2.) (= DSd 1-2).

2. (2-4.) Краљ Дарије каже: Све то сам урадио, ја то иначе не бих урадио, (али) пошто је била Ахурамаздина жеља, тако сам урадио. Ахурамазда је био мени пријатељ; шта сам урадио, све то је било успешно за мене.

3. (4-6.) Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде, свакоме ко буде видео ову палату коју сам саградио, нека изгледа изванредно. Нека ме Ахурамазда заштити, и моју земљу.

114

ДАРИЈЕ, СУЗА к), (DSk)Староперсијски само на сломљеној земљаној цигли.

1. (1-3.) Ја сам ... (= DPa 1-5).

2. (3-5.) Краљ Дарије каже: Ахурамазда је мој, ја сам Аху-рамаздин. Ја обожавам Ахурамазду; нека ми Ахурамазда буде у помоћи.

115

ДАРИЈЕ, СУЗА л), (DSl)Староперсијски натпис на сломљеној равној цигли

Краљ Дарије каже: Милошћу Ахурамазде, шта сам помислио да ћу да урадим, све то је било успешно за мене.

116

ДАРИЈЕ, СУЗА м), (DSm)Тројезични натпис натпису на циглама које формирају фриз у једној од сала дворца у Сузи.

1. (1-2.) Ја сам ... (DPa 1-5).

2. (3-11.) Краљ Дарије каже: Ахурамазда је доделио мени краљевство, Велико, која има добре људе; он ме је начи-нио краљем у овој земљи. Милошћу Ахурамазде ово су зем-ље чији сам постао краљ: Персија, Елам, Вавилон, Асирија, Арабија, Египат, Сард, Јонија, Медија, Арменија, Кападо-кија, Партија, Дрангијана, Арија, Хорасмија, Бактрија, Сог-дијана, Гандара, Сатагидија, Арачосја, Синд, Скудра, Јо-њани...

117

ДАРИЈЕ, СУЗА н), (DSn)Тројезични натпис, мали делови натписа на одежди статуе.

Ова скулптура краља Дарија заповеда да се направи; ... Нека Ахурамазда заштити краља Дарија, и шта је било урађено (од њега).

118

ДАРИЈЕ, СУЗА о), (DSo)Староперсијски и акадски на довратку.

...ја сам направио. Краљ Дарије каже: Милошћу Ахура-мазде, саградио сам овде у Сузи изванредну (грађевину).

119

ДАРИЈЕ, СУЗА п), (DSp)Староперсијски на довратку.

Велики Ахурамазда, Највећи од богова − он је створио краља Дарија, он је доделио њему краљевство, добра, која има од добрих возача бојних кола, од добрих коња, добрих људи...

120

ДАРИЈЕ, СУЗА с), (DSs)Староперсијски на довратку.

Велики Бог је Ахурамазда, који је учинио изванредном ову земљу, који је дао народима ову земљу, који је створио сре-ћу за човека, који је дао добре коње и добре кочије. Мени је он је доделио њих. Нека ме Ахурамазда заштити и шта сам саградио.

121

ДАРИЈЕ, СУЗА т), (DSt)Староперсијски на обе стране златног тањира.

1. (1-6.) ... (= DNa 1-6).

2. (6-10.) ... (= DSe 49-51) и ти, когод буде краљ одсада.

122

ДАРИЈЕ, СУЗА y), (DSy)Тројезични натпис на основи стуба.

... (= DSd 1-2).

123

DZ = ДАРИЈЕ, SUEZ НАТПИСИГранитна стела, 33. километра недалеко − камен подигнут у спомен Даријевог отварања канала између Црвеног мора и Нила.

ДАРИЈЕ, SUEZ A. (DZa) Дарије.

ДАРИЈЕ, SUEZ B. (DZb)... (= DNa 8-12)

ДАРИЈЕ, SUEZ C. (DZc)1. (1-4.) ... (= DNa 1-6, са једном променом наредбе); ко краљу Дарију ... (= Dsf 11-2). 2. (4-7.) ... (=Dna 8-13). 3. (7-12.) Краљ Дарије каже: Ја сам Персијанац; из Персија ја сам ухватио Египат; ја сам дао наредбу да се подигне овај канал из реке назване Нил која тече у Египат, у море које иде из Персије. После тога овај канал је био дуг овако као што сам наручио, и бродови су ишли из Египта преко овог канала у Персију овако јер је то била моја жеља.

124

ДАРИЈЕ, ЕЛВЕНД (DE)Тројезични натпис у углу нише испред планине Елвенд, северозападно од Хамадана

1. (1-11.) ... (= DNa 1-8).

2. (11-20.) ... (= DNa 8-10), садржи много људи, ... (= DNa 11-3).

125

ДАРИЈЕ, ХАМАДАН (DH)Тројезични натпис на златним и сребрним тањирима.

1. (1-2.) ... (= DPh 1-3).

2. (3-8.) ... (= DPh 3-10).

126

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС A. (XPa)Тројезични натпис угравиран на унутрашњим зидовима Великог ходника.

1. (1-6.) ... (= DNa 1-4), што је урадио краљ Дарије, један краљ од многих, један господар од многих.

2. (6-11.) Ја сам Ксерксес, ... (= DE 12-9), син краља Дарија, Aхаменид.

3. (11-7.) Краљ Ксерксес каже: Милошћу Ахурамазде, ове колонаде свих земаља, ја сам саградио. Многа друге добра (грађевину) сам саградио унутар овог (града) Персеполиса, који сам саградио и који је мој отац саградио. Коју год гра-ђевину видиш, све то смо милошћу Ахурамазда ми са-градили.

4. (17-20.) Краљ Ксерксес каже: Нека ме Ахурамазда за-штити, и моје краљевство, и шта је саграђено од мене, и шта је саградио мој отац, то такође нека Ахурамазда заш-тити.

127

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС B. (XPb)Староперсијски на северној страни Ксерксових колонада са копијом на источној страни.

1. (1-11.) ... (=XPa 1-6).

2. (11-21.) ... (= XPa 6-11).

3. (21-30.) Ксерксес Велики Краљ каже: Шта је саграђено од мене овде, и шта сам саградио са удаљености (одавде), све то сам милошћу Ахурамазда ја саградио. Нека Ахура-мазда заједно са боговима заштити, и моје краљевство, и шта је саграђено од мене.

128

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС C. (XPc)Тројезични натпис на западном стубу улаза у Даријеову палату, са примерцима на јужном делу зида терасе, на источном стубу предворја.

1. (1-5.) ... (=XPa 1-6).

2. (6-9.) ... (= XPa 6-11).

3. (9-15.) Велики Краљ Ксерксес каже: Милошћу Ахура-мазде ову палату је саградио краљ Дарије, који је био мој отац. Нека ме Ахурамазда заједно са боговима заштити, и шта сам ја саградио, и шта је саградио мој отац краљ Дари-је, то нека такође Ахурамазда заједно са боговима штити.

129

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС D. (XPd)Тројезични натпис, 2 примерка на зидовима Ксерксове палате, 2 више на зидовима поред степеништа на предњој тераси.

1. (1-8.) ... (= XPa 1-6).

2. (8-14.) ... (= Xpa 6-11).

3. (15-9.) Велики Краљ Ксерксес каже: Милошћу Ахура-мазда ову палату сам ја саградио. ... (= XPb 27-30).

130

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС F. (XPf)Староперсијски и акадски на каменој плочи.

1. (1-8.) ... (=XPa 1-6).

2. (8-15.) ... (= Xpa 6-11).

3. (15-27.) Краљ Ксерксес каже: Мој отац је био Дарије; Да-ријеов отац је био назван Хистаспа; Хистаспаов отац је био назван Арсамес. Оба Хистаспа и Арсамес су оба живела на том путу – тако је била жеља Ахурамазде − Дарије, који је био мој отац, њега је учинио краљем ове земље. Када Да-рије постаде краљ, он је саградио најизврснију (грађевину).

4. (27-43.) Краљ Ксерксес каже: Други синови Дарија су били ту (али) − овако је била жеља Ахурамаида − Дарије мој отац учини ме Највећим после њега. Када је мој отац Дарије отишао са трона, жељом Ахурамазде постао сам краљ на трону мога оца. Када сам постао краљ, саградио сам најизврснију (грађевину). Оно што је саградио мој отац, то сам заштитио и друге зграде сам додао. Шта сам преко тога саградио и шта је мој отац саградио, све смо то ми-лошћу Ахурамазде саградили.

5. (43-48.) ... (= XPa 17-20).

131

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС G. (XPg)Тањир осликан обојеним циглама.

Велики Краљ Ксерксес каже: Милошћу Ахурамазде, Краљ Дарије, мој отац, саградио је и наредио( да буде саграђено) много добрих (грађевина). Такође, милошћу Ахурамазде до-дао сам тој грађевини и саградио даље (зграде). ... (= XPb 27-30).

132

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС H. (XPh)Даива Натпис: Тројезични натпис, на каменим плочама, 2 примерка.

1. (1-6.) ... (= XPa 1-6).

2. (6-13.) ... (= XPa 6-11, DNa 13-5).

3. (13-28.) Краљ Ксерксес каже: Милошћу Ахурамазде ово су земље којих сам ја био краљ ... (= DNa 18-22); Медија, Елам, Арачосја, Арменија, Дрангијана, Партија, Арија, Бак-трија, Согдијана, Хорасмија, Вавилон, Асирија, Сатагидија, Сард, Египат, Јоњани,ови који бораве поред мора и они који бораве преко мора, војна посада Маке, Арабија, Ганда-ра, Синд, Кападокија, Дахе, Aморџиан, Скитија, Скићани Шкудра, човек Акуафаке, Либијци, Cаријци, Етиопљани.

4a. (28-35.) Краљ Ксерксес каже: Када сам постао краљ, тамо је између ових земаља које сам записао изнад била (једна која) је била у гунгули. Касније Ахурамазда ми је пружио помоћ; милошћу Ахурамазде ја сам јако ударио ту земљу и вратио је на њено место.

4b. (35-41.) А између ових земаља тамо је било (место) где су претходно пали богови [Daevas] били обожавани. Касни-је, милошћу Ахурамазде, ја сам уништио то светилиште демона, и сачинио сам

133

проглас: „Демона ја нећу обожава-ти!“ Где су претходно демони били обожавани, тамо ја пун поштовања обожавам Ахурамазду и Арту.50

4c. (41-6.) и тамо је било других (послова) од којих сам се разболео; (ипак) сам све учинио добро. То што сам урадио, све сам урадио милошћу Ахурамазде. Ахурамазда ми је пру-жао помоћ, док сам завршио рад.

4d. (46-56.) Ти који (ћеш бити краљ) одсада, ако будеш ми-слио: „Срећан нека будем када живим, и када умрем нека будем благословен“, поштуј тај закон који је Ахурамазда ус-тановио; обожавај Ахурамазду и Арту пун поштовања Човек који поштује закон који је Ахурамазда установио, и пун по-штовања обожава Ахурамазду и Арту, он двоструко постаје срећан − док живи и постаје благословен када умре.

5. (56-60.) Краљ Ксерксес каже: ... (= DNa 51-5).

50 Аша134

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС J. (XPj)Тројезични натпис, на основи најмање 5 стубова.

1. (1-3.) ... (= XPa 6-11).

2. (3-4.) Краљ Ксерксес каже: Ову палату сам ја саградио.

135

КСЕРКСЕС, ПЕРСЕПОЛИС K. (XPk)Староперсијски и Еламитски на Краљевској одежди, средња врата ходника.

Ксерксес, син краља Дарија, Aхаменид.

136

КСЕРКСЕС, СУЗА C, (XSc)Староперсијски на делимично очуваној плочи.

1. (1-2.) ... (= XPa 6-8, 9-11).

2. (2-5.) Краљ Ксерксес каже: Саградио сам ову палату по-што сам постао краљ. Њу сам тражио (да буде) на корист Ахурамазди: ... (= XPb 27-30).

137

КСЕРКСЕС, VAN (XV)Тројезични натпис, у ниши на супротним каменим зидовима дворца.

1. (1-9.) Велики Бог је Ахурамазда, Највећи од богова, ... (= XPa 1-6).

2. (9-16.) ... (- XPa 6-11).

3. (16-27.) Краљ Ксерксес каже: Краљ Дарије, који је био мој отац – он је милошћу Ахурамазде саградио много до-брих (грађевина), и ову нишу он је дао наређења да се про-копа, где није желео да запис (буде) урезан. Касније сам ја наредио да се уреже овај запис. ... (= XPb 27-30).

138

СКРАЋЕНИЦЕ КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ:

1. Дјурант, Историја цивилизације...... В. Дјурант, Историја цивилизације, Народна књига, Београд, 1995. (trad. W. Durrant, Our oriental heritage)

2. Дјурант, Грчка......В. Дјурант, Живот Грчке, Народна књига, Београд, 1996. (trad. W. Durrant, The Life of Greece )

3. Elijade...... M. Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja, I-III, Beograd, 1991.

4. Елијаде...... М. Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, Београд, 1996.

5. Elton...... D. Elton, The History of Iran, Greenwood Press, 2001

6. Zaehner...... R. C. Zaehner, The Dawn and Twilight of Zoroastrianism, New York, 1961.

7. Zamarovski......V. Zamarovski, Grčko čudo, Alnari, Beograd, 2004.

8. Костић...... А. Костић, Историја Персије за време династије Сасанида (дипломски рад)

9. Koterel...... A. Koterel, Rečnik svetske mitologije, Nolit, Beograd, 1998.

10.Херодот......Херодот, Историја, Београд, 1957.

САДРЖАЈ: 139

ВЛАДАРИ АХЕМЕНИДСКЕ ДИНАСТИЈЕ............................5

РЕЛИГИЈА АХЕМЕНИДА..................................................24

ТЕКСТОВИ ПЕРСИЈСКИХ ВЛАДАРА.................................. 47Аријарамнес, Хамадан (AmH)......................................... 49Арсамес, Хамадан (AsH). ...............................................

50Кир, Мургхаб (Пасаргаде): CMa, CMb, CMc..................... 51Дарије, Бехистан (DB), Стубац 1, 2, 3, 4, 5.................... 55 Дарије, Мањи натписи: DBa, DBb, DBc, DBd, DBe, DBf, DBg, DBh, DBi, DBj, DBk .................................

75Дарије, Персеполис: DPa, DPb, DPc, DPd, DPe, DPh, DPi........................................................

86Дарије, Нaкш-и- Рустам: DNa, DNb................................

93 Мањи натписи: (DNc, DNd, DN I-XXIX)........................... 97Дарије, Суза: DSa, DSb, DSc, DSd, DSe, DSf, DSg, DSi, DSj, DSk, DSl, DSm, DSn, DSp, DSq, DSs, DSt, DSy.......... 98 Дарије, натписи из Суеца: DZa, DZb, DZc...................... 119 Дарије, Елвенд (DE).....................................................

120 Дарије, Хамадан (DH)...................................................

121 Ксерксес, Персеполис: XPa, XPb, XPc, XPd, XPe, XPf, XPg, XPh, XPi, XPj, XPk............................................

122 140

Ксерксес, Суза: XSa, XSc...............................................132

Ксерксес, Елвенд (XE)...................................................

Ксерксес, Ван (XV).........................................................133

Ксерксес, Хамадан (XH) Артаксерсес I, Персеполис A (A1Pa) Артаксерсес I, непозната локација (A1I) Дарије II, Суза: D2Sa, D2Sb Артаксерсес II, Суза: A2Sa, A2Sb, A2Sc, A2Sd Артаксерсес II, Хамадан: A2Ha, A2Hb, A2Hc Артаксерсес II или III, Персеполис (A?P) Артаксерсес III, Персеполис (A3Pa)

CIP – Католигазиција у публикацијиНародна библиотека Србије, београд

321. 18 (355)“ -06/-04“: 929091=222.1 “-06/-04“

ТЕКСТОВИ персијских владара / превео, предговор и коментаре написао Небојша Озимић. – Београд: Пешић и синови, 2008 (Београд : Атеље Сава). – 135 стр. : илустр. ; 20 цм. – (Библиотека Први превод ; књ. 3)

Антологијски избор. Тираж 500. – Напомене и библиографске референце уз текст.

ISBN 978-86-7540-088-21. Озимић, Небојша (уредник / преводилац /

аутор додатног текста)а) Владари – ПОерсија 6-4впнеб) Персијски рукописи – 6-4впне

141

COBISS.SR-ID 145732620

142