Na slov ori gi na laFre de rick Forsyth

The Day oF The Jac kal

copyright © Fre de rick Forsyth, 1971

First published as The Day oF The Jac kal by hutchinson, an imprint of cornerstone. cornerstone is a part of the

Penguin Random house group of companies

copyright © za srpski jezik kosmos izdavaštvo 2017

FRe De Rik FoR saJT

oPe Ra ci Ja Ša kal

Sa en gle skog pre ve laJo va na Je le no vić

Svo joj maj ci i svom ocu

i

ana to mi ja jed ne za ve re

1.

hlad no je, u šest i če tr de set uju tru jed nog mar tov skog da na u Pa ri zu, a iz gle da još hlad ni je kad čo vek če ka eg ze ku ci ju pred stre­ljač kim od re dom. U taj sat 11. mar ta 1963, u glav nom dvo ri štu Fort d’i vri ja, je dan pu kov nik fran cu skih va zdu ho plov nih sna ga sta jao je pred ko cem za bo de nim u hla dan šlju nak, dok su mu ru ke bi le ve za ne iza stu ba, i s ne ve ri com ko ja se po la ko gu bi la gle dao je u vod voj ni ka ko ji su se, li cem okre nu ti nje mu, po stro ji li dva de set me ta ra da lje.

Ne či ji ko rak za stru ga po šljun ku, na pe tost ne znat no po pu sti, dok je po vez bio pre ko oči ju pot pu kov ni ka Žan­Ma ri ja Ba sti jen­ ­Ti ri ja da mu za u vek za stre sve tlo. sveš te ni ko vo mr mlja nje bi lo je ne mo ćan kon tra punkt škljo ca nju dva de se tak puš ča nih za tva ra ča dok su voj ni ci pu ni li i na pi nja li svo je ka ra bi ne.

s dru ge stra ne zi do va je dan ber li je ka mion je za tru bio obi la­ze ći ne ko ma nje vo zi lo ko je mu se is pre či lo na pu tu pre ma cen tru gra da; zvuk si re ne, poš to je za glu šio na red bu „Ni ša ni!“, ko ju je iz­dao za po ved nik vo da, po la ko se iz gu bio. Pra sak puš ča ne palj be ko ji je za tim od jek nuo ni je ni ma lo uz bur kao po vr ši nu gra da ko ji se bu dio, sa mo je na te rao go lu bo ve da se na tre nu tak vi nu pre ma ne bu. Usa mlje ni „bum“ co up-de -grâcea* ne ko li ko se kun di ka sni je iz gu bio se u sve ja čoj bu ci sa o bra ća ja s one stra ne zi do va.

smrt tog ofi ci ra, vo đe gru pe aten ta to ra Taj ne oru ža ne or ga ni­za ci je (oas)** či ji je cilj bi la smrt pred sed ni ka Fran cu ske, tre ba lo je da ozna či kraj svih da ljih na pa da na pred sed ni kov ži vot. iro ni jom sud bi ne ozna či la je po če tak, a da se to ob ja sni, po treb no je naj pre

* Fr.: co up-de -grâce – za vrš ni uda rac. (Prim. prev.)** Fr.: oas – Or ga ni sa tion Armée Se créte . (Prim. prev.)

10 Frederik Forsajt

ob ja sni ti zaš to je jed no iz re še ta no te lo tog mar tov skog ju tra osta lo da vi si na uža di ko jom je bi lo pri ve za no za stub u dvo riš tu voj nog za tvo ra u pred gra đu Pa ri za...

sun ce je na po kon zaš lo iza zi da pa la te i du gač ke sen ke su se pre li le pre ko dvo riš ta do nev ši do bro doš lo olak ša nje. Čak i u se­dam uve če tog naj to pli jeg da na u go di ni tem pe ra tu ra je i da lje iz­no si la 23 ste pe na cel zi ju sa. svu da u gra du, ko ji se ku pao u zno ju, Pa ri ža ni su tr pa li svo je mr zo volj ne že ne i de cu ko ja su vriš ta la u au to mo bi le i vo zo ve ko ji će ih pre ko vi ken da od ve sti na se lo. Bio je 22. av gust 1962, dan ka da je, pre ma od lu ci ne ko li ci ne lju di ko ji su če ka li od mah iz van grad skih me đa, pred sed nik, ge ne ral Šarl de Gol, tre ba lo da umre.

Dok se sta nov niš tvo gra da spre ma lo da iz te vru ći ne po beg ne u re la tiv nu hlad no ću re ka i pla ža, iza im po zant ne fa sa de Je li sej­ske pa la te na sta vljao se sa sta nak ka bi ne ta. Po žuć ka sto sme đem šljun ku pred njeg dvo riš ta, ko je se sa da hla di lo u pri jat noj sen ci, po re đa le su se jed na za dru gom še sna est cr nih li mu zi na, si troen Ds, for mi ra ju ći krug oko tri če tvr ti ne dvo riš ta.

Vo za či au to mo bi la, ko ji su se bi li za vu kli u naj du blju hla do­vi nu uz za pad ni zid, gde se sen ka naj pre po ja vi la, za dir ki va li su se me đu sob no, po obi ča ju onih ko ji svo je rad no vre me pro vo de uglav nom iš če ku ju ći hi ro ve svo jih go spo da ra.

Po vre me no bi ne ko od njih za gun đao zbog ne u o bi ča je no du­gog sa stan ka, sve dok se neš to pre 7.30 iza ši ro kih sta kle nih vra ta iz nad šest ka me nih ste pe ni ka ni je po ja vio ple te ni ca ma i me da lja­ma ukra šen vra tar i dao znak voj ni ci ma na stra ži. Vo za či su od ba­ci li svo je do po la po pu še ne go lo az ci ga re te i za ga si li ih u šljun ku. Pri pad ni ci slu žbe bez bed no sti i stra ža ri uko či še se u svo jim stra­žar ni ca ma po red glav nog ula za, a ma siv na vra ta s gvo zde nim šip­ka ma ši rom se otvo ri še.

kad se pr va gru pa mi ni sta ra po ja vi la iza sta kle nih vra ta, vo­za či su već se de li za vo la ni ma svo jih li mu zi na. Vra tar je otvo rio vra ta i čla no vi ka bi ne ta raz mi le še se po ste pe ni ca ma do ba cu ju ći jed ni dru gi ma že lje za pri ja tan od mor pre ko vi ken da dok su si la zi­li. Po re du pr ven stva li mu zi ne su se za u sta vlja le pod no ste pe niš ta,

11Operacija Šakal

vra tar je uz na klon otva rao zad nja vra ta, do tič ni mi ni star bi se po peo u svo ja ko la i kraj Gar de Re pu bli ke ko ja sa lu ti ra iza šao na Fo bur sent ono re.

De set mi nu ta ka sni je u dvo riš tu su osta la sa mo još dva cr na Ds 19 si tro e na, ko ji po la ko je dan za dru gim do kli za še do pod­nož ja ste pe niš ta. Pr vi, na ko jem se vi jo ri la za sta vi ca pred sed ni­ka Fran cu ske Re pu bli ke, vo zio je Fran si Ma ru, po li cij ski vo zač iz cen tra za tre ning i obu ku Na ci o nal ne žan dar me ri je u sa to ri ju. Zbog svo je ću tlji ve na ra vi dr žao se po da lje od za dir ki va nja mi ni­star skih vo za ča u dvo riš tu, a za hva lju ju ći svo jim če lič nim živ ci ma i spo sob no sti da vo zi br zo i si gur no bio je sta lan De Go lov vo zač. Ma ru je bio sâm u ko li ma. Dru gi Ds 19 iza nje ga ta ko đe je vo zio je dan žan darm iz sa to ri ja.

U 7.45 kroz sta kle na vra ta izaš la je dru ga gru pa, i lju di na šljun ku uko či še se u sta vu mir no. ob u čen u svo je uo bi ča je no tam­no si vo ode lo i s tam nom kra va tom, iza sta kla se po ja vio Šarl de Gol. sa sta rin skom uč ti voš ću pro pu stio je naj pre ma dam ivon de Gol kroz vra ta, a on da ju je pri hva tio za ru ku i po veo ni za ste pe­ni ce do si tro e na. kod au to mo bi la su se raz dvo ji li, i pred sed ni ko va su pru ga se po pe la le vo na zad nje se diš te pr vog vo zi la. Ge ne ral je ušao s de sne stra ne i seo do nje.

Nji hov zet, pu kov nik alan de Bo a si je, u to vre me šef šta ba oklop nih i ko njič kih je di ni ca fran cu ske voj ske, pro ve rio je da li su obo ja zad nja vra ta do bro za tvo re na i za u zeo me sto na pred, do Ma rua.

U dru ga ko la sme sti la su se osta la dvo ji ca iz gru pe funk ci o ne­ra ko ji su pra ti li pred sed nič ki par ni za ste pe ni ce. an ri de Žu der, ne zgrap ni te lo hra ni telj ko ji je tog da na bio u slu žbi, al žir ski ka bil, seo je na pred do vo za ča, oslo bo dio te žak re vol ver is pod le vog pa­zu ha i za va lio se u se diš te. od ovog tre nut ka nje go ve oči će ne­mir no i bud no mo tri ti, ne ko la is pred se be već tro to ar i ulič ne ćoš ko ve po red ko jih bu du ju ri li. Upu tiv ši još ne ko li ko po sled njih re či jed nom od de žur nih lju di iz slu žbe bez bed no sti ko ji osta ju u pa la ti, dru gi čo vek uđe sâm po za di. To je bio ko me sar Žan Di kre, šef slu žbe lič ne bez bed no sti pred sed ni ka.

Dvo ji ca po li cij skih mo to ci kli sta s be lim ka ci ga ma po red za­pad nog zi da da do še gas svo jim mo to ri ma, i po la ko kre nu še iz

12 Frederik Forsajt

hlado vi ne pre ma glav nom ula zu. Pred ula zom se za u sta vi še, tri me tra je dan od dru gog, i osvr nu še se iza se be. Ma ru se s pr vim si tro e nom od ma kao od ste pe niš ta, skre nuo pre ma iz la zu i za stao iza mo to ri zo va nih pra ti la ca. Dru gi au to mo bil je kre nuo za njim. Bi lo je 7.50 uve če.

Vra ta s gvo zde nim re šet ka ma po no vo se otvo ri še, i ma la po­vor ka iz ju ri po red uko če ne stra že na Fo bur sent ono re. Na kra ju uli ce ko lo na skre nu u ave ni ju de Ma ri nji. is pod ke ste no va, je dan je mla dić s be lim zaš tit nim šle mom, se de ći na sku te ru ra ši re nih no gu, po sma trao pro la zak ko lo ne, po tom se od ma kao od ivi ce tro to a ra i po ju rio za njom. sa o bra ćaj na gu žva bi la je uo bi ča je na za av gu stov­ski vi kend. Ni je da to ni ka kvo pret hod no upo zo re nje o pred sed ni­ko vom od la sku. sa mo je za vi ja nje si re na mo to ci ka la upo zo ra va lo sa o bra ćaj ce na ras kr sni ca ma da se ko lo na pri bli ža va, pa su mo ra li be so muč no da ma šu i zvi žde da na vre me za u sta ve sa o bra ćaj.

U dr ve ćem za se nje noj ave ni ji ko lo na je po ve ća la br zi nu i iz bi­la na sun cem oba sjan Trg kle man so, pro ju riv ši pra vo pre ko nje ga pre ma mo stu alek san dra iii. Vo ze ći od mah iza slu žbe nih ko la, vo zač sku te ra ih je pra tio bez pro ble ma. Pre šav ši most, Ma ru je skre nuo za mo to ci kli stič kom prat njom u ave ni ju ge ne ra la Ga li­je ni ja i po tom na ši ro ki Bu le var in va li da. U tom tre nut ku vo zač sku te ra je sa znao ono što je že leo da zna. Na ras kr sni ci Bu le va ra in va li da i Uli ce de Va ren us po rio je i na glo skre nuo pre ma obli­žnjem ka feu. Ušav ši unu tra, iz va dio je iz dže pa ma li me tal ni že ton i du gač kim ko ra ci ma po šao pre ma zad njoj stra ni ka fea, gde se na­la zio te le fon u ko ji je uba cio že ton za lo kal ni raz go vor.

Pot pu kov nik Žan­Ma ri Ba sti jen­Ti ri če kao je u jed nom ka feu pa ri skog pred gra đa Me don. star tri de set pet go di na, ože njen, otac tro je de ce, ra dio je u Mi ni star stvu avi ja ci je. iza sva ko dnev ne fa sa­de nje go vog pro fe si o nal nog i po ro dič nog ži vo ta kri la se du bo ka mr žnja pre ma Šar lu de Go lu ko ji je, po nje go vom uve re nju, iz dao Fran cu sku i one ko ji su ga 1958. po zva li na trag na vlast, pre pu stiv­ši al žir al žir skim na ci o na li sti ma.

on sâm gu bit kom al ži ra ni je iz gu bio niš ta i ni ka kvi lič ni raz­lo zi ni su ga pod sti ca li u toj mr žnji. U sop stve nim oči ma bio je

13Operacija Šakal

pa tri o ta, čo vek uve ren da će naj bo lje po slu ži ti svo joj lju blje noj do­mo vi ni bu de li ubio ono ga ko ga sma tra nje nim iz daj ni kom. U to vre me su hi lja de dru gih de li li nje go vo miš lje nje. ali, me đu nji ma je bi lo re la tiv no ma lo fa na ti ka, čla no va Taj ne oru ža ne or ga ni za ci je ko ji su se za kle li da će ubi ti De Go la i sru ši ti nje go vu vla du. Ba sti­jen­Ti ri bio je je dan od njih.

Pi juc kao je pi vo kad je za zvo nio te le fon. Bar men mu je pru žio slu ša li cu i oti šao da na dru gom kra ju ba ra po pra vi sli ku na te le­vi zij skom apa ra tu. Poš to je ne ko li ko se kun di slu šao, Ba sti jen­Ti ri pro mr mlja: – Do bro, hva la – i spu sti slu ša li cu. Nje go vo pi vo je bi lo već pla će no. Po la ko je iza šao iz ka fea na tro to ar, is pod ru ke je iz­vu kao pre sa vi je ne no vi ne i pa žlji vo ih dva pu ta raz mo tao.

Na dru goj stra ni uli ce jed na mla da že na je spu sti la čip ka nu za ve su na pro zo ru svog sta na na pr vom spra tu i okre nu la se dva­na e sto ri ci muš ka ra ca što su se raz me sti li po so bi. – Po šao je ru tom broj dva – re kla je. Pe to ri ca mla di ća, no vaj li je u tom aten ta to r­skom po slu, pre sta do še da pre pli ću pr ste i sko či še na no ge.

osta la sed mo ri ca bi li su sta ri ji i ma nje ner vo zni. Me đu nji ma se na la zio i za me nik Ba sti jen­Ti ri ja, po ruč nik alan Bu gre ne de la Tok naj, kraj nji de sni čar, po re klom iz po ro di ce se o skog plem stva. Bi lo mu je tri de set pet go di na. ože njen, otac dvo je de ce.

Naj o pa sni ji čo vek u so bi bio je Žorž Va ten, star tri de set de vet go di na, ple ćat, če tvr ta ste vi li ce, fa na tik oas­a, biv ši po ljo pri vred­ni sa vet nik u al ži ru, ko ji se u po sled nje dve go di ne pro čuo kao naj zlo gla sni ji re vol ve raš oas­a. Zbog jed ne sta re ra ne na no zi bio je po znat kao hro mi.

Čim im je mla da že na to ob ja vi la, dva na est muš ka ra ca sju ri lo se ste pe ni ca ma pre ma zad njoj stra ni ku će i iz le te lo na spo red nu uli cu, gde je bi lo par ki ra no šest au to mo bi la, svi ukra de ni ili iz­najm lje ni. Bi lo je 7.55.

Ba sti jen­Ti ri je lič no iza brao me sto aten ta ta, da ni ma iz ra ču­na vao uglo ve ga đa nja, br zi nu i uda lje nost vo zi la u po kre tu i že sti­nu palj be po treb nu da ih za u sta vi. ko nač no se od lu čio za ave ni ju oslo bo đe nja, du ga čak prav put ko ji vo di do glav ne ras kr sni ce Pe ti­ ­kla ma ra. U pla nu je bi lo da pr va gru pa, ko ja se sa sto ja la od elit­nih stre la ca, otvo ri va tru na pred sed ni ko va ko la ne kih dve sta me ta ra pre ras kr sni ce. Za klo nje ni iza ka mi o ne ta, par ki ra nog uz

14 Frederik Forsajt

troto ar, otvo ri če va tru iz oš trog ugla na do la ze ća vo zi la osi gu rav ši ta ko mak si mal no po lje ga đa nja.

Pre ma pro ra ču ni ma Ba sti jen­Ti ri ja, na pr vi au to mo bil mo­ra lo bi da bu de is pa lje no sto pe de set me ta ka pre ne go što se na đe pred ka mi o ne tom. Čim pred sed ni kov au to mo bil bu de pri si ljen da se za u sta vi, dru ga gru pa oas­a iz ju ri će iz spo red ne uli ce ka ko bi iz ne po sred ne bli zi ne di gla u va zduh vo zi lo slu žbe bez bed no sti. obe gru pe će se za tim za dr ža ti još ne ko li ko se kun di da do kraj če pred sed nič ku ko lo nu, i on da po tr ča ti do tri vo zi la ko ja će sprem na za bek stvo če ka ti u dru goj spo red noj uli ci.

sâm Ba sti jen­Ti ri, tri na e sti član druš tva, bi će na stra ži. U 8.05 obe gru pe su za u ze le svo je po lo ža je. sto ti nak me ta ra od me sta za­se de u prav cu Pa ri za Ba sti jen­Ti ri je s no vi na ma u ru ci ne mar no sta jao na au to bu skoj sta ni ci. kad mah ne no vi na ma, bi će to znak ser žu Ber ni jeu, vo đi pr ve gru pe, ko ji će sta ja ti uz esta fet* ka mi o­net. ovaj će ga pre ne ti strel ci ma ko ji su po tr buš ke po le gli po tra vi pod no nje go vih no gu. Bu gre ne de la Tok naj po kre nu će svoj au­to mo bil ka ko bi blo ki rao mo to ri stič ku prat nju, a do nje ga će bi ti Va ten hro mi sa svo jom au to mat skom puš kom.

kad su po red pu ta u Pe ti­kla ma ru ot ko če ne puš ke, ko lo na ge ne ra la De Go la izaš la je iz gu stog sa o bra ća ja cen tral nog Pa ri za i iz bi la na slo bod ni je ave ni je pred gra đa. ov de se br zi na po pe la na bli zu sto ki lo me ta ra na sat.

Poš to se sa o bra ćaj pro re dio, Fran si Ma ru ba cio je brz po gled na svoj sat, ose tiv ši raz dra žlji vu ne str plji vost sta rog ge ne ra la iza se be, i još vi še je po ve ćao br zi nu. obo ji ca pra te ćih mo to ci kli sta za o sta še i po sta vi še se na za če lje ko lo ne. De Gol ni je ni ka da vo leo da gle da is pred se be tu raz me tlji vu prat nju, i iz be ga vao ju je kad god je mo gao. U tom po ret ku ko lo na je uš la u ave ni ju di vi zi je le­klerk u Pe ti­kla ma ru. Bi lo je 8.17 uve če.

ki lo me tar i po da lje, go re na pu tu, Ba sti jen­Ti ri je ose tio po­sle di ce svo je ve li ke za blu de. Ni je je bio ni sve stan sve dok mu to ni je spo me nu la po li ci ja kad je ne ko li ko me se ci ka sni je se­deo u svo joj će li ji smr ti. od re đu ju ći sat ni cu aten ta ta po slu žio se

* Fr.: Re na ult Esta fet te. (Prim. prev.)

15Operacija Šakal

jednim ka len da rom i usta no vio da se 22. av gu sta mrak spuš ta u 8.35, što je oči gled no bi lo do volj no ka sno čak i u slu ča ju da De Gol za ka sni u svom uo bi ča je nom ras po re du, kao što se uo sta lom i do go di lo. Me đu tim, ka len dar ko jim se po slu žio avi ja tič ki pot­pu kov nik od no sio se na 1961. go di nu. Dva de set dru gog av gu sta 1962. mrak se spu stio u 8.10. Tih dva de set pet mi nu ta raz li ke pro me ni lo je tok fran cu ske isto ri je. U 8.18 Ba sti jen­Ti ri je ra za­brao ka ko ave ni jom oslo bo đe nja ko lo na ju ri pre ma nje mu br zi­nom od sto de set ki lo me ta ra na sat. Be so muč no je po čeo da ma še no vi na ma.

Pre ko pu ta, ne kih sto ti nu me ta ra ni že, Ber ni je je lju ti to zu rio kroz po lu mrak u ne ja san lik kod au to bu ske sta ni ce. – Je li pot pu­kov nik već mah nuo no vi na ma? – upi tao je vi še za se be. Re či su mu je dva preš le pre ko usa na kad je pri me tio ka ko je pred sed ni kov au to mo bil pro ju rio po red au to bu ske sta ni ce i na šao se pred njim. – Pa li! – vik nuo je lju di ma pod svo jim no ga ma. kad su otvo ri li va tru, ko lo na je već bi la upo re do s nji ma, ta ko da su pod ve o ma ne po volj nim uglom ga đa li po kret ni cilj ko ji je pro la zio is pred njih br zi nom od sto de set ki lo me ta ra na sat.

Što je au to mo bil po go di lo i tih dva na est hi ta ca tre ba za hva li ti sa mo stre ljač koj veš ti ni aten ta to ra. Ve ći na me ta ka po go di la je si­troen ot po za di. Gu me su po pu ca le pod palj bom i, prem da su ima­le ven ti le ko ji se sa mi zap ti va ju, od na glog gu bit ka pri ti ska u nji ma ko la u ve li koj br zi ni su se tr gla i za ne la u stra nu. U tom tre nut ku vo zač ka veš ti na Fran si ja Ma rua spa sla je De Go lov ži vot.

Dok je od li čan stre lac, biv ši le gi o nar Var ga, pu cao u gu me, osta li su is pra zni li svo je šar že re u zad nji pro zor au to mo bi la ko ji se uda lja vao. Ne ko li ko me ta ka je pro bi lo ka ro se ri ju, a je dan je raz bio zad nji pro zor i pro šao ne ko li ko cen ti me ta ra od pred sed ni ko vog no sa. Pu kov nik de Bo a si je okre nuo se na pred njem se diš tu i za­gr meo na ta sta i taš tu: – sa gni te se! – Ma dam de Gol spu sti la je gla vu pre ma su pru go vom kri lu. – Šta, zar opet! – iz u stio je ge ne ral lju ti to i okre nuo se da po gle da kroz pro zor.

Čvr sto dr že ći vo lan ko ji je po drh ta vao, Ma ru je us peo da is­pra vi ko la, po la ko po puš ta ju ći pa pu či cu za gas. Po sle tre nut nog gu bit ka br zi ne, si troen je po no vo jur nuo na pred pre ma ras kr­sni ci s ave ni jom di Boa, spo red nom uli com gde je če ka la dru ga

16 Frederik Forsajt

jedinica oas­a. Ne po sred no iza Ma rua ju rio je au to mo bil slu žbe bez bed no sti, ko ji ni je do bio ni je dan me tak.

Zbog br zi ne na do la ze ćih au to mo bi la, Bu gre ne de la Tok na ju, ko ji je s upa lje nim mo to rom če kao u ave ni ji di Boa, pre o sta lo je sa mo ili da ih pre sret ne i po či ni sa mo u bi stvo kad se sav taj me tal za bi je u nje ga i raz ne se ga na ko ma di će, ili da dâ gas po la se kun de ka sni je. iza brao je ovo po to nje. kad je skre nuo ko li ma iz spo red ne uli ce da bi na sta vio upo re do s pred sed nič kom ko lo nom, ni je se na šao po red De Go lo vog au to mo bi la ne go do au to mo bi la nje go­vog te lo hra ni te lja De Žu de ra i ko me sa ra Di krea.

Či ta vim gor njim de lom te la vi re ći kroz pro zor s de sne stra ne au to mo bi la, Va ten je is pra znio svo ju au to mat sku puš ku u zad nji deo Ds­a pred so bom, u ko jem je kroz slo mlje no sta klo vi deo De Go lov po no sni pro fil.

– Zaš to ti idi o ti ne uz vra te va tru? – upi tao je De Gol pre kor­no. De Žu der je s raz da lji ne od tri me tra iz me đu dva au to mo bi la po ku ša vao da opa li u aten ta to re oas­a, ali po li cij ski vo zač mu je za kla njao vi dik. Di kre je po vi kao vo za ču da se dr ži pred sed ni ko­vih ko la, i se kun du ka sni je lju di oas­a već su bi li iza njih. Dva mo to ri zo va na pra ti o ca, od ko jih je je dan za ma lo bio zba čen s mo­to ci kla kad je Bu gre ne de la Tok naj iz ne na da iz ju rio iz spo red ne uli ce, pri bra la su se i pri klju či la au to mo bi li ma. kom plet na ko lo na jur nu la je za tim u kru žni tok na ras kr sni ci, pre se kla je i na sta vi la pre ma Vi la ku bla ju.

Na me stu za se de lju di oas­a ni su ima li vre me na za me đu­sob no op tu ži va nje. To će do ći ka sni je. osta viv ši tri au to mo bi la ko ja su im po slu ži la u ak ci ji, po ska ka li su u vo zi la pri pre mlje na za bek stvo i ne sta li u sve guš ćem su mra ku.

Pre ko ra dio­oda ši lja ča u svo jim ko li ma ko me sar Di kre je na­zvao Vi la ku blaj i ukrat ko ob ja snio šta se do go di lo. kad je de set mi nu ta ka sni je ko lo na sti gla u me sto, ge ne ral De Gol je in si sti­rao da vo ze pra vo na ae ro drom gde je če kao he li kop ter. Poš to se au to mo bil za u sta vio, okru ži lo ga je mnoš tvo ofi ci ra i slu žbe ni ka otva ra ju ći vra ta da uz bu đe noj ma dam De Gol po mog nu da iza đe. s dru ge stra ne, iz oš te će nog au to mo bi la iz vu kao se ge ne ral stre sa­ju ći s re ve ra kr ho ti ne sta kla. Ne oba zi ru ći se na za bri nu te opo me­ne pri sut nih ofi ci ra, za o bi šao je au to da pru ži ru ku svo joj su pru zi.

17Operacija Šakal

– Do đi, dra ga, ide mo ku ći – re kao je i ko nač no se od lu čio da pred va zdu ho plov nim ofi ci ri ma iz rek ne svoj sud o lju di ma oas­a. – Ti lju di ne zna ju ni da ga đa ju ka ko tre ba. – Za tim je po­veo svo ju su pru gu u he li kop ter i seo do nje. Poš to im se pri dru žio i De Žu der, od le te li su na vi kend na se lu.

Na pi sti je Fran si Ma ru, pe pe lja sto ble dog li ca, još uvek se deo za vo la nom. obe de sne gu me na au to mo bi lu na po kon su po pu sti­le i Ds je ostao da le ži na svo jim bra ni ci ma. Di kre mu je če sti tao s ne ko li ko pro mr mlja nih re či, i na sta vio s raš čiš ća va njem.

Dok su se no vi na ri ši rom sve ta upuš ta li u ra zna na ga đa nja u ve zi s po ku ša jem aten ta ta i, u ne do stat ku bo ljeg, pu ni li svo je stup­ce sop stve nim pret po stav ka ma, fran cu ska po li ci ja, s Na ci o nal nom po li ci jom na če lu i pot po mog nu ta Taj nom slu žbom i Žan dar me­ri jom, po kre nu la je naj ve ću po li cij sku ope ra ci ju u isto ri ji Fran­cu ske. ona će se usko ro pre tvo ri ti u naj ve ći lov na čo ve ka ko ji je ta ze mlja ikad vi de la, a nad ma ši će ga sa mo neš to ka sni je lov na jed nog dru gog ubi cu, či je su gra đan sko ime i osta li po da ci osta li ne po zna ti, ali ko ji se u po li cij skoj kar to te ci još uvek vo di pod svo­jim pse u do ni mom Ša kal.

Na pr vi trag na iš li su 3. sep tem bra i, kao što to če sto bi va u po li­cij skom po slu, taj uspeh je do šao kao plod ru tin skog pro ve ra va nja. U bli zi ni gra da Va lans, ju žno od li o na, na dr žav nom pu tu Pa ri z–Mar­selj, po li cij ska pa tro la za u sta vi la je je dan au to mo bil s če tvo ri com muš ka ra ca. Tog da na za u sta vi li su već ne ko li ko sto ti na au to mo bi la da pro ve re le gi ti ma ci je put ni ka. ovom pri li kom je dan od muš ka ra ca ni je imao ni ka kve is pra ve kod se be. iz ja vio je da ih je iz gu bio. od ve li su ga za jed no s osta lom tro ji com u Va lans na ru tin sko sa slu ša nje.

U Va lan su je usta no vlje no da osta la tro ji ca u au to mo bi lu ne­ma ju ni ka kve ve ze s če tvr tim, osim što su pri sta li da ga po ve zu sa so bom. oni su od mah puš te ni. od če tvr tog su uze li oti ske pr sti ju i po sla li ih u Pa riz, tek to li ko da vi de je li za i sta taj za ko ga se iz da­je. od go vor je sti gao dva na est sa ti ka sni je: oti sci pr sti ju pri pa da ju dva de set dvo go diš njem be gun cu iz le gi je stra na ca za ko jim tra­ga ju voj ne vla sti. ali ime ko je je na veo od go va ra lo je isti ni – Pjer­ ­De ni Ma gad.

18 Frederik Forsajt

Ma gad je od ve den u cen tra lu Re gi o nal ne slu žbe sud ske po­li ci je u li o nu. Dok je u pred so blju če kao sa slu ša nje, je dan od njegovih ču va ra upi tao ga je iz ša le: – Da kle, šta je to bi lo u Pe ti­ ­kla ma ru?

Ma gad je bes po moć no sleg nuo ra me ni ma. – U re du – od go­vo rio je – šta že li te da zna te?

Dok su ga iz ne na đe ni slu žbe ni ci slu ša li, a pe ra ste no gra fa is­pi si va la no tes za no te som, Ma gad je „pe vao“ pu nih osam sa ti. Na kra ju je ime no vao sva kog po je di nog uče sni ka za ve re u Pe ti­kla­ma ru i još de vet osta lih ko ji su ima li ma nje ulo ge u pri pre ma nju aten ta ta ili pri li kom na bav ke opre me. Ukup no dva de set dvo ji cu. lov se na sta vljao, s tom raz li kom što je sad po li ci ja zna la ko ga pro go ni. iz ma kao je sa mo je dan, i taj ni do da na da naš njeg ni­je uhap šen. Bio je to Žorž Va ten, za ko ga se pret po sta vlja da ži vi u Špa ni ji za jed no s ve ći nom osta lih še fo va oas­a, re gru to va nim me đu ci vil nim al žir skim ko lo ni sti ma.

is tra ga i pri pre ma za po di za nje op tu žni ce pro tiv Ba sti jen­Ti­ri ja, Bu gre ne de la Tok na ja i osta lih vo đa za ve re za vr še ne su do de cem bra, a u ja nu a ru 1963. gru pa je iz ve de na pred sud.

Za vre me tra ja nja pro ce sa oas je sku pio sna gu za još je dan sna žan na pad na de go li stič ku vla du. Fran cu ska taj na slu žba že sto­ko je uz vra ti la. iza na sme ja ne fa sa de pa ri skog ži vo ta, pod ma skom kul tu re i ci vi li za ci je, vo dio se je dan od naj žeš ćih i naj ne mi lo srd ni­jih pod zem nih ra to va mo der ne isto ri je.

Fran cu ska taj na slu žba no si na ziv Ser vi ce de Do cu men ta tion Ex te ri e u re et de Con tre-Espi o na ge, a po zna ta je ukrat ko kao sDe­ce. U de lo krug nje nog ra da spa da špi ju na ža iz van gra ni ca Fran­cu ske kao i kon traš pi ju na ža u ze mlji, prem da sva ka od tih slu žbi mo že po vre me no da za đe i na te ri to ri ju dru ge. slu žba Je dan je či sto oba veš taj na slu žba, po de lje na na bi roe po zna te po ini ci ja lu R – Ren se ig ne ment (in for ma ci ja). Ti bi roi su: R.l ana li za pri ku­plje nih in for ma ci ja; R.2 is toč na evro pa; R.3 Za pad na evro pa; R.4 afri ka; R.5 sred nji is tok; R.6 Da le ki is tok; R.7 ame ri ka/Za pad na he mis fe ra. slu žba Dva ba vi se kon traš pi ju na žom. slu žbe Tri i Če­ti ri sje di nje ne su u ko mu ni stič ku sek ci ju, Šest su fi nan si je, a se­dam ad mi ni stra ci ja.

19Operacija Šakal

slu žba Pet ima na ziv od jed ne je di ne re či – ak ci ja. Ta kan ce­la ri ja je pred sta vlja la srž u bor bi pro tiv oas­a. iz nje go ve cen tra le u kom plek su ne u pa dlji vih zgra da, od mah iza Bu le va ra Mor ti je u bli zi ni Port de li la, su mor nog pred gra đa se ve ro i stoč nog Pa ri za, poš lo je u bor bu sto ti ne že sto kih mo ma ka slu žbe ak ci je. Ti lju di, uglav nom kor zi kan ci, li kom su u stvar nom ži vo tu bi li naj slič ni­ji iz miš lje nom li ku „že sto kog mom ka“. Poš to su naj pre spe ci jal­nim tre nin zi ma ste kli mak si mal nu kon di ci ju, po sla ti su u po li cij­ski kamp u sa to ri ju gde su uklju če ni u po seb nu sek ci ju, izo lo va nu od osta lih, i pod u če ni u sve mu što se do ta da zna lo o me to di ma uni šta va nja. Po sta li su struč nja ci u ba ra ta nju la kim oruž jem, stru­čnja ci za bor bu bez oruž ja, za ka ra te i džu do. Proš li su te ča je ve za ra dio­ve ze, di ver zi je i sa bo ta žu, sa slu ša nje bez mu če nja i s mu če­njem, ot mi ce, pi ro ma ni ju i aten ta te.

Ne ki su go vo ri li sa mo fran cu ski, dru gi su se teč no slu ži li s ne ko li ko stra nih je zi ka i od lič no se sna la zi li u svim glav nim gra­do vi ma sve ta. Bi li su ovlaš će ni da dok su u slu žbi u slu ča ju po tre be i ubi ju, a to pra vo su če sto i ko ri sti li.

ka ko je ak tiv nost oas­a po sta ja la sve žeš ća i ne mi lo srd ni ja, šef sDe ce­a, ge ne ral ežen Gi bo, ko nač no je pu stio te lju de s lan­ca i na huš kao ih na oas. Ne ki od njih stu pi li su u re do ve oas­a i in fil tri ra li se u nje go ve naj vi še sa ve te. Bi li su za do volj ni ti me da oda tle ša lju in for ma ci je na osno vu ko jih su dru gi pred u zi ma li ak­ci je, i mno gi emi sa ri oas­a po sla ti u Fran cu sku ili u dru ge ze mlje s ko ji ma je Fran cu ska ima la ugo vor o iz ru če nju bi li su uhva će ni na osno vu oba veš te nja ko ja su do sta vi li lju di iz slu žbe ak ci je in fil­tri ra ni u tu te ro ri stič ku or ga ni za ci ju. Uko li ko pak lju di za ko ji ma se tra ga lo ni su mo gli da bu du na ma mlje ni u Fran cu sku, bi li su ne mi lo srd no ubi ja ni van ze mlje. Po sle to ga su mno gi ro đa ci lju­di iz oas­a ko ji su ne sta li bez re či bi li uve re ni da ih je li kvi di ra la slu žba ak ci je.

Do du še, ni oas­u ni su bi le po treb ne lek ci je iz na si lja. lju di iz oas­a mr ze li su lju de iz slu žbe ak ci je, po zna te kao les bar bo u zes ili „bra da ti“, zbog nji ho ve taj ne ulo ge, vi še od bi lo kog po li caj ca. U po sled njim da ni ma bor be za vlast iz me đu oas­a i de go li stič kih or ga na u sa mom al ži ru oas je uhva tio se dam ži vih „bra da tih“.

20 Frederik Forsajt

Nji ho va te la, od se če nih uši ju i no se va, ka sni je su na đe na ka ko vi se s bal ko na i stu bo va ulič ne ra sve te. Ta ko se taj ni rat na sta vljao. i ni­ka da se ne će tač no zna ti ko je sve iz dah nuo u mu ka ma, pod či jim ru ka ma i u ko jem po dru mu.

osta li „bra da ti“ osta li su iz van oas­a, na ras po la ga nju sDe­ce­u. Ne ki od njih, ko ji su pre re gru to va nja bi li ak tiv ni čla no vi raz boj nič kog pod ze mlja, za dr ža li su svo je sta re ve ze i vi še ne go obez be di li po moć od svo jih biv ših pri ja te lja da oba ve ne ki iz u zet­no pr ljav po sao za vla du. Upra vo zbog tih ak tiv no sti pro ne li su se po Fran cu skoj gla so vi o „pa ra lel noj“ (ne slu žbe noj) po li ci ji, na­vod no pod za po ved niš tvom jed nog od naj bli žih sa rad ni ka pred­sed ni ka De Go la, me sjea Ža ka Fo ka ra. Me đu tim, ni je po sto ja la ni ka kva „pa ra lel na“ po li ci ja; de la ko ja su se pri pi si va la njoj iz ve le su „go ri le“ iz slu žbe ak ci je ili pri vre me no an ga žo va ni gang ster ski še fo vi iz „mi ljea“.

kor zi kan ci ma, ko ji su vo di li glav nu reč jed na ko u pa ri skom i mar selj skom pod ze mlju kao i u slu žbi ak ci je, ni je bi la ne po zna ta krv na osve ta, ta ko da su po sle po ko lja nad sed mo ri com „bra da­tih“ iz Mi si je c u al ži ru na ja vi li ta kvu osve tu oas­u. isto ona ko kao što je kor zi kan sko pod ze mlje po mo glo sa ve zni ci ma za vre me is kr ca va nja u Ju žnoj Fran cu skoj 1944 (iz vla sti te ko ri sti, jer su ka­sni je u ime na gra de pre u ze li u svo je ru ke go to vo sav pre voz te ret­nja ci ma duž azur ne oba le), ta ko su se po čet kom še zde se tih go di­na ko r zi kan ci po no vo bo ri li za Fran cu sku u krv noj osve ti pro tiv oas­a. Mno gi pri pad ni ci oas­a, ko ji su bi li „cr na sto pa la“*, ima li su iste oso bi ne kao i kor zi kan ci, ta ko da je taj rat po ne kad go to vo li čio na bra to u bi lač ki.

Dok se na sta vljao sud ski pro ces Ba sti jen­Ti ri ju i nje go vim sa­u če sni ci ma, oas je pro ši rio svo ju kam pa nju. Nje na du ša, skri ve ni ini ci ja tor za ve re u Pe ti­kla ma ru, bio je pu kov nik an toan ar gu. iško lo van na jed nom od naj bo ljih fran cu skih uni ver zi te ta, Po li­teh nič koj ško li, ar gu je bio in te li gen tan i di na mi čan. kao po ru­čnik pod De Go lo vom ko man dom u slo bod noj Fran cu skoj bo rio

* Fr.: pi eds-no irs — ovaj po jam od no si se na fran cu ske dr ža vlja ne evrop skog po re kla, kao i na Je vre je se far de ro đe ne u al ži ru. Ta ko su na­zi va ni i ko lo ni sti u al ži ru sve do okon ča nja al žir skog ra ta 1962. go di ne. Je dan od naj po zna ti jih pi eds-no irs bio je pi sac al ber ka mi. (Prim. prev.)

21Operacija Šakal

se za oslo bo đe nje Fran cu ske od na ci sta. ka sni je je ko man do vao jed nim ko njič kim pu kom u al ži ru. Taj ni zak i ži lav čo vek, bri­ljan tan ali ne mi lo sr dan voj nik, po stao je već 1962. ope ra tiv ni šef oas­a u iz gnan stvu.

is ku san bo rac u vo đe nju psi ho loš kog ra ta, shva tio je da se bor ba pro tiv de go li stič ke Fran cu ske mo ra vo di ti na svim fron to vi­ma, te ro rom, di plo ma ti jom i pro pa gan dom. U okvi ru te kam pa nje po bri nuo se da šef Na ci o nal nog sa ve ta po kre ta ot po ra,* po li tič kog kri la oas­a, biv ši mi ni star spolj nih po slo va Žorž Bi do dâ se ri­ju in ter vjua no vi na ma i te le vi zij skim sta ni ca ma ši rom Za pad ne evro pe ka ko bi „ugla đe nim“ iz ra zi ma ob ja snio zaš to se oas su­prot sta vlja ge ne ra lu De Go lu.

ar gu je sa da sta vio u upo tre bu svo ju vi so ku in te li gen ci ju, ko ja ga je svo je vre me no uči ni la naj mla đim pu kov ni kom u fran cu skoj voj sci a sa da ga či ni la naj o pa sni jim čo ve kom u oas­u. Ugo vo rio je za Bi doa niz in ter vjua s do pi sni ci ma ve li kih TV mre ža i no vi na, na ko ji ma je sta rom po li ti ča ru pru že na pri li ka da ogr ne plaš tom ume re no sti ma nje ume re ne de lat no sti si le dži ja oas­a.

Uspeh ove Bi do o ve pro pa gan de, ko ju je pod sta kao ar gu, za­bri nu la je fran cu sku vla du niš ta ma nje ne go što su je za bri nu le te ro ri stič ke tak ti ke i ta las pla stič nih bom bi ko je su eks plo di ra le u bi o sko pi ma i ka fe i ma po či ta voj Fran cu skoj. on da je 14. fe bru­a ra ot kri ve na još jed na za ve ra či ji je cilj bi lo ubi stvo ge ne ra la De Go la. Dan ka sni je tre ba lo je da odr ži pre da va nje u Voj noj ško li na Mar so vom po lju. Za ve ra je pred vi đa la da ga na ula zu u pre dvor je s le đa ustre li ubi ca ko ji će bi ti sa kri ven me đu stre ha ma obli žnje gru pe ku ća.

Zbog te za ve re ka sni je su iz ve de ni pred sud Žan Bi šon, za tim ne ki ar ti lje rij ski ka pe tan po ime nu Ro ber Po a nar i iz ve sna na stav­ni ca en gle skog je zi ka na Voj noj aka de mi ji, ma dam Pol Ro u ze le de li fi jak. stre lac je tre ba lo da bu de Žorž Va ten, ali hro mi se opet iz vu kao. U Po a na ro vom sta nu pro na đe na je snaj per ska puš ka s te le sko pom, i sve tro je su uhap še ni. ka sni je je na nji ho vom su đe­nju usta no vlje no da su se, tra že ći na čin da ne pri met no pro vu ku u aka de mi ju Va te na i nje go vu puš ku, po sa ve to va li s ko man du ju ćim ofi ci rom Ma ri ju som To om, ko ji je oti šao pra vo u po li ci ju. Ge ne ral

* Fr.: cNR – Con seil Na ti o nal de Rési stan ce. (Prim. prev.)

22 Frederik Forsajt

De Gol je tač no u ugo vo re no vre me 15. fe bru a ra pri su stvo vao voj­noj ce re mo ni ji, i pri stao je, prem da ve o ma ne ra do, na ustu pak da do đe u blin di ra nom au to mo bi lu.

Ta za ve ra bi la je za pra vo ne ve ro vat no ama ter ski za miš lje na, pa ipak je raz lju ti la De Go la. su tra dan je po zvao mi ni stra unu tra­šnjih po slo va Fre ja, za du že nog za na ci o nal nu bez bed nost, i lu piv ši ša kom o sto re kao da je ta stvar s aten ta ti ma već otiš la pre da le ko.

od lu če no je da se ne ko li ko naj i stak nu ti jih za ve re ni ka oas­a pri me re no ka zni ka ko bi se za pla ši li osta li. Za to Frej ni je ni ma lo sum njao u is hod su đe nja Ba sti jen­Ti ri ju, ko je se još uvek od vi ja lo pred Vr hov nim voj nim su dom, uto li ko vi še što Ba sti jen­Ti ri ju ni je bi lo la ko da s op tu že nič ke klu pe ob ja sni zaš to sma tra da De Gol tre ba da umre. Upr kos to me, bi lo je po treb no ne ko još ja če sred­stvo za stra ši va nja.

Dva de set dru gog fe bru a ra na pi sa ći sto še fa slu žbe ak ci je do­speo je pri me rak me mo ran du ma ko ji je di rek tor slu žbe Dva sDe­ce­a (kon traš pi ju na ža/unu traš nja bez bed nost) po slao mi ni stru unu traš njih po slo va. evo jed nog de la:

„Us pe li smo da ot kri je mo bo ra viš te jed nog od glav nih vo đa sub ver ziv nog po kre ta, biv šeg pu kov ni ka fran cu ske voj ske an to a­na ar gua. Po be gao je u Ne mač ku gde, pre ma in for ma ci ja ma ko­je smo do bi li od na še ta moš nje oba veš taj ne slu žbe, na me ra va da osta ne ne ko li ko da na...

„Ta okol nost nam omo gu ća va da se do ko pa mo ar gua i ot me­mo ga. s ob zi rom na to da je zah tev ko ji je na ša slu žbe na kon tra­o ba veš taj na slu žba upu ti la nad le žnim ne mač kim or ga ni ma bez­bed no sti od bi jen, i ka ko su sa da ti or ga ni upo zo re ni da su na ši agen ti na tra gu ar guu i osta lim vo đa ma oas­a, ope ra ci ja mo ra, bar što se ti če ar gua, bi ti spro ve de na naj ve ćom br zmom i u naj­stro žoj dis kre ci ji.“

Za da ta k je po ve ren slu žbi ak ci je.sre di nom po po dne va 25. fe bru a ra ar gu se iz Ri ma, gde se

sa stao s vo de ćim lju di ma oas­a, vra tio u Min hen. Ume sto da po­đe pra vo u Unertlštra se, uzeo je tak si ko ji ga je od ve zao u ho tel Eden-Volf, gde je imao re zer vi sa nu so bu, oči gled no za ne ki već do go vo ren sa sta nak. Me đu tim, ni ka da ni je pri su stvo vao tom sa­stan ku. U pre dvor ju su mu priš la dva čo ve ka i obra ti la mu se na

23Operacija Šakal

bes pre kor nom ne mač kom. Pret po sta viv ši da se ra di o ne mač koj po li ci ji, po se gao je u unu traš nji džep ka pu ta da iz va di pa soš.

U tom tre nut ku ose tio je ka ko su mu obe ru ke čvr sto steg nu­te, dok mu no ge gu be tlo pod so bom. od mah za tim na glo je iz net u kom bi pe ri o ni ce ru blja ko ji je če kao na po lju. opi rao se i uz vra­će no mu je bu ji com fran cu skih psov ki. Ne či ja tvr da ša ka uda ri ga po no su, dru ga ga uda ri u sto mak, ne či ji prst mu na pi pa ne u ral­gič nu tač ku is pod uva, i svest mu se uga si po put sve tla.

Dva de set če ti ri sa ta ka sni je za zvo nio je te le fon u kri mi na­li stič koj bri ga di sud ske po li ci je u ke dez or fe vr br. 36 u Pa ri zu. Je dan pro mu kli glas oba ve stio je de žur nog na red ni ka da go vo ri u ime oas­a i da se an toan ar gu, „ured no sve zan“, na la zi u kom­bi ju par ki ra nom iza zgra de kri mi na li stič kog is tra žnog ode lje nja. Ne ko li ko mi nu ta ka sni je na glo se otvo ri še vra ta na kom bi ju i ar gu po sr ću ći is pa de me đu za pa nje ne po li caj ce.

oči, pre ko ko jih je imao po vez dva de set če ti ri sa ta, ni su mo­gle od mah da mu se pri vik nu na sve tlo. Mo ra li su da mu po mog nu da se odr ži na no ga ma. li ce mu je bi lo po kri ve no sko re nom kr vlju što mu je cu ri la iz no sa, a usta su ga bo le la od če pa ko ji su po li caj ci iz vu kli iz njih. kad ga je ne ko upi tao: „Je ste li vi pu kov nik an toan ar gu?“, pro mr mljao je: „Je sam.“ slu žba ak ci je ga je to kom pret­hod ne no ći ne ka ko pro kri jum ča ri la pre ko gra ni ce, a ano nim ni te­le fon ski po ziv upu ćen po li ci ji o pa ke tu ko ji ih če ka na nji ho vom vla sti tom par ki ra liš tu be še sa mo iz raz smi sla za hu mor na po slu svoj stven agen ti ma slu žbe ak ci je. ar gu je puš ten na slo bo du tek u ju nu 1968. go di ne.

Me đu tim, slu žba ak ci je ni je ra ču na la s tim da su mak nuv ši ar gua, upr kos sna žnoj de mo ra li sa no sti ko ju je to iza zva lo u re do­vi ma oas­a, za pra vo uta ba li put nje go vom za me ni ku, sla bo po­zna tom ali jed na ko oš tro um nom pot pu kov ni ku Mar ku Ro de nu, ko ji je pre u zeo ko man du nad ope ra ci ja ma či ji je cilj bi lo ubi stvo pred sed ni ka De Go la. To je po mno go če mu bio slab po sao za njih.

Če tvr tog mar ta je Vr hov ni voj ni sud iz re kao pre su du Žan­ ­Ma ri ju Ba sti jen­Ti ri ju. on i još dvo ji ca osu đe ni su na smrt. isto ta ko i tro ji ca osta lih ko ji su us pe li da po beg nu, me đu nji ma i Va­ten hro mi. osmog apri la je ge ne ral De Gol tri sa ta ne mo slu šao mol be za po mi lo va nje ko je su upu ći va li bra ni o ci osu đe nih. Dve

24 Frederik Forsajt

smrt ne ka zne pre tvo rio je u do ži vot nu ro bi ju, ali ka zna iz re če na Ba sti jen­Ti ri ju osta la je ne pro me nje na.

iste no ći advo kat je upo znao va zdu ho plov nog pu kov ni ka s tom od lu kom.

– od re đe no je za je da na e sti – re kao je svom kli jen tu, ali kad ovaj ni je pre stao s ne ve ri com da se sme ši, iz nje ga pro va li: – stre­lja će vas.

Ba sti jen­Ti ri se i da lje sme šio i od ma hi vao gla vom.– Vi to ne raz u me te – re kao je advo ka tu. – Ni je dan fran cu ski

voj nik ne će po di ći svo ju puš ku na me ne.Pre va rio se. Vest o smak nu ću ob ja vlje na je na fran cu skom je­

zi ku u osam uju tru na Ra dio-Evro pi 1. Mo gli su da je ču ju u ve ći ni ze ma lja Za pad ne evro pe svi ko ji su se po tru di li da po de se ra dio­ ­apa rat na tu sta ni cu. U jed noj ho tel skoj so bi ci u au stri ji ta vest je po kre nu la tok mi sli i ak ci ja ko je su ge ne ra la De Go la pri ma kle smr ti bli že ne go ika da u nje go voj ka ri je ri. sob aje pri pa da la pu­kov ni ku Mar ku Ro de nu, no vom ope ra tiv nom še fu oas­a.

Frederik ForsajtoPeRaciJa Šakal

BiBlioTeka hiT

kosMos iZDaVaŠTVoBeograd, Jurija Gagarina 102

e­mail: knjigaplus@novaknjiga.com tel: +381 11 411 48 56

izdavačka kuća NoVa kNJiGaPodgorica, ludviga kube bb

e­mail: info@novaknjiga.comwww.novaknjiga.comtel: +382 20 655 388

Za izdavačaPredrag Uljarević

Lek tu raagen ci ja Tek sto grad nja

Ko rek tu raagen ci ja Tea Bo oks

Koriceirena Milačić

Slog i prelomJovan Uljarević

Štampaartprint, Novi sad

Tiraž1.000

2018.

ciP ­ Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

isBN 978­86­6369­199­5coBiss.sR­iD 264482828