Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, americkog lingv iste Noama Comskog, donosimo vam spisak od deset strategija manipulacije putem m edija. 1) PREUSMERAVANJE PA NJE Pa nju javnosti preusmeravati sa va nih problema na neva ne. Prezaposliti javnost pop lavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmi ljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta. 2) STVARANJE PROBLEMA Ta metoda se naziva i problem-reagovanje-re enje . Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lak e prihvati ogranicavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opra vdalo ru enje socijalne dr ave. 3) POSTUPNOST PROMENA Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, na ka ici cu , mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izv edene naglo i u kratkom vremenskom roku, bice sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama. 4) ODLAGANJE Jo jedan nacin za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavl juje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu te inu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i zajednicka nada u bo lju buducnost olak ava njihovo prihvatanje. 5) UPOTREBA DECIJEG JEZIKA Kada se odraslima obraca kao kad se govori deci, posti emo dva korisna ucinka: jav nost potiskuje svoju kriticku svest i poruka ima sna nije dejstvo na ljude.Taj sug estivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja. 6) BUENJE EMOCIJA Zloupotreba emocija je klasicna tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog sp oja, prilikom razumnog prosudivanja. Kriticku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogucava pristup nesvesnom, pa j e kasnije moguce na tom nivou sprovesti ideje, elje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati odredena pona anja. 7) NEZNANJE Siroma nijim slojevima treba onemoguciti pristup mehanizmima razumevanje manipulac ije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja ni ih dru tvenih slojeva treba da bude to slabiji ili ispod proseka, da bi ponor izmedu obrazovanja vi ih i ni ih slojeva o stao nepremostiv. 8) VELICANJE GLUPOSTI Javnost treba podsticati u prihvatanju prosecnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), po eljno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izaziva ti otpor prema kulturi i nauci. 9) STVARANJE OSECAJA KRIVICE Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i iskljucivo on odgovoran za sopstvenu nesrecu, usled oskudnog znanja, ogranicenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterecen osecajem krivice, odustace od t ra enja pravih uzroka svog polo aja i pobune protiv ekonomskog sistema. 10) ZLOUPOTREBA ZNANJA Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastucu provaliju izmedu znanja j avnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuce elite. Sistem , zaslugom biolo gije, neurobiologije i prakticne psihologije, ima pristup naprednom znanju o cov eku i na fizickom i na psihickom planu.