nato pred izazovima xxi veka

8/13/2019 Nato Pred Izazovima Xxi Veka

1/40

387

Jasminka SIMI1 UDK: 355.35620Biblid 0025-8555, 61(2009)

Vol. LXI, br. 4, str. 387-426Izvorni nauni rad

Oktobar 2009.

NATO PRED IZAZOVIMA XXI VEKA

APSTRAKT

U celom posthladnoratovskom periodu bezbednosni problemivodili su NATO u potragu za novom misijom. Misija Saveza je nekolikoputa redefinisana, a da jo uvek nije dobila stabilan i trajan oblik. NATOdanas egzistira u situaciji koja jo nije definitivna, jer jo nije pronaaosvoju unutranju ravnoteu, ide ka prilino labavoj formulitransatlantskih odnosa kroz Koalicije voljnih, gde drave premasopstvenim interesima prihvataju vrstu i stepen vojnog angaovanja u

odreenoj misiji (Avganistan i Irak), to utie na karakter misije NATO-a u novom, XXI veku. Dakle, nema jednoglasnosti, nema uea svihdrava lanica, ve odreenih drava angaovanih po odreenompitanju, saglasno rezolucijama Saveta bezbednosti UN. U XXI vekunastavlja se proces horizontalnog i vertikalnog proirenja organizacije,tj. istovremeni proces proirenja organizacije i proces proirenja opsegadelovanja organizacije, odnosno definisanje nove misije organizacije.Kljune rei: NATO, SFRJ, evroatlantska bezbednost, hladni rat, UN,EU, OEBS, SAD, Srbija, evroatlantske integracije, evropskabezbednosna i odbrambena politika

UVOD

NATO je u poslednje dve decenije prolazio kroz etiri faze transformacijesvoje misije. Prva faza obuhvata prilagoavanje misije novimposthladnoratovskim uslovima, druga saradnju sa UN i vojnoangaovanje NATO-a u BiH, trea, samovoljnu vojnu tzv. humanitarnu

1 Dr Jasminka Simi, doktor politikih nauka, novinar urednik u RTS, Beograd, e-mailadresa: [email protected]

RASPRAVE I LANCI


2/40

388

Simi, J., NATO pred izazovima XXI veka, MP 4, 2009.(str. 387-426)

intervenciju u SRJ. Na poetku novog veka NATO je uao u etvrtu fazutransformacije svoje misije. Ona se odvijala u uslovima globalnog rata protivmeunarodnog terorizma nakon teroristikog napada na SAD, najveu dravulanicu NATO-a. etvrta faza transformacije misije NATO-a protie u pokuajupovraaja sposobnosti i efikasnosti organizacije u situacijama koje zahtevajupostizanje i odravanje trajnog mira i bezbednosti u svetu. Treba naglasiti da jeto pomeranje Severnoatlantskog saveza ka globalnoj ulozi u tretiranjubezbednosnih problema u svetu dolo posredstvom angaovanja organizacije ubivoj SFRJ (tokom poslednje decenije XX veka), i, posredstvom borbe protivterorizma u koju se organizacija ukljuila (poetkom XXI veka). NATO je

ispoljio izuzetnu istrajnost u prilagoavanju svakoj novonastaloj bezbednosnojsituaciji, mada sa razliitim stepenom uspenosti i uz otvoren odgovor nakljuno pitanje kako postii to veu efikasnost organizacije.

Teroristiki napad na Sjedinjene Drave 11. septembra 2001. godine bio jenapad na jednu dravu lanicu, zbog ega se NATO, dva dana kasnije, prvi putpozvao na lan 5. Vaingtonskog sporazuma, odnosno princip zajednikeodbrane. Prema ovom lanu, napad na Sjedinjene Drave znaio je napad nasve lanice NATO-a i one su trebale da deluju kao ujedinjena koalicija kako bikaznile poinioce teroristikog napada.

Za drave lanice NATO-a napad na Sjedinjene Drave oznaio je poetakintenzivne borbe protiv terorizma i potrebu razvijanja dodatnih sposobnostioruanih snaga. Borba protiv terorizma postala je prioritetni bezbednosnizadatak drava lanica NATO-a u novom veku (kao i ostalih zemalja suoenihsa akcijama kriminalno-teroristikih grupa) i podrazumevala je efikasnuobavetajnu slubu, spremnost i sposobnost razmetanja snaga, efikasnoangaovanje, sposobnost preivljavanja, zatitu snaga, odbranu od nuklearno-bioloko-hemijskog (NBH) oruja, veze i logistiku... Da bi mogle da pruedoprinos dananjim izazovima bezbednosti, drave partneri treba da posedujupomenute sposobnosti i da se sa drugim partnerima udruuju u meunarodnekoalicije, ije je stvaranje neophodno, jer zbog trokova i sloenosti, nacije nemogu pojedinano da obezbede potrebne sposobnosti.2

Unutar NATO-a, aktiviranje lana 5. bilo je shvaeno kao vaan politikiznak jedinstva i solidarnosti drava lanica, koje je bilo potrebno iskazati posleispoljenih razlika nastalih usled bombardovanja SRJ. Ubrzo su se, meutim,ponovo pojavile razlike oko naina voenja rata protiv terorizma. Razlike su

2 George Katsirdakis, NATO i reforma odbrane, u zborniku radova: Reforma vojske iskustva i izazovi, CCVO, Beograd, 2003, str. 31-32.


3/40

389


dole do izraaja poto je ameriki predsednik Bu, mlai, proglasioAvganistan, Severnu Koreju, Iran i Irak osovinama zla i centrima terorizma,uz pretnju da e pokrenuti rat protiv Avganistana, kasnije i Iraka. Deo evropskihlanica NATO-a nije eleo vojno angaovanje na Bliskom Istoku i u CentralnojAziji, razliito tumaei nivo pretnji koji dolaze iz pomenutog regiona. Periodkoji je trebalo da obelei zajednika borba NATO partnera, u skladu sajedinstveno prihvaenom strategijom odbrane od terorizma, svodio se najednostrano istupanje i delovanje Sjedinjenih Drava. One su, bez podrkeevropskih partnera iz NATO-a, zapoele rat protiv Avganistana, koji je smatranseditem teroristike organizacije Al Kaida i njenog lidera Osama Bin

Ladena, optuenih za napad na Sjedinjene Drave.Bilo bi pogreno, meutim, misliti da je ideja o novoj amerikoj politici,

nastaloj posle 11. septembra 2001. godine, potpuno nova. Ona je ve due bilarazmatrana u tzv. neokonzervativnim krugovima SAD. Zagovarala je jednarelativno mala grupa desniara u Republikanskoj partiji. Desilo se da je upravota mala grupa neokonzervativaca uspela da ubedi predsednika Bua mlaegposle 11. septembra 2001. da prihvati njihovu politiku i preorijentie amerikuspoljnu politiku. Ovoj novoj spoljnoj politici nije se suprotstavljala samoDemokratska partija, ve i rastui broj lanova Republikanske partije.3

Unilateralno ameriko istupanje otvorilo je pitanje (unutar NATO-a, ali i izvanorganizacije) ispravnosti amerikog naina borbe protiv terorizma i razlogaamerikog neprihvatanja stavova svojih evropskih saveznika. Podaci da je uamerikom napadu na Avganistan stradalo izmeu 3000 i 5000 civila usleddisproporcionalne upotrebe sile protiv jedne od najsiromanijih drava sveta, kaoi da nije unitena teroristika organizacija Al Kaida, njena sklonita ni lider BinLadena, navodi na pitanje: da li su Sjedinjene Drave, na spoljnom planu,iskoristile borbu protiv globalnog terorizma za dalje osvajanje sveta krozkontrolisanje podruja krajnje bogatih naftom i energetskim sirovinama kojima

obiluje Bliski istok (kasniji napad na Irak), dok su na unutranjem planu, ograniileljudska prava sopstvenih graana (npr. kontrolisanjem pismene komunikacije ilione posredstvom Interneta). Borba protiv terorizma pretvorila se u samovoljnitrajni rat i dalju eroziju meunarodnog prava i naela UN o miroljubivomreavanju sukoba. U ovoj analizi treba naglasiti i injenicu da je napad na SAD bioposledica novog unipolarnog sveta, a uzroke treba traiti u ekscesivnomangaovanju amerike ekonomske, politike i vojne moi irom sveta.

3 Videti: Francis Fukuyama, After the Neocons, America at the crossroad, Profile BooksLTD, London, 2006, 2007.


4/40

390


Sjedinjene Drave su posle napada na Avganistan sve vie pokazivalesklonost ka unilateralnim vojnim akcijama ili angaovanju u irokimantiteroristikim koalicijama, koje se izvode bez formalnih institucionalnihsporazuma uobiajenih za takve situacije. Neslaganja evroatlantskihpartnera oko naina voenja borbe protiv terorizma prouzrokovao je napeteodnose u organizaciji, koji su se produbili sa amerikom namerom danapadne Irak. Ova unutarinstitucionalna kriza bila je upozorenje lanicamada postoje dublji strukturalni razlozi krize i da im je neophodno viediplomatske energije, meusobnog uvaavanja i ozbiljnog analiziranjaaktuelnog problema. Za globalnu borbu protiv terorizma neophodno je

primeniti iri institucionalni okvir u kome deluje NATO, i u kome jednu odvodeih uloga ima OEBS i EU (kada je u pitanju evropski kontinent). Ovetri institucije trebalo bi da budu nosei stubovi svetske organizacije, UN, usprovoenju borbe protiv terorizma.

TRANSATLANTSKI JAZ

Transatlantski jaz nazirao se jo u hladnom ratu sa pojavom razliitihpokreta za evropsko jedinstvo i voenje nezavisne politike u okviru NATO-a(degolizam, istona politika), to nije bio samo izraz evropske elje za voenjem

sopstvene politike, ve i miljenje da je ameriki pristup hladnom ratu bio suvieopasan.4 Transatlantski jaz se, u periodu posle hladnog rata, manifestovao krozneslaganja evroatlantskih partnera u vojno-politikom i ekonomskom domenu,na osnovu ega smo zakljuili da je period posle hladnog rata karakterisao novitip sukoba Zapad-Zapad. Sukob na relaciji Zapad-Zapad poeo je da raste,najpre, umereno, a zatim na sve otvoreniji nain, da bi kulminaciju dostigao uoirata protiv Iraka (2003). Semjuel Hantingtin je npr. predviao da e devedesetihgodina XX veka nastati potpuno ujedinjenje, srastanje Evropske unije kaoreakcija na ameriku hegemoniju, to bi omoguilo stvaranje multipolarnog

sveta u XXI veku. Desilo se suprotno, nije usledio rast Evrope kao supersile, ve

4 Bivi ameriki dravni sekretar Henri Kisinder navodi primere neslaganja partnera, poputSuecke krize 1956. godine, kada se Ajzenhauerova vlada ogradila od britanskih ifrancuskih saveznika i aktivno radila na njihovom porazu. Ili, nain kojim je Kenedijevavlada upravljala berlinskom krizom, ezdesetih godina, a koji nije naiao na odobravanjeu Nemakoj i Francuskoj. Otpora, posebno od strane Francuza, bilo je i protiv predloga

Niksonove vlade (sedamdesetih godina XX veka) o definisanju novih transatlantskihodnosa. Razmetanje amerikih nuklearnih projektila u Evropi (osamdesetih godina XXveka) pratile su demonstracije irom Evrope. Henri Kisinder, Da li je Americi potrebnaspoljna politika, BMG, Beograd, 2003, str. 32.


5/40

391


njene nemoi prema atlantskom partneru. To su dokazali balkanski konflikti,kosovska kriza i bombardovanje SRJ, dok je rat protiv Iraka potvrdio vrhunactransatlantskog jaza u politikim opredeljenjima, vojnim kapacitetima,tehnologiji i sposobnosti voenja modernog rata.5 Dakle, pored konkretnihzbivanja, kao to su ratovi na prostoru bive SFRJ, na redefinisanje ulogeNATO-a uticali su i unutranji odnosi u organizaciji.

Neslaganja unutar organizacije na relaciji Zapad-Zapad proizala su i izideolokih razlika SAD i EU, koje su se manifestovale kroz:

1. Razliite stavove prema meunarodnim institucijama i meunarodnom

pravu tj. prema ugovorima koji predstavljaju osnovu meunarodnih odnosa,pogotovu onim usvojenim tokom devedesetih godina XX veka (npr.Ugovor o zabrani nuklearnih proba iz 1996, Ugovor iz Rima iz 1998,Protokol iz Kjota iz 1997, Konvencija protiv torture, ukljuujui muenje,neljudski i degradirajui tretman ili kanjavanje, koju je SAD ratifikovala1994. godine), zatim, prema osumnjienima za terorizam (ameriki logor uGvantanamu) ili prema multilateralizmu;

2. Razliite naine ivota u Sjedinjenim Dravama i zapadnoj Evropi i kojinatkriljuje sve domene ivota, poev od ekonomije, obrazovanja, socijalnog

staranja, zatite ivotne sredine, poreskog sistema i to je najvanije, pitanjanacionalne odbrane.

Kljune take razmimoilaenja evroatlantskih partnera obuhvatile su:1. Podele u NATO-u oko irakog pitanja. One su poele kada je ameriki

predsednik Klinton, u pokuaju da pojaa pritisak na Bagdad (1997) naiaona nerazumevanje Francuske i u neto manjem obimu Velike Britanije uSavetu bezbednosti UN;

2. Bombardovanje SRJ (1999), gde su uprkos bezkompromisnom imilitantnom amerikom pristupu kosovskom problemu, pojedini evropski

saveznici imali rezerve, posebno Italija, Grka i Nemaka;3. Veto Sjedinjenih Drava u Savetu bezbednosti UN (2002) na produenje

mirovne misije u BiH. SAD su tada zahtevale izuzee svojih vojnika i

5 Miljenje Semjuela Hantingtona pripada realistinom konceptu novog vienja sveta sapoetka devedesetih godina XX veka, po kome je svet u posthladnoratovskom periodu idalje, ako ne u jo veoj, opasnosti kao to je bio ranije. Videti vie: John Baylis & SteveSmith, The Globalization of World Politics, An introduction to international relations,Second Edition, Oxford University Press, 2001, part 6, Michael Cox, International Historysince 1989, pp. 111-118.


6/40

392


dravljana u mirovnim misijama od eventualne odgovornosti predMeunarodnim tribunalom za ratne zloine;6

4. Evropsko neslaganje sa amerikim planom izgradnje raketnogodbrambenog sistema, sa vojnim angaovanjem SAD u Avganistanu(2001), kao i amerikim napadom na Irak (2003).Razlike izmeu evroatlantskih partnera su prevladavane jer su imale jak

zajedniki motiv, a to je opstanak NATO-a kao jedinog vojnog saveza kojizapadne saveznike dri na okupu. I u pogledu NATO bombardovanja SRJ, kaokljunog dogaaja u procesu redefinisanja misije organizacije, iako uzodreeno oklevanje, evropski partneri su disciplinovano sledili politiku SAD.

Kompromisno reenje je postignuto i u pogledu amerikog veta u SBUN naproduenje mirovne misije u BiH, tako to je prihvaen ameriki predlog oizuzeu amerikih vojnika i dravljana u trajanju od jedne godine.

U pokuaju da neutralie zabrinutost Evropljana oko amerikog planaizgradnje raketnog odbrambenog sistema, administracija predsednika DordaBua, mlaeg, objavila je novu bliskost sa evropskim saveznicima na samituNATO-a (jun, 2001). Sledei napor ka prevladavanju transatlantskog jazauinjen je na samitu NATO-a u Madridu (jun, 2003), usvajanjem Zavrne

izjave u kojoj se istie da transatlantska saradnja u oblasti bezbednosti ostajesutinska i u XXI veku koji je doneo nove pretnje i izazove.7 Amerikipredsednik Barak Obama odustao je, u leto 2009. od izgradnje raketnogodbrambenog sistema.

Razlike izmeu evroatlantskih partnera bile su konstanto prisutne na puturedefinisanja misije NATO-a, ali su, isto tako, te razlike prevazilaene, u slubiopstanka NATO-a i prilagoavanja njegove misije novonastaloj situaciji.Preciznije, prevladao je pragmatizam evroatlantskih partnera na nain koji jeomoguio da se trenutna nesaglasja ve u sledeoj sekvenci prevaziu.

U prilog prevladavanja transatlantskog jaza ime je ouvan NATO,navodimo razloge koji povezuju SAD kao najvee i najjae drave laniceNATO-a i evropske drave lanice NATO-a okupljene u EU, i zbog ega oni idalje rade zajedno:

6 Sporazum o izuzeu amerikih dravljana od odgovornosti pred Meunarodnim krivinimsudom do sada je potpisalo 40 zemalja, uglavnom manjih koje imaju bliske odnose saVaingtonom.

7 Zavrno saoptenje ministarskog sastanka Severnoatlantskog saveta, 3. VI 2003. Videti:Internet: http//www.nato.int


7/40

393


1. Postoje veoma jake istorijske i kulturne veze izmeu SAD i evropskihpartnera okupljenih u EU;

2. U ekonomskom smislu one predstavljaju gotovo jednake snage;

3. Posle teroristikog napada na SAD 11. septembra 2001. pojavio se visokstepen solidarnosti sa SAD, koji se manifestovao i kroz jedinstveno pozivanjesvih drava lanica NATO-a na lan 5. Vaingtonskog sporazuma.

Osim toga, injenica je da meu evroatlantskim partnerima postojeekonomski pokazatelji koji vie govore o partnerstvu, a manje o rivalstvu (npr,u poslednjih osam godina amerike investicije u Holandiji bile su dva puta vee

nego u susednom Meksiku). Ekonomska razmena meu evroatlantskimpartnerima, i pored povremenih nesuglasica, takve je prirode da sama moe dasprei velika politika podvajanja meu njima.

NATO I INTERVENCIJA SAD U IRAKU

Najdublji transatlantski jaz nastao je povodom amerikih planova napadana Irak (2003) uz obrazloenje da Irak proizvodi nuklearno oruje, tj. dapokuava da obnovi zabranjene programe naoruanja i da podrava teroriste.8

Sjedinjene Drave su pripremale tzv. predupreujui udar, novu vrstu vojneintervencije (posle humanitarne intervencije protiv SRJ), ija je sutina da, akiako nisu sigurne u postojanje irakog nuklearnog naoruanja, SAD moraju daspree Irak da ga proizvede ili, jo gore, upotrebi. Tako su Sjedinjene Dravepostale zagovornici i realizatori dve vrste vojnih intervencija: humanitarnih ipredupreujuih.

Voeni razliitim interesima, ali i poueni ranijim iskustvom, naroitobombardovanjem SRJ, pojedine evropske lanice NATO-a nisu bile sigurne uispravnost napada na Irak i pristupanja novoj koaliciji koju bi predvodileSjedinjene Drave. Bilo je to neslaganje oko toga ta je najbolja strategija uborbi protiv terorizma, ali su znaajnu ulogu imali i ekonomski interesi tihzemalja na Bliskom istoku i njihova ekonomska povezanost sa Irakom.

8 Sankcije Iraku uvedene su 1990. posle invazije na Kuvajt. Pretpostavka njihovog ukidanjaje da inspektori UN potvrde da je Irak odustao od programa nuklearnog, biolokog ihemijskog oruja. Inspektori su napustili Bagdad uoi amerikih i britanskih vazdunihnapada, u decembru 1998. godine, a iji je cilj bio kanjavanje Iraka zbog nesaradnje sainspektorima UN, poto je Irak zabranio inspektorima da se vrate u zemlju. Ameriki

predsednik Dord Bu, mlai, upozorio je Irak na posledice ukoliko ponovo ne primiinspektore. Promena irakog reima postala je prioritet politike amerike vlade.


8/40

394


Za pojedine evropske lanice NATO-a, region Bliskog istoka je odsutinske ekonomske vanosti, zbog ve uspostavljenih privrednih veza izainteresovanosti za energetske resurse tamo, prvenstveno naftu. Zatim,evropske lanice NATO-a, po svom geografskom opredeljenju, fokusirane suvie na bezbednosna pitanja na evropskom kontinentu (mada pretenduju naulogu globalnog aktera), dok uestvovanje u vojnim akcijama u geografskiudaljenim regionima i dravama podrazumeva opravdanje pred poreskimobveznicima od ijeg novca se finansiraju takve vojne akcije, ali i opravdanjepred sopstvenom javnou u sluaju ljudskih rtava, od ega strahuju sve vladeiji vojnici uestvuju u meunarodnim misijama. Ne treba zaboraviti, takoe,

da iraki predsednik Sadam Husein nije predstavljao podjednaku pretnju svimdravama lanicama NATO-a.Protiv napada na Irak bili su Nemaka, Francuska i Belgija (koja je

zastupala stav slian francuskom), dok su podrku Sjedinjenim Dravamapruili Velika Britanija, panija i Italija. Zato su Nemaka i Francuskasuprotstavile svom atlantskom partneru u sluaju Iraka, a da to nisu uinileprilikom bombardovanja SRJ?9

Nemaka nije elela da se ukljui u jednu akciju kakav je bio napad na Irak,ak ni uz mandat UN za to. Nemaka nije bila zadovoljna posledicama koje je

po NATO imalo bombardovanje SRJ (protiv NATO-a je podignuta optunicaza poinjene zloine u SRJ, i uprkos tome to je Sud odbacio optunicu,proglasivi se nenadlenim, iznete optube imaju pravno uporite). Nemakanije bila ubeena da je rat jedini nain da se Irak razorua. Insistiranje da seNATO saveznici izjasne i poalju svoje vojnike u Irak, podudarila se sakampanjom za parlamentarne izbore u Nemakoj. Poetne niske pozicijekancelara Gerharda redera poboljane su njegovim odbijanjem da poaljevojnu pomo Amerikancima u sluaju napada na Irak, i on je uspeo da pobedina parlamentarnim izborima. Nemaki stav protiv amerike politike u Iraku bioje dobro primljen u nemakom javnom mnjenju, gde su ak i konzervativciverovali da su SAD otile predaleko, zahtevajui uspostavljanje novetransatlantske ravnotee i davanje Evropi vee teine. Nemaka je tokommandata kancelara redera zagovarala stav (2004) da NATO kao odbrambena

9 Jo za vreme mandata Dorda Bua starijeg, Sjedinjene Drave ponudile su Nemakojpartnerstvo u liderstvu. Ta politika nije se menjala ni posle dolaska predsednika Klintona.Ona je podrazumevala vodeu ulogu Nemake u regionu i nemaku podrku SjedinjenimDravama. Videti vie: Wolfgang Deckers, Germany and the Balkans: reflections on anuneasy relationship,Journal of Southern Europe and Balkans, Vol. 4, No. 2, November2002. pp. 166-168.


9/40

395


organizacija nema mnogo smisla i, to je mnogo vanije, da je neophodno da seponovo stvori jedan evropski centar, pored amerikog, gde bi se razgovaralo naravnopravnoj osnovi. Meutim, treba navesti da su nemake obavetajne slubesaraivale sa SAD prilikom bombardovanja Iraka.

Francuski stav je bio mnogo kompleksniji, zasnovan, prvo, na ekonomskiminteresima, poto su Bliski istok i Irak najbitinije izvozno trite za francuskeproizvode, i drugo, na francuskoj tradiciji prkoenja amerikoj ulozi kao jedinojsupersili.10 Francuska poruka Sjedinjenim Dravama bila je da rat u Iraku (anaroito period posle njegovog okonanja) moe da se pretvori u haos, to uekonomskom smislu, to kroz pojaane terorisike akcije u pojedinim

evropskim zemljama. Francuska je poput ostalih evropskih drava bila u strahuod mogueg jaanja islamskog terorizma.

Ne treba zaboraviti na injenicu da su Nemaka i Francuska trea i etvrtasvetska ekonomska sila i da su u Evropskoj uniji kljune u donoenju odluka.One su elele da budu konsultovane o moguem napadu na Irak, a ne da pookonanju rata Sjedinjene Drave od njih oekuju samo finansijske i ljudskeresurse u posleratnoj obnovi Iraka. Slina podela uloga bila je i u prethodnimsukobima Sjedinjene Drave u odreenoj kriznoj situaciji vojno deluju, EUprua finansijsku pomo za posleratnu obnovu, a UN pruaju humanitarnu

pomo. Zato su Francuska i Nemaka smatrale da kljunu ulogu u Iraku trebada imaju UN. Evropska unija je na svom sastanku u februaru 2003. godine,nepunih mesec dana pre poetka napada na Irak, iznela zajedniki stav da suUN glavna institucija nadlena za reavanje irake krize, kao i da rat nijeneizbean, kako su tvrdili Amerikanci. Meutim, ameriki dravni sekretarDonald Ramsfeld je Francusku i Nemaku svrstao u kategoriju stare Evrope,pravei time razliku izmeu zemalja koje su protiv amerikog napada na Irak inove Evrope, tj. drava centralne i istone Evrope koje su bile pred prijemomu punopravno lanstvo u NATO-u i koje podravaju Sjedinjene Drave. Ovom

terminolokom podelom evropskog kontinenta Sjedinjene Drave su elele daza sebe vrsto veu budue lanice NATO-a. U svakom sluaju drave laniceEU koje nisu bile voljne da se vojno angauju u ratu u Iraku su mnogo viesaraivale sa SAD nego to na prvi pogled izgleda i to pruanjem obavetajnihpodataka, dozvole za sletanje aviona sa kidnapovanim teroristima, itd.

10 Osnovni zahtev francuske politike od formiranja V Republike (1958) bio je ouvanjenacionalnih interesa i nastavak svetske uloge kao sile posrednika, sa odgovornou nesamo u Evropi, ve i u Africi, na Bliskom istoku, ali sa odreenim interesom u Aziji iJunoj Americi.


10/40

396


Sa druge strane, panija (premijer Hose Marija Asnar), Velika Britanija(premijer Toni Bler) i Italija (premijer Silvio Berluskoni) bili su velikipobornici napada na Irak.

Britanski premijer Toni Bler je prvi put povodom mogueg napada na Irakzatraio odobrenje parlamenta (iako su vojne snage Velike Britanije tokomnjegovog mandata, koji je poeo 1997. godine, uestvovale u vojnim akcijamau Sijera Leoneu, Iraku, SRJ). Premijer Bler je mesecima tvrdio da je za ratprotiv Iraka neophodna podrka UN, i Velika Britanija je nastojala da se izboriza rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja bi dozvolila napad na Irak. To nijeuspelo i premijer Bler je odluio da podri Sjedinjene Drave uprkos

neizglasavanju adekvatne rezolucije Saveta bezbednosti UN i protivljenjuveine britanskog stanovnitva napadu na Irak.Turska kao lanica NATO-a i sused Iraka trebalo je da ima kljunu ulogu u

obezbeivanju baza. Turska je, meutim, prihvatila samo smetaj amerikeavijacije, ali ne i kopnenih snaga. Drugi ameriki saveznik sa Bliskog istoka,Saudijska Arabija odbila je takav zahtev, pa je Sjedinjenim Dravama jedinopreostao Kuvajt. Ova zemlje je elela da Amerikanci okonaju posao saSadamom Huseinom, nadajui se da e zauzvrat dobiti deo irake teritorije,zbog ega je, izmeu ostalog, poetkom devedesetih godina XX veka izbio

sukob izmeu Iraka i Kuvajta. Kuvajt je bio prinuen na taktiziranje,izbegavajui da javno i odmah prui pomo i ustupke SAD.U Sjedinjenim Dravama su miljenja oko napada na Irak bila razliita,

tako da je Demokratska partija bila vie evropejski nastrojena negoRepublikanska partija, ali su razlike u miljenju postojale i meu samimlanovima Republikanske partije. Tako je na poetku debate o moguemnapadu na Irak, stav amerikog dravnog sekretara Kolina Pauela bio slinijionom koje su zagovarale pojedine evropske zemlje iz lanstva NATO-a ishodno tome bitno se razlikovao od stava sekretara za odbranu DonaldaRamsfelda. Deo amerikih intelektualaca nije prihvatio tvrduneokonzervativnu liniju u amerikoj spoljnoj politici, dok su pogledi pojedinihEvropljana o vrednostima moi bili bliski tvrdoj amerikoj liniji.Protivnicima napada na Irak (Kolin Pauel, Dejms Bejker, Henri Kisinder) bioje zajedniki stav da nisu obezbeeni neophodni uslovi za vojno intervenisanjeu Iraku, da nije postojala potvrda da pretnja u obliku teroristikih napada zaistadolazi iz Iraka, niti je bila obezbeena podrka amerikog naroda i odobrenjeKongresa za takvu akciju. Prevagnula je opcija predsednika Bua, mlaeg,(podravali su ga dravni sekretar za odbranu Donald Ramsfeld i potpredsednikDik ejni).


11/40

397


U sluaju Iraka, problem izmeu Sjedinjenih Drava i evropskih lanicaNATO-a okupljenih u EU bio je u aktivnom odbijanju amerike politike odstrane evropskih partnera, a ne u nedostatku njihove vojne moi kao to je biosluaj u BiH ili na Kosovu i Metohiji. Izgledalo je kao da lanice izlaze izNATO ljuture i kreu sopstvenim putem, voene nacionalnim interesima,zaboravljajui na proklamovane zajednike ciljeve i zadatke.11 Drave laniceNATO-a koje su pristale da se angauju (u Iraku) uinile su to sa argumentom(kada je nestala poslednja linija odbrane) zar Iraku nije bolje bez Sadama,nego sa njim. Taj argument su primenili i na Kosovu i Metohiji, uz ogromnupropagandu o zloinima na Kosovu, egzodusu, o strahu da e Zapadnu Evropu

da preplavi 2 miliona albanskih izbeglica koje je tadanji predsednik SRJSlobodan Miloevi po njihovim tvrdnjama hteo da protera, i izneli ga u formipitanja zar Srbiji nije bolje bez Miloevia.

Kao to je bio sluaj sa NATO bombardovanjem SRJ, tako se i u sluajuIraka moe raspravljati o legitimitetu i legalitetu vojne akcije SAD (u Iraku). Uoba sluaja nije postojao legalitet, jer su odluke o vojnim akcijama donete bezsaglasnosti Saveta bezbednosti UN (jedinog organa ovlaenog da odluuje opitanjima mira i rata). ta im je dalo legitimitet? U stvari, to nije bio objektivanlegitimitet, ve samo trvdnja onih koji koji su te vojne akcije podravali.Vazduni napad NATO-a na SRJ obrazloen je zatitom ugroenih ljudskihprava Albanaca sa Kosova i Metohije. Napad na Irak se pravdao injenicom daje povedena borba protiv jednog od centara podrke teroristikoj grupi Al Kaidai da Irak proizvodi i namerava da upotrebi oruje za masovno unitavanje. Uoba sluaja pitanje opravdanosti pokazalo se spornim. U SRJ zbog ugroavanjaljudskih prava i prava na ivot (ubistva i progoni posebno stanovnika koji nisualbanskog porekla, unitavanje njihovih domova, ogranienost kretanja) tokomi po okonanju bombardovanja i zbog samih posledica bombardovanja. U Irakunije pronaeno oruje za masovno unitavanje, ali je vojnom akcijomKoalicionih snaga uniten politiki i ekonomski poredak, javni red i mir, za ije

je ponovno uspostavljanje potrebno vreme.Ameriko obrazloenje da je napad na Irak deo globalnog rata protivterorizma zapoetog posle teroristikog napada na SAD, bilo je neprihvatljivoza evropske partnere. Za njih je rat u Iraku samo pojaao terorizam, ne samo naBliskom istoku, ve svuda u svetu, zbog ega evropski partneri iz NATO-a ne

11 Prema amerikom planu formirana su tri vojna sektora u Iraku ije je komandovanjepovereno SAD, Velikoj Britaniji i Poljskoj (za poslednju to je bila nagrada za podrkuamerikom napadu na Irak i Poljska je komandovala sa 7000 vojnika, na jugu, izmeuBagdada i Basre).


12/40

398


odobravaju ni amerike namere da vojno interveniu u Iranu ili Severnoj Korejizbog njihovog posedovanja nuklearnog oruja.

Duboka razliitost nacionalnih politika drava lanica NATO-a uzrokovalaje nemogunost jedinstvenog nastupanja i angaovanja na meunarodnoj sceni.Sjedinjene Drave su bile spremne i na unilateralnu vojnu akciju i bez podrkedela evropskih partnera, poto je evropska podrka Sjedinjenim Dravamatrebalo da poslui samo kao davanje legitimiteta vojnoj akciji koja nemapravnu osnovu u rezoluciji SB UN. to se opremljenosti i vojnih kapacitetatie, Sjedinjene Drave su u tom domenu superiornije od evropskih partnera.

Napad na Irak je bio jedan od kljunih momenata za dalji opstanak NATO-

a kao vojno-politike organizacije. Nije bilo samo pitanje dubokog jaza izmeulanica, ve se otvarala mogunost gaenja organizacije, s obzirom na injenicuda su Sjedinjene Drave ubrzo pokazale da im ostali partneri ak i ne trebaju,ukoliko ne ele da vojno deluju zajedno sa njima.

Transatlantski jaz, ali i napori za njegovim prevladavanjem imali supresudni uticaj na redefinisanje misije NATO-a u novom XXI veku. Napoetku novog veka bilo je oigledno da se u NATO-u odluke vie ne donosejednoglasno, kao to je bio sluaj devedesetih godina prolog veka, a posebnou vreme hladnoratovskih odnosa. Uvidevi da se smanjuje spremnost drava

lanica NATO-a (posle bombardovanja SRJ) da odluke donose jednoglasno ida se zajedniki vojno angauju, stratezi NATO-a su lansirali pojam Koalicijevoljnih (Coalition of the Willings) za novi vek i akcije posle 2000.-te godine(koalicije u Avganistanu i Iraku). To znai da od sada sve akcije NATO-afunkcioniu na principu slobodnog izbora drava lanica tj. koalicija volja i nijedna akcija ne mora da mobilie sve drave lanice. Ni jedna akcija NATO-avie ne zahteva jednoglasnost. Sjedinjene Drave su bile u ubeenju da jenemogue voditi rat kada je potreban konsensus Saveta NATO-a pre nego tose vojno napadne neki strateki cilj. Tako da NATO nije ni u Avganistanu, ni uIraku nastupio kao jedinstvena vojna i politika organizacija (niti bilo gde posle

bombardovanja SRJ). Odvajajui se od dela evropskih partnera iz NATO-a,Sjedinjene Drave samo su pokazale da je za njih NATO neefikasnaorganizacija i da ne moe ubudue da vodi ratove.

Dakle, ova podele unutar NATO-a povodom Iraka rezultirala je ponovnimredefinisanjem misije NATO-a kroz formulu Koalicije voljnih. Savezpokuava da se prilagodi sopstvenim unutranjim promenama, kao i ponovoizmenjenoj bezbednosnoj sredini XXI veka. Ono to e uticati na buduumisiju NATO-a jesu pitanja koja zbog svoje kompleksnosti mogu da izazovurazliite stavove u Savezu Iran, Rusija, Azija i stav prema multilateralizmu.


13/40

399


Kakva je perspektiva odravanja sposobnog za delovanje i jakogtransatlantskog partnerstva u decenijama koje dolaze? U odgovoru na ovopitanje treba uzeti u obzir injenicu da bliski odnosi izmeu transatlantskihpartnera, kakvi su postojali tokom hladnog rata i u prvoj deceniji posleokonanja hladnog rata, poputaju. Takvi bliski transatlantski odnosi su biliproizvod posebnih politikih i istorijskih okolnosti postojanja sovjetskepretnje, koja vie ne postoji, ali i elje za opstankom NATO-a posle okonanjahladnog rata, to je realizovano. I to je injenica koja ukazuje da se NATO kreeka jednoj novoj i prilino labavoj formuli transatlantskih odnosa to utie nakarakter misije NATO-a u novom veku, formulisanoj kao Koalicije voljnih.

Time je misija NATO-a redefinisana (etvrti put) i njene karakteristike su:nepostojanje jednoglasnosti meu evroatlantskim partnerima, angaovanjeorganizacije shodno rezolucijama Saveta bezbednosti UN, i angaovanjepojedinih drava u pojedinim akcijama.

Takvo labavo, a ipak funkcionalno partnerstvo tamo gde postoji istomiljenje drava lanica je ostvarivo, i ima potrebu da ostane na sledeimprincipima: 1. uzajamna podrka evroatlantskih partnera kada je to potrebno(kao to je uinjeno na Balkanu i u Avganistanu); 2. saradnja tamo gde postojezajedniki interesi (kao to SAD i EU ine u pogledu Irana); 3. prihvatanjepostojanja razliitih miljenjam meu Saveznicima (kao to je uinjenu usluaju Iraka 2003).

PREVLADAVANJE TRANSATLANTSKOG JAZA

I ranije je bilo neslaganja izmeu SAD i evropskih saveznika po pitanjimavojnih intervencija, u Sueckoj krizi, ratu u Vijetnamu. Istina je da se deoevropskih lanica NATO protivio ratu u Iraku, ali je, takoe, istina da suevropske vlade, ne samo Velika Britanija, koja je uvek bila partner Sjedinjenim

Dravama, ve i Francuska i Nemaka (koje su bile protiv rata u Iraku) izrazilesvoju solidarnost sa SAD kao reakciju na 11. septembar 2001. tavie, to nijebila samo izjava politike podrke ve pokretanje lana 5. Vaingtonskogsporazuma i konkretna vojna pomo u borbi protiv Al Kaide u Avganistanu.Napori da se prevlada transatlantski jaz nastao posle amerikog napada na Irakbili su oigledni i u Briselu i Vaingtonu. Posle politike razdvajanja sa EUtokom prvog mandata amerikog predsednika Bua, Vaington je popustio upokuaju podele saveznika i poeo je da zagovara jau EU. Takoe, i EU je bilavoljna da pobolja transatlantske odnose.


14/40


15/40

401


trai razlog svog postojanja i svoju odreeniju misiju, i za dalju budunostNATO-a bie presudan stav SAD. Evropski glas je trenutno jak u ekonomskom ifinansijskom domenu i moe da parira amerikom, dok je u geostratekomdomenu jo uvek iza SAD. U strategiji bezbednosti EU o njoj se govori kao oglobalnom akteru (posredovala u razgovorima o reavanju izraelsko-palestinskogpitanja, reavanju sukoba u Libanu), koji razvija vojne snage spremne zaintervenciju na svim takama sveta (uestvuje u misiji u Kongu, misija u bliziniobale Somalije) to moe da doprinese kvalitetu transatlantskih odnosa, aliukoliko EU eli sebe da vidi jaom u odnosu na SAD u geostratekom domenu,za to e biti potrebno dodatno vreme razvoja. Kljuno kod EU je to to se kod

nekih evropskih zemalja javlja oseaj neutralnosti, jer nisu sve drave lanicesposobne da obavljaju operacije i da uestvuju u misijama u inostranstvu. To je iu NATO-u bilo evidentno sa prihvatanjem tzv. Koalicije voljnih, dakle, koalicjesamo onih zemalja koje su vojno opremljene i spremne (voljne) da uestvuju ujednoj vojnoj operaciji.

EVROPSKI BEZBEDNOSNI I ODBRAMBENI IDENTITET (ESDI) KOMPLEMENTARNOST ILI KONKURENCIJA MISIJI NATO-a

Posledica transatlantskog nejedinstava bilo je i intenzivnije angaovanje

evropskih partnera iz NATO-a okupljenih u EU na izgradnji evropskogbezbednosnog i odbrambenog identiteta (ESDI). Dok je iskustvo na Kosovu iMetohiji vodilo ka pojavljivanju Evropskog bezbednosnog i odbrambenogidentiteta (ESDI), transatlantski jaz povodom Iraka je intenzivirao angaovanjeevropskih lanica NATO-a okupljenih u EU na njegovoj daljoj razradi.

Nova misija NATO-a kroz formu Koalicije voljnih, uz amerikiunilateralizam demonstriran u ratu protiv Iraka, bili su znak za nastavakformiranja evropskih vojnih snaga. Taj plan je predstavljen ranije, nafrancusko-britanskom samitu u Sen Malou (4. XII 1998) i trasirao je put

Evropskoj bezbednosnoj i vojnoj politici (ESDP), na samitu EU u Kelnu (1. VI1999), na kome je iznet zahtev da se obezbede sredstva i kapaciteti neophodniza sprovoenje takve politike. U Sen Malou su se Velika Britanija i Francuskasloile da EU mora da ima kapacitete za autonomne akcije, podranekredibilnim vojnim snagama.12 U vreme odravanja ovog skupa vladala jeposebna politika klima u Evropi, stvorena zahtevima za internacionalizacijomkosovskog problema, pripremama za meunarodnu konferenciju o Kosovu i

12 Videti: Joint Statement by British and French Governments, Franco-British Summit,Saint-Malo, France, 4 December, 1998.


16/40

402


Metohiji, nagovetajima mogue vojne intervencije NATO-a u sluajupropadanja diplomatskih napora. Znaajno za evropske odnose jeste to, da jeod francusko-britanskog samita u Sen Malou, Evropi dat autonomni glas nameunarodnoj sceni i kapacitet da intervenie u slubi mira, ime je pokrenutproces formiranja evropskih snaga za brzo reagovanje. Za EU je, takoe, biloznaajno da je u maju 1999. godine, u vreme intenzivnog bombardovanja SRJ,stupio na snagu Ugovor iz Amsterdama, poto je on obuhvatao tzv. zadatke izPetersberga o preduzimanju akcija humanitarnog karaktera, odravanja mira,upravljanja krizama, ukljuujui uspostavljanje mira. Znaaj ovog akta je utome to je Evropska unija trasirala put za svoje kasnije misije odravanja mira,

sa kojima je poela na prostoru bive SFRJ.Vojna zavisnost evropskih lanica NATO-a od SAD u BiH, koja se

ponovila tokom bombardovanja NATO-a na Kosovu i Metohiji, (vremenski sedogodio izmeu skupa u Sen Malou i samita u Kelnu), duboko je uticalo navlade drava lanica EU. Na samitu EU u Helsinkiju (decembar, 1999)dogovoreno je da se do 2003. godine kroz plan Helsinki glavni ciljevi oko60000 vojnika stavi na raspolaganje (i da se odre bar na jednu godinu) zaoperacije upravljanja krizama, ime bi se realizovali Petersburki zadacipostavljeni u Ugovoru iz Amsterdama.

Zadatak vojnih snaga bio je preduzimanje vojnih operacija kao odgovor nameunarodne krize, ali samo u onim situacijama u kojima NATO kao celinanije vojno angaovan. Ovim su drave lanica EU elele da izbegnunepotrebno dupliranje sa strukturom NATO i naglasile su da ove odluke neimpliciraju stvaranje evropske armije. EU je jo odluila da formira stalnupolitiku i vojnu strukturu, ukljuujui Politiki i bezbednosni komitet, Vojnikomitet i Vojno osoblje, kako bi se obezbedilo neophodno politikorukovoenje i strateki pravac za takve operacije.

Sastanak EU u Nici i Severnoatlantskog saveta u Briselu (decembar, 2000)

pokazao je dalji napredak, jer su ministri spoljnih poslova NATO-a, izjavom dadele ciljeve koje su potvrdile lanice EU, naglasili znaaj jedinstvenogpartnerstva dve organizacije u upravljanju krizama. Pozitivni rezultat konsultacijai saradnje bilo je regulisanje situacije u junom delu Srbije (krajem 2000) kada jeuz evroatlantsku pomo i uee jugoslovenske strane uklonjen rizik od civilnogsukoba izmeu albanske i srpske strane, kao i jaanje bezbednosnih prilika uMakedoniji, gde je NATO imao zadatak da obezbedi misiju EU i posmatrakumisiju OEBS. Od poetka 2001. godine odravaju se redovni sastanci Politikogi bezbednosnog komiteta EU i Severnoatlantskog saveta.


17/40


18/40

404


NATO-a i napredak unutar Evropske unije, komplementarni procesi. NATO iEU nisu samodovoljne institucije, ve su potrebne jedna drugoj kako biupravljale krizama ili odravale mir. Kljuno pitanje nije broj misija EU, venjihova veliina, intenzitet i otpornost, tako da i dalje ostaje pitanje sa poetkasukoba na teritoriji bive SFRJ, 90-ih godina XX veka da li je EU sposobnada izvede vojnu intervenciju irokog obima u jednoj zemlji kako bi povratilamir ili zaustavila graanski rat ili genocid. Odgovor na ovo pitanje e uticati namisiju NATO-a u budunosti, ali e ta misija umnogome zavisiti i od toga da liSAD, u jednoj takvoj situaciji, eli da se angauje, kroz NATO ili samostalno.

Za razliku od snaga za brzo delovanje koje su dobile podrku zbog svog

naznaenog partnerstva sa snagama NATO-a, plan o evropskoj odbrani jenaiao na kritiku SAD i Velike Britanije, s obzirom da su ove dve zemlje bileaktivno angaovane u Iraku i da im stvaranje evropske odbrane nije ilo uprilog s obzirom na postojanje NATO strukture. Predlog za strukturu evropskeodbrane u sedam taaka su, tokom 2003. godine podnele Nemaka, Francuska,Belgija i Luksemburg. Prema tom planu do kraja 2003. godine trebalo je dabude formiran pokretljiv multinacionalni tab za vojne operacije evropskihintervencionih snaga u reavanju kriza i zavoenju mira, koji bi bio nezavisanod NATO-a, a okosnicu evropskih snaga inila bi ve postojea francusko-nemaka brigada, pojaana trupama iz Belgije i Luksemburga. Za razliku odsnaga za brzo reagovanje koje su se zasnivale na partnerstvu NATO i EU uupravljanju krizama, evropske vojne snage su nezavisne od NATO-a.

Velika Britanija je, uz ameriku podrku, stavila primedbu na strategijuodbrane koja nije povezana sa NATO-om. Anglo-amerika koncepcija, zarazliku od francusko-nemakog predloga, podrazumevala je da se kolektivnaodbrana Evrope to vie prepusti NATO-u, i da umesto 60000 pripadnika izpomenutog predloga, u snagama za brzo reagovanje bude maksimalno 20000vojnika. Za razliku od zajednike saradnje i konsultacija koje su pratileosnivanje snaga za brzo reagovanje, u sluaju evropskih vojnih snaga pokazano

je veliko neslaganje evroatlantskih partnera. Izgledalo je kao da se produbljujejaz koji je nastao povodom angloamerike intervencije u Iraku. Na samitu EUkoji je organizovala predsedavajua Grka (2003), zvanino je ve bilodogovoreno da visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana izradinacrt evropske bezbednosne strategije (European Security Strategy, ESS), kojaje usvojena iste godine.

U osnovi, formiranje evropskih vojnih snaga predstavlja elju da se dovrisa stvaranjem evropskog vojnog identiteta. Pomenute snage bile bi embrionbudue evropske vojske. Ukoliko bi se to ostvarilo, Evropa bi mogla da postane


19/40

405


jedinstvena konfederalna drava kao to su to Sjedinjene Drave. Evropskaekonomska integracija poela je da obuhvata i oblast vojne industrije to jedodatni podsticaj realizovanju jedne takve ideje. Stvaranje ovih snaga nije bilosamo u domenu teorijskog razmatranja i elje veine drava lanica EU ve ipraktina potreba koju je zahtevala situacija na terenu, prvenstveno na prostorubive SFRJ. Odlazak amerikih vojnika u mirovne misije na Istok ostavilo jeprostor za delovanje evropskih snaga, ali je to istovremeno znailo i daljepomeranje misije NATO-a ka Istoku, ali i da kljuno prisustvo i brojnostamerikih vojnika daje karakter misiji NATO-a zbog ega se ona i razlikuje odevropske misije. Dakle, za postojanje i delovanje NATO-a neophodno je

ameriko prisustvo u njoj.Evropske misije na Balkanu su bile predvorje za evropsko angaovanje izvanevropskog kontinenta, ali predstavljaju i elju EU da se izgradi i postane globalnipolitiki akter. U kontekstu razvoja evropske odbrane moemo razmatrati ibudunost NATO-a i njegove misije, tj. da li e se jo jednom redefinisati ipreusmeriti se na nove oblike delovanje i nove oblasti angaovanja.

Rad EU na usavravanju sopstvenog identiteta vrlo je intenzivan, ali jouvek nedovoljan da bi moglo da se konstatuje da EU gospodari evropskimkontinentom, tako to je usavrila sopstvene mogunosti da predupredi ili rei

sve negativne tokove koji mogu dovesti do eventualnog povratka sukoba nakontinentu. Uprkos odreenim uspesima u evropskoj spoljnoj politici(angaovanje u reavanju sukoba u Gruziji), u odnosu na svog atlantskogpartnera, EU je i dalje daleko od toga da postane jaka vojna sila i koherentanglobalni akter. Pragmatizam e uiniti svoje, a to znai da e prema potrebievropski partneri nastaviti da se vojno oslanjaju na amerikog partnera i NATOstrukturu. Dakle, mesto Saveza u sadanjim transatlantskim odnosima odredie,prvo, smanjenje znaaja Saveza za same Sjedinjene Drave, kao to jepokazano tokom operacije u Avganistanu i smanjenje nivoa amerikog vojnoguea u misijama NATO-a; drugo, porast spremnosti i sposobnosti EU

(veliina, intenzitet i otpornost misija EU) da se vojno angauje u mirovnimmisijama i misijama ouvanja mira u inostranstvu, razvijajui istovremenosopstveni diplomatski profil.

Delovanje samostalnih misija EU na i izvan evropskog kontinenta paralelnosa misijama NATO-a ukazuje na vrednost (ili potrebu) traenja multilateralnogreenja kriza, tj. drugih alternativa koje su bile marginalizovane ili tek u razvojutokom poslednje decenije XX veka. Multilateralni pristup u upravljanjukrizama olakava transatlantsku saradnju i omoguava efikasnije suoavanje saglobalnim izazovima.


20/40

406


NATO PRVI PUT IZVAN GRANICA EVROPE

Samit NATO-a u Pragu (2002) bio je znaajan za nastavak procesatransformacije misije NATO-a kroz horizontalno i vertikalno proirenje(deepening&widening proces) i funkcionisanje organizacije. Na dnevnom redusamita predstavljene su nove sposobnosti snaga NATO-a, predloena je nausvajanje lista novih drava lanica i najavljen je drugi krug proirenjaorganizacije u 2007. godini.

Na samitu u Pragu usvojena je odluka o ueu NATO-a u Meunarodnimsnagama za bezbednosnu pomo, pod mandatom UN (ISAF) u Kabulu uAvganistanu. Ove snage predvodile su Nemaka i Holandija, uz uee vojnihsnaga Francuske.15 NATO je preuzeo komandu nad 5000 vojnikaMeunarodnih snaga za pomo i bezbednost pod mandatom UN (avgust,2003). godine. Cilj angaovanja NATO-a u Avganistanu bio je da pojaaefikasnost meunarodnih snaga i njihovu odrivost i da zajedno sa lokalnimtimom za rekonstrukciju (koga su angaovali saveznici i partneri iz UN, EU iSjedinjene Drave pojedinano), pojaa opredeljenje meunarodne zajedniceda izgradi mir i demokratiju u Avganistanu.

Iako pod mandatom UN, bila je to prva misija NATO-a izvan granicaEvrope. NATO je svojim angaovanjem u Avganistanu eleo da demonstrira da

je spreman da podri ili vodi operacije i angauje snage radi osiguranjabezbednosti u svetu. Za NATO je to imalo veliki znaaj, naroito posle dubokihunutranjih podela u organizaciji povodom napada na Irak, gde NATO nijedelovao kao jedinstvena vojno-politika organizacija. Ipak, vano je naglasitida ni u ovoj misiji nisu uestvovale sve drave lanice NATO-a, a angaovanjesu prihvatile samo uz mandat UN.

Odgovor NATO na bezbednosne izazove u XXI veku jesu nove snage(NRF, NATO Response Forces) spremne za angaovanje u roku od pet dana,samodovoljne za mesec dana i spremne da idu na bilo koje mesto u svetu.16

Jedna takva jedinica koja ima 9000-10000 vojnika formirana je u oktobru 2003.15 Inae, vojne snage Francuske uestvovale su u sastavu meunarodnih snaga za

Avganistan od njihovog osnivanja u januaru 2002 godine. U aprilu 2003. Francuska jeuestvovala u donoenju odluke o slanju meunarodnih snaga (ISAF) u Avganistan podkomandom i kontrolom NATO. Za njih je bilo od presudnog znaaja da je za angaovanjemeunarodnih snaga u Avganistanu postojala odluka Saveta bezbednosti UN.

16 Kao primer navodimo eku, koja je, na zahtev NATO i SAD formirala prvispecijalizovani multinacionalni bataljon NATO za borbu protiv oruja za masovnounitavanje i takvu jedinicu obuila je do jula 2004. godine. Multinacionalni bataljon jezamiljen kao deo snaga za brze intervencije, sposoban da intervenie bilo gde u svetu u


21/40


22/40

408


sedam novih drava istone Evrope u punopravno lanstvo.18

Nove dravelanice NATO-a od 2004. godine su: Slovenija (9300 vojnika), Slovaka(35000), Estonija (5000), Letonija (5400), Litvanija (10400), Bugarska (75000)i Rumunija (170000).19Novoprimljene drave angaovale su se (bez obzira naveliinu i skromnu snagu svojih oruanih snaga, ali uz posedovanje odlinoggeostratekog poloaja) na strani Sjedinjenih Drava u Avganistanu i u Iraku.20

Novo proirenje NATO-a usledilo je na samitu organizacije u Kilu i Strazburu(april, 2009) kada su punopravne drave lanice NATO-a postale Hrvatska(57000 vojnika) i Albanija (31000). Makedonija (15000) se eksplicitnoodredila za lanstvo u NATO-u, ali se njenom pristupanju organizaciji protivi

Grka zbog spora oko imena Makedonije, zbog ega je Makedonija propustiladve prilike da ue u NATO, na samitu organizacije u Bukuretu (2008) i nasamitu u Kilu i Strazburu (2009).

Da li je proirenje NATO-a vie politiki simbolizam ili profitabilnaekonomska investicija, ili geostrateki pokuaj zaokruivanja Rusije? NATOjeste organizacija zemalja koje su dostigle odreene graanske i demokratskestandarde po emu se razlikuju od ostalih zemalja sa duge strane NATO zida. Ali,i iza tog zida se nalaze zemlje sa ureenim graanskim i demokratskim

18 NATO se proirio na istonu Evropu, ne zbog toga to istonoj Evropi stvarno pretiopasnost od Rusije, ve zato to je sam NATO ugroen, tj. ugroena je njegova svrha ismisao u novim okolnostima... Tako irenje NATO ukljuuje i mogunost neprijatnih

posledica po evropsku bezbednost, konstatuje prof. dr Radmila Nakarada i kao argumentnavodi stavove Dana Plea po kome irenje NATO podrazumeva ogroman transfer orujau istonoevropske zemlje, kao i pruanje nuklearne garancije tim zemljama, kao iRonalda Stila koji smatra da je NATO anahronizam hladnog rata i da se on ne moereformisati prostim proirenjem lanstva. Videti: Radmila Nakarada Obrad Rai,Raspad Jugoslavije, Izazov evropskoj bezbednosti, IES, Beograd, 1998, str. 17-18.

19 Videti: Enhancing security and extending stability through NATO enlargement,Publication date: April, 2004, Internet: http://www.nato.int/docu/home.htm#Official

20 Zanimljivo je navesti razloge koji su presudno uticali na prijema Bugarske i Rumunije uNATO, iako je stepen njihove pripremljenosti tada bio na niskom nivou. Dve drave suprimljene na insistiranje i uz ameriku pomo, radi zatite i uvanja prostora Crnog moraod prodora islamskog terorizma i zbog spremnosti da svoju teritoriju ustupe kaologistiku podrku amerikim snagama uoi i tokom amerikog napada na Irak. Dodatno,Rumunija je potpisala bilateralni sporazum sa Sjedinjenim Dravama o izuzeuamerikih vojnika u mirovnim misijama od jurisdikcije domaih sudova, u trenutku kadasu taj zahtev odbili i Evropljani i Kanada. Zbog toga je Rumunija zauzela visoku pozicijukod Sjedinjenih Drava. Prilikom prijema novih drava iz istone Evrope u lanstvo

NATO, ne treba zaboraviti ni ruski faktor, tj. elju NATO da zaokrui Rusiju svojimdravama lanicama.


23/40

409


standardima, poput vajcarske, mada treba naglasiti da je i vajcarska lanstvomu programu Partnerstvo za mir povezana sa strukturom NATO-a. Profitabilnukomponentu, takoe, nikako ne treba zanemarivati, jer ona esto nadopunjuje ilistoji iza glavnog politikog motiva. Ulazak u NATO iziskuje reorganizacijuoruanih snaga i ogromna finansijska ulaganje u kupovinu nove opreme, to sepred svaku novu dravu lanicu postavlja pitanje ije e avione kupovati?Amerike ili evropske? Na zemlje kandidate se vri pritisak da kupuju npr.amerike avione, a ne evropske, a rivali se ne obaziru na, ponekad, jednostavnuistinu da neke od novih lanica uopte nemaju potrebu za tim avionima.

Proirenje NATO-a postavilo je i nekoliko proceduralnih pitanja. Kako e

se sa tako velikim brojem lanica, obavljati proces odluivanja u NATO-u, gdee biti sedite organizacije i da li ona treba da promeni ime?

Proces odluivanja zvanino funkcionie na principu konsensusa. Kakvae, npr. biti bezbednost obavetajnih podataka koji se dostavljaju lanicama, aneophodno je da se raspodele svima, jer partnerstvo mora da bude ravnopravnobarem u pogledu elementarne informisanosti. Briga proistie iz loeg iskustvatokom NATO bombardovanja SRJ (1999), kada je dolo do oticanjapoverljivih informacija o ciljevima napada i njihovim iframa (za ta jeoptuen, a zatim i uhapen francuski general Pjer-Anri Binel), zbog ega je

smanjen broj lica koja su imala pristup spisku ciljeva, uz ameriku odluku dae poslove koji iziskuju visok nivo ozbiljnosti ubudue obavljati sami, bezNATO-a (poslove u Avganistanu). Ovo je bio deo amerikog unilateralizma iizbegavanja Saveza u situacijama kada su amerike procene bile takve da Savezne radi u korist SAD. Ameriki vojnici, a u neto manjem stepenu i politiari,ne zagovaraju komitetsko ratovanje.

Sa promenama koje su nastale irenjem NATO-a na Istok sve jasnije se ujuzahtevi za preseljenjem sedita NATO-a iz Brisela (koji vai za glavni gradEvropske unije) u drugo mesto. Kako nove lanice NATO-a iz centralne i

istone Evrope pruaju bezrezervnu podrku Sjedinjenim Dravama nijenemogue da gradovi kandidati za novo sedite budu Prag ili Varava. Ovajposlednji sa simbolinim znaenjem, jer je u njemu formiran Varavski ugovor,decenijski rival NATO-a. Mnogo znaajniji razlog je taj to Poljska predstavljakrajnju granicu sa Rusijom, a njeno granienje sa Nemakom, znailo bikontrolu ove dve zemlje. NATO je posebno zainteresovan za jo jednu bivusovjetsku republiku, Ukrajinu. Sa njom je formirao specijalne odnose saradnje.Geostrateki poloaj Ukrajine, njen izlaz na Crno more ini ovu zemljuposebno privlanom za NATO. Predsedniki izbori u Ukrajini (novembar,


24/40

410


2004) bili su prilika da se Ukrajina odvoji od uticaja i veza sa Rusijom, zbogega je Zapad podrao (prozapadno orijentisanog) kandidata Juenka.21

U skladu sa teritorijalnim irenjem organizacije i transformacijom njenemisije, promenjeno je i dejstvo Severnoatlantskog saveza van teritorijesevernoatlantske oblasti, u skladu sa tim i samo ime organizacije postalo jemogui predmet izmena. Ma koliko na prvi pogled izgledalo da su novo ime isedite NATO-a vie tehnika pitanja, ona odraavaju sutinske promeneorganizacije tokom poslednjih petnaest godina. Dodatno, proirenje NATO-apratilo je i proirenje EU (na istok i jug Evrope), to je stvorilo kontinent kojevie ne deli ideoloka gvozdena zavesa kao u doba hladnog rata, ve

ekonomska engenska zavesa posthladnoratovskog perioda, a ona znaipodelu na bogate i siromane zemlje Evrope.

NATO I RUSIJA KAO PARTNERI

NATO i Rusija uspeli su u posthladnoratovskom periodu da postignudogovor oko brojnih pitanja. Meutim, kada god su se dotakli vitalni interesidve strane dolazilo je do zastoja i zahlaenja u odnosima, to se pokazalo usluajevima raspada SFRJ, NATO bombardovanja SRJ, pobune terorista ueeniji, irenja NATO-a na istok, drugog Zalivskog rata. Partnerstvo izmeu

NATO-a i Rusije postojalo je dok saradnja nije izlazila iz okvira potpisanihdokumenata i prostorija tabova. Meutim, realizacija postignutih dogovora naterenu je bila drugaija i to emo prikazati na primerima BiH, Kosova iMetohije i irenja NATO-a na istok. Kroz odnos NATO-a i Rusije moemopratiti i evoluciju misije NATO-a u posthladnoratovskom periodu, tj. njenoredefinisanje i zbog ega se nova misija razlikuje od one koju je Savez imaotokom hladnog rata i postojanja Sovjetskog Saveza.

U periodu posle hladnog rata kada je NATO preiveo svog konkurentaVaravski ugovor, zvaninici NATO-a su objavili brojne deklaracije i

saoptenja u kojima su izraavali svoje uverenje da bezbednost u Evropi nemoe da se izgradi bez Rusije, i da NATO zajedno sa Rusijom mora da radi naizgradnji poverenja i saradnje radi prevladavanja podela iz prolosti. Kako jepoetkom 1994. godine u Briselu NATO izrazio spremnost za prijem novihdrava lanica, Rusija je bila ubeena da bi proirenje NATO izolovalo Rusiju,zbog ega je prihvatila formalizovanje veze sa NATO-om kroz program

21 Polovina od 48 miliona stanovnika Ukrajine govori ruski jezik i zapadni deo zemlje jetradicionalno vezan za Rusiju i pravoslavlje. Ostalo stanovnitvo pripada katolikojveroispovesti.


25/40

411


Partnerstvo za mir, ali uz uslov da to bude saradnja irokog obimaistovremeno u Partnerstvu za mir, ali i izvan, tako da je Rusija (prolee 1995)stekla specijalan i jedinstven status 16+1 u Savetu za Severnoatlantskusaradnju i u Politikom komitetu NATO-a.22

Rusija i NATO radili su zajedno na terenu. Kada je NATO preduzeovazdune napade protiv bosanskih Srba u BiH (1995), Rusija je kritikovala ovuodluku, ali je kasnije podrala Mirovni sporazuma iz Dejtona. Na tom tragu jeRusija (januar, 1996) poslala 1400 vojnika u sastav meunarodnih mirovnihsnaga u BiH, koje je predvodio NATO. Bio je to ruski doprinos odravanju mirau regionu, ali i dokaz da NATO i Rusija mogu zajedno i efikasno da rade u

uspostavljanju mira u odreenom regionu. Uee ruskih snaga u mirovnimsnagama u BiH bilo je motivisano njenom zainteresovanou za regulisanjemkrize na teritoriji bive SFRJ, ime se vojno vratila na meunarodnu scenu isimboliki stigla najdalje u Evropi (na diplomatskom planu to je uinila svojimprisustvom u Kontakt grupi ime se svrstala u pet vodeih zemalja). Odnosiizmeu vojnih snaga NATO-a i vojnih snaga Rusije u BiH proticali su bezincidenata.

Ovakva saradnja podrazumevala je i zajedniko upravljanje bezbednosnimproblemima u budunosti, to je bila osnova za formulisanje Osnivakog akta

o uzajamnim odnosima, saradnji i bezbednosti (potpisan 27. V 1997. godine uParizu). On predstavlja izjavu dve strane da zajedniki pomognu izgradnjustabilnog, miroljubivog i nepodeljenog kontinenta na bazi saradnje i obostranoginteresa.

Od potpisivanja Akta u Parizu, Rusija i NATO uinili su znaajne korake urazvoju saradnje i ispunjavanja zadatih ciljeva. Osnovan je stalni zajednikiSavet (prvi put se sastao 18. VII 1997) kao prostor za konsultacije,koordinaciju, saradnju i izgradnju meusobnog konsenzusa, kada je to mogue,kao i usvajanje i sprovoenje zajednike akcije o bezbednosnim pitanjima kojase tiu obe strane. Dogovoreni su redovni sastanci na razliitim nivoima -ambasadora, ministara spoljnih poslova, ministara odbrane i vojnihpredstavnika. U februaru 1999. godine NATO i Rusija su razmenili miljenja ousavravanju ruske vojne doktrine i usvajanja stratekog koncepta NATO-a.

22 Ministarstvo spoljnih poslova Rusije postavilo je pred NATO dva uslova za proirenjeSaveza: nema rasporeivanja nuklearnog oruja niti borbenih trupa kod novih dravalanica. NATO je to prihvatio, ali je ostalo pitanje odrivosti takvog odgovora. Videti:Julianne Smith, La relation OTAN/Russie: moment de verite ou deja vu? Politiqueetrangere, 4:2008, Revue trimesrtielle publiee par LInstitut francais des relationsinternationales, IFRI, Paris, 2008, p. 760.


26/40

412


Meutim, period uspene zajednike saradnje smenio je period zahlaenjazbog vazdunih napada NATO-a na SR Jugoslaviju. Rusija je suspendovalasaradnju u brojnim do tada obeavajuim oblastima. Prethodno su dve stranevodile pregovore oko situacije na Kosovu i Metohiji. U nekoliko navrata tokomkosovske krize, visoki predstavnici NATO-a i Rusije sastali su se na vanrednimzasedanjima. Tom prilikom nisu mogli da se dogovore oko politikog reenjasukoba, mada su se sloili da politiko reenje treba da bude zasnovano naautonomiji Kosova i Metohije, a ne nezavisnosti. Rusija je upozorila NATO nasastanku stalnog zajednikog Saveta da je protiv upotrebe sile bez mandata UN.NATO je ignorisao ovo rusko upozorenje i Savet za severnoatlantsku saradnju

je doneo odluku (1998) o ogranienim vazdunim udarima i vazdunojkampanji po fazama ukoliko jugoslovenske vlasti odbiju da primenerezoluciju 1199 SBUN. Rusija je shvatila da u odnosu sa NATO-om bitikonsultovan po odreenom pitanju ne podrazumeva i rusko pravo veta. MisijaNATO-a u posthladnoratovskoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope se vidljivomenjala, ali je mesto Rusije ostalo nejasno. NATO je izrazio posebno aljenjezbog odluke Rusije da suspenduje proces saradnje pod pokroviteljstvomstalnog zajednikog Saveta zbog poetka vazdunog napada NATO-a protivSRJ (23. III 1999). Na sastanku u Briselu (12. IV 1999) na kome se razmatralakosovska kriza, ministri spoljnih poslova NATO-a su zakljuili da Alijansa delizajedniki interes sa Rusijom kada je re o postizanju politikog reenja krizena Kosovu i Metohiji, i da eli konstruktivnu saradnju sa Rusijom, u duhuOsnivakog akta, do okonanja sukoba. Tadanji ruski predsednik Jeljcin je,uprkos zahlaenju odnosa sa NATO-om tokom bombardovanja SRJ, verovaoda je saradnja sa NATO-om poeljnija opcija pogotovo u svetlu rata u eenijii finansijske krize koja je zapoela 1998. godine. Predsednik Jeljcin jeimenovao svog predstavnika radi pregovora o okonanju kosmetkog sukoba.

Posle usvajanja rezolucije 1244 SB UN u sastavu meunarodnih snaga naKosmetu (KFOR) koje je predvodio NATO, bilo je 3500 ruskih vojnika (jun,1999). Dolazak ruskih vojnika na Kosovo i Metohiju (deo vojnika iz ruskogkontingenta u BiH), dva dana po okonanju NATO bombardovanja SRJprotekao je uz incidente zbog toga to su ruski vojnici stigli na Kosmet ranijeod ostalih pripadnika KFOR, a to je izazvalo otre reakcije NATO-a.Generaltab ruske vojske objasnio je da je dolazak na administrativnu granicuuinjen kako bi se pripremio ulazak ruskih i NATO snaga u srpsku pokrajinu.Posle pregovora o sastavu i delovanju misije KFOR na Kosovu i Metohijiizmeu SAD i Rusije, odlueno je da ruske trupe budu rasporeene u vie zonana teritoriji Kosmeta. Rusija je tokom 2001. godine predlagala da se povodom


27/40

413


Kosmeta odri balkanska konferencija, ali to nije nailo na vei odziv uregionu. Ovim predlogom Rusija je pokuala da ponovo zauzme jednu odvodeih pozicija u odreivanju budunosti regiona, kao to je to iniladecenijama unazad.

Rusija je sebe oduvek smatrala znaajnim faktorom geostrateke ravnoteena Balkanu. Odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina o povlaenjuruskih mirovnih snaga iz ovog regiona (2003), Rusija kao da je prihvatilainjenicu da je Balkan postao sfera interesa NATO-a i zapadnih zemalja. itavkompleks razloga uticao je na povlaenje Rusije iz regiona kojim je dominiralaskoro dva veka:

1. Nestanak interesnih sfera dogovorenih na Jalti i u Potsdamu, tj. prelazakdela zemalja nekadanjeg istonog bloka u zapadni;

2. Rusija nije uspela da izvri dovoljan uticaj na raspored vojnih i politikihsnaga na Balkanu i nije uspela da sprei bombardovanje SRJ;

3. Rusija vie nije bila u mogunosti da izdvaja ogromnu sumu novca zamirovne snage.Ruski zvaninici su izjavili da odluka o povlaenju nije znak ruske

nezainteresovanosti za regulisanjem politike situacije u regionu, ve da e

Rusija nastaviti da u tome uestvuje ali na bilateralnom nivou, dok e namultilateralnom delovati u okvirima odgovarajuih struktura UN, OEBS idrugih meunarodnih institucija.

Tokom 2000-te godine odnosi Rusije i NATO-a bili su suzdrani, emu sudoprineli i planovi NATO-a za irenje na Istok, a posebno ukljuivanje baltikihzemalja i Ukrajine u NATO blok. Aktivnosti evroatlantskih saveznika u regionu(Ukrajina, Gruzija, Belorusija i Centralna Azija) esto su kod Rusa doivljavanikao pretnja njenoj bezbednosti i meanje u oblasti od njenog legitimnoginteresa. Teritorijalno proirenje NATO-a na istok imalo je trostruko znaenjeza Rusiju:1. Geografsko, jer je proirenjem na zemlje centralne i istone Evrope NATO

stigao na samu rusku granicu;2. Geostrateko, jer je Rusija marginalizovana, svesna da, u tom trenutku, ne

predstavlja politiko-vojnu silu u Evropi;3. Psiholoko, jer se u Rusiji teko prihvatao zahtev bivih lanica istonog

bloka da se zauvek odvoje od nekadanjeg patrona i ulane u NATO.Prelazak u novi XXI vek obeleio je i teke pregovore izmeu Rusije i prve

zemlje NATO-a, Sjedinjenih Drava, oko amerikog plana izgradnje


28/40

414


antiraketnog tita od moguih raketnih napada iz odmetnikih zemalja.Meutim, teroristiki napad na Njujork i Vaington, 11. septembra 2001.godine, doneo je preokret u rusko-amerikim odnosima. One su se, prvi putposle Drugog svetskog rata nale na istoj strani fronta u borbi protiv novogglobalnog neprijatelja - meunarodnog terorizma. Ruski predsednik VladimirPutin tada je najavio da e sa Sjedinjenim Dravama saraivati na vie nainai to: povezivanjem obavetajnih mrea, otvaranjem vazdunih koridora zahumanitarne misije, ueem u akcijama spasavanja i potrage, pruanjem veecivilne i vojne podrke protivnicima talibanske vlasti u Avganistanu, kao ikoordiniranjem aktivnostima sa svojim saveznicima, bivim sovjetskim

republikama, u centralnoj Aziji.23 Ovakva saradnja sa Rusijom olakavala jefunkcionisanje i rad misije NATO u Avganistanu. Na izvestan nain dala jekvalitet Savezu, potvrujui njegovu novu misiju potpuno razliitu od one kojuje imao u hladnoratovskom periodu.

Argument za prethodno izreen stav moemo pronai u Deklaraciji efovadrava i vlada lanica NATO-a i Ruske federacije, usvojene na samitu NATO-a u Rimu, 28. V 2002. godine.24 U njoj se kae da svesni injenice da se napoetku XXI veka, ivot odvija u tesno povezanom svetu, u komenepredviene pretnje i izazovi zahtevaju pojaan objedinjeni odgovor, dve

strane su se sloile da otvore novu stranicu u zajednikim odnosima, da bipoboljali spremnost da zajedniki rade u oblastima od zajednikog interesai da se zajedniki suprotstave zajednikim pretnjama i rizicima pobezbednost. Govorilo se da je tek sa ovim postignutim dogovorom zavrenhladni rat. NATO i Rusija su se dogovorili da razmotre sve svoje obaveze

23 Sam Avganistan, mesto odakle je delovao Osama Bin Laden, je svojevremeno bio rtvahladnoratovskog obrauna SAD i tadanjeg Sovjetskog Saveza. SSSR je 1979. godineokupirao Avganistan, dok su ga Sjedinjene Drave branile, stvarajui front otpora na elusa Talibanima i njihovim liderom Bin Ladenom. Talibani su proslavili odlazak Sovjeta

(1989), koji su tokom desetogodinjeg rata u Avganistanu izgubili 15000 vojnika. Ali,ostale su obavetajne mree i izuzetna ruska informisanost o situaciji na terenu, to je unovim okolnostima Sjedinjenim Dravama bilo neophodno. U zajednikom nastupunakon 11. septembra 2001. godine, nalazi se interes Rusije da trajno rei problemeenije. Predsednik Putin je posebno naglasio da e Rusija u kontekstu bitke protivterorizma jo direktniji doprinos dati na svom terenu, u eeniji. Napadi eenaokarakterisani su kao teroristiki i izvoeni su uz podrku islamskih terorista povezanihsa Bin Ladenom. To je znailo da nisu u pitanju borci za nezavisnost eenske oblasti isaglasno tome ni Zapad se nee protiviti ako Rusija odgovori svim raspoloivimsredstvima na dalje napade eenskih terorista.

24 Videti: Internet: http://www.nato.int


29/40

415


prema meunarodnom pravu, ukljuujui Povelju UN, Finalni akt iz Helsinkijai Povelju OEBS o evropskoj bezbednosti. Tada je osnovan Savet NATO-Rusija,koji obezbeuje mehanizam za konsultacije, izgradnju konsenzusa, saradnje,zajednikog odluivanja i zajednike akcije ... u irokom spektru pitanja koja seodnose na bezbednost u evroatlantskom regionu.

Tadanji ruski predsednik Putin je podrao meunarodnu kampanju protivterorizma, ali su dravna Duma i Vojska izrazili veliko negodovanje zbogamerike vojne intervencije i amerikog ponaanja prema Iraku, odbijajui daRusija prui bilo kakvu podrku amerikom angaovanju na Bliskom Istoku. Upozadini ovakvog ruskog stava jeste injenica da u Rusiji ivi veliki broj

muslimanskog stanovnitva i da bi zvanino svrstavanje na jednu, odnosno,ameriku stranu, izazvalo nezadovoljstvo muslimana i dovelo do teroristikihakcija u samoj Rusiji. Rusija je ponovo poela da zagovara stav o potrebiizgradnje multipolarnog sveta, suprotstavljajui se amerikoj unipolarnosti.Sjedinjene Drave su na ovakav ruski stav reagovale neprihvatanjem ruskoguea u posleratnoj obnovi Iraka. Dodatna reakcija na ovakav stav bio jepredlog Saveta Evrope da se formira specijalni sud za zloine u eeniji, toRusija smatra unutranjim pitanjem. Zapad je ucenjivao Rusiju svaki put kadaje postavljao pitanje internacionalizacije sukoba u eeniji, na koje je Rusijakrajnje osetljiva.

Saradnja sa Rusijom je potvrda da je NATO za sobom ostavio svojuhladnoratovsku ulogu i da se njegova misija transformisala do tog stepena damoe da prihvati ne samo bive zemlje istonog bloka nego i samu Rusiju.25Celokupna saradnja sa Rusijom u posthladnoratovskom periodu potvrda jeredefinisane misije NATO, s obzirom na proklamovani cilj u vreme osnivanjaorganizacije 1949. godine. Saradnja sa Rusijom je pokazala evoluciju Saveza,ali i stalno prisutan strah (naroito zemalja istone Evrope) od ruske reakcijepovodom odreenog bezbednosnog pitanja. NATO svojim proirenjemnamerava da zaokrui Rusiju, emu se Rusija protivi. Rusko reagovanje

(avgust, 2008) na gruzijsko bombardovanje graana u Junoj Osetiji (JunaOsetija i Abhazija, gruzijske oblasti naseljene ruskim stanovnitvom, proglasilesu nezavisnost krajem 2008), zaustavilo je, na izvesno vreme, planirano novoproirenje NATO na Istok, tj. na Ukrajinu i Gruziju. Dakle, za misiju NATO-aje vano da proirenje organizacije bude praeno obnovljenim i mirnijim

25 Moe li Rusija da postane lanica NATO? Pozitivan odgovor je pod velikim znakompitanja, iako je Rusija lanica NATO programa Partnerstvo za mir vie od deset godina.Vea je verovatnoa da Rusija nee pristupiti NATO-u, a otvoreno je i pitanje koliko biiskrene bile elje NATO-a da Rusiju primi u svoje lanstvo.


30/40

416


odnosom sa Rusijom, uz pruanje uveravanja dravama lanicama (baltikezemlje ili zemlje centralne i istone Evrope, ili budue drave lanice) uvrstinu lana 5. Vaingtonskog sporazuma o kolektivnoj odbrani.

Pitanje je da li Rusija moe da se suprotstavi novom pokuaju Saveza daGruziju i Ukrajinu primi u svoje lanstvo, ime bi NATO svojim fizikimprisustvom na granicama Rusije zaokruio Rusiju. Sa pristupanjem Gruzije iUkrajine nastavio bi se proces transformacije misije NATO-a kroz tzv.horizontalno proirenje, a s obzirom da je taj region strateki znaajan zbogbogatih energetskih resursa, politiko-ekonomska komponenta misije NATO-adobila bi na znaaju, tj. pojaalo bi se vertikalno proirenje misije Saveza

(deepening&widening proces).

SRBIJA I NATO

Imajui u vidu vojno angaovanje NATO-a na prostoru bive SFRJ, aposebno NATO bombardovanje SRJ, koje je uticalo na redefinisanje misijeNATO-a posle hladnog rata, smatramo da je neophodno analizirati modaliteteodnosa Srbije i Severnoatlantskog saveza. Ova analiza smetena je u kontekstnajavljenog novog proirenja NATO-a kao kljunog elementa nove misijeSaveza i zainteresovanosti bivih jugoslovenskih republika, sada nezavisnihzemalja za saradnju i lanstvo u NATO-u. lanstvo bivih republika SFRJ uNATO-u pokazuje i evoluciju misije organizacije, Slovenija i Hrvatska su uNATO-u, Makedonija verovatno uskoro, Crna Gora je izrazila elju da postanelanica NATO-a, BiH i Srbija su zavrile prvu fazu pristupile su programuPartnerstvo za mir. Zato je znaajno pitanje kakav stav e Srbija zauzeti upogledu budue saradnje sa ovom organizacijom?

Sve zemlje u regionu Jugoistone Evrope imaju sline spoljno-politikeprioritete ukljuenje u evropske i evroatlantske integracije, jer se na taj nainminimalizuje rizik od oruanih sukoba meu susedima. Srbija ima dodatni

razlog bezbednosni problem na Kosovu i Metohiji, gde se nalazemeunarodne snage koje predvodi NATO (KFOR), zbog ega je bitna saradnjasa NATO-om i eventualno lanstvo u ovoj organizaciji.

lanstvo u NATO-u je ne samo vojno ve i politiko pitanje, jerpodrazumeva da nova drava lanica nije samo bezbednosni korisnik ve i dadoprinosi sistemu bezbednosti i uestvuje u kolektivnoj odbrani. SaradnjaSrbije sa NATO-om podrazumeva dve faze: pristupanje programu Partnerstvoza mir, koja je zavrena prijemom Srbije u ovaj program na samitu NATO-a uRigi (2006), i punopravno lanstvo u NATO-u, koja obuhvata sticanje svih


31/40

417


prava i obaveza shodno Osnivakom ugovoru organizacije.26

Meutim, postojii opcija da Srbija ostane po strani u odnosu na NATO.Kakve bezbednosne garancije Srbiji donosi lanstvo u programu

Partnerstvo za mir? Smatramo da je neophodno ukazati na ambivalentnostovog odnosa, poto se na terenu pokazala relativnost bezbednosti koju prualanstvo u ovom programu. Nesporna je injenica da Partnerstvo za mir neprua dravama lanicama jednake garancije za pomo u sluaju napada naneku od njih od strane tree zemlje, poput onih garancija koje uivajupunopravne lanice NATO-a. U praksi je to iskusila Makedonija. lanstvo u

pomenutom programu ne znai automatsko eliminisanje mogunosti izbijanjaregionalnog sukoba, meutim, znai stavljanje sukoba pod kontrolu. Time se nanajmanju moguu meru smanjuje stepen opasnosti od npr. susedne drave usukobu. Dodatno, smanjena potreba za dranjem vojske u pripravnosti,oslobaa dravu od finansijskih trokova i omoguava joj da novac usmeri zadruge potrebe.

Specifinost odnosa Srbije i NATO nalazi se u injenici da je Srbija zemljakoju je NATO bombardovao, usled ega se u javnosti formirao odnos distanceprema organizaciji. Na Srbiji je da zauzme pragmatian stav prema organizaciji

shodno sopstvenim interesima i potrebama. Ponuda za lanstvo u NATO-umoe da se prihvati iz nekoliko razloga:1. lanstvo u NATO-u znai garantovanje teritorije drave lanice;2. Proces ulaska u NATO znaio bi ulazak u zapadnu zajednicu naroda;3. Olakala bi se modernizacija i restrukturacija vojnih snaga, to je posebno

znaajno u uslovima gde postoji zastarelo naoruanje i nizak nivo materijalneobezbeenosti oficira (to bi vremenom uvelo profesionalnu vojsku, modernonaoruanje, sticanje znanja o novim metodama ratovanja);27

4. Bila bi to olakica u pogledu preobuke oficirskog i vojnog kadra, jer se

nameu striktni uslovi podvrgavanja i potovanja demokratske kontrolevojske (u pojedinim komunistikim zemljama vojska kao instrument

26 Zvaninu odluku o pristupanju Partnerstvu za mir usvojila je vlada SRJ, 2002. godine,zatim je vlada SCG zvanino podnela zahtev za pristupanje ovom programu, 19. VI 2003.godine. Mereno vojnikim standardima Srbija je tada bila spremna za pristupanje

programu Partnerstvo za mir, meutim, NATO je morao da donese politiku odluku dali je Srbija postala respektabilni saveznik.

27 Videti: George Katsirdakis, NATO i reforma odbrane, u zborniku radova: Reformavojske iskustva i izazovi, priredio Miroslav Hadi, CCVO, Beograd, 2003. str. 23-25.


32/40

418


Komunistike partije nije bila naviknuta da se podvrgava demokratskoj vlasti),pa bi lanstvo u NATO-u bio prvi korak u tom pravcu.28

Podseamo na principe koje NATO sledi, da on garantuje teritorije dravalanica i ne dozvoljava sporove koji bi se reavali pretnjom ili ratom (npr.Grka i Turska i danas esto u zategnutim odnosima, a koje bi, bez ikakvesumnje zaratile 50-ih godina XX veka, da nisu bile drave lanice NATO-a).Tako da je u odreenom stepenu lanstvo u NATO-u garant mira, ne samospolja, ve i iznutra. Drave lanice NATO-a su zajedno formirale odrivuzajednicu sa pluralistikom bezbednou, gde je sama pomisao o reavanju bilokakvog spora meu dravama lanicama pretnjom ili upotrebom sile a priorizabranjeno. Dakle, to se tie NATO-a, to je istovremeno jedan vrlo konkretansistem, vojna organizacija, ali i stanje duha.

Sa druge strane, znaaj pribliavanja Srbije evroatlantskim integracijamanalazi se u drugaijem meunarodnom okruenju zemlje od onog u kome jepostojala biva SFRJ. Nova geostrateka slika balkanskog regiona pokazuje dasu est drava lanice NATO-a (Grka, Maarska, Rumunija, Bugarska,Hrvatska i Albanija), etiri drave su lanice programa Partnerstvo za mir(Makedonija, Srbija, BiH i Crna Gora), uz specifinosti BiH (u kojoj je zaodranje mira bio zaduen SFOR predvoen NATO snagama, a od decembra2004. godine za to je nadlean EUFOR, evropske vojne snage) i Srbije, u ijojpokrajini Kosovu i Metohiji, mir obezbeuju meunarodne snage pod NATOkontrolom. Uz pomo NATO-a reen je sukob izmeu srpskih snaga reda ialbanskih terorista u junom delu Srbije, u tzv. zoni kopnene bezbednosti, kojuod tada (2000. godine) kontrolie srpska policija. Takoe, lanice Evropskeunije su Grka, Maarska, Rumunija i Bugarska. Uz to, sve drave laniceNATO-a iz istone Evrope najpre su primljene u NATO, a tek posle toga uEvropsku uniju, to potvruje jaanje politike komponente nove misijeNATO-a kao organizacije koja daje ocene o ispravnosti demokratsko-politikog kursa drava izvan njenih granica ili buduih lanica evroatlantskihintegracija. Dakle, dodatni argument za razmatranje mogunosti pristupanjaSrbije NATO-u jeste injenica da ukoliko sve ostale susedne zemlje postanulanice ovog Saveza, ta bi Srbiji preostalo kao izbor? Da li to znai da biSrbija, (kao to bi moglo da se dogodi i Rusiji) mogla da se nae u NATOobruu, tj. u okruenju drava lanica NATO-a?

28 O iskustvima zemalja koje su prole put reformi oruanih snaga, videti u: MiroslavHadi,Reforma vojske iskustva i izazovi, u zborniku radova, CCVO, Beograd, 2003.


33/40

419


Meutim, mogunost ulaska u NATO jo uvek je i psiholoko pitanje, jer bijednom delu stanovnitva bilo teko objasniti lanstvo u organizaciji koja jebombardovala zemlju i poto je za njih NATO i dalje metafora neeljeneamerike hegemonije.29

Glavna pretnja bezbednosti Srbije (ali i celom balkanskom regionu) unarednom periodu su postojea krizna arita na sopstvenoj teritoriji, Kosovu iMetohiji, ali i susedstvu, u Makedoniji. Uz to, opasnost dolazi i od politikog ikriminalno motivisanog terorizma, organizovanog kriminala i korupcije,karakteristinih za socijalne i ekonomske probleme rane tranzicije. Zato novepretnje bezbednosti zahtevaju novu organizaciju sektora bezbednosti,

prvenstveno vojske i policije, kao i ostalih dravnih i drutvenih institucija uovoj oblasti. Saradnja Srbije sa zemljama u okruenju u oblasti kontrolegranica, pravosua i primene reenja koja su u meuvremenu razvijena uevroatlantskim okvirima trebalo bi da bude pojaana u narednom periodu zbogpovezanosti kriminalnih i ekstremistikih organizacija na meunarodnomnivou. Redefinisana misija NATO-a u novom veku, sa znaajnom politikomkomponentom prua mogunost komunikacije i saradnje u onoj meri koja jeneophodna Srbiji radi realizovanja sopstvenih bezbednosnih ciljeva i reavanjanavedenih problema sa kojima se suoava na putu tenjih odnosa sa evropskiminstitucijama.

KONTEKST ZA TRANSATLANTSKO PARTNERSTVOU NOVOM VEKU

Meunarodni odnosi u novom veku mogu da nastave kretanje u nekolikopravaca: prvo, odravanje amerikog unipolarizma u narednom periodu; drugo,okretanje sveta ka bipolarizmu ili multipolarnosti ukoliko se amerikiunipolarizam ne odri u duem vremenskom periodu; tree, mogu je povratakkoalicione politike sa novom bipolarnom konfiguracijom, formiranjem novog

npr. kinesko-ruskog bloka, evropsko-ruske antante ili kinesko-japanskogsaveza kao konkurenata Severnoatlantskom savezu i njegovoj vodeoj lanici,Sjedinjenim Dravama.

Da li e se redefinisanje transatlantskih odnosa kretati u pravcu jednogskromnijeg, ali pragmatinijeg okvira i koje su to institucije i dravenezaobilazne na tom putu? U uslovima kada se i pred same evroatlantskepartnere namee potreba da prihvate labaviju formulu transatlantskih odnosa

29 Detaljno o politiko-bezbednosnim pitanjima na Balkanu, videti: Miroslav Hadi,Hronian manjak bezbednosti, sluaj Jugoslavije, Beograd, 2001, str. 185.


34/40

420


u uslovima postojanja njihovih razliith miljenja u pogledu aktuelnihbezbednosnih problema poput Irana, Severne Koreje, Pakistana, finansijskekrize, nestaice hrane ili problema zatite ivotne sredine, moemo da ukaemona izvesniji multilateralni pravac u pristupu i angaovanju u reavanja aktuelnihproblema kako bi se pronalo najadekvatnije reenje. Multilateralni pristupobuhvata razliite aktere, meunarodne organizacije, na prvom mestu UN, ali igrupu drava koje se pojavljuju kao vodee u XXI veku, Rusija i Kina, a ovojgrupi po ekonomskom rastu pripadaju i Indija i Brazil.

Bezbednosni problemi koji postoje u dananjem svetu mogu imatidalekosene posledice ukoliko se ne tretiraju na adekvatan nain, to je pokazao

ameriki napad na Irak (koji je bio udar na meunarodnu bezbednost,meunarodno pravo i na Ujedinjene nacije i njegov kljuni organ zaobezbeivanjem mira u svetu Savet bezbednosti). UN su u trenutku amerikognapada na Irak delovale poraeno u oblasti kolektivne bezbednosti, isto onakokao to se desilo Drutvu naroda posle napada Musolinija na Abisiniju.Sjedinjene Drave su pokuale svetu da nametnu sliku da UN nisu potrebne, alise po okonanju rata u Iraku pokazalo suprotno.30 UN su potrebne svetu, jer sesvetska organizacija osim politiko-bezbednosnih problema, bavi i izuzetnovanim ekonomskim i socijalnim problemima sveta. One predstavljaju snaan

ne samo finansijski ve i moralni oslonac siromanijem delu sveta u reavanjunjihovih egzistencijalnih pitanja. NATO je prvenstveno vojni savez, i za razlikuod UN ili EU koje takoe vode mirovne misije u svetu, NATO nije opremljenza preduzimanje brojnih civilnih funkcija (poev od npr. obuavanja zaodravanje demokratskih i slobodnih izbora do pomoi u ekonomskom razvoju,mada se politika i ekonomska komponenta Saveza sve vie razvija) na osnovuega se na kraju odreuje vrednost svake vojne intervencije.

Bezbednosni izazovi novog doba, poput terorizma, prilika su za zajednikodelovanje, jer jedna organizacija ma kakvim, ekonomskim, vojno-politikim ili

ljudskim potencijalima raspolagala, ne moe sama da rei kompleksneprobleme. Pravila meunarodnog prava koja se rukovode legitimnou vojnihmera imaju potrebu za ponovnim ispitivanjem i prilagoavanjem savremenimokolnostima olienim u terorizmu, postojanju i irenju oruja za masovnounitavanje, krenju ljudskih prava, ali je preduslov da se takvi globalniproblemi reavaju zajednikim radom relevantnih meunarodnih i regionalnih

30 Videti vie: Kim R. Holmes, Ujedinjene nacije i amerika multilateralna diplomatija:principi i prioriteti za bolji svet,Meunarodna politika, br. 1111, jul-septembar, 2004,IMPP, Beograd, str. 40.


35/40

421


organizacija. Svaka organizacija, dakle i NATO, EU, OEBS, iz svog aspektanadlenosti moe da pronae adekvatnije reenje za oblast koja joj je poverena.

Teite zajednikog rada i odluivanja o svetskim bezbednosnim pitanjimaneophodno je ponovo smestiti u UN, jer praenje samo sopstvenih nacionalnihinteresa u regulisanju politiko-bezbednosnih problema ne donosi uvekapsolutni dobitak odnosnoj dravi, to su pokazali primeri bive SFRJ,Somalije, Avganistana ili Iraka.

Pokazalo se da vidljiva amerika dominacija ometa i preti globalnojstabilnosti. Bez postojanja alternativne sile i bez konkurencije, SjedinjeneDrave su u vojnom, politikom, ekonomskom i kulturnom smislu jedina

supersila. Poloaj Sjedinjenih Drava kao globalne sile ostavlja u senci onedrave koje pretenduju na svetsku ulogu, zbog ega se moe javiti opstrukcijaamerikih ciljeva, ali i ciljeva Severnoatlantsko saveza.

Argumente u korist prethodno iznetog stava moemo pronai u sledeiminjenicama. Formalno odobrenje irenja NATO-a (na samitu u Madridu, 1997)imalo je negativan odjek u Rusiji i Kini. Unilateralne amerike akcije stavile suUjedinjene nacije na stranu, miljenje je dela intelektualne elite u Kini. Kinasmatra da UN treba da trae nove pristupe u reavanju pitanja mira i razvoja,kako bi se XXI vek preobrazio u vek, u kome e svako imati pravo na razvoj.

Samo kada razliite nacije odaberu tenju zajedniku saradnju i krenu putemmultilateralizma, meunarodna zajednica moe da se suoi sa naraslimglobalnim izazovima. Kompleksno pitanje proirenja NATO-a i njegove misije,treba da se razmotri ukljuujui sve posledice koje otuda proizilaze.31 Kaoreakcija na ameriki unilateralizam, Rusija i Kina su obnovile svoje napuklesaveznike veze i postigle sporazum, u prolee 1997. godine, o novomstratekom partnerstvu, obnovljen 2002. Cilj je ponovno ureenje globalnegeostrateke scene i poziv na stvaranje novog multipolarnog sistema.Formiranje ovakve vrste stratekog jedinstva radi zaustavljanja rastueg uticaja

rivala postojee supersile, voena je logikom ravnotee snaga. Isti razlozi vodilisu i Japan i Sjedinjene Drave, kada su potpisali ugovor o zajednikoj odbrani

31 Stav Zhang Zugian, direktora Odeljenja za evropske studije pri Institutu za meunarodnestudije u angaju, iznet prilikom razgovora sa autorom rada, 26. IX 2003. godine. Dasama Kina menja sopstveni imid i pozicije na meunarodnoj sceni, pokazuje raspored

prioriteta ove zemlje nekada i sada. Nekada je prvi spoljnoplitiki prioritet biounapreenje odnosa sa zemljama u razvoju, zatim sa susedima i najzad sa velikim silama.Posle Kongresa kineske partije, odranog 2002. godine, predstavljeni su novi prioritetizemlje, na prvom mestu je unapreenje odnosa sa velikim silama, zatim sa susedima inajzad sa zemljama u razvoju.


36/40

422


(1999) kao protivtea rastuoj vojnoj moi Kine. Kina i Rusija su zemlje uuzlaznoj putanji, Kina posebno u ekonomskom smislu,32 a najava tadanjegruskog predsednika Putina da e udesetostruiti privredni rast u narednojdekadi, nagovetava njen mnogo vei politiki i vojni uticaj u svetu i Evropiposebno. Kina je, ipak, shvatila znaaj i ulogu koju NATO ima u svetu, pa jezapoela razgovore sa ovom organizacijom. Poetkom 2003. godine ekspertskagrupa je posetila sedite organizacije u Briselu. ta je za drave lanice NATO-a bitno u pogledu rasta moi Kine u novom XXI veku? To je injenica da suporast vojnog budeta Kine i porast njenih meunarodnih ambicija prirodnirefleks rastue ekonomije ove zemlje. Da li bi odnosi Kine i evroatlantskih

partnera, prvenstveno SAD, mogli da se pogoraju zbog takmienja okopristupa izvorima energije?Japan je, takoe, izrazio elju da se priblii i sarauje sa NATO-om,

navodei da Japan ve ima veliku ulogu u civilnoj rekonstrukciji Avganistana ipruanju logistike podrke Meunarodnim snagama (ISAF) u toj zemlji. Uzto, Japan se predstavlja kao prirodni partner Evrope i Azije u pogledu odbranezajednikih vrednosti demokratije i ljudskih prava.33

Moemo konstatovati da e tri kljuna faktora uticati na bezbednost u svetuu budunosti: proces dalje globalizacije, energija i rast moi Kine. U takvom

kontekstu je potrebno sagledati budunost Severnoatlantskog saveza, najpre,smisao i mogunost njegovog daljeg opstanka, a zatim, dopunjavanje njegovemisije tako da ona moe da pojaa svoju politiku i doda ekonomskukomponentu svojoj organizaciji. Kada govorimo o ekonomskoj komponentiSaveza mislimo na veu ekonomsku saradnju evroatlantskih partnera koja jeneophodna da bi se unapredio ekonomski rast i politika stabilnost npr. naBliskom istoku ili u Africi, sa naglaskom da jai ekonomski rast i stabilnijapolitika pozadina u ova dva regiona optereena nasiljem mogu dapredstavljaju ogroman potencijal u ratu protiv terorizma i sredstvo za

okonanje etnikih sukoba.U prilog stavu da NATO danas deluje u politikom i delimino

ekonomskom domenu navodimo da je NATO pokrenuo istraivanje akutnih

32 Videti: Puissance Chine?, Outre-Terre, Revue francaise de geopolitique, No 15,Editions eres, Ramonville Saint-Agne, 2006, Internet : ww

nato pred izazovima xxi veka

Documents