ti

Vesti iz sveta racunara

Imate ideju da pomognete svetu? Evo vam 10 miliona $Kompanija Gugl e dodeliti pet puta po dva miliona dolara za ideje koje mogu da pomognu to veem broju ljudi na Zemlji...Ako imate ideju kako da svet uinite boljim mestom za ivot za to vie ljudi, kompanija Gugl eli da je uje od vas - i za to je spremna da plati do 10 miliona dolara, sve da bi uinila da se vaa zamisao realizuje. Internet gigant je lansirao ovu inicijativu u sklopu proslave 10 godina svog postojanja. BOLJITAK - Projekat koji je nazvan Deset na stoti podrazumeva dodeljivanje pet puta po dva miliona dolara za ideje koje mogu da pomognu to veem broju ljudi na Zemlji. - Te ideje mogu da budu velike ili male, tehnholoki ili briljantne po svojoj jednostavnosti - ali moraju da naprave utisak. Znamo da postoje genijalne ideje kojima je potrebna novana podrka - objavljeno je saoptenje Gugla u sredu ujutru na sajtu Si-En-Ena. Ideje je mogue poslati na bilo kom od 25 jezika koji podrava pretraiva Gugl (i na srpskom), na internet adresu www.project10tothe100.com, sve do 20. oktobra ove godine. Svi koji se odlue da poalju ideju, svoju zamisao moraju da opiu jasno i da odgovore na est pitanja, od kojih je jedno: Ako vaa ideja bude realizovana, ko e imati koristi od toga i koliko? Zaposleni u Guglu e do 27. januara 2009. odluiti kojih 100 ideja zasluuju da uu u finalno takmienje. Od tog dana do 2. februara svi internet korisnici e moi onlajn da glasaju za ideju koja je na njih ostavila najvei utisak - oni e izabrati 20 najboljih. Jo neimenovane sudije e od tih 20 izabrati pet pobednika, koji e za svoje projekte u maju idue godine dobiti po dva miliona dolara. - Ne elimo da ih ograniavamo na bilo koji nain. relimo razliite ideje. Mislimo da se genijalne ideje mogu pojaviti s bilo kojeg mesta - kae Betani Pul, marketing menader Gugla, na spekulacije da e najbolje proi ideje koje bi se zasnivale na obezbeenju smetaja za beskunike i hrane za gladne.

Google Android uskoro meu nama

Najvei svetski Internet pretraiva Google, pustie 23. septembra u prodaju svoj prvi mobilni telefon pod operativnim sistemom otvorenog koda, pod nazivom Android, preko amerike filijale nemakog operatera TMobile, objavljeno je u Vaingtonu. Taj telefon e se pojaviti u irokoj potronji samo 10 meseci nakon to ga je Google zvanino predstavio. Telefon e nositi naziv Dream ili G1. Sada je samo pitanje da li e se otvorena strategija kompanije Google, sa svojim operativnim sistemom

otvorenog koda, isplatiti u konkurenciji uvenog multifunkcionalnog telefona iPhone amerike kompanije Apple. Pogledajte snimak Google bi mogao da zaseni Apple pre svega injenicom da je Android zasnovan na sistemu otvorenog koda, to znai da svi korisnici imaju priliku da unapreuju softverska reenja koja Android nudi i da ih konstantno poboljavaju.

Potvrena pretpostavka o sve veoj Linux zastupljenostiAnketom, koju smo sproveli na naem sajtu, kao i snimanjem trita, onog dela poslovnih subjekata koji posluju s naom kompanijom, dolo se do zakljuka da je svaki trei raunar u preduzeima sa operativnim sistemom Linux. Ovo nije empirijski podatak, ve podatak dobijen prebrojavanjem "Linux" instalacija. Takoe je pokazala, pomenuta anketa, da je 75% anketiranih korisnika spremno da koristi Linux operativni sistem ( 30% od tog broja je iskazalo tu spremnost nakon pohaanja odreene obuke). Ovo sve navodi na zakljuak da je od poetka bila ispravna orijentacija nae kompanije na razvoju multiplatformskog softvera. To e u perspektivi znaiti da e se poslovni softver izvravati na raznovrsnim platformama, (WIndows, Linux, Unix, Mac OS...) i da e korisnici imati utisak da rade na jednoj te istoj platformi. Ovaj utisak se pojaava i time to zajednica slobodnog softvera poboljava sve vie i vie "office" softver, kao to je openOffice.org, pa on skoro u potpunosti moe istisnuti Microsoft Office, bar u najveem broju sluajeva. Miljenja smo da e se u budunosti postotak Windows i Linux distribucija esto menjati, as u korist jednog ili drugog operativnog sistema. Najpre e se dogoditi opstanak kritine mase Windows operativnih sistema, najvie zbog aplikacija, kao to je Microsoft Office, aplikacije za e-banking i specijalnog softvera koji radi samo na ovoj platformi. Erozivnu prazninu e popunjavati razne distribucije Linux operativnih sistema kao i Mac OS-a. Posebno e se primetiti osetno poveanje trita Mac OS-a, zbog trenutne agresivne kampanje Apple-a na prodaji svojih raunara na naem tritu. Preduzea koja imaju sredstava i koja dre do svog nivoa, sve vie e nabavljati Apple raunare sa preinstaliranim Mac OS-om, kao i druge kompanije u svetu, to e rezultovati primetmi udelom ove platforme na tritu. Uz pomo BusinessWare ERP softvera, koji je jedan od reih multiplatformskih softvera, multiplatfomnost e dobijati sve vie na znaaju, jer se time tedi novac, postaje se konkurentan u odnosu na "monoplatformske" poslovne softvere, olakava se uvoenje (deployment), nije potrebna doobuka za rad na drugim platformama (softver se ponaa identino svuda) i td.

etrdeset godina IntelaIntel, danas jednu od najpoznatijih svetskih kompanija, pre etrdeset godina osnovali su Gordon Mur, fiziar i hemiar po kome je dobio naziv poznati Murov zakon, i Robert Nojs, fiziar koji je radio na izumu integrisanog kola. Obojica, uostalom kao i osnivai kompanije AMD - Intelovog najveeg konkurenta, pre toga su radili na Fairchild Semiconductor institutu. Kasnije, kompaniji se pridruio i poznati akademik Endi Gruv. Prvobitno, naziv kompanije bio je Moore Noyce, po njihovim prezimenima, ali kako je suvie podsealo na more noise (vie buke) ubrzo su odustali od tog imena, jer im asocijacija na buku ne bi donela mnogo koristi u prodaji hardvera, i odluili se za Integrated Electronics, skraeno Intel. Mali problem nastao je ve na poetku, jer je pod tim nazivom bio registrovan lanac hotela, pa su najpre morali da otkupe prava na ovo ime, nakon ega zvanina istorija i neverovatni uspeh Intela poinje. Godinu dana nakon osnivanja, prvi proizvod ove kompanije pojavio se na tritu. Bila je to 3101 Schottky bipolarna random access memorija, a tada nastaje i njihov prepoznatljiv logo "dropped e". Sedite u Santa Klari u Kaliforniji osnovano je 1970. godine, a ve sledee predstavljen je prvi mikroprocesor Intel 4004, koji je ujedno bio i prvi ikada napravljen procesor na jednom ipu. Iako je za dananje poimanje to bio procesor siromanih mogunosti, u to vreme, bio je revolucionaran. Te godine, kompanija Intel zaradila je 6,8 miliona dolara. Poetak x86 arhitekture 1974. godine prvi pravi mikroprocesor opte namene - Intel 8080 pojavio se na tritu i ubrzo je naao iroku primenu u svakodnevnom ivotu. Od Intelovog procesora 8086, koji se pojavio etiri godine kasnije, potie ime arhitekture x86, pa su se kasnije za nove procesore dodavani samo brojevi ispred (80286, 80386, 80486), sve dok se poetkom 1993. godine kompanija nije odluila da za novi procesor uzme ime Pentium, marketinko ime koje je trebalo da proizvode uini bliim javnosti, to je, kako se vremenom ispostavilo, bio dobar potez. Poetkom poslednje decenije dvadesetog veka, poela je i kampanja sa prepoznatljivim sloganom Intel Inside, koji je osmislio Denis Karter, a kojim se Intel predstavio kao brend namenjem obinim domainstvima. Pored daleko najpoznatijeg Pentiuma, Intel izbacije i praktino oslabljenu verziju Pentium procesora - Celeron. U meuvremenu, kompanija je sve vie rasla. Osnivai dobijaju priznanja za doprinose nauci, osnovana je Intel fondacija i vremenom, kako kompjuteri postaju dostupni iroj populaciji, Intel postaje industrijski lider. Jedan od bitnih dogaaja u istoriji ove kompanije ini i partnerstvo sa Appleom, odnosno prelazak Macintosh raunara sa Power PC na Intelovu x86 arhitekturu, a prvi takav raunar pojavio se na tritu januara 2006. godine. Iste godine umesto slogana Intel inside, promovie se novi - Leap ahead. Period procesora za vie jezgara zapoinje 2006. godine, a Intel to ini procesorima Intel Xeon 5300 i Intel Core 2 Extreme. Dve godine kasnije stie novina u vidu Intel Atom procesora, grupe procesora koji tede energiju, namenjenih mobilnim internet ureajima, notebook raunarima i nettop ureajima. Intel danas

Danas Intel posluje u 50 zemalja sa oko 300 kancelarija irom sveta. Iako je na listi 100 najmonijih brendova na svetu (Brandz Ranking 2007, Millward Brown Optimor) kompanija zabeleila znaajan pad, sa 15. na 25. mesto pomenute, ona i dalje vai za jednu od najznaajnijih kompanija iz ove oblasti u dosadanjoj istoriji. Intel zapoljava oko 85.000 ljudi, a politika zaposlenih nije tipina za kompaniju iz "Silikonske doline", i nije ni priblino neformalna i oputena kao, na primer, u Googlu ili Sunu. Zaposleni koji odreeno vreme ne ispunjavaju postavljene zahteve, ne ostaju dugo u kompaniji. Sa druge strane, radi irenja duha egalitarizma, nijedan zaposleni nema svoju kancelariju, pa ak ni CEO - Pol Otelini. Intel je dobitnik priznanja od strane Working Mother magazina, kao jedna od sto najboljih kompanija za zaposlene majke, a pored toga politika firme promovie i jednakost bez obzira na versko ili seksualno opredeljenje svojih zaposlenih. U ast 40. godinjice, CEO kompanije, Otelini je pozvao svoje zaposlene da uestvuju u kolektivnoj donaciji u vidu volontiranja od milion sati i time pomognu razvoju lokalnih zajednica irom sveta, ime kompanija eli da posvedoi o svojoj korporativnoj drutvenoj odgovornosti.

Upotreba IKT u SrbijiRepubliki zavod za statistiku Srbije sproveo je, po trei put, istraivanje o upotrebi informacionokomunikacionih tehnologija u domainstvima i preduzeima. Jovana Milievi Istraivanje sprovedeno po EUROSTAT metodologiji, obuhvatilo je 2000 domainstava i 2000 pojedinaca, starosti od 16 do 74 godine, a uzorak je podeljen na podruja centralne Srbije, Beograda i Vojvodine. Istraivanje nije sprovedeno na Kosovu. Telefonskim putem, kako se ovo istraivanje sprovodilo, dolo se do podataka da u Republici Srbiji 40,8% domainstava poseduje raunar, to je poveanje od 6,8% u odnosu na 2007. i ak 14,3% u odnosu na 2006. godinu. to se razlika u brojkama vezano za tip naselja tie, urbani deo prednjai sa 47,5%, dok u ruralnim naseljima samo 31,2% domainstava poseduje raunar, uz bitnu napomenu da je ta razlika smanjena u odnosu na 2007. godinu. Razlike su znaajne i po regionima, a zastupljenost je najvea u Beogradu, ak 53,1%, zatim u Vojvodini 41,5% i najmanja u centralnoj Srbiji 34,8%. to se pristupa internetu tie, 33,2% domainstava u Srbiji poseduje internet prikljuak, pri emu i dalje najvie njih koristi modemsku konekciju (51,1%), ali se belei i znatan porast korienja irokopojasne (broadband) konekcije (15,5% ispitanika), pri emu najvei rast u odnosu na prethodnu godinu belei ADSL konekcija, sa 12,1% na ak 24,4%. Zavisno od visine mesenih prihoda, internet prikljuak veinom poseduju domainstva kod kojih taj prihod prelazi 600 evra, a kod onih sa prihodom do 300 evra taj procenat iznosi svega 14,6. Kada govorimo o pojedincima, za 4,3% poveao se broj lica koja koriste raunar u odnosu na prethodnu godinu, a udeo korisnika prema nivou obrazovanja pokazuje da je 76,8% lica sa viim i visokim obrazovanje koristilo raunar u poslednja tri meseca, 57,6% sa srednjim i 24,9% sa niim obrazovanjem. Broj svakodnevnih korisnika raunara poveao se za vie od 400.000, i iznosi 1,9 miliona, a internet svakog dana koristi 1,25 miliona stanovnika. Kao najei razlozi za nekorienje interneta navedeni su nedostatak vremena (49,4%), spora veza (33,3%) i visoke cene brih konekcija (20,6%).

Anketa je pokazala i da ak 86,3% lica koja koriste internet nikada nije kupovala ili poruivala robu i usluge ovim putem, a od onih koji to ine, 32% naruuje knjige i magazine, 30,4% raunarski softver a 26,3% je putem interneta kupovalo elektronsku opremu. to se preduzea tie, istraivanje je obuhvatilo 1096 pravnih lica sa najmanje 10 zaposlenih iz raznih privrednih delatnosti, a rezultati ispitanog uzorka govore da ak 97,7% preduzea koristi raunar. Njih 91,5% ima pristup internetu, gde je, za razliku od domainstava, na prvom mestu neki oblik DSL konekcije sa 57% i rastom od ak 26,4% u odnosu na 2007. godinu, dok modemska konekcija belei smanjenje od 14,1%. ERP sistem (Enterprice Resource Planning sistem) tokom januara 2008. godine koristilo je svega 10% preduzea i to najee banke i osiguravajua drutva, a iznenadio je podatak da je broj preduzea koji koriste ovaj sistem opao u odnosu na prethodnu godinu za ak 6,4%. Interesantan je i podatak da je ak 17,2% preduzea koristilo GNU/Linux operativni sistem tokom 2008. godine, to je poveanje od 2,9% u odnosu na prethodnu. Znaajan rast zabeleen je u broju onih preduzea koja imaju svoj web sajt: 68,9%: u odnosu na 61,8% prethodne i 52,9% 2006. godine. Regionalne razlike su i ovde izraene, pa tako 77,4% beogradskih preduzea poseduje web sajt, u Vojvodini to iznosi 67,9%, dok ga u centralnoj Srbiji ima 61% preduzea. Procenti koji govore o poruivanju putem interneta su i dalje niski, pa je tako samo 17% preduzea koje imaju internet prikljuak primalo porudbine putem interneta, a procenat onih koji su naruivali proizvode i usluge ovim putem iznosi 20,8%. Na pitanje o znaaju informaciono-komunikacionih tehnologija, 22,5% preduzea smatra da je njihova upotreba doprinela reorganizaciji i pojednostavljivanju radnog procesa, 10,7% smatra da je doprinela razvoju novih usluga, a 9,8% vezuje upotrebu ovih tehnologija za veu zaradu preduzea. Ovim istraivanjem, Republiki zavod za statistiku osim pruanja uvida u trenutno stanje eli i da prui osnove za dalje planiranje razvoja informacionih tehnologija u naoj zemlji. Kompletno istraivanje moete preuzeti sa sajta zavoda u PDF formatu.

Mikroip: 50. roendanKako je jedan proputeni godinji odmor pre pedeset godina uticao na to da vi imate mogunost da itate ovaj tekst danas? Pie: Sran Jovanovi

Letnji meseci te davne 1958. godine su u laboratorijama Teksas instrumentsa proticali sporo. Za mladog inenjera Deka Kilbija (Jack Kilby), koji zbog injenice da je bio tek zaposlen u pomenutoj kompaniji nije imao prava na godinji odmor, ti meseci su bili ispunjeni mirom i tiinom, a to je bilo sve to je njemu u tom trenutku trebalo. To i laboratorija u kojoj je uporno radio na reenju jednog od tadanjih najveih problema i konice daljeg razvoja elektronike. Naime, Kilbi je radio na reavanju problema tzv. tiranije brojeva, odnosno pokuavao je da pronae nain da meusobno povee svaki sa svakim veliki broj tranzistora, osnovnih komponenata elektronskih sistema tog vremena. Dugo vremena pre toga inenjeri su pokuavali da ree taj problem i budui da se sa razvojem ideja za primenu elektronskih sklopova poveavao i broj tranzistora i ostalih komponenata neophodnih za realizaciju tih ideja, potreba za optim reenjem povezivanja velikog broja komponenata je bila ogromna.

Najbolja reenja su esto i najjednostavnijaReenje koje je Kilbi ponudio je bilo vie nego jednostavno. Umesto da povezuje tranzistore kao diskretne komponente koje imaju svoje kuite i tri izvoda, Kilbi je tranzistore povezao ve u samom poluprovodnuku, osnovnom gradivnom elementu tranzistora. U emu se sastojala genijalnost Kilbijeve ideje? Ukoliko bi u ruku uzeli tipini tranzistor, primetili bi da on ima plastino ili metalno kuite, najee valjkastog oblika i tri izvoda, odnosno ice. Meutim, to su samo delovi tranzistora koji su nainjeni tako velikim kako bi nama bila olakana njegova upotreba, dok je deo tranzistora koji je najbitniji sakriven duboko unutar njegovog kuita. Taj deo je nainjen od poluprovodnika i manji je od 0,01 promila itave komponente. Umesto da tranzistore povezuje u diskretnoj tehnici (sa sve kuitem i ianim izvodima) Kilbi je reio da to obavi ve u samom poluprovodniku, gde su tranzistori minijaturnih dimenzija. Uvidevi da je i veliki broj ostalih komponenata (diode, otpornici, kondenzatori, itd.) bilo mogue napraviti od istog poluprovodnika, Kilbi je doao na ideju da ih sve povee na jednom komadu poluprovodnika, unutar jednog kuita. Ta ideja je bila kamen temeljac razvoja elektronike, a samim tim i itave nauke i tehnologije i ivota koji nas okruuje. Kilbi je svoju ideju o monolitnoj (integrisanoj) izradi komponenata predstavio menadmentu Teksas instrumentsa 12. septembra 1958. tako to je na paretu germanijuma (jednog od poluprovodnika) icama povezao jedan tranzistor i nekoliko ostalih komponenata i pred zapanjenim auditorijumom uz pomo mernih instrumenata dokazao rad takvog elektronskog sklopa. To prvo integrisano elektronsko kolo, pribline veliine 10mm x 1,5mm predstavljalo je prvi konstruisani mikroip na svetu. Od tog trenutka broj tranzistora u jednom mikroipu je rastao iz dana u dan, a oblasti primene mikroipova su se nizale jedna za drugom. Godinu dana nakon Kilbijeve prezentacije, Robert N. Nojs (Robert N. Noyce), koosniva Intela i Feirajld semikondaktora podneo je patent Poluprovodnike planarne integrisane strukture, a godine 1960. u Feirajldu je proizveden prvi mikroip. Doprinos Nojsa je bila u tome to je umesto germanijuma, za osnovu (supstrat) tranzistora iskoristio silicijum, drugi poluprovodnik za koji se kasnije Kilbi ispostavilo da zbog boljih karakteristika predstavlja povoljnije reenje, kao i u tome to je umesto ica, za meusobno povezivanje komponenata izraenih u silicijumu iskoristio sam silicijum. To je u mnogome poboljalo kvalitet izraenih integrisanih kola pruivi mogunost daljeg poveanja gustine pakovanja.

Kilbi i Nojs su za svoje doprinose masovnoj proizvodnji mikroipova nagraeni amerikom Nacionalnom medaljom za nauku. Pored toga, Kilbi je 2000. godine nagraen i Nobelovom nagradom za fiziku, a sam Kilbi je na sveanosti dodele nagrade iskoristio priliku i da ukae na veliki doprinos Roberta Nojsa, koji je tada ve bio pokojni.

Razvojni put mikroipaDanas je teko zamisliti ivot bez mikroipova. Ima ih u svim oblastima naih ivota: u komunikaciji, medicini, transportu, proizvodnji i prodaji, zabavi; teko da postoji jedna oblast naih ivota u kojima raznovrsna mogunost upotrebe mikroipova ne dolazi do izraaja. Ista je stvar i sa naukom. Zahvaljujui mikroipu i napretku tehnologije, uznapredovale su i mnoge nauke, kao i na pogled na ivot koji nas okruuje. Mnoge velike kompanije danas se utrkuju u prozvodnji i primeni mikroipova. A nije uvek bilo tako. Uprkos oiglednim prednostima mikroipa u odnosu na diskretnu tehnologiju (manja cena izrade, bolje performanse, izuzetno manja veliina), bilo je potrebno da proe odreeno vreme pre nego to im je industrija pronala praktinu primenu. Kao to to obino i biva sa novim tehnologijama, prvo su vojska i ostale amerike vladine organizacije pokazale interesovanje za upotrebu mikroipova. Godine 1961. Teksas instruments je za potrebe amerike avijacije napravio tzv. Molekularni elektronski kompjuter, ureaj koji je u praksi demostrirao da je bilo mogue zameniti 8500 tranzistora sa 587 mikroipova. NASA je takoe tih ranih ezdesetih pokazivala zainteresovanost za mikroipove: odreeni broj mikroipova je bio ugraen u Apolov kontrolni raunar, kao i u Interplanetarnu sondu za monitoring koja je poslata u svemir davne 1963. Godine 1962. Teksas instruments je potpisao ugovor sa Autonetiks divin ov Nort American aviejon za dizajniranje 22 razliita mikroipa koji e se kasnije iskoristiti za Minuteman I i Minuteman II raketne navodee sisteme. Bila je ovo prva upotreba mikroipa u neke vojne svrhe. Do 1965. amerika avijacija je istisnula NASA-u sa vodeeg mesta na svetskoj rang listi kupaca mikroipova. Koosniva Intela Gordon Mur (Gordon Moore) je takoe odigrao vanu ulogu Originalan Kilbijev mikroip u evoluciji mikroipova. U to vreme (1965) jo uvek radei kao direktor u Feirajldu, Mur je napisao interni rad na temu Budunost razvoja integrisane elektronike, u kome je pokuao da predvidi pravac i tempo razvoja integrisane elektronike u narednih deset godina. Mur je izneo procenu da e broj komponenti po jednom ipu na kraju te godine dostii 65000 i da e se taj broj duplirati svakih dvanaest meseci. Ovakva formulacija razvoja integrisane tehnologije danas je poznata kao Murov zakon i predstavlja osnovu za razvoj raunarske industrije u poslednje etiri decenije. ezdesetih godina prolog veka kalkulatori su bili robusne maine veliine dananjih raunara, koje su se ukljuivale u mreno napajanje, kako bi uz veliku potronju elektrine energije doli do validnih kalkulacija. Mikroipovi su promenili sve to. Nipon kalkulejting main korporejon je 1969. godine poruila od Intela 12 razliitih mikroipova, specijalno dizajniranih za potrebe izrade njihovog najnovijeg kalkulatora, Busicom 141PF . Budui da su ve uveliko kasnili sa rokom isporuke, tri Intelova inenjera Ted Hof, Federiko Fagin i Sten Mazor predloili su alternativu u dizajnu: izradu familije od etiri mikroipa, od kojih bi jedan mogao biti naknadno programiran za upotrebu u razliitim proizvodima. Tako je roen 4004, prvi mikroprocesor koga je bilo mogue kupiti na slobodnom tritu. Iako pribline veliine od samo 4,5mm sa 3mm, ovaj mikroprocesor je bio u stanju da izvri isti broj operacija u vremenu kao i njegov daleki prethodnik ENIAC napravljen jo 1949, sa jednom razlikom: ENIAC je bio napravljen od 18000 vakuumskih cevi i bio je veliine jedne povee sobe!

Dalji razvoj, voen ekonomskim faktorima doveo je sredinom sedamdesetih do pojave LSI (Large Scale Integration) mikroipova sa gustinom pakovanja od desetak hiljada tranzistora po ipu. ipovi za kalkulatore, razne memorije i prvi mikroprocesori su imali do oko 4000 tranzistora, dok je prava LSI tehnologija osvojena oko 1974., za proizvodnju memorija za raunare i mikroprocesore druge generacije. Nakon ovoga je usledio VLSI (Very Large Scale Integration), korak koji traje i dan danas, poevi od nekoliko stotina hiljada tranzistora u ranim osamdestim, preko jednog miliona tranzistora na ipu (1986. u memoriji i 1989. u mikroprocesoru) pa sve do nekoliko milijardi tranzistora (2005. dostignuta jedna milijarda), koliki je red gustine pakovanja dananjih mikroprocesora.

Kuda dalje?Razvoj mikroipova je nezaustavljiv: kako tehnologija napreduje, sve vee gustine pakovanja postaju realnije, to inenjerima prua mogunost za realizaciju sve kompleksnijih funkcija unutar jednog ipa. Novi mikroipovi se ugrauju u ureaje koji pomau razvoj novih i boljih tehnologija. Sve ovo lii na zaaran krug koji kao rezultat ima munjeviti razvoj drutva, tzv. informatiku revoluciju.

Gledajui u budunost, u narednih pedesetak godina, ma koliko to bio smeo i esto nepromiljen potez (izuzimajui g. Mura i njegov ve pomenuti zakon koji i dan danas vai), usled potrebe za jo veom brzinom, manjom potronjom energije, kao i usled brige o recikliranju i ouvanju ivotne sredine, dolazimo do zakljuka da e se izgled mikroipa u velikoj meri promeniti. Ve sada se vodee svetske kompanije umesto poveanja radnog takta radije odluuju za poveanje broja jezgara unutar mikroprocesora.

Tranzistor izraen u diskretnoj tehnici pod rentgenom

Takoe, pokuavaju da promene koncept prenoenja informacija unutar mikroipa sa ianog prenosa na prenos putem svetlosti. Potrebe za sve veom koliinom podataka za uvanje otvaraju pitanje organizacije memorije u kule, tj. u visinu, za razliku od dananje upotrebe planarnih struktura, kao i upotrebu organskih materija za smetanje memorije. Bilo kako bilo, proslava jednog veka postojanja mikroipa verovatno e nam doneti istu koliinu uzbuenja i divljenja, bilo da posmatramo njegovu evoluciju ili sagledavamo mogunosti njegovog daljeg razvoja.

Stigao je novi MacBook ProKompanija Apple poznata je po kvalitetnom softveru i hardveru, a do nas je stigao novi model njihovog MacBook Pro raunara. Neboja Rakovi Kada govorimo o kompaniji Apple ono to nam uvek prvo padne na pamet jeste vrhunski hardver upakovan u elegantno dizajnersko reenje koje privlai apsolutno svakog ko ga ugleda. Za ovog proizvoaa je izmeu ostalog karakteristino i to da sve svoje grupe proizvoda osveava na godinjem nivou, to je sluaj i sa MacBook Pro familijom laptop raunara koja je polovinom leta dobila svoje nove predstavnike. Mi smo imali prilike da se bolje upoznamo sa trenutno najjaamo petnaesticom i neemo biti nimalo skromni ako kaemo da se moda radi i o najboljem notebook raunaru na svetu. ta je to konkretno po emu se MacBook Pro izdvaja od ostalih laptop maina... Prvi Apple raunari bili su zasnovani na seriji procesora kompanije Motorola (Motorola 680x0), da bi nakon toga bio predstavljen i Mac sa PowerPC procesorom. Ove procesore proizvodili su Freescale i IBM i na njima su sve Apple maine veomo dobro funkcionisale. Do pre samo godinu i po dana

Freescale PowerPC G4 procesori bili su ugraivani samo u prenosne raunare, dok je IBM proizvodio monije G5 procesore koji su bili predvieni za Appleove desktop maine. Ipak, usled nemogunosti daljeg napredovanja po pitanju brzine, odnosno radnog takta, to se posebno odnosilo na G4 modele namenjene prenosnim raunarima, ali i prevelikog zagrevanja IBM PowerPC G5 procesora, Apple je reio da se okrene novoj Intel Core arhitekturi. Mnogi su u poetku mislili da e prelaskom na Intel x86 procesore Mac nestati, to se naravno nije dogodilo. Za one koji ne znaju, osnovu Mac platforme ini Mac OS X, a svi novi Mac raunari zasnovani na Intel procesorima i dalje koriste ovaj operativni sistem. Ono to je kod aktuelnih raunara baziranih na Intel procesorima evidentno jeste da su sada nesumnjivo bri, kao i da nude mogunost instaliranja Windows XP ili Vista operativnih sistema, to ih je automatski uinilo jo atraktivnijim za krajnje kupce. Potroai time dobijaju raunar koji radi i sa Mac OS X platformom (koja slovi za jednu od najnaprednijih i najbezbednijih) i sa Windows operativnim sistemima. Dizajn i performanse

Minimalistiki sadraj je neto na ta smo ve navikli kada su Apple proizvodi u pitanju, pa smo pored notebooka u prelepoj crnoj kutiji nali jo samo par kratkih broura o proizvodu, kabl sa adapterom za napajanje i dva instalaciona diska. Po postavljanju raunara na radni sto odmah se uoava besprekorna izrada koja, po naem miljenju, za nijansu odskae u poreenju sa prethodnom generacijom. Sam laptop je kompletno napravljen od bruenog aluminijuma, ija je povrina presvuena posebnim materijalom koji dodatno osigurava raunar od ogrebotina i oteenja. Fini je sjajan - naprosto ne postoji detalj na koji dizajneri nisu obratili panju i to posebno naglaavamo. U vizuelnom segmentu novi MacBook Pro podsea na svoje prethodnike, mada se boljim posmatranjem moe uoiti par sitnica koje ga ine posebnim. Naravno, njihova uloga u realnom radu je nikakva - ista estetika. Tastatura na novom Macu je doivela blago unapreenje - tasteri su veliki, imaju plitak hod i osrednji otpor pri kucanju, to se u praksi pokazalo kao jedno od najboljih reenja za veinu korisnika notebook raunara. U sutini za prijatan rad sa tasturom velikim delom je zasluna nova Apple tehnologija (slina Logitechovoj scissor switch), koja je nastala upravo sa eljom da obezbedi to lagodniji rad za MacBook Pro mainom. Srce testiranog modela ini Intelov Core2 Duo procesor na radnom taktu od 2,5 GHz, a vano je napomenuti da se u aktuelnoj ponudi nalazi i model baziran procesoru od 2,4 GHz koji je dostupan po neto nioj ceni. Uskoro se na tritu oekuje i reenje sa trenutno najboljim Intelovim Mobile procesorom (2,6 GHz), ali kada e se novi MacBook pojaviti sa njim nije poznato. Dizajneri ovog lepotana su odluili da implementiraju 2 GB DDR2 memorije (na taktu od 667 MHz), to je sasvim dovoljno i za izvravanje najsloenijih radnih zadataka, a ako vam je neophodna vea koliina ostavljeno je prostora za maksimalno jo 2 GB (ukupno 4 GB). Raunar koji se nama naao u rukama je doao sa HDD-om kapaciteta 250 GB (jeftiniji model ima za 50 GB manje prostora), potpisanom od strane korporacije Fujitsu, koja vai za jednu od najboljih u njihovoj proizvodnji. Na svim naim testovima ugraeni vrsti disk se pokazao sjajno, a posebno nas je iznenadilo koliko je tih u radu.

Za MacBook Pro raunare je karakteristian vrhunski displej koji potpisuje par najboljih igraa u ovoj oblasti (jedan od njih je i Elo - tvorac legendarnog touch displeja na iPhoneu i iPod touchu), pa izuzetak nije ni novi model. Rezolucija ugraenog ekrana je 1440x900 piksela i moe rei da po pitanju prikaza slike briljira. Otrina, detalji i reprodukcija boja dovedeni su gotovo do savrenstva. Veliku odgovornost za sjajan prikaz slike ima i grafiki akcelarator (nvidia GeForce 8600M), koji uz odline brzinske karateristike dolazi sa 512 MB GDDR3 memorije, to e posebno obradovati kupce koji vole da se igraju. Po broju raspoloivih portova novi Mac se ne razlikuje previe od svog prethodnika (model ije srce ini procesor na taktu od 2,3 GHz), to znai da su i dalje su na raspolaganju dva USB 2.0 (jedan sa leve, a drugi sa desne strane), jedan DVI i jedan FireWire 800 port. Pored njih tu su jo i mreni konektor, kao i wireless adapter, koji funkcionie po novom 802.11n standardu uz podrazumevanu kompatibilnost sa prethodnim. A softver? Sve aktuelne verzije MacBook Pro raunara se krajnjim potroaima isporuuju sa najnovijom verzijom Mac OS X operativnog sistema (radi se o ekstenziji 10.5.xx, poznatijoj pod nazivom Leopard) i velikim brojem osnovnih programa (iTunes, iDVD, iChat, Safari...). Ono to je trenutno aktuelno, jeste da se pojavio veliki broj aplikacija za Leoparda, izmeu ostalog i Microsoft Office paket. Ono to moramo naglasiti jeste da sav softver koji dolazi uz operativni sistem funkcionie odlino i radu sa njim nismo primetili nikakve znakove bagovitosti. MacBook Pro je u ovom trenutku jedan od najboljih notbookova na svetu, kako po pitanju hardvesrke konstrukcije, tako i u pogledu softverskih reenja na kojima je bazirana. Na alost, ni on nije ba bez mana prednji deo se previe greje, pa je neophodno pazariti neki dobar laptop ventilator (npr. Cooler Master Notepal Infinite) kako bi se adekvatno rashladio kod dugotrajne dnevne upotrebe. Isto tako, njegova cena je za nae uslove previsoka (najslabiji model kota skoro 2.000 evra), to je opet veoma bitan faktor u omasovljavanju Apple reenja kod domaih potroaa. U svakom sluaju, kada se saberu ostvareni rezultati i podvue crte moe se dodati i to da je Apple sam sebi postavio domai zadatak kada su upitanju budua MacBook Pro reenja za koja verujemo da e biti podjednako atraktivna kao i aktuelna.

Tutoriali

Kako ukloniti fajl?Verovatno ste se ne jednom nali u situaciji da neki fajl ne moete obrisati. Reenje postoji, a na vama je da odluite da sami to uradite ili poverenje poverite nekom programu. Ana Labovi Vie puta kad elite da uklonite neki fajl i da dolazi do poruke o greci da jednostavno ne moe biti obrisan sa raunara. Neke od poruka koje se tada pojavljuju su: "Cannot delete file: Access is denied" ili "Make sure the disk is not full or write-protected and that the file is not currently in use". Postoji par naina na koje moete obrisati ove fajlove na Windows XP operativnom sistemu, kao i nekoliko besplatnih aplikacija koje mogu ovo uraditi za vas. Ukoliko elite da ovo runo uradite i da se uverite da su fajlovi stvarno obrisani trebate da proete kroz sledee korake: 1. Idite na Start, Search, All Files and Folders i unesite ime fajla za koji je operativni sistem prijavio da ne moe da se obrie. 2. Kada je fajl lociran, desnim klikom na njega odaberite properties i zabeleite putanju na kojoj se nalazi. 3. Zatim odaberite Start, Run upiite cmd i pritisnite enter kako bi startovali komandni prompt i ostavite ovaj prozor otvoren. 4. U run dijalogu sada upiite taskmgr.exe i pritisnite enter da bi startovali Task Manager. Idite na karticu Processes, klinite na proces explorer.exe i kliknite na End Process dugme. 5. Sada se vratite u prozor komandnog prompta da biste obrisali fajl. Iskoristite zapisanu putanju do fajla i komandu del kako biste ga obrisali. Npr. del C:\Program Files\imefajla.exe 6. Vratite se u Task Manager, izaberite File, New Task, upiite explorer.exe i pritisnite enter. Ovim postupkom ste runo obrisali fajl i sada moete zatvoriti i komandni prompt i Task Manager. to se tie besplatnih programa koji ovu proceduru odrauju automatski dobro su se pokazali sledei Pocket KillBox koji je jednostavan za upotrebu, ali e obrisati i temporary fajlove, editovati Host fajl i uraditi jo mnogo toga to moda ne biste eleli u tom trenutku. Unlocker e nakon instalacije omoguiti da desnim klikom aktivirate neku od funkcija programa, a detaljno uputstvo moete nai na sajtu proizvoaa. Remove on Reboot Shell Extension omoguava da desnim klikom zadate da fajl bude obrisan nakon sledeeg startovanja raunara.

Ubrzajte rad raunaraVie razliitih faktora (softverskih i hardverskih) utie na rad i na brzinu startovanja raunara i podizanje Windows operativnog sistema. Postoji vie naina da skratite vreme za koje e va raunar doi u operativno stanje. Ana Labovi Jedna od prvih je da napravite nekoliko jednostavnih izmena u BIOS-u raunara. Prilikom ukljuivanja kompjutera u BIOS moete ui pritiskom na taster koji je odredio proizvoa. Najee su to DEL, F1, F2, F10, itd. U Boot podeavanjima odaberite opciju Quick Boot i namestite je na vrednost enable. Zatim naite opciju Boot Device Priority i postavite da na prvom mestu bude hard disk. Potom moete podesiti neke opcije u samom Windowsu. Koristei alat System Configuration Utillity moete izvriti najvie potrebnih promena za bre podizanje sistema. Ovaj alat se ve nalazi na vaem raunaru i potrebno ga je samo pokrenuti: kliknite na Start meni, odaberite opciju Run, upiite msconfig i pritsnite Enter. Izaberite Startup karticu i videete spisak svih programa i servisa koji se startuju prilikom pokretanja operativnog sistema. Svaka stavka koja je ekirana automatski se uitava pri svakom ulasku u Windows. Ukoliko se na spisku nalazi veliki broj, vreme za koje e operativni sistem biti spreman za rad se produava. Zato jednostavno moete iskljuiti startovanje onih stavki koje vam nisu potrebne tako to ete odtiklirati kvadrat koji se nalazi ispred njih. Naravno, morate voditi rauna da ne iskljuite drajvere neophodne za rad samog raunara. Nakon modifikacije ovog spiska restartujte raunar. Oslobodite mesto na disku Oslobaanjem prostora na hard disku takoe ete poboljati performanse raunara. Alatka Disk Celanup e vam u tome pomoi omoguavajui vam da se oslobodite nepotrebnih fajlova na disku kao to su: privremeni internet i Windows fajlovi, instalirani programi koje niste dugo koristili, komponente operativnog sistema koje vam nisu potrebne... Da biste ovo uinili, kroz Start meni potraite Program Files, Accessories, System Tools pa Disk Cleanup. Scandisk alat uradie skeniranje vaeg diska na Fajl i Disk greke, a Defragmentation alat e analizirati i defragmentirati va hard disk. Ovi alati se mogu nai na tabu Tools na Properties od vaeg Hard diska. Obavezno skenirajte va raunar na viruse i spyware komponente. Neki od besplatnih online virus skenera moete nai na sajtovima firmi Kaspersky, FSecure, TrendMicro ili Symantec. Na kraju, takoe, moete i hardverski nadograditi va raunar dodavanjem dodatne memorije. Poveanjem RAM memorije omoguiete raunaru da lake i bre startuje programe kao i sam sistem.

TOR (The Onion Route)

Sta je TOR-mreza i kako se nejnom primenom moze obezbediti sigurno i anonimno surfovanje Internetom? Prilikom koriscenja Interneta, gotovo svaki korisnik se ponekad zapitao : Koliko sam zaista bezbedan prilikom pretrazivanja ili objavljivanja web - stranica, dok boravim na forumima, koristim mail - naloge ili pak usluge koje daju IRC Internet Realy chat, SSH Secure Shell i ostali TCP protokoli Transmission Control Protocol? Malo ozbiljnije korisnike web-a, sigurno zanima kako da svoju privatnost na Internetu zastite na nekom visem nivou a uz to da ostanu i potpuno anonimni!? Jedno vrlo dobro a uz to I free resenje, koje ce biti opisano u daljem nastavku teksta vezano je za koriscenje TOR-a tj. distribuirane mreze takozvanih Onion servera. Naime, koriscenjem ove mreze za anonimnost, mozemo spreciti analiziranje mreznog prometa koji smo ostvarili prilikom boravka na Internetu i tako zastiti svoju privatnost! 1. Na kom principu se zasniva rad TOR-mreze? Analizom Internet prometa moguce je saznati mnogo o aktivnosti bilo kojeg korisnika web-a, tj. mozemo saznati podatke koje salje ili prima, njihovu velicinu, vreme slanja i jos mnogo toga, cak iako su ti podaci kriptovani. TOR - mreza upravo stiti klijente od ovakve vrste analize njihove komunikacije, i to tako sto se unutar ove mreze transport podataka vrsi uspostavljanjem kriptovanih veza izmedju veceg broja nasumicno odabranih posrednika, odnosno preko lancano povezanih Proxy servera, koji se u ovom slucaju nazivaju Onion serveri, a od kojih ni jedan ne poznaje pravo izvoriste niti konacno odrediste podataka, ili tacnije jedan Proxy zna samo od kog Proxy servera iz lanca je dobio paket sa podacima i kojem Proxy-ju u lancu treba nadalje da ga prosledi. Tako da se veze u okviru TOR-mreze ostvaruju u koracima, a pri svakom koraku se koristi poseban enkripcijski kljuc, te se podaci koji putuju kroz TOR-mrezu visestruko kriptuju tj. u svakom koraku, sto samim tim otezava ili bolje receno onemogucava neovlasceno pregledanje njihovog sadrzaja. Posto se izvorna poruka visestruko kriptovala, putujuci kroz TOR-mrezu, tako je nastala jedna viseslojna struktura, te da bi se na krajnjem odredistu mogao videti njen pravi oblik, potrebno je samim tim i visestruko dekriptovati tu sada vec slozenu strukturu i to pocevsi od spoljnjih slojeva kako bi se doslo do unutrasnjih tj. do izvorne poruke. Ovaj postupak visestrukog dekriptovanja se opet obavlja preko jedanog nasumicno odredjenog broja Onion servera od kojih svaki sadrzi simetrican kljuc za dekriptovanje kao i upustvo za dalje prosledjivanje poruke. Tako da se poruka putujuci kroz TOR-mrezu, s Proxy-ja na Proxy sada ljusti kao luk (onion = luk - otuda ipotice naziv ovoe mreze) da bi se tek u zadnjem cvoru video njen originalan oblik. Na ovaj nacin se postize da prvi cvor u lancu zna odakle ali ne i gde saljemo podatke, a poslednji cvor lanca zna gde ali ne i odakle su podaci poslati!

Treba reci i to da se primaocu poruke, poslate kroz TOR-mrezu, zajedno sa poslatom porukom dostavlja i Onion za odgovaranje, pa je samim tim moguce to iskoristiti da se na isti, vec opisani nacin, izvrsi slanje poruke odnosno odgovora posiljaocu. 2. Kako se podesava TOR? Operativni sistemi koji omogucavaju koriscenje TOR-mreze su svakako Windows, zatim Linux, Unix, Mac OS i BSD. Medjutim, TOR-programski paket, nakon instalacije je podesen samo kao klijent, a postavke klijentske aplikacije nalaze se u konfiguracijskom fajlu, cija podesavanja zadovoljavaju potrebe vecine prosecnih korisnika. Naime, pored TOR-klijenta potreban nam je i program Privoxy, koji se inace ponasa kao http/https Proxy (by default na Portu 8118). Njegovo koriscenje je neophodno da bi se onemogucilo necije zlonamerno pristupanje nasim DNS-zahtevima (Domain Name Service), jer se u logovima naseg lokalnog DNS-servera tacno mogu videti svi sajtovi koje smo posecivali, stoga koriscenjem Privoxy-ja zelimo omoguciti da nas browser sa TOR-om komunicira preko socks 4a protokola, koji je u mogucnosti da preko Socks Proxy-ja resava DNS zahteve. Privoxy inace treba podesiti da u radu koristi TOR-mrezu i to tako sto cemo u konfiguracijskom fajlu Privoxy-ja podesiti liniju koja se inace odnosi na TOR: forward-socks4a / 127.0.0.1:9050 . Posto Privoxy sav nas ostvareni promet zabelezava i cuva u svojim zapisnickim datotekama, da bi se onemogucio taj zapis, potrebno je da na samom pocetku tri linije unutar konfiguracijskog fajla Privoxyja unesemo znak # , i tako ih pokrenemo. Te tri linije su: logfile logfile jarfil jarfile debug 1 # show each GET / COONECT request Zatim je potrebno ponovo pokrenuti Privoxy kako bi ucinjene izmene postale vazece. Da bi se, sada vec instalirani TOR i Privoxy, uskladili sa radom naseg web-browsera potrebno je postaviti parametre u browser , a toj postavci se pristupa na sledeci nacin: -Kod Mozille i Firefox-a na Windows Operativnom Sistemu idemo na: Tools Options Advanced Network Connection -Kod Internet Explorera radimo sledece: Internet Option Connections Lan Settings Check Proxy Server -Advanced Sada u prva cetiri protokola, a to su: HTTP, SSL, FTP i Gopher unesimo sledece: localhost, a kao Port pisemo: 8118 na ovaj nacin smo izvrsili preusmerenje ka Privoxy-ju. Medjutim, u mesto za SOCKS treba uneti: localhost, a kao Port pisemo:9050 cime su svi protokoli, osim prva cetiri, usmereni ka TOR-klijentu. Nakon svih ovih podesavanja neophodno je pokrenuti Privoxy i pokrenuti TOR, kada nam se pojavi poruka: Tor has successfully opened a circuit. Looks like cilent fuctionality is workong

to znaci da smo sve dobro odradili i da mozemo poceti sa koriscenjem TOR-mreze. Jedna mala napomena pri koriscenju TOR-mreze je da tamo gde to mozemo iskljucimo Javu i ActiveX jer se oni lako mogu spojiti na neki server gde se moze zabeleziti nasa prava IP-adresa, takodje treba iskljuciti i javascript jer on moze otkriti nasu vremensku zonu... sto moze ostaviti sumnjiv trag o nama.

Zaustavite rad zeljene aplikacije u Startup-u Windowsa VistaU Windowsu Vista postoji default-ni panel koji vam ovo omogucava. Da biste brzo pristupili ovom panelu, mozete otvoriti Control Panel, a zatim kucati "startup" u search box-u. Link za "Stop a program from running at startup" momentalno se pojavljuje.

Sada mozete videti ekran Windows Defender koji vam omogucava rad sa Start-Up programima.

Mozete ukloniti, ili samo ugasiti bilo koju start-up stavku koristeci ovaj panel. Imacete pristup i mnogim drugim korisnim informacijama, pogotovo kada se malo bolje upoznate sa start-up procesima.

Rad sa vise monitoraOmogucite vise razlicitih wallpaper-a na svakom desktopu u Visti ili XP-u. Umesto da placate software za odvojene wallpaper-e, ili kreirate wallpaper u Photoshop-u, Jon Tackabury kreirao je besplatan software DisplayFusion koji vam omogucava da jednostavno postavite zasebne wallpaper-e za svaki desktop. Jednom kada je software instaliran, primeticete novu tray ikonicu. Klikom na Desktop Wallpaper opciju iz desnog klika i menija otvoricete dijalog gde mozete podesiti wallpaper.

Mozete kliknuti na svaki desktop na displa-u i postavitit display podesavanja razlicita za svaki monitor, ili rasiriti jedan wallpaper preko oba (ili vise) monitora.

Ili mozete ucitati wallpaper iz Flickr, sto je sjajna mogucnost. Kucajte "vista wallpaper" i dobicete neke zaista dobre pozadine.

Ukoliko izaberete Settings iz menija tray ikonice, primeticete da ova aplikacija takodje dodaje citav set slovnih skracenica koje mogu koristiti za pomeranje prozora sa jednog monitora na drugi.

System Requirements * Windows 2000, 2003, XP or Vista * Microsoft .NET Framework v2.0 * DisplayFusion works best with multiple screens, but it can be used with just 1

Preuzmite aplikaciju ovde : DisplayFusion

ProgramiXP Srpski prevod

Download RapidShare Mirror : Srpski_Windows_XP.rar (4.2 Mb)

USB Disk Security

USB Disk Security provides 100% protection against any threats via USB drive, however, the majority of other products are unable even to guarantee 90% protection. USB Disk Security is the best antivirus software to permanently protect offline computer without the need for signature updates, but other antivirus software should update signature database regularly, and they cannot effectively protect offline computer. This light and easy to use solution is 100% compatible with all software and doesn't slow down your computer at all. You pay USB Disk Security once and get it all, however, other antivirus products should be paid for updates every year. Product Highlights: >> 100% protection against any malicious programs via USB storage USB Disk Security uses innovative proactive technology to block any threats via USB drive. There are relatively few products available in shops or on the Internet which offer even close to 100% protection against any malicious programs via USB drive. The majority of products are unable even to guarantee 90% protection. USB Disk Security is the world's best software to block threats via USB drive. >> The best solution to protect offline computer Other antivirus software should update signature database regularly, and they cannot effectively protect offline computer that is not connected to the Internet. When new viruses, worms and other malicious attacks strike, traditional signatures are insufficient. Every minute one waits for a virus signature update creates a window of vulnerability that could have devastating consequences. USB Disk Security uses advanced proactive detection techniques, requires no signature updates, and closes the window of vulnerability left open by other reactive, signature-based responses. >> The world's fastest and smallest antivirus software With USB Disk Security, its not necessary to sacrifice speed for detection and scanning. Compare antivirus software and you'll discover that USB Disk Security is by far one of the smallest applications in the industry. For example, the v5.0 of USB Disk Security installer is just 1 MB. The program utilizes approximately 1 to 7 MB of RAM. >> 100% compatible with all software Incompatibility between antivirus programs is an issue. In the vast majority of cases, installing two antivirus programs from different vendors on one machine (for increased protection) is technically impossible, as the two programs will disrupt each other's functioning. However, USB Disk Security is 100% compatible with all

software, including Windows Vista. >> Simple to use USB Disk Security has been specifically designed to perform effectively regardless of the users level of computer expertise. Just install and forget it. >>> System Requirement 100MHz Processor or more, 16MB RAM or more. The operating system should be Windows 95, Windows 98, Windows 2000, Windows XP, Windows NT 4.0, Windows ME, or Vista. Download:http://w15.easy-share.com/1700236141.html http://rapidshare.com/files/110285132/USB_Disk_Security_V5.0.0.55.rar

Arcadia PhotoPerfect

PhotoPerfect combines the power of a professional photo editing software with the simplicity of one-click image optimizations to give photo enthusiasts, semi-professional and professional photographers the ability to create the best possible images. Start using this photo editor with one-click photo optimizations; then challenge yourself to achieve your dream shot. PhotoPerfect offers you every photo enhancement functionality in one easy-to-use program. Learn here why PhotoPerfect is the best choice for every-day photography tasks and at the same time for professional and semiprofessional photographers. Imagine you have just returned from a great vacation and hundreds of pictures on your memory card. Do you have the time to individually optimize every single photo? Usually not! But thanks to PhotoPerfect applying the Xe847 Auto-Optimization to a complete directory full of pictures is also super easy.

Some features: - Fully automized one click image optimization with the included algorithm Xe847 - Brightness and contrast correction - Correction of flash effects, backlight effects and shadow brightening - Remove red eye effects

- Saturation setting (also selective) - Comprehensive histogram correction facilities - Perform retrospective white balance - Color balance, color temperature, stepless channel switch - Noise suppression / Color noise suppression - Various advanced softening and sharpening tools (USM) - Lab curves for editing images in Lab color space - Band filter for removal of symmetrical distortion - 16 bit support for RAW and TIFF files - Import and edit RAW files - Merging with Dynamic Range Increase (DRI) - Remove color casts using multi-stage gray balance technique - Comprehensive masking functions - Color vibrance for selectively tweaking the saturation of over- or under saturated areas - Intelligent retouching function with repair and remove brushes - MonochromiX extension for advanced black & white (grayscale) conversion - Color management for monitor display and output on various devices - Remove hot pixels and stuck pixels - Cut images to predefined or custom formats - Retouching (free drawing, cloning, shading etc.) - Insert logo, date and text - Lossless rotation and cropping - Measure and mark image content - Savable window and key combination profiles - Integrated scripting engine for VB- und JScripts - Improved support for Photoshop compatible plugins - Send images by email directly from PhotoPerfect - Image conversion into various formats - Integrated, fast image viewer - New, scriptable batch processing Size: 12.7 MB Download

Mobilna telefonija"Pametnice" iz Nokijine kuhinje

Nokija je u utorak, 26.08. predstavila dva nova multimedijalna mobilna telefona N serije pod oznakama N79 i N85. Finci se trude da zadre vodeu poziciju meu proizvoaima pametnih telefona, kojih je prodato 32,2 miliona samo u prvom tromeseju 2008. godine. Gotovo polovina (45 odsto) svetskog trita pripada Nokiji, za kojom slede Blekberi (13,4 odsti) i Epl (5,3 odsto). POVEZIVANJE - Nokija N79 je monoblok, teak 97 grama, opremljen kolornim displejom dijagonale 6,1 cm, kamerom od 5 megapiksela (Karl Cajs optika) sa dva LED blica, 2.0 blututom, TV izlazom, radiom sa FM prijemnikom, prikljukom za slualice (3,5 mm) i sa deset N-gage video-igara. Mikro SD kartica od 4 gigabajta dovoljna je da smestite 3.000 pesama, 2.500 fotografija ili 4 sata video-klipova DVD kvaliteta (30 slika u sekundi). Poklon je tromeseno besplatno korienje navigacije. Podrava super brzi 3.5G, kao i GPS i Wi-Fi. Gotovo je identinih dimenzija kao nokija N78, a prodavae se po ceni od 350 evra u pet razliitih boja - svetloplavoj, beloj, koral crvenoj, espreso braon i maslinastozelenoj. Model nokija N85 (teina 128 grama) je dual-slajder, slino N96 telefonu. Kao i N79, raspolae kamerom od 5 megapiksela (autofokus), ali ima za pola centimetara duu dijagonalu OLED displeja. U paketu s telefonom dobija se i mikro SD kartica od 8 gigabajta. Sve ostale karakteristike (3.5G, radio s FM prijemnikom, 10 N-gage igara...) identine su modelu N79, osim naravno cene, jer e se N85 od oktobra prodavati za 450 evra. Baterija bi trebalo da bude dovoljna za 28 sati rada. Oekuje se da e N85 biti pun pogodak, jer u jednom ujedinjuje tri modela - N81 (igraki tasteri i dizajn), N96 (elegantni dual-slajder) i N95 (funkcije) po prilino razumnoj ceni. Nokija N85 je zamiljena kao zaokrueni paket mobilne zabave za povezivanje, razmenu i otkrivanje.

Nokia ugradila slabiji procesor u N96Nokia ugradila slabiji procesor u N96!? Zapisano u (Hardware, Mobilni telefoni, Razno) | Autor: X3mE | Datum: 25-07-2008 Video sam jednu jako zanimljivu stvar upravo. Naime, uporeujui novi Samsung INNOV8 sa specifikacijama Nokije N96, primetio sam neto to mi je do sad promicalo (ili je nedavno ispravljeno na Nokijinom sajtu), a to je da Nokia N96, najbolji telefon u Nokijinom repertoaru i njeno novo udo i uzdanica za due vreme, ima procesor radnog takta na mizernih 264 MHz. Ne znam da li je ovo greka, ali ako jeste - bolje bi bilo Nokiji da to ispravi, i to brzo. Dovoljno je to to je baterija mnogo manjeg kapaciteta nego to bi trebalo.

Nokia je do sad u svoje novije s60v3 telefone ugraivala dve vrste procesora: 1) Single procesore, oznake ARM 11, radnog takta na 369 MHz. 2) Dual procesore (sa dodatnom FPU), oznake takoe ARM 11, radnog takta na 332 Mhz. Obino su Nokijini vrhunski Nseries modeli (poput recimo N95 ili N82) imali i dodatni 3D Graphics Hardware Accelerator, koji je dodatno rastereivao glavni CPU. to se N96 tie, ne samo da nema 3D Graphics Hardware Accelerator, ve je i radni takt oboren na mizernih 264 MHz. Tano je da se radi o Dual CPU, ali opet ispada da N96 ima jedan od najslabijih procesora od svih s60v3 telefona. Sad, moda bi ovek pomislio da je greka, ali CPU ima ak i drugu oznaku - ARM 9. Moda ima neke nenavedene karakteristike (moda mnogo vei ke?) koje bi ga izdvojile od ostalih procesora, ali sve mi se ini da je Nokia na ovom polju utedela. to me jo vie odvlai ka pomenutom Samsungu.

Nokia dri 40% trita mobilniih

Nokia, najvei svetski proizvoa mobilnih telefona, ostvarila je u evrtom kvartalu 2007. poveanje dobiti za 44 odsto. Neto dobit finske kompanije u etvrtom tromeseju prole godine iznosio je 1,84 milijarde evra ili 47 evrocenti po akciji, to nadmauje oekivanja Blumbergovih analitiara koji su predviali dobit od 1,51 milijarde dolara. Prihodi kompanije porasli su za 37 odsto na 15,7 milijardi evra. Trini udeo Nokije bio je u etvrtom kvartalu vei nego zajedniki udeo Motorole, Samsunga i Soni Eriksona, njenih najveih konkurenata. Samsung i LG ciljaju visoku klasu mobilnih. Samsung Electronics i LG Electronics ozbiljno ciljaju visoku klasu mobilnih telefona. Te dve kompanije su dole do zakljuka da korisnici esto vie cene funkcionalnost i dizajn od cene. Zvaninici kompanije Samsung navode da kompanija planira da proda oko 50 miliona mobilnih telefona skupljih od 200 dolara u ovoj godini. Oekuje se da e Samsung prodati oko 200 miliona mobilnih telefona u 2008. Poreenja radi, u 2007. godini je junokorejski gigant prodao 161.1 milion mobilnih telefona i trenutno dri drugo mesto na svetskom nivou. LG ima sline planove - oko 40 miliona telefona skupljih od 200 dolara. Pri svemu tome, LG planira da ukupno isporui oko 100 miliona mobilnih telefona, tako da e telefoni vie klase u njegovim isporukama imati znaajniji udeo. LG trenutno dri peto mesto top liste proizvoaa mobilnih telefona. Kompanija oekuje da e se u ovoj godini u zemljama u razvoju potranja za mobilnim telefonima vie klase poveati za oko 50 procenata.

Telenor omogucio prvi mobilni poziv iz aviona na svetuFornebu, 25. mart 2008 Prvi na svetu dozvoljeni poziv sa mobilnog telefona u toku komercijalnog avionskog leta obavljen je poto je kompanija Emirates Airline uspeno uvela sistem AeroMobile, zajedniki poduhvat Telenora i ARINC.. Ovaj razgovor oznaava poetak redovne upotrebe usluga mobilne telefonije i slanja i primanja podatka u avionima. Studije na terenu i trina istraivanja nedvosmileno pokazuju da je veini putnika, posebno poslovnim ljudima i onima koji esto lete, veoma vano da imaju mogunost mobilne komunikacije tokom leta. Reenje AeroMobile-a omoguava putnicima da bezbedno koriste svoje mobilne telefone tokom leta, potpuno isto kao kad su na Zemlji. Pozivi se naplauju sa postojeeg mobilnog rauna putnika kao meunarodni pozivi u romingu. Veina ljudi ceni mogunost da komunicira u svakoj prilici, pa i kad lete. Osim to nudi prvoklasnu uslugu mobilne telefonije u 12 zemalja, Telenor ima bogato iskustvo u oblasti satelitskih komunikacija, koje su kljune za mobilnu komunikaciju na brodovima i u avionima. AeroMobile je prirodno proirenje Telenorove ponude mobilnih usluga. Ponosni smo to smo zahvaljujui AeroMobile predvodnici na ovom novom tritu, rekao je Bjarne Omot, potpredsednik Telenora i predsednik Upravnog odbora AeroMobile-a. Prvi poziv je obavljen na letu EK751 avio kompanije Emirata izmeu Dubaija i Kazablanke 20. marta, poto su dobijene sve potrebne dozvole. AeroMobile AeroMobile Limited je kompanija sa seditem u Velikoj Britaniji u vlasnitvu Telenor ASA i ARINC Inc. U odgovoru na trinu potranju, Kompanija od 2003. godine tei da omogui bezbednu upotrebu mobilnih telefona i PDA (runih kompjutera) putnika. AeroMobile prua celokupno reenje za avio kompanije koje ele da ponude svojim putnicima i osoblju usluge mobilnih komunikacija na letovima. AeroMobile je prva komercijalno dostupna tehnologija mobilnih komunikacija na letovima. Sistem AeroMobile ima interfejs sa postojeim i buduim sistemima komunikacija vazduh-zemlja i koncipiran je tako da je u potpunosti u skladu sa vaeim zahtevima za izdavanje uverenja za vazduhoplove/letivost i regulatornim zahtevima zemaljskih telekomunikacija. Za vie informacija pogledajtehttp://www.aeromobile.net

Vip i Vodafon intenziviraju ekskluzivno strateko partnerstvo

Vip mobile i Vodafon, vodea meunarodna grupacija iz oblasti mobilnih komunikacija u svetu, danas su sveano najavili da e intenzivirati svoje ekskluzivno strateko partnerstvo. Vipovi korisnici e se pridruiti Vodafonovoj globalnoj zajednici koja trenutno ima vie od 520 miliona lanova irom sveta: krajem 2007. godine Vodafon je imao preko 252 miliona korisnika u 25 zemalja na 5 kontinenata u kojima ima direktne investicije. Vodafon je dodatno prisutan i na 41 partnerskom tritu, sa 270 miliona korisnika u vie od 60 zemalja. Vodafon je najavio da e u Srbiji saraivati ekskluzivno sa kompanijom Vip mobile. Srbija je vano trite telekomunikacija u Evropi koje se ubrzano razvija. Zato nam je drago to je Vodafon sada, kroz partnerstvo sa Vipom, u mogunosti da ovdanjim korisnicima ponudi kompletnu paletu internacionalnih proizvoda i usluga. Zadovoljni smo dugoronom, veoma dobrom saradnjom sa mobilkom austria grupom, koja je poznata kao lider u inovacijama i po primeni visokih standarda poslovanja, i drago nam je to sada nau saradnju proirujemo i na Srbiju, rekao je Pol - Gerhard Itjeshorst, izvrni direktor Vodafona za partnerska trita. Vip je prvi operater u Srbiji koji je ponudio Blackberry iz Vodafona u decembru 2007. godine. Parnerstvo Vipa i Vodafona donosi mnoge pogodnosti korisnicima. Ono spaja iskustvo vodee meunarodne grupacije u oblasti mobilnih komunikacija u svetu i Vipovo poznavanje lokalnog trita, tako da e korisnici uivati u najboljem od oba sveta, rekao je Alexander perl, predsednik Upravnog odbora Vip mobile. Zahvaljujui ovom partnerstvu, Vipovim korisnicima e u budunosti biti ponuene jo inovativnije usluge i ekskluzivni telefoni, a imae i pristup Vodafonovoj mrei meunarodnog rominga. Kako je objanjeno na dananjoj konferenciji za novinare, oba partnera nastavie da posluju kao nezavisne kompanije, ali Vip ima ekskluzivno pravo da svojim korisnicima nudi Vodafonove proizvode i usluge. Nekoliko lanica mobilkom austria grupe, kao to su mobilkom austria (Austrija), Vipnet (Hrvatska), Mtel (Bugarska) i Si.mobil (Slovenija) ve su sklopile partnerstvo sa Vodafonom. Vip mobile e dodati Vodafonov logo na sve proizvode i usluge koje bude nudio srpskom tritu kao rezultat ovog partnerstva.

NaukaZemlju ce progutati Sunce

Zemlju e nakon sagorevanja progutati umirue Sunce - to je sudbina koju je naoj planeti predvideo Robert Smit, poznati britanski astronom, a koja nas eka za 7,6 milijardi godina. Ovaj neuobiajen proraun Smit je objavio u britanskom asopisu Astrofiziks. Smit, koji predaje astronomiju na Univerzitetu u Saseksu, na jugu Engleske, tvrdi da e Sunce, kada ostane bez goriva, poeti da se iri u opasnog crvenog dina. Prema njegovom miljenju, iako e u tom procesu sagoreti, Zemlja e uspeti da izbegne potpuno unitenje. Smit kae da e i pre te kataklizme ivot na Zemlji postati nepodnoljiv. Za milijardu godina, kako se Sunce bude polako irilo, okeani e isparavati, punei atmosferu vodenom parom i podiui temperature na Zemlji. Smit smatra da naa planeta ima dve mogunosti da izbegne tu stranu kob. Jedna je da iskoristi gravitacioni trzaj izazvan prolaskom asteroida koji e odvui Zemlju van opasne zone. Jedan ovakav trzaj svakih 6.000 godina bio bi dovoljan da naa planeta preivi najmanje pet milijardi godina, osim ako usled loih prorauna asteroid ne padne na Zemlju umesto da proe tik pored nje. Sigurnije reenje bilo bi da se sagradi flota interplanetarnih splavova koji bi stalno mogli da manevriu van domaaja Sunca, ali, ipak, dovoljno blizu da koriste njegovu energiju, kazao je Smit.

Pet velikih pitanja o zivotuKako je zivot poceo? Pre 4 milijarde godina, Zemlja je iznutra bila super zagrevana nuklearnom i gravitacionom energijom, a spolja razarana udarima asteroidima. U to vreme nije izgledala ba kao stvorena za nastanak ivota - ali ipak, to se dogodilo. Jo pre 50 godina je dokazano u laboratorijskim uslovima da su amino kiseline, osnovna graa proteina, mogle nastati na sprenoj Zemlji izloenoj raznim kosmikim i UV zracima. Ali danas se smatra da su prvo postale RNK, koje nisu samo prenosile informacije, ve su delovale i kao primitivni enzimi, katalizatori ivotnih procesa. Moda je pitanje nastanka ivota vie geoloko nego bioloko pitanje. Trebalo bi uzeti u obzir geohemijsko okruenje rane Zemlje i zapitati se gde su se materija i energija mogle spojiti kako bi proizvele ivotne strukture i kakve bi termodinamike i hemijske reakcije bile neophodne. Prvobitna Zemlja mogla je da ponudi samo dva prostora mogua za nastanak ivota: u nasipima nataloenih minerala na kiselim izvorima na obodu okeana, ili na alkalnim izvoritima negde na dnu okeana. Oba tipa stanita neprekidno stvaraju materiju i energiju i alju je u okean, oba su dobro zatiena i danas su naseljena ivim organizmima.

Ako je ivot i zapoeo na ovim mestima, kakoje izgledao" Verovatno poput nepokretnih jedinjenja gvoa i sumpora balonia. Polupropustljive, poluprovodljive i sposobne za katalizaciju, ove membrane su prethodile organskim membranama, i, najvanije, spajale su molekularnu grau, pruajui odgovarajue okruenje za ivotne hemijske procese. Ako su jedinjenja gvoa i sumpora zaista uestvovala u stvaranju ivota na Zemlji, onda bi ovi beivotni mehurii mogli odigrati istu ulogu na bilo kojoj vlanoj, kamenoj, suncem obasjanoj planeti u svemiru. Tako bi se nastanak ivota mogao dogoditi bilo gde u svemiru i trajati sve dok ima vode u tenom stanju. Kako mutacije vode do evolucije? Genetske mutacije su osnovni materijal evolucije. Ali koje su mutacije vane" Biolozi su po tradiciji naglaavali promene u genima - DNK sekvencama koje nose ifru za proteine. Pretpostavka je da se takve mutacije deavaju povremeno kod proteina sa drugaijim nizom amino kiselina koje daju pojedincu prednost u preivljavanju i vode evoluciji kroz prirodnu selekciju. Meutim, neki geni se uopte ne menjaju milionima godina. Da li se ovakav spor tempo moe odnositi na evoluciju morfologije i ponaanja" U skorije vreme dolo se do otkria vane uloge koju u adaptivnoj evoluciji igraju mutacije u regionima DNK koji upravljaju ispoljavanjem gena. U proloj deceniji otkriveni su Hox geni koji postoje kod razliitog broja ivotinja, od vinske muice do oveka. ini se da je evolucija ouvala gene, a izmenila njihovu interakciju i regulaciju kako bi nastale tako razliite ivotinje, Takozvana cis regulacija dozvoljava organizmu da bira izmeu razliitih oblika istog gena, proizvodei neto drugaije proteine. Regulacija nam otkriva da vie nije dovoljno posmatrati evoluciju iz ugla jednog gena. Sada postaje jasno da se mogu otkriti itave mree gena, to e poveati nau sposobnost da razumemo kako mutacije uzrokuju adaptivne promene uformi i funkcijama. Kako nastaju nove vrste? Ne tako davno smo mislili da znamo kako nastaju vrste. Verovali smo da taj proces gotovo uvek zapoinje potpunom izolacijom neke populacije. Biolozi jo uvek misle da je geografska izolacija vaan faktor, ali su se ideje udaljile od sluajnosti i malih populacija. Drugi vani faktori su ekoloka selekcija (gde se nove vrste formiraju kao rezultat prilagoavanja promenljivim uslovima) i seksualna selekcija (gde izbor odreenih seksualnih karakteristika vodi razilaenju unutar populacije). Jedna od najbojih ilustracija moi ekoloke selekcije je paralelno nastajanje vrsta, gde se gotovo iste vrste javljaju nezavisno na razliitim lokacijama kao odgovor na slinu sredinu. Seksualna selekcija se moe zasnivati, kao kod odreene vrste tropskih riba, na sposobnosti enskih jedinki da prave razliku izmeu razliito obojenih mujaka i na taj nain biraju samo one ije im boje vie odgovaraju. Tako se moe desiti da se populacije riba koje izgledaju slino mogu izolovati u reprodukciji to bi kasnije dovelo do nastanka nove vrste. U teoriji, moe se testirati ta je uzrok nastajanja vrsta, traenjem gena specijacije - koji su odgovorni za spreavanje parenja unutar razliitih vrsta. to se vie genoma ispituje, naunici su sve nestrpljiviji za pronalazak takvih gena. Da li se evolucija moze predvideti? Evolucija proizlazi iz ponavljajue interakcije sluajnih i selektivnih sila. Postojanje nasuminog elementa (mutacija, rekombinacija i migracija) i sluajnosti koje mogu uticati na preivljavanje jedinke i verovatnou nalaenja para, sugeriu da se evolucija ne moe ponavljati, predvideti, ona ne prati pravila. Ipak, kao to je Darvin primetio, sluajnost deluje rame uz rame sa prirodnom selekcijom. Njegova teorija predvia da e se organizmi prilagoditi svojoj sredini. Meutim, svaka predvianja na osnovu Darvinove teorije su nepouzdana. Danas postoji sve vie dokaza za postojanje odreenih osnovnih pravila evolucije. Bolje razumevanje mehanizama evolucije prua nagovetaje da su odreeni ishodi verovatniji od drugih. lako postoji ogranien broj uspenih reenja za

odreeni izazov evolucije, postoji vie naina za dostizanje istog reenja. Evolucija se samo ponavlja ako odreene fenotipske inovacije imaju visoku verovatnou za nastajanje ili ih favorizuje selekcija. Kada bi se evolucija ponovo desila, Homo sapiens moda i ne bi evoluirao, ali postoji verovatnoa da bi se to dogodilo kod nekih drugih organizama, takoe sa dve noge i dva oka. Kakve veze sa ovim ima Bog? Religija deluje u oblasti metafizike i nije podlona naunom ispitivanju, ali moda i postoji nauno objanjenje zato religija postoji i kada se javila tokom evolucije. Ljudi poseduju jednu karakternu crtu koja ih razlikuje od drugih ivotinja, a to je neobina spremnost da se prihvati volja ili neka velika ideja zajednice kojoj se pripada, pa ak i da se za nju pogine. Da bi ovo funkcionisalo, pojedinac mora da bude spreman da rtvuje trenutne line interese za dobitak na duge staze. Takoe, potrebna je i odreena zatita od socijalnih parazita - koji uivaju koristi ivota u drutvu, ali ne plaaju cenu. Religija nudi reenje za oba problema jer objavljuje da postoji pretnja od intervencije sile koja nije pod Ijudskom kontrolom, a deluje momentalno ili nakon smrti. Ideja o bogovima se u evoluciji javila sa razvitkom mozga, kako bi omoguila odravanje stabilnosti u velikoj Ijudskoj zajednici. Pojavila se nakon to su se pojavili anatomski moderni Ijudi godina i posle nastanka jezika koji je uslov za njeno postojanje. I dok se religija moe posmatrati kao efikasno sredstvo za kanjavanje, postoji i njena pozitivnija strana, ona je nain da se pojaa produktivnost grupe, ona je odbrambeni zid od nesavrenosti sveta. Podmetanjem nedodirljivog, nedokazivog, religija moda jeste uinila prevaru - moda i nije ali je uspela neto to nauci, na duu stazu, nikada nije polazilo za rukom da prui utehu ma gde ona bila.

Nobelova nagrada za otkrice koje je omogucilo hard diskoveKrajem osamdesetih godina prolog veka, Francuz Albert Fert i Nemac Peter Grnberg su otkrili pojavu koja se danas naziva magnetorezistansa, odnosno magnetorezistivnost. Re je o fenomenu koji je omoguio postojanje hard diskova i svih slinih sistema za skladitenje podataka na bazi magneta. Nobelov Komitet je objavio, dvadesetak godina kasnije, da e dvojici naunika biti uruena Nobelova nagrada za fiziku zbog ovog otkria. Oni su 1994. godine dobili McGroddy nagradu, zajedno sa Stjuartom Parkinom. Fert je objavio svoja otkria u Physical Review Letters (PRL) asopisu 21. novembra 1988. godine, a njegov rad je i dalje u listi 10 najee citiranih radova u istoriji asopisa. Grnberg, sa druge strane, nije objavio svoj rad do 1. marta 1989. godine, ali ga je nadlenim insititucijama dao na uvid devet meseci ranije. Obojici je priznato da su opisali i tano razjasnili fenomen magnetorezistivnosti, te e sada podeliti Nobelovu nagradu. Pored prestia, slave, priznanja i asti, podelie i oko 1.5 miliona dolara novane nagrade.

Uputstvo za izradu stampanih plocica1. UVOD tampana plocica (PCB - printed circuit board) moe da se uradi rucno ili mainski. Ovde ce biti opisane verzije rucne izrade za amaterske potrebe. Prvo je potrebno izabrati odgovarajuci materijal za izradu, pa pristupiti izradi PCB-a, koja se sastoji iz nekoliko faza. Faze u izradi su sledece: isecanje plocice, cicenje bakarne povrine, zatita povrina koje elimo da imamo na PCB-u, nagrizanje nepotrebnih bakarnih povrina (ecovanje), skidanje zatite sa bakra, buenje, zatita gotove plocice, kalajisanje, finalna obrada. U zavisnosti od nacina izrade i potreba, redosled moe da bude i drugaciji, a neke faze da se izostave. 2. MATERIJAL ZA IZRADU

Za izradu PCB-a koriste se pertinaks i vitroplast koji mogu da budu jednostrani i dvostrani, tj. da imaju bakar nanet sa jedne ili obe strane. Pertinaks se uglavnom koristi za prototipove i hobi potrebe, dok se za izradu visokokvalitetnih plocica koristi iskljucivo vitroplast, mada moe da se koristi i za hobi potrebe, ali je neto skuplji od pertinaksa. Jednostrani pertinaks cete vrlo lako prepoznati "na oko" po boji koja je se krece od svetlo do tamno braon i nije providan. Dodue, ni vitroplast nije providan dok se ne ukloni bakar, ali se vrlo lako razlikuje od pertinaksa. Dvostrani pertinaks je malo tee razlikovati "na oko" od vitroplasta jer su obe povrine prekrivene bakrom, pa je potrebno malo iskustva. 3. ISECANJE S obzirom da je pertinaks vrlo krt materijal, treba biti paljiv pri isecanju da plocica ne pukne tamo gde ne treba. Jedan od sigurnijih nacina je koricenje skalpera; zasecite sa obe strane skalperom nekoliko puta i jednostavno odlomite po liniji. Moguce ga je iseci i necim drugim, npr. makazama za lim, ali se u tom slucaju ivice iskrzaju pa je potrebna dodatna obrada. Da napomenemo i secenje malim modelarskim cirkularom, ali u tom slucaju treba uzeti u obzir da rez ima odredjenu debljinu, pa treba voditi o tome racuna pri obeleavanju linije za secenje. Vitroplast se ne moe iseci skalperom jer je vrlo tvrd, ali se zato on odlicno sece makazama za lim, kako rucnim tako i stolnim, a takodje se moe seci modelarskim cirkularom, ali ce se nekvalitetna testera brzo istupiti zbog njegove velike tvrdoce . Ako je potrebno, nakon isecanja treba "oboriti" ivice mirglom ili turpijom. 4. CICENJE BAKARNE POVRINE Ako je bakar oksidirao ili je zamacen zbog pipanja prstima, treba ga ocistiti kako bi se materijal za zatitu dobro prihvatio za bakar. Za skidanje oksidacije moe da se upotrebi fina mirgla ili neki drugi abrazivni materijal, a za odmacivanje je najbolje upotrebiti neki deterdent za sudove ili slicno sredstvo. 5. ZATITA POVRINA KOJE SU NAM POTREBNE Za zatitu bakarnih povrina koje su nam potrebne i koje predstavljaju vodove, lemne tacke i ostale povrine koje elimo da imamo na PCB-u, postoji puno metoda, a ovde ce biti opisan veci deo. FLOMASTER - ovo je jedan od najbrih nacina kada Vam nije bitan izgled, jer linije i lemne tacke ne izgledaju estetski. Ako hocete, moete da upotrebite lenjir za povlacenje linija, kako bi plocica izgledala neto lepe. Potrebno je koristiti neki flomaster koji je otporan na nagrizanje; najcece su to tzv. alkoholni flomasteri, ali nisu svi podjednako otporni na hemikaliju. Ako je to jedina tehnika kojom radite plocice, preporucujem da nabavite flomastere iz serije "EDDING" (postoje i drugi kvalitetni flomasteri) koje moete naci u CONRAD-u; jeste da su neto skuplji, ali je kvalitet vrhunski, a ima ih sa nekoliko debljina vrha. LAK ZA NOKTE - pretpostavljam da se poneko i nasmeje pri samom pomenu ove tehnike, ali se ta tehnika vrlo uspeno koristila jer nije bilo moguce naci kvalitetan flomaster, a koristi se i danas u manjoj meri. Iako daje rezultate loije od flomastera (gledano sa estetske strane), lak je otporniji na hemikalije, pa ako ste ostali bez flomastera ili nemate kvalitetan flomaster, ovo moe da bude odlicna zamena. Ako se razredi, moguce ga je sipati u rapidograf sa debljim vrhom. RAPIDOGRAF - ako imate rapidograf, moete u njega da sipate tecnost otpornu na nagrizanje (npr. lak za nokte, mastilo za alkoholne flomastere) i njime da crtate PCB. Ako smatrate da jedan prolaz nije dovoljan, uradite i drugi, ali tada nemojte da vucete po vec postojecoj liniji, nego "tackajte" po njoj, kako ne bi ste izgulili prethodni sloj. Ovom tehnikom mogu da se dobiju vrlo tanke linije (ako imate rapidograf sa tankim vrhom) koje su potrebne ako provlacite linije izmedju noica nekog IC-a. PAZITE da Vam se tecnost u rapidografu ne osui jer moe da se desi da rapidograf postane trajno neupotrebljiv. SELOTEJP - jo jedna "smena" tehnika, ali je ona odigrala veliku ulogu u "kamenom dobu" izrade PCB-a. Sastoji se u lepljenju selotejp trake na bakar i isecanju skalperom i uklanjanju nepotrebnih parcica. Vano je da se zalepljeni selotejp dobro pritisne, kako se hemikalija ne bi podvukla pod neku ivicu i odlepila ga. Danas ta tehnika moe da se koristi ako na

PCB-u imate debele linije i velike kvadratne povrine. LETRASET - to je, u stvari, set preslikaca prilogodjenih za izradu PCB-a. Postoje linije raznih debljina kao i lemne tacke raznih velicina i oblika. Nanosi se kao i svaki preslikac, postavljanjem na bakar i prelaskom tupim vrhom preko njega (npr. standardnom grafitnom olovkom). Iako izrada ovim nacinom zahteva malo vie vremena, rezultati mogu da budu odlicni. Sve do sada navedene tehnike zahtevaju da se prvo obelee tacke koje predstavljaju lemna mesta, kako bi se znalo kuda treba vuci linije. Jedna od tehnika kojom to moete da uradite sastoji se u sledecem: odtampajte na papir izgled PCB-a i to gledano sa strane bakra, zatim taj papir pricvrstite za pertinaks ili vitroplast i tackaem (kirnerom) obeleite lemna mesta, skinite papir i crtajte. Ako Vam tako odgovara, pre crtanja moete da izbuite rupice. Opisanim tehnikama podjedanko se rade jednostrane i dvostrane plocice, s tim to je za izradu dvostranih neophodno izbuiti rupice pre crtanja vodova. Sledi opis tehnika kod kojih ne samo da ne treba obeleiti lemna mesta tackaem, vec to nije preporucljivo, jer moe doci do nepoklapanja izmedju obeleenih i stvarnih lemnih mesta. Jedino je kod izrade dvostranih PCB-a potrebno izbuiti nekoliko referentnih rupica radi poklapanja gornje i donje strane. TRANSFER FOLIJA - ova tehnika se sastoji u tampanju izgleda PCB-a laserom na specijalnoj foliji (mada mogu da se koriste i standardne, ali tada treba uzeti kvalitetnije) i termickom prenosu tonera na bakar. Za prenos je najbolje postaviti plocicu na blago zagrejanu ringlu tako da se bakar nalazi sa gornje strane, staviti foliju preko bakra i gumenim valjkom pritiskati preko sve dok toner ne predje na bakar. Iako ova tehnika deluje kao savrena, moe da donese mnogo nerviranja jer je potrebno ostvariti idelane uslove za dobar kvalitet; potrebna je dobra folija, kvalitetan otisak na laseru, ravna bakarna povrina na plocici, dobro podeena temperatura. Sve u svemu, tehnika je pogodna samo za prototipove. FOTO POSTUPAK - ova tehnika je pogodna kako za izradu jednog komada, tako i za manje serije, a dobijeni rezultati mogu da budu ravni profesionalnim. Iako mogu da se kupe plocice vec oslojene foto lakom, ako cesto radite plocice, jeftinije je da kupite foto lak, POZITIV 20, koji moe da se nadje u bocicama spreja zapremine 100 i 200 ml (cuvanjem spreja pod odgovarajucim uslovima, vek trajanja moe da bude i dve godine). Kompletan opis postupka procitajte ovde. SITO TAMPA - tehnika izrade PCB-a sito tampom ista je kao i za standradno tampanje sitom. Ova tehnika se koristi za izradu vece kolicine PCB-a, jer je prilicno skupa za izradu jednog komada; rezultati dobijeni ovom tehnikom su odlicni, pa se koristi kako za amaterske, tako i za profesionalne potrebe. Pre stavljanja plocice pod sito OBAVEZNO proverite da nema otrih ivica na njoj, jer u protivnom moe da dodje do trajnog otecenja, tj. cepanja sita. Ako je nekom od poslednje tri opisane tehnike potrebno uraditi dvostrani PCB, potrebno je prvo izbuiti nekoliko referentnih rupica, kako bi mogle da se poklope gornja i donja strana. Vrlo je vano da se pri buenju tih rupica builica dri pod uglom od 90 stepeni u odnosu na PCB, jer u suprotnom nece biti moguce dobro poklopiti obe strane. 6. NAGRIZANJE (ECOVANJE) Nakon zatite bakarnih povrina koje elimo da ostanu na PCB-u, potrebno je ukloniti bakar koji nam nije potreban. Taj postupak se naziva nagrizanje ili ecovanje i najcesce se radi pomocu jedne od dve hemikalije. Prva se zove ferihlorid (FeCl3 - gvodje III hlorid) i moe da se kupi u specijalizovanim prodavnicama i to u dva oblika, tecnom i kristalnom. Ako kupite tecnost, odmah u nju moete da ubacite plocicu, a ako kupite kristale, potrebno ih je prema priloenom uputstvu rastvoriti u vodi. Isti rastvor moe da se koristi vie puta, sve dok nagriza bakar. Bolje je da sipate u posudu samo onoliko rastvora koliko Vam je potrebno, i da taj upotrebljeni rastvor cuvate u posebnoj posudi; kada taj rastvor prestane da nagriza, uzmite neupotrebljeni i to opet onoliko koliko Vam je potrebno. Vreme potrebno da se ukloni suvian bakar zavisi od koncentracije i temeprature rastvora, kao i od zasicenosti vec koricenog rastvora. Druga hemikalija koja se koristi za nagrizanje pravi se od vode, sone kiseline (HCl) i hidrogena (H2O2); sonu kiselinu moete naci u svakoj samousluzi, a hidrogen u apoteci ili frizerskom salonu. Jedan od recepata za pravljenje rastvora za nagrizanje, koji se nalazi u uputstvu koje stie uz foto lak, glasi ovako: za 1 litar rastvora potrebno Vam je 770 ml vode, 200 ml 35% sone kiseline i 30 ml 30% hidrogena. Poto je malo tee naci 35% kiselinu, moete da smanjite kolicinu vode, a povecate kolicinu kiseline. Licno ne koristim taj recept, poto koristim kiselinu 18% i hidrogen 30%, i to bez vode. Kolicinu hidrogena odredjujem prema reakciji; ako posle desetak sekundi rastvor ne pocne da menja boju u zelenu, dodam jo hidrogena, a ako je rekacija previe burna, tj. razvija se velika kolicina mehurica, dodam malo kiseline.

Obratite panju da je ovaj rastvor jako isparljiv i OTROVAN, pa se ne preporucuje njegovo koricenje u zatvorenim prostorijama. Vreme potrebno za nagrizanje zavisi najvie od odnosa kiseline i hidrogena, ali i od temperature. Ne preporucuje se ponovno koricenje jednom upotrebljnog rastvora, pa sipajte u posudu samo onoliko rastvora koliko je potrebno. Nakon to je sav nepotreban bakar uklonjen, plocicu je potrebno dobro isprati vodom. 7. SKIDANJE ZATITE SA BAKRA Nakon to je sav nepotreban bakar uklonjen, treba skinuti sloj kojim smo zatili bakarne povrine koje su nam potrebne. Za skidanje flomastera, najbolje je upotrebiti medicinski alkohol; za skidanje laka za nokte, aceton; za skidanje selotejpa treba trljati pod mlazom vode ili premazati nitro razredjivacem i kada se sve skine, ponovo dobro ocistiti nitro razredjivacem kako bi se uklonio preostali lepak. Letraset se moe ukloniti alkoholom ili nitro razredjivacem; foto lak i sloj tonera takodje nitro razredjivacem, a farba naneta sito tampom se uklanja sredstvom predvidjenim za tu farbu. Svaku od ovih zatita (sem salotejpa) moete da uklonite i finom mirglom, ali to treba izbegavati, jer je bakarni sloj ionako tanak, pa ga ne treba dodatno tanjiti. 8. BUENJE Najlake je izbuiti plocicu pomocu male modelarske builice. Najcece ce Vam trebati burgije precnika od 0,7mm do 1,2 mm, mada je poeljno imati i burgije od 1,5 mm, 2 i 3 mm. Postoje standardne i specijalne burgije; standardne burgije ce Vam biti dovoljne za buenje pertinaksa, dok ce Vam, ako cesto koristite vitroplast, biti neophodne specijalne burgije, jer se standardne istupe posle par desetina izbuenih rupica (ako ste veti, moete da ih naotrite). Iako su specijalne burgijice skupe, za veliki broj rupica u vitroplastu prakticno su neophodne, ali je potrebno paljivo rukovati sa njima jer su krte i vrlo lako pucaju. Za one koji nemaju dovoljno iskustva, za njihovo koricenje preporucuje se nabavka stalka za builicu. Ako je ne slomite, moci cete, verovali ili ne, sa jednom burgijicom da izbuite nekoliko desetina hiljada rupica ! 9. ZATITA GOTOVE PLOCICE Zatita se vri da bi se bakar zatitio od oksidacije i time se produio vek plocici. Za amaterske potrebe najjednostavnije je plocicu premazati rastvorom alkohola i kalafonijuma, ili nitrorazredjivaca i kalafonijuma. Time se pored zatite ostvaruje i lake lemljenje, pa je to vrlo poularan metod. Za profesionalnu primenu, plocice se zaticuju posebnim tzv. lot-stop lakom koji se nanosi sito tampom, a "maska" je takva da se lakom pokriva sve sem lemnih tacaka, cime se omogucava nesmetano lemljenje. 10. KALAJISANJE Kalajisanje moe da se vri rucno ili mainski. Najceca rucna metoda se sastoji u prethodnom premazivanju plocice rastvorom kalafonijuma u alkoholu ili nitro razredjivacu, kako bi se olakalo nanoenje kalaja na bakar. Zatim se lemilicom sa adekvatno oblikovanim vrhom nanosi kalaj u tankom sloju po vodovima i lemnim tackama. U tom slucaju, to je ujedno i zatita plocice, pa se posle kalajisanja moe (ali ne mora) skinuti sasueni premaz rastvora sa plocice nitro razredjivacem. Ako je plocica zaticena lot-stop lakom, kalajiu se, logicno, samo lemne tacke. 11. FINALNA OBRADA U finalnu obradu spada sve to je potrebno uraditi na plocici pre samog lemljenja, a to moe da bude isravljanje uocenih nedostataka (npr. izbuiti preskocenu rupicu), obrada ivica plocice ili tampanje rasporeda i oznaka elemenata. Nakon toga, plocica je spremna za lemljenje. Poto poslednje tri faze nisu neophodne, moete ih preskociti sve ili samo neku od njih.

Sigurnost I zastitaSledeca rubrika je napisana na engleskom jeziku jer nismo imali vremena da prevodimo. Nadamo se da razumete engleski jezik I da necete imati problema sa razumevanjem Sigurnost i zastita rubrike.

Trojan ProgramsTrojans can be classified according to the actions which they carry out on victim machines.

Backdoors General Trojans PSW Trojans Trojan Clickers Trojan Downloaders Trojan Droppers Trojan Proxies Trojan Spies Trojan Notifiers ArcBombs Rootkits

BackdoorsToday backdoors are the most dangerous type of Trojans and the most widespread. These Trojans are remote administration utilities that open infected machines to external control via a LAN or the Internet. They function in the same way as legal remote administration programs used by system administrators. This makes them difficult to detect. The only difference between a legal administration tool and a backdoor is that backdoors are installed and launched without the knowledge or consent of the user of the victim machine. Once the backdoor is launched, it monitors the local system without the user's knowledge; often the backdoor will not be visible in the log of active programs. Once a remote administration utilitiy has been successfully installed and launched, the victim machine is wide open. Backdoor functions can include:

Sending/ receiving files Launching/ deleting files Executing files Displaying notification Deleting data Rebooting the machine

In other words, backdoors are used by virus writers to detect and download confidential information, execute malicious code, destroy data, include the machine in bot networks and so forth. In short, backdoors combine the functionality of most other types of Trojans in one package.

Backdoors have one especially dangerous sub-class: variants that can propagate like worms. The only difference is that worms are programmed to propagate constantly, whereas these 'mobile' backdoors spread only after a specific command from the 'master'.

General TrojansThis loose category includes a variety of Trojans that damage victim machines or threaten data integrity, or impair the functioning of the victim machine. Multi-purpose Trojans are also included in this group, as some virus writers create multi-functional Trojans rather than Trojan packs.

PSW TrojansThis family of Trojans steals passwords, normally system passwords from victim machines. They search for system files which contain confidential information such as passwords and Internet access telephone numbers and then send this information to an email address coded into the body of the Trojan. It will then be retrieved by the 'master' or user of the illegal program. Some PSW Trojans steal other types of information such as:

System details (memory, disk space, operating system details) Local email client IP-address Registration details Passwords for on-line games

Trojan-AOL are PSW Trojans that steal passwords for aol (American Online) They are contained in a subgroups because they are so numerous.

Trojan ClickersThis family of Trojans redirects victim machines to specified websites or other Internet resources. Clickers either send the necessary commands to the browser or replace system files where standard Internet urls are stored (e.g. the 'hosts' file in MS Windows). Clickers are used:

To raise the hit-count of a specific site for advertising purposes To organize a DoS attack on a specified server or site To lead the victim to an infected resource where the machine will be attacked by other malware (viruses or Trojans)

Trojan DownloadersThis family of Trojans downloads and installs new malware or adware on the victim machine. The downloader then either launches the new malware or registers it to enable autorun according to the local operating system requirements. All of this is done without the knowledge or consent of the user.

The names and locations of malware to be downloaded are either coded into the Trojan or downloaded from a specified website or other Internet location.

Trojan DroppersThese Trojans are used to install other malware on victim machines without the knowledge of the user. Droppers install their payload either without displaying any notification, or displaying a false message about an error in an archived file or in the operating system. The new malware is dropped to a specified location on a local disk and then launched. Droppers are normally structured in the following way:

The dropper functionality contains code to install and execute all of the payload files. In most cases, the payload contains other Trojans and at least one hoax: jokes, games, graphics and so forth. The hoax is meant to distract the user or to prove that the activity caused by the dropper is harmless, whereas it actually serves to mask the installation of the dangerous payload. Hackers using such programs achieve two objectives:

Hidden or masked installation of other Trojans or viruses Tricking antivirus solutions which are unable to analyse all components

Trojan ProxiesThese Trojans function as a proxy server and provide anonymous access to the Internet from victim machines. Today these Trojans are very popular with spammers who always need additional machines for mass mailings. Virus coders will often include Trojan-proxies in Trojan packs and sell networks of infected machines to spammers.

Trojan SpiesThis family includes a variety of spy programs and key loggers, all of which track and save user activity on the victim machine and then forward this information to the master. Trojan-spies collect a range of information including:

Keystrokes Screenshots Logs of active applications Other user actions

These Trojans are most often used to steal banking and other financial information to support online fraud.

Trojan NotifiersThese Trojans inform the 'master' about an infected machine. Notifiers confirm that a machine has been successfully infected, and send information about IP-address, open port numbers, the email address etc. of the victim machine. This information may be sent by email, to the master's website, or by ICQ. Notifiers are usually included in a Trojan 'pack' and used only to inform the master that a Trojan has been successfully installed on the victim machine.

RootkitsA rootkit is a collection of programs used by a hacker to evade detection while trying to gain unauthorized access to a computer. This is done either by replacing system files or libraries, or by installing a kernel module. The hacker installs the rootkit after obtaining user-level access: typically this is done by cracking a password or by exploiting a vulnerability. This is then used to gather other user IDs until the hacker gains root, or administrator, access to the system. The term originated in the Unix world, although it has since been applied to the techniques used by authors of Windows-based Trojans to conceal their actions. Rootkits have been used increasingly as a form of stealth to hide Trojan activity, something that is made easier because many Windows users log in with administrator rights.

ArcBombsThese Trojans are archived files coded to sabotage the de-compressor when it attempts to open the infected archived file. The victim machine will slow or crash when the Trojan bomb explodes, or the disk will be filled with nonsense data. ArcBombs are especially dangerous for servers, particularly when incoming data is initially processed automatically: in such cases, an ArcBomb can crash the server. There are three types of ArcBombs: incorrect header in the archive, repeating data and a series of identical files in the archive. An incorrect archive header or corrupted data can both cause the de-compressor to crash when opening and unpacking the infected archive. A large file containing repeating data can be packed into a very small archive: 5 gigabytes will be 200 KB when packed using RAR and 480 KB in ZIP format. Moreover, special technologies exist to pack an enormous number of identical files in one archive without significantly affecting the size of the archive itself: for instance, it is possible to pack 10100 identical files into a 30 KB RAR file or a 230 KB ZIP file.

Other MalwareOther malware includes a range of programs that do not threaten computers directly, but are used to create viruses or Trojans, or used to carry out illegal activities such as DoS attacks and breaking into other computers.

DoS and DDoS Tools Hacker Tools and Exploits Flooders Constructors and VirTools Nukers FileCryptors and PolyCryptors PolyEngines

DoS and DDoS ToolsThese programs