na tajnom zadatku.pdf

Na tajnom zadatku

2 Na tajnom zadatku

1. poglavlje

ora je pokušala da se smiri pomislivši na to da sve što joj se dešava

zapravo ide u rok službe.

Oborila je pogled pa su duge i guste trepavice potpuno zaklonile njene

neverovatno lepe, krupne, zelene oči. Onda je podigla glavu i otvoreno

pogledala u čoveka koji je stajao pred njom.

Bred Bejli! Gospode, da bar nije toliko lep, da ima dug kukast nos, da je

crven u licu, zadrigao....! Umesto svega toga, pred njom je bio izrazito visok

i vitak čovek, lep kao grčki bog.

Veoma je dobro znala da ni on nije ravnodušan jer je osetila da je naprosto

guta pogledom. Imala je na sebi tanku suknju bež boje i istu takvu jaknu,

nešto nalik na uniformu. Suknja je bila dovoljno kratka da otkrije njene

vitke, lepo oblikovane noge. Zapravo, u njih je Bred sve vreme zurio iako je

pokušavao da se kontroliše.

- Želite li nešto? - upitao je posle dužeg ćutanja. - Možda nešto da

popijete?

Nora nije mogla odmah da mu odgovori. Sve je na njemu bilo tako

privlačno, neodoljivo: njegov osmeh, glas, sugestivni pogled. A činilo joj se

kao da joj se na neki način podsmeva, kao da ništa od svega ovoga ne shvata

ozbiljno. Njoj je prvo bilo pomalo neugodno, onda je srce počelo da joj lupa

sve jače. Već je šest godina radila u policiji i imala je iskustva sa svakakvim

svetom. Valjda Bred Bejli nije primetio da se u njoj nešto događa i da ju je

osvojio na prvi pogled.

- Ne, hvala - odgovorila je. Pogledala je na ručni sat, a onda se odlučno

obratila Bredu: - Da nastavimo razgovor o poslu, gospodine Bejli? Imam još

jedan sastanak u tri.

- Da nije u pitanju sličan posao kao ovaj? - upitao je Bred.

- Ne - kratko je odgovorila Nora.

On je slegnuo ramenima.

N

3 Na tajnom zadatku

- Posle napornog rada treba se malo odmoriti - primetio je posle dužeg

ćutanja. Sve vreme netremice je odmeravao Noru od glave do pete. - A

odmor je najprijatniji u društvu lepe žene.

Da je bio u pitanju samo kompliment, Nori bi bilo prijatno. Svakoj ženi

pomalo godi laskanje jer svaka voli da čuje da je lepa i zgodna. Ali ona je

osećala da se u Bredovoj glavi priprema nešto...

Narednik Moris doveo ju je Bredu Bejliju pre pola sata i nije uspeo da joj

bilo šta kaže o njemu. Znači, trebalo je da sve sama otkrije, da sazna o njemu

što više da bi procenila kako da se postavi. Najgore od svega bilo je to što su

njih dvoje određeni da sarađuju na jednom veoma važnom slučaju.

Pogledi su im se sreli i on se nasmešio. Čekao je ovaj trenutak da ona

ponovo obrati pažnju na njega i zato nije odvajao oči od nje.

- Veoma sam radoznao - rekao je Bred.

- Zar? - izletelo je Nori. Bila je gotovo bez daha, užasno nervozna, i to

zbog ovog čoveka s kojim se natezala u nekakvom nazovi-razgovoru.

- Da - promrmljao je on.

- Radoznali ste? - upitala je i nakašljala se da bi pročistila grlo. - U vezi sa

čim?

- U vezi s vama - glasio je njegov odgovor.

- Zašto? - planula je - Šta vas može interesovati u vezi sa mnom? Posao je

posao i nas dvoje smo u njemu jednaki. Nećete valjda da kažete da vas

interesuje moj privatni život?

- Nije reč o običnom poslu - primetio je Bred. - Zbog toga treba pronaći

pogodne ličnosti koje bi se u svemu slagale.

Nora je veoma dobro znala na šta on misli. Počeo je da je proverava. Zar

da mu dozvoli da u nešto posumnja?

- Da li ste novi u gradu? - nastavio je da je ispituje.

- Nisam - odgovorila je. - Samo nisam u prilici da često sarađujem s

muškarcima.

Pogledao ju je iznenađeno, jedna obrva mu se malo izvila i to je njegovom

licu dalo znatiželjan izraz.

- Vi ste izuzetna žena - rekao je bez uvijanja. - Ne bih rekao da niste u

stanju da privučete muški rod.

4 Na tajnom zadatku

- Oh, molim vas, ne pričam ni o kakvoj privlačnosti - žustro je odgovorila

Nora.

- Htela sam da kažem da radim sa svakakvim svetom, da ne srećom prave

ljude...

- Nora - prekinuo je Bred. - Mogu li tako da vam se obraćam? Ne bih

želeo da ovaj razgovor bude preterano zvaničan, zato mi nemojte uzeti za

zlo to što se interesujem za ponešto iz vašeg privatnog života.

Nora je malo odahnula jer je on ovo izgovorio veoma ozbiljno. Ipak, nije

bila nimalo ravnodušna na njegov izgled jer je bio izuzetno zgodan.

- Onda, dogovorili smo se, zar ne? - nastavio je Bred. - Recite mi šta

radite?

- Ja sam socijalna radnica - odgovorila je kao da je pred ispitnom

komisijom. - Kao što sam vam rekla, ponekad radim sa osobama sumnjivog

porekla, karaktera i zanimanja.

- Da, da - promrmljao je Bred prstima gladeći bradu.

Bio je nekako zamišljen ili se to Nori samo činilo. Bilo kako bilo, dobila je

priliku da ga još jednom bolje osmotri. Imao je svetlosmeđu kosu, s ponekim

plavim pramenom. Po tamnom tenu moglo se zaključiti da se mnogo sunčao,

pa otud ti plavi pramenovi u kosi. To što je vitak i u odličnoj kondiciji

značilo je da se bavi sportom i da verovatno mnogo pliva. Verovatno nikada

dosad nije upoznala ovako zgodnog čoveka pa ju je njegov izgled sve više

privlačio, ali i zbunjivao.

- Dakle - oglasio se opet Bred, a Nora se gotovo trgnula. Nadala se da on to

nije primetio. - Voleli biste da radite s drugačijim svetom, zar ne? Da

sretnete i pristojne muškarce?

Nora se bledo nasmešila i klimnula je glavom. Zašto je naglasio „pristojne”

muškarce? Osećala se nelagodno, jer je želela da joj on konačno kaže šta

zapravo želi od nje, kakav joj to posao nudi.

Bred se nasmešio.

- Kao što sam već rekao - nastavio je - moram što više da saznam o vama

da bih vam pružio priliku da radite sa čovekom koji vam najviše odgovara.

Nadam se da znate da u našem poslu nema radnog vremena. Ponekad će biti

potrebno da ostanete i duboko u noć.

- Ne volim grube i neprijatne ljude - izgovorila je Nora iskreno.

5 Na tajnom zadatku

- Znam - Bred je klimnuo glavom. - Znam, vama odgovara neko ko je

pomalo konzervativan, uglađen, šarmantan i inteligentan. Jesam li u pravu?

Ne volite često da izlazite i da ostajete do zore, zar ne?

- O, volim ja da se zabavljam! - uzviknula je Nora oduševljeno. - Ali nekad

je lepo kada čovek nije u velikom društvu, zar ne?

- Potpuno ste u pravu - složio se Bred. - Mislim da ste na pravom mestu i s

pravom osobom - značajno se nasmešio. - Mogu li da budem otvoren?

- U svakom slučaju - požurila je Nora da ga ohrabri. Jedva je čekala da čuje

nešto konkretnije o poslu.

- Osobe s kojima radim upravo su takve - objasnio je Bred - a ja se trudim

da budem što je moguće više uglađen, prijatan i privlačan.

Nora je osetila da joj se rumenilo penje u obraze. Zar je njemu potrebno

da se trudi da bude privlačan? Pa on je osvajao žene na prvi pogled i pri

prvom susretu! Eto, ni ona mu nije odolela.

- Nora Li - obratio joj se gotovo svečanim glasom. - Mislim da ste vi žena

kojoj se ništa ne mora reći dva puta. Drago mi je što se nas dvoje tako dobro

razumemo.

- Oh! - izleteo joj je uzdah i prigušeno se nasmejala. - Znači, tako... Ipak,

da li biste bili ljubazni da mi kažete šta mislite...

- O vama? - uskočio joj je u reč.

- Pa, da - odgovorila je zbunjeno. - Pošto ste rekli da se vi i ja razumemo...

Bred joj nije odmah odgovorio. Prišao joj je i, odmerivši je od glave do

pete, obišao nekoliko krugova oko nje, a ona je sve vreme osećala da je

posmatra gorućim pogledom, da želi da upozna svaki delić njenog tela.

Njegov pogled najduže se zadržao na njenoj dugoj tamnoj kosi, pa se spustio

do tankog struka. Ovako nešto nije osećala otkad se razvela od Adama, svog

bivšeg supruga. Od tada je prošlo četiri godine a ona je, razočarana u

partnerske veze, prestala da obraća pažnju na muškarce. Bila je previše

razočarana i povređena.

- Pa hoću li odgovarati? - upitala je kada je prvi talas uzbuđenja prošao jer

je gorela od nestrpljenja da čuje njegov konačni sud.

Bred joj je još uvek bio iza leđa, pomno je zagledajući.

6 Na tajnom zadatku

- Vi - počeo je mekim, gotovo strasnim glasom - vi ste prava dama, i to od

glave do pete.

Nora se za trenutak ohrabrila. Okrenula se i njih dvoje su stali licem u

lice. Pomislila je da nema šta da izgubi.

- Sigurni ste u to da tražite baš ovakvu ženu? - upitala je nesigurno.

- Da - odgovorio je mirno. - Mislim da ćete u potpunosti odgovarati. Sve

mi se čini - nastavio je - da ste mačkica koja se pretvara u lavicu kada se

svetla isključe.

- Sve zavisi od toga s kim sam u društvu - primetila je Nora drsko.

- Znači, potreban vam je podstrek? - Bred je značajno izvio obrvu.

- Pa sve se oko toga vrti, zar ne? - glasio je njen odgovor.

Nasmešili su se jedno drugom tako nevino, kao da su razgovarali o

vremenu.

- Da li proveravate one za koje radite i s kojima radite? - upitala je Nora.

- Svakako - odgovorio je Bred. - Klijenti naše agencije uglavnom su bogati

ljudi iz Majamija.

- Ne traže više od onog za šta su vas angažovali?

- Ne, samo ono što je dogovoreno. Pa nemate valjda zadnjih misli?

- Ne, samo...

- Doduše, ponekad možete izaći s nekim klijentom na večeru ili u

razgledanje okoline. Tu nema ničeg lošeg, zar ne?

- Nema - nasmešila se Nora.

- Ali ako se dve odrasle osobe nađu i osete jedna prema drugoj nešto

posebno...

- Nije mi potreban scenario - prekinula ga je.

- Ipak, treba da znate na šta sam mislio - Bred se nije dao omesti. - Desi se

da čovek dođe iz Čikaga, umoran je, daleko od svoje porodice. Voleo bi malo

da se provede, da bude u društvu lepe žene. Nikada ne treba zaboraviti

zemaljska uživanja...

Nora je u trenutku shvatila o čemu je reč. Imala je muža koji je jednom

pokušao da je iskoristi i tako je izneverio sva njena očekivanja. Dosta joj je

7 Na tajnom zadatku

bilo razgovora s Bredom Bejlijem jer joj od svega što je dosad čula ništa nije

bilo jasno. Ali kada je počeo da priča o provodu s klijentima njegove

agencije, o poslovnim ljudima kojima je potrebno prijatno žensko društvo za

izlazak, sve joj je bilo jasno kao dan.

- Ne pomerajte se! - uzviknula je i iz džepa izvukla značku koju je

prikačila na grudi. - Zaboravila sam da vam kažem da sam ja narednica Nora

Li i da radim glavnoj policijskoj stanici u Majamiju. Gospodine Bejli, vi ste

uhapšeni!

Posegnuvši za lisicama u torbi, prišla je Bredu koji nije mogao da se

povrati od iznenađenja.

- Uhapšen? - upitao je. - Zašto?

- Zato što pričate o “zemaljskim uživanjima” - odgovorila je Nora. -

Apsolutno je jasno na šta ste mislili.

- Znači, ja sam...

- Tačno - potvrdila je Nora i lisice su se sklopile oko njegovih ručnih

zglavaka. - Uhapšeni ste!

Bred se osmehnuo pomislivši na to da je šteta što se sve dogodilo ovako jer

je narednica Nora Li veoma privlačna i zgodna žena. Ta tamna kosa,

savršeno izvajane noge, vitko telo... Osim toga, morao je da prizna i da je

veoma odlučna u svom poslu. Doduše, Alen Moris mu je to rekao, ali dobro

je što se i lično u to uverio. Znao je da je Nora započela karijeru u Tampi, da

je potom došla u Majami i da dve godine uspešno radi kao detektiv.

Reagovala je odlučno, na pravi način, i uhapsila ga je baš u trenutku kada je

trebalo. Ipak, bila je pomalo čudna, nekako zagonetna, oprezna. To se

posebno odnosilo na onaj deo razgovora o muškarcima.

Da li je udata?

Nije znao zašto, ali bio je ubeđen u to da nije. Na prstu nije nosila burmu

niti je primetio trag od dužeg nošenja, koji bi bio uočljiv u slučaju da ju je

skinula kada je pošla s njim na sastanak.

Bilo mu je gotovo žao što se ova komedija završila. Nora je bila besna na

njega i to ga je zabavljalo. A trebalo je još obaviti veliki i značajan posao.

Pogledao je značku na njenim grudima. Zar je moguće?

8 Na tajnom zadatku

Ona je policajac, detektiv! A tako je lepa i privlačna. Više bih voleo da je

vidim u kupaćem kostimu kraj bazena ili u elegantnoj haljini u nekom

luksuznom restoranu.

- Molim vas - obratio joj se. - Mislim da oboje treba da budemo razumni.

- Razumni? Šta bi to trebalo da znači? - pogledala ga je tako strogo da je

zamalo prasnuo u smeh. Zaista je lepa, čak raskošno lepa.

- Mislio sam na to da treba da se dogovorimo u vezi s poslom. I mislio sam

da ćete vi to razumeti.

- O, da! - uzviknula je ironično. - Sve sam odlično razumela.

Bredu je ova situacija bila veoma smešna: on, s lisicama na rukama, u

društvu lepe žene koja mu je te lisice stavila, a ona, tako energična i

odgovorna, ozbiljno shvata svoj posao.

- Ne znam da li ćete se složiti sa mnom - pokušao je još jednom Bred - ali

smatram da je novac veoma važan u životu svakog čoveka. Šta vi mislite o

tome?

Nora se namrštila. Da li je moguće da on računa na...

- Ako insinuirate... - pocrvenela je gotovo se zagrcnuvši od besa.

- Kažem da malo više para nikada nije na odmet. Pretresli ste me i oduzeli

ste mi novčanik. Videli ste koliko je novca u njemu. Možete uzeti sve osim

kreditnih kartica.

- Gospodine Bejli...

- Ako vam to nije dovoljno, mogao bih da povećam sumu - nije joj

dozvolio da izrazi protest. - Zar vam ne bi prijalo da odete na neko lepo

krstarenje? Volite li Karibe? Ili Meksiko?

- Gospodine Bejli! - vrisnula je Nora koliko je grlo nosi. - Da li vam je

neko rekao da mnogo pričate? I da govorite gluposti?

Otvorio je usta da nešto kaže, ali je ona energično nastavila:

- Znate li šta mi nudite? - i dalje je vikala. - Hoćete da me podmitite?

Nudite mi pare da vas pustim? Ne, gospodine moj, to nikako! Mene dosad

niko nije uspeo da podmiti, a verujem da neće ni ubuduće.

- Ništa loše nisam mislio - pokušao je Bred da se opravda.

9 Na tajnom zadatku

- Dobro znam šta ste mislili. Ali žene su čudna bića, ako to niste znali.

Svaki put učine ono što bi čovek od njih najmanje očekivao.

Prišla je telefonu i podigla slušalicu.

- Pozvaću kolege da automobilom dođu po vas i da vas prebace u stanicu -

rekla je Nora energično.

- Zašto? - upitao je Bred. - Plašite li se da budete sa mnom?

Nora mu nije odgovorila. Nije znala da li je više ljuta na njega ili na sebe.

Na sebe pre svega zato što joj se on sve više sviđao.

Pošto je obavila kratak telefonski razgovor, vratila je slušalicu na mesto.

- Automobil će stići za nekoliko minuta - izbegavala je da pogleda Bredu u

oči. - Da sam na vašem mestu, ne bih ništa pokušavala.

- Ja? - upitao je on s najopuštenijim izrazom na licu. - Zar da ja pokušam

nešto protiv žene detektiva? Tako nešto ni u snu mi ne bi palo na pamet.

Nora je pocrvenela. On je zbijao šalu s njom, nije shvatao ozbiljnost

situacije. To je bilo najgore od svega. I nimalo se nije uplašio.

- Znači - Bred ju je pogledao pravo u oči - planirate zaista da me

pritvorite?

- Ne vidim nijedan razlog da to ne učinim - odgovorila je.

- Ja vidim.

- Koji?

- Ništa od svega ovoga neće biti - rekao je Bred i umorno se nasmešio.

Kako je samouveren! Nori je došlo da vrišti. Zašto je potcenjuje?

- Nemojte biti baš toliko sigurni u to - napomenula je.

- Mislim da ću za desetak minuta biti slobodan kao ptica na grani.

Nora je pomislila da će eksplodirati od besa.

- Neko će vas osloboditi na vašu reč? - upitala je jetko. - Kada vas ugleda i

prepozna?

- Bez sumnje. Na verujete mi?

- Ni jednu jedinu reč! - suzila je pogled.

10 Na tajnom zadatku

- Da se kladimo? - predložio je Bred. - Ako ne budem slobodan za desetak

minuta pošto stignem u stanicu, dobrovoljno ću izdržati kaznu koju

predložite. Ako pak budem, pozivam vas na večeru.

- Šta vam pada na pamet? Da izađem s vama na večeru? - uzviknula je

Nora uzbuđeno. - Koješta! Nisam žena koja će svoj ugled staviti na kocku. To

znači da ne pristajem da izađem s kriminalcima.

- Oho! To bi mi navuklo još jedan problem.

- Idemo! - naredila je Nora u želji da što pre okonča ovaj razgovor. -

Automobil će stići svakog trenutka.

Do glavne policijske stanice bilo im je potrebno svega desetak minuta

vožnje. Kad je Nora uvela Breda u kancelariju dežurnog policajca, objasnivši

mu u nekoliko reči o čemu se radi, Bred joj je lagano dotaknuo nadlakticu.

Ona se trgnula iznenađeno ga pogledavši. Kakva drskost!

- Hteo bih samo nešto da vam kažem - doviknuo je za njom dok je

odmicala prema vratima. - Ovo nije naš poslednji susret!

- Ha! - uzviknula je Nora. - Mislim da ste potpuno u pravu, gospodine

Bejli, videćemo se na sudu.

Pa ipak, Nora je bila ubeđena da Bred Bejli nije ni loš ni opasan tip.


2. poglavlje

io je petak po podne, početak vikenda, ali Nori to nije mnogo značilo.

Volela je svoj posao i kada je trebalo da radi na nekom teškom i

komplikovanom slučaju, ostajala je u kancelariji do duboko u noć, a dolazila

je i vikendom. Adam, njen bivši suprug, mislio je da će se ona brzo umoriti

od zamornog posla u policiji i da će potražiti neki lakši i unosniji. Ipak,

njihov brak nije propao zbog nje i njene želje da bude dobra i savesna na

poslu. Adam je bio osrednji policajac i još gori suprug. Nekoliko godina po

venčanju bilo joj je jasno da se on oženio njome isključivo zato da bi na

najlakši mogući način izgradio karijeru. Naime, Norin otac bio je načelnik

policije i Adam se nadao da će, kao njegov zet, brzo napredovati na

hijerarhijskoj lestvici.

Ne, nije želela da misli o Adamu! Sve samo to ne! Taj čovek je više ni

najmanje ne interesuje. Zato je odlučnim korakom prešla dugu kancelariju i

sela za svoj sto. Automatski je počela da pregleda poštu, ali pojma nije imala

šta gleda. Mislila je na Breda Bejlija.

- Milo mi je što se neko tako divno provodi danas, po ovakvoj vrućini! -

uzviknula je Monika i sela na stolicu preko puta Nore.

- Divno se provodim? - Nora je začuđeno podigla obrve. - Grozan dan!

Ipak, uspela sam nešto da učinim.

- Bravo! - uzviknula je crvenokosa Monika. - Mora da si srećna makar

zato što ti se šminka ne topi na licu. Za razliku od tebe, ja grozno izgledam.

Pući ću od besa!

Monika je bila sjajna prijateljica i odličan policajac. Ali bila je veoma

naprasita i lako je padala u vatru. Sada je bila loše raspoložena zbog nesnosne

vrućine i to je bilo dovoljno da iz njenih očiju sevaju varnice.

- Oho! - promrmljala je Monika, a onda je tiho zviznula. Ugledala je nešto

što Nora nije mogla da vidi, jer je bila okrenuta leđima. - Hej, ko je onaj tip s

narednikom?

- Ko? - upitala je Nora pokušavajući da se okrene i da vidi šta je toliko

privuklo Monikinu pažnju.

B


- Oh, odmah mi je pao kamen sa srca - nastavila je Monika da uzdiše. -

Nema burmu na ruci, znači da nije oženjen.

Monika je bila dva puta udata, ali joj to nije smetalo da se oduševljava

svakim zgodnim muškarcem.

- O kome pričaš? - obrecnula se Nora na prijateljicu.

- Pogledaj, savršen tip ide s narednikom Morisom - zaverenički je

prošaputala Monika. - Plav je, a ja obožavam plavušane! O, kako bih se rado

menjala s Morisom. Ovakvi plavi anđeli moja su velika slabost. Da li ga vidiš,

Nora?

- Čekaj, ne mogu da se okrenem u ovoj stolici.

- Doduše, vidim ga samo s leđa i mogu ti reći da je divan - nastavila je

Monika da se oduševljava. - Mora da je lep i spreda. A tek ramena! Pa ta

visina!

Nora je pokušavala da se okrene, a onda se u trenutku ukočila.

- Stani! Da li si rekla da je plav?

- Mene oči nikada ne varaju - odgovorila je Monika. - Otišli su u

Morisovu kancelariju. A taj Moris je glup, neće mu pasti na pamet da me

pozove!

Nora je ustala sa stolice i, kao u transu, otišla je do vrata Morisove

kancelarije. Pokucala je, a onda se ukočila čekajući.

- Napred! - uzviknuo je Moris. - O, Nora! Dolaziš kao poručena! Baš sam

nameravao da nekoga pošaljem po tebe.

Kao mesečar je ušla u kancelariju i sve joj je u trenutku bilo savršeno

jasno. Pogledala je na sat i videla da je prošlo jedva devet minuta od kada je

Breda dovela u stanicu i to s lisicama na rukama, a on je već bio slobodan.

- Mislim da se vas dvoje poznajete - rekao je Moris obraćajući se i dalje

Nori.

Ona je bila zapanjena. Ko je i šta je Bred Bejli? Sedeo je ovde potpuno

miran, opušten i samouveren. Šta se to dešava? U kakvu je zamku upala?

- Nisam sigurna u to da se baš poznajemo - promucala je. - Možda ne bi

bilo loše da mi ovaj gospodin bude predstavljen.

- Sedi - Moris je Nori pokazao slobodnu stolicu, a onda je svima nasuo

ledeni čaj. - Osveženje će nam dobro doći po ovakvoj vrućini.


Nora je sela i malo se nakašljala.

- Znam da želiš da znaš šta se događa - Moriš joj se osmehnuo.

- A da li ti znaš da sam uhapsila ovog čoveka? - upitala je Nora svog

pretpostavljenog.

- Dobro si učinila - odgovorio je. - Ništa se drugo nije moglo očekivati od

tebe.

- Ako je tako - Nora je prinela čašu ustima - želim odmah da znam šta se

dešava.

- Naravno, Bred je tužilac.

Nora se tako zarumenela da je pomislila da je samo čudo spasio da se ne

uguši.

- Državni ili federalni? - upitala je gotovo šapatom, vraćajući čašu na sto.

U tom trenutku Bred se nasmešio Nori i ona je pomislila da će se

onesvestiti.

- Specijalnost mi je privredni kriminal. Interesuju me oni koji taj prljavi

posao obavljaju u belim rukavicama.

Znači, tako! Norin pogled polako je šetao od Breda do Morisa i nazad.

- Ne shvatam - izgovorila je sebi u bradu. - U kakvoj je sve to vezi sa

mnom i sa ovom policijskom stanicom? Zašto je bila potrebna ova komedija?

Zašto je trebalo da uhapsim gospodina Bejlija?

- Hapšenje nije važno - odgovorio je Bred. - Mnogo je važnije ono posle.

Nora ga je opet pogleda ne shvatajući šta on želi da kaže. A onda joj je

sinulo. Bred joj je ponudio novac, pokušao je da je podmiti!

- A, novac - rukom je prevukla preko čela. Još pre nekoliko trenutaka

mirno je sedela s Monikom i pričala. Ko ju je uvukao u sve ovo? I još nešto!

Pojma nije imala da li Moris, njen pretpostavljeni, zna da je Bred pokušao da

je podmiti.

Moris i Bred izmenili su poglede. Bilo je jasno da ih sve ovo zabavlja,

pogotovo Norina dilema, koja se tako jasno ocrtavala na njenom licu.

- Ništa ne brinite - pokušao je Bred da je umiri. - Moris zna sve. I to je bio

deo igre. A sve je na kraju ispalo odlično.


Nora je tek sada bila zbunjena. Deo igre? Kakve? Šta je to bilo tako

odlično? Počelo je da očajava. Kako je bila tako neoprezna da dopusti...

- Znači, postavili ste mi zamku - gorko je primetila.

- Pre bih rekao da je to bio test - pobunio se Bred.

- Da li sam ga položila? - upitala je ironično.

- Jeste, i to s najboljim mogućim uspehom - tužilac joj se nasmešio. Onda

je pogledao Morisa. - Odlična je - rekao je.

- Još bolja nego što si mislio. Mogla je biti i glumica. U svakom pogledu je

savršena.

Nora je opet pogledala Morisa, pa onda Breda.

- Baš je divno kad te neko toliko hvali - nastavila je u ironičnom tonu. -

Ipak, sve to ništa ne objašnjava. Pitam se šta je značio taj test. Zar to nije bilo

traćenje vremena? Odavno sam položila sve ispite.

- Niste u pravu - rekao je Bred i stopili su se njihovi pogledi. - Taj test bio

je neophodan jer je pokazao da ste vi žena kakvu tražim. Vi ste žena koja mi

je potrebna.

Nora je u trenutku osetila da joj se nešto hladno spušta niz kičmu. Činilo

joj se da je Bred posebno naglasio reč “potrebna”. Rekao je to tako kao da su

njih dvoje bili sami na svetu. Čak je to izgovorio tiše nego prethodnu

rečenicu, kao da je želeo da ga Moris ne čuje.

- Mislim - oglasio se Moris - da Bred pokušava da ti kaže da mu je

potrebna odgovarajuća osoba za jedan veoma važan posao.

- Tačno - potvrdio je Bred i čarolija je nestala. Rekao je to profesionalno,

kao da je želeo da popravi utisak posle onoga „žena koja mi je potrebna”. -

Izvesni Deni Kajtel - nastavio je - doselio se u Majami pre godinu dana s

jugozapada zemlje. Imamo pouzdana obaveštenja o tome da je umešan u

privredni kriminal u Arizoni. Ali on je veoma vešt i uspeva da se izvuče.

Obično protiv njega nedostaju valjani dokazi. Nama se čini da postoji neko

ko ga se plaši i ko zbog toga sve čini da on izmakne hapšenju. Sada je i ovde

veoma aktivan i, po svemu sudeći, služi se istim trikovima.

- Da li ga gonite javno ili tajno? - upitala je Nora profesionalno hladno, jer

se odmah zainteresovala za slučaj.


- Još uvek proveravamo - odgovorio je Bred. - On je sad na jednom

susednom ostrvu i pokušava da razgrana posao. Pre nekoliko meseci poslali

smo dvoje detektiva, navodno muža i ženu, da stupe u kontakt s njima, da se

pojave kao kupci jednog imanja. Ali jednog jutra „muž” se probudio i shvatio

da mu je „žena” pobegla. Kasnije smo saznali da je otišla u Meksiko.

- Kajtel ju je podmitio, zar ne? - upitala je Nora.

- Kasnije smo saznali da je bilo upravo tako - odgovorio je Bred. - Zato

smo odlučili da ništa više ne rizikujemo i da radimo „ispod žita”. Odlučili

smo da se povežemo sa ovom policijskom stanicom jer ima odgovarajući

kadar i logistiku. Za plan posla znamo samo nas troje. I moj pretpostavljeni.

Nora je prestala da diše. Zar je moguće? Valjda... valjda on ne misli... ne,

to ne dolazi u obzir.

- Samo trenutak - rekla je ovlaživši suve i blede usne. Pritom je molećivo

pogledala Morisa tražeći od njega pomoć. - Molim vas, gospodine, valjda ne

mislite da mene uvučete u taj slučaj? - obratila se Bredu.

- To je završeno - uskočio je Moris pogledavši Noru kao da je želeo da joj

se izvini. - Evo, stiglo je pismeno naređenje.

- Kad pre?! - uzviknula je Nora zaprepašćeno.

- Zar ne znaš da u našem poslu mora sve da bude ekspeditivno? - upitao je

Moris.

- Mislim da ćemo nas dvoje odlično sarađivati - umešao se Bred. - Osim

toga, bićemo i savršen bračni par.

- Bračni par? - zamucala je Nora. - Vi i ja...

- Gospodin i gospođa Tramp - nastavio je Bred. - Bračni par iz Dalasa.

Mislim da ćemo uspeti da spletemo mrežu oko Denija Kajtela. Ovoga puta

neće uspeti da se izmigolji.

Nora se čvrsto uhvatila za naslon stolice, kao da se uplašila da će se sručiti.

- Molim vas - prošaputala je - neka mi neko kaže da sve ovo sanjam.

- To nećete čuti - Bredove oči pobedonosno su sijale. Po izrazu njegovog

lica videlo se da je veoma zadovoljan. - Ako ništa drugo, nećete morati da

napišete izveštaj o mom hapšenju - potom se izvinio i izašao je da telefonira.

Nora i Moris ostali su sami u kancelariji.


- Nemoj se ljutiti - Moris je ustao od stola i položio joj ruku na rame. - Žao

mi je što si ovako uvučena u igru, ali ni Bred ni ja nismo mogli ni da biramo

ni da odbijemo.

- Znam - promrmljala je Nora duboko uzdahnuvši. Posao je posao, ali je

njoj najgore od svega bilo to što je Bred u svemu što se dešavalo od početka

silno uživao. Ili se to njoj samo činilo?

- Kada ćemo početi? - upitala je jer je želela da zna na čemu je.

- U ponedeljak - odgovorio je Moris. -Tamo je već sve rezervisano za tebe

i Breda.

- Ponedeljak? - ponovila je Nora.

- Da. Što se tiče kolega u stanici, reći ćemo im da si na godišnjem odmoru.

Uostalom, da ne idete u lov na Kajtela, to bi mogao da bude divan odmor...

Sunce i more, kupanje, šetnja...! Čitava sedmica takvog uživanja!

- Sedmica? Zar toliko?

- Najmanje - klimnuo je glavom Moris.

- Znamo samo to da je Deni Kajtel tamo zakupio ogromnu vilu. Udešeno

je da vas on pozove da budete njegovi gosti. Koliko čujem, on bi čak želeo da

provedete kod njega dve sedmice. Znaš, sve mora da deluje veoma prirodno.

Ne možete se vas dvoje tamo pojaviti i za nekoliko dana pobeći. Uostalom, ti

i Bred morate se videti do ponedeljka i dogovoriti detalje. Daću mu tvoj broj

telefona, pa neka te nazove da se pripremite.

- Znači, nas dvoje treba sve vreme da se ponašamo kao bračni par? - Nora

je želela da bude sigurna u to da li je dobro razumela.

- Tako je. Zar tu postoji neki problem? Koliko si dosad puta igrala ulogu

supruge? Sećaš li se Kevina, Džošue i Edvarda? Sa Edvardom si imala i čopor

dece, zar ne?

Nora je uzdahnula. Ali nijedan od njih nije bio Bred Bejli!

- Nora, i ti i Bred ste profesionalci - nastavio je Moris. - To ni za tren ne

smete zaboraviti.

- U pravu si - kapitulirala je. - Ovaj slučaj treba da bude kao i svaki drugi.

Možda će mi ovo biti sjajna prilika da obogatim svoje profesionalno iskustvo.


Nasmešila se Morisu i izašla je iz kancelarije. Znala je da će joj rad s

Bredom biti više kazna nego zadovoljstvo. Upletena je u igru iz koje više ne

može da se izvuče.


3. poglavlje

red je polako vozio do kvarta u kojem je Nora stanovala. Zaustavio se

pred modernom kućom osrednje veličine, ispred koje se pružao

negovani travnjak.

Pokucao je na ulazna vrata i Nora mu je ubrzo otvorila. Nasmešio joj se uz

pozdrav. Znao je zašto mu se dopada. Oči su joj bile zelene kao topli morski

plićak koji takvu boju dobije od četinara. Bila je bosa i nije mu uzvratila

osmehom.

- Došli ste - to je više zvučalo kao neki tužan zaključak, kao neprijatna

neminovnost. - Moris mi je rekao da ćete mi se prvo javiti preko telefona.

- Kakva dobrodošlica! - promrmljao je Bred i dalje se osmehujući. - Da li

planirate baš tako da tretirate svog budućeg supruga?

- Oh, kakav vic! - procedila je Nora kroz zube. - Kako ste znali gde

stanujem?

- Došapnuo mi je vrapčić - odgovorio je. - Otišli ste iz stanice pre nego što

sam mogao da se dogovorim s vama o bilo čemu.

- Imala sam druga posla.

- Zaista? Lepo, jer sam i ja ovamo došao radi jednog nezavršenog posla.

- Znam - rekla je Nora. - Treba da se dogovorimo...

- To može da pričeka. Mislio sam na večeru koju ste izgubili u opkladi.

Zar ste zaboravili? Nadam se da ništa niste jeli...

Nora se prisetila da je Bred dobio opkladu, jer je za manje od deset minuta

bio slobodan.

- Nisam večerala, ali više bi mi prijalo da jedem sama.

- Zar vam se ne sviđam? - upitao je Bred osećajući da joj je opet veoma

neprijatno. - Valjda se nisam od svoje kuće dovde pretvorio u ružnog žapca?

Zapravo, mislim da veoma dobro izgledam.

- Gospodine, ne bih želela da budem gruba i neučtiva, ali...

B


- Nas dvoje smo loše počeli - Bred joj je upao u reč. - Ali to je bio deo igre,

koja je morala da se odigra. Vi ste morali da prođete test. Sada bih želeo da

sve to popravim, da izgladim koliko je moguće.

- Ipak, sve to ne znači da ja treba da izađem s vama na večeru - tvrdoglavo

je Nora insistirala na svom stavu.

- A opklada?

- Nisam se kladila - odgovorila je oklevajući.

Ćutali su gledajući se kao mačka i miš. Nora je opet imala neodoljiv utisak

da se Bred šali, da joj se podsmeva, da ga njena zbunjenost savršeno zabavlja.

- Ima li šanse da ovaj razgovor završimo u kući? - upitao je konačno. -

Ako i dalje budem ovde stajao, dobiću infarkt.

Nora se pomerila u stranu i on je ušao u kuću u kojoj je bilo prijatno sveže.

Iako je već prošlo šest sati popodne, vrućina je bila nesnosna.

- Nemojte se plašiti - rekao je kada se sručio u najbližu fotelju. - Neću

dugo. Znam da biste me najradije zadavili zbog onoga što se danas dogodilo.

Evo, na raspolaganju sam vam, pa radite sa mnom šta želite.

- Bila sam žrtva tajne - priznala je Nora. - I sada sam zbunjena.

- To mi je jasno - nasmejao se Bred. - Ali morao sam da proverim kako

ćete se u određenoj situaciji ponašati. S Kajtelom više ne smemo nigde

pogrešiti, zato je bilo neophodno da pronađem pravog saradnika.

- Znam - Nora se ugrizla za usnu. Bred joj nije delovao nimalo neozbiljno.

Naprotiv! Veoma joj je imponovao.

- Pa zašto ste onda ljuti na mene? - upitao ju je.

- Pošto ste vi znali da je u pitanju igra, činilo mi se da mi se sve vreme

podsmevate. A na sve to još i ona opklada!

- Potpuno ste u pravu, ali trebalo je da delujem ubedljivo. Zbog svega toga

vam se najdublje izvinjavam.

- U redu - konačno se nasmešila. - Želela bih da vas oslobodim obaveze

koju osećate u vezi sa opkladom.

- Zanimljivo... ponašamo se kao savršen bračni par - primetio je Bred.

- Kako to mislite?


- Pa, svađamo se - odgovorio je. - I ne želim da me oslobodite obaveze.

Ako vas ljubazno zamolim, da li biste izašli sa mnom na večeru?

- Zamolite? - u tom trenutku pogledi su im se sreli i Nora je osetila da

nestaje u dubinama njegovih iskričavih očiju. Oboje su osetili pucketanje

elektriciteta u prostoriji.

- U redu, u redu - Nora je smušeno oborila glavu da ne bi i dalje bila u

Bredovoj vlasti. - Treba samo da se obučem.

- Nema potrebe, izgledate divno u toj lakoj letnjoj haljini. Treba samo da

se obujete.

Za manje od tri minuta Bred je zaustavio automobil pred jednom velikom

samoposlugom.

- A šta ćemo ovde? - upitala je Nora.

- Moram da se pobrinem za večeru - pogledao ju je kao da ga je pitala da li

je pao s Marsa. - Pravo da vam kažem, ništa nisam kupio, jer nisam bio

siguran u to da ćete pristati, a pošto ne želite da izađemo u neki restoran...

- U redu! - kapitulirala je. - Ko će u kupovinu, vi ili ja?

- Pa pošto sam vas ja pozvao, red je da to učinim. Najbolje je da uzmem

smrznutu hranu, zar ne?

- A ko će je pripremiti? - Noru je sve ovo počelo pomalo da zabavlja.

- Pa, naravno ja ću - odgovorio je Bred.

Kada se posle kraćeg vremena vratio noseći u rukama pune kese

namirnica, izvio je obrve pogledavši Noru koja je mirno sedela u udobnom

sportskom automobilu.

- Dakle, kod mene ili kod vas? - bradom je pokazao kese.

- Gde stanujete?

- Imam kuću na obali...

- Onda je moja bliže - odlučila je.

Kada su se vratili njenoj kući i ušli u kuhinju, Nora se našla u nebranom

grožđu. Naime, nije bila baš najbolja kuvarica, njen bivši suprug Adam je sve

u vezi s kuhinjom radio neuporedivo bolje od nje, pa nije osećala potrebu da

se u tom smislu usavršava.


- Da li ste sigurni u to da želite da pripremite večeru? - upitala ga je. -

Znate, ja baš nisam preterano vešta i, pravo da vam kažem, ne privlače me

poslovi u kuhinji.

- Vi samo sedite i uživajte - veselo je rekao Bred vadeći iz ogromne kese

namirnice koje je kupio u samoposluzi.

Poslovao je po kuhinji brzo i vešto, i samo je ponekad upitao Noru gde se

nalazi neka posuda, začin ili nešto od pribora za jelo.

- Zar umete i da mesite? - začudila se Nora kada je videla da on istresa

nekakvu smesu u duboku posudu. - Mogu li da znam šta će biti za večeru?

- Volite li italijanske specijalitete? Picu, na primer?

- Sve volim! - uzviknula je oduševljeno. - Sve, samo da ne moram sama da

spremam.

Bilo joj je prijatno da posmatra Breda kako vešto posluje i kako se odlično

snalazi u njenoj kuhinji. Kada su seli da večeraju, Nora je svojski navalila na

italijanski specijalitet, ukusniji od svih sličnih koje je dotad probala. Testo je

bilo meko i hrskavo pod zubima, začini odlično dozirani, ukus pravi

gurmanski. Čak joj se dopalo i to što je Bred upotrebio ljuti kečap. Posle

takvog obroka najviše je prijalo hladno pivo. Čim je utolila prvu glad, Nora

je zahvalno pogledala Breda, a onda mu se nasmešila.

- Da li vi to uvek ovako radite? - upitala ga je.

- Šta? - upitao je Bred, ne shvatajući na šta ona misli.

- Pa to... da li često ovako demonstrirate svoj kulinarski talent? - objasnila

je Nora.

- Volite li kinesku kuhinju? - odgovorio je pitanjem.

- Volim, ali ne večeras - nasmejala se. -Nisam se najela, već prejela.

Prasnula je u smeh i Bredu se veoma dopalo to što je primetio da se

konačno opustila. Bila je mnogo lepša kada je bila ovako ozarena i

zadovoljna.

Kafu su popili u dnevnoj sobi. Ćutali su jer je svako bio obuzet svojim

mislima. Nora je morala sebi da prizna da joj je lepo tim prijatnim, zabavnim

u svakoj situaciji snalažljivim čovekom. Kako je brzo i jednostavno spremio

večeru!


- Čudim se - počeo je Bred kao da se preslišava - da vas dosad nijedan

muškarac nije prisvojio.

- I ja bih isto to mogla vama da kažem - primetila je. - Verovatno biste bili

savršen suprug. Sve umete i odlično se snalazite.

- Nora, nešto me zanima - nastavio je Bred da sledi tok svojih misli. -

Popodne ste rekli da se ne upuštate s muškarcima...

- I sada to kažem - prekinula ga je Nora.

- Ali niste udati i većina žena bi u tom slučaju želela...

- Razvedena sam - zaključila je mirno.

- U redu. Ali to još uvek znači da ste sami.

Pogledi su im se sreli. Nori se učinilo da je pogledom pita želi li i dalje da

ostane sama. Međutim, nije znala da je on u njenim očima primetio nekakvu

senku. Pomislio je da je veoma nesrećna, da joj nešto nedostaje u životu. Da

li je žalila za mužem od kojeg se razvela?

- Znate šta? - Nora je progovorila da bi prekinula nelagodnost koja je bila

tako očigledna. - Čini mi se da mnogo pričate.

- Ali zato pravim najbolju picu na svetu - pobunio se Bred. - I sami ste

rekli da je odlična.

- Rekla sam i neću to poreći - priznala je. - Pa ipak, volela bih da malo

promenimo temu razgovora. Slažete li se?

Nora nije želela da razgovara o sebi, o ljubavi, o muškarcima. To su bile

veoma osetljive teme, pogotovo sad kada je sama u kući sa ovako zgodnim

čovekom.

Bredu je odmah nešto postalo jasno. Shvatio je da je Nora nesrećna, da

pati zato što ju je neko silno povredio. Zbog toga je uporno odbijala razgovor

o sebi, o ljubavi, o partnerskim odnosima. To je bilo jače od nje i verovatno

nije osećala da to čini i često i uporno.

- Mislim da zapravo više i ne moramo razgovarati - uzdahnuo je Bred. -

Obećao sam vam da neću dugo ostati, pa je verovatno vreme da krenem.

Ustao je, uzeo jaknu, i uputio se prema vratima. Nora je pošla za njim.

- Hvala vam za divnu večeru - rekla je toplim glasom. - Zaista mi je

prijalo.


Bila je iskrena i neposredna, pa je to Breda dirnulo. Istovremeno je

delovala tako bespomoćno, videlo se da je usamljena.

U jednom trenutku pomislio je da bi se baš rado nagnuo prema njoj i

poljubio je makar u obraz. Osetila je to pa se pitala šta bi učinila kada bi je

Bred dotakao, kada bi je samo uzeo za ruku.

- Drago mi je što vam je bilo lepo - rekao je Bred. - Utoliko pre što već

sutra počinjemo zajedno da radimo. Ako nemate ništa protiv, došao bih

ranije, otprilike oko devet.

- Da se dogovorimo o detaljima? - upitala je Nora mršteći se. Još uvek nije

bila sasvim voljna da prihvati taj posao, a zapravo nije mogla ni da ga odbije.

- Da. Igra počinje u ponedeljak, dotad treba da se uživimo u ulogu

bračnog para, koji ima decu, kuću, nekakvu zajedničku prošlost. Mislim da

ćemo imati pune ruke posla tokom čitavog vikenda.


4. poglavlje

ora se probudila nešto pre osam sledećeg dana i učinilo joj se kao da

nije spavala. Brzo je ustala, obukla trenerku i izašla iz kuće da trči.

Nije se mnogo udaljavala, jer je znala da će Bred doći oko devet kao što je

obećao.

Već je bilo prošlo devet sati kad se lakim korakom uputila kući. Ugledala

je Bredov automobil parkiran pred kućom na ulici i bilo joj je neprijatno što

kasni.

- Zdravo! - pozdravio ju je izlazeći iz automobila.

- Zdravo! - odgovorila mu je pocrvenevši. - Da li me dugo čekate? Možda

ste pomislili da sam odustala od posla?

- Nisam to pomislio - odgovorio je tako sigurno i samouvereno da je Nori

bilo neprijatno što je pokušala da se našali na taj račun.

- Oh, zapravo sam se šalila. A sada bi trebalo što pre da se istuširam i

presvučem, pa da...

- Pozivam vas na doručak - Bred je želeo da je pomalo relaksira. - Uvek

sam sebi spremam doručak pa mi neće biti teško da danas spremim za dvoje.

Nora se posle petnaestak minuta vratila obučena u svetle farmerke i laku

pamučnu majicu bez rukava. Kosa joj je bila vlažna i rasuta po ramenima.

Bred je sedeo za stolom, pio kafu i čitao novine.

- Oh, skuvali ste kafu! - rekla je Nora osvrćući se po kuhinji.

Nikakvo jelo nije bilo pripremljeno, ništa nije mirisalo.

- To mi je jedino bilo na raspolaganju - mirno je odgovorio Bred. -

Namerno ili slučajno, vaš frižider je prazan, nemate čak ni hleba za tost.

- Zaboravila sam... ovaj, mislila sam da je još nešto ostalo i...

- Nora, volite li krofne?

- One velike, sveže i mirisne? - licem joj se razlio osmeh. - Obožavam ih!

- Samo trenutak! - Bred je izašao iz kuhinje.

N


Posle nekoliko sekundi vratio se noseći kesu iz koje se širio omamljujući

miris vanil-šećera i pekmeza od jagoda.

- Rekli ste mi da vam uloga domaćice ne odgovara - prokomentarisao je. -

Zato sam, dolazeći ovamo, navratio u prvu pekaru i kupio krofne.

Doručkovali su ćutke. Bred se više zanimao za novine nego za svoju

buduću saradnicu.

- Pa, da počnemo - rekla je Nora pošto je oprala šoljice od kafe i odložila

ih na mesto.

- U redu - Bred je ustao od stola. - Nemojte me pogrešno shvatiti, ali

trebalo bi prvo da vidim vašu garderobu.

- Molim?! - Nora je šokirano zurila u njega.

- Pošto kao bračni par idemo kod Kajtela, a kod njega je sve prvoklasno,

moramo voditi računa o svom ugledu.

- Uvek se trudim da u ormaru imam poneki dobar komad garderobe, a i

ono što nosim svakodnevno, mislim da je sasvim pristojno - počela je Nora

snebivajući se. - Pa ipak, ne mogu sebi da dozvolim luksuziranje. Nemam

večernjih haljina jer ne izlazim.

Stajali su pred ormarom u kojem je bila uredno složena sva njena

garderoba. Bred je kritički odmeravao svaki komad odeće, a Nora se glupo

osmehivala sležući ramenima.

- Ovo što imate ne odgovara nameni - rekao je Bred profesionalno. -

Tužilaštvo vam je otvorilo račun pa možete da kupite sve što vam je

potrebno. Mislim da nema smisla da gubimo vreme. Treba da se odvezemo u

najbliži butik i da kupimo sve što vam je potrebno.

Nora je zatreptala a onda je poslušno pošla za Bredom.

Bred se u butiku ponašao kao da svakodnevno kupuje ženama odeću.

Odlično je znao šta želi i zahtevao je od prodavačica da određene komade

odnesu Nori u kabinu. Njoj je bilo veoma neprijatno jer je uvek smatrala da

je veoma visoka i mršava, da ima telo koje bi više pristajalo nekom dečaku

sportisti.


- Ima duge noge - rekla je prodavačica odmeravajući Noru od glave do

pete. Nora nije znala da li joj je to mana ili vrlina.

- Zato će joj dobro stajati pantalone i duge haljine - nastavila je

prodavačica. - Želite li da joj donesem nekoliko modela da proba? - upitala je

Breda.

- Naravno. Što više to bolje! Znate, želimo sve najfinije i najskuplje.

- Kako vam se dopada ova crvena? - upitala je prodavačica Noru pružajući

joj raskošnu svilenu haljinu za veče.

- Ne - Nora je stidljivo odmahnula glavom. - Ne volim crvenu boju.

- Zašto? - usprotivila se prodavačica. - Imate divnu crnu kosu, a ova

vatrenocrvena boja u savršenom je kontrastu s njom. Treba da nosite

ekstravagantnu garderobu. Imate lice i figuru kakvi se ne viđaju baš svakog

dana.

- Može to crveno - ubacio se Bred. - Gospođa će promeniti mišljenje kada

obuče haljinu. Donesite i onu od crvenog konca.

- To nije za mene - Nora je molećivo pogledala Breda. - Ravna sam kao

daska i znam da mi takav model ne pristaje.

- Samo vi donesite - Bred je klimnuo glavom prodavačici.

- Ne! - Nora je gotovo viknula. - Kako ne razumete, takav model nikako

mi ne pristaje.

- Sve razumem, ali se ne slažem s vama - mirno je uzvratio. - I sami ćete

biti prijatno iznenađeni kada vidite kako vam stoji.

Nori nije preostalo drugo nego da isproba i kupi sve ono što je Bred

izabrao. Poslušala je i prodavačicu pa je kupovini pridodala i nekoliko veoma

ekstravagantnih modela.

- Imate odličnu figuru - rekla je prodavačica. - Samo treba da promenite

šminku i frizuru. Uz večernje haljine treba da podignete kosu u punđu, u

tom slučaju doći će do izražaja vaša lepa ramena.

- O tome ćemo kasnije razgovarati - namignuo je Bred Nori da je malo

ohrabri.

Kada su obavili posao u butiku, kupili su hranu u kineskom restoranu i

vratili su se u Norin stan. Posle ručka Bred se opružio na kauču u dnevnoj


sobi. Nora je sedela kraj prozora i čekala da on nastavi da je obučava za

ulogu koju će preuzeti od ponedeljka.

- Dakle, prezivate se Li? - pogledao je Noru pravo u oči.

- Tako je.

- Pošto smo nas dvoje Kajtelu predstavljeni kao bračni par, ni za trenutak

ne smete zaboraviti da ste udati Tramp. Vi ste supruga Breda Trampa.

Poznajemo se od najranije mladosti, u braku smo deset godina i imamo dvoje

dece. Na Floridu idemo na odmor od posla i obaveza prema deci.

- Imamo dvoje dece? - upitala je Nora.

- Da. Pol je sedmogodišnjak, a Stivenu je šest godina. Evo, uzmite ovu

fotografiju i ubacite u novčanik - pružio joj je fotografiju dvojice preslatkih

dečaka, lepo građenih plavušana.

- Bred - Nora je uspela da se sabere i ovlaži suve usne. - Ovi dečaci liče na

vas. Tako su lepi i... baš neobično!

- Milo mi je što to čujem - nasmejao se Bred. - Oni su dečaci od krvi i

mesa, nije reč o foto-montaži.

Nora je pomislila da će joj srce iskočiti iz grudi. Dakle, Bred je oženjen, a

ovo su njegova deca.

- Moram to reći njihovim roditeljima. Naime, ja nisam oženjen i nemam

decu, ali je majka tih dečaka moja sestra Suzi.

Nora je odahnula. Bilo joj je toliko lakše da je gotovo naglas počela da se

smeje. Bred Bejli nije oženjen!

Čitavog popodneva uživljavali su se u ulogu bračnog para, koji je došao na

odmor na Floridu. Bili su u srećnom braku, bogati, uživali su u ljubavi koja

se nije stišala ni posle deset godina braka.

Da li je trebalo da, uverljivosti radi, dele i postelju?


5. poglavlje

ponedeljak ujutro Nora i Bred odvezli su se automobilom na

aerodrom. Iznenadila se kada su prišli malom privatnom avionu koji je

bio parkiran na pomoćnoj pisti.

- A kako će doći ostali putnici? - upitala ga je Nora.

- Nema ostalih putnika - odgovorio je. - Deni Kajtel je poslao avion samo

po nas.

Ušli su u veoma luksuzno opremljenu kabinu.

- Gospodo, da li je sve u redu? - upitao je pilot pojavivši se u vratima

kabine. - Gospođo Tramp, treba li vam nešto?

- Oh, ne - odgovorila je Nora - sve je u najboljem redu.

- Pošto smo dobili dozvolu za poletanje treba odmah da krenemo - rekao

je pilot.

- Da li se slažete?

- Naravno - odgovorio je Bred samouvereno. - Jedva čekamo da stignemo

na Floridu.

Avion se brzo i lako odvojio od piste a “gospodin i gospođa Tramp” vinuli

su se u nepregledno nebesko plavetnilo. Leteli su u susret avanturi za koju

nisu znali kako će se završiti.

- Oh, zamalo da zaboravim - Bred je iz džepa izvukao lepu, tanku burmu

od belog zlata. Uhvatio je Norinu ruku i ona se skoro izbezumila od

uzbuđenja. Znala je da će joj Bred staviti burmu na prst. Uostalom, kako da

glumi udatu ženu bez burme?

- Dosad se nisam ženio - šarmantno je rekao Bred zadržavši Norinu ruku u

svojoj. - Nisam siguran da ću umeti da vam stavim burmu na prst.

Nora je ćutala, a srce joj se popelo u grlo. Znojila se, nije znala kako da se

ponaša, šta da kaže, u stvari, nije imala pojma kako da igra ulogu Bredove

supruge.

Burma je zablistala na njenom prstu i u tom trenutku pomislila je da će se

ugušiti od uzbuđenja. Nekada davno, Adam joj je isto tako stavio burmu na

U


prst, ali ona ni izbliza nije bila toliko uzbuđena. Sada je ćutala, a Bred je to

sasvim drugačije shvatio.

- Nora - obratio joj se - morate mi u mnogo čemu pomoći. Ako ne igram

dobro ulogu supruga, opomenite me. Nas dvoje moramo delovati veoma

ubedljivo. Da... naravno, treba povesti računa o tome da supružnici ne

persiraju jedno drugom, pa bi trebalo da se navikavamo... Uostalom, u redu,

kada smo sami, možemo se jedno drugom obraćati sa “vi”, ali pred drugima

to nikako ne smemo.

Nora i dalje nije bila u stanju reč da progovori. Samo je klimnula glavom,

duboko udahnula vazduh, a onda se skljokala u sedište i zatvorila oči. Toliko

uzbuđenja bilo je za nju previše. Pokušavala je da uveri sebe u to da je ovo

samo posao i ništa više. I nadala se da će tako ostati do kraja.

Nadletali su ostrvo na koje je trebalo uskoro da se spuste. Atlanski okean bio

je miran i plav, peščane plaže duge i kao bele pruge prostrte između mora i

zelenog pojasa. Već su se videli teniski tereni, bazeni u sklopu kompleksa

privatnih vila i kuća građenih u tropskom stilu.

Nora je bila istinski uzbuđena. Sve što je videla obećavalo je luksuz o

kojem je samo mogla da sanja. Kada se ovaj posao završi, imaće bar čega da

se seća. Ovakva lepota se ne zaboravlja.

Sleteli su lako i bezbedno. Na pisti ih je čekao veliki beli “mercedes”, koji

je Deni Kajtel poslao po njih. Nora je bila toliko impresionirana da nije

mogla da progovori. Čak nije ni razumela šta ju je Bred pitao. Nije bila u

stanju da shvati u kakav je to svet upala.

Nisu se dugo vozili do rezidencije. Prolazili su pored luksuznih vila sa

ogromnim bazenima, teniskim igralištima, terenima za golf i jahanje... Tek je

sada videla koliko su te kuće lepe, a mogla je samo da zamišlja kako je u

njima! Takav luksuz čovek jedva da je mogao da zamisli u snu.

- Kako je ovde lepo! - prošaputala je Nora.

- Čudno - rekao je Bred. - Dosad mi se činilo da baš niste zaljubljeni u

ovozemaljska uživanja... Pre nekoliko dana to ste mi rekli.


- To je bilo drugo - odmahnula je Nora rukom i dalje ne skrećući pogled sa

onog što se pružalo pred njom i menjalo iz sekunda u sekund. - Sve ovo

toliko je lepo da bi čovek bio u stanju da zaboravi zbog čega je došao.

- Nadam da vi nećete zaboraviti - primetio je Bred. - U tom slučaju trebalo

bi ponoviti test, ali ovoga puta da ja vas uhapsim i podsetim na to zbog čega

ste ovde.

Nora je oćutala ovu njegovu primedbu. Otreznile su je Bredove reči i bilo

joj je potpuno jasno zbog čega je došla na ovo ostrvo.

Limuzina se uskoro zaustavila pred ogromnim travnatim terenom. U senci

palmi ugledali su nešto što je podsećalo na kuću. Ona i Bred izašli su iz

automobila i u tom trenutku pred njih je iskrsnuo jedan čovek. Mora da je

izašao iz senke ogromne palme.

- Gospodin i gospođa Tramp? - upitao je. - Ja sam Deni Kajtel.

Bred mu je pružio ruku.

- Molim vas - obratio se Deniju - zovite me Bred. Ovo je moja supruga

Nora.

Nora se srdačno osmehnula i pružila ruku Deniju. Sve vreme Bred ju je

držao oko struka i zbog toga se osećala veoma neprijatno. Ali nije se ljutila

na njega jer je morao da opravda izgovorene reči „moja supruga.”

Na verandi im je posluženo hladno piće. Dok su Bred i Deni razgovarali o

vremenu i sportu, Nora ih je posmatrala. Deniju Kajtelu moglo je biti

tridesetak godina, otprilike koliko i Bredu. Čudno! Zar je moguće da ga

dosad nijedna žena nije ulovila i odvela pred oltar? Da, čudno je bilo to što je

Nora potpuno zaokupljena Bredom, dok na Denija Kajtela gotovo nije

obraćala pažnju.

- Ne znam da li ste umorni - čula je Denija kako se prvo obraća Bredu, a

onda i njoj. - Vaše stvari već su odnete u apartman koji sam predvideo za

vas.

- Divno! - uzviknuo je Bred. - Samo nam recite u kojem pravcu da

krenemo.

- Evo, ovom stazom idite do poslednjeg bungalova - odgovorio je Kajtel. -

Mislio sam da biste vas dvoje želeli da budete potpuno izolovani i sami -

zastao je za trenutak i prvi put pogledao Nori u oči. - Hoćete li doći na

večeru?


Bred je upitno pogledao u Noru i ona je pomislila da on savršeno glumi.

Uhvatio ju je za ruku i zavodnički joj se nasmešio.

- Mislim da hoćemo - odgovorio je umesto nje.

- Kako želite - rekao je Kajtel i opet značajno pogledao Noru. - Nas dvojica

treba mnogo da pričamo o poslu. Ali ako biste želeli da ovo vreme provedete

sami... u svakom slučaju, potpuno vas razumem.

- Oh, zašto mislite da bismo suprug i ja želeli da budemo toliko izolovani?

- uzviknula je Nora.

- Ljubavi, ovo je naš drugi medeni mesec - Bred ju je posednički

obuhvatio oko struka.

- Medeni mesec! - procedila je Nora kroz zube. - Nisam znala, ali... O, pa

to je svima jasno! Žena uvek poslednja sazna.

- Samo želim da vam ovde bude lepo - Deni se galantno naklonio Nori. -

Znam ja šta je ljubav i želja.

Nora je pocrvenela. Znala je da sve dublje tone u haos iz kojeg će se teško

izvući. Kada su ona i Bred ušli u bungalov, besno se okrenula prema njemu.

- Kakve su to gluposti o drugom medenom mesecu! - uzviknula je. - U

braku smo deset godina, imamo dvoje dece, a vi pričate o drugom medenom

mesecu.

- Tako je dogovoreno - počeo je Bred mirno da objašnjava. - Kada smo

planirali ovaj posao, zamislili smo da ovo bude moje poslovno putovanje i da

povedem suprugu da posle toliko godina opet budemo sami i da uživamo.

Tako je i Kajtel obavešten. Zato nam je obezbedio ovaj bungalov, koji je

pomalo izolovan od drugih.

- U redu - rekla je Nora pokušavajući da se stiša. - A... da li biste mogli da

malo držite ruke u džepovima?

- Molim? - upitao je Bred.

- Pa da me ne grlite stalno oko struka!

- Nije vam prijatno? - Bred je očigledno uživao.

- Ne radi se o tome - odgovorila je ne razmišljajući.

- Ali - pobunio se Bred - niste mi ni majka ni sestra, već supruga. Dakle,

nemojte očekivati da se prema vama ponašam kao prema monahinji. Šta bi


Deni rekao kada bi mu se učinilo da nas dvoje nismo baš toliko srećni i

zaljubljeni koliko bi trebalo da budemo!

- Znači li to...

- Znači - prekinuo ju je Bred. - Moram vas držati za ruku, zagrliti,

poljubiti. Tako ovde živi srećan i zaljubljen svet. Osim toga - nastavio je

ozbiljno - ne smete da zaboravite da smo mi ovde na zadatku. Kajtel

nijednog trenutka ne sme posumnjati u to da je sve ovo nameštaljka i da smo

došli da ga raskrinkamo.

- Treba drugačije da se ponašam - promrmljala je Nora. - Uostalom,

prihvatila sam ovaj zadatak...

- Da - složio se Bred. - Treba da ste nežniji prema meni, da odgovarate na

moje nežnosti. Samo tako ćemo druge ubediti u to da smo srećan par. Treba

se osloboditi predrasuda i sve će biti u redu.

Nora je uzdahnula. Ušla je u kolo i sad mora da igra.


6. poglavlje

ečerali su u intimnom krugu, samo sa Denijem Kajtelom. Nora se trudila

da bude ljubazna prema Bredu, ali bilo joj je mnogo lakše da razgovara s

Denijem o običnim stvarima.

- Niste gladni? - upitao je Bred Noru, kada je Deni otišao da natoči vino. -

Ni vino ne pijete?

- Boli me glava - odgovorila je Nora smrknuto.

- Da se povučemo u bungalov? - predložio je Bred. - Imam dobar aspirin

za takve boljke.

- Hvala, ali ne boli me baš toliko - odgovorila je.

- Možda bi vam prijao svež vazduh? - nastavio je Bred šapatom. - Da

izađemo na terasu?

U tom trenutku Deni Kajtel se vratio za sto.

- Ako vas dvoje želite da se povučete - značajno je pogledao Noru - zaista

nemam ništa protiv.

- Da - složio se Bred. - Moja supruga se teže navikava na promenu klime.

Možda bi joj bilo prijatnije da malo izađemo na terasu. Šta kažeš na to,

draga?

Nora je ustala. - O, da! - rekla je nespretno. - Malo me boli glava.

Čim su Bred i ona izašli na terasu, ljutito se okrenula prema njemu, ali on

ju je preduhitrio izgovorivši kompliment na račun njenog izgleda.

- Nora, znate li da večeras fantastično izgledate? - upitao je. - Imate divne

noge i nikada ne bi trebalo da nosite pantalone.

- Hvala na komplimentu - rekla je i nesvesno se nasmešila. Bilo joj je

prijatno što to čuje, pogotovo od muškarca kakav je Bred. Čak se pitala treba

li i ona njemu da uputi kompliment jer je i on savršeno izgledao u večernjem

odelu. Nosio ga je tako prirodno, kao da na sebi ima farmerke i košulju

kratkih rukava.

Trgnula se iz razmišljanja kada ju je snažno zagrlio. Istog trenutka njegove

vrele usne spustile su se na njen vrat. Bila je potpuno oduzeta.

V


- Šta vam je? - upitala je gušeći se i pokušavajući da odgurne Breda od

sebe.

- Nemojte se otimati - odgovorio joj je takođe šapatom. - Deni Kajtel je

upravo izašao na terasu sa još jednom osobom. Čini mi se da nešto poverljivo

pričaju. Treba da vide da se ljubimo, a to znači da ne obraćamo pažnju na

njih. Možda ćemo u tom slučaju čuti njihov razgovor.

Mesec je sijao na nebu, bilo je prijatno sveže. Blagi povetarac donosio je

slani miris mora i rastinja, jednom rečju, bilo je čarobno. Noć kao stvorena

za ljubav...

Nora se šćućurila u Bredovom zagrljaju. Iako je pokušavala da ubedi sebe

u to da su njih dvoje zapravo na zadatku i da tako treba da se ponašaju,

osećala je da sve ovo počinje da joj prija.

Bredove ruke bile su tople, pružale su joj tako potrebnu zaštitu. Kada su se

spustile na njene bokove, opet je prošaputao:

- Zagrlite me. Izgledaće neprirodno ako ostanete tako, ruku spuštenih niz

telo. Ponašajte se kao što biste se ponašali u zagrljaju čoveka koga volite.

Pokreti tela nekada rečitije govore od svih reči. Molim vas, sledite moje

instrukcije.

Nora je zagrlila Breda i u mraku su njih dvoje delovali kao jedno biće, dve

senke stopljene u jednu.

Bredov dah bio je vreo i uskoro su se njihove usne spojile u dug poljubac.

To je bilo nešto najnormalnije što se moglo očekivati od zaljubljenog

bračnog para. Nora je izgubila dah, a onda se predala uživanju. Osećala je da

gubi tlo pod nogama, činilo joj se da putuje na krilima mašte, da sve ovo nije

stvarnost. Bredove usne na njenom vratu bile su tople i nežne, nije ih tako

zamišljala. Pošto više nije bila u stanju da upravlja sobom, nagonski se malo

odmaknula, a potom propela na prste i, čvrsto obavivši ruke oko Bredovog

vrata, ponudila mu je svoje blago rastavljene usne. Čitavo njeno telo bilo je

napeto, jer je odgovaralo na Bredov poziv. Pod budnim Kajtelovim okom

nastavili su da se ljube dok mu se ona sve više predavala. Gubila je snagu i

volju da se pobuni, da pokuša da ga odgurne od sebe. Tako je dugo vremena

prošlo od kada je bila u zagrljaju čoveka koji ju je voleo i želeo...

Bred je bio zadovoljan jer mu se Nora mnogo dopala, ali ništa nije hteo na

silu da iznudi od nje. Osećao je da se joj se nešto dešava, da je željna ljubavi,


ali i da se plaši. Ko zna kako je živela u braku sa čovekom od koga se razvela?

Zato je odlučio da bude strpljiv i da sačeka pravi trenutak.

Kada su se odvojili jedno od drugog, shvatili su da su potpuno sami. Od

Kajtela i njegovog sagovornika nije bilo ni traga ni glasa.

- Mislim da je ovo dobar početak - primetio je Bred koji se posle pravog

ljubavnog zanosa prvi snašao. - Nemojte se buniti! U ovakvom stilu treba da

nastavimo. Mislim da se nas dvoje, gospođo Tramp, odlično slažemo.

- Da li ste čuli šta su Kajtel i onaj drugi razgovarali? - upitala je Nora kada su

se vratili u bungalov.

- Pa nisam baš mnogo toga čuo - počešao se Bred iza uha. - Čini mi se da

je Kajtel pričao nešto o razgranjavanju posla. Izgleda da on pokušava da još

nekoga uvuče u svoju mrežu.

- Aha - promrmljala je Nora.

Pomislila je da bi Bred čuo mnogo više da se nisu onako strasno ljubili. U

svakom slučaju, on je bio kriv jer je prvi počeo.

- Nema potrebe da se brinemo i žurimo - nastavio je Bred da teši Noru. -

Ništa se ne može dogoditi preko noći. Ako treba, ostaćemo ovde nekoliko

sedmica, ali raskrinkaćemo Denija Kajtela.

Nora je uzdahnula. Pomislila je da je to upravo ono što odgovara Bredu:

produžetak boravka na ostrvu. Ali više nije bilo vremena da o tome razmišlja

jer je iskrsnuo novi, mnogo veći problem. Trebalo je poći na spavanje, a za

bračni par izabran je bungalov sa samo jednom spavaćom sobom. Nora je i

jutros razmišljala o tome, ali se sada suočila s tim problemom.

- Mislim da je vreme za spavanje - rekao je Bred i seo na svoju stranu

ogromnog francuskog ležaja. Počeo je da se svlači. Prvo je razvezao i odbacio

kravatu.

- Šta to radite? - upitala ga je Nora grubo.

- Spremam se za spavanje, gospođo Tramp - odgovorio je mirno.

- Nemojte me tako zvati – namrgodila se.

- Eto, spremam se za spavanje - ponovio je opet mirno.


Bred je nastavio da se svlači. Radio je to opušteno i rutinski dok ga je Nora

gutala pogledom. Imao je zgodno telo, snažno i mišićavo, bez imalo sala.

Kada je na kraju spustio pantalone, ostavio ih je složene preko stolice kraj

kreveta i vratio se da legne.

- Bred! - uzviknula je Nora tako da se on trgnuo.

- Molim? Nešto nije u redu?

- Zar vam se ne čini da ste nešto zaboravili?

- Ja? Ne razumem - odgovorio je. - Šta sam to mogao zaboraviti?

- Pidžamu! slično... odnosno, nešto više...

- Nešto više? - naivno ju je pogledao pravo u oči.

- Mislim... nešto više da obučete - prošaputala je Nora.

Bred je pogledao niza se, a onda je podigao glavu i opet naivno pogledao

Noru.

- I ovo je mnogo što imam na sebi - zaključio je.

- Zar ne biste mogli makar košulju da obučete? - Nora se nadala da će

pristati makar malo da poštuje pravila pristojnosti.

Bred je bio veoma zadovoljan onim što je postigao. Nora je počela da gubi

nerve, a on je upravo to želeo, jer je to značilo da nije baš toliko imuna na

njega. Dok su razgovarali, gledala je u tavanicu, u pod, u stranu, svuda, samo

ne u njega. Bilo joj je užasno neprijatno, a to je bio najbolji znak da nije

ravnodušna.

- Draga moja, mi smo u tropskom pojasu - nasmejao se. - Ne znam šta vi

nameravate, ali ja ću se truditi da mi bude i lepo i udobno.

Nori je sve bilo savršeno jasno. Bred je nameravao da se ponaša onako

kako to njemu najviše odgovara.

- I šta ćemo sad? - upitao je podižući krevetski pokrivač u nameri da

legne.

Nora je bila očajna. Pokazalo se da šarada zvana „igramo se žene i muža”

nije baš naivna. Iako su se ljubili na terasi pred Denijem Kajtelom, Bred se

posle toga sasvim normalno ponašao. Nije pokazivao da je lud za njom niti je

pokušavao da u njoj probudi strast. Sve što im se dešavalo, a ovo je bio tek

početak, savršeno ga je zabavljalo.


- Valjda ne očekujete da spavam s vama? - upitala je Nora jetko.

Bred je polako podigao glavu i, zagledavši se Nori u oči, nasmešio se.

- U dnevnoj sobi je kauč - počela je da objašnjava. - Tamo ću spavati.

Ovde smo sami, a kako nas smatraju bračnim parom, niko neće doći da

proveri da li spavamo zajedno ili odvojeno.

- Koliko mi je poznato, radite u policiji. Da li ste zaboravili da i zidovi

imaju uši i oči? - upitao je. - Znate li koliko sam se namučio da dođem

ovamo, da izdejstvujem da me Deni Kajtel pozove? Naravno, mene i moju

suprugu. Šta bi se dogodilo ako otkrije da nas dvoje ne spavamo zajedno, da

nismo muž i žena? Zar se plašite da nećete moći da mi odolite?

- Čemu? - uzviknula je Nora. - Vašim čarima? Valjda ne mislite da ste baš

toliko neodoljivi?

- Nikada to nisam mislio - uzvratio je Bred mirno. - A zar vi mislite da

dvoje, ako se nađu u istom krevetu, baš moraju da se odaju zemaljskim

uživanjima?

- Govorite gluposti! - ljutnula se Nora.

- O, ne - primetio je. - I nemojte da se ljutite ako vam sad kažem istinu.

- Koju istinu?

- Besni ste na mene što sam vas poljubio - odgovorio je Bred. - Ali još ste

više ljuti na sebe jer vam je bilo lepo.

Nora je pomislila da će eksplodirati od besa. Najstrašnije od svega bilo je

to što nije mogla da pronađe protivargumente i da ubedi sebe u to da Bred

nije u pravu.

- Nora, zašto ne budete pošteni prema sebi? - nastavio je. - Mislim da ne

tražim mnogo od jedne žene koja je uza sve svoje kvalitete još i odličan

policajac. Priznajte!

- Ni u čemu nisam uživala - rekla je Nora neubedljivo.

- Niste? - Bred joj je laganim korakom prišao. - Ako niste uživali, recite mi

bar kako ste se osećali?

- Nemojte sebi toliko da laskate - pokušavala je da se izvuče.

- Vi ste - Bred je uperio prst u Noru - najnepoverljivija žena koju sam u

životu sreo.


- Pa šta? - upitala je prkosno. - Na taj način uspevam da sačuvam

sopstvenu individualnost. Živim svoj život i niko me u tome ne ometa.

- Da - cinično je potvrdio Bred. - Nedodirljivi ste. Otkad smo se upoznali,

stalno mi šaljete signale koji, kada se prevedu na jezik normalnih, znače: Ne

diraj me! Ruke sebi, ne želim da me dotakneš!

Bred je uhvatio Noru za ruku i primaknuo joj se sasvim blizu, toliko blizu

da su im se nosevi gotovo dodirivali.

- Samo sam vas poljubio - rekao je. - Da sam znao da ste takvi kakvi ste, ja

bih...

- Šta? - upitala ga je Nora. - Odabrali biste drugu partnerku za ovaj posao,

zar ne?

- Upravo tako - odgovorio je Bred.

- Nisam ja želela da radim s vama - Norin glas bio je leden. - Da sam

mogla, odbila bih ovaj posao. Kamo sreće da ste odabrali neku drugu.

- Zašto nećete da priznate da vam je lepo sa mnom? - nastavio je Bred

držeći je i dalje za ruku. - Zašto se plašite da date oduška svojim osećanjima?

U tome nema ničeg lošeg, zar ne?

Nora se gorko osmehnula. Setila se bivšeg supruga Adama. Njemu je

podastrla sva svoja osećanja, a on je bio tako podao i neiskren.

- Za ime sveta, Nora, čega se toliko plašite? - Bred ju je privukao sebi. -

Bliskosti? Ovoga?

Usne su im se stopile u strastan poljubac. Bred ju je pomamno ljubio, kao

da je bio gladan baš onoga što je ona mogla da mu pruži. Ruke je zavukao u

njenu kosu, njegov dah pekao ju je po vratu i obrazima, dlanovima se

odupirala o njegove grudi, ali sve je bilo uzalud. Bred je bio snažan, a

njegovo mišićavo telo napregnuto kao struna. Nora nije odolela toj snazi i

želji, pa je kapitulirala. Obavila je ruke oko njegovog vrata i željno je

uzvratila zagrljaj čoveku koga je jedva poznavala. Bila je napeta i uzbuđena,

iz njenog mozga nestao je svaki trag razuma, nije bila u stanju ni da misli ni

da diše.

Odgurnuo ju je od sebe kada se najmanje tome nadala. Gledala ga je

zamućenim pogledom, uzbuđena i zadihana. Ni on nije odvajao pogled od

nje. Ipak, činilo se kao da se odmeravaju poput neprijatelja koji su samo za

trenutak prekinuli borbu.


- Nora, treba da se opustiš - obratio joj se posle čitave večnosti. - Nemoj

misliti da želim da te što pre odvedem u krevet. U ovakvoj situaciji ne bih to

učinio ni da si jedina žena na svetu.

Nora nije znala da li da se smeje ili da plače. Njeno telo govorilo je jedno,

a razum nešto sasvim drugo i teško joj je bilo da pomiri to dvoje. I što je

najgore, čini se da je Bred to veoma dobro znao.


7. poglavlje

ada je izašla iz kupatila i ušla u spavaću sobu, u njoj je vladao potpuni

mrak. Bilo je nestvarno tiho i zato se čulo strujanje vazduha kroz lišće

palmi, kao i lako udaranje morskih talasića po obali. Sada je već bilo sveže i

Nora je pomislila da bi rado čitavu noć provela napolju sedeći ispod krošnje

neke razgranate palme.

Bred je stajao kraj prozora. Bio joj je okrenut leđima, pa nije mogla da mu

vidi lice. Tiho, na prstima, želeći da mu ne skreće pažnju na sebe, Nora je

prišla krevetu i legla. Navukla je pokrivač do brade i zagledala se u tamu. Još

uvek je bila uzbuđena i nesređena, jer Adam u njoj nikada nije probudio

ovakva osećanja. Bila je Adamova supruga, ali nikada nije drhtala od

uzbuđenja u njegovom zagrljaju, nikada jedan njegov poljubac nije mogao da

je uzbudi.

Trgnula se kada je osetila da je i Bred legao, naravno, na svoju stranu

francuskog ležaja. Pogledala ga je ispod oka. Ležao je širom otvorenih očiju

zureći u tavanicu. Lice mu je bilo mirno, a izraz okamenjen. Usne kao da su

mu se stopile u crtu, a jagodice su mu bile nekako jače istaknute. Nije se

pokrio.

Nora se jedva usuđivala da diše. Bila je, u stvari, veoma povređena jer su

joj još uvek u svesti odzvanjale njegove reči:

- Ne bih te dotakao ni da si jedina na svetu!

To ju je baš zabolelo. Oprezno se okrenula na stranu i zatvorila je oči.

Znala je da je pred njom duga, veoma duga noć. Noć ispunjena samoćom.

Sledećeg jutra Nora se budila polako i lenjo. Soba je bila obasjana

sunčevom svetlošću, a kako je bilo toplo, znala je da je poprilično kasno i da

je odavno svanulo. Setila se da je Bred...

Bred! Nora je naglo otvorila oči i uspravila se. Pogledala je Bredovu stranu

kreveta. Čaršav je bio poravnat, jastuk propisno namešten. Njega, naravno,

nije bilo.

- Dobro jutro! - čula je s vrata spavaće sobe poznati glas.

K


- Oh, dobro jutro - rekla je kao da se uplašila da će Bred otići. Usta su joj

bila suva.

Bred nije bio neraspoložen, naprotiv. Imao je na sebi tamne pantalone i

žutu sportsku majicu. Delovao je pomalo zbunjeno i netremice je gledao

Noru. Mogla je da pretpostavi zašto se on tako ponaša. Kosa joj je uvek posle

spavanja bila razbarušena, a on ju je prvi put video takvu.

Gotovo da je bilo smešno kako su se gledali, nesposobni da započnu

normalan razgovor. Nora je, između ostalog, bila i radoznala, jer je Bred

držao u ruci malu papirnu kesu.

- Ovo je za tebe - rekao je pruživši kesu Nori.

- Za mene? - upitala je, nesvesno navlačeći pokrivač do brade jer se Bred

približio krevetu.

- Da. Jutros sam rano ustao pa sam malo prošetao do grada. Mislio sam da

ćeš biti gladna kad se probudiš.

Nora je primetila da je formalno oslovljavanje izostavio, sasvim je prešao

na „ti”. Dosad su se dva puta poljubili i on već smatra da može sebi dozvoliti

takvu intimnost? Kako da se ona njemu obraća? Bilo bi glupo kada bi

insistirala na persiranju, uostalom, pred drugima su ovde, na ostrvu, morali

prisno da komuniciraju. Dakle, možda je bolje ovako.

- Oh! - uzviknula je kada je videla šta je u kesi. - Krofne s pekmezom od

kupina?

- Da - Bred se nasmešio kao da je pred njim dete koje je upravo obradovao

omiljenom poslasticom.

Nora je znala da je Bred na ovaj način želeo da joj se izvini za sinoćnje

ponašanje. Bila je veoma dirnuta njegovim gestom. Baš je pažljiv! Uostalom,

šta ima lepše od prijatnog jutarnjeg iznenađenja? To najavljuje lep čitav dan.

- Oh, divne su! - uzviknula je pošto je s apetitom zagrizla ukusan kolač. -

Uzmi i ti - ponudila ga je.

Kada su pojeli krofne, Nora je radoznalo pogledala Breda. Nije znala šta

sledeće da očekuje.

- Nora?

- Molim?

- Ono što je bilo prošle noći... - počeo je tiho. - Dugujem ti izvinjenje.


- Ne - energično je odmahnula glavom. -Ni slučajno! - ponovila je. - Bio si

potpuno u pravu. Ja sam sumnjičava i ne umem da se postavim kako treba.

Ni sad ne znam da li ću umeti da se izrazim, ali nije bilo razloga da budem

neprijatna prema tebi.

Gledala ga je pravo u oči dok je mogla da izdrži. Bred je za to vreme

razmišljao o tome kako bi rado vodio ljubav s njom. Ne, to nije bila samo

fizička privlačnost. Ta devojka mu se silno dopadala, sve je na njoj bilo

posebno. Kada bi samo znala koliko je on u ovom trenutku želi!

- Misliš li da će sve ovo proteći kako treba? - upitala ga je, a pošto se on

namrštio, brzo je nastavila: - Naš posao - požurila je da objasni. - Mislim na

nas dvoje... ovaj, možda bi bilo bolje da je neka druga devojka na mom

mestu.

- Zašto tako misliš? - upitao je Bred.

- Posle onog sinoć imam mnogo razloga - odgovorila je. - Čak i ako

uspemo da glumimo zaljubljeni bračni par, šta će biti s nama privatno?

Trebalo bi da delujemo veoma uverljivo, da neko ne posumnja. I sam si

rekao...

- Znam šta sam rekao - prekinuo ju je Bred. - Da sam želeo drugu ženu, ne

bih doveo tebe. Mislim da ćemo nas dvoje uspeti da obavimo zadatak. Nas

dvoje to možemo.

Nora je bila iznenađena jer je posebno naglasio reči „nas dvoje”. Zar je

pomislio na to da će opet pokušati da se privatno zbliže?

- Nora - obratio joj se veoma blago. - Da sam nameravao da te po svaku

cenu odvučem u krevet, mogao sam to sinoć uraditi. Pošto nisam, nemaš

čega da se plašiš.

- Ne plašim se ničega i mislim da smo u vezi s tim sve raspravili. Nisam

želela da pođem s tobom u krevet, a mislim da ni tvoja želja nije bila baš

preterana. Takve stvari dvoje ljudi mogu savršerno da osete.

- Misliš li da bi u tome bilo nečega lošeg? - upitao je Bred.

- U čemu?

- Pa da se među nama zaista nešto dogodilo.

Nije odmah odgovorila. Bred nije ništa loše mislio, ali je verovao da dvoje,

muškarac i žena, mogu da odu u krevet iako ih ne veže ljubav. Malo

uživanja, strasti, zašto da ne?


- Nisam željna avantura - konačno je izgovorila.

- Nisam ni ja - naglasio je Bred.

Bio joj je blizu, toliko blizu da je mogla da oseti njegov dah na licu.

- Više me se ne plašiš, zar ne? - upitao je.

- Ne - odgovorila je Nora.

Bred je uzdahnuo. Sa ovom devojkom ništa nije lako jer je nekako

tajanstvena, zagonetna.

- Reci mi nešto iskreno - čula ga je. Smetala joj je njegova blizina, vrelina

njegovog daha. - Da li te neko čeka u Majamiju?

- To si me već jednom pitao.

- Pitam te opet!

- Zašto to želiš da znaš?

Uhvatio je za ruku i njihovi prsti su se isprepleli. Nora nije imala pojma

kako je dozvolila da se to desi, jednostavno nije mogla da odoli.

- Mislim da bi trebalo da znam - odgovorio je.

Nori je srce počelo da tuče u grlu, bilo je potrebno još samo malo pa da

sasvim izgubi prisebnost.

- U redu - rekla je plaho. - Niko me ne čeka u Majamiju.

Kada je to izrekla, bilo joj je lakše i odmah je pokušala da izvuče ruku iz

njegove. Ali nije joj to dopustio.

- Da li si još ljuta na mene što smo se ljubili? - nastavio je da je ispituje.

- Nisam.

- Drago mi je što to čujem. Ne mogu da se zakunem da se to neće još koji

put dogoditi.

Nora nije imala vremena da nešto preduzme da se to ne bi odmah

dogodilo. Bred je malo spustio glavu i njihove usne spojile su se u nežan

poljubac. Nora ni pomišljala nije da se odmakne. Na usnama im je još uvek

bio ukus pekmeza od kupina i ta slast se mešala sa slašću koju stvara želja i

ljubav. Nora je osetila neopisivo zadovoljstvo i zato je samo malo rastvorila

usne da bi uživanje bilo potpuno. Čak je uspela i da se upita da li ju je Adam

ikada ovako ljubio. Ne, nije, bila je uverena u to. Bredovi poljupci obećavali


su neslućene trenutke, znala je da je on spreman da joj ispuni svaku želju i

da je dovede do vrhunca uživanja.

Bila je uzbuđena i telo joj je podrhtavalo.

Njegova ruka ovila se oko njenog struka i Nora je osetila da gubi tlo pod

nogama. Nesvesno je ispružila ruke prema Bredu i snažno ga je zagrlila oko

vrata. Bila je priljubljena uz njegovo toplo, snažno, mišićavo telo. On je

muškarac, pravi muškarac, a ona žena kojoj su potrebne ljubav i nežnost.

- Nešto mi je palo na pamet - rekao je Bred kada je nežno odvojio Noru od

sebe. - Mislim da se nas dvoje odlično slažemo i da smo u mnogim stvarima

istomišljenici. Međutim, ovde smo na zadatku i treba da se bacimo na posao

pa da nadoknadimo ono što smo dosad propustili... i to što pre.

Nora ga je pogledala pravo u oči, u kojima se ogledala žudnja, ali bilo joj je

jasno da se osvestio i shvatio da posao i osećanja ne treba mešati. Zato je

požurila u kupatilo. Zaista, ovo ne sme da se desi! Oni su profesionalci na

tajnom zadatku! Pa ipak, prijalo joj je prisećanje na njegove reči: Ne mogu da

se zakunem da se to neće još koji put dogoditi. Drhtavim rukama svukla je

sve sa sebe da bi se istuširala hladnom vodom. Ovo s Bredom bila je ludost,

prava ludost, ali ništa nije želela da promeni. Da li je on bio u pravu kada je

rekao da su istomišljenici i da li je pritom mislio na to da oboje isto žele i

osećaju?

Tokom celog prepodneva obilazili su gradić razgledajući ga. Nora je uživala,

ali je znala da će Bred kad-tad spomenuti posao zbog kojeg su došli.

- Jutros sam bio u banci gde sam se raspitao o poslovima Denija Kajtela –

rekao je Bred kada seli u senovitu baštu da popiju kafu.

- I šta si saznao? - upitala ga je Nora.

- Deni kasni s otplatom svoje vile. Sav novac koji mu pritiče on potom

upućuje u Las Vegas.

- Zašto?

- Sumnjamo da je Deni pobegao iz Arizone zato da bi izbegao krivično

gonjenje zbog novčanih malverzacija. Izgleda da je umešan u velike poslove

u Las Vegasu, ali i da se mnogo zadužio. Ukoliko sve to ne sredi u najkraćem


roku, teško njemu. Moramo se potruditi da Denija što pre raskrinkamo da se

banda iz Las Vegasa ne bi domogla svega što Deni ovde poseduje. Ti mafijaši

mogu da udese da sve izgleda legalno.

U tom slučaju, velika zverka mogla bi da nam umakne. - Vidim da si

veoma zainteresovan za realizaciju svog plana u vezi s Denijem Kajtelom -

nasmešila se Nora. - Očekuješ li unapređenje posle uspešno obavljenog

zadatka?

- To sad nije važno - odgovorio je Bred. - Ovo je probni program i ako

uspe, moći ćemo da ga primenimo i na drugim sličnim slučajevima. Odavno

pokušavamo da sredimo Denija Kajtela, ali on nam se uvek izmigolji. Nikada

nam nije pošlo za rukom da prikupimo dovoljno dokaza protiv njega. Meni

je sinula ideja da ovako nešto pokušamo. Ako uspemo, sve će biti u redu.

- Razumem - rekla je Nora. - Veoma ti je važno da ovaj poduhvat uspe.

- Ne bi bilo loše - osmehnuo se Bred.

- U svakom slučaju, to bi bio krupan korak u mojoj karijeri. Znaš, dosad

sam radio kao tužilac i dosta mi je uzbuđenja u sudnici. Možda bi mi

ubuduće ovakvi poslovi više odgovarali.

Nora se namrštila. Pomislila je da je Bredu najvažnija karijera, a takav je

bio i njen bivši muž. Dok je ona mislila da je Adam voli, on se zapravo

oženio njome samo zato što je bila kćerka visokog funkcionera u policiji.

- Nemoj da brineš zbog svega ovoga - rekao je Bred ne znajući o čemu ona

razmišlja. - Nadam se da će sve biti u redu. Ipak, samo jedno je važno: ništa

ne treba požurivati. Ostaćemo ovde i nekoliko nedelja ako je potrebno. U

svakom trenutku moramo biti sigurni u to da radimo dobro. Ništa se ne sme

prepustiti slučaju.

Nora je shvatila da joj je Bred veoma simpatičan čovek. Pažljiv je prema

njoj, što znači da bi mogao biti savršen ljubavnik. Ipak, ovo poslednje nije joj

potrebno.

Onoga dana kada se razvela od Adama, odlučila je da na izvesno vreme

potpuno izbaci muškarce iz svog života. Zasad ne želi trajnu vezu, brak

nikako. Sada, pošto je upoznala Breda, osećala je da je njena odluka ispravna,

jer će tako biti sigurnija u svakom pogledu. Ali i mnogo, mnogo

usamljenija...


8. poglavlje

učali su ispod krošnje velike palme. Miris tropskog cveća mešao se s

mirisom mora. Bilo je prijatno vreme, gotovo sveže.

Nora je bila iznenađena kada je Deni Kajtel došao na ručak u pratnji

veoma lepe žene. Imala je krupne plave oči i dugu svetlu kosu. Nora ja

diskretno pogledala devojčine ruke u potrazi za dokazom da je možda verena

ili udata. Ništa od toga! Nije bila udata za drugog čoveka, a ni verenica

Denija Kajtela. Na njenom licu jasno se videlo razočaranje kada ju je Deni

predstavio kao „prijateljicu” Mel Grejs.

- Kako se vi i vaša draga snalazite ovde? - upitao je Deni Breda.

Nora se nasmešila. Ova igra bila je zabavna sve dok ne postane opasna.

- Ovde je sve divno - Bred je pogledao Mel. - A vi, kako ste? Sinoć niste

bili na večeri ili vas ja nisam video?

- Ne, nisam bila - odgovorila je Mel. - Teško se prilagođavam na klimu,

zato sam pomislila da je bolje da ostanem u svojoj sobi.

Nora i Bred diskretno su razmenili značajne poglede. Izgleda da su isto

pomislili. Da li Mel zna nešto o Kajtelovim prljavim poslovima?

Ona je prilično naivna ali, ako zna, možda bi se od nje ponešto moglo

izvući.

Bred i Kajtel su se digli od stola i Nora je odlučila da iskoristi priliku.

Odmah je započela razgovor s Mel.

- Dolazite li često ovamo? - upitala je.

- Pa... ne znam ni sama, čini se da je tako - odgovorila je Mel. - Denija

poznajem tek šest meseci.

- Odakle ste?

- Iz Masačusetsa - nasmešila se devojka.

Dakle, ova mlada žena, kojoj je moglo biti oko dvadeset i pet godina, nije

poznavala Denija dok je on bio u Arizoni. Nori se činilo da je ona veoma

naivna. A možda je ludo zaljubljena u Denija, pa se nada da će se on oženiti

njom?

R


Kada su se nešto kasnije njihovi pratioci vratili, Bred je prišao Nori i

obujmio ju je oko struka. Bio je razdragan a ona pojma nije imala šta to treba

da znači.

- Draga, Deni i ja idemo da igramo golf - rekao je. - Nadam se da se nećeš

dosađivati.

- Neću, naravno - uzvratila je Nora. - Mel je tu, pa ćemo se nas dve nečim

zabaviti.

Bred je privukao Noru i poljubio njene usne. Bila je zbunjena jer još uvek

nije imala pojma šta se to dešava.

- Draga, mnogo ćeš mi nedostajati - rekao je zaljubljeno je gledajući.

- I ti ćeš meni - morala je to da kaže da bi oboje delovali ubedljivo.

Mel je čežnjivo gledala za Bredom i Denijem koji su se uputili prema

terenima za golf.

- Baš ste srećni što imate takvog muža - setno je rekla Nori. - Imate li

dece?

- Da, dvoje.

-1 on vas još uvek toliko voli? Neverovatno! Baš ste prava srećnica.

Vreme je brzo prolazilo na tom lepom ostrvu. Bred se prema Nori ponašao

u zavisnosti od situacije i društva. Kada su bili s Denijem i Mel, on ju je grlio,

ponekad ljubio, obraćao joj se najlepšim biranim rečima. Kada su bili sami,

bio je uzdržan i korektan: ponašao se upravo onako kako je obećao. A nije

mu bilo svejedno jer je Nora bila prva žena u njegovom životu koja mu je

nešto značila. Stalno je mislio na nju i često je na njoj otkrivao nešto novo

što ga je uzbuđivalo.

Noći su mu bile posebno teške i duge. Maštao je o tome da je drži u

zagrljaju, da vodi ljubav s njom. Samo je to želeo, a znao je da će to teško

ostvariti. Ona je bila jedina žena na svetu koja mu je nešto značila, ali kako

da je uveri u to da tako zaista oseća? Nije znao kako da joj priđe, da joj

pokaže koliko je voli i želi, jer je osećao da ona ne veruje muškarcima. Bred

je zbog toga bio veoma nesrećan.

Kada su u nedelju odmah posle večere odlučili da se povuku u svoj

bungalov, jedva je dočekao da se za njima zatvore vrata pa da upita Noru

nešto što ga je već dugo mučilo.


- Odavno želim da te pitam... - nesigurno je počeo.

- Šta to?

- Kažeš da si iz Tampe. Prezime ti je Li. Zar tvoj otac nije bio šef policije u

Tampi?

- Jeste, a penzionisao se pre tri godine. On i majka ostali su da žive u

Tampi.

- Tako, dakle! Odlučila si da nastaviš stopama svog oca - primetio je Bred.

- Mora da si bila muškobanjasta dok si bila mlađa.

- S trojicom braće nisam mogla biti drugačija.

- Mogu li još nešto da te pitam?

- Samo izvoli - Nora je odšetala do otvorenog prozora dnevne sobe, jer je

bilo veoma toplo.

- Da li si u Tampi živela s bivšim mužem?

- Jesam - nevoljno je odgovorila. Ta tema nikako joj nije prijala.

- Da li ga viđaš kada odeš u posetu roditeljima? - nastavio je Bred da je

ispituje.

Nora se namrštila i Bredu je to bio dovoljan odgovor.

- Želela sam da pobegnem iz tog braka - konačno je rekla.

- Nije ti više stalo do njega?

- Brede, to pitanje postavio si mi već nekoliko puta - ljutito ga je

pogledala. - Zar opet treba da ti kažem da nije? Ne volim više tog čoveka. Da

li si sad zadovoljan?

- Nisam. Želeo bih da znam da li bi opet mogla da se zaljubiš, da li bi

mogla drugom čoveku da uzvratiš osećanja?

Nora ga je odmerila pogledom, a onda se okrenula i uputila u spavaću

sobu. Na sebi je imala crvenu haljinu bez bretela i izgledala je veoma

ženstveno. Upravo je povadila ukosnice iz punđe a kosa joj se rasula po

ramenima kada je Bred ušao.

- Nora, da li sam ti rekao da si lepa? - upitao je mekim glasom. - Večeras

fenomenalno izgledaš.

- Rekao si mi to nekoliko puta - odgovorila je suvo.


Bila je nesigurna jer je znala da je Bred sve više doživljava kao ženu,

umesto kao saradnicu. Da li će opet morati da se bori i protiv njega i protiv

sebe, a to je bilo teže, da li će opet morati da mu objašnjava da ne želi vezu

ni s njim niti s bilo kim drugim?

Nora je osećala da je Bred žestoko privlači i sumnjala je u to da će imati

dovoljno snage da mu odoli.

- Uputio sam ti kompliment - izazivački ju je pogledao pravo u oči.

- Zna se da odeća čuda čini - odgovorila je nervozno. - Obukla sam lepu

haljinu i to je sve. A sad bi trebalo da legnem. Sutra nas čeka novi dan,

verovatno pun iznenađenja.

- Ja bih to drugačije rekao. Na lepoj ženi svaka, pa i najobičnija haljina

divno izgleda.

Zadovoljno sklopivši oči, Nora je okrenula glavu da Bred ne bi primetio

koliko su joj njegove reči prijale. Potom se uputila u kupatilo i za trenutak je

zastala, a to je bila velika greška. Bred se u dva koraka našao kraj nje

povukavši naniže rajsferšlus na leđima njene haljine.

- Oh! - uzviknula je. - Brede!

Kako je ništa na ramenima nije pridržavalo, lagana tkanina skliznula joj je

s torza pre nego što je Nora uspela da podigne ruke i da je zadrži. U ogledalu

na vratima kupatila Bred je ugledao njene male, čvrste grudi i ruke su mu

same poletele pa ih je šakama obujmio. Na dodir tih toplih dlanova stresla se

celim telom. Haljina od svile počela je da klizi s njenih bokova i Nora je

dobro znala šta će se za koji trenutak dogoditi: ostaće potpuno naga, jer

ispod ovako uzanih komada odeće nije običavala da nosi donje rublje.

- Brede! - ponovo je uzviknula pokušavajući da zadrži haljinu koja je

neumoljivo klizila naniže i sada su joj bila potpuno otkrivena leđa, čak

mnogo niže ispod struka.

- Pssst! - čula je Bredov vreli šapat. Toplim rukama nežno je dodirivao

njeno nago telo. - Nemoj se plašiti, neću ti ništa. Želim samo da te gledam.

Savršena si! Podsećaš me na statuu Afrodite, kao da te je vajala najsuptilnija

umetnička duša. Molim te, dozvoli mi da uživam gledajući te.

Na to Nora nije znala šta da kaže. I sama je bila veoma uzbuđena, a znala

je šta Bred želi. Ruke su mu bile vrele, a to je značilo samo jedno:

preplavljen je željom.


Uhvatio ju je za ramena i polako okrenuo sebi. Kao hipnotisana,

netremice ga je gledala. U njegovim očima nije bilo ni nervoze ni

nestrpljenja. Bile su tople i pune čežnje, želje za fizičkim dodirom, za

ljubavlju.

- Molim te - čula ga je kako šapuće dok ju je gledao očima tamnim od

želje. - Ništa ti neću. Hoću samo da te gledam, samo to i ništa više.

Njegove reči zvučale su i kao molba i kao obećanje. Bile su iskrene i Nora

je osetila da se više ne plaši. Pružila mu je obe ruke i u tom trenutku njena

haljina pala je na pod. Ostala je naga pred njim, njihovi pogledi bili su

prikovani jedan za drugi, bio je to trenutak neodoljive privlačnosti, želje,

nečeg večnog što postoji između žene i muškarca. Oboje su želeli da ovi

trenuci, čisti i lepi, što duže potraju.

Nepomično su stajali gledajući se i Nora je odjednom postala svesna tišine

koja je predugo trajala. Gotovo joj je postala nepodnošljiva pa je u jednom

trenutku poželela da načini samo jedan korak i da nasloni glavu na Bredovo

rame. On je zgodan i muževan, ruke su mu tople, a zagrljaj čvrst, upravo je

to Nori bilo potrebno. Otkad se razvela od Adama, i pored želje da bude

samostalna i nezavisna, često se osećala bespomoćnom i nezaštićenom. Od

trenutka kada je upoznala Breda, stekla je neodoljiv utisak da bi je on mogao

zaštititi i učiniti da prestane da se plaši života.

- Oh, kako si lepa - šaputao je gledajući je s neskrivenim divljenjem. Po

boji i toplini njegovog glasa bilo je jasno da poštuje njenu lepotu, da mu nije

najvažnije od svega da je odvuče u krevet.

- Mnoge su devojke lepše od mene - uzvratila je tiho.

- O, ne. Toliko si divna i skladna, koža ti je kao alabaster. Nikada dosad

nisam video takvu ženu, sazdana si od nežnosti i ljubavi, svaki umetnik

želeo bi da stoji pred tobom u ovom trenutku.

Kao da nije bio svestan svojih pokreta, počeo je da je miluje prelazeći

rukama preko njenih ramena, grudi, malih i okruglih, vitkih bokova. Šake su

mu se nakratko umirile na njenom struku i Nori se činilo da će joj koža

izgoreti od vreline njegovih dlanova.

- Savršena si - ponavljao je Bred zaneseno. - Reci mi, da li osećaš isto što i

ja? Da li ti je lepo?

Polako se nagnuo da poljubi njene čvrste grudi. Nora je zatvorila oči, jer

su snažna osećanja pohrlila u njeno drhtavo i uzbuđeno telo. Bila je spremna


da mu se preda. Više se ničega nije plašila. Uzdahnula je duboko i šumno i

Bred je shvatio da je to odgovor: Nora je uživala u njegovom dodiru.

Nasmešio se, a taj osmeh preneo se i na njegove sjajne oči, koje su je

podsetile na duboka jezera, lepa i bistra. Nora mu je uzvratila osmehom, a

onda mu se samo malo primaknula, tek toliko da mu ponudi usne. Kada ih je

dotaknuo, Bred je osetio da drhte kao leptirova krila i zato je njegov

poljubac bio dug ali neverovatno nežan. Rukama je obgrlio njen tanani struk

i tek tada se produženi poljubac pretvorio u strast, snagu želje i ljubavi. Kada

je osetila njegov jezik, kao da ju je potresla struja. Zastenjala je, a onda

obavila ruke oko njegovog vrata primakavši mu se sasvim.

- Nora, znaš li šta mi činiš? - upitao je u trenutku predaha kada im je

oboma bio potreban vazduh. - Milina se razliva po mojim venama. Draga, u

trenutku kada sam te ugledao, pomislio sam da ću poludeti od želje. Nikada

se dosad nisam tako osećao.

Nora nije bila potpuno svesna onoga što joj se događa, ali kada je opet

osetila silnu vrelinu koja se razlila po njenom telu, znala je da je i Bred bez

odeće. To divno muško telo pružalo joj je nezamislivo zadovoljstvo. Dojke su

joj bile nabrekle i pune od želje za telesnim uživanjem i Nora je počela da se

otvara.

Podrhtavao je svaki delić njenog tela, podilazili su je žmarci od kojih je

gotovo gubila svest. Činilo joj se da lebdi, da se uzdiže nekud visoko i onda

ponovo vraća da bi se predala Bredovim rukama i usnama.

- Toliko te želim - šaputao je ljubeći joj grudi i ramena. - Nora, noći

prolaze, a ja ležim na ovom prokletom krevetu i želim samo jedno: da vodim

ljubav s tobom. Molim te, reci da i ti mene podjednako želiš.

- Brede...

- Draga, mislim da bih poludeo kada bi mi rekla da ti nije stalo do mene.

Nora se nasmešila. Bred je potpuno iskren, a njegove reči zvučale su kao

reči zaljubljenog šesnaestogodišnjaka! Ništa u tome nije bilo ni lažno ni

neprijatno, a ona je znala da će on u njenim očima pročitati da i ona njega

želi. Da, toliko ga je želela da je osećala bol u čitavom telu.

Odjednom joj je pred očima iskrsnuo Adamov lik, setila se koliko je bio

nepošten, kako je izneverio njenu ljubav i mladalačke želje. Šta ako se to

dogodi i s Bredom? Možda je on sada želi, ali šta će biti ako se brzo zasiti


njenog tela i njene ljubavi? Da li će joj okrenuti leđa kao što je to Adam

učinio?

Ruke su joj nemoćno pale niz telo kao da su od olova. Još uvek je bila

ispunjena sumnjom, na mnoga pitanja tražila je odgovor. Ovo s Bredom

desilo se tako burno i brzo. Tamo gde strast caruje, um se povlači. Zar joj je

potrebno da se još jednom razočara?

Bred je osetio da se s njom nešto dešava, međutim, nastavio je da je ljubi

nežno i polako, a kada je opet dotakao njene usne, osetio je da su slane.

Trgnuo se, refleksno odgurnuvši Noru od sebe. Pred njim je bilo lice druge

žene. Oči su joj bile sjajne, ali više ne od želje i ljubavi. U njima je ugledao

ono čemu se najmanje nadao. Suze.


9. poglavlje

red se pitao da li je možda preterao. Ali ne bi im bilo toliko lepo da i

ona nije isto želela.

- Nora - šaputao je, kao da je želeo da je probudi. - Nora!

Nije ga gledala, pogledom je unezvereno lutala po sobi. Iz uglova očiju

polako su joj se otkidale suze.

Bred je bio prvo zbunjen, a onda pomalo i besan. Pojma nije imao šta se

dogodilo da Nora u trenutku toliko promenila. Od nje nije tražio ništa što

nije bila spremna da mu pruži. Šta se to dogodilo? Zar dosad nije raskrstila s

prošlošću?

Sa stolice je dohvatio svoju košulju pruživši je Nori. Ona ju je ćutke

prihvatila, a onda je drhtavim rukama počela da se oblači. Po tome je Bred

video da joj nije bilo svejedno i da ju je dobro uzdrmalo ono što se malopre

događalo među njima. Ali zašto se tako naglo povukla?

Kada je zakopčala košulju koja joj je dopirala do kolena, Nora je skupila

hrabrost da pogleda Bredu u oči. Očekivala je da će on biti ljut jer je

izneverila njegove nade i očekivanja. Bredovo lice bilo je kao maska, svaki

mišić na njemu zategnut, a usne su mu se pretvorile u ravnu crtu. Nora se

postidela. Ponela se kao nevina devojčica i zaslužila je Bredov gnev.

- Izvini - promrmljala je okrećući glavu u stranu.

On je ćutao, pa je Nora prišla krevetu i sela na svoju stranu francuskog

ležaja. Zagledala se kroz prozor očekujući sledeći Bredov korak.

- Pogledaj me - rekao je kada se spustio na krevet pored nje, okrenuvši

dlanovima njeno lice prema sebi.

Nije joj preostalo drugo nego da ga pogleda pravo u oči.

- Čemu suze, Nora? - upitao je. - Da li si zaplakala zbog mene? Da li sam

učinio nešto što te je navelo na plač?

Odsečno je odmahnula glavom. Da je pokušala nešto da kaže, rasplakala bi

se.

B


- Nora, moraš mi reći o čemu se radi - nastavio je Bred. - Nisam u stanju

da čitam ničije misli. Ponekad mogu da odgonetnem šta osećaš, ali šta misliš,

to ne mogu. Ako nešto nije u redu, reci mi!

Međutim, i dalje je ćutala.

- Nadam se da me se ne plašiš? - upitao je.

- Nije reč o tebi.

- To sam i pretpostavljao. Činjenica je da si mi se dopala od trenutka kada

sam te ugledao, ali odmah sam primetio da se čudno ponašaš. Reci mi šta je u

pitanju.

Nori su zadrhtale usne. Kako je mogla da počne da mu priča o sebi i

Adamu, o svojoj izneverenoj ljubavi? Kako je mogla da mu kaže da joj je srce

ranjeno i da ne želi da se upušta ni u kakvu vezu s bilo kojim muškarcem?

- Ne mogu - prošaputala je i zvučala je toliko jadno da je Bred poželeo da

je zagrli i uteši. - Molim te, nemoj ništa više da me pitaš.

- Moram - glas mu je bio blag, ali odlučan. Nora je znala da je on odlučio

da stvar istera na čistinu. - Draga moja, ni ti ni ja nismo deca i zato veoma

dobro osećamo da se nešto ozbiljno dešava među nama. Ali nešto nam ne

dopušta da realizujemo to što oboje osećamo. Vidim da patiš, da si nesrećna,

a ja neću dozvoliti da tako ostane. Reci mi, da li sam bio grub s tobom? Da li

sam prerano očekivao da mi pokažeš da me želiš?

Nora je opet odmahnula glavom, jer nije bila u stanju da laže.

- Onda mi moraš reći o čemu se radi - insistirao je Bred. - Čemu suze?

Patiš, a ja ne znam o čemu je reč. Želim da sve podeliš sa mnom, tako će

nam oboma biti lakše.

Nora bi mnogo više volela da je Bred ljut ili čak grub, da je vikao, jer bi

mu se u tom slučaju na isti način suprotstavila. Ovako, bio je blag, taktičan i

pažljiv, ali odlučan da izvuče istinu iz nje.

- Molim te, Brede - zavapila je. - Molim te, nemoj tražiti od mene da ti se

ispovedam.

- Zašto je toliko teško da otvoriš dušu preda mnom? - molećivo ju je

pogledao. - Zar baš ništa ne osećaš prema meni?


- Kako možeš tako nešto da kažeš? - usprotivila se. - Kada sam s tobom,

osećam se drugačije. Lepo mi je, osećam da sam neko... I pre sam se tako

osećala, ali...

- Nastavi - naredio je Bred.

- Sve je propalo - glas joj je prešao u slomljeni šapat. - Moja ljubav razbila

se u hiljadu komadića.

- U pitanju je tvoj bivši muž?

Nora nije odgovorila, nije se čak ni pomerila. Samo je bolno zatvorila oči i

uzdahnula. Bred je shvatio odgovor.

- Pričaj mi - zamolio ju je. - Reci mi sve i biće ti lakše.

- Sad mi se čini da nema mnogo toga da se priča - posle izvesnog vremena

Nora se pribrala. - Adam je već radio u policiji kada sam se ja zaposlila. Bila

sam mlada, svi su me gledali sa simpatijama. On ponajviše. I... venčali smo se

posle godinu dana. Dopao mi se, mislila sam da je pametan i ambiciozan, da

želi mnogo da postigne. I zaista je bio ambiciozan, moj otac je smatrao da je

naš brak pun pogodak i zato nas je oboje podržavao u poslu jer je smatrao da

ćemo tako i privatno biti srećni. Ja sam, takoreći, odrasla u policijskoj stanici

i zato sam mislila da poznajem muškarce, da sam stekla nekakvo iskustvo.

Potom je ućutala. Duboko je uzdahnula da bi imala snage da nastavi.

- Šta je potom bilo? - podsticao ju je Bred.

- Očekivala sam podršku od svog muža, ali sam se grdno prevarila -

nastavila je Nora. - Nije prošlo mnogo, počeo je da mi prebacuje da sam

gruba, da nisam ženstvena ni nežna, da on ne želi u krevetu policajca već

ženu i ljubavnicu.

Nora se zagledala u zamišljenu tačku na zidu, a onda se uhvatila za glavu i

briznula je u plač.

- Draga - Bred ju je nežno pomilovao po kosi. - Zašto se toliko uzbuđuješ?

Pa sve je to samo prošlost. Ako ne želiš, ne moraš da nastaviš.

- Nastaviću - na Noru je ipak delovao umirujući dodir njegovih toplih

šaka.

- Želeo si da čuješ šta me muči i čućeš to. Dakle, zaista sam želela da naš

brak uspe i zato sam pokušala da se promenim. Kupila sam nove, lepe i

ženstvene haljine, promenila sam frizuru, drugačije sam se šminkala...


- Nora...

- Uskoro sam shvatila da sam od sebe pravila budalu! - viknula je stisnuvši

šake. - Adam je hulja! Varao me je od prvog dana braka i svi su to znali osim

mog oca i mene. Oženio se kćerkom šefa policije samo zato da bi mogao da

napreduje.

Iz Norinih grudi otelo se nekoliko isprekidanih jecaja, a onda je briznula u

histeričan plač.

- Sada znaš sve o meni! - uzviknula je. - Da li ti se dopala priča?

- Nora...

- Molim te, ostavi me! Idi, hoću da budem sama!

Bred ju je uhvatio za ruke, ali ona je počela da se otima. Nije uspela da se

oslobodi njegovog stiska jer je on znao kako da je umiri.

Privukavši je u zagrljaj, počeo je da miluje njenu kosu, da joj poljupcima

briše suze s lica.

- Draga moja - šaputao je. - Dobro znaš da nemam kuda da odem. I kada

bih imao, ne bih te sad ostavio.

Malo-pomalo, Nora se smirila. I bila je srećna što nije ostala sama, što je uz

nju brižni Bred.

Bred ju je polako spustio na krevet, pokrio ju je, pa je seo kraj nje. Milovao

joj je kosu, ljubio njene uplakane oči i obraze sve dok suze nisu usahle. Nora

je bila veoma uzbuđena, umorna i iscrpljena. Nije imala snage da se odupre

niti da mu bilo šta kaže.

Zadrhtala je kada je osetila da se Bred opružio pored nje, da ju je zagrlio, a

njenu glavu položio na svoje grudi. Bila je uzbuđena i zbog njegove blizine,

ali i zbog toga što se stidela svojih suza. I zar je morala onako histerično da

vrišti na Breda?

- Za ime sveta - prošaputala je. - Ne mogu da poverujem da smo...

- Ćuti! - prekinuo ju je Bred držeći je nežno u zagrljaju. - Sve je u redu.

- Nije - pobunila se. - Znaš, ne pamtim kada sam poslednji put plakala...

Nisam od onih žena koje suzama rešavaju probleme...


- Sve je u redu - tešio ju je Bred ljubeći je u slepoočnicu. - Drago mi je što

si mi sve ispričala i srećan sam što sam kraj tebe, što mogu da ti pomognem.

- Nikada nisam bila ovako slaba - pravdala se i dalje. - Ne mogu sebe da

prepoznam.

- Nora, zar misliš da nikada dosad nisam video ženu koja plače? Misliš li

da ja nikada nisam bio tužan i da mi nije trebala nečija uteha?

Nora se pridigla oslonjena na lakat, pa se nasmešila Bredu.

- Mora da grozno izgledam - rekla je.

- Samo izgledaš umorno.

- Kada bih mogla sve da zaboravim... Adam ne zaslužuje da ga spominjem

niti da se podsećam na život s njim.

- Šta na sve to kažu tvoji roditelji?

- Oni se trude da mi pomognu. U našoj kući više se ne spominje Adamovo

ime. A zamalo da bude naimenovan za šefa policije posle mog oca!

- Na sreću, to se nije dogodilo - umirujuće je rekao Bred.

Nori je bilo prijatno. Ležala je u Bredovom zagrljaju i osećala se sigurnom.

- Nora, mogu li nešto da te upitam?

- Možeš - uzvratila je šapatom.

- Dopuštaš li mi da spavam s tobom?

Nora se izmaknula iz njegovog zagrljaja.

Sve je očekivala, ali ne i ovo pitanje.

- Nemoj me pogrešno razumeti - požurio je Bred da objasni. - Samo želim

da te držim u naručju. Ti možeš mirno da spavaš.

Nora ga je pogledala pravo u oči i u njima je pročitala njegovu iskrenu

želju da je uteši i zaštiti. Videla je da će on biti strpljiv i da mu je potpuno

jasno da noćas ne bi bilo dobro da insistira na tome da vode ljubav, jer je ona

bila previše ranjiva.

Nora je ubrzo zaspala, jer je bila iscrpljena od svega što joj se dešavalo u

ovih nekoliko dana otkad je došla s Bredom na ostrvo.

Bred te noći nije spavao.


10. poglavlje

ora se teško probudila sledećeg jutra. Čudne slike smenjivale su joj se

pred očima, videla je sebe u Bredovom zagrljaju, čak je osećala da je on

i sada kraj nje. Polako je ispružila ruku da bi opet dotakla prazno uzglavlje

kraj sebe. Otvorila je oči i uverila se da je desna strana kreveta prazna.

Ustala je, na brzinu se istuširala i obukla je laku, jutarnju haljinu. U

nekoliko poteza češljem popravila je frizuru i požurila iz bungalova da

potraži Breda. Pošto je videla da su vrata od terase napola otvorena, uputila

se u tom pravcu.

- Brede? - tiho je izgovorila njegovo ime jače otvorivši vrata da izađe na

terasu.

- Dobro jutro - toplo joj se nasmešio. Bred. - Tako si čvrsto spavala da

nisam hteo da te budim.

U tom trenutku u senci palme, naspram Breda, u stolici je ugledala Denija

Kajtela.

- Dobro jutro - pozdravila je njihovog domaćina trudeći se da joj glas

zvuči veselo. - Vas dvojica ste baš poranili, a to znači da je ozbiljan posao u

pitanju.

- Zapravo, jeste - Bred je uhvatio Noru za ruku i značajno ju je stegnuo.

Pretpostavila je da je to nekakav znak i da treba dobro da obrati pažnju na

ono što će joj reći. - Znaš, imamo nekakvih problema s bankom - nastavio je

Bred. - U pitanju je dobar posao zbog kojeg bi trebalo odmah da odletim u

Majami.

- O! - uzdahnula je Nora pa je Deni mogao da stekne utisak da ona ni na

trenutak ne želi da se razdvoji od svog supruga.

- Ne uzbuđuj se, draga - umirivao ju je Bred. - Nadam se da se nećeš

dosađivati dok se ja ne vratim. Obećavam da ću biti ovde pre večere.

- U redu je, dragi, ne moraš žuriti! - predusretljivo mu je uzvratila Nora. -

Kada je o poslu reč, nema ograničavanja vremena.

- Znao sam da ćeš me razumeti - Bred je ustao i poljubio “svoju ženu” u

obraz.

N


- Svaki muškarac poželeo bi ovakvu suprugu. Volim te!

Norino srce poskočilo je od radosti. Da li je moguće? Bred joj je rekao da

je voli i zvučao je sasvim iskreno. Rekao je to tiho, samo za njene uši. Pa

ipak, da li je samo glumio ili je to ozbiljno mislio?

Bred se vratio nešto posle sedam uveče, bio je umoran i namršten. Nori se

učinilo da nešto nije u redu pa je počela da ga ispituje.

- Brede?

- Molim? - odgovorio je skidajući sa sebe jaknu i kravatu.

- Šta je bilo? Nešto nije u redu?

Ništa joj nije odgovorio. Otišao je u kupatilo i dugo ga nije bilo. Nora se

veoma zabrinula. Zar baš ništa nije mogao da joj kaže?

Izašla je na terasu jer joj se učinilo da je tamo mnogo prijatnije i da će joj

Bred, kada se osveži, verovatno sve ispričati. Uostalom, zbog posla su

zaglavili na ovom divnom mestu.

- Kako je divno kada se čovek istušira i malo dođe sebi! - uzviknuo je Bred

kada je izašao iz kupatila. Sada je bio sasvim drugi čovek: raspoložen, čak

veseo.

- Brede, još uvek očekujem...

- Šta kažeš na podužu šetnju? - uskočio joj je u reč. - Ako se slažeš, idemo

odmah.

Nora je poslušno ustala i njih dvoje su se uputili na peščanu plažu pored

mora. Lagani povetarac duvao je s pučine donoseći mirisnu svežinu.

- Uspeo sam da saznam sve što me je interesovalo - počeo je da priča Bred

pošto ju je zagrlio. - Mislim da ćemo ubrzo moći da razotkrijemo Kajtela.

Saznao sam za još jednog njegovog ortaka, kao i to da je Kajtel došao ovamo

da bi zavarao trag. Taj ortak treba da obavi još jedno veliko preuzimanje,

bolje reći, prevaru, pa da onda svi zajedno zbrišu u Meksiko. Naravno, ako

im mi to dozvolimo. Iskreno se nadam da nećemo.

Nora je bila zadovoljna, ali je ipak pomislila da ne bi volela da se to obavi

tako brzo, da bi joj baš prijalo da još malo ostane ovde s Bredom.


- Bio si veoma umoran i smrknut kada si došao, pa sam se zabrinula da

nešto nije u redu - pravdala se Nora.

- Da. Dan je bio vreo, a u mojoj kancelariji u Majamiju klima se pokvarila.

Možeš li da zamisliš kako mi je bilo?

- Znam - nasmejala se. - Ali zato si sada ovde i moći ćeš da se opustiš.

Kako je ovde lepo! Mislim da bi na ovakvom mestu čovek mogao da živi

mirno, da se potpuno opusti i da bude srećan.

- Ako to misliš, nas dvoje smo na istoj talasnoj dužini. Čini mi se da bi ovo

ostrvo svaki lekar preporučio pacijentu kojem je potreban odmor. Naravno,

pod uslovom da je pored umornog čoveka tako lepa žena kakva si ti.

- Nemoj mi laskati, ne umem s tim da se nosim. Zapravo, želela bih da

porazgovaramo o onome što smo sinoć načeli.

- Zar je potrebno? - Bred je zastao pogledavši je pravo u oči.

- Jeste - odgovorila je Nora. - Znaš, ispričala sam ti svoju životnu priču, ali

ne bih želela da pomisliš da od svega toga želim da napravim kapital. Možda

je sve to delovalo i pomalo zbunjujuće...

- Ne misliš valjda da sam se zbunio? - upao joj je Bred u reč. - Nema

potrebe ni da ti budeš zbunjena...

- Nisam sigurna da si sve razumeo...

- Sve sam razumeo - Bred nije hteo da dopusti da ona sebe toliko muči

bespotrebnim razmišljanjem. - Veoma si povređena i još uvek se svega plašiš.

Treba da shvatiš sledeće: problem nikada nije bio u tebi, već u tvom mužu.

On nije bio fer igrač, a pokušao je da na tebe svali svu krivicu za propast

vašeg braka. Kukavica, šta drugo?

- Ali, Brede...

- Nora, ti si lepa i poželjna žena. Taj tip nije imao pameti da to shvati i

zato te je pustio da odeš.

- Ne bih želela da pomisliš da od tebe tražim utehu - glas joj se pretvorio u

šapat.

- Ono što se dešava između nas...

- Da li te to brine? Da li bi volela da sednemo na pesak i gledamo zalazak

sunca? Doduše, ja bih voleo još nešto...


- Da li si siguran u to da znaš šta bih ja volela? - upitala ga je. Nije sačekala

odgovor, pa je nastavila: - Da li se sećaš kada si mi rekao da znaš da sam bila

besna zato što si me poljubio?

- Nisam to zaboravio.

- Želim da me opet vidiš tako besnu - rekla je i, podigavši glavu, pogledala

ga je pravo u oči.

- Kako to misliš? - u njegovim očima planule su iskre.

- Poljubi me - prošaputala je Nora. - Poljubi me isto kao one noći...


11. poglavlje

red nije mogao da poveruje u ono što je upravo čuo. Činilo mu se da su

njene reči u sumraku odjeknule kao topovska paljba. Poljubi me...

poljubi me...

Obuhvatio je njeno lice dlanovima zagledavši se u te lepe krupne oči.

Čarobni trenuci sporo su proticali, činilo se da se njih dvoje ćutke, u tišini,

zapravo upoznaju. Onda je njegova ruka nežno obujmila njen struk pa ju je

jače privukao sebi.

- Ali još me nisi poljubio - prošaputala je Nora.

- Znači li to da mogu da nadoknadim sve što sam dosad propustio?

Ona mu se nasmešila u znak pristanka. Podvukao ju je pored sebe na topli

pesak. Ležali su jedno kraj drugog držeći se za ruke, kao da su želeli da

odgode divne trenutke ljubavi koji će neminovno uslediti. Znali su: što duže

odgađaju, to će im kasnije biti lepše.

Konačno, njegove usne spustile su se na njene i bio je to najduži,

najuzbudljiviji poljubac u Norinom životu. Činilo joj se da će trajati večno i

zato se telom privijala uz Bredovo. Kada se on malo odmaknuo od nje,

pogledala ga je iznenađeno, kao da ga pita zašto je to učinio. Bila je topla i

poželjna, svaki delić njenog bića bio je spreman za ljubav.

- Da li zaista misliš da sam lepa? - upitala ga je smejući se razdragano.

- Ako mi dozvoliš, dokazaću ti koliko si lepa - odgovorio je obasuvši

poljupcima njene očne kapke, obraze, nos i usne.

- Nora, hoćeš li mi dozvoliti da ti pokažem koliko te volim i želim?

Zadrhtala je čuvši ove reči i nešto toplo prostrujalo je kroz njen krvotok.

Zagledavši se u Bredove oči, videla je koliko su svetle i duboke, koliko su

odraz njegove duše, svih njegovih osećanja. U tom trenutku poželela je da i

on isto to pročita u njenim očima.

Kada joj je Bred rekao da je želi, zadrhtala je od slatke čežnje, a srce je

počelo da tuče u njenim grudima u ritmu tam-tama. Kako je to divan osećaj

kad čovek zna da ga neko želi, da je nekome potreban!

B


Podigla je ruku i pomilovala ga po obrazu.

- I ja tebe želim, Brede - prošaputala je drhtavim glasom.

Usne su im se spojile u strasnom poljupcu. Nori se u prvi mah učinilo da

Bred više nije nežan kao što je bio. Želeo je da je poseduje, da joj pokaže

koliko je snažan, koliko je želi i voli. Zadrhtalo joj je čitavo telo, pa je željno

ispružila ruke prema njemu. I baš u tom trenutku osetila je da se njena duša

preobrazila jer je osetila spremnost da se potpuno preda čoveku koji je više

od svega želeo da je uzme.

Jednim pokretom Bred se čitavom težinom prevalio na nju. Toplina

njegovog tela palila je u njoj žar i želju.

Za trenutak su se razdvojili i Nora je u magnovenju počela da odbacuje

odeću sa sebe. On je brzo svukao majicu i pantalone, a ona više nije bila

sigurna u to da li je sve sama skinula sa sebe ili joj je on pomogao. U

sledećem trenutku bili su nagi, kao od majke rođeni, osećajući vrelinu koja

se mogla poroditi s vrelinom tropskog podneva.

- Divna si, Nora šaputao joj je Bred milujući je svuda. - Tako si meka i

topla, koža ti je kao saten...

- Uzmi me, dragi! - nekontrolisano je zastenjala. - Uzmi me!

- Još nije trenutak - odlagao je Bred ispunjenje i njenih i svojih želja. -

Hoću još malo da uživam u tvojoj lepoti, hoću da još jače želimo jedno

drugo.

- Oh, Brede - prošaputala je Nora. - Ne mogu više...

Nora je osećala da nestaje sa ovog sveta, da se rasplinjava.

- Da li ti se ovo dopada? - upitao je on ljubeći mesto između njenih dojki

otežalih od želje.

- Mmm... da. Molim te...

- Hoću da nadoknadim prazne i puste noći protekle nedelje. Ležao sam

satima maštajući o tome da te ovako uzmem, da vodimo ljubav. Želim da sve

ovo traje dugo, veoma dugo. Želim da te upoznam, želim da svaki delić tvog

tela bude moj.

- I ja sam tebe noćima želela - šaputala je Nora uživajući u njegovom

milovanju.

- Reci mi šta ti prija, hoću da ti bude lepo.


- Lepo mi je - dahtala je Nora. - Osećam se kao da sam u bestežinskom

stanju, kao da ću svakog trenutka poleteti. Ne mogu više da kontrolišem ni

svoja osećanja ni svoje postupke.

- Najdraža, i ja se tako osećam. Ako je ovo san, želeo bih da se nikada iz

njega ne probudim.

Nora je bila upoznata sa čarima vođenja ljubavi u braku sa Adamom. Ali

to nikada nije bilo ovako. Nikada! Bred je bio toliko nesebičan, pružao joj je

ono što nikada nije mogla da zamisli da bi muškarac mogao da pruži ženi.

U sledećem trenutku nadvio se nad njom i, gledajući je pravo u oči,

snažno je prodro u nju. Potom se malo umirio. Osetila je da su ona i Bred

jedno telo i jedna duša.

- Gledaj me - šaputao joj je Bred dok su im se tela kretala ujednačenim

ritmom. - Hoću da me gledaš pravo u oči da bih mogao da znam šta osećaš.

Hoću da izgovaraš moje ime dok ti na licu vidim da uživaš.

Nora je prošaputala njegovo ime dok ju je njegovo telo pritiskalo i

nagonilo da mu se potpuno potčini. Obuzimali su je talasi blaženstva i ona

mu se potpuno predala. Nikada dosad nije osećala da je toliko poželjna, da

nekome lepota njenog tela toliko znači. Bred je uživao u njoj, ali je umeo da

probudi sve ono uspavano u njoj, umeo je da joj pokaže kako da uživa u

ljubavi. Sa Adamom, a poređenje je bilo neminovno, tako nešto nikada nije

doživela.

Kada su oboje klonuli, pošto je prvi talas strasti prošao, Nora je osetila da

je nabujale emocije naprosto guše. Morala je nešto da učini, morala je svemu

tome da na neki način da oduška. I suze su joj navrle na oči, slivajući se niz

njene obraze.

- Zašto opet suze? - upitao je opet Bred, kome ništa nije moglo da

promakne.

- Ne znam - odgovorila je grleći njegovo znojavo telo. - Zaista ne znam.

Bilo je tako...

- Divno? - dopunio je njenu misao.

- Da.

Oči su joj bile zamagljene od suza i sreće. Bred je savršen muškarac:

mogao je sve, umeo je da je uzbudi i voli, pronalazio je pravu reč za svako

njeno stanje.


- Znam, dušo - rekao je Bred. - U svakom trenutku znam šta misliš i šta

želiš.

Mesečina se kao srebro prosula po moru i obali kada su Nora i Bred ustali i

krenuli prema svom bungalovu. Ona je bila potpuno ošamućena od onoga

što je doživela s Bredom. Ipak, plašila se budućnosti. Šta ako je Bred sve ovo

shvatio samo kao trenutnu privlačnost između žene i muškarca, koji su želeli

da vode ljubav? U seksu su se odlično slagali, ali šta je sa svim drugim

elementima koji daju puni smisao vezi između dvoje zaljubljenih? Da li je

Bred zaljubljen u nju ili će ga sve proći kada obave ovaj zadatak i kada se

vrate u Majami? Da li će svako otići svojoj kući i nastaviti da živi i radi kao

pre dolaska ovamo?

Bred je bio veoma pažljiv prema Nori. Pomogao joj je da se obuče, istresao

je pesak iz njenih sandala, pridržao ih je da bi mogla da se obuje.

Bez reči su se uhvatili za ruke i uputili prema bungalovu.

- Pogledaj! - uzviknuo je Bred. - Pun mesec! O, trebalo je da se setim!

- Čega? - upitala je Nora.

- Pa kaže se da ljudi na neki način polude kada je pun mesec - odgovorio

je Bred glasno se nasmejavši. - Da li se to dešava i vama policajcima?

- Zašto se ne bi dešavalo nama ako se dešava svima?

- Ipak, ne dopada mi se ta teorija - odmahnuo je glavom. - Ne bih želeo da

ovo što se među nama desilo bude rezultat nekakve teorije o punom mesecu.

- Misliš na eksploziju strasti? - Nora je sumnjičavo zavrtela glavom. - Pa

nas dvoje nismo tinejdžeri, zar ne? Ako želimo da se nešto dogodi, onda će

se dogoditi.

- Znaš, ne bih voleo da se sutra pretvaraš da se između nas ništa nije

dogodilo - rekao je Bred, a Nora ga je uznenađeno pogledala.

- Ništa slično nije mi palo na pamet - uzvratila je polako pitajući šta se to

dogodilo s njim kad tako čudno priča.

- Nije? - ponovio je. - Nisam baš sasvim siguran u to.


Nora se iznenađeno trgnula. Šta se dogodilo s Bredom? Da li je ona rekla

nešto što ga je povredilo? Do ovog trenutka bila je srećna, a sad je sve počelo

da se ruši. Možda je bila u pravu: Bredu je bilo potrebno malo zadovoljstva,

promene i ništa više. A ona je bila spremna da zaboravi prošlost, da ne misli

na budućnost. Bila joj je važna samo sadašnjost jer je shvatila da je

zaljubljena u Breda.

- Molim te, Brede - Nora je nežno dotaknula njegovu nadlakticu. - Ne

žalim niti ću ikada zažaliti zbog ovoga što se dogodilo među nama. Mislim

da si me pogrešno razumeo - nije mogla da nastavi jer joj je grlo bilo suvo,

jedva je gutala.

- Stekao sam utisak da si se na neki način odjednom ohladila - Bredov glas

zvučao je gotovo ljutito.

- Nisam! - prkosno je uzvratila Nora.

- Od prvog trenutka znao sam da misliš da želim samo zadovoljstvo.

Ubeđena si da među nama postoji samo seksualna privlačnost i da sam te

samo zato doveo ovamo.

- To nije tačno! Zašto želiš sve da pokvariš...

- Nora, da li ste to vi?

Oboje su se u trenu ukočili a onda su se okrenuli u pravcu iz kojeg su čuli

pitanje. Ugledali su Mel kako žuri prema njima.

- Mel! - uzviknula je Nora. - Šta se dogodilo? Nešto nije u redu?

Da je nije pridržala, Mel bi se najverovatnije srušila.

- Mel? - Nora je pomilovala mlađu ženu po razbarušenoj kosi. - Šta se

dogodilo? Da li je sve u redu s Denijem?

Devojka je teško uzdahnula.

- Idemo unutra - Bred je uhvatio Mel ispod ruke i obe ih je poveo prema

ulazu u bungalov. - Tamo ćemo moći mirno da razgovaramo.

Kada su se smestili u udobnim foteljama u dnevnoj sobi, Mel je zamolila

za čašu vode.

- Zavidim vam od trenutka kada sam vas srela - počela je Mel pošto se

sabrala. - I ja sam želela da sa Denijem imam dom, decu, srećan život. Nora,

nemojte se ljutiti na mene, ali toliko vam zavidim! Znam da vas Bred voli.

Dovoljno je pogledati ga i da sve bude jasno.


Nora je pocrvenela. Nije smela da pogleda Breda jer je bila ubeđena da bi

ih taj pogled oboje odao i da bi Mel shvatila da njih dvoje nisu u braku, da

nemaju decu i da nisu srećni!

- Onda sam rekla sebi - nastavila je Mel - ovo je dvadeset prvi vek, pa ako

Deni neće mene da zaprosi, zaprosiću ja njega. Učinila sam to i znate li šta

mi je odgovorio? Rekao je da mu ni na kraj pameti nije da se oženi, da se

ovde neće zadržavati i da ima pametnija posla od ženidbe.

Nora i Bred značajno su se pogledali, ovo je moglo da im pomogne u

izvršenju zadatka.

Mel se rasplakala i Nora se sažalila na devojku koja je verovala

pokvarenjaku.

- Sama sam kriva za sve što me je snašlo - jecala je Mel. - Trebalo je da od

početka shvatim da nešto nije u redu. Ako čovek voli ženu, zašto bi joj

nameštao drugog?

- Trenutak - Bred je podigao ruku. - Deni vas je nekome prepustio?

Mel je klimnula glavom.

- Da. Jedne večeri rekao mi je da treba da obavi važan posao, ali da mu

smeta jedan tip, pa me je zamolio da se malo pozabavim njime...

- Znači, iskoristio vas je za svoje ciljeve - zaključio je Bred. - Šta je dalje

bilo?

- Otišla sam s tim čovekom u bar i flertovala sam s njim. Popio je malo

više, pa me je povukao sebi u krilo i nekoliko puta me je poljubio...

- Kako je ime tom čoveku? - upitao je Bred.

- Pa nešto kao Sem ili... Semjuel. Po Denijevom nalogu neko nas je snimao

u baru, evo, otvorila sam Denijev sef i iz njega uzela fotografije pomoću

kojih je hteo da ucenjuje tog Semjuela.

- Šta ćete uraditi s tim fotografijama? - uskočila je Nora.

- Pokušaću da pronađem tog čoveka i da mu ih vratim - tužno se

nasmešila Mel.

Bred je dobro znao o čemu je reč. Deni je hteo da izigra Semjuela, da ga

ucenjuje, a onda da pobegne s novcem koji je zaradio u prljavom poslu.

Semjuel je bogat čovek, a Deni ga je nagovorio da uloži novac u kupovinu

nekretnina i da će mu se to višestruko vratiti.


- Verovatno mislite da sam grozna - Mel ih je oboje pogledala kao da se

izvinjava - ali moram nešto da učinim da se osvetim čoveku koji me je tako

obmanuo i iskoristio.

- Nemojte tako - umirivao ju je Bred. - Vi ste samo jedna od Denijevih

žrtava. Ako sve prepustite nama, rešićemo to na najbolji način.

- Oh, hvala vam - Mel je obrisala suze sa obraza.

- Ni Nora ni ja ne mislimo da ste loš čovek - nastavio je Bred. - U stvari,

mislim da vas je proviđenje poslalo...

- A ja mislim da ste prokleti, gospodine Tramp - čuli su grub muški glas.

- Prokleti po sto puta!


12. poglavlje

eni Kajtel je stajao na pragu dnevne sobe.

- I vi i vaša supruga - nastavio je Deni - volite da gurate nos tamo gde

mu nije mesto. A ona - pogledao je Mel - peva kao kanarinac. Trebalo je

odmah da znam da vam ne mogu verovati.

- Zar ti da govoriš o poverenju?! - prasnula je Mel. - Mene si prevario i

iskoristio. Znao si da te volim, a poneo si se tako podlo...

- Draga moja, zar misliš da sam te iskoristio? - ironično se osmehnuo

Deni. - Ovaj ovde, on želi da te iskoristi. On je policajac!

- Tako nešto - rekao je Bred. - Šta je tu je, za sve što ti se dalje bude

dešavalo sam si kriv. Znamo sve o tvojim poslovima u Arizoni. Znamo da

ovde pokušavaš da učiniš isto, znamo i za vezu u Las Vegasu. Zahvaljujući

Mel, saznali smo da si pokušao da uceniš Semjuela Vajta. Kao što vidiš, dok si

ti radio, ni policija nije sedela skrštenih ruku.

- Deni! - Mel je u neverici razrogačila oči. - Pojma nisam imala! Zar se

baviš kriminalnim poslovima?

- Zaveži! - zaurlao je Deni. - Bolje da te nikada nisam upoznao. Uvalila si

me u sos...

- Sam si se uvalio - prekinuo ga je Bred.

- Uskoro će sve u vezi s tvojim poslovima biti razotkriveno, čitav tim radi

na tome i nadam se da će neko uskoro doći sa svom potrebnom

dokumentacijom kao dokazom.

Nora je netremice gledala Breda, divila mu se jer je bio energičan i

odlučan. Ali ispod oka je pratila Denija jer je imala je nekakav loš predosećaj.

- Ne znate vi ništa o mojim poslovima - nacerio se Deni kada se pribrao. -

U ugovorima nema ničeg inkriminišućeg, pa neće biti dokaza protiv mene.

- Biće dokaza za sve - Bred je klimnuo glavom. - Na tragu smo ti i sve

radimo sistematski.

D


I baš tada dogodilo se ono što je Nora nekako očekivala. Kada je Bredova

pažnja popustila samo za trenutak, Deni je zgrabio Noru privukavši je sebi.

Istog trena osetila je čeličnu cev kako joj pritiska rebra.

- Ne znam ko ti je ova dama - rekao je Deni ledenim glasom - ali loše će se

provesti ako me ne poslušaš. Mislim da ne bi voleo da je vidiš povređenu ili

mrtvu.

Tek što je izgovorio tu pretnju, Nora se okrenula i gurnula je Denija tako

da je on posrnuo, a onda mu izbila revolver iz ruke. Bred je priskočio i

oborio Denija na pod.

- Da si me pitao, rekao bih ti: ova žena je policajac, ja nisam.

U sledećih nekoliko sati desilo se mnogo toga. Bred ništa nije hteo da

prepusti slučaju. Deni Kajtel je odmah izdvojen u jednu prostoriju do

dolaska policije koja treba zvanično da obavi hapšenje. Bred je bio pomalo

iznenađen time što je Mel bez problema pristala da sarađuje u

raskrinkavanju bivšeg ljubavnika. Jednom je od starijeg kolege čuo da nema

ništa opasnije od prevarene žene koja želi osvetu.

Nora je bila zadovoljna što je posao brzo i uspešno okončan i što je ona

tome doprinela, ali bila je i tužna jer se završila komedija koju su ona i Bred

igrali izvršavajući zadatak. Šta će dalje biti? Kako će se njih dvoje rastati, šta

će jedno drugom reći?

Možda će sve biti normalno i obično. Ona će se vratiti svom poslu, on

svom i oboje će zaboraviti lepu letnju avanturu... Da li će?

Sve se dalje brzo odvijalo. Nora i Bred obavili su zadatak, uhvatili su

kriminalca na delu i sada im je preostalo da se vrate u Majami. Ona se

prijavila za prvi jutarnji let, jer je želela što pre da ode sa ostrva. S Bredom se

nije videla, on je morao da ode u policiju, gde je cele noći pripremao

dokumentaciju za tužbu protiv Denija Kajtela.

U Majami je stigla u toku prepodneva i odmah se javila na posao. Pošto su

svi već čuli da je akcija uspešno okončana, Nora je dočekana kao heroj.

Morala je svima da priča detalje o Kajtelovom hapšenju. Izbegavala je priču o

tome kako joj je bilo na ostrvu, kako je provodila slobodno vreme. Ipak,


morala je da kaže da je ostrvo divno i da tamo treba otići na godišnji odmor

ili makar vikend.

Narednih nekoliko dana pospremala je kuću, odlazila u šoping, odmarala

se, telefonirala. Javila se roditeljima, ali im nije obećala da će ih posetiti.

Kada je dobila poziv da se javi u tužilaštvo radi davanja izjava u vezi sa

slučajem Kajtel, nije se iznenadila. Znala je da će taj poziv dobiti pre ili

kasnije i da mora da mu se odazove.

S Bredom se srela i oboje su se ponašali kao da nikada nisu bili bliski, kao

da se jedva poznaju. Posla je bilo mnogo, trebalo je sačiniti obiman izveštaj,

prostudirati svaku sitnicu. Čitava ekipa radila je do kasno posle podne da bi

se što pre podigla optužnica protiv Denija Kajtela.

Negde predveče vreme se pokvarilo. Tamni oblaci navukli su se na nebo,

počelo je da grmi i seva, pa se kiša sručila kao iz kabla. Članovi tima polako

su se razilazili i u jednom trenutku Nora i Bred ostali su sami. On joj je,

naravno, ponudio da je odveze kući pošto kiša nije prestajala. Nije mogla da

ga odbije, jer je njen automobil bio na popravci.

Po najvećem pljusku izašli su iz zgrade i Bred je pridržavao kišobran dok

je Nora ulazila u automobil. Činilo se da vožnja do njene kuće traje večno jer

se ni ona ni on nisu usuđivali da započnu konverzaciju. Nora je odahnula

kada se automobil konačno zaustavio pred njenom kućom. Bred je požurio

da izađe da bi joj galantno otvorio vrata držeći kišobran u ruci, i tada joj se

prvi put nasmešio. Nora je potrčala prema ulazu u kuću, a Bred ju je pratio.

Pošto su joj i ruke bile mokre, jedva je uspela da izvadi ključ iz tašne i da

otključa vrata.

- Želim da uđem - rekao je Bred ne pitajući je za dozvolu.

Nora nije znala šta da mu kaže. Srce joj je divlje kucalo u grudima, bila je

uzbuđena kao onda na ostrvu kada je morala da legne u krevet s gotovo

nepoznatim čovekom.

- Kasno je - promucala je. - Vreme je užasno, a ti si umoran. Mislim da bi

trebalo da odeš kući da se odmoriš.

- Ipak, znam da će mi biti prijatnije s tobom. Uostalom, i kod tebe mogu

da prespavam, zar ne?

- Mislila sam...


- Osim toga, nas dvoje treba da porazgovaramo - rekao je Bred. - Obavili

smo posao, ali je mnogo toga među nama ostalo nedovršeno.

Munja je sevnula, a onda se prolomila zastrašujuća grmljavina. Nevreme je

postajalo sve gore.

- Danas je baš bilo mnogo posla - ponovo je Nora pokušala da se izvuče. -

Oboje smo veoma umorni. Mislim da bilo kakav razgovor treba da odložimo

za kasnije. Drugi put.

- Kada? - upitao je Bred.

Na njegovom licu videla je onaj uporni izraz karakterističan za ljude koji

su navikli da uvek postignu ono što žele. Nora nije umela da mu kaže kada

će biti taj “drugi put”.

- Nora, želiš li da odem? - uhvatio je za ruku pokušavajući da je natera da

mu pogleda u oči, ali je ona uporno okretala glavu u stranu. - Da se sad sve

završi? Hoćeš li da odem i da se nikada više ne vratim? Nora?

Nikada se nije osećala toliko bespomoćnom. Kiša je lila kao iz kabla, bilo

je mračno, a ona je stajala pred Bredom i trebalo je da odluči šta će dalje.

- Ne znam! - otrgnula se od njega i gotovo se rasplakala. - Izvini, Brede, ali

u ovom trenutku ne mogu ništa da odlučim. Ne mogu!

- Nora...

Ispružio je ruke prema njoj, ali se ona povukla korak unazad dotaknuvši

leđima vrata. Pomislila je: ako je Bred sada dotakne, razbiće se u hiljadu

parčića, nestaće sa ovog sveta.

- Znam da misliš da pokušavam da te primoram da doneseš odluku u moju

korist - ironično se osmehnuo. - Želim da uđem, a ti mi ne dozvoljavaš.

Ljuta si i ne krivim te zbog toga. Pa ipak, ono što se među nama dogodilo ne

bi trebalo da zaboravimo.

- Sve se može zaboraviti - rekla je Nora. - Obavili smo zadatak i sada se

možemo mirno razići.

- Ali, Nora, postali smo ljubavnici - rekao je tihim, mekom glasom.

- Znam - oborila je glavu. - To ni u kom slučaju ne može da se izbriše niti

da se zaboravi.

- Ima još nešto što ne bih voleo da zaboraviš.


Za trenutak su im se pogledi sreli i ona je u njegovim očima ugledala

žudnju, divlji sjaj.

- Nora, želim te - nastavio je Bred. - Želim te sada, želeću te sutra, uvek.

Uprkos zaglušujućoj grmljavini, Nori se činilo da čuje i svoje i Bredove

otkucaje srca. Kada je on za tren ućutao, učinilo joj se da je tišina nesnosna.

- Nora, želim da se venčamo - čula ga je i pomislila da se nebo spušta na

nju.

Šta je on to rekao? Zašto baš sada? U grlu ju je nešto zagolicalo, oči su joj

se napunile suzama.

- Molim te, nemoj - jedva je izgovorila. - Nemoj sada.

Bred ju je netremice gledao. Bila je toliko uzbuđena da nije mogla da

izdrži njegov pogled.

- Nemoj! - uzviknula je gotovo histerično. - Zar ti nije jasno da sad nije

trenutak za to? Možda je sve što se desilo među nama samo varka? Ne!

Bred je pokušao da je uhvati za obe ruke, međutim, otrgnula mu se.

- Molim te, dozvoli mi da završim - zvučala je očajno. - Jasno mi je da u

ovom trenutku osećaš nešto prema meni, ali nemoj zaboraviti gde smo bili i

u kakvim smo okolnostima doživeli ono što smo doživeli. Tropsko ostrvo,

more, cveće, peščana plaža, miris palmi i soli... I sam si rekao da se u takvim

okolnostima čovek teško može uzdržati od romanse.

- Znam na šta misliš - prošaputao je Bred. - Sumnje, one još uvek razdiru

tvoje srce i dušu.

- Brede, bili smo na zadatku. I sam si rekao da bi hapšenje Kajtela

doprinelo tvojoj karijeri.

- Znači tako! - uzviknuo je Bred. - Sada mi je sve jasno! Misliš da sam te

iskoristio da bih sebi pribavio poene za napredovanje u karijeri? Misliš da si

bila samo kamenčić u mozaiku koji se zove „uspešna karijera” jednog

muškarca?

- Ne! Da! Oh, Brede, ne znam! Na ostrvu smo morali da glumimo i možda

si odlučio da se potpuno uživiš u ulogu oženjenog čoveka. Možda ti se dopala

ideja da imaš suprugu. Ne krivim te zbog toga. To se moglo dešavati bez

tvoje volje.

Bred joj je spustio ruke na ramena, nežno se zagledavši u njeno lice.


- Zar misliš da ne znam kako se osećam? - upitao je. - Molim te, nemoj da

sumnjaš u mene, Nora. Nemoj da sumnjaš u moja osećanja.

Kako je on to lako izgovorio i kako je sve to dobro zvučalo! Ali Nora je

upoznala ljubav pre Breda i znala je da sve može da bude veoma loše i da se

završi na najgori mogući način.

Trenutna želja i strast su jedno, a prava ljubav nešto sasvim drugo.

- Želela bih da mogu da ti verujem - po njenom glasu osećao je da je na

ivici suza. - Ali šta ako se uskoro ispostavi da si pogrešio? U tom slučaju

oboje bismo mnogo izgubili.

- Ali draga, nas dvoje ne smemo da se raziđemo. Zašto ne pomisliš da

možemo toliko mnogo da dobijemo?

- Brede, kako ne razumeš? Brak sa Adamom bio mi je najveća greška u

životu i ne želim da još jednom doživim nešto slično.

Molim te, potrebno mi je da malo budem sama i da o svemu razmislim.

Munja je zaparala nebo, a onda se opet razlegla potmula grmljavina.

Nora je znala da se zapravo plaši sebe, svojih osećanja, Breda i njegove

želje da se oženi njome.

Ipak, više od svega plašila se mogućnosti da još jednom pogreši, jer njena

ranjena duša to ne bi mogla da podnese.

- Ako ti tako želiš - Bredove ruke skliznule su s njenih ramena. - Ali

zapamti: sad idem i neću ti se više javljati. Ako poželiš da me vidiš, moraš

učiniti prvi korak.

Nori je bilo potpuno jasno šta je Bred time mislio. I zaista, u sledećih

nekoliko dana nijednom joj nije telefonirao, nije navraćao u njenu policijsku

stanicu, izbegavao je da dolazi na mesta koja je ona posećivala. Čak i kada se

slučajno desilo da se nađu jedno pored drugog, okretao je glavu, tražio

drugog sagovornika ili uzimao nešto da čita.

Noći je provodila razmišljajući o svom životu sa Adamom i o onome koji

je Bred mogao da joj ponudi. Da li greši? Zar ne bi bilo bolje da prestane da

beži od Breda, da se okrene i potrči mu u zagrljaj?


13. poglavlje

red gotovo da nije spavao proteklih dana, nije se sećao kada je nešto

pošteno pojeo. Sve vreme mislio je na Noru i na njeno odbijanje. Nije

mu bilo jasno zašto je ona toliko tvrdoglava kad im je na ostrvu bilo baš lepo.

Padao je u iskušenje da je nazove, ali je odustajao jer joj je rekao: Ti moraš

učiniti sledeći korak.

Bila je nedelja i on je bio užasno usamljen. Čitavog života čekao je ženu

kakva je Nora, a ona mu je izmicala. Šta da radi? Da i dalje čeka? Ne! Sutra je

ponedeljak i on će je pozvati. Moraće da mu kaže šta je odlučila i želi li da se

uda za njega. Ako ga odbije, podneće to.

Kada je u ponedeljak ušao u zgradu suda, vratar mu je gurnuo belu

papirnu kesu u ruke.

- Šta je to? - namrštio se Bred. Nije bio raspoložen za šalu.

- Ne znam - odgovorio je stariji čovek. - Mlada žena dala mi je tu kesu pre

dvadesetak minuta rekavši da je vama predam. Pitao sam je za ime, ali rekla

je da ćete vi znati o kome je reč.

Bred je spustio kesu na svoj kancelarijski sto. Srce mu je tuklo sve brže

dok ju je otvarao.

Kada su zamirisale krofne s pekmezom od kupina, nasmešio se. Pored

krofni bila je ceduljica s porukom: U sedam sati kod mene!

Nije mogao da dočeka da padne veče, činilo mu se da prolazi košmar.

Tačno u sedam uveče Bred je pozvonio na Norina vrata.

Otvorila ih je istog trenutka, kao da je stajala ispred njih čekajući ga. Na

sebi je imala onu crvenu haljinu koju su zajedno kupili kada su polazili na

ostrvo i koju je Bred obožavao. Kosa joj je bila podignuta na potiljku pa je

izgledala mnogo mlađe.

Tek kada je ušao u kuću, Nora je shvatila koliko joj je nedostajao, ali joj se

jezik potpuno zavezao. Nije bila u stanju ni reč da izgovori, čak ni da ga

pozdravi.

B


- Nadam se da nisi večerao - konačno je izgovorila isprekidanim glasom.

Bila je besna na sebe jer je znala da će je to odati, da će Bred ukapirati koliko

je uzbuđena.

Odmahnuo je glavom.

Gledao ju je netremice. Bože, koliko je lepa, kako su joj oči čiste i jasne!

- A šta ćemo večerati? - upitao je.

- Spremila sam šnicle - odgovorila je Nora. - Nisam vrhunska kuvarica, ali

jednom se mora početi. Nazvala sam mamu i ona mi je izdiktirala

jednostavan recept. Nadam se da ćemo moći da ih jedemo.

Da bi se sredila i dobila na vremenu, Nora se uputila u kuhinju.

- Kako ide? - upitao je Bred zastavši iza njenih leđa.

- Dobro, dobro - odgovorila je Nora osećajući srce u grlu. - Idi u dnevnu

sobu i naspi nam po čašu vina. Odmah ću ja!

Kada je otvorila rernu, imala je šta da vidi: meso je bilo gotovo crno, jer je

zaboravila da ga preliva. Ni sos joj nije uspeo. Umesto dve kašike brašna,

stavila je čitavu šolju.

- Da li je sve u redu? - upitao je Bred posle nekog vremena, provirivši na

kuhinjska vrata, dok su mu se uglovi usana razvlačili u osmeh.

- Dođavola! - uzviknula je. - Trebalo je da znam da će ovako biti.

Ruke su joj pale niz telo, bila je na ivici suza.

- Hej - rekao je Bred blago i uhvatio ju je za ruku. - Nije strašno. Možemo

da izađemo nekud.

- Ali to nije isto! - uzviknula je. - A tako sam lepo zamislila ovo veče...

Želela sam da nam bude romantično i udobno. Kupila sam bocu najboljeg

šampanjca, htela sam da sve bude savršeno za nas! I šta ću sad? Mogu samo

da podgrejem neko zamrznuto jelo.

Bred je bio dirnut onim što je čuo. Toliko se trudila, ali se nikako nije

snalazila u kuhinji.

- Smrznuto jelo! - uzviknuo je Bred. -Savršena ideja! Nikada nisam uz

sveće večerao smrznuto jelo. A što se dezerta tiče, doneo sam krofne s

pekmezom od kupina. Znaš, jedna divna devojka donela mi ih je jutros. Kao

što vidiš, nisam ih pojeo, sačuvao sam ih za ovu posebnu priliku.


- Znači, neće ti smetati...? - upitala je Nora.

Bred se osmehnuo odmahujući glavom.

- Bred, ja... želela bih nešto da ti objasnim...

U tom trenutku znao je da je pred njima čitav život, da je sve vreme ovog

sveta njihovo i zato nije hteo da je požuruje.

- Dobro, dobro - odgovorila je Nora osećajući srce u grlu. - Idi u dnevnu

sobu i naspi nam po čašu vina.

- Razgovaraćemo posle večere - rekao je. - Slažeš li se?

Podgrejali su neko zamrznuto jelo u mikrotalasnoj pećnici i pojma nisu

imali šta jedu. Uostalom, to im je bilo najmanje važno. Gledali su se, pili su

šampanjac, a onda se zasladili hladnim krofnama.

Tanjire su spustili u sudoper a onda su otišli u dnevnu sobu. Kada je

kasnije razmišljala o tome, Nora nije mogla da se seti kako mu je pala u

zagrljaj.

Osvestila se tek kada je osetila njegove usne na svojima, srećna, jer je

znala da je to stvarnost.

- Kako si se osećala u proteklih nekoliko dana? - upitao ju je Bred.

- Jadno - priznala je krijući pogled od njega.

- Ni meni nije bilo bolje - priznao je Bred. - Protekla sedmica bila je

užasno naporna, sve mi se pomešalo, nisam znao ni šta radim ni o čemu

razmišljam.

- Da li je sve u redu sa slučajem Kajtel?

- Jeste. Odlično smo obavili zadatak i taj osvedočeni kriminalac završio je

iza brave. Još prikupljamo dokaze, tražimo one koje je prevario ili ucenio. Po

svemu sudeći, u tom poslu vrtela se ogromna svota novca, a sve je to

izmicalo poreskim organima.

- Drago mi je što to čujem - nasmešila se Nora. - Čovek se posle

obavljenog posla oseća mnogo bolje.

- Da li još uvek veruješ da si mi tamo bila važna samo zbog zadatka?

- Ne - odgovorila je samouvereno.

- Mislila si da ćeš uspeti da pobegneš od mene? Znao sam da sam te

uplašio, da je sve to za tebe bilo previše brzo, ali nisam mogao drugačije.


Pogledi su im se sreli. Nekoliko trenutaka netremice su se gledali.

- Izvini, Brede - prošaputala je Nora. - Strašno mi je žao što sam bila toliko

sumnjičava. Bila sam glupa i nisam umela da te procenim. Najgore je to što

sam te sve vreme poredila sa Adamom, a nisi to zaslužio. Molim te, oprosti

mi.

Bred je znao da Nori nije bilo lako da ovo izgovori. Ona je snažna osoba,

ponosna ali i veoma ranjiva.

- Nisi ti toliko sumnjala u mene koliko u sebe - rekao je Bred.

- Ima i toga. Jednostavno, nisam želela da se zaljubim u tebe. Sve vreme

borila sam se protiv svojih osećanja, a onda sam konačno shvatila da želim

da se osećam kao svaka voljena žena: da me neko mazi, čuva, da želi da vodi

ljubav sa mnom. I sve to skupa užasno me je uplašilo.

- A sada? Da li se i sada tako osećaš? Da li se još uvek plašiš?

- Još samo malo - Nora je oborila pogled pocrvenevši.

- Ljubav je davanje i uzimanje - rekao je Bred. - U ljubavi čovek uvek

nešto deli s nekim. I lepe trenutke, ali i probleme. Oni koji se vole sve čine

zajedno.

- Da - prošaputala je Nora. - To je ono što želim. Zato, ako me još uvek...

- Nora, da li me voliš? - upitao je Bred gledajući je pravo u oči.

- Da li te volim? Volim te toliko da mi se ponekad čini da će mi srce pući

od ljubavi.

- Znači, sad znaš kako to izgleda - Bred je privukao Noru sebi i pomilovao

ju je po kosi. - I toga se ne treba plašiti, zar ne?

- Bred, kada si pred Kajtelom rekao da me voliš, to nisi glumio?

- Dušo moja, sve što sam ti rekao na ostrvu dolazilo je pravo iz srca. Ni za

trenutak nisam glumio. Volim te, Nora. Ne očekujem nikakvo čudo. Volim

te takvu kakva si. Ništa nemoj da kriješ preda mnom, budi uvek iskrena

prema meni, jer ću te zauvek voleti.

Usne su im se spojile u dug poljubac. Nori se činilo da to traje čitavu

večnost, a toliko joj je prijalo.

Odjednom se odmaknula od njega, a nešto divlje i vragolasto zasvetlelo je

u dubini njenih očiju. Počela je lagano da vadi ukosnice iz kose i da ih baca


na pod. Kada joj se kosa u slapovima rasula po ramenima, počela je da

otkopčava rajsferšlus na leđima haljine.

- Treba li ti pomoć? - upitao je Bred, očiju tamnih od žudnje.

- Još ne - odgovorila je smešeći mu se.

- Nora, što duže gledam tu haljinu na tebi, sve mi se više sviđa. A najviše

mi se sviđa to što se tako lako svlači.

Onoga trenutka kada je crvena haljina dotakla pod, Nora je izula cipele s

visokim potpeticama. Stajala je pred Bredom kao žena koja želi ljubav, lepa,

poželjna i svesna toga.

Ničega se više nije plašila, ni o čemu nije razmišljala.

Bred ju je kao opčinjen posmatrao. Potom mu je prišla i počela polako da

mu otkopčava košulju. Radila je to drhtavim prstima i Bred je baš uživao u

tom slatkom odugovlačenju koje ih je oboje izluđivalo.

- Šta to radiš? - upitao je Bred kada je Nora počela da ga miluje po vratu,

ramenima, grudima.

- Dosad si ti samo davao - odgovorila mu je. - Mislim da je sada red na

mene. Imaš li nešto protiv?

- Protiv? - glas mu je podrhtavao od uzbuđenja. - Volim te!

- I ja tebe volim - prošaputala je ona.

Vodili su ljubav u dnevnoj sobi, na podu. Više nisu bili dve duše, dva tela,

sve je bilo jedno.

I jedno srce.

- Gde ti je burma? - upitao je Bred kada su ušli u spavaću sobu ispruživši

se na velikom francuskom ležaju da se odmore.

- A tebi? - odgovorila je Nora pitanjem.

- Skinuo sam je - odgovorio je. - Morali smo da nosimo burme kao

gospodin i gospođa Tramp. Kada smo se vratili sa ostrva, to više nije imalo

smisla. Sad treba da ih stavimo kao gopodin i gospođa Bejli.

- Oh, Brede, mislila sam da se nikada više nećemo videti - naslonila je

glavu na njegove snažne, maljave grudi. - Kako je bila strašna ona kišna noć!

A ja, umesto da te pozovem da uđeš, oterala sam te.


- Onda sam te pitao da li želiš da se udaš za mene. Evo, i sad te to pitam.

Potreban mi je odgovor u narednih pet sekundi. Ti si detektivka i znaš šta to

znači!

- O! - uzviknula je Nora i nasmejala se. - Ne znam kako da tako brzo

smislim odgovor.

- Onda ću te kidnapovati. Evo, isteklo je pet sekundi.

- Nadala sam se da ćeš me duže nagovarati - Nora se mazno privila uz

Breda. - Tako me niko nije prosio, pa ne znam šta da odgovorim.

Njegove ruke obavile su se oko njenog nagog i vrelog tela. Znao je šta će

mu odgovoriti, ali hteo je da produži igru koja im je oboma toliko prijala.

- Da - prošaputala je Nora. - Udaću se za tebe.

Poljubio je ugao njenih usana i ona je prestala da govori.

- Da, da! - viknula je pošto je odmaknula glavu. - Ovoga puta neću da

čekam da me još jednom pitaš. A ako želiš, možeš me i kidnapovati. S tobom

sam spremna da odem bilo kud.

- Imaću to na umu, dobro zapamti šta si rekla. I još nešto: ne bih želeo da

naša kćerka bude baš toliko energična i vatrena kao ti.

- Kćerka? - Nora je podigla obrve i preplavilo ju je uzbuđenje. Znači, Bred

želi što pre da zasnuju porodicu, da žive normalnim životom.

- Zašto baš kćerka? - upitala je dok su joj se obrazi žarili.

- Zato što te volim i što želim još jedno ovakvo biće u svojoj kući.

- U tom slučaju, mislim da imam pravo na sina. Ipak, u ovom trenutku

više od svega mi se sviđa to što ću biti gospođa Bejli.

- I meni se to sviđa, ljubavi. Mnogo mi se sviđa.

KRAJ

Glorija & Marta

na tajnom zadatku.pdf

Documents