documentno

UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžmentKatedra za kvalitet, efektivnost i logistiku

Predmet: Inteligentno privređivanje i efektivni menadžment

Seminarski rad

Izbor vrste skladištenja

Profesor: Dr Zdravko Tešić Student: Tamara Bauer I2 15/2015

Asistent: Nemanja Tasić

Novi Sad, decembar 2015.godine

Inteligentno privređivanje i efektivni menadžment

Sadržaj:

Uvod.................................................................................3

Skladište...........................................................................4

Pojam skladišta..............................................................4

Vrste skladišta................................................................6

Funkcije skladištenja......................................................9

Principi skladištenja......................................................10

Zaključak........................................................................12

Literatura:..........................................................................14

2


Uvod

Prilikom osnivanja organizacije upravni odbor i menadžment moraju da postave glavne ciljeve koje organizacija želi da ostvari svojim poslovanjem. Za uspeh svake ogranizacije je važno da se ispune svi postavljeni ciljevi, ili makar većinski deo ciljeva.

Kako u samom preduzeću, tako i na tržištu, najbitnije je da preduzeće odgovara na tržišne zahteve u najkraćem mogućem roku, tj. da ispuni svoje ciljeve vezane za tržišno poslovanje. S’ toga, znači da ono u svakom trenutku mora ispunjavati zahteve tržišta, i imati odgovarajuća sredstva na raspolaganju, kako bi odgovorilo na želje kupaca. Ta sredstva se čuvaju u skladištu. Svrha skladišta je da se u njemu čuvaju sredstva, tj. proizvodi, sve dok se ne proslede kupcima, i to tako da ne promene svoju kvalitativnu vrednost.

Skladište igra mnogostruku ulogu u sistemu marketing logistike: može da posluži kao objekat za konsolidaciju transporta; funkcioniše kao rezervoar za preveliku proizvodnju; funkcioniše kao mesta gde se mešaju proizvodi; kao sigurnosni ventil u vreme štrajkova, nestanka zaliha ili odlaganja kašnjenja transporta. Troškovi magacionisanja čine 10% ili više od ukupnih troškova integrisane logistike u većini kompanija. 1

1 Roca B., (2004) Marketing logistika, Kultura Bački Petrovac

3


Skladište

Pojam skladišta

Skladišno poslovanje podrazumeva skup poslova koji se odnose na prihvatanje, čuvanje i izdavanje nabavljene (proizvedene) robe.Skladište u širem smislu je prostor izgrađen u celini, delimično izgrađen ili neizgrađen; ograničen ili ne; pokriven ili ne; koji se upotrebljava za smeštaj robnih fondova preduzeća.

Skladište u užem smislu je samo onaj ograđen i pokriven prostor sa inventarom za manipulaciju, koji služi isključivo u svrhu uskladištenja i čuvanja robe od svih uticaja koji bi mogli dovesti do gubitaka na njoj. 2

Skladište je posebno opremljena prostorija u kojoj se prijem, smeštaj, čuvanje, pakovanje, uzorkovanje, klasiranje, sortiranje, marketing, obeležavanje, utvrđivanje kvaliteta, izdavanje sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, ambalaže, sitnog inventara, kao i priprema ovih dobara za otpremu u proizvodne pogone, prodavnice i kupcima. Skladištenje robe je faza u procesu proizvodnje u funkciji logistike.

Razlog skladištenja je prevazilaženje vremenske nepodudarnosti između nabavke i proizvodnje; između proizvodnje i prodaje, između prodaje i preuzimanja robe. 3

Skladištenje predstavlja proces u kojem dolazi do promena na osnovu priliva i odliva proizvoda. Priliv potiče po osnovu isporuka (snabdevanja), a odliv putem prodaje proizvoda konzumentima. Intenzitet i obim njihovih promena neposredno se odražava na promene u podsistemima skladištenja. 4 Skladištenje može da veže proizvodne objekte i kupca, ili snabdevača i proizvodne objekte. Ono pomaže u proizvodnji, konsolidujući ulazne materijale i distribuirajući ih u proizvođačke objekte u predviđeno vreme. Skladištenje takođe pomaže marketingu da usluži tekuće klijente i da se proširi na nova tržišta. 5

Sa stanovišta integrisane logistike, skladištenje je nužno zlo. Ono omogućava proizvodnji da uspostavi efikasnost i isplativnost iz dugačkih linija proizvodnje. Skladišta omogućavaju marketingu da zadrži ili poveća uslugu. Kada bi

2,3 http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat3025.pdf3

4,6 Roca B., (2004) Marketing logistika, Kultura Bački Petrovac

5 Kalinić V., (1993) Marketing logistika, Ekonomski fakultet Subotica

4

http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat3025.pdf


prognoze bile savršene, a proizvodnja momentalna, potreba za zalihama bi nestala, samim tim i potreba za magacinima. Ipak, u stvarnom svetu predviđanja su često pogrešna, a vreme proizvodnje varira, tako da skladišta čine međuprostor između nabavke i potražnje. Ostali argumenti za skladištenje obuhvataju: ostvarivanje ekonomičnosti u transportu prevozeći veće obime; ostvarivanje nabavnih popusta na količinu; zadržavanje dobavljača; zadovoljavanje promenljivih tržišnih uslova; podrška JIT sistemu kroz sistem integrisane logistike. 6

Skladištenje znatno utiče na profit i zbog toga firme moraju da menjaju performanse produktivnosti. Prvo, troškovi skladištenja su u proseku oko 10% od prodaje. Drugo, u mnogim skladištima je slabo iskorišćen zapreminski prostor (30-35%). Treće, produktivnost skladišta se može relativno lako meriti, jer su troškovi i operacije vidljivi. 7

Ključne odluke u vezi skladištenja jesu: 8

Da li osnivati sopstvena skladišta i koliko;

Da li skladištenje poveriti specijalizovanom privrednom subjektu.

Ako preduzeće odluči da formira sopstvenu mrežu skladišta, njihov broj i veličina treba da budu optimalni, usklađeni sa nabavnom, prodajnom i transportnom politikom.

Ako se formira manji broj skladišta od optimalnog, troškovi će biti manji, međutim oni tada praktično samo “menjaju” lokaciju (sa skladištenja prelaze na prodaju ili nabavku). Ako se formira veći broj skladišta od optimalnog, troškovi samog skladištenja će biti veći.Ako preduzeće koristi tuđa (javna) skladišta, plaća visoku cenu zakupa, obezbeđenja, osiguranja, čuvanja, kontrole kvaliteta…

Vrste skladišta

6

7 Stanivuković D., (2003) Logistika – Organizacija i menadžment (beleške sa predavanja), Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad 111 str

8 http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat3025.pdf

5



Jedna od podela skladišta je: 9

Prema vremenu skladištenja:- Trajna i povremena (služe za privremeno skladištenje robe, tj.

skladištenje robe u kratkom vremenskom periodu)

- Distributivna (ona skladišta u kojima se skladišti roba koja se dalje distribuira)

Prema lokaciji skladišta:- Interna (skladišta unutar preduzeća, neposredno uz proizvodne

pogone)

- Eksterna (skladišta koja se nalaze u blizini potencijalno velikih kupaca)

Prema veličini skladišta:- Velika (skladišta površine iznad 3000 m2 i sva visoko regalna skladišta )

- Srednja (skladišta površine od 1001 do 3000 m2 i regalna do 3000 m2 )

- Mala (skladišta površine do 1000 m2 )

Prema vrsti robe koja se skladišti:- Skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, opreme, alata,

pribora, ambalaže itd.

Prema funkciji i značaju skladišta:- Nabavna, prodajna, konsignaciona

- Glavna, pomoćna, priručna, specijalna i prihvatna

U konsignaciono skladište se smešta razna roba koju domaće preduzeće prodaje u ime i za račun uvoznika.9 http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat3025.pdf

6



Glavna skladišta su osnovna skladišta za skladištenje materijala i robe koja dolazi u preduzeće. U njima se roba i materijal primaju, evidentiraju, prema potrebi izdaju drugim skladištima ili se šalju u proizvodnju.

Pomoćna skladišta obavljaju pomoćnu funkciju za glavno skladište, preuzimaju deo zadatka glavnog skladišta kod čuvanja, upravljanja i izdavanja materijala. Ona su na udaljenim gradilištima ili proizvodnim pogonima. Njihov zadatak je da obezbeđuju zalihe i čuvaju ih na samom gradilištu ili proizvodnom pogonu.

Priručna skladišta se organizuju prema potrebi u procesu proizvodnje da bi se olakšalo snabdevanje i uprostio postupak skladištenja. To su manji prostori u radionicama i gradilištima izdvojeni i ograđeni tako da služe za privremeni smeštaj robe i materijala.

Prema načinu gradnje skladišta:- Zatvorena, poluzatvorena, otvorena, natkrivena, silosi, hlađenje i

grejanje, vinski podrumi, tankovi, zemni podrumi

- Od tvrdog materijala (beton, cigla, kamen), od čelika, od plastičnih materijala i od drveta.

Otvorena skladišta služe za rasutu i komadnu robu koja ne podleže uticajima atmosferskih prilika. Tu spadaju i kontejnerski terminali, skladišta drvene građe i skladišta metalnih odlivaka, ako je vreme čuvanja dovoljno kratko da ne utiče na promenu kvaliteta robe.

Zatvorena skladišta su namenjena uglavnom za komadnu robu i drugu vrednu robu koju treba u celosti zaštiti od atmosferskih i drugih neprilika.

Natkrivena skladišta su namenjena robi koja samo delimično podleže atmosferskim uticajima. Ta skladišta moraju imati skladišnu površinu pod nadstrešnicom, obično bez zidova ili sa jednim ili dva bočna zida.

Skladišta od čelika su cisterne, kontejneri i dr. Skladišta od plastičnih materijala su cisterne, hladnjače, kontejneri, burad i dr. Skladišta od drveta su burad, cisterne i dr.

Sa makro aspekta, skladišna služba organizaciono može da bude:- U sastavu nabavne službe

- U sastavu prodajne službe

7


- U okviru tehničko - tehnološkog sektora

- Posebna organizaciona jedinica.

Sa mikro aspekta, skladišna služba organizaciono može da bude:- Centralizovana, - Decentralizovana i- Kombinovana.

Kod centralizovanog skladišta, skladištenje robe se obavlja na jednom mestu, bez obzira na broj proizvodnih pogona, nabavnih i prodajnih službi. Centralizovano skladište ima niže troškove skladištenja, ali se povećavaju troškovi nabavke i troškovi prodaje; prodaja teže snabdeva kupce (roba dislocirana od kupaca).

Decentralizovano organizovano skladište jeste ono u kome svaka proizvodna, prodajna i nabavna jedinica imaju svoje posebno skladište. Kod decentralizovanog skladišta se povećavaju troškovi skladištenja i broj skladišnog osoblja; bolje se čuvaju i koriste specifični materijali nego u slučaju centralnog skladišta.

Kombinovano organizovano skladište podrazumeva dogovor i podelu roba između jedinica koje koriste skladište; dogovor se odnosi na određivanje vrste i količine roba koje će se centralizovano skladištiti (robe i materijali koje svi koriste); specifične robe i materijale skladišti svaka jedinica posebno. Kombinovana varijanta skladištenja omogućava korišćenje prednosti oba modela i eliminisanje njihovih nedostataka.

Sa aspekta tehnologije skladištenja, skladišta mogu biti: 10

- podna (statična), regalna i visokoregalna (statična i dinamička);- sa skladištenjem na transportnim sredstvima (transportno-skladišna

sredstva).

Prema vrsti sredstava (opreme) za skladištenje, skladišta mogu biti: 11

- bez sredstava za skladištenje (podna skladišta) i sa sredstvima za skladištenje (regalna skladišta);

10 Davidović B. (2012) Intralogistika – Unutrašnji transport, Kragujevac 1111 Davidović B. (2012) Intralogistika – Unutrašnji transport, Kragujevac

8


- sa nepokretnim regalima (statična skladišta) i sa pokretnim regalima (dinamična skladišta);

- polični, paletni, konzolni, prolazni, protočni, pokretni, prevozni regali.

Funkcije skladištenja

Osnovne funkcije skladištenja su: 12

1. Prijem robe - skladište prima robu koja je dopremljena spoljnim transportom ili je preuzeta od fabrike i prihvata odgovornost za nju.

2. Identifikacija robe - odgovarajuće jedinice robe koje se drže na zalihama moraju biti evidentirane i prikupljeni podaci o broju za svaki primljeni artikal. Može biti potrebno da se artikal označi fizičkom šifrom, priveskom itd. Artikal se može identifikovati pomoću šifre na artiklu, šifre na ambalaži ili kontejneru ili fizičkim osobinama.

3. Sortiranje robe - roba može biti sortirana prema odgovarajućim područjima za smeštaj.

4. Otprema robe do mesta gde će se ona smestiti - roba može biti odložena na mesto gde se kasnije može naći kada bude potrebna.

5. Čuvanje robe - roba se drži na skladištu, pod odgovarajućom zaštitom sve dok je potrebno.

6. Opoziv, selekcija ili odabiranje robe - artikli koji su naznačeni od mušterija moraju biti opozvani sa mesta gde su smešteni i grupisani na način koji je koristan za sledeći korak u izvršavanju narudžbine.

7. Slaganje za isporuku - nekoliko artikala koji čine jednu pošiljku treba da se sastave i kontrolišu zbog kompletnosti ili zbog propusta koji su dopušteni i moraju se pripremiti podaci o narudžbini ili, ako je nužno, modifikovati.

12 Bulatović M. (2013) Logistika, Podgorica,Crna Gora

9


8. Otprema pošiljke - konsolidovana narudžbina mora biti na odgovarajući način upakovana i upućena u pravo transportno sredstvo. Moraju se primeniti nužna otpremna i računovodstvena dokumenta.

Principi skladištenja

Kako bi se poslovanje u bilo kom skladišnom sistemu odvijalo na najbolji mogući način, neophodno je da svi učesnici u samom procesu budu upoznati sa nekoliko najvažnijih principa skladištenja, a to su: 13

1. Omogućiti brzu manipulaciju robom – Podrazumeva da sva roba koja pristiže na skladište treba da bude raspoređena prema planu raspodele, a ne haotično i bez reda. Prilikom odlaganja i slaganja robe neophodno je da se omogući nesmetan prolaz između artikala kao i nesmetan pristup svim proizvodima ili sirovinama. Kako bi manipulacija robom bila što efikasnija potrebno je na pravilan način i praktično izvršiti obeležavanje svih robnih artikala koji se nalaze unutar skladišta.

2. Očuvati vrednost robe – Ne podrazumeva svaka roba isti način skladištenja. Dok neke robe ne iziskuju nikakve specijalne uslove za skladištenje, druge podrazumevaju da prilikom njihovog skladištenja budu primenjene mere zaštite ili neki specijalni uslovi skladištenja. Od velikog je značaja i pravilno izdavanje robe iz skladišta pod čime se podrazumeva da se roba izdaje iz skladišta po onom redu koji je propisan za određenu vrstu robe.

3. Minimalizovati troškove skladištenja – Jedan od osnovnih principa skladištenja koji za cilj ima maksimalno snižavanje svih troškova koji nastaju u procesu skladištenja. Svaki segment poslovanja u okviru skladišta treba da bude isprojektovan što racionalnije. Pojednostavljenje određenih operacija dovodi do smanjenja vremena manipulacije, a samim

13 Stanivuković D., Beker I., (2007) Logistika (skripta sa predavanja) – Fakultet tehničkih nauka, Departman za industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment, Novi Sad

10


tim dolazi do snižavanja ukupnih troškova.

4. Olakšati inventarisanje – Svi robni artikli koji imaju svoje mesto u skladišnom sistemu treba da budu raspoređeni po planu koji bi trebala da sačini odgovarajuća skladišna služba. Prilikom kontrolisanja ili inventarisanja potrebno je obezbediti maksimalnu pristupačnost svim artiklima kako bi se sam proces obavio u što kraćem vremenskom periodu.

5. Omogućiti modifikaciju u planu rasporeda robe – sva roba koja pristiže u skladište nije upakovana u jedinice identične veličine, zapremine itd. Iz tog razloga neophodno je omogućiti promenu određenih prostora što se postiže postavljanjem pokretnih pregrada između odeljenja skladišta. Na taj način se skladišni prostor jednostavno prilagođava svakoj nameni.

Zaključak

Skladištenje proizvoda predstavlja čuvanje ili spremanje kako proizvoda zrnaste kulture, tako i repromaterijala potrebnih za proces proizvodnje. Za vreme

11


skladištenja, svaki proizvod se čuva u određenim uslovima, kako ne bi došlo do njegove kvalitativne promene.

Razlika između skladišta i distribucionog centra je u tome što je cilj skladišta da drži zalihe proizvoda do zahteva korisnika, a cilj distribucionog centra je protok zaliha proizvoda kroz njega, a ne skladištenje. U distribucionom centru se velike pošiljke dele na manje i transportuju dalje u lanac snabdevanja. U principu je distribucioni centar mnogo veći, po površini, od skladišta.Skladišta su nužno zlo u integrisanoj logistici. U principu služe da održavaju ili povećavaju usluge korisniku. Ako je predviđanje odlično, a proizvodnja trenutna, potreba za zalihama i skladištem otpada. 14

Razlozi za postojanje skladišta su: postizanje ekonomičnosti u transportu, pri kretanju većih obima, obezbeđuju se popusti na količine isporuke, čuvanje dobavljača, zadovoljenje promena uslova tržišta i podrška JIT programima, kroz integrisani logistički sistem.

Skladištenje utiče znatno na profit i zbog toga firme moraju da mere performanse produktivnosti.

1. troškovi skladištenja su u proseku oko 10% od prodaje.2. u mnogim skladištima je slabo iskorišćen zapreminski prostor (30-35%).

Kako cene zemljišta i prostora rastu, menadžeri skladišta mora da nađu način da što bolje iskoriste raspoloživi prostor (odn. zapreminu).

3. produktivnost skladišta se može relativno lako meriti, jer su troškovi i operacije vidljivi.

Firme se trude da unaprede / poboljšaju efikasnost skladišta.

Primarna područja unapređenja efikasnosti su: unaprediti tačnosti predviđanja, smanjiti ili eliminisati radna „grla“, smanjiti obim rukovanja proizvodima, smanjenje varijacije u tokovima materijala u skladištu, utvrditi ciljeve/mete unapređenja,

14 Stanivuković D., (2003) Logistika – Organizacija i menadžment (beleške sa predavanja), Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

12


skratiti putanje kretanja u skladištu, povećati veličine jedinica rukovanja i povećati iskorišćenje zapremine skladišta. 15

Da bi se izabrao dobar vid skladištenja treba voditi računa prvenstveno o vrstama robe, koje su karakteristike robe ili proizvoda, na kojim temperaturama treba da se čuvaju, koji su uslovi za čuvanje tj. skladištenje te robe. Takođe treba voditi računa o veličini skladišta, o praznom hodu u skladištu, o popunjenosti kapaciteta skladišta… Sve ovo zahteva svest o značaju skladištenja i njegovo kontinuirano unapređenje.

15 Stanivuković D., (2003) Logistika – Organizacija i menadžment (beleške sa predavanja), Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

13


Literatura:

[1] Stanivuković D., Beker I., (2007) Logistika (skripta sa predavanja) – Fakultet tehničkih nauka, Departman za industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment, Novi Sad

[2] Stanivuković D., (2003) Logistika – Organizacija i menadžment (beleške sa predavanja), Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

[3] Roca B., (2004) Marketing logistika, Kultura Bački Petrovac

[4] Kalinić V., (1993) Marketing logistika, Ekonomski fakultet Subotica

[5] Davidović B. (2012) Intralogistika – Unutrašnji transport, Kragujevac http://www.vts.edu.rs/images/nastava/unutrasnji_transport/Unutrasnji_transport.pdf (datum pristupa: 15.12.2015.)

[6] http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/Godina%202009%20-%202010/FIM/Logistika%20-%20prof.%20dr%20Du%C5%A1an%20Regodi%C4%87/T-1.%20UVOD2009.pdf (datum pristupa 08.12.2015.)

[7] http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat3025.pdf (datum pristupa 15.12.2015.)

[8] Bulatović M. (2013) Logistika, Podgorica,Crna Gora http://www.ingkomora.me/ikcg_sajt/cms/public/image/publikacije/2255.pdf (datum pristupa 13.12.2015.)

[9] http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/5603/mod_resource/content/0/Vezbe/Microsoft_Word_-_Tipicne_tehnologije_za_sipkaste_i_plocaste_i_rasute_materi.pdf (datum pristupa 10.12.2015.)

14

http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/5603/mod_resource/content/0/Vezbe/Microsoft_Word_-_Tipicne_tehnologije_za_sipkaste_i_plocaste_i_rasute_materi.pdf

http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/5603/mod_resource/content/0/Vezbe/Microsoft_Word_-_Tipicne_tehnologije_za_sipkaste_i_plocaste_i_rasute_materi.pdf

http://www.ingkomora.me/ikcg_sajt/cms/public/image/publikacije/2255.pdf


http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/Godina%202009%20-%202010/FIM/Logistika%20-%20prof.%20dr%20Du%C5%A1an%20Regodi%C4%87/T-1.%20UVOD2009.pdf



http://www.vts.edu.rs/images/nastava/unutrasnji_transport/Unutrasnji_transport.pdf

documentno

Documents