naziv operatera lafarge beoČinska fabrika · pdf file3. page of: 62 3.5 informacija o...

1. page of: 62

NAZIV OPERATERA LAFARGE BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA D.O.O.

Sedište 21300 Beočin, Trg BFC1 1

Broj

Datum Februar 2010.

ZAHTEV ZA IZDAVANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA RAD POSTROJENJA U KOMPANIJI LAFARGE BFC I OBAVLJANJE AKTIVNOSTI PROIZVODNJE CEMENTA NA LOKACIJI

FABRIČKOG KRUGA U BEOČINU

I. Opšti podaci

1. О zahtevu

Novo postrojenje

Rad ili bitne izmene u radu postojećeg postrojenja

Rad postojećeg postrojenja

Prestanak aktivnosti

Revizija dozvole

Produţenje vaţenja dozvole

2. О operateru

2.1

Naziv LAFARGE BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA D.O.O.

Sedište Beočin

Аdresa Šifra mesta: 80101, Poštanski broj: 21300,

Ulica i broj: Trg BFC 1

Broj telefona/faksa 021/874-498; 021/874130

faks 021/871-109

2. page of: 62

e-mail [email protected]

2.2 Registarski broj i datum registracije BD 8854/2008

2.3 Lice i podaci za kontakt Dejan Damljanović 021/874-498

2.4 Drugi podaci o operateru/pravnom licu

Šifra delatnosti 2351 Proizvodnja cementa

3. O postrojenju i njegovoj okolini (Detaljan prikaz sadržan u Odeljku III)

3.1

Naziv LAFARGE BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA D.O.O..

Аdresa Šifra mesta: 80101, Poštanski broj: 21300, Ulica i broj: Trg BFC 1

Broj telefona/faksa 021/874-498/021/871-109

e-mail [email protected]

3.2 Lice i podaci za kontakt

- Costin Grigore Borc – generalni direktor - Siniša Mauhar – tehnički direktor - Dejan Damljanović- menadţer procesa i zaštite ţivotne sredine

3.3 Naziv i adresa vlasnika zemljišta na kome se planira obavljanje aktivnosti

Lafarge Beočinska fabrika cementa d.o.o., 21300 Beočin, Trg BFC1

3.4 Naziv i adresa vlasnika glavne i pomoćnih zgrada postrojenja u kome se aktivnost izvodi

Lafarge Beočinska fabrika cementa d.o.o., 21300 Beočin, Trg BFC1

mailto:[email protected]%[email protected]


3. page of: 62

3.5 Informacija o uslovima utvrĎenim u urbanističkom i prostornom planu

Urbanistički uslovi za postrojenje Lafarge BFC utvrĎeni su na osnovu Programskog rešenja usvojenog od strane Komisije za planove Opštine Beočin (na sednici odrţanoj 03.09.2004. godine), kao i aktivnog Korisnika i Investitora (LBFC Beočin), JP Zavod za urbanizam Vojvodine pristupio je izradi Plana detaljne regulacije kompleksa Lafarge BFC Beočin.

3.6 Informacija o alternativnim lokacijama

Nema alternativnih lokacija

3.7 Informacija o okolini na koju moţe uticati obavljanje aktivnosti ili udes

Fabrika cementa LBFC nalazi se sa zapadne strane grada Beočina. Istočna strana kruga fabrike nalazi se u neposrednoj blizini stambenih objekata. Granica izmeĎu fabrike i stambenih zona je deo Svetosavske ulice na potezu sever-jug. Najbliţe stambene zgrade nalaze se u toj ulici.

U gradu Beočinu postoji nekoliko zgrada koje je potrebno zaštititi zbog njihove funkcije i značaja, pa im je stoga potrebno posvetiti posebnu paţnju kada je reč o uticajima na ţivotnu sredinu. To su crkve, škole i javne ustanove.

Videti Poglavlje I - Opšti podaci - prilog I 3.7

4.Vrsta industrijske aktivnosti

Na osnovu Uredbe o vrstama aktivnost i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Sl.glasnik RS“ 84/05) odnosno iz Priloga: Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, vrsta aktivnosti odnosno postrojenja, Lafarge BFC spada pod : 3. Industrija minerala Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u roracionim pećima, proizvodnog kapaciteta koji prelazi 500 t dnevno, ili za proizvodnju kreča u rotacionom pećima, proizvodnog kapaciteta koji prelazi 50 t dnevno, ili u drugim pećima, čiji proizvodni kapacitet prelazi 50t dnevno.

4. page of: 62

5. Osoblje i investicioni troškovi

5.1 Broj zaposlenih u postojećim objektima

317

5.2 Ukupni troškovi sa novim investicijama

90 M€ od 2002. godine

5. page of: 62

II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama

1. Kratak opis aktivnosti za koju se integrisana dozvola zahteva

1.1 Kratak opis aktivnosti

LBFC je proizvoĎač cementa. Proizvodnja cementa se ukratko moţe predstaviti kao tehnologija koja koristi prirodne i alternativne mineralne sirovine, mterijale i goriva i proizvodi graĎevinski materijal uz pomoć drobljenja, sušenja, mlevenja, mešanja, i sagorevanja sirovinskih materijala. Kapacitet proizvodnje cementa je 4320 tona po danu. Faze u procesu proizvodnje su: 1. Eksploatacija sirovina 2. Priprema sirovina 3. Proizvosnja klinkera 4. Proizvodnja cementa 5. Pakovanje i otprema cementa 6. Mlin uglja (priprema tehnološkog goriva) Videti Deo II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama ; tačka 1.1 Kratak opis aktivnosti za koju se integrisana dozvola zahteva

1.2 Nominalan broj radnih sati i dana u nedelji za obavljanje aktivnosti

168 h / 7 dana u nedelji / 7920 radnih sati godišnje

1.3 Planirani datum gradnje

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole podnosi se za postojeće postrojenje izgraĎeno 1977. godine i ima ishodovano Rešenje broj 351-9/79-041 kojim se odobrava upotreba nove tehnološke linije za proizvodnju cementa (3000 t/dan)

6. page of: 62

u Beočinu izdato od Odeljenja za privredu, urbanizam i stambeno komunalne poslove Skupštine opštine Beočin.

Na postojećem postrojenju je 2003/2004.godine izvršena rekonstrukcija i kapacitet mu je povećan na 4000 t.

1.4 Kapacitet proizvodnje i planirani obim godišnje proizvodnje

Instalisani kapaciteti : 4000 t/dan klinkera; 4320 t/dan cementa; 1,5 milliona tona/god cementa

1.5 Planirani datum puštanja u rad

IPPC zahtev se odnosi na postojeće postrojenje koje je pušteno u rad 1979 godine. Odeljenje za privredu, urbanizam i stambeno-komunalne poslove SO Beocin, kao nadleţni organ, ceneći priloţenu dokumentaciju, izveštaj i mišljenje Komisije za tehnički pregled, konstatuje da su ispunjeni uslovi iz člana 77. stav 1. Zakona o projektovanju i graĎenju investicionih objekata i člana 19. Pravilnika o tehničkom pregledu investicionih objekata.

1.6 Prevoz do i od preduzeća

416 tura na dan (frekvencija saobraćaja se neće bitno menjati u narednim godinama). Prevoz radnika nije organizovan. II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama tačka 1.6 u tekstu

7. page of: 62

1.7

Podaci o planiranom korišćenju sirovina i pomoćnih materijala, energije i vode ( iz tabelarnih pregleda u prilogu)

Proizvodnja cementa uopšteno moţe da se okarakteriše kao industrija koja minerale koji se nalaze u prirodi pretvara u graĎevinske materijale primenom mehaničkih i termičkih postupaka.

Bilans ulaznih sirovina za proces proizvodnje (podaci za

2011. godinu)

- krečnjak kao sirovina: 548218 t/god

- krečnjak kao dodatak cementu : 86790 t/god

- laporac kao sirovina: 647564 t/god

- pesak kao sirovina : 30755 t/god

- pesak kaododatak cementu : 22898 t/god

- gips kao dodatak cementu 36333 t/god

- troska kao dodatak cementu : 92108 t/god

- elektrofiltrski pepeo kao dodatak cementu:

40595 t/god

Bilans utroška goriva ( podaci za 2011.godinu)

- prirodni gas: 1067 t/god

- ugalj: 46556 t/god

- nisko kvalitetni ugal: 16610 t/god

- lignit: 3178 t/god

- petrol koks: 15032 t/god

- otpadne gume: 6232 t/god

- otpadno ulje: 2967t

- komunalno industrijski

otpad – KIO : 6153 t

- biomasa : 6801 t

8. page of: 62

Voda

Kod suvog postupka proizvodnje cementa, koji primenjuje Lafarge u Beočinu, potrošnja vode je minimalna.

Značajna količina vode (4.6 l/sec) potroši se kao rashladna voda.

Utrošena voda za piće iznosi 127633 m³.

Električna energija

Tehnologija pečenja klinkera, odnosno instalisana oprema troši značajne količine električne energije. Najvaţniji električni ureĎaji vezani za pečenje klinkera su:

- dva motora od 450 kW koji rotiraju peć

- glavni ventilator peći - 3200 kW

- ventilator elektrofiltera hladnjaka peći: 291 kW

- 8 ventilatora za hlaĎenje klinkera kapaciteta 3x75kW, 3x132kW, 2x160kW

Proizvodnja cementa

Postoje u dva mlina za proizvodnju cementa.

- svaki mlin cementa pokreću dva motora od

2300 kW.

Proizvodnja otpada u tehnološkom postupku nema značajniji obim u proizvodnji cementa.

II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama tačka 1.7 u tekstu

9. page of: 62

1.8

Troškovni opis korišćenja najboljih dostupnih tehnika (BAT) i/ili planiranih aktivnosti za dostizanje nivoa BAT (opis se zasniva na uporeĎivanju sadašnjih i analizi potrebnih uslova za dostizanje BAT)

Priloţen je program mera prilagoĎavanja BAT tehnikama, vremenski raspored i godišnji troškovi za njihovu implementaciju.

II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama tačka 1.8 u tekstu ( tabela 1 - Mere)

1.9

Razlozi za podnošenje zahteva za izdavanje integrisane dozvole i očekivane promene u odnosu na dosadašnji rad

Zahtev je popunjen u skladu sa sledećom zakonskom regulativom: - Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagaĎivanja ţivotne sredine (Sl. gl. RS84/05) - Uredba o utvrĎivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Sl. gl. RS 108/2008) - Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Sluţbeni glasnik RS“, broj 135/04)

10. page of: 62

1.10

Lista propisa, priručnika,obračunskih programa (za procenu koncentracija zagaĎujućih materija u ţivotnoj sredini) korišćenih prilikom kompletiranja zahteva za izdavanje integrisane dozvole

Zakon o zaštiti ţivotne sredine (Sl. gl. RS 135/04, 36/2009)

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagaĎivanja ţivotne sredine (Sl. gl. RS 135/04)

Uredba o utvrĎivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Sl. gl. RS 108/2008)

Pravilnik o sadrţini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Sl. gl. RS 30/06)

Pravilnik o sadrţini i načinu voĎenja registra izdatih integrisanih dozvola (Sl. gl. RS br.69/2005)

Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola (Sl. gl. RS 84/05)

Uredba o sadrţini programa mera prilagoĎavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima

(Sl. gl. RS 84/05)

Uredba o kriterijumima za odreĎivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za odreĎivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli (Sl. gl. RS 84/05)

Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaĎivača (Sl. gl. 94/2007)

Zakon o upravljanju otpadom (Sl. gl. RS 36/09)

Pravilnik o načinu postpupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija

(Sl. gl. RS 12/95)

Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovinaili za dobijanje energije

( „Sl.glasnik RS“, br. 98/2010)

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim gumama (Sl. gl. RS 81/2010)

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvo za njegovo popunjavanje (Sl. gl. RS 72/2009)

11. page of: 62

Zakon o zaštiti od buke u ţivotnoj sredini (Sl. gl. RS 36/2009 i 88/2010)

Pravilnik o metodama merenja buke, sadrţini i obimu izveštaja o merenju buke („Sl. glasnik RS“, br. 72/2010).

Zakon o zaštiti vazduha (Sl. gl. RS 36/09)

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagaĎujućih materija u vazduh („Sl. gl. RS“, br. 71/2010 i 6/2011 – ispr.)

Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. gl. RS 54/92, 30/99 i 19/2006)

Pravilnik o uslovima za izdavanje dozvole za merenje kvaliteta vazduha i dozvole za merenje emisije iz stacionarnih izvora zagaĎenja (Sl. gl. RS 01/12)

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagaĎujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS“, broj 67/11)

Zakon o vodama (Sl. gl. RS 30/10)

Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. gl. SRS 47/83 i 13/84 - ispr.)

Pravilnik o opasnim materijama u vodama

(Sl. gl. SRS 31/82)

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagaĎujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje

(„Sl. glasnik RS“, broj 67/11)

Uredba o klasifikaciji voda (Sl. gl. SRS 5/68)

Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaĎivanja ţivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica

(Sl. gl. RS 60/94 i 63/94 – ispr.)

12. page of: 62

2. Podaci o planskoj i projektnoj dokumentaciji za postrojenje (dozvole, odobrenja i saglasnosti)

2.1 Nadleţni organ odgovoran za planiranje i izgradnju na teritoriji na kojoj se aktivnost odvija ili će se odvijati

Pokrajinski Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine, Novi Sad

2.1.1 Naziv nadleţnog organa Republika Srbija - Autonomna Pokrajina Vojvodina

Pokrajinski Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine Novi Sad

Adresa Bulevar Mihajla Pupina 16

Broj telefona /faksa 021/487-590 ; 021/457-737

e-mail

13. page of: 62

2.1.2

Planski dokument i urbanistički plan sa podacima o urbanističkim uslovima za ureĎenje prostora, parcelaciji i sprovoĎenju plana, kao i projekat (uključivanje u prostorno razvojni plan)

Lafarge BFC d.o.o. poseduje Plan detaljne regulacije kompleksa fabrike cementa na koji je donešena opštinska odluka :

REPUBLIKA SRBIJA

Autonomna pokrajina Vojvodina

Opština Beočin

Skupština opštine Beočin

Odluka o donošenju PLANA DETALJNE

REGULACIJE KOMPLEKSA FABRIKE

CEMENTA LAFARGE BFC broj 01-011-67

od 12.maja 2006.godine.

2.1.3 Katastarski broj parcele sa kopijom plana izdatom od nadleţnog organa

1461/8 K.O. Beočin

2.1.4

Dokaz o pravu korišćenja zemljišta, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgraĎenom graĎevinskom zemljištu

Zemljište na kome je postrojenje izgraĎeno, odnosno pravo svojine na objektu i pravo korišćenja na neizgraĎenom graĎevinskom zemljištu je 100% u vlasništvu Lafarge BFC - dokaz Prepis lista nepokretnosti broj 13 za K.O.Beočin

14. page of: 62

2.1.5

Odobrenje za izgradnju i/ili upotrebna dozvola

Skupština Opštine Beočin, Odeljenje za privredu, urbanizam i stambeno komunalne poslove,

broj 351-9/79-041, dana 01.03.1979. godine, Beočin, donosi Rešenje:

Odobrava se upotreba nove tehnološke linije za proizvodnju cementa (3000 t/dan) u Beočinu, čiji je investitor Beočinska fabrika cementa, i to za objekte koji prema investicionom programu (knjiga 3, kasnijim aneksom) nose sledeće nazive i oznake:

5. Drobilica krečnjaka sa tunelom,

7. Depo krečnjaka i peska,

9. Transport krečnjaka, lapora, peska na zgradu mlinice sirovine te postojeći razmuljivač

(stari pogon) kao i na postojeće bunkere vapnenca

(stari pogon),

10. Sušara sirovine,

11. Mlin sirovine,

12. Silos homogenizacije,

14. Pečenje klinkera,

15. Transport klinkera u silose klinkera,

16. Silosi klinkera,

17. Sušara šljake sa bunkerom šljake i gipsa,

19. Transport klinkera šljake, gipsa sa mlinovima cementa,

20. Mlinovi cementa,

21. Transport cementa od mlinova do silosa cementa,

22. Silosi cementa,

23. Pakovaona cementa,

24. Utovar cementa,

26. Vaga sa mernom kućicom i portirnicom,

28. Komandna zgrada (2 deo koji nije bio predmet pregleda komisije odreĎene rešenjem SO Beočin broj: 354-7/77-041 od 17.03.1997. god.),

15. page of: 62

29. Centralna komandna zgrada (Komandna 1),

32. 6 KV razvod, trafo stanica 6/04 KV sa elektrokablovskim razvodom i kanalima,

33. Gromobrani objekata,

35. Rasveta objekata.

II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama Odobrenja za izgradnju i/ili upotrebnih dozvola

tačka 2.1.5

2.2

Nadleţni organ odgovoran za upravljanje vodama (zaštitu i korišćenje voda i zaštitu od štetnog dejstva voda)

Nadleţni organ odgovoran za upravljanje vodama (zaštitu i korišćenje voda i zaštitu od štetnog dejstva voda) je Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Novi Sad

2.2.1 Naziv

Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Adresa Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad

Broj telefona/faksa Telefon 021/ 456 721 Faks 021/ 456 040

e-mail

2.2.2 Podaci iz dozvole za korišćenje voda

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, rešavajući po zahtevu investitora LAFARGE BFC iz Beočin, matični broj 08028222, PIB 101938497, u upravnoj stvari izdavanja vodne dozvole, na osnovu člana 113.,114. i 122. Zakona o vodama (Sluţbeni glasnik RS, broj 30/2010),član 21. u vezi čl. 47 Pokrajinske skupštinske odlukeo pokrajinskoj upravi („Sluţbeni list AP Vojvodine“, broj 4/2010) i čl. 192. Zakona o opštem upravnom postupku

16. page of: 62

( „Sluţbeni list SRJ “, broj 3/97 i 31/01 i Sluţbeni glasnik RS broj 30/10), donosi

REŠENJE O VODNOJ DOZVOLI

Izdaje se vodna dozvola investitoru LAFARGE BFC iz Beočina, Trg BFC1, za zahvatanje i korišćenje vode, ispuštanje otpadnih voda i skladištenje hazardnih supstanci proizvodnog kompleksa fabrike cementa LAFARGE BFC

Iz Beočina, na katastarskoj parceli br.1461/8 ko Beočin, Opština Beočin.

Vaţnost dozvole je do 01.12.2016. godine

II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama

tačka 2.2.2 u tekstu

2.2.3

Podaci o sopstvenom postrojenju za tretman otpadnih voda koje nastaju u procesu obavljanja aktivnosti

LBFC nema postrojenje za tretman otpadnih voda

2.2.4

Podaci iz dozvole za ispuštanje otpadnih voda i priloţenog tabelarnog pregleda odvodnog sistema iz jednog ili više mesta za ispuštanje otpadnih voda u odvodni sistem

LBFC ne ispušta tehnološku otpadnu vodu u recipijent - kanal Dunavac. Voda koja se ispušta u recipijent je voda koju LBFC koristi za hlaĎenje leţajeva na mlinu sirovinskog brašna, rotacionoj peći i mlinovima cementa i atmosferska voda. ObezbeĎeno je stalno i sistematsko merenje količine zahvaćene i ispuštene vode u kanal Dunavac. LBFC vrši ispitivanje otpadnih voda 4 puta godišnje u skladu sa „Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl. glasnik SRS „br.47/83, 13/84) Sanitarno fekalne vode i deo čistih atmosferskih voda ispušta se u javnu kanalizaciju prema uslovima nadleţnog javnog komunalnog preduzeća.

17. page of: 62

Ako podnosilac zahteva za izdavanje dozvole planira da otpadne vode odvodi u drugo postrojenjena tretman, potrebno je navesti podatke i to:

2.2.5

Naziv operatera koji prima otpadne vode na tretman

Nije relevantno

Sedište Nije relevantno

Broj telefona/faksa Nije relevantno

e-mail Nije relevantno

2.2.6

Podaci iz dozvole za rad postrojenja za tretman otpadnih voda

Nije relevantno

2.2.7

Podaci iz ugovora zaključenog izmeĎu podnosioca zahteva i operatera postrojenja za tretman otpadnih voda

Nije relevantno

2.3 Saglasnosti i odobrenja izdata od nadleţnih organa

Nije relevantno

18. page of: 62

2.3.1

Lista priloţenih sagla-snosti, odobrenja i drugih akata pribavljenih u postupku izdavanja odobrenja za izgradnju postrojenja za tretman otpdnih voda

Nije relevantno

3. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu u odnosu na:

3.1 Vazduh

Emisije u vazduh u LBFC mere se na osam emitera u skladu sa „Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagaĎujućih materija u vazduh („Sl.glasnik RS“, br.71/2010 i 6/2011-ispr.) D1 - emiter elektro filtera pripreme sirovine parametri : praškaste materije, sumpor dioksid SO2 , azotni oksidi NOx, benzen, teški metali, ţiva, HCl, HF, TOC, kadmijum i talijum (Cd + Tl) D2 - emiter vrećastog filtera mlina uglja parametri : praškaste materije, sumpor dioksid SO2 , azotni oksidi NOx, benzen D3 - emiter vrećastog filtera rotacione peći i mlina sirovine parametri : praškaste materije, sumpor dioksid SO2 , azotni oksidi NOx, benzen, teški metali, ţiva, HCl, HF, TOC, kadmijum i talijum (Cd + Tl) D4 - emiter elektro filtera hladnjaka klinkera parametri : praškaste materije D10 - emiter vrećastog filtera mlina cementa br.4 parametri : praškaste materije D11- emiter separatora vrećastog filtera mlina cementa br.4 parametri : praškaste materije D12 - emiter vrećastog filtera mlina cementa br.5 parametri : praškaste materije D13 - emiter separatora rećastog filtera mlina cementa br.5

19. page of: 62

parametri : praškaste materije Lafarge BFC poseduje kontinuirani monitoring na emiteru pripreme sirovinskog brašna (D1) i emiteru rotacione peći (D3). Na oba emitera kontinuirano se prate emisije praškastih materija, SO2 , NO2 i CO. Merenje emisije u LBFC izvršeno je kao povremeno (periodično) merenje u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima zagaĎujućih materija u vazduh

( „Sl. glasnik RS“ br.71/2010 i 6/2011 –ispr.). Merenje je izvršio Institut zaštite na radu – Novi Sad, a Izveštaj o merenju emisije zagaĎujućih materija u vazduh za 2011. godinu dostavljen je u papirnoj i elektronskoj formi.

3.2 Vode

Komunalna otpadna voda nastaje na mestima gde se voda troši za ljudsku upotrebu : kancelarijski objekti, restoran i mesta higijenske potrošnje. Ova voda se ispušta u javnu kanalizaciju.

Tehnološka otpadna voda se ne ispušta u recipijent jer u procesu kondicioniranja gasova isparava. Voda za hlaĎenje leţajeva vitalnih ureĎaja koristi se za razmenu toplote i kao rezultat ovoga voda uglavnom nije kontaminirana. Ova voda se vraća u recipijent. Postoje ugraĎeni merači zahvaćene i ispuštene vode u kanal Dunavac (kanal Dunavac je i vodozahvat i recipijent).

Kontrola otpadnih voda vrši se 4 puta odišnje od strane ovlašćene laboratorije (Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. gl. SRS 47/83 i 13/84 - ispr.) Na osnovu rezultata ispitivanja zaključeno je da otpadna voda iz LBFC ne razvija negativno dejstvo na status vodoprijemnika.

20. page of: 62

3.3 Zemljište i tlo

Glavni izvori potencijalnog podzemnog i površinskog zagaĎenja su skladišta sirovina i pomoćnih materijala. U svrhu ispitivanja kvaliteta zemljišta i podzemnih voda u LBFC postoji 14 pijezometara.

Ukupna procena merenja izvršenih 2007. i 2009. godine nalazi se u delu III. Detaljni podaci o postrojenju, procesima i procedurama tačka 7.2.1.

Na osnovu rezultata ispitivanja moţe se konstatovati da navedena odstupanja nisu značajna i ne zahtevaju nikakvu intervenciju.

3.4 Otpad

U rocesu proizvodnje nastaje opasan i neopasan otpad koji se razvrstava i zbrinjava na način propisan Zakonom o upravljanu otpadom.

Lafarge BFC koristi otpad drugih preduzeća kao alternativnu sirovinu (troska, gips i elektrofilterski pepeo) i kao alternativno gorivo (otpadne gume, bio masa, otpadno ulje,).

III. Detaljni podaci o postrojenju, procesima i procedurama

tačka 8 u tekstu

3.5 Buku i vibracije

U fabrici cementa postoji nekoliko značajnih izvora buke (oprema, radne mašine, kamioni itd.) sa različitim nivoima emisije buke i sa različitim rasporedom rada. Emisija buke je najveća kod sledećih tehnoloških procesa: priprema sirovinskog brašna, rotaciona peć i mlinovi cementa.

Prilikom izrade zahteva za izdavanje integrisane dozvole, opredelili smo se da se usredsredimo na nivo buke koji postrojenje stvara u okolini. Kod ovog pristupa, u središtu paţnje nije emisija buke koju stvara pojedinačna oprema, već na ukupnom uticaju na ţivotnu sredinu koji prouzrokuje LBFC, posebno na stambene oblasti.

Nivo buke je procenjen na ukupno 9 različitih mesta. Merenje je izvršeno u skladu sa Pravilnik o metodama merenja buke, sadrţini i obimu izveštaja o merenju buke („Sl.glasnik RS“, br.72/2010).

Rezultati merenja buke u okolini fabrije preuzeti su iz Izveštaja o merenju buke u ţivotnoj sredini – 2011.



21. page of: 62

3.6 Rizik od udesa

Prema podacima dobijenim od pokrajinskog organa nadleţnog za pitanja zaštite ţivotne sredine, Lafarge BFC nije u obavezi da priprema procenu opasnosti od hemijskog udesa prema Pravilniku o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaĎivanja ţivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica

("Sl. glasnik RS", br. 60/94 i 63/94 - ispr.).

3.7

Karakteristike uticaja opisanih u 3.1. do 3.6.

Granične vrednosti emisija NOx mogu se kontrolisati optimizacijom procesa. Emisije SO2 su iznad graničnih vrednosti i uglavnom potiču iz sirovine koja sadrţi piritni sumpor.Neophodno je primeniti predloţenu BAT tehniku u cilju smanjenja emisija SO2. Kod suvog postupka proizvodnje cementa, koji primenjuje Lafarge u Beočinu, potrošnja vode je minimalna.

Kvalitet zemljišta i podzemnih voda: na osnovu izveštaja o merenju koje su pripremili Hidrogeograd – Beograd i Institut za javno zdravlje Vojvodine i Zavod za javno zdravlje Beograd, moţe da se donese opšti zaključak da u toku ispitivanja zemljišta i podzemnih voda 2007. i 2009. godine nije otkriveno značajno zagaĎenje zemljišta i podzemnih voda. Intervencija (kao što je saniranje ili zatvaranje nekih aktivnosti koje prouzrokuju zagaĎenje i koje su otkrivene) nije neophodna ni za jedan deo lokacije na kojoj se nalazi Lafarge BFC. U toku merenja koja su izvršena 2007. i 2009. godine otkriveno je nekoliko uzoraka sa povećanim nivoima zagaĎenja. OdreĎivanje porekla i izvora ovih zagaĎenja treba da bude predmet daljih ispitivanja.

Količina sirovina moţe da se smanji korišćenjem otpada kao sirovine. Industrija cementa je jedinstvena po tome što odreĎene vrste industrijskog otpada moţe da pretvori u proizvod bez stvaranja nusproizvoda i štetnih emisija ( troska, gips i elektrofilterski pepeo).

Proizvodnja otpada u tehnološkom postupku nema značajniji obim u proizvodnji cementa.

Primarno sredstvo za smanjenje buke u tehnologiji koju trenutno koristi LBFC je to što skoro svi tehnološki ureĎaji rade u zatvorenim zgradama koje imaju zidove sa svih strana. Mlinovi i električni motori linije pripreme sirovine i mlinova cementa su smešteni u zatvorene zgrade. Ostale tehnike za smanjenje buke u LBFC koje se primenjuju u skladu sa BAT su sledeće:

u centralnoj kompresorskoj zgradi kompresori imaju izolaciju od buke.

primarni izvori buke su postavljeni na antivibracijsku osnovu

u poslednjih 5 godina posaĎeno je mnogo drveća, uglavnom blizu stambenih oblasti.

ventilatori hladnjaka klinkera su opremljeni prigušivačima na usisnim cevima

22. page of: 62

III Detaljni podaci o postrojenju, procesima i procedurama

1. Lokacija

1.1

Naziv LAFARGE BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA D.O.O.. Šifra mesta: 80101, Poštanski broj: 21300, Ulica i broj: Trg BFC 1

021/874-498/021/871-109 [email protected]

- Costin Grigore Borc – generalni direktor - Siniša Mauhar – tehnički direktor - Dejan Damljanović- menadţer procesa i zaštite ţivotne sredine

Prema nacionalnoj referentnoj mreţi, podaci za peć (pojedinačni izvor P3) su:

45º 12` severne širine

19º 44` istočne duţine

Objekat se nalazi 81,5 m iznad nivoa mora.

Parcela kompleksa Lafarge BFC broj 1461/8 ko Beočin, Opština Beočin pripada Juţnobačkom okrugu.

Fabrika cementa nalazi se izmeĎu severnih padina Fruške gore i Dunava.

Granica Nacionalnog parka Fruška gora nalazi se oko 3 km juţno. Teren je preteţno ravan, sa prosečnom nadmorskom visinom od 100 m. Lokacija je od Dunava udaljena oko 1 km, a krug fabrike sa rekom povezuje kanal. Ukupna površina fabrike je 76 ha i ona se na istoku graniči sa gradom Beočinom. Novi Sad je udaljen

17 km.

Najbliţi grad u neposrednom okruţenju Lafarge BFC jeste Beočin, administrativni centar opštine Beočin. Fabrika cementa se geografski nalazi unutar naseljenog mesta, ali je, istorijski gledano, stambeno naselje izgraĎeno naknadno u neposrednoj blizini ondašnje fabrike za proizvodnju cementa, nakon povećanja obima proizvodnje u prošlom veku.

Аdresa

Broj telefona/faksa

e-mail

1.2 Lice i podaci za kontakt

1.3 Nacionalna referentna mreţa

1.4

Opis područja i lokacije postrojenja (prema priloţenoj mapi u razmeri 1:25000)



23. page of: 62

1.5

Opis lokacije svih zgrada, objekata i njihovih aktivnosti u okviru područja (prema priloţenoj skici u razmeri 1:1000 ili 1:5000)

Opis objekata dat je u tekstualnom delu kao i tabelarni pregled značajnih ulaganja, izgradnje i tehnološkog razvoja u poslednjih 50 godina.


tačka 1.5 u tekstu

Raspored objekata unutar kompleksa dat je u Planu detaljne regulacije kompleksa Lafarge BFC (R= 1 : 2000)

Prilog III mape i skice – Situaciona mapa – prostorni plan fabrike

1.6

Informacija o povezanosti lokacije sa infrastrukturom administrativnog regiona i ili lokalne samouprave

Fabrika se nalazi u blizini regionalnog puta R107, koji povezuje grad Novi Sad i susedno naselje Čerević. To je glavna saobraćajnica za teške kamione i vozila. Postoji obilaznica koja zaobilazi grad i fabriku. Obilaznica se koristi za potrebe kamionskog transporta, čime se smanjuje uticaj buke na stambene zone. Električna energija se do fabrike dovodi nadzemnim dalekovodima. Dalekovodi imaju napon od 110 kV i povezani su na glavnu trafo-stanicu fabrike LBFC 110/35/6 kV.

Unutar fabrike, dovod i odvod tehnološke vode i vode za ljudske potrebe rešen je paralelno preko dva odvojena sistema.

Rashladna voda koja se danas koristi u najvećim količinama se meša sa manjom količinom otpadne vode i kišnice i preusmerava natrag u dunavski kanal kroz odvodni kolektor.

Fabrika je takoĎe povezana na gradski sistem vodovoda i kanalizacije.

III. Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama tačka 1.6 u tekstu

1.7

Informacija o načinu korišćenja susednih lokacija (vrste postrojenja i aktivnosti koje se obavljaju)

Istok - Lafarge BFC nalazi se sa zapadne strane grada Beočina. Istočna strana kruga fabrike nalazi se u neposrednoj blizini stambenih objekata.

U gradu Beočinu postoji nekoliko zgrada koje je potrebno zaštititi zbog njihove funkcije i značaja, pa im je stoga potrebno posvetiti posebnu paţnju kada je reč o uticajima na ţivotnu sredinu. To su crkve, škole i javne ustanove.

Jug: juţno od fabrike nalazi se neiskorišćen brdovit prirodni prostor. Sa jugozapadne strane nalazi se staro groblje izmeĎu ograde fabrike i padina Fruške gore. Groblje je potpuno odvojeno od fabrike ogradama i zaštićeno od uticaja tehnologije.

24. page of: 62

Zapad: zapadna granica fabrike je regionalni put R107. Na jugozapadnom delu fabrike nalazi se ulaz za kamione koji dolaze sa površinskog kopa krečnjaka „Mutalj” Najbliţe stambene zone (objekti nelegalno pretvoreni u stambene) sa zapadne strane nalaze se uz put R107, nekih 300 m severno od zapadne transportne kapije Lafarge BFC. Sever: na severu, fabrika se graniči sa putem R107. Ova deonica puta je deo kruţnog puta koji je napravljen da bi se saobraćaj teških kamiona izmestio iz grada Beočina. Glavni tehnološki delovi fabrike nalaze se skoro 1,5 km od puta R107. IzmeĎu fabrike i puta nalazi se skladišni prostor, neiskorišćen prostor, močvare i šume.

III. Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama

tačka 1.7 u tekstu

1.8 Podaci o posebno zaštićenim područjima

Zaštićeno područje u blizini fabrike cementa je Nacionalni park Fruška gora. Ovo područje je pod posebnom zaštitom kao član Federacije parkova prirode i nacionalnih parkova Evrope.

Fabrika cementa se ne nalazi u Nacionalnom parku ali se nalazi u zaštićenom području. Granica Nacionalnog parka ide obroncima Fruške gore, tako da ravnica i stambene i industrijske zone uz obalu reke nisu obuhvaćene Nacionalnim parkom. Fabrika cementa je smeštena u blizini severnih obronaka Fruške gore. Granica Nacionalnog parka Fruška gora nalazi se 3 km juţno. IzmeĎu granice nacionalnog parka i fabrike nalazi se poljoprivredno zemljište i slabo naseljeno područje.

Jedina aktivnost koju Lafarge BFC obavlja u području nacionalnog parka jeste prevoz sirovina sa površinskog kopa krečnjaka

Lokacija Nacionalnog parka Fruška gora prikazana je na mapi.

III. Detaljni podaci o postrojenju, procesima i proceduram

tačka 1.8 u tekstu

25. page of: 62

2. Upravljanje zaštitom životne sredine

2.1 Politika zaštite ţivotne sredine

Lafarge BFC ima politiku zaštite ţivotne sredine.

POLITIKA ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE

Lafarge BFC

Očuvanje ţivotne sredine je svakodnevna obaveza svih zaposlenih u Lafarge BFC.

U cilju osiguranja odrţivog razvoja, a u okviru svoje poslovne politike, Lafarge BFC poseban značaj pridaje očuvanju i unapreĎenju ţivotne sredine. U tom smislu LBFC sa punom posvećenošću prati

sve parametre kvaliteta ţivotne sredine i kontinuirano sprovodi mere za njeno unapreĎenje.

Politika zaštite ţivotne sredine podrazumeva:

- Poštovanje vaţećih zakonskih propisa iz oblasti zaštite ţivotne sredine,

- Kontinuirano praćenje i poboljšanje svih parametara stanja ţivotne sredine,

- Razvoj planova rehabilitacije i rehabilitaciju eksploatisanih kopova, vodeći računa o potrebama i očekivanjima zaposlenih, lokalne zajednice i javnosti,

- Zamenu prirodnih neobnovljivih sirovina i goriva obnovljivim izvorima, kad god je to moguće, ali sa paţnjom i bez rizika, kao i uz maksimalno poštovanje standarda i zakona,

- SprovoĎenje i unapreĎenje upravljanja otpadom u skladu sa primerima najbolje prakse uz smanjenje generisanog otpada,

26. page of: 62

- Poštovanje „Politike upravljanja otpadom u LBFC“ kojom su definisana interna pravila koja nisu predviĎena zakonskim propisima,

- Uvaţavanje mišljenja i sugestija javnosti i lokalne zajednice i njihovo redovno informisanje o proizvodnim aktivnostima,

- Obuku zaposlenih da svojim zalaganjem doprinose zaštiti ţivotne sredine,

- Obavezu poslovnih partnera da poštuju pravila i standarde iz oblasti zaštite ţivotne sredine.

2.2 Sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine

Lafarge BFC trenutno ne primenjuje sistem upravljanja zaštitom ţivotne sredine (ЕМS). U vreme podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole, Lafarge BFC nije imao sistem kvaliteta sertifikovan prema standardu ISO 9000 niti prema standardu

ISO 14000.

LBFC planira da u budućnosti uvede te sisteme upravljanja i da dobije sertifikaciju za njih.


2.3 Izveštavanje

Lafarge BFC ne podnosi godišnji Izveštaj o upravljanju zaštitom ţivotne sredine.


tačka 2.3 u tekstu

2.4 Dobra praksa upravljanja

Najviši organizacioni nivo nadleţan za upravljanje zaštitom ţivotne sredine jeste generalni direktor fabrike. Generalni direktor ima opštu odgovornost za učinak fabrike i njenih proizvodnih procesa sa stanovišta zaštite ţivotne sredine.

27. page of: 62

Tehnički direktor se nalazi na vrhu organizacione linije kojoj su povereni zadaci upravljanja zaštitom ţivotne sredine. Tehnički direktor potpisuje politiku zaštite ţivotne sredine fabrike i nadzire ostvarivanje ciljeva koji su tom politikom predviĎeni.

Organizaciona jedinica „Proces i ţivotna sredina” je izričito zaduţena za zadatke upravljanja zaštitom ţivotne sredine u Lafarge BFC. Opšta odgovornost ove jedinice je koordinacija i nadzor učinka fabrike u oblasti zaštite ţivotne sredine. Njeni konkretni zadaci su obezbeĎivanje usaglašenosti zaštite ţivotne sredine sa zakonima i propisima i izvršavanje drugih poslova koordinacije u vezi sa zaštitom ţivotne sredine.

3. Korišćenje najboljih dostupnih tehnika

3.1 Opis postrojenja, proizvodnog procesa i procesa rada


3.1 u tekstu

3.2

Podaci o najbolje dostupnoj tehnici koja je korišćena za procenu procesa


3.3

UporeĎivanje procesa koji se obavlja u odnosu na relevantni BAT


3.3.1 Supstitucija opasnih materija

Nije od značaja (LBFC u proizvodnji ne koristi opasne materije pa iz tih razloga nije ni razmatrana njihova supstitucija)

3.3.2 Tehnološki proces Opisani tehnološki proces je uporeĎen sa preporučenim BAT tehnikama za ovu vrstu delatnosti. Za sve neusaglašenosti predloţene su akcije i rok za dostizanje relevantnih BAT –ova.

28. page of: 62

4. Korišćenje resursa

4.1 Sirovine pomoćni materijali i drugo

Sirovine u proizvodnji klinkera

Dve osnovne sirovine koje se koriste u cementari su krečnjak i laporac. Ova dva materijala predstavljaju više od 90% ukupne potrošnje sirovine i obe se koriste u fazi pečenja klinkera. I krečnjak i laporac su prirodne rude, koje se eksploatišu u obliţnjim kopovima na Fruškoj gori.

U pečenju klinkera takoĎe se koristi dunavski pesak, kako bi se postigao optimalan sadrţaj silicijum-dioksida.

U tehnologiji se koristi umerena količina peska.

Sirovine u proizvodnji cementa:

Pored klinkera u proizvodnji cementa se koriste i drugi materijali koje nazivamo dodacima. Najvaţniji dodatak bez koga se ne moţe zamisliti proizvodnja cementa je gips, zatim slede troska i elektrofilterski pepeo.

Za razliku od laporca i krečnjaka koji su prirodne rude, gips, troska i elektrofilterski pepeo predstavljaju nuz proizvod iz industrije (otpad).

Za skladištenje i mehanički tretman elektrofilterskog pepela, gipsa i troske LBFC poseduje dozvolu izdatu od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine Novi Sad. Broj dozvole : 130-501-1299/2011-06

Pored pomenutih sirovina i dodataka u proizvodnji cementa se koriste još i intenzifikatori mlevenja u veoma malim količinama

(300g/t cementa).

III Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama

tačka 4.1 u tekstu

29. page of: 62

4.1.1

Lista rezervoara i drugih objekata za skladištenje hemijskih materija opisanih u Tabelama 1 - 4 u prilogu

Rezervoari koji se u LBFC koriste za skladištenje opasnih materijala su rezervoari za gorivo i maziva. Goriva su naravno opasni materijali, ali nisu navedena u poglavlju 4 jer ne predstavljaju sirovine za proizvodnju. Rezervoari koje koristi Lafarge su obično čelični i imaju jednostruki ili dvostruki zid. LBFC ima i nadzemne i podzemne rezervoare. Podzemni rezervoari su obično relativno veliki rezervoari koji se najčešće koriste za skladištenje goriva. Rezervoari za maziva, komprimovani vazduh ili otpadne materije su uglavnom nadzemni.

Rezervoari sa najvećim kapacitetom su podzemni rezervoari dizel goriva i benzina koji se nalaze u blizini transportne kapije na severnoj strani fabrike. Ti rezervoari sluţe za skladištenje goriva na pumpnoj stanici za kamione. TakoĎe postoje i dva podzemna rezervoara za gorivo na glavnoj kapiji, ali oni više nisu u upotrebi.

Nadzemni rezervoari nalaze se na nekoliko mesta u fabrici, u skladu s tehnološkim potrebama fabrike. Najveći su rezervoari koji sluţe za skladištenje pomoćnog sredstva za mlevenje i otpadnog ulja. Rezervoari otpadnog ulja su dva nadzemna čelična rezervoara s jednostrukim zidom koji se nalaze na natkrivenom prostoru, smešteni u odgovarajuće tankvane zapremine 80 m3. Rezervoari pomoćnog sredstva za mlevenje su takoĎe čelični i nemaju tankvane

III. Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama tačka 4.1.3 u tekstu

4.2 Energija ( podaci opisani u Tabelama 5-9)

Proizvodnja cementa u osnovi ima tri faze sa intenzivnim korišćenjem energije. Vrsta utrošene energije u tim fazama se razlikuje, pa se tip energije moţe lako odrediti prema mestu korišćenja.

Gorivo:

Gorivo koje se trenutno koristi u najvećim količinama u peći je ugalj različitih vrsta i kvaliteta.

Prirodni gas se takoĎe koristi u proizvodnji klinkera; maksimalna potrošnja prirodnog gasa iznosi 5500 Sm3/h + 1000 Sm3/h za liniju pripreme sirovine. Prirodni gas se meĎutim koristi samo za zagreavanje peći ili ako postoji neki poseban tehnološki razlog. Prirodni gas se ne koristi u uobičajenom radu peći zbog visoke cene ovog goriva.

Električna energija

Tehnologija pečenja klinkera, odnosno instalisana oprema su odgovorni za potrošnju značajne

30. page of: 62

količine električne energije. Ukupna specifična potrošnja električne energije ovih motora iznosi 30 kWh/t klinkera.

Elektrostatički filter za liniju pripreme sirovine:

150.000-200.000 kWh mesečno.;

Elektrostatički filter za hladnjak klinkera:

100.000-150.000 kWh mesečno.

Ventilatori hladnjaka klinkera: oko 460.000 kWh mesečno.

Treća faza je mlevenje cementa. Za mlevenje se koriste veliki horizontalni mlinovi cementa koji rotiraju oko svoje ose.

Motori koji okreću mlinove i kompresori koji se koriste za pneumatski transport cementa troše električnu energiju.

Svaki mlin cementa na novoj liniji proizvodnje cementa okreću dva motora od 2300 kW.

Ukupna specifična potrošnja električne energije po toni proizvesenog cementa iznosi 54 - 55 kWh

III. Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama 4.2 u tekstu

4.3 Voda (podaci opisani u tabelama 10, 32, 33 i 34)

Voda za piće koju koristi LBFC uzima se iz komunalne vodovodne mreţe Beočina. Snabdevanje Beočina vodom za piće vrši se iz dva bunara ukupnog kapaciteta je 65 l/s. Sistem snabdevanja tehnološkom vodom kompanije LBFC je sloţena mreţa. Tehnološka voda se uzima iz Dunava u veštačkom rukavcu LBFC. Crpna stanica se nalazi neposredno na obali dunavskog kanala. Crpna stanica ima ukupno 14 pumpi. Treba istaći da recirkucioni sistem nije ugraĎen ni za tehnološku ni za rashladnu vodu.

III. Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama 4.3 u tekstu

4.4

Navesti podatke iz svakog akta o pravu korišćenja resursa koji je u prilogu

- Pokrajinski sekreterijat za privredu u svojstvu rudarskog organa, broj 311-5/72 od 21. aprila 1972. god. izdaje rešenje kojim se odobrava Beočinskoj fabrici cementa iz Beočina eksploatacija laporca u lokalnosti Filijala Severno i Juţno polje jugoistočno od fabrike cementa u Beočinu

31. page of: 62

- Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije i Beočinska fabrika cementa dana 29. januara

2002. god. zaključuju ugovor o davanju na korišćenje mineralnih sirovina

- Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, broj 104-325-997/2011-01 od 15. novembra 2011. god. izdaje vodnu dozvolu za snabdevanje tehničkom vodom, ispuštanje otpadnih voda i skladištenje hazardnih supstanci proizvodnog kompleksa fabrike cementa Lafarge BFC iz Beočina na katastarskoj parceli br.1461/8, ko Beočin, Opština Beočin.

KOPIJE

5. Emisije u vazduh (podaci opisani u Tabelama 11-21)

5.1 Postrojenja za tretman zagaĎujućih materija

Cementare na dva načina utiču na ţivotnu sredinu. To su potrošnja velikih količina prirodnih resursa (i sirovina i goriva) i visok nivo emisija u vazduh iz proizvodnog procesa.

Emisija prašine rešena je filterskim sistemima za prečišćavanje otpadnih gasova iz proizvodnih pogona. LBFC trenutno nema tehnologiju za selektivni tretman opasnih materija; meĎutim, značajna količina se filtrira zato što je absorbuju praškaste materije. Glavni ureĎaji za prečišćavanje otpadnih gasova u LBFC: pripreme sirovine - elektro fillter ESP - AAF ELEX – dimnjak D1

mlin uglja - vrećast filteri SCHEUCH – dimnjak D2 rotaciona peć- vrećast filteri SCHEUCH – dimnjak D3 hladnjak klinkera - elektro fillter ESP - AAF ELEX –dimnjak D4

mlin cementa br. 4 - vrećast filteri SCHEUCH - dimnjak D10 separator mlina cementa br.4 - vrećast filteri SCHEUCH - dimnjak D11 mlin cementa br. 5 - vrećast filteri SCHEUCH- emiter D13 separator mlina cementa br.5 - vrećast filteri SCHEUCH - dimnjak D13

32. page of: 62


tačka 5.1 u tekstu

5.2 Tačkasti izvori emisija zagaĎujućih materija

Tačka (emiter) je izvor zagaĎivanja kod koga se zagaĎujuće materije ispuštaju u vazduh kroz za to posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekolko ispusta povezanih na zajednički ispust

Tačkasti izvori imaju različiti značaj sa aspekta emisije u vazduh. Glavni izvori emisije u LBFC su povezani sa tehnološkim procesima koji imaju najveću potrošnju vazduha/gasova.

Ovi izvori u LBFC su:

D1 – dimnjak pripreme sirovine

D2 – dimnjak mlina uglja

D3 – dimnjak rotacione peći i mlina sirovinskog brašna

D4 – dimnjak hladnjaka klinkera

D10 – dimnjak mlina cementa br. 4

D11- dimnjak separatora mlina cementa br. 4

D12 – dimnjak mlina cementa br. 5

D13- dimnjak separatora mlina cementa br. 5

D5, D6, D7, D8 i D9 su dimnjaci na starim mlinovima cementa koji trenutno ne rade.

Priloţen je prostorni plan na kojem su prikazani gore navedeni pojedinačni izvori moţe da se naĎe u prilogu 13 – Mape


tačka 5.2 u tekstu

33. page of: 62

5.3 Difuzni izvori emisija zagaĎujućih materija

Difuzni izvor (emiter) je izvor zagaĎivanja kod koga se zagaĎujuće materije ispuštaju u vazduh iz nedefinisanih ispusta, tj. neodreĎenog ispusta/dimnjaka (ureĎaji , površine i druga mesta)

Difuzne emisije prašine koje potiču od tehnologije su obično povezane sa transportom praškastih materijala. Zato je u industriji cementa od vitalnog značaja da se kontolišu mogući izvori difuzne emisije. Izvori difuzne emisije prašine u Lafarge BFC mogu da se podele u dve kategorije:

kontrolisane difuzne emisije – difuzni izvori opremljeni sa otprašivačima

nekotrolisani difuzni izvori – bez otprašivača

Otvorena skladišta materijala koji mogu biti potencijalni nekontrolisani difuzni izvori.

Repromaterijal i gorivo se skladište na otvorenom prostoru u krugu fabrike. Postoje otvorena skladišta za sledeće materijale:

krečnjak – zapadna strana fabričkog kruga 10000 m2

troska – zapadna i juţna strana fabričkog kruga 5000 m2

ugalj – severna strana fabričkog kruga 20000 m2

depo repromaterijala u centralnom delu fabričkog kruga 12000 m2

dunavski pesak severna strana fabričkog kruga 2500 m2

Nisu utvrĎene nekontrolisane emisije.


5.4

Emisije u vazduh koje potiču od materija koje imaju snaţno izraţen miris

Emisija mirisa u fabrici cementa nije uobičajena. Najveći deo sirovina koje se koriste su minerali koji ne emituju mirise. Konvencionalna fosilna goriva ne oslobaĎaju mirise. Neprijatni mirisi mogu poticati od alternativnih goriva kao što je biomasa. Biomasa koja je uskladištena duţe od 1 nedelje mora odmah da bude utrošena ili odloţena kao otpad nastao u proizvodnji. Otpadne gume ne emituju mirise.

34. page of: 62


tačka 5.4 u tekstu

5.5

Uticaj emisija zagaĎujućih materija na ambijetalni kvalitet vazduha

Merenje imisije izvršeno je 2008. god. uz stručnu pomoć Gradskog zavod za javno zdravlje Beograd od 29. 10. 2008. do 11.11.2008. Merenje je izvršeno na 4 mesta oko fabrike.

Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka („Sluţbeni glasnik RS“ br. 54/92, 30/99 i 19/2006) zaključeno je da ni jedna emisija ne moţe da dovede do imisije više od GVI.

Od maja 2008. godine merenje imisije u vazduh se takoĎe vrši u Beočinu pomoću automatske opreme za merenje imisije u vazduh. Automatski sistem za merenje meri kvalitet vazduha svakih 10 minuta. Oprema je povezana sa „online” sistemom za registraciju i objavljivanje Agencije za zaštitu ţivotne sredine Srbije. To znači da svako zainteresovano lice moţe da vidi realnu situaciju imisije u vazduh u Beočinu


5.6 Kontrola i merenje

Obaveza redovnog monitoringa emisije je propisana u Uredbi o graničnim vrednostima emisija, zagaĎujućih materija u vazduh („Sl. glasnik RS“, br. 71/2010 i 6/2011 - ispr.).


5.7 Izveštavanje

Izveštavanje povezano sa emisijom u vazduh mora da se vrši u skladu sa vaţećim zakonima.

Operater, u rokovima za izveštavanje u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha („Sluţbeni glasnik RS“,broj 36/09), informiše nadleţni organ o:

1) kontinualnim merenjima emisija, izmeĎu ostalog i putem on-line komunikacije;

35. page of: 62

2) proveri mernih ureĎaja, u skladu sa Prilogom VI Postupak ocenjivanja rezultata merenja emisije, koji je odštampan uz ovu Uredbu i čini njen sastavni deo;

3) proverenim merenjima;

4) drugim merenjima u cilju primene ove uredbe.

„Izveštaj o merenju emisija opasnih i štetnih materija, dostavlja se Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne sredine i to:

Obaveza podnošenja izveštaja Lafarge-a BFC takoĎe obuhvata podnošenje izveštaja u skladu sa izveštajima za Nacionalni registar izvora zagaĎivanja


6. Emisije štetnih i opasnih materija u vode ( podaci opisani u Tabelama 22-31)

6.1 Otpadne vode

Tehnološka voda se ispušta iz sledećih izvora:

Lafarge u najvećoj količini koristi vodu za hlaĎenje. Voda za hlaĎenje se koristi samo za razmenu toplote sa vrućim tehnološkim delovima; zato ne dolazi u dodir sa proizvodom ili bilo kojim drugim materijalima u procesu. Zahvaljujući tome, voda za hlaĎenje uglavnom nije kontaminirana. U nekim slučajevima voda za hlaĎenje moţe da doĎe u kontakt sa mazivima, što moţe da dovede do uglavnom niske koncentracije ukupnih naftnih ugljovodonika i metala u ispuštenoj vodi. Pogoni koji koriste vodu za hlaĎenje su: sušara sirovine, mlin čekićar, mlin sirovine, izmenjivač toplote, rotaciona peć. Voda koja se ubrizgava u tokove otpadnih gasova isparava. Oko 20% komunalne otpadne vode nastale u komandnom centru 1 i odrţavanju se ispušta zajedno sa tehnološkom vodom. Komunalna otpadna voda se stvara na mestima potrošnje vode za ljudsku upotrebu i 80% ove vode odvodi se u gradsku kanalizacionu mreţu. 6.1 u tekstu.

36. page of: 62

6.1.1 Tretman otpadnih voda

Tehnološka otpadna voda koju ispušta Lafarge se sakuplja i ispušta u dunavski kanal. Otpadne vode se ne tretiraju u pogonima za ispuštanje ni na mestu ispuštanja. Otpadne vode se ispuštaju u Dunav bez ikakvog tretiranja. Cevovod za komunalnu otpadnu vodu je povezan sa kanalizacionom mreţom opštine Beočin. Zato Lafarge ne vrši tretman komunalne otpadne vode. Lafarge plaća za tretman komunalne otpadne vode operateru spoljnog kanalizacionog sistema. Količina otpadnih voda usmerenih u opštinsku mreţu se ne meri. Lafarge plaća za tretman otpadnih voda na osnovu potrošene količine vode za piće


6.1.2 Postrojenje za tretman otpadnih voda

Lafarge BFC ne poseduje postrojenje za tretman otpadnih voda.

III. Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama tačka III 6.1.2 u tekstu

6.1.3 Emisije otpadnih voda

Rezultati merenja se odnose samo na tehnološku otpadnu vodu. Ni jedno merenje nije izvršeno dok je padala kiša pa se efekat kišnice ne odraţava na rezultate.

U 2011. godini izvršena su 4 uzorkovanja i laboratorijske analize da bi se odredio kvalitet otpadnih voda koje Lafarge BFC ispušta direktno u dunavski kanal.


37. page of: 62

6.1.4 Uticaj na kvalitet vodnih tela

Ugalj se skladišti na jugozapadnoj strani Dunavskog kanala i moţe da dostigne količinu i do 100.000 tona. Prostor u kojem se skladišti ugalj ne nalazi se odmah pored obale dunavskog kanala, meĎutim, usled vetra i prevoznih aktivnosti, mala količina uglja moţe da dospe u vodu. Ugalj uopšteno moţe da

ima negativan uticaj na vodno telo zbog opasnih supstanci koje mogu da nastanu rastvaranjem uglja.

Ispuštanje otpadnih voda od strane Lafarge BFC ne utiče na temperaturu dunavskog kanala pošto je temperatura ispuštene vode samo neznatno viša od temperature tela recipijenta.

Lafarge BFC trenutno ne meri kvalitet vode dunavskog kanala. Zbog toga kvalitet ovog primarnog recipijenta nije poznat. TakoĎe nije poznat uticaj LBFC na kvalitet vode u Dunavu .


Tačna količina protoka tehnoloških otpadnih voda nije poznata. Na cevi sistema za odvod otpadnih voda nije postavljen vodomer. Količina otpadnih voda se trenutno samo procenjuje. Procena je zasnovana na podacima o potrošnji vode iz inţenjeringa procesa.

Ni količina komunalne otpadne vode nije registrovana. Snabdevač meri samo količinu potrošnje vode za piće, a podaci o komunalnoj otpadnoj vodi se računaju na osnovu ovih vrednosti.

Kvalitet zahvata vode: Lafarge ne meri kvalitet tehnološke vode pre korišćenja u tehnologiji zato što kvalitet vode koja se koristi za hlaĎenje opreme nije vaţan u tehnologiji.

Kvalitet ispuštene vode: Sastav ispuštene tehnološke vode se, meri 4 puta godišnje, u skladu sa zakonom. Potrebne analitičke testove vrši podizvoĎač, Institut za javno zdravlje Vojvodine, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Odeljenje laboratorijskih sluţbi. Uzorci otpadne vode se uzimaju na mestu ispuštanja u dunavski kanal. Broj merenja i obim merenih supstanci i pokazatelja odreĎuje izvoĎač, na osnovu propisa Pravilnika o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda („Sl. glasnik SRS“, br. 47/83 i 13/84 - ispr.).


6.1.5 Kontrola i merenje

38. page of: 62

7. Zaštita zemljišta i podzemnih voda (podaci opisani u Tabelama 23-31)

7.1

U slučaju kada se otpadne vode sa lokacije ispuštaju direktno u podzemno vodno telo

Nema emisije otpadne vode iz postrojenja u zemljište i podzemne vode. Sva sanitarna i tehnička otpadna voda se odvodi u kanalizacioni sistem i ispušta samo u površinske vode.


7.2

U slučaju kada se otpadne vode sa lokacije ne ispuštaju direktno u podzemno vodno telo

Glavni izvori potencijalnog podzemnog i površinskog zagaĎenja su skladišta sirovina i pomoćnih materijala. Kod ovakvih mesta za skladištenje kiša moţe da ispira materije iz skladišta za sirovine i gorivo u zemlju. Na lokaciji na kojoj se nalazi Lafarge BFC postoje dva otvorena mesta za skladištenje koja predstavljaju najveći rizik sa ovog stanovišta.

To su sledeća mesta za skladištenje:

skladište uglja istočno od dunavskog kanala

skladište dodataka blizu objekta za paletizaciju Dodaci koji se skladište su troska, elektrofilterski pepeo i gips. Maziva i otpadna ulja se skladište u podzemnim i nadzemnim rezervoarima. Svaki nadzemni kontejner je smešten na betoniranom prostoru i ima kontejner za vanredne situacije (tankvana). Jedini izuzetak su rezervoari aditiva za mlevenje („grinding aid”) koji nemaju kontejner za vanredne situacije ( tankvane) Mogući izvori podzemnog zagaĎenja su podzemni rezervoari za benzin i ulje. Perionica vozila: perionica koja se nalazi severno od kancelarijske zgrade sluţbe prevoza u fabrici se

još uvek koristi. Za pranje vozila koristi se topla voda pod visokim pritiskom. Trenutno se u postupku pranja ne koriste deterdţenti. Objekat za pranje kamiona ima odvodnu cev koja odvodi upotrebljenu vodu u područje močvarnog tla neposredno izvan ograde fabričkog kruga. Upotrebljena voda se ispušta u ovo područje bez ikakvog tretmana. Ovaj proces mora da bude preispitan, budući da mora da se spreči zagaĎenje močvarnog tla.

39. page of: 62


tačka 7.2 u tekstu

8. Upravljanje otpadom (podaci opisani u tabelama 35-37)

8.1 Plan upravljanja otpadom

Lafarge BFC ima plan upravljanja otpadom. Otpadom se upravlja u skladu s odredbama tog plana. Fabrika LBFC je sačinila Plan upravljanja otpadom u skladu sa zakonskom regulativom i u skladu s propisima kompanije Lafarge . Plan pravljanja otpadom se nalazi u prilogu 5 . Lafarge BFC koristi eksterno nastali otpad kao alternativnu sirovinu. To su: - troska (otpad iz visokih peći za proizvodnju sirovog gvoţĎa) - elektrofilterski pepeo ( otpad koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama) - fosfo gips (otpad koji nastaje prilikom proizvodnje fosforne kiseline)


tačka 8.1 u tekstu

8.2 Proizvodnja otpada

Sa stanovišta proizvodnje otpada, proizvodnja cementa uopšteno moţe da se okarakteriše kao proces sa neintenzivnom proizvodnjom otpada. Glavni izvori otpada u delatnosti LBFC su odrţavanje, kancelarijski poslovi i rušenje starih, rashodovanih zgrada i objekata. Otpad koji se najčešće generiše u LBFC: Neopasan otpad: natron vreće koje su pukle prilikom pakovanja, folija za pakovanje, drveni otpad (oštećene palete), metalni otpad, čelične kugle i ploče iz mlinova, bakarni kablovi, aluminijumski otpad, mineralna vuna, stari elektromotori, legirani otpad, stari pneumatici od kamiona i automobila, stare filter vreće, toneri za kopir aparate, elektronska i električna oprema, otpadna vatrostalna opeka i beton, stari papir (biro-papir, novine, kartonske kutije, komunalni otpad i dr. Opasan otpad : ceplatin (otpadna mast za podmazivanje zubnih venaca mlinova cementa i rotacione

40. page of: 62

peći), rabljeno ulje, stari akumulatori, nikl-kadmijumske baterije, upotrebljene krpe i pamučnjak za brisanje zauljenih mašinskih delova, staklena vuna (otpad koji se povremeno javlja), mala količina hemikalija iz laboratorije (uglavnom hemikalije sa isteklim rokom upotrebe), detektori poţara i pokazivači nivoa materijala u bunkerima (radioaktivni otpad) – uklonjen od strane Instituta Vinča.


8.3 Razvrstavanje i prijem

otpada

Mešani komunalni otpad se sakuplja na nekoliko mesta za sakupljanje u fabrici. Svaki radnik ima u neposrednoj blizini na raspolaganju kante za sakupljanje otpada.

Komunalni otpad za reciklaţu, kao što je papirni i plastični otpad, sakuplja se u selektivne kontejnere kapaciteta 1,1, 4 i 7 m3. Sakupljanje se vrši jedanput nedeljno, ili prema trenutnim potrebama. Neopasan tehnološki otpad i otpad iz odrţavanja se sakuplja na mestima koja su odreĎena za sakupljanje i skladištenje. Lafarge BFC je 2008. godine uveo već pomenuti striktni plan i procedure upravljanja otpadom da bi se izbeglo neţeljeno zagaĎivanje prouzrokovano otpadom. Opasan otpad - otpadno ulje i maziva sakupljaju se u buradima i kacama na za to odreĎenim mestima. Pamučnjaci natopljeni uljem i mazivom u toku rada se sakupljaju u odvojenu burad. Burad za skladištenje opasnog otpada stoji na paletama, na asfaltiranoj površini, ali bez kontejnera za slučaj nuţde (tankvana).

Azbestni materijali i staklena vuna za izolaciju su skinuti pre početka rušenja objekata. Otpad je postavljen na palete i umotan u plastične vreće, a zatim transportovan do skladišta opasnog otpada, gde je izvršeno uzorkovanje i obeleţavanje i uraĎena kategorizacija. Laboratorijski otpad se skladišti u buradima koja stoji na paletama u skladištu opasnog otpada.

Prijem i razvrstavanje otpada

Pošto se vrste otpada koje se koriste kao sirovine kupuju direktno od proizvoĎača i pošto jedan transport sadrţi samo jednu vrstu otpada, razvrstavanje otpada nije od značaja. Svaka vrsta otpada

se transportuje direktno do fabrike. U fabrici, otpad se stavlja u privremeni skladišni prostor posebno

odreĎen za tu svrhu. Sekundarne sirovine i goriva ostaju na tom mestu do preduzimanja daljih radnji. Vrste otpada koje sluţe kao sirovine skladište se odvojeno od otpada koji sluţi kao gorivo. Mešanje različitih vrsta nije moguće.

41. page of: 62


8.4 Privremeno skladištenje

otpada

Neopasan tehnološki otpad i se skladišti na mestima koja su za to odreĎena – opisano u Proceduri upravljanja otpadom nastalim na prostoru LBFC.

Komunalni otpad se čuva u kontejnerima. Lokalno komunalno preduzeće za odrţavanje čistoće je zaduţeno za transport tog otpada na osnovu ugovora o odnošenju otpada.


tačka 8.4 u tekstu

8.5 Prevoz otpada

LBFC ne vrši prevoz generisanog otpada. Otpad koji se generiše u fabrici predaje se spoljnim preduzećima koja poseduju odgovarajuće dozvole za delatnosti upravljanja otpadom koje obavljaju. Za usluge prevoza opasnog otpada Lafarge angaţuje spoljna preduzeća koja poseduju dozvole za skupljanje i transport opasnog otpada.

Alternativna goriva i alternativne sirovine se do cementare prevoze kamionima iz industrijskih objekata u kojima su nastali. Prevoz vrši LBFC i spoljni izvoĎači koji imaju dozvolu za transport neopasnog otpada.

Lafarge BFC poseduje Rešenje o izdavanju Dozvole za transport neopasnog otpada na teritoriji Republike Srbije

Broj dozvole 19-00-00062/2011-02;

Datum : 11. februar 2011.


tačka 8.5 u tekstu

8.6

Lafarge ne obavlja nikakvu aktivnost koja se smatra tretmanom otpada nastalim u fabrici. U nekim slučajevima, proizvedeni otpad je prikladan za reciklaţu u procesu bez ikakvog tretmana. Primera radi, mala količina starih neopasnih vatrostalnih cigala i vatrostalnog betona – obloga rotacione peći

42. page of: 62

Prerada otpada: tretman i reciklaţa

moţe da se koristi kao sirovina

Alternativne sirovine: vrste otpada koje se koriste kao sirovina su troska, gips i elektrofilterski pepeo. Ova tri materijala se tretiraju u proizvodnom procesu mlevenje cementa u fabrici. Ovaj proizvodni proces obuhvata samo mlevenje komponenata cementa zajedno u mlinovima cementa koji se koriste u tu svrhu. Nakon mlevenja, otpad postaje komponenta finalnog proizvoda. To znači da se gips, troska i elektrofilterski pepeo 100% recikliraju u tehnologiji proizvodnje cementa. Ova aktivnost se smatra reciklaţom prema kodu R5: Recikliranje/prerada drugih neorganskih materijala.

Alternativna goriva: koinsineracija alternativnog goriva takoĎe se smatra aktivnošću recikliranja. Cementara Lafarge BFC vrši koinsineraciju otpada zajedno s drugim gorivima, što se smatra recikliranjem. LBFC poseduje integralnu dozvolu za skladištenje i termički tretman komunalno industrijskog otpada izdatu od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu ţivotne stredine 30.06.2011 godine. Broj dozvole 501-328/2011 Skladištenje i termički tretman komunalno industrijskog otpada definisan je dozvolom ( tačka 4 – Upravljanje otpadom) i odnosi se na sledeće indeksne brojeve otpada: 02 01 07; 02 03 99; 03 01 01; 03 01 04* ;03 01 05; 03 01 99, 03 03 01; 03 03 05; 03 03 07; 03 03 08; 04 02 09; 04 02 16*; 04 02 21; 04 02 22 ; 04 02 99; 07 02 13; 12 01 05;15 01 01;15 01 02;15 01 03; 15 01 05; 15 01 06; 15 01 09;16 01 19; 16 01 22; 16 01 99; 17 02 01; 17 02 03; 19 12 01; 19 12 04; 19 12 06*; 19 12 07; 19 12 08; 19 12 10; 19 12 11*; 19 12 12 ;20 01 01; 20 01 10; 20 01 11; 20 01 37*; 20 01 38; 20 01 39; 20 03 01 i 20 03 99.

Treba istaći da prilikom koinsineracije goriva u cementarama, pored toga što se upotrebljava toplotna energija iz otpada, nesagorivi sadrţaj (pepeo) postaje deo finalnog proizvoda. Zahvaljujući tome, 100% goriva se reciklira ili preradi.

„Kod“ upravljanja otpadom za ovu aktivnost je R1: Korišćenje otpada kao goriva u proizvodnji energije.


tačka 8.6 u tekstu

43. page of: 62

8.6.1

Sopstvena postrojenja, objekti i tehnologije

LBFC vrši tretman otpada u sopstvenim postrojenjima.

Tehnologija proizvodnje cementnog klinkera je veoma zahtevan termički proces. U cilju uštede konvencionalnih goriva LBFC je 2008 godine počela da koristi alternativna goriva.

Proces sinterovanja sirovinske smeše odvija se u rotacionoj peći na temperaturi od 1400-1450ºC.

Toplotnu energiju za ovaj proces dobijamo sagorevanjem goriva na glavnom gorioniku koji se nalazi unutar peći. Doziranje konvencionalnog i alternativnog goriva vrši se preko glavnog gorionika, dok se cele gume ubacuju na ulazu materijala u rotacionu peć preko sistema duplih klapni - ručno.

Sistem za otprašivanje otpadnih gasova iz rotacione peći postavljen je iza peći. Otprašivanje se vrši pomoću vrećastog filtera u kome se odvajaju fine čestice prašine od gasne struje.

Proizvodnja cementa vrši se u dva mlina cementa. Mlevenjem klinkera i gipsa, kao obaveznog dodatka, dobija se gotov proizvod cement. U zavisnosti od vrste i klase cementa klinkeru se dodaju troska ili elektrofilterski pepeo, koji ne utiču na kvalitet proizvoda.

Svaki mlin cementa ima sopstveni sistem za separaciju gotovog proizvoda i po dva vrećasta filtera za otprašivanje otpadnih gasova.

U mlinovima cementa alternativne sirovine se 100% recikliraju jer postaju sastavni deo gotovog proizvoda - cementa.



8.6.2 Upućivanje na tretman i reciklaţu kod drugog operatera

Metalni otpad i vatrostalna opeka su otpad koji mogu da recikliraju druge kompanije. Pored ovih materijala, u fabrici nastaju i druge vrste otpadnog materijala koji moţe da se reciklira: električna oprema, automobilska oprema, drveni materijali i sl. Većinu tih materijala transportuju i recikliraju spoljni izvoĎači.

Koordinaciju recikliranja otpadnih materijala u Lafarge BFC vrši sektor nabavke Ovaj sektor je zaduţen za prodaju otpadnog materijala koji mogu da recikliraju druge kompanije. Najvaţniji spoljni izvoĎač u oblasti recikliranja materijala je Metalcommerce iz Novog Sada .



44. page of: 62

8.7 Odlaganje otpada Na lokaciji fabrike ne vrši se odlaganje otpada

8.7.1 Sopstvena postrojenja, objekti i tehnologije

Lafarge BFC sama ne odlaţe ni jednu vrstu otpada, osim privremenog skladištenja do upućivanja otpada na tretman ili reciklaţu.


8.7.2 Upućivanje na odlaganje kod drugog operatera

Opasan otpad se upućuje na odlaganje kod spoljnih izvoĎača i to uglavnom u inostranstvo. Razlog za tretman u inostranstvu jeste činjenica da najsavremenija tehnologija još uvek nije dostupna u Srbiji. Tehnologija insineracije obezbeĎuje niske nivoe emisije, uz istovremeno očuvanje energetskog sadrţaja.

Komunalni otpad i neopasan otpad koji ne moţe da se reciklira tretira JKP Beočin („Javno komunalno preduzece Beočin”). Ovo preduzeće odlaţe otpadni materijal na deponije.


8.8 Procena uticaja planoiranog upravljanaja otpadom

Generisanje otpada u tehnologiji koju koristi Lafarge moţe da se smatra beznačajnim. Ukupno generisana količina otpada iznosi 348 t od čega je opasan otpad 20 t. Ove količine su male i nisu značajne u poreĎenju sa ukupnom potrošnjom sirovina i goriva u fabrici, koje dostiţe i tri miliona tona godišnje. Što se tiče otpada koji se kupuje od proizvoĎača i koristi u tehnologiji proizvodnje cementa kao alternativna sirovina ili alternativno gorivo, uticaj kompanije Lafarge BFC mora se smatrati pozitivnim. Lafarge BFC reciklira otpad i nusproizvode iz drugih industrijskih postrojenja i od njih dobija proizvode, a lokalni uticaj takvog korišćenja je umeren ili zanemarljiv.


tačka 8. 8 u tekstu

45. page of: 62

8.9 Kontrola i merenje

Monitoring otpada je za Lafarge značajan sa dva aspekta. Monitoring mora da se vrši u odnosu na otpad koji se generiše u radu fabrike Lafarge, kao i u odnosu na otpad koji se transportuje u fabriku i koristi kao alternativno gorivo ili alternativna sirovina.

Opasan otpad mora da bude identifikovan u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS br. 36/09) i Pravilnikom o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije (Sl.gl. RS br. 98/10).

Količina otpada koji se generiše u fabrici (opasan i neopasan) se meri na kolskoj vagi pre predavanja otpada spoljnom operateru. Lafarge BFC kontroliše kvalitet kupljenog otpada na više načina i to:

-zakonom o upravljanju otpadom propisana je obaveza proizvoĎača otpada da vrše karakterizaciju otpadnih materijala; Lafarge BFC kupuje samo otpad za koji postoji karakterizacija

-prilikom nabavke goriva, i prodavac i primalac moraju da potpišu zvaničan dokument o kvalitetu otpada

-kompanija Lafarge BFC i sama vrši analize otpada koji se nabavlja kao gorivo, odnosno sirovina

Količine otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina odnosno alternativno gorivo mogu da se utvrde i na osnovu ugovora o prevozu. Svaki kamion koji ulazi ili izlazi iz fabričkog kruga se meri na kolskoj vagi. Na taj način se prate i mere unete količine sekundarnih sirovina.


tačka 8.9 u tekstu

8.10 Dokumentovanje i

izveštavanje

Lafarge BFC ima obavezu godišnjeg izveštavanja o podacima o otpadu. Obaveza godišnjeg izveštavanja propisana je Zakonom o upravljanju otpadom.

Članom 75. propisano je sledeće:

„ProizvoĎač i vlasnik otpada, izuzev domaćinstva, duţan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji za zaštitu ţivotne sredine.


46. page of: 62

9. Buka i vibracije

9.1 Izvori

U fabrici cementa postoji nekoliko značajnih izvora buke

(oprema, kamioni itd.) sa različitim nivoima emisije buke i sa različitim rasporedom rada. Emisija buke je najveća kod sledećih tehnoloških procesa:

linija pripreme sirovine, sa sledećim primarnim izvorima buke:

o mlin sirovine

o mlin čekićar

o mehanička oprema za transport,

o nekoliko ventilatora i duvaljki

o duvaljke pneumatskog lifta

rotaciona peć, sa sledećim primarnim izvorima buke:

o glavni ventilator peći: 3200 kW

o usisni ventilator za hlaĎenje elektrofiltera hladnjaka: 291 kW

o ukupno 8 ventilatora za hlaĎenje kapaciteta 3x75kW, 3x132kW, 2x160kW (ovi ventilatori su opremljeni prigušivačima)

mlinovi cementa, sa sledećim primarnim izvorima buke:

o dva mlina cementa

o nekoliko ventilatora za pneumtaski transport

o duvaljke pneumatskog lifta

Lokacija na kojoj se nalazi navedena oprema je prikazana na prostornom planu LBFC. Primarno sredstvo za smanjenje buke u tehnologiji koju trenutno koristi LBFC je to što skoro svi tehnološki ureĎaji rade u zatvorenim objektima koji imaju zidove sa svih strana. Mlinovi i električni motori linije pripreme sirovine i mlinova cementa su smešteni u zatvorenim objektima. Rotaciona peć linije

47. page of: 62

proizvodnje klinkera je, kao što se vidi, smeštena na otvorenom prostoru, ali emisija buke iz ove opreme je umerena u odnosu na ostalu opremu. U tabeli 75 su navedene tehnike koje zahteva BAT i detaljan opis tehnika koje primenjuje LBFC.


9.2 Emisije

Navedene tehnologije koje emituju buku nisu konkretna oprema sa jedinstvenim odreĎenim nivoom buke, već grupe nekoliko pojedinačnih mašina; meĎutim, na liniji pripreme sirovine i u mlinovima cementa mlinovi su primarni emiteri buke.

Oprema koja emituje buku u cementari ne moţe da bude odreĎena i okarakterisana tačno na način koji zahtevaju propisi Republike Srbije. Predstavljanje emisije buke pojedinačne opreme, pa čak i tehnologije, sa karakterizacijom emisije buke koja je data u tehničkim specifikacijama ili „datasheet“ tabelama, ne moţe da pruţi tačan i transparentan pregled emisije buke iz cementare.

Zbog toga smo izostavili tabelu „Zbirni pregled izvora buke“ koju zahteva Pravilnik o sadrţini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (tabela 38).

Prilikom izrade zahteva za izdavanje integrisane dozvole, opredelili smo se da se usredsredimo na nivo buke koji postrojenje stvara u okolini. Kod ovog pristupa, u središtu paţnje nije emisija buke koju stvara pojedinačna oprema, već na ukupnom uticaju na ţivotnu sredinu koji prouzrokuje LBFC, posebno na stambene oblasti.

Da bi se odredio uticaj emisije buke iz LBFC na ţivotnu sredinu, spoljni izvoĎač je izvršio temeljno merenje nivoa emisije buke na 9 mesta u okolini fabrike.

Rezultati merenje buke su prikazani su u Tabeli 76.


48. page of: 62

9.3 Kontrola merenja

LBFC ima obavezu da jednom godišnje vrši merenje nivoa buke u ţivotnoj sredini u skaldu sa Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u ţivotnoj sredini („Sl. glasnikRS“ br.54/92) .


9.4 Izveštavanje

Obavezuje se operater da o izvršenim merenjima nivoa bizveštava nadleţni organ.


10. Procena rizika od značajnih udesa

Procena rizika se vršila na osnovu najbolje industrijske prakse i sadrţi spisak mogućih nezgoda koje mogu da se dogode u industriji cementa. U proceni rizika navode se sve nezgode koje mogu da se dogode. Procena rizika je podeljena u dva dela. U prvom su navedene veće industrijske nezgode. Drugi deo sadrţi moguće nezgode koje su manje značajne sa tehnološkog ili ekološkog stanovišta, ali su opasne za ţivote ljudi (radnika).

Lafarge BFC ima mere zaštite i primenjuje opšte mere zaštite za takve slučajeve. MeĎutim, te mere ne sluţe samo za elementarne nepogode, već se primenjuju i na veće industrijske rizike koji su navedeni u ovom tekstu. To su sledeći planovi i mere zaštite:

49. page of: 62

Plan evakuacije i gašenje poţara u objektima LBFC

Plan mobilizacije i spasavanje ljudi (radnika) u slučaju elementarnih nepogoda iz objekata LBFC

Priručnik za upravljanje kriznim situacijama

Komunikacija u kriznim situacijama

Sadrţaj ovog poglavlja obuhvata i prilog 7 – Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica.

11. Mere za nestabilne ( prelazne) načine rada postrojenja koje se odnose na:

11.1

Početak rada postrojenja ako postoji rizik izlaganja ţivotne sredine negativnim uticajima

Rad Lafarge BFC ne predstavlja nikakav rizik za ţivotnu sredinu u slučaju početka rada postrojenja. Veći radovi puštanja u pogon (koji utiču na funkcionisanje) na glavnim tehnološkim objektima se vrše samo kada su objekti zaustavljeni. Takvi radovi su retki i vezani su za tehnološka poboljšanja. Manji radovi puštanja u pogon mogu da se vrše i u toku rada, ali samo pod uslovom da ne predstavljaju rizik za bezbedno funkcionisanje.


11.2 Defekte curenja

Na lokaciji fabrike Lafarge BFC moguće su dve vrste curenja, i to:

curenje rezervoara za goriva i maziva

curenje sistema za podmazivanje leţajeva

Potrebne radnje:

na curenje sistema za podmazivanje leţajeva ukazuje povećanje temperature leţajeva.

rad tehnološke opreme na kojoj je otkriveno curenje se odmah zaustavlja.

ako je došlo do prolivanja maziva u objektu, ono mora da se pokupi, a prostor mora da se očisti. Sve pokupljeno mazivo i materijali koji se koriste za čišćenje moraju da se tretiraju kao opasan

50. page of: 62

otpad prema planu upravljanja otpadom.

rad moţe da se nastavi kada se otkloni uzrok curenja.


11.3 Trenutno zaustavljanje rada postrojenja

Neplanirano zaustavljanje rada postrojenja nije uobičajeno u cementarama. Do neplaniranog zaustavljanja dolazi samo u ekstremnim i izuzetnim slučajevima, npr. u slučaju većih nezgoda ili u slučaju nestanka struje. Potrebne radnje: u slučaju neplaniranog zaustavljanja rada nisu potrebne posebne radnje; procesom mora da se upravlja na sličan način kao kod planskih zaustavljanja.


11.4 Obustava rada

Planirana obustavljanja se vrše u skladu sa procedurama. Nisu potrebne posebne radnje. Pogon se ponovo pušta u rad nakon završetka svih planiranih radova na odrţavanju, kada je obezbeĎen bezbedan rad.

Planirane obustave nemaju ekstremnog uticaja na ţivotnu sredinu. Prilikom puštanja u rad i obustave u rada, emisija u vazduh moţe da bude povećana u prelaznom periodu od oko 10 minuta.


51. page of: 62

12. Definitivni prestanak rada postrojenja ili njegovih delova

Prestanak obavljanja delatnosti proizvodnje cementa u Beočinu i prestanak rada Lafarge BFC se ne očekuju u skorijoj budućnosti.

III. Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama tačka 12

13. Netehnički prikaz podataka na kojima se zasniva zahtev za izdavanje integrisane dozvole

13.1 Podaci o operateru, postrojenju, lokaciji

Lafarge Beočinska Fabrika Cementa d.o.o. 21300 Beočin, Trg BFC 1 Odgovorno lice Costin Borc – generalni direktor Delatnost kompanije Lafarge BFC d.o.o je proizvodnja portland cementa. U Agenciji za privredne registre Republike Srbije navedena delatnost se vodi pod šifrom 2351. Pogoni u LBFC:eksploatacija sirovina; priprema sirovine; pripreme tehnološkog goriva; proizvodnja klinkera; proizvodnja i skladištenje cementa; pakovanje i otprema cementa Kao ulazne sirovine u LBFC koriste se prirodne sirovine : laporac,krečnjak i pesak Sekundarne sirovine: fosfo gips, granulisana troska i elektofilterski pepeo Kao tehnološko gorivo koriste se:

konvencionalna goriva: prirodni gas i ugalj

alternativna goriva: otpadne gume, otpadno ulje i komunalno industrijski otpad

Instalisani kapaciteti : 4000 t/dan klinkera; 4320 t/dan cementa;

1,5 milliona tona/god cementa.

Fabrika cementa LBFC nalazi se sa zapadne strane grada Beočina. Istočna strana kruga fabrike nalazi se u neposrednoj blizini stambenih objekata. Granica izmeĎu fabrike i stambenih zona je deo Svetosavske ulice na potezu sever-jug. Najbliţe stambene zgrade nalaze se u toj ulici.

52. page of: 62

Zapadna granica fabrike je regionalni put R107. Na jugozapadnom delu fabrike nalazi se ulaz za kamione koji dolaze sa površinskog kopa krečnjaka „Mutalj” Na severu, fabrika se graniči sa putem R107. Ova deonica puta je deo kruţnog puta koji je napravljen da bi se saobraćaj teških kamiona izmestio iz grada Beočina. Glavni tehnološki delovi fabrike nalaze se skoro 1,5 km od puta R107. IzmeĎu fabrike i puta nalazi se skladišni prostor, neiskorišćen prostor, močvare i šume. Juţno od fabrike nalazi se neiskorišćen brdovit prirodni prostor. Parcela kompleksa Lafarge BFC 1461/8 pripada ko Beočin, Opština Beočin.

13.2

Karakteristike aktivnosti zbog kojih je podnet zahtev za izdavanje integrisane dozvole (opis proizvodnog procesa)

Osnovne operacije u toku proizvodnog procesa su sledeće: skladištenje sirovine, priprema sirovine (proizvodnja sirovinskog brašna), skladištenje konvencionalnih goriva, priprema konvencionalnih goriva, priprema alternativnih goriva, pečenje klinkera, skladištenje klinkera, mlevenje cementa, skladištenje cementa, proizvodi i otprema cementa.

U gore navedenim procesima nastaju velike količine otpadnih gasova koje sadrţe prašinu i vodenu paru a ponekad i opasne materije koje se nalaze u sirovini ili gorivu. Gasovi se prečišćavaju u elektro i vrećastim filterim, instaliranim ispred svakog tačkastog ispusta (dimnjaka) prečišćenih gasova u atmosferu.

Detaljan opis tehnološkog postupka dat je u delu III. Detaljni podaci o postrojenju procesima i procedurama

tačka 13.2

13.3

Opis aktivnosti koje imaju značajan uticaj na ţivotnu sredinu

13.3.1 Resursi, energija i voda koji se koriste i opis mera za

Proizvodnja cementa uopšteno moţe da se okarakteriše kao industrija koja minerale koji se nalaze u

53. page of: 62

smanjenje njihovog korišćenja

prirodi pretvara u graĎevinske materijale primenom mehaničkih i termičkih postupaka. Rezultat primene tehnologije su uglavnom finalni proizvodi (koji se pojavljaju u obliku praha) i emisija u vazduh, koja se uglavnom sastoji iz produkata sagorevanja (ugljenikovih oksida i vodene pare) i drugih (ponekad zagaĎujućih) materija koje se dobijaju iz sirovina i goriva. Kod suvog postupka

proizvodnje cementa, koji primenjuje Lafarge u Beočinu, potrošnja vode je minimalna. Proizvodnja otpada u tehnološkom postupku nema značajniji obim u proizvodnji cementa.


Tačka 13.3.1

13.3.2 Glavne sirovine i pomoćni materijali i njihovo korišćenje

Dve osnovne sirovine koje se koriste u cementari su krečnjak i laporac. Ova dva materijala predstavljaju više od 90% ukupne potrošnje sirovine i obe se koriste u fazi pečenja klinkera.

I krečnjak i i laporac su prirodne rude, koje se eksploatišu u obliţnjim kopovima na Fruškoj gori (za pojedinosti vidi deo


tačka13.3.2

U pečenju klinkera takoĎe se koristi i pesak, kako bi se postigao optimalan sadrţaj silicijum-dioksida. U tehnologiji se koristi umerena količina peska.

Da bi se poboljšao kvalitet cementa ili da bi se zamenile druge sirovine u proizvodnji cementa se koriste i neki drugi materijali koji se nazivaju dodaci cementa. Najvaţniji dodatak je gips koji se dodaje zbog reguliasanja vremena vezivanja. U 2008. godini, u LBFC je upotrebljeno 53 hiljade tona gipsa. Troska i elektrofilterski pepeo, kao i krečnjak, takoĎe su u upotrebi kao dodaci. Ukupna količina ovih dveju vrsta sirovina iznosi skoro250 hiljada tona

U procesu proizvodnje cementa koriste se aditivi za mlevenje. Svrha korišćenja aditiva je poboljšanje efikasnosti mlevenja smanjivanjem površinskih sila koje dovode do aglomeracije najsitnijih čestica cementa.

13.3.3

Upotreba opasnih hemijskih supstanci i preparata i planirane mere za

Lafarge BFC ne koristi opasne sirovine za proizvodnju cementa. Sirovine prirodnog ili industrijskog porekla mogu da sadrţe zagaĎujuće materije u manjim količinama. MeĎutim, prisustvo zagaĎenja je neizbeţno kod svake sirovine. Zbog toga se ti materijali ne smatraju opasnima.

54. page of: 62

njihovu supstituciju Pomoćno sredstvo za mlevenje (intenzifikator meljave) sadrţi sirćetnu kiselinu u koncentraciji od 1-2%. MeĎutim, prema sveukupnoj proceni materijala iz tabele bezbednosti, ovo sredstvo se ne smatraopasnim materijalom.

13.3.4

Korišćenjetehnologija, odnosno primena najbolje dostupnih tehnika

U zahtevu za izdavanje dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagaĎenja korišćeni su sledeći referentni dokumenti za najbolje dostupne tehnike:

Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama u industriji cementa i krečnjaka za potrebe integrisanog sprečavanja i kontrole zagaĎenja (IPPC) (Integrated Pollution & Prevencija Control (IPPC) Reference document on Best Available Techniques in the Cement and Lime Manufacturing Industries), decembar 2001.

Nacrt referentnog dokumenta o najboljim dostupnim tehnikama u industriji cementa, krečnjaka i magnezijuma za potrebe integrisanog sprečavanja i kontrole zagaĎenja (IPPC) (Integrated Pollution & Prevencija Control (IPPC) Draft Reference document on Best Available Techniques in the Cement, Lime and Magnesium Manufacturing Industries), februar 2009.

13.3.5

Prikaz glavnih emisija (koncentracije i godišnje količine) za vazduh, vode i zemljišta

Rezultati godišnjeg kontrolnog merenja – 2011. Emisija tačkastog izvora – priprema sirovine

prašina - 2.8 mg/m³ ; GVE 50 mg/m³ (2.9 t/god)

sumpor dioksid – 119 mg/m³ ; GVE 400mg/m³ (123.29 t/god)

azot dioksid – 686 mg/m³ ; GVE 800 mg/m³ (710.75 t/god) Emisija tačkastog izvora – rotaciona peć

prašina 0.3 mg/m³ ; GVE 50 mg/m³ (0.43 t/god)

sumpor dioksid – 187 mg/m³ ; GVE 400mg/m³ (268 t/god)

azot dioksid – 863 mg/m³; GVE 800 mg/m³ (1237t/god) Emisija tačkastog izvora – mlin uglja

prašina - 15.9 mg/m³ ; GVE 50 mg/m³ (1.76 t/god)

55. page of: 62

sumpor dioksid –202 mg/m³ ; GVE 400mg/m³ (22.39 t/god)

azot dioksid – 304 mg/m³; GVE 800 mg/m³ (33.69 t/god) Emisija tačkastog izvora – hladnjak klinkera

prašina - 10.5 mg/m³ ; GVE 50 -10 mg/m³ Emisija tačkastog izvora – separator mlina cementa br.4

prašina 1.2 mg/m³ ; GVE 150 mg/m³ ( 0.31 t/god) Emisija tačkastog izvora –mlin cementa br.4

prašina - 0.44 mg/m³ ; GVE 150 mg/m³ (0.07 t/god) Emisija tačkastog izvora – mlin cementa br.5

prašina - 0.4 mg/m³ ; GVE 150 mg/m³ (0.07 t/god) Emisija tačkastog izvora – separator mlina cementa br.5

prašina -1.2 mg/m³ ; GVE 150 mg/m³ ( 0.55 t/god) (prašina ispod granice detekcije) Teški metali: Emisija tačkastog izvora – priprema sirovine Cd+Tl < 0.02 mg /m³ ( GVE - 0.05 mg /m³) As+Pb+Cr+Co+Cu+Mn+NI+V < 0.08 mg /m³ (GVE - 0.5 mg /m³) Hg <0.01 mg /m³ ( GVE - 0.05 mg /m³) Emisija tačkastog izvora – rotaciona peć Cd+Tl < 0.02 mg /m³ ( GVE - 0.05 mg /m³) As+Pb+Cr+Co+Cu+Mn+NI+V < 0.08 mg /m³ (GVE - 0.5 mg /m³) Hg <0.01 mg /m³ ( GVE - 0.05 mg /m³) NaĎene koncentracije za teške metale i ţivu na oba emitera su ispod graničnih vrednosti propisanih zakonom.

Difuzni tehnološki izvori: emisija prašine koja nastaje iz difuznih izvora ne moţe da se meri na izvorima. Uticaj ove emisije moţe da se oceni prema nivoima imisije.

56. page of: 62

Transport: emisija spoljnog transporta je niska u poreĎenju sa tehnologijom proizvodnje cementa i ne moţe da se smatra većim izvorom zagaĎenja kompanije.

Buka merenje buke izvršeno je na devet mesta u okolini fabrike

M1 – kuća u ulici Ljube Stankovića br.128 : M2 – pored kuće u ulici Nikole Tesle 16; M3 – kod glavnog ulaza u fabriku; M4 – u parku ispred doma penzionera; M5 – kod bivšeg pomoćnog terena; M6 – kod gasne podstanice; M7 kod teretnog ulaza; M8 –na putu prema bivšoj šljunkari; M9- kod čerevićke kapije.

Na osnovu rezultata merenja moţe da se da sledeća ocena:

merna mesta blizu trakastog transportera M1:

nivo buke u dnevnom periodu je bio ispod granične

(55 dB (A))

nivo buke u večernjem periodu prelazi graničnu vrednost

(55 dB (A))

nivo buke u noćnom periodu prelazi graničnu vrednost

(45 dB (A))

merna mesta blizu trakastog transportera M2:

nivo buke u dnevnom periodu prelazi graničnu vrednost

(55 dB (A))

nivo buke u večernjem periodu ne prelazi graničnu vrednost

(55 dB (A))

nivo buke u noćnom periodu prelazi graničnu vrednost

(45 dB (A))

na mernim mestima od M3 do M9: nivoi buke u dnevnom, večernjem i noćnom periodu ne prelaze granične vrednosti za komunalnu sredinu (gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno upravna zona sa stanovima, duţ auto puteva, magistralnih i gradskih saobraćajnica dozvoljeni nivoi buke za dan i veče 65 dB (A), odnosno 55dB(A) za noć).

Napomena

Izmereni nivoi buke u noćnom periodu na M4 prekoračuju dozvoljeni nivo za 2.7 dB (A), na M5

57. page of: 62

prekoračenje je 2.8dB(A) dok na mernom mestu M6 prekoračenje iznosi 5.3 dB(A).

Na osnovu izvršene kumulativne raspodele i parametra LA10 (strane 31,35 i 39 „Izveštaja o merenju buke u ţivotnoj sredini“) moţe se zaključiti da prekoračenje dozvoljenog nivoa buke potiče od

promenljive buke saobraćaja, a ne od proizvodnog pogona fabrike „Lafarge BFC“

Otpadna voda: Mišljenje o karakteru uzorka otpadne vode odnosi se na zbirnu otpadnu vodu iz izlivne cevi pre ulivanja u vodoprijemnik u krugu Lafarge BFC.

Komentar rezultata: Na osnovu nalaza rezultata fizičko-hemijskog ispitivanja dostavljenog uzorka otpadne vode ODGOVARAJU propisima „Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagaĎujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sluţbeni glasnik Republike Srbije br. 67/2011) član 9 stav 1. Prilog 2. Glava I, Odeljak 9.,Tabela 9.1

Emisije u komunalne otpadne vode koje se ispuštaju sa lokacije se ne mere. Lafarge ispušta sanitarne vode u kanalizacioni sistem Beočina i zato nema obavezu da testira kvalitet ove otpadne vode.

Zemljište kvalitet zemljišta i podzemnih voda: na osnovu izveštaja o merenju koje su pripremili Hidrogeograd – Beograd i Institut za javno zdravlje Vojvodine i Zavod za javno zdravlje Beograd, moţe da se donese opšti zaključak da u toku ispitivanja zemljišta i podzemnih voda 2007. i 2009. godine nije otkriveno značajno zagaĎenje zemljišta i podzemnih voda.

13.3.6

Mogući uticaj zagaĎivanja na zdravlje ljudi, kvalitet vazduha, vode i zemljišta

Uticaj na kvalitet vazduha ZagaĎenje vazduha kao posledica rada postrojenja je konstantno prisutno. Koncentracija polutanata se prati svakih 30 sec. preko programa Info plus – IP21, koji sluţi i za praćenje i ostalih procesnih parametara. Emisije prašine rešene su ugradnjom elektro i vrećastih otprašivača. U slučajevima povećane emisije prašine zaustavljaju se postrojenja na kojima je registrovano prekoračenje GVE. Sistemi za otprašivanje se pregledaju i uklanjaju uočeni nedostaci. Emisije sumpornih gasova zavise od prisustva sumpora u sirovini i na to ne moţemo uticati. Sumpor iz goriva se uglavnom ugradi u poluproizvod – klinker tako da su emisije u vazduh zbog upotrebe čvrstih goriva minimalne. Prilikom nabavke goriva ugovara se max dozvoljena količina sumpora. Prema BAT- u do decembra 2015. godine LBFC mora da izgradi instalaciju za ubacivanje hidratisanog kreča i da optimizuje sirovinsku mešavinu uz učešće manjeg sadrţaja piritnog sumpora u cilju smanjenja emisija SO2 u vazduh. Emisije otpadnih gasova mogu uticati na kvalitet ambijetalnog vazduha u Beočinu. Merenje kvaliteta ovog vazduha (imisija) vrši se preko instalirane merne stanice u centru Beočina. Tokom 24 h

58. page of: 62

graĎanima je dostupna informacija o kvalitetu ambijentalnog vazduha. Za ocenu kvaliteta ambijentalnog vazduha odgovorna je Agencija za zaštitu ţivotne sredine. Voda LBFC koristi vodu za kondicioniranje otpadnih gasova (ta voda ispari i ne vraća se u vodoprijemnik). Voda za hlaĎenje delova vitalnih mašina se vraća u vodoprijemnik. Na osnovu poslednje analize otpadne vode od 29.03.2012. godine, konstatovano je da otpadna voda ODGOVARA propisima „Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagaĎujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sluţbeni glasnik Republike Srbije br. 67/2011). Zemljište Poslednja ispitivanja su pokazala da u podzemnim vodama i zemljištu nisu uočena značajna zagaĎenja. Potencijalni rizici od zagaĎenja zemljišta i podzemnih voda uljima i drugim hazardnim materijama svedeni su na minimum. Ukoliko pak doĎe do curenja ulja na tlo odmah se preduzimaji mere u cilju sprečavanja prodiranja ili spiranja hazardni supstanci u zemlju i podzemne vode. Uticaj na zdravlje ljudi U normalnim uslovima rada postrojenja, koje se nalazi u neposrednoj blizini stambenih objekata u Beočinu, ne očekuje je negativan uticaj na zdravlje ljudi.

13.3.7

Mere za sprečavanje udesa i smanjenje posledica

Prema podacima dobijenim od pokrajinskog organa nadleţnog za pitanja zaštite ţivotne sredine, Lafarge BFC nije u obavezi da priprema procenu hemijskog rizika prema Pravilniku o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaĎivanja ţivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Sl. glasnik RS", br. 60/94 i 63/94 - ispr.).

Procena rizika se vrši na osnovu najbolje industrijske prakse i sadrţi spisak mogućih nezgoda koje mogu da se dogode u industriji cementa. U proceni rizika navode se sve nezgode koje mogu da se dogode. Nezgode navedene u nastavku teksta nisu se dešavale u kompaniji Lafarge BFC poslednjih godina.

Procena rizika u nastavku teksta je podeljena u dva dela. U prvom su navedene veće industrijske nezgode. Drugi deo sadrţi moguće nezgode koje su manje značajne sa tehnološkog ili ekološkog stanovišta, ali su opasne za ţivote ljudi (radnika).

Pored dole navedenih nezgoda koje su specifične za fabriku i tehnologiju, postoji i nekoliko potencijalnih izvora opasnosti koji predstavljaju rizik za rad industrijskih objekata. To su potencijalne opasnosti prirodnog porekla – zemljotresi, elementarne nepogode, epidemije – na koje kompanija ne moţe da utiče, ali koje mogu da nanesu značajnu štetu stanju ili funkcionisanju fabrike. Lafarge BFC ima mere zaštite i primenjuje opšte mere zaštite za takve slučajeve. MeĎutim, te mere ne sluţe samo za elementarne nepogode, već se primenjuju i na veće industrijske rizike koji su

59. page of: 62

navedeni u ovom tekstu. To su sledeći planovi i mere zaštite:

Plan evakuacije i gašenje poţara u objektima LBFC

Plan mobilizacije i spasavanje ljudi (radnika) u slučaju elementarnih nepogoda iz objekata LBFC

Priručnik za upravljanje kriznim situacijama

Komunikacija u kriznim situacijama

Sadrţaj ovog poglavlja obuhvata i Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica.

13.3.8

Planovi, uključujući proširenje i dogradnju posebnih proizvodnih jedinica ili procesa

Povećanje proizvodnje klinkera se u dogledno vreme ne planira. U proizvodnji cementa povećanje kapaciteta novih mlinova ugradnjom prese za drobljenje klinkera ili izgradnja novog mlina je realan razvojni put u slučaju povećane traţnje na trţištu. Na ovaj način bi se i trajno zaustavili stari mlinovi cementa. UvoĎenje novih vrsta alternativnog goriva biće prioritet budućih investicija.

13.4

Saţet opis procene uticaja na ţivotnu sredinu u celini, uklučujući mogućnost prelaska zagaĎenja iz jednog medijuma u drugi, sa planiranim merama, kao i prekograničnim uticajuma

Procena uticaja na ţivotnu sredinu u celini uraĎena je po Modelu Disperzije.

Opšta procena zagaĎujućih materija zasnovana na

SREDNJIM godišnjim rezultatima imisije

MAKSIMALNIM dnevnim rezultatima imisije

MASKIMALNIM rezultatima imisije u toku jednog sata

Model je primenjen na tačkaste izvore:

D1 ( linija pripreme sirovine)

D2 ( linija postrojenja za mlevenje uglja)

D3 (peć)

D4 (hladnjak klinkera)

D10 (mlin cementa 4)

60. page of: 62




Procena disperzije NOx kao najznačajnije zagaĎujuće materije u Lafarge BFC, zasnovana na

SREDNJIM rezultatima imisije u toku 24 sata

SREDNJIM rezultatima imisije u toku 1 sata

D1 ( dimnjak linije pripreme sirovine)

D2 (dimnjak linije postrojenja za mlevenje uglja)

D3 (dimnjak peći)

Tabelarni pregled disperzia prikazan je u delu III.


tačka 14 u tekstu

13.5

Opravdanost predloţenih nivoa emisija Ova Tačka nema opisana u tekstu tj. mi nismo predlagali nivoe emisija, pa ne znam da li uopšte treba da stoji tekst koji sam napisala

Za delimično usaglašene i neusaglašene nivoe emisija koji su iznad graničnih vrednosti propisanih IPPC BAT , data je konkretna korektivna mera koja mora da se sprovede u definisanom vremenskom periodu (tabela u tački 13.3.3.1). Cilj LBFC je da sve nivoe emisija zagaĎujućih materija drţi ispod GVE. Ostvarenje ciljeva u pogledu nivoa emisija sprovešće se u periodu prilagoĎavanja rada postrojenja propisanim BAT tehnikama.

61. page of: 62

Prilog: 1. Dokumentacija koja je propisana zakonom 2. Tabelarni pregledi (dijagrami) 3. Mape i skice 4. Kopije izdatih dozvola, odobrenja i saglasnosti i drugih dokumenata 5. Akcioni planovi III.4 – III.10

Tehnički direktor

M.P. _________________________

Mauhar Siniša

62. page of: 62

Naziv operatera : LAFARGE BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA

Sedište: BEOČIN

Broj :

Datum :

I Z J A V A

Na osnovu člana 9. (stav 1. tačka 10) Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagaĎivanja ţivotne sredine („Sluţbeni glasnik RS“, broj 135/04) potvrĎujem:

- da su informacije sadrţane u zahtevu za izdavanje/reviziju/produţenje vaţnosti integrisane dozvole za rad postrojenja u kompaniji

Lafarge BFC i obavljanje aktivnosti, proizvodnje cementa, na lokaiji fabričkog kruga u Beočinu, istinite, tačne i potpune.

- da javnost ima pristup zahtevu u celini, osim informacija koje sadrţe poslovnu tajnu i za koje zahtevam ograničen pristup javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole, i to:

1. _________________________________

2. _________________________________

3. _________________________________ i dr.

Mauhar Siniša

M. P. __________________

Tehnički direktor

naziv operatera lafarge beoČinska fabrika · pdf file3. page of: 62 3.5 informacija o...

Documents