Naslov originala Diana Palmer AT WINTER’S END

NA IZMAKU ZIME

Crnokosa devojka posmatrala je poznate pejzaţe dok se voz penjao uzbrdi-

com jugozapadne Alabame. Ali, misli te mlade devojke bile su negde daleko.

U njenim safimoplavim oĉima, umesto sreće i zadovoljstva, koje su obiĉno

karakteristika svakog onog ko se vraća kući posle duţeg vremena, videla se

zabrinutost.

- Ti si luda, Herijeta Hejnz! - govorila je sebi već po deseti put. Na kraju

krajeva, šta bi mogao da joj uĉini Rodţer? Sa svojih dvadeset godina, bila je

suviše odrasla da bi je tukao. Ali, mogao bi je poslati natrag u koledţ. No,

predomisliće se, verovatno, kada ĉuje zbog ĉega je izbaĉena sa fakulteta.

Rodţer je bio gospodar imanja „Triniti― i njegova reĉ bila je zakon.

S neverovatnom jasnoćom setila se svog poslednjeg dolaska kući za vreme

raspusta kada je Rodţer odvezao na stanicu u Mervil, ozbiljan i neraspoloţen

posle njihove prepirke. I sada, mogla je da ga vidi kako stoji pored voza,

visok, ljuti i oĉiju crnih, kao ugalj.

Pripalila je cigaretu i povukla dim duboko. Kondukter je ušao u njen kupe

i osmehnuo se ljubazno.

- GospoĊice Hejnz, pretpostavljam da će vas neko saĉekati na stanici?

- Hoće, moj staratelj. Koliko je još daleko do Memla?

- Oko deset minuta. Lepo je što ste nam se vratili, gospoĊice.

Povukla je još jedan dim i zavalila se u sedištu. Rodţer će je saĉekati, pa šta

onda! On je to ĉinio već punih pet godina otkako su joj roditelji poginuli u

saobraćajnoj nesreći. Sud je odredio Rodţera, najboljeg prijatelja njenog oca

za njenog staratelja, pošto ona nije imala nijednog ţivog roĊaka. Nasmejala

se, setivši se kako gaje oboţavala u poĉetku. Smatrala je da je on jedan divan i

plemenit ĉovek. A, on je to ibio... sve do pre dve godine. Svoju preku i ţustru

prirodu iskaljivao je ĉesto na njoj ina sluzi Kodi- ju. Mada su ga ljudi smatrali

dţentlmenom, u trenucima srdţbe on je bio brutalan, a to nije bilo retko.

Sedela je tako zadubljena u svoje misli sve dok kondukter nije došao da joj

javi da ulaze u Mervil. Bezvoljno, izašla je iz voza i stala na peron, zureći u

obrise malog grada koji se pruţao pred njom. Zatim je popravila svoju

izguţvanu plavu haljinu i uĊe u stanicu. Eliš Vajli, stari, izborani upravnik

stanice, izjuri iz kancelarije i potrĉa joj u susret. Oĉi su mu se sijale od

zadovoljstva, a na usnama mu je bio široki osmeh.

- GospoĊice Hejnz! Prošlo je šest meseci otkako sam vas video zadnji

put! - rekao je, stiskajući oduševljeno njenu malu ruku.

- Lepo je biti kod kuće, Elise. Gde je Rodţer? Oĉekivala sam da ću ga

zateći kako sedi na peronu i gleda u svoj sat. Da li je primio moj telegram? -

upitala je zabrinuto.

- Naravno da jeste, gospoĊice. Bio je ovde pre desetak minuta i kipteo je

od srdţbe. Poslednji put kada sam ga video u takvom stanju, Bred Ĉejni je

otišao kući s modricom na oku i s nekoliko polomljenih rebara - nasmejao se

šef stanice.

- Toga sam se upravo i bojala. Da li je jako ljut?

- To vam ne bih mogao reći. Pitao me je samo kada će stići taj „prokleti―

voz. Zabavlja me njegov ĉudan akcenat.

Nasmejala se slatko uprkos tome što je bila zabrinuta.

- Pa, on je roĊen u Francuskoj i imao je već sedamnaest godina kada je

došao ovamo sa svojim roditeljima.

- Ali, njegova majka se rodila i odrasla je ovde. Osim toga, stari Korman

je govorio odliĉno engleski.

- Ne zasmejavajte me, Ešli. Jedino što je Korman imao ameriĉko bilo je

prezime, a i to ne bi imao da ga majka nije nagovorila da promeni svoje

francusko prezime, a svog sina je uvek zvao Roţe. Gde je otišao Rodţer?

- Otišao je kod Raskina Blejka da uzme sedlo koje je poruĉio. Vratiće se

brzo. GospoĊice, dali ste stvarno izbaĉeni s fakulteta?

- Jesam. Fakultetska uprava nije htela da uvaţi neke naše zahteve za

poboljšanje nastave. Pobunili smo se protiv toga, jer nismo mogli da se pomi-

rimo s tim da nas tretiraju kao decu. Bio je to masovan protest. Fakultetski

autoriteti su saznali da sam ja bila glavni voĊa i organizator demonstracija i

posledica svega toga je da se sada nalazim ovde. Volcla bih da Rodţer stigne

već jednom i da svršimo s tim - rekla je nestrpljivo, nervozno pogledajući

kroz prozor.

- GospoĊice, da vas ne poznajem tako dobro, zakleo bih se da se bojite.

- Bojim se, ali to neka ostane meĊu nama. Rodţer bi mogao da me vrati

natrag, a to bi bilo strašno i moj ponos to ne bi podneo. Napuniću dvadeset i

jednu godinu tek u maju, a dotle nemam pravo na nasledstvo koje mije otac

ostavio. Volela bih više da me ubiju nego da me vrate u taj mauzolej.

Ućutala je i pogledala još jednom kroz prozor. Prepoznala je odmah tu

visoku priliku u farmerkama, sa velikim kaubojskim šeširom i sedlom

prebaĉenim preko ramena.

- Uh... uh! - prostenjala je i srce poĉe da joj lupa ubrzano.

- Ne bojte se, gospoĊice. Rodţer vas neće tući - nasmejao se šef stanice.

- Hoćete li da se kladimo? - upitala je, okrećući se prema vratima da bi se

našla licem u lice sa Rodţerom Kormanom. Bila je spremna na eksploziju i

pokušala je da saĉuva prisebnost duha.

- Znaĉi, tako! Vratila si se! rekao je Rodţer svojim dubokim, otresitim

glasom. Pogled mu je bio pun optuţbe, a lice smrknuto.

- Rodţere, hoćeš li da ti pomognem da staviš gospoĊicin prtljag u dţip? -

upita Eliš, oĉigledno pokušavajući da skrene Rodţerovu paţnju na nešto

drugo.

- Moţeš - odgovorio je, ne skidajući onaj preteći pogled s Herijete.

- Mogao si mi bar poţeleti dobrodošlicu - rekla je konaĉno ona.

Rodţer spusti sedlo na pod, pripali cigaretu i povuĉe jedan duboki dim.

- Pa, do vraga, reci nešto! - Planula je, iznervirana njegovim hladnim ću-

tanjem.

- Reći ću ti mnogo... ali ne ovde - odgovorio je.

- Baš me briga da li ćeš mi reći to ovde ili na nekom drugom mestu! Ali, jedno

hoću da znaš... ne vraćam se natrag i s tim je svršeno - rekla je odluĉno. Iz nje je

progovorila njena ratoborna priroda i oĉi joj sevnuše srdţbom.

Rodţer podiţe obrve i osmehnu se sarkastiĉno.

- To ti misliš da je svršeno!

Zadovoljan sjaj u njegovim oĉima razljuti je još više. Od svih ljudi koje je

poznavala, Rodţer je bio jedini pred kojim se osećala kao dete.

- Kako stoje stvari kod kuće? - upitala je, pokušavajući da skrene razgovor

na nešto drugo.

- Bilo je odliĉno dok nisam primio onaj tvoj telegram. - Glas mu je bio

prigušen i miran, pouzdan znak srdţbe koja samo što nije izbijala iz njega.

- Sigurna sam da su svi u Mervilu viĊelikadatije odleteo krov sa kuće, kada si

eksplodirao od muke - rekla je ţustro.

- Eliš je stavio tvoje stvari u dţip. Krenimo!

- Hoćeš da kaţeš da ćeš me voziti u onoj... onoj krntiji?!

- Ako više voliš da pešaĉiš tri kilometra, samo izvoli.

- Dobro, poći ću s tobom.

- No, šta treba da znaĉi to Sto hii to izbacili s fakulteta, Herijeta? Mislim da

i mi duguješ neko objašnjenje - rekao jn dok su se vozili po neravnom putu u

Rodţerovom starom dţipu.

Zavalila se u sedištu, uţivajući ultom u naĉinu na koji je izgovorio njeno

imr

- Ja sam bila voĊa i organizator studentskih demonstracija. - Lepo si nam

pokazala!

- Bogme, jesam - nasmejala se, oponašajući njegov akcenat.

Odjednom, on prasnu u grolglasni smeh. Mada je Rodţer prevalio tridesetu

godinu, izgledao jc nogo mlaĊi u farmerkama i sportskoj košulji koje je uvek

nosio kada je radio u štali oko konja. Imao je dvadeset vranaca i njegove štale

bile su nadaleko poznate. Ali, Rodţer se nije ponašao onako kako dolikuje

jednom bogatom i uticajnom ĉoveku. Svoje bogatstvu isticao je retko i kada je

isticao, onda je ĉinnio to s razlogom.

- Dobro, Heri. Neću insistirali da se vratiš natrag na fakultet. Ali, ni

sluĉajno ne pokušavaj s takvim protestima i u „Trinitiju―! Obećavam ti da ću

te vratiti u koledţ, pa makar te nosio i na leĊima! - nasmejao se veselo.

Skrenuo je s glavnog puta i nastavio jednim uskim i prašnjavim putem.

Oblak crvene prašine zaslepio je Herijetu.

- Zar ne moţeš sporije da voziš? I kuda, u stvari, idemo? - pitala je.

- Na ergelu. Nosim Bamiju ovo sedlo.

- Heri je posmatrala pašnjake koji su pokrivali polovinu od osam stotina

ari Rodţerovog poseda.

- Ulazi u kuću pre nego što KoĊi ne poludi od išĉekivanja! Pogledaj tu

staru ludu! - viknuo je Rodţer, vadeći Herijetin prtljag iz dţipa. Kodi,

sedokosi sluga, radio je kod Korinanovih već ĉetrdeset godina. Doţiveoje da

vidi sahranu prvog Kormana i, verovatno će doţiveti da vidi i treću generaci-

ju Korinanovih. Stajao je na verandi i mahao izbezumljeno. Heri pojuri

stepenicama.

- GospoĊice Herijeta, baš lepo od vas što ste se vratili kući! Zašto nam se

niste javljali ĉešće? UĊite unutra da vas vidim malo bolje! - rekao je,

propuštajući je da uĊe unutra.

- Pozdravljam te, KoĊi osmehnula se Heri. - Jesi li spreman za vojni

pakt?

- Kodi se osmehnuo znaĉajno. Retko se dešavalo da proĊe jedan dan a da

se Heri i Rodţer ne posvaĊaju zbog neĉega, ali, te njihove svaĊe nisu bile

naivne, naprotiv, one su bile veoma ozbiljne.

-Jesam, gospoĊice Herijeta. Mislim da jesam. Idite gore i presvucite se.

Pripremiću vam nešto za jelo rekao je i poţurio u kuhinju.

Rodţer je pošao gore sa Herijetom, noseći njena ĉetiri velika kofera. Spus-

tio ih je grabo na pod kada su ušli u njenu sobu. Herijetina soba je bila pros-

trana. U njoj su bili krevet sa baldahinom, francuski provincijski nameštaj,

beli tepih i mali, kristalni luster. Iza velikih staklenih vrata nalazio se balkon

koji se prostirao ćelom širinom kuće. Ona izaĊe napolje i nasloni se na

ogradu. Rodţer je izašao i stao pored nje.

- Ovde je predivno, zar ne, Herijeta?

Ona klimnu glavom. Skoro isto kao kada je tata bio ţiv.

- Da. Hejnzov posed bio je lepši od mog. Prava je šteta što je morao da ga

proda- rekao je, sklanjajući sa ĉela pramenove tamnosmeĊekose.

-Dugovi su se morah isplatiti. Pravo je ĉudo što nisam ostala bez

nasledstva. Tri stotine hiljada dolara! I u maju to postaje i legitimno moje.

Prosto se plašim tolikog bogatstva!

Pretpostavljam da ti neće biti teško da ih potrošiš! Pa, ostaviću te sada da

se raspakuješ. Moram da odem do ergele.

- Ne moraš se ţuriti natrag - rekla je sarkastiĉno, gledajući u njegove

vesele oĉi.

- Neću se ţuriti zbog tebe. DoĊi tamo kada se presvuĉeš. Hoću da se

uverim da li još razlikuješ glavu konja od repa - osmehnuo se vragolasto.

- Hoćeš li ikada izgubiti taj tvoj ĉudni akcenat?

- Imam ĉudan akcenat, priznajem. Nisam kriv što sam, sve do svoje

sedamnaeste godine, govorio iskljuĉivo francuski. Ah, i ti imaš neki strani

naglasak. Ono tipiĉno juţnjaĉko rastezanje - napravio je grimasu, oponašajući

njen izgovor. - Hoćeš li da ostavimo tu interesantnu diskusiju za kasnije?

- Neću! - odgovorila je hladno, sevajući svojim plavim oĉima.

- Dobro, videćemo se kasnije - rekao je s poluosmehom i izašao napolje.

- Videćemo se ako ja budem to htela!

- dobacila mu je ljutito kada je zatvorio vrata. Kako se usuĊuje da pravi

šale na raĉun njenog akcenta!

*

Pošto se raspakovala, Herijeta obuĉe svoje farmerke i belu košulju i navuĉe

ĉizme. Stavivši šešir na glavu, istrĉala je iz sobe i sišla niz stepenice. Na dnu

stepeništa stajao je Kodi i ĉekao je.

- GospoĊice Herijeta, pripremio sam vam ruĉak. DoĊite da jedete.

- Vaţi, Kodi, ali moram najpre da odem do ergele i da pokaţem onom

naduvenku kako se jaše - nasmejala se, odlazeći za njim u trpezariju.

Na Kodijevo insistiranje, pristala je konaĉno da pojede ono što joj je

spremio, a onda je ustala od stola, spremna da krene.

- GospoĊice Herijeta, pripazite se gospodina Rodţera! Sigurno vam

sprema neku smicalicu. Ĉuo sam kada je rekao Bamiju da osedla jednog od

najbešnjih konja! - opomenuo je Kodi.

- Stvarno? Dobro, ne brini se, Kodi. Veţbala sam jahanje poslednjih pet

meseci. Nadmudriću ja njega. Do viĊenja!

Otrĉala je u garaţu i sela u kola, ukljuĉila motor i pojurila punim gasom,

ţeljna dokazivanja u jahaĉkoj veštini.

Kada je stigla na ergelu, zatekla je Rodţera kako sedi na ogradi i priĉa sa

Barnijem. Rodţer joj se osmehnuo zlobno kada je izašla iz svojih malih kola.

- Pa, ĉini mi se da ovo ipak nije Kalamiti Dţejn! Reci mi, Herijeta, koliko

si telefonskih stubova oborila dok nisi stigla dovde?

- Pre ili nakon što sam udarila u tvoj „studebejker―? - upitala je,

smeškajući se draţesno.

Rodţer podiţe obrvu.

- Barni, izvedi Herijetinog konja. Zanima me da li će ga razlikovati od

krave - nasmejao se, skoĉio sa ograde i stao pored nje.

Samo se ti smej, stari vraţe, ali, za ţalićeš! Još uvek jašem bolje od tebe -

rekla je vragolasto, zabacujući kosu unazad.

- To ćemo tek da vidimo. Evo ga - rekao je, pokazujući na mrkog pastuva

kojeg je Barni izvodio iz štale.

Herijeta je ušla u koral i uzela konja od Barnija. Uzjahala gaje brzo i stegla

ĉvrsto uzde, oĉekujući svakog trenutka da konj poĉne da se propinje i bacaka.

Ali, umesto toga, on je stajao kao ukopan. Udarila gaje blago ĉizmom, ali, on

se nije ni pomerio. Pokušala je još jednom, ali, uzalud, konj se nije ni pome-

rio. Rodţer i Barni prasnuše u grohotan smeh, smeh od kojeg je mislila da će

poludeti. Sjahala je s konja i stala pred njih, sevajući pogledom.

-Ti... ti... Oh, za ime sveta, prestanite da se smejete!

- Mi smo tebe nadmudrili, zar ne, Heri? - upitao je Rodţer, ne prestajući

da se smeje. - Oĉekivala si besnog konja!

- Ti si me šta?! - odjednom, sve joj postade jasno kao dan. - Kodi! I on je

bio u dogovoru s vama!

-Naravno. Poentaje bila u tome da te ubedi. A, sada, dosta, Barni. Idi i

osedlaj konja za Herijetu.

- Razumem, gazda.

Herijeta je stajala i gledala razjareno u svoga staratelja.

- Osvetiću ti se, Rodţere Kormane, osvetiću ti se kad-tad!

- Jedna od tvojih osnovnih osobina, Heri, je to što nisi u stanju da shvatiš

šalu. Ponekad pomislim da ono trešnjino drvo ispred kuće ima više smisla za

šalu nego ti. Ali, ima vremena, i to ćeš nauĉiti. Evo, Barni ti je doveo konja.

Hajdemo!

Heri uzjaha svoj mrkog vranca, a Rodţer crnog pastuva Dartanjana. Rodţer

je povede prema šumi koja se pruţala ćelom duţinom Kormanovog imanja.

- Jahala si u posleĊnjc vreme, rekao bih - primetio je, zauzdavajući

konja.

-Jesam. Odlazila sam na ergelu Reja Samersa u blizini grada. On, njegova

ţena, Klajv Dţejms i ja smo jahali skoro svakog vikenda.

- Koji Klajv?

- Klajv Dţejms.

- On? - U Rodţerovom glasu osećala se srdţba.

- Da. Sluĉajno sam baš uţivala u njegovom društvu. Mlad jc i zabavan.

Pun je humora.

- I viskija verovatno primetio je Rodţer zajedljivo.

- Pije manje od tebe... i ne pije u mom društvu.

- Hajde da promenimo temu razgovora, Heri. Nalazim daje ova tema

odvratna - rekao je.

-Meni nije. Dopada mi se Klajv i mislim ĉesto na njega!

- Ja ne mislim uopšte! - planuo je zaustavivši konja. Okrenuo se,stegao

vilice i suzio pogled. - Klajv Dţejms je najgori siledţija koga sam ikada

video. Rekao sam ti da mi se ne dopada i objasnio sam ti zašto. On je jedno

ništavilo, a ti si naivna i ne vidiš s kim imaš posla!

- Idi do vraga.. Ja sam odrasla devojka i mogu se zabavljali s kim ja hoću

- odvratila je ratobornu

- Ne dok si pod mojim krovom

- Sledećeg maja neću morali više da ţivim pod tvojim krovom!

- I imaćeš problema ako ne povedeš raĉuna o svom ponašanju. Još si dete

da bi izašla na kraj sa Romeom kakav je Klajv Dţejms.

- Da li ti ja liĉim na dete, Rodţere? - upitala je ljutito.

Odmerio je polako njenu vitku figuru.

- To što sam rekao ne odnosi se na tvoj izgled, Herijeta. Tvoji postupci su

detinjasti. Kada se budeš ponašala kao ţena, postupaću prema tebi kao prema

odrasloj osobi.

II

Preostali deo popodneva Herijeta je provela u svojoj sobi, ĉas proklinjući

Rodţera, ĉas plaĉući. Heri je bila lepa devojka, ali uţasno usamljena. Umesto

da privlaĉi muškarce, ona ih je odbijala svojom ţustrom prirodom: Postojao je

samo jedan muškarac koji je uspevao da izaĊe na kraj s njom, a to je bio

Rodţer. Znao je da je izazove i smejao bi se kada bi ona planula. Izgleda daje

uţivao u njenom temperamentu dok ga je Klajv, uglavnom, tolerisao. I

Rodţer se usudio dakritikuje Klajva! On je bio taj koga je trebalo kritikovati!

On, koji se viĊao sa Avom Stark! Bila je javna tajna da se zabavlja sa Avom

Stark, poslednjom uliĉarkom!

- Do vraga s njim! Ja sam dete? Pokazaću ja njemu! - govorila je naglas.

Uzela je svetloplavu haljinu iz ormana i obukla je ljutito. Našminkala se i

oĉešljala svoju dugu talasastu, crnu kosu. Zatim se pogledala u ogledalu i sišla

dole na veĉeru.

Veĉera je predstavljala poseban ritual u „Trinitiju― i servirana je uvek u šesl

sati. Ko god bi zakasnio, ostajao bi gladan.

Rodţer je već sedeo u proĉelju stola i pijuckao piće. Herijeta je uzdahnula

duboko i ušla u trpezariju. Neka se usudi sada daje nazove detetom! On je

podigao pogled kada je ĉuo njene korake. Na licu mu se pojavio onaj njegov

sarkastiĉan osmeh dok je jednim brzim pogledom odmerio od glave do pete.

- Bilo je krajnje vreme da doĊeš. Da li si porazbijala dovoljno vaza da bi

se smirila? - upitao je osmehujući se i dalje vragolasto. Podigao je ĉašu i otpio

još jedan gutljaj.

- Razmišljala sam o tome da razbijem koju i o tvoju glavu- nasmejala se

sedajući za sto pored njega.

- Pokušaj ponekad, Herijeta - odgovorio joj je sa ĉudnim pogledom u

oĉima.

Posle veĉere prešli su u salon da popiju kafu. Salon je bio prostran i svetao.

U uglu salona, pored velikih staklenih vrata koja su vodila u vrt, stajao je

koncertni klavir. Herijeta je sela na sofu dok je Rodţer otišao do bifea da

natoĉi

piće.

- Jesi li za jedno piće? - upitao je.

- Moţe jedan blag viski – odgovorila je paleći cigaretu.

Doneo joj je piće i seo u udobnu fotelju naspram nje. Njegova tamnosmeĊa

košulja isticala je još više njegove vragolaste, kestenjaste oĉi. Osmehnuo se

sarkastiĉno i nastavio da pije svoje piće.

- Ţivot u koledţu nije izmenio ni tvoj temperament, ni tvoj oštar jezik,

Herijeta. Verovao sam da hoće.

- Ni ti se nisi izmenio - odvratila je ţustro. -Ja sam, ako ništa drugo, bar diplomirao - odgovorio je mirno. - Šta ima novo u gradu? - upitala je, pokušavajući da promeni temu

razgovora.

- Sve je po starom. Stari Ben Marson uhvatio je prošle nedelje neke

skitnice koje su mu krale lubenice. Potprašio im je turove „vinĉesterkom― -

nasmejao se.

- Trebalo bi da znaju s kim će imati posla kad ih uhvati. Ben je, kada se

razljuti, opasan skoro kao i ti - primetila je zajedljivo, prateći reakciju na nje-

govom licu.

- Skoro? - osmehnuo se zagonetno.

- Niko nije tako opasan kao što si ti — rekla je odluĉno, gledajući ga

pravo u oĉi.

Sa demonskim osmehom na usnama, odgovorio joj je na francuskom

jeziku.

- Hoćeš li mi prevesti to što si rekao? - upitala je iritirano.

- Preveo bih ti da nisi tako mlada - odgovorio je, ispijajući piće.

Nasmejala se izveštaĉeno. - A kada me grdiš najpogrdnijim recima onda

nisam dete?! I mornar bi pocrveneo da te ĉuje šta sve kaţeš kada pobesniš -

nasmejala se, znajući dobro daje preterala.

- Da li si napredovala u muzici pre nego što su te isterali s fakulteta? -

upitao je Rodţer posle kraće pauze.

- Jesam - odgovorila je kratko.

- Onda odsviraj nešto - rekao je pokazujući na klavir.

Ustala je bezvoljno i sela za klavir. Proklinjalaje sebe što se tako istrĉala,

jer, u stvari, nije svirala više od godinu dana. Poĉela je da svira i išlo je sve

dobro dok nije dodimula petnaestu dirku.

- Mora da ti je instruktor tvrd na ušima, Herijeta- rekao je hladno. Ustao

je naglo, prišao joj i seo pored nje za klavir.

- To se svira ovako. Gledaj!

I on poĉe da svira. U sviranju je bio uvek bolji od nje. Rodţer je bio jedan

talentovan pijanista. Stolica na kojoj su sedeli bila je premala za njih dvoje i

Rodţerova blizina dekoncentrisala je Herijetu. Znala je da mora saĉekati da

on završi sa sviranjem i napeto je išĉekivala kraj melodije. Konaĉno, Rodţer

je završio i ustao od klavira.

- Tako treba da se svira, s osećanjem. Veţbaj ponekad, to će ti dobro

doći. - Pogledao je na svoj sat. - Laku noć, Herijeta - rekao je tiho. Okrenuo

se i pošao lagano prema vratima. Heri je zakljuĉila da ide na spavanje i

iznenadila se kada je otvorio ulazna vrata i izašao iz kuće. Nekoliko minuta

kasnije, ĉula je brujanje njegovog dţipa.

- Kod Ave! Eto kuda ide! - planula je naglas. Bila je ljuta na samu sebe.

Zašto je pogodilo to što je on otišao kod Ave? Sigurno da nije ljubomorna! Ili

moţda jeste? Zašto bi je pogodilo to što on ima ljubavnicu? Baš je briga s kim

on provodi svoje noći! Odmahnula je rukom i poĉela ponovo da svira. Svirala

je još neko vreme, a onda je ustala i otišla u svoju sobu.

Sutradan ujutru sišla je kasno na doruĉak i Rodţer je već otišao. Ogromni

oblaci dolazili su iza planina i nebo je bilo neobiĉno mraĉno. Spremala se

oluja! Pomisao na oluju oduševi Herijetu. Uţivala je u divljoj snazi planinskih

oluja.

- Gde je moj doruĉak, Kodi? - uzviknula je veselo.

- Tu je, gospoĊice Herijeta. Na radiju su rekli da se sprema ţestoka oluja.

Gospodin Rodţer je rekao da ne izlazite

iz kuće.

- Neka ide do vraga gospodin Rodţer!

Ako mi se ide, ja ću ići - rekla je Ijutito.

- Ah, gospodin Rodţer je rekao da se sprema nešto gadno! - opomenuo je

Kodi spuštajući tacnu s doruĉkom na sto.

- Mora daje sanjao - promrmljalaje s punim ustima.

*

Posle doruĉka izašla je na verandu da vidi kako napreduje oluja. Nebo je

bilo skoro crno, a vetar je postajao sve snaţniji. Preletela je pogledom, traţeći

Rodţerov dţip. Ali, njega nije bilo. Dobro! Ostala bi najverovatnije na

verandi da Rodţer nije naredio da ne izlazi iz kuće. Sišla je s verande i

krenula u dvorište iza kuće. Zaustavila se ispod jednog velikog hrasta i

zagledala se u visoke planine koje su delovale preteĉe na crnom nebu.

Odjednom, trţe je brujanje motora. Bio je to Rodţerov dţip! Sakrila se iza

jednog manjeg drveta u trenutku kada se dţip pojavio iza kuće. Rodţer je

uterao dţip u garaţu, izašao napolje i zatvorio vrata. Herijeta se priljubi još

više uz drvo. Kada on uĊe u kuću, ona će se ušunjati unutra kroz kuhinjska

vrata. Osmehnula se zadovoljno. Ovoga puta, nadmudriće tog Ċavola. Neće

on njoj nareĊivati šta da radi i šta da ne radi!

- Mislim da sam rekao da treba da ostaneš u kući! - ĉula je duboki glas

iza leĊa. Odskoĉila je kao oparena i našla se licem u lice s Rodţerom. On je

izgledao veoma visok i vitak u farmerkama i sportskoj košulji i podsećao je na

nekadašnje revolveraše s tim svojim crnim, na ĉelo natuĉenim šeširom Bio )e

ozbiljan i oĉi su mu sevale od srţbe - Ludo jedna mala! Zar ti Kodi nije rekao

da su preko radija upozorili na veliku oluju? Ulazi u kuću!

Htela je da mu odgovori istom ineroni, ali, njegov oštar ton spreĉio je u

tome. Hladno, okrenula mu je leĊa i pošla pre ma kući. Ali, uz put, spotakla

se o neku granu i verovatno bi pala da je Rodţer nije uhvatio. Podigao je u

naruĉje i poneo u kuću. Herijeta ga pogleda zapanjeno.

- Ne bih se uzrujavao da je u pitanju obiĉno nevreme. Baš bi me bilo

briga hoćeš li ti stajati na kiši i pokisnuti do gole koţe ili ne! Ali, radio je

upozorio da se sprema tornado. Pogledaj tamo - rekao je, pokazujući glavom

prema brdima. Ogroman levkast oblak natkrilio se nad planinom.

- Tornado! - zaprepastila se.

- Da, tornado. Do vraga, Herijeta, hoćeš li ikada poslušati ono što ti se

kaţe? - zagrmeo je.

Spustila je glavu na njegove ĉvrste grudi dok je nosio preko verande. Nje-

gove ruke bile su kao od ĉelika i godile su joj više nego što je smela sebi i da

prizna. Njegova topla blizina delovala je omamljujuće i lude misli proleteše

joj kroz glavu. Lice mu je bilo blizu i osećala je njegov topao dah na svom

obrazu. Bilo je to lepo lice, sa ponosnim i ĉvrstim usnama, dubokim oĉima,

neţnim i surovim u isto vreme. Srce joj poĉe ubrzano da lupa. Dok su se

pribliţavali ulazu, uĉinilo joj se daje on stegao jaĉe. A onda, sasvim

neoĉekivano, upustio je pred ulaznim vratima. Pogledala ga je i razoĉarala se

skoro kadu mu je ugledala lice. Ono je bilo hladno i bezizraţajno.

Odjednom je pocrvenela u licu. Dozvolila je sebi da sanjari o neĉem

nestvarnom dok je on u njoj gledao samo jedno neposlušno dete.

- Ulazi unutra - rekao je oštro. Okrenuo se i otišao ko zna kuda.

- Da bog da te grom ubije! - doviknu- la je za njim. Okrenula se i utrĉala

u kuću.

*

Narednih nekoliko dana je prošlo bez ikakvih incidenata. A onda, jednog

kasnog popodneva, zazvonio je telefon i Herijeta podiţe slušalicu.

-Halo?

- Zdravo, mila! Ovde je Klajv Dţejms. Kako bi bilo da se naĊemo

veĉeras?

- Klajve! - uzviknula je oduševljeno.

- Kako si? Kada si se vratio? Koliko dugo ćeš ostati kod kuće?

- Razgovaraćemo o tome kasnije, srce. Doći ću po tebe u sedam. A,

dotle, do viĊenja - rekao je i prekinuo vezu, ne dajući Herijeti priliku da mu

kaţe bilo šta.

Znaĉi, Klajv je došao kući na odsustvo. O, kakvu će tiradu odrţati Rodţer

kada ĉuje za to! Herijeta je poznavala Klajva godinama i izlazila je ĉesto s

njim u poslednjih nekoliko meseci, ali bez Rodţerovog blagoslova.

- Rodţere - rekla je Herijeta za vreme veĉere - izlazim veĉeras. - S

Klajvom Dţejmsom.

Rodţer podiţe glavu i pogleda je mrko.

- To ne dolazi u obzir. U tom sluĉaju ostaješ kod kuće - rekao je polako.

- Rodţere, ja izlazim i ti me nećeš spreĉiti u tome. Ja nisam više dete.

Odrasla sam i mogu da izlazim s kim hoću - odgovoiila je hladno, ali oĉi joj

postadošc taiimopl.ivv boje od iznenadne srdţbe.

- Imaš telo odrasle ţene, ali, pamet ti je deĉja-rekao je polako svojim

ĉudnim akcentom. Ustao je od stola i pogledao je ljutito. - Poznata ti je

Klajvova reputacija, a sastaje:, se s njim i dalje. Nadam se, za tvoje dobro, da

znaš šta radiš. I suviše si ţena za deĉaka kakav je on.

Sedela je ukrućeno i zui ila tupo kada je on izašao iz trpezarije. Da lije ona

njegova poslednja primedba ti obalo da bude kompliment? Naravno da nije.

Opet je, kao i obiĉno, bio sarkastiĉan. Ustala je i pošla gore da se obuĉe.

Klajv je stigao nešto posle sedam. Rodţer je otišao već kod Ave. N jegov

odlazak pratila su budno dva plava oka. Herijeta je sedela pored prozora i

gledala ga kako odlazi u svojoj crnoj limuzini.

- Ţelim da slomiš vrat, tiranim: jedan! Idi kod te tvoje Ave i uţivaj s

njom! Volela bih da se nikada više ne vratiš! - obratila se zidovima.

Rodţer se viĊao sa Avom Stark već nekoliko godina. Mada se znalo da nije

zaljubljen u Avu, ona gaje ipak, na neki naĉin, privlaĉila, jer je on posećivao

ĉesto.

Kladim se da ga kod Ave privlaĉi samo njen krevet, pomislila je Herijeta

ojaĊeno. A, onda se zamislila duboko. Zašto joj je, do vraga, vaţno s kim on

spava? Pa, i ona ima sastanak, i to sa mnogo lepšim muškarcem od prokletog

Rodţera!

*

Klajve - upitala je Herijeta dok su jurili kolima prema Mervilu, - otkuda si

došao kući sada? Kako si uspeo tako brzo da dobiješ odsustvo?

-Nisam na odsustvu, dušo. Demobilisali su me zbog nedoliĉnog ponašanja.

Zatekli su me u krevetu... s poruĉnikovom ţenom. Ĉak ni ja nisam uspeo da

se izvuĉem iz tog sosa - nasmejao se, upućujući joj vragolast pogled.

Demobilisali su ga zbog nedoliĉnog ponašanja! Spavao je sa ţenom svog

pretpostavljenog! Šta ako je Rodţer bio moţda ipak u pravu? Herijeta je brzo

odagnala te misli.

- Kuda idemo, Klajve? - upitala gaje.

- Pa, mala moja, nameravam da pronaĊem neko pusto mesto gde ću

moći da vodim ljubav s tobom - odgovorio je kroz smeh.

- Vraga ćeš voditi ljubav sa mnom! - odgovorila je Herijeta.

- Hoću, ali, kasnije. A sada idemo u bioskop. Prema tome, opusti se.

Letnji bioskop se nalazio na jednom zabaĉenom mestu. Nekada, tu je bio

pašnjak koji je sada, radi boljeg profita, pretvoren u sastajalište mladih. Tu

nije bilo nijednog policajca i većina prisutnih je, primetilaje Herijeta, pila.

Film je bio najduţi i najdosadniji koji je ikada gledala. Misli su joj se stalno

vrtele oko Rodţera. Šta je mislio time kada je rekao daje ona i suviše ţena za

deĉaka kao što je Klajv? Da li je on znao nešto što ona nije znala o Klajvu?

Gluposti! Klajv se ponašao uvek prema njoj kao prema dami. Rodţer je hteo

da ih posvaĊa.

- Hej, ljubavi! Kako ti se dopada ovaj film? - Klajvov glas je prekide u

razmišljanju.

- Šta? O, da dobar je, Klajve Razmišljala sam o tome kako se Rodţer

razbesneo kada sam mu rekla da izlaz im s tobom - rekla je i nasmejala se ne

hajno.

- Neka samo besni! Ti si sada ţena, srce. Prava ţena - osmehnuo se, gleda

jući je poţudno. Spustio je ruku na zadnje sedište i uzeo bocu viskija. Heri-

jet pogleda kradom na zadnje sedište. Videla je pet praznih boca. Znaĉi, Klajv

je pio pre nego što je došao po nju. Otvorio je bocu i potegao iz nje. Zatim je

pruţio bocu i ponudio je. Ona gaje odbila uĉtivo, trudeći se da potisne

gaĊenje koje je obuzelo u tom trenutku.

- Pogledaj okolo, mala. Moţda ćeš i nauĉiti nešto - rekao je, pokazujući

glavom na druga kola.

Herijeta pogleda okolo. Većina parova u susednim kolima bila je zagrljena

i ljubila se bez imalo stida.

- Klajve - rekla je hladno, gledajući ga u lice - mislim da znam šta smeraš

i hoću da ti objasnim nešto. Izlazim s tobom iz prijateljskih pobuda, i to je sve

što osećam prema tebi. Shvataš?

-Naravno, mala moja. DoĊi bliţe meni da se druţimo - nasmejao se,

pruţajući

ruku prema njoj.

- Ne šalim se, Klajve - opomenula ga

je.

- Ni ja se ne šalim - rekao je oštro i privukao je grubo k sebi. Zaudarao je

na viski. Pokušao je da je poljubi, ah, ona mu se suprotstavi ţestoko.

- Prokleta mala divljakušo! - rekao je promuklo. - Smiri se!

Otimala se sve dok nije uspela da se izmigolji iz njegovog zagrljaja. Sedela

je i gledala ga s rukom na kvaki, spremna svakog trenutka da iskoĉi napolje.

- Odvezi me kući. Smesta! - rekla je odluĉno. Glas joj je bio preteći.

- Naravno. Kako da ne, mala moja kocko leda! Odvešću te i to iz ovih

stopa! - odgovorio je promuklo.

Ukljuĉio je motor i krenuo uz škripu guma. Vozili su se sve vreme u

napetoj tišini. Ĉim je zaustavio kola pred kućom, Herijeta izlete napolje i

pojuri uz stepenice. Ali, Klajv je uhvati pre nego što se domogla ulaznih

vrata. '

- Au, nećemo valjda tako, mala. Što si tako ljuta? - rekao je zarobivši je u

svom zagrljaju. Primorao je da podigne glavu i poljubio je brutalno. Raspalila

ga je što je mogla jaĉe po licu i on je podivljao. Odvukao je do klupe i srušio

je grubo na nju.

- Vrag da te nosi - prošaptao je promuklo. - Imaću te, i to ovde... na

tvojoj verandi!

- Pusti me! Unakaziću te tako da ćeš me zapamtiti! Proklet da si... pusti

me! -besnela je, otimajući se ţestoko.

Klajv je bio toliko obuzet strašću da nije ni ĉuo ni video Rodţerova kola.

Kada se Rodţer popeo na verandu, Klajv je već dobro iscepao Herijetinu

haljinu.

Rodţer je zgrabio zajapurenog momka za okovratnik sakoa i raspalio ga

snaţno u bradu. Uz tup udarac, Klajv pade na leĊa. Kada se pridigao, Rodţer

ga šĉepa ponovo i skoro ga onesvesti svojim udarcem. Zatim ga okrete i udari

tako da on poleti preko stepenica. Rodţer je stajao i posmatrao ga kako se

tetura do svojih kola. Izvadio je cigarete iz dţepa

-Imam nešto da ti kaţem. Dajem ti pet minuta vremena. - Njegov glas je

pratio dok se penjala uz stepenice.

Otišla je da se presvuĉe, a zatim bezvoljno krenula dole.

- Sedi - rekao je ledenim glasom kada je ušla, pokazujući na stolicu s

druge strane pisaćeg stola. Herijeta sede poslušno.

- Biću kratak, Herijeta. Pretpostavljam da ti je jasno sada zašto sam bio

protiv toga da se sastaješ sa Klajvom? - rekao je mirno.

Klimnula je glavom, osećajući se krajnje nelagodno. Njegov uporan i

prodoran pogled poĉeo je daje nervira.

- Dobro. Znaĉi, s tim smo završili. PreĊimo onda sa tvojih gluposti na

nešto vaţnije i pametnije. Koldvelovi prireĊuju u ĉast tvog dolaska bal pod

maskama... u subotu uveĉe. Ako nemaš neki pogodan kostim, idi u grad i

kupi nešto. To je sve. Laku noć.

III

Skoro cela nedelja prošla je mirno, bez nekih ozbiljnijih sukoba. U petak

ujutru, Herijeta je ušla u trpezariju na doruĉak i konstatovala daje Rodţer već

otišao.

- Kodi, gde je „staro gunĊalo―? - upitala je, sedajući za sto.

- Ne znam, gospoĊice. Gospodin Rodţer se sjurio niz stepenice pre

jednog sata i otišao negde kolima.

- Mislim da je malo rano da ide kod Ave - primetila je s gorĉinom u

glasu.

- GospoĊice, mislim da ste nepravedni prema gospodinu Rodţeru i

siguran

sam da ga ne poznajete dovoljno – branio ga je Kodi oprezno.

- Do vraga, o kome to govoriš, Kodi?- upitala je Heri, izbeĉivši se ljutilo.

- O ĉoveku s kojim se ne moţete igrati, gospoĊice Herijeta- odgovorio je

prigušenim glasom. - Mnoge tajne kriju se u njemu.

- Kao na primer?

- Voleo bih da vam mogu reći, gospoĊice, ah gospodin Rodţer bi me

ţivog oderao kada bih vam otkrio njegove tajne! Znam da...

- Šta to znaš, Kodi? - S praga se zaĉu glas sa stranim akcentom.

Rodţer krenu polako prema stolu i sede u proĉelje.

- O ĉemu ste to razgovarali ti i Herijeta, Kodi? - upitao je mirno s

ledenim osmehom.

- Ni o ĉemu, gospodine Rodţere! Stvarno nismo ni o ĉemu razgovarali! -

odgovorio je Kodi, odlazeći ţurno u kuhinju.

- Zašto si tako grub prema starom Kodiju? Nije ništa uĉinio - obrecnu se

Herijeta, sevajući oĉima.

- Ono što ja kaţem i uradim, tebe se apsolutno ne tiĉe. Pojedi svoj

doruĉak. Kodi, donesi mi šoljicu kafe!

Herijeta se trudila silom da proguta nekoliko zalogaja, ah, iznenadna

srdţba pokvarila joj je apetit. Pogledala je naĉas u Rodţera. On se već zadubio

u svoje novine i nije osećao njen studiozni pogled na sebi. Sedeo je kao kakav

imperator, ponosan i samouveren. Sasvim nesvesno, Herijeta poĉe da se divi

nje govom izgledu. Lice mu je bilo usko i košĉato, nos pravi i savršen, a usne

pune i senzualne.

Kodi izaĊe iz kuhinje, noseći u ruci kafu koja se još pušila. Spusti je pred

Rodţera i vrati se brzo natrag u kuhinju. Rodţer smota novine i spusti ih na

sto.

- Maskenbal kod Koldvelovih je sutra uveĉe. Pretpostavljam da si do

sada obezbedila sebi neki kostim - rekao je nonšalantno, pijuckajući kafu.

- Pojaviću se sutra u kaubojskom odelu. Zaprepastiću sve prisutne -

odgovorila je hladno.

- Samo nemoj da pucaš u goste!

- Neću morati. Biće dovoljno kad tebe vide u tvom kostimu i umreće od

smeha -odgovorila je.

On se osmehnu zlobno i ispi svoju kafu. Zatim poĉe polako da se diţe od

stola.

- Nemam nameru da budem predmet smeha.

- Nemaš? - upitala je, studirajući zadovoljan sjaj u njegovim oĉima.

- Nemam - osmehnuo se i podigao obrve. - Gosti će biti preokupirani

disku- tujućio mojoj Ċavolskoj napravi. Uzgred, ĉuo sam da će na balu biti i

tvoj dragi prijatelj Klajv. Bilo bi pametno da ga eskiviraš.

- Ako Klajv bude tamo, onda ja neću ići - rekla je odluĉno, zureći

ratoborno u Rodţera.

- Ići ćeš - rekao je mimo - pa, makar te ja nosio na leĊima. Tom Koldvel

prireĊuje taj bal u tvoju ĉast, i, tako mi boga, ići ćeš tamo!

Okrenuo se i otišao, ne rekavši joj ni do viĊenja.

*

U subotu pre podne, Herijeta je otišla u grad u kupovinu. Posle posete

frizeru, krenula je kod Boba na kafu. Taman je htela da uĊe u mali restoran

kada spazi jednu lepu brinetu kako joj juri u susret.

- Gledis! - uzviknula je kada je devojka zaglrila srdaĉno. - Glediš Rips!

Gledis uze Herijetu za ruke i pogleda je sa zadovoljnim osnirhom na licu.

Njene sive oĉi caklile su se od sreće.

- Izgledaš fantastiĉno! Zašto nisi navratila do mene, Hori? Ovdc si već

duţe vreme! - ukorila je Gledis.

- Hajde da popiješ kafu sa mnom, pa ću ti ispriĉati sve-nasmja se

Herijeta, hvatajući je ispod ruke.

Sele su za jedan sto pm cd prozora i poruĉile kafu.

- Pa, draga moja, reci mi šta ima novo kod vas?-upitala je Gledis,

pijuckajući kafu.

- Kao i obiĉno... vlada hladan rat izmeĊu mene i Rodţera. Tako mi boga,

Gledis, otići ću kod Smitija i kupicu jedan revolver. Zatim ću se viatiti kući i

prosuću Rodţeru mozak!

- Kakve si sreće, promašićeš ga. Volela bih da prisustvujem tom okršaju.

Već zamišljam Rodţera s ogromnom motkom...

- Oh, ćuti! - prekide je Herijeta. - Uvek si na strani tog Ċavola. Sta misliš

kako je meni? Zar ja ne zasluţujem nimalo saţaljenja? Zar misliš da mi je lako

da ţivim s njim? Ti ne ţiviš s njim, pa ne znaš šta su prave muke!

- Volela bih da sam na tvom mestu. Kakav je to muškarac! Znaš, Heri,

ponekad se pitam da nisi luda.

- Reci mi kakav ćeš kostim obući veĉeras? - upita Herijeta, pokušavajući

da skrene razgovor na nešto drugo.

- Obući ću se kao ledi Hamilton,Lukaa, moj verenik, biće admiral

Nelson. Biće ludo, zar ne? A, šta ćete predsvljati ti i Rodţer?

-Ja ću biti kaubojka. A on, pretpostavljam, revolveraš.

-Hoće li povesti i Avu Stark?

-Najverovatnije da hoće. Ne moţe on bez, svoje drage Ave - rekla je s neo-

biĉnom gorĉinom u glasu.

- Ĉuj, da nisi moţda ljubomorna?

- Zašto bih bila ljubomorna na jednu uliĉarku?

- Zato što nema te ţene koja ne bi poţelela njeno telo. Osim toga,

izuzetno je lepa i muškarci luduju za njenom crvenom kosom!

- Po mom mišljenju, ona je samo jedna napadna seksi-devojka i ništa

više. Popij tu kafu, pa da krenemo da odaberemo neki kostim za mene.

Nemamo baš mnogo vremena - rekla je Herijeta hladno.

*

Bilo je već skoro šest sati kada je Herijeta stigla konaĉno kući. Rodţera, već

po obiĉaju, nije nigde bilo. Verovatno je otišao kod svoje ljubavnice,

pomislila je ogorĉeno. Uzela je svoje pakete i pojurila uz stepenice. Do

maskenbala ostalo je nešto manje od sat vremena.

Istuširala se brzo i obukla svoj kaubojski kostim. Zatim stade pred ogledalo

i poĉe da se okreće polako. Odliĉno, pomislila je. Nedostaje joj još samo

opasaĉ. Izvukla je iz fijoke opasaĉ i opasala ga oko svog tankog struka.

Okrenula se i pogledala se ponovo u ogledalo. Odjednom, skide šešir s glave

i zavitla ga ljutito na krevet. Kako je mogla samo da se obuĉe tako blesavo!

Ava se neće, sigurno, obući kao revolverašica? Ona će se, verovatno, po-

javiti kao igraĉica trbušnog plesa i delovaće ţenstveno i zavodljivo. Pa, i ja

ću, odluĉila je Herijeta. Iz ormara je izvadila jednu veliku kutiju. U njoj se

nalazio kostim koji je nosila na studentskom balu. Bio je to kostim grĉke

boginje od bele svile, obrubljen zlatom i s jednim obnaţenim ramenom. Tu

su bile još male, srebrne sandale i srebrna dijadema za kosu. Obukla se i sela

pred ogledalo da oĉešlja kosu. Podigla je visoko na teme i priĉvrstila svoje

crne uvojke srebrnom dijademom. Kada je bila gotova, pogledala se kritiĉki u

ogledalu. Bila je, stvarno, personifikacija jedne boginje. Šta će reći Rodţer

kada je vidi? Uzela je svoju torbicu i kljuĉeve od kola i sišla dole.

Kada je stigla do poslednjeg stepenika, ĉula je Rodţerov duboki glas koji je

dolazio iz trpezarije.

- Gde je, do vraga, ta Herijeta? Treba već da krenemo - govorio je

Kodiju.

- Ne znam, gospodine Rodţere. Ja sam... - stao je usred reĉenice, jer je

Herijeta ušla unutra. Koraĉala je polako i dostojanstveno, a u oĉima joj se

videlo veliko zadovoljstvo.

Rodţer je pogleda i namršti se blago. On je bio obuĉen kao musketar, u vi-

sokim crnim ĉizmama, sa šeširom sa velikim obodom i u svilenoj, kao sneg

beloj i širokoj košulji. Odmerio je od glave do pete i zaĉkiljio znaĉajno.

- Zar ti se ne dopadam? - zadirkivala gaje.

Uhvatio je njen pogled i posmatrao je studiozno nekoliko momenata. Ona

pocrvene i obori pogled.

- Izgledaš odliĉno - rekao je prigušeno. Okrenuo se iznenada, uzeo

kutiju cigareta sa stola i bacio je Herijeti.

- Stavi to u svoju torbicu.

- Imam cigarete - rekla je, zbunjena tim njegovim gestom.

- Vidiš da nemam dţep na mom kostimu, Herijeta! - rekao je dubokim

glasom.

Promrmljala je nešto sebi u bradu i stavila njegove cigarete u torbicu.

Zatim se on okrete naglo i izjuri iz sobe. Šta mu je? Zašto se ponaša tako

ĉudno? pitala se ljutito.

- Trenutak - rekao je hladno kada se našao napolju i otvorio joj je vrata.

Zatim je uhvatio ispod ruke i poveo prema garaţi.

Ona krenu prema svom malom autu.

- Kuda, do Ċavola, mishš da mi to idemo? - upitao je blago, lupkajući po

krovu svog „studebejkera―. Ona se okrete i pogleda ga skoro zbunjeno.

- Pa, valjda kod Koldvelovih.

- Ulazi u kola, jer ćemo zakasniti - rekao je i otvorio joj vrata.

Ali, ona se nije ni pomerila. Zar misli da će se ona voziti s njim i sa onom

njegovom otrcanom Avom? Ni govora!

- Ja ću ići mojim kolima - rekla je odluĉno i otvorila vrata svojih kola.

On joj priĊe, uhvati je za ruku i odvuĉe do svojih kola. Bez reĉi, otvorio je

vrata i ugurao je unutra.

Nekoliko kilometara vozili su se u muĉnoj tišini. Herijeta je odahnula kada

su prošli Avinu kuću. Kako je samo prezirala tu ţenu! Zurila je oprezno u

Rodţera. On nije skidao pogled s puta i izgledalo je kao da ništa ne

primećuje.

Herijeta nije mogla više da podnese tu napetu tišinu.

- Mislila sam da ćeš se obući kao Vajat Erp - rekla je.

- A ja sam mislio da ćeš se li obući kao Kalamiti Dţejn - odgovorio je

hladno, ne gledajući je i dalje. Izgledao jc zamišljeno. - Pripali mi cigaretu,

Herijeta.

- Pripalila je cigaretu i pruţila muje. Ako ništa drugo, bar je progovorio.

-Nešto nije uredu, Rodţere?- upitala ga je, okrećući se prema njemu. Nije

znala kako da protumaĉi to njegovo ćutanje. Rodţer nije imao obiĉaj da ćuti.

- Herijeta, da li si priĉvrstila sigurnosni pojas?-upitao jc odjednom, ig-

norišući njeno pitanje.

- Nisam. Zašto pitaš?

- Priĉvrsti ga. Brzo!

Ona posluša, gledajući ga zaprepašćeno. Pogled muje bio prikovan za

retrovizor i kola koja su im se pribliţavala munjevitom brzinom. Herijeta se

okrete i pogleda unazad. Kola koja su ili pratila bila su stara i u njim a se i

nalazila samo jedna osoba, vozaĉ. Šta se to dešava?

Rodţer okrete volan i skrete na sporedni put. Kola koja su ih pratila pro-

juriše pored njih i nastaviše glavnim putem. Herijeta ugleda još jedna kola

koja su, oĉito, jurila za onim prvim Ma se to dogaĊa, pitala se. Rodţer se vi ali

na magistralni put i nastavi da vozi, neprestano dodajući gas. Tek kada su

došh do puta koji je vodio do Koldvelove kuće, on smanji brzinu, ali, ne

prestade da pogleda u retrovizor.

- Nisam znala da si tako vešl vozaĉ - rekla je tiho.

- Ima puno stvari koje ne znaš i koje, verovatno, nećeš nikada ni saznati

- odgovorio je neobiĉno blago.

Prošli su kroz masivnu, gvozdenu kapiju i parkirah su se u neposrednoj

blizini kuće.

- Šta je to bilo u stvari? - upitala ga je oprezno.

- Pohcijski agenti su gonili jednog krijumĉara alkoholom - odgovorio je.

- Otkud to znaš? I zašto si...

- Herijeta, to je nešto što se tebe ne tiĉe. Razgovor je okonĉan - prekinuo

je. Glas mu je bio opasno dubok i ona je znala da ne treba da insistira.

Zaobišao je kola i otvorio joj vrata da izaĊe. Ona krenu napolje, ali,

potpetica joj se zakaĉi i ona se zatetura. Verovatno bi pala daje on nije

zadrţao. Uhvatio je oko pasa i drţao ĉvrsto sve dok nije uspostavila

ravnoteţu. Dok je stajala naslonjena na njega, Herijeta oseti daje obuzima

neka ĉudna slabost. MeĊu njima zavlada muĉna tišina.

- U stanju si da nateraš ĉoveka da poĉne da pije - rekao je muklo i pustio

je konaĉno.

Zatvorio je vrata, uhvatio je ispod ruke i poveo prema kući. Koldvelova

kamena kuća podsećala je na zamak. Veĉeras, kuća se kupala u svetlu i orila

smehom, a to je bilo obeleţje svih Koldvelovih zabava.

Herijeta pogleda u Rodţera.

- Šta si misho kada si rekao da sam u stanju da nateram ĉoveka na piće? -

upitala je.

Osmehnuo se i podigao jednu obrvu.

- A šta ti misliš?

Namrštila se iznervirano.

- Oh, idi do vraga! - planula je i krenula ispred njega.

IV

Tom Koldvel ih je ĉekao na vrhu sir peništa. Visok, orlovskog pogleda i

sode kose, podsećao je na rimskom impeia tora koga je, u stvari, i

predstavljao.

- Kako si, Herijet! Zdravo, Rodţere! Oboje izgledate fantastiĉno! Izvolite

unutra i pridruţite se veselju! - Ali do dao je sa zavereniĉkim osmehom - pi

ion vajte se onog zelenog punĉa. U njemu se nalazi nešto specijalno i

ţestoko. Znale na šta mishm?

Herijeta se nasmejala veselo. Za Toma se znalo da voli ţestoka pića. Njih

troje uĊoše u veliki foaje. Odatle se videla plesna dvorana, sa ogromnim

lusterom i ţivom muzikom. Pod se sijao kao staklo i po njemu je klizilo, uz

zvuke valcera, oko pedesetak parova.

Prva osoba koju je Herijeta spazila u sali bio je Klajv Dţejms. Stajao je na

kraju sale i razgovarao sa Avom Staik Rodţerove oĉi sledile su Herijeti»

pogled. Heri podiţe glavu i pogleda ga zainteresovano. Njegove se oĉi zaca-

kliše odjednom, a na usnama mu se pojavi osmeh.

- Videćemo se kasnije - reĉe Rodţer odsutno i krenu leţerno prema Avi.

Rodţer se ponaša tako samo kada je jako ljut, pomisli Heri zabrinulo. Na

sreću, Klajv ga je spazio navreme i izgubi se u guţvi.

Heri je stajala i posmatrala kako Rodţer i Ava igraju. Ona je bila obuĉena

kao Havajka u suknjici od trave i sa cvetnim vencem oko vrata. Njena crve

na kosa bila je raspuštena i dopunla joj je do pasa. Ava je zaista «lelovala /anos

no.

Herijetu iz razmišljanja trţe blago tapkanje po ramenu. Ona se okrete i

ugleda Rodţerovog poslovnog partnera, Amolda Vikersa, koji joj se

osmehivao stidljivo. Imao je na sebi uniformu iz graĊanskog rata, a drţanje

mu je bilo ukoĉeno.

- Mogu li vas zamoliti za ovu igru, gospoĊice Herijeta? - upitao je, osme-

hujući se zbunjeno.

- Mislim da moţete, gospodine Vikerse - nasmejala se. - Otkuda vi ovde?

- Umorio sam se od posla. Mislio sam da će mi goditi ako se razdrmam

malo - nasmejao se dok je vodio ka sredini sale. Nervirao je njegov piskav

smeh kao i njegova hladna, vlaţna ruka.

- Znaĉi izazvali ste samoga sebe! Kako stoje stvari na berzi?

- Oh, skoĉile su nam deonice ĉelika. Znate li da ĉeliĉna industrija stoji

izuzetno dobro u poslednje vreme? Koje uloţio novac u te akcije... - Priĉao je

i priĉao neumorno. Herijeta je traţila pogledom nekoga ko bi je spasao od

ovog gnjavatora, ali, uzalud. Uzdahnula je duboko.

- ... I ne samo to, teško je doći i do hotelijerskih akcija - kao iz daljine

ĉula je opet Amoldov glas. A onda je konaĉno, muzika prestala da svira.

- Hvala vam, Herijeta - rekao je Amold, osmehujući se kao maĉak koji je

progutao kanarinca.

- Molim... i drugi put, Arnolde. Izvinite me sada - rekla je. Bukvalno je

istrĉala na balkon i okrenula se da vidi da lije neko prati. Ne, Arnold nije

pošao za njom. Odahnula je od olakšanja.

Naslonila se na kamenu upadu i zagledala se u Koldvelov posed.

- DosaĊuješ li se malecka? - ĉula je jedan glas iza sebe.

Okrenula se naglo.Bio je to Klajvi Dţejms.

- Šta hoćeš? - upitala ga je, vadeći cigarete iz tašne. Pripalila je i

pogledala ga, ĉekajući na njegov odgovor.

-Hteo sam da vidim da li se ljutiš još uvek na mene,srce.Ništa drugo- odgo-

vorio je, gledajući je drsko i poţudno.

- Da, ljutim se još uvek. Gubi se, momĉe. Nerviraš me – odgovorila je ţu

tro i okrenula mu leĊa.

Prišao joj je s leĊa i spustio ruke na njena razgolićena ramena. Ona ih

zbaci ljutito.

- Gle,, ti se stvarno ljuta! Nisi raspoloţena veĉeras? Šta ti je, dušo? Bojiš

se Rodţera?

-Nebojim se, ali, ti bi trebalo da se bojiš! Da si video kako te je gledao dok

si priĉao sa Avom, beţao tu od njega kao Ċavo od krsta.

- Misliš da treba da ga se bojim zato što me je jednom udario malo jaĉe?

To se neće više ponoviti. Hajde pokaţi malo neţnosti prema tvom dragom

Klajvti. Ne misli na Rodţera, ja ću ga već smiriti.

Pokušao je ponovo da zagrli Herijetu. Ona se istrţe i pljesnu ga posred livs

- A ja ću srediti tebe ako me ne ostaviš već jednom na miru. Gadiš mi

se, pijanduro jedna! - uzviknula je razjareno.

- Zaţalićeš zbog ovoga, stvarno ćeš zaţaliti! A, zaţaliće i onaj tvoj

naduveni staratelj! Pokazaću ja njemu koje...!

- Šta ćeš mi pokazati, ništavilo jedno? - upita duboki glas iza njihovih

leĊa.

Klajv se okrete tako naglo da skoro pade. Na drugom kraju balkona, u

senci visokog drveta, stajao je Rodţer sa sataniskim osmehom na hcu.

- Samo kukavice prete ţenama, Klajve. Ako ţeliš Ċa se tuĉeš, stojim ti na

raspolaganju - rekao je mirno. Oĉi su mu bile skoro cme i sevale su poput

munje.

Klajv je izgledao kao preplašeno dete. Prebledeo je u hcu i poĉeo nervozno

da se premešta s noge na nogu.

Rodţer priĊe Herijeti i pogleda Klajva prodornim pogledom.

- Onda? - upitao je hladno, ali, preteći.

- Oboje ćete zaţaliti! - promrmlja Klajv ljutito, okrete se i skoro potrĉa

natrag u salu.

Rodţer je gledao za njim kraće vreme, a onda pogleda u Herijetu. Oĉi su

mu imale još uvek onaj zlokobni sjaj od kojeg se i Herijeta skoro uplaši.

Povukla je jedan dubok dim, pokušavajući da se pribere.

- Šta ĉekaš... poĉni već jednom s paljbom! - rekla je hladno.

Sasvim neoĉekivano, Rodţer prasnu u grohotan smeh.

- Neću da te tuĉem pred tolikim svedocima, mada si to zasluţila. Šta si

traţila ovde na balkonu? Zar ne vidiš Ċa je ovde mraĉno? Sama si traţila to

što si dobila - rekao je, pre zabrinuto nego ljutito.

- Htela sam da pobegnem od Amolda Vikersa. O, boţe, kakav je to

gnjavator!

- Ali, zahvaljujući tom gnjavatoru zaradio sam dva mihona dolara. On je.

izuzetno sposoban i pametan mladić.

- A zahvaljujući kome si zaradio onih ostalih šest mihona dolara? -

zadirkivala gaje, gledajući ga pravo u oĉi.

- Zahvaljujući mojim mudrim precima koji su ulagali novac u drţavne

akcije - osmehnuo se. - Da li su moje cigarete kod tebe?

- Jesu, evo - pruţila mu je cigaretu i upaljaĉ. On pripali cigaretu, povuĉe

jedan duboki dim i nasloni se na ogradu.

- Jesi li već probao Tomov punĉ? - upitala je, sedajući na kamenu

ogradu.

-Jesam, ah, ti ga nemoj piti.

- Zašto? I ja volim ţestoka pića - negodovala je.

- Jedno od nas dvoje moraće da vozi kući - odgovorio je.

- A taj jedan nećeš biti ti?

- To ćemo još videti. Ako ti naredim da voziš kroz centar i da glasno

naviješ radio u kolima, biće ti jasno ko treba da vozi - nasmejao se, prinoseći

cigaretu ustima.

- Meni ne bi to smetalo. Barbi se nešto dogodilo u ovoj uĉmaloj

atmosferi.

- Dogodilo bi se, u to ne sumnjam. Sve novine pisale bi o nama, a tebe bi

osudili zbog remećenja javnog mira i reda.

Herijeta se nasmeja. Kako je lepo kada Rodţer razgovara s njom kao sa

odraslom osobom. Iz sale su dopirali ţbuci jedne poznate, lagane melodije.

Rodţer baci svoju cigaretu dok Herijeta ugasi svoju na ogradi.

- Umeš li da igraš? - zadirkivao je s vragolastim pogledom.

- Bolje od tebe - odgovorila je. Ah, u njenom glasu osećala se nervoza.

Zbog nekog nepoznatog razloga, ona se bojala Rodţerove blizine.

Uhvatio je oko struka i spustio sa ograde. Poveo je u igru sigurnim ko-

racima. Prislonila je glavu uz njegove grudi, uţivajući u prekrasnoj muzici.

Odjednom, on joj pusti ruku i obgrli je obema rukama oko struka. Ona oseti

njegove usne na svom ĉelu i srce joj poĉe divlje da udara. Telom joj se razli

neka ĉudna toplina i noge joj oteţaše.

Pogledala je Rodţera nesigurno. U njegovim oĉima proĉitala je neţnost ko-

ju, do tada, nije nikada videla. Osetilaje da je njegove ruke steţu i zadrhtala je

blago. Odjednom, Rodţer stade i pogleda je ĉudno. Nastala je muĉna tišina.

- Ma šeri - rekao je tiho. Mada nije znala francuski, osećala je da se u toj

reĉi krije neka neţnost.

Sasvim neoĉekivano, njegove usne spustiše se na njene. Bio je to poljubac

pun strasti i snage koje se neiskusna Herijeta uplaši. Izbezumljena, ona poĉe

da se otima i da ga udara po grudima. Konaĉno, Rodţer je pusti i odmaknu se

od nje.

Stajala je i disala teško, oĉiju nedokuĉivih i mutnih.

- Vrag da te nosi! - promrmljala je Iju- tito, - Ako uradiš to još jednom,

iskopaću ti oĉi!

On se osmehnuo podrugljivo.

- Laskaš sebi, Herijeta. Nijedan muškarac ne nalazi zadovoljstvo u tome

da ljubi santu leda.

- Okrenuo se i pošao leţernim koracima prema sali.

*

Kako se veĉe primicalo kraju, Herijeti je postajalo sve dosadnije. Rodţer joj

nije više prilazio, ali je zato motrio budno. Trudila se da ne misli o onom

incidentu na balkonu, ah, uzalud, osećala je stalno njegove ĉvrste i tople usne

koje su je tako neoĉekivano poljubile

Igrala je ponovo sa Arnoldom i pretvarala se da uţiva u njegovom društvu,

ali, lutala je neprestano pogledom po sali, traţeći Rodţera. Videla ga je kako

izlazi na balkon sa Avom i nešto je ţacnu u srce. Neka ide do vraga, pomislila

je ogorĉeno.

Potisnuvši srdţbu, pogledala je Arnolda molećivo.

- Arnolde, hoćeš li me odvesti kući? Imam uţasnu glavobolju rekla je

draţesno.

- Kako da ne - osmehnuo se Amold i poveo je prema izlazu iz velike sale.

- Biće mi ĉast da otpratim kući jednu grĉku boginju!

Naravno, ona nije imala nikakvu glavobolju. Osećala se nekako dudno, jer

je popila malo više onog Tom ovog punĉa.

Pri povratku kući, prošli su pored jednog malog restorana i Arnold, na

jedvite jade nagovori Herijetu da svrate i popiju kafu.

- Herijeta, popij tu kafu, molim te. Ako te odvedem kući u takvom

stanju, Rodţer će nas, verovatno, oboje ubiti - rekao je Arnold molećivo,

osmehujući se skoro tuţno.

- Baš me briga šta će Rodţer uĉiniti. Ako on sme da se napije, mogu to

onda i ja. Osim toga, ja nisam pijana - negodovala je, pokušavajući da pripali

cigaretu. MeĊutim, nije nikako uspevala da namesti plamen šibice na vrh

cigarete. Amold izvuĉe iz dţepa upaljaĉ i pripali joj cigaretu.

Ona poĉe da se kikoće priliĉno glasno.

- Znaš šta ću uĉiniti kada stignem kući, Arnolde? Otići ću pravo u

garaţu i ispustiti sve gume na Rodţerovom dţipu. Zar nije luda ideja?

- Biće ludo ako te Rodţer uhvati. Zašto si pila toliko, Heri? Ti nisi od

onih koje se opijaju.

Pogledala gaje naivno.

- Ali, Amolde, ja nisam pijana! Samo sam... malo raspoloţena!

Raspoloţena sam i ništa drugo - prasnula je u zvonak smeli.

Mish su joj odlutale i ona se zagleda odsutno kroz prozor. Nije mogla da

doĉeka da se vrati kući i da pokaţe Rodţera koliko joj je malo znaĉio onaj

njegov poljubac.

- Ako se slaţeš, ja bih krenuo sada - prekide je iz razmišljanja Amoldov

glas.

- Hm? Šta kaţeš? - upitala je trepćući kapcima.

- Kaţem da bismo mogh da krenemo. Ako si raspoloţena, mogh bismo

da izaĊemo negde u petak uveĉe - rekao je stidljivo.

- Zašto da ne? - prihvati ona spremno. - U koliko sati?

- Oko pola osam. Da li ti odgovara?

- Odliĉno! Ala je vraća ova kafa! - uzviknula je, srĉući svoju kafu i

oteţući u vremenu. Ćaskala je o svemu i svaĉemu, a pritom je bila

neumereno buĉna i gestikulirala rukama.

*

Arnoldu je trebalo skoro sat vremena da izvuĉe Herijetu iz tog restorana i

da je ugura u svoj luksuzni „jaguar―. Za pravo ĉudo, ona se ućutala u kolima i

on je odahnuo.

- Stigli smo, Herijeta. IzaĊi sada - rekao je, pomaţući joj da se iskobelja

nekako iz kola.

- Evo, me, izlazim – nasmejala se. - Bilo mije divno s tobom, Arnolde.

- Molim, i drugi put. Videćemo no u petak. Vaţi?

-Vaţi-odgovorila je tiho. Ne rekavši više ni reĉi, okrenula se i pošla uz

stepenice.

U kući je gorelo svetio, ali, Rodţerovih kola nije bilo nigde. Kada se popela

gore, naslonila se na jedan stub da se malo oĊuva. Odjednom, Rodţer se

pojavi iza drugog stuba.

- Znaĉi, došla si konaĉno kući. Zašto mi nisi rekla da ideš? - planuo je

ljutito. Bio je još uvek u svom kostimu, i sa svojim šeširom sa širokim

obodom i maĉem opasanim oko struka, izgledao je kao musketar spreman za

boj.

Nakrivila je glavu i zagledala se u njega.

- Gle, gle!

- Gde ste bih ti i onaj mlakonja? - upitao je hladno.

- Arnold je jedan lepo vaspitan juţnjak. Pravi gospodin. Mogu ti reći da

mi se dopada. Odveo me je na kafu da se malo otreznim. Bojao se da ćeš

pobesneti ako me vidiš u pijanom stanju.

- Ti se, naravno, nisi bojala?

- Nisam. Ja te se ne bojim, Rodţere Kormane! Provela sam se bolje sa

Amoldom nego na onom dosadnom balu! Provela sam se mnogo... mnogo

bolje! - rekla je drsko.

Rodţer suzi pogled.

- Ulazi unutra, Herijeta!

- To mi je i bila prvobitna namera, svetli gospodaru. Dozvoljavate li da uĊem u vaš sveti hram? - upitala je sarkastiĉno, prolazeći mimo njega.

On je šĉepa za ruku i zaĊrţa je.

- Upozorio sam te da ću ti isprašiti tur ako se još jednom vratiš kući u

takvom stanju. Nisam se šalio kada sam ti to rekao.

Rekavši to, on sede na stepenik, prebaci je preko svojih kolena i poĉe da je

udara ţestoko.

- Rodţere Kormane, pusti me! Oh, jao! Do vraga, prestani! - vikala je

izbezumljeno, pokušavajući da se oslobodi.

Kada je pustio, uveo je u kuću bez ikakvog negodovanja.

- Odlazi u krevet - naredio je muklo. Okrenuo se i otišao u svoj kabinet.

*

Sutradan ujutru, Herijeta se probudila sa jakom glavoboljom i ţivim seća-

njem na prethodnu noć. Oĉi su je pekle i boleo je svaki mišić na telu. Ustala

je nevoljno iz kreveta, obukla se i sela za toaletni stoĉić da se uredi.

- Na šta liĉiš, Herijeta Hejnz! - rekla je naglas, gledajući se u ogledalu. -

Provela si se zaista lepo sinoć, zar ne, devojko? Nadam se da i onom

mušketaru puca glava!

Spuštala se polako niz stepenice, trudeći se da ne pomeri oĉi ni ulevo, ni

udesno. Rodţera je zatekla u trpezariji, obuĉenog za put. Upravo je ispijao

svoju kafu.

- Vidi, vidi. Naša razuzdana Pepeljuga se vratila u svakidašnji ţivot -

prokomentarisao je kada je ugledao.

- Pretpostavljam da putuješ nekuda? - upitala je sa zlobnim osmehom

dok je seĊala za sto.

Podigao je obrvu i osmehnuo se ironiĉno.

- Da, putujem nekim poslom. Biću odsutan neko vreme. Kako ti je glava

od jutros, Heri?

- Odliĉno. A, kako je tvoja ruka? - upitala je sarkastiĉno, gledajući ga

pravo u oĉi.

- Nemoj da praviš neki izgred dok sam na putu - rekao je, diţući se od

stola.

~-A, ti nemoj da se ţuriš kući.

- Postoji li nešto zbog ĉega bi trebalo da se ţurim kući? - upitao je

sarkastiĉno, gledajući je ispitivaĉki.

Odjednom se zbunila. Pocrvcnela je i oborila pogled.

- Do viĊenja, Herijeta - rekao je i pošao leţerno prema vratima. Glas

muje bio proţet neobiĉnom gorĉinom.

Dok je pogledom pratila njegova široka ramena, obuze je osećanje tuge i

razoĉaranja. Rodţer se ponašao kao da se sinoć ništa nije dogodilo. I šta je

mislio time kada je rekao: „Postoji li nešto zbog ĉega bi trebalo da se ţurim

kući?" Oh, taj ĉovek je nemoguć!

*

Dani su prolazili tako sporo daje Herijeta mislila da će poludeti od dosade.

Ipak, postojalo je nešto što je bodrilo i ĉemu se radovala. U petak uveĉe treba

da izaĊe sa Amoldom, a u subotu je bio praznik, koji je podsećao na srećno

de- tinjstvo kada je i sama uĉestvovala u veĉernjim maskaradama. Setan

osmeh bio joj je na hcu dok je šetala kroz šumarak, gazeći po uvelom,

jesenjem lišću.

Stegla je oko sebe RoĊţerovu vetrovku i osmelmula se zadovoljno. Šta bi

Rodţer rekao kada bi je video u svojoj omiljenoj vetrovki? Sigurno mu ne bi

bio jasan taj njen gest.

U kući je bilo pusto bez njega. Mada je bio odsutan, Herijeti se ĉinilo da

stalno ĉuje njegov glas. Ĉak i sada mogla je da ĉuje njegov osoran glas: „Šta,

do vraga, radiš ovde sama?― Herijeta se nasmeja prigušeno. Ĉudno kako joj je

postao drag taj njegov dubok glas kao i onaj ironiĉan osmeh.

Sela je na jedan panj i zabacila glavu unazad, prepuštajući se milovanju

blagog povetarca. Udahnula je duboko i zatvorila oĉi. U tišini šume mogla je

skoro da oseti njegove snaţne ruke kako je steţu u zagrljaju. Zavrtela je

glavom. Kakva su to glupa sanjarenja, korila je sebe. Ponaša se kao kakva

zaljubljena šiparica! Prvo, Rodţer je njen staratelj, a drugo, tu je još i Ava

Stark!

- GospoĊice Herijeta! Gde ste! U posetu vam je došla gospoĊica Gledis?

GospoĊice Herijeta!

Herijeta se okrete i spazi Kodija kako se batrga po uskoj, neravnoj stazi.

Ona se nasmeja i potrĉa mu u susret. Gledis je ĉekala na verandi.

- Zdravo! Pošto sam bila u susedstvu, rešila sam da svratim i do tebe -

rekla je Gledis sa širokim osmehom koji postade još širi kada je spazila

RoĊţerovu vetrovku.

- Volim što si došla. Hajdemo unutra da popijemo kalu.

Otišle su u salon gde im je Kodi doneo kafu.

- Nemaš nijedan dţemper, Heri? - upitala je Gledis dok je Herijeta

skidala vetrovku.

Herijeta pocrvene naglo.

- Imam... kako ne bih imala. Jednos tavno, nisam mogla da naĊem svoju

vetrovku, pa sam uzela RoĊţerovu. Hajde, posluţi se kafom.

- GospoĊice Herijeta, ne bi trebalo da šetate sami po šumi. Znate i sami

šta bi gospodin Rodţer rekao kada bi to ĉuo - ukorio je Kodi, spuštajući tacnu

s biskvitima na sto.

- O, dosta mije Rodţera! Ići ću tamo kuda hoću. Hvala, Kodi - dodala je s

ljupkim osmehom na hcu.

Kodi je izašao iz salona, mrmljajući nešto sebi u bradu. Herijeta se nasmeja

glasno i prkosno.

- Heri, brine me ponekad tvoje duševno stanje - reĉe Gledis, gledajući je

sumnjiĉavo.

- I mene brine tvoje. Gde ste bih ti i Luka sinoć?

- Nismo mogh da doĊemo. Luka je morao da radi, a ja nisam htela da

idem bez njega. Sada se kajem što nisam došla sama. Vrlo si ĉudna danas.

Nekako si zamišljena i sanjalaĉki raspoloţena. Dokle ste stigli ti i tvoj

staratelj? - upitala je Gledis sa ĉudnim sjajem u svojim sivim oĉima.

- Prestani da me gledaš tako sumnjiĉavo, Gledis! Nije se ništa dogodilo!

- Zaklela bih se da jeste! Hajde, reci mi šta se dogodilo?!

- Rekla sam ti već... nije se ništa dogodilo - odgovorila je Heri

tvrdoglavo, ah, izdade je topao osmeh na njenom licu.

- Dobro, neka bude tako kako kaţeš -kazala je Gledis pomirljivo. -

Saznaću to od Rodţera kada se vrati s puta.

- Otkuda znaš da je otputovao? - pogledaje Herijeta zaĉuĊeno.

- GospoĊa Foks je videla njega i Avu Stark na aerodromu.

- Njega i Avu? - zaprepasti se Herijeta. Osetila je odjednom snaţan bol

upre- delu srca. Iznenadna srdţba natera joj tamnu rumen u obrazima.

- Jesam li rekla nešto što ne treba? - upita Gledis, toboţe naivno?

Herijeta se osmehnu uz napor.

- Nisi. - Pripalila je cigaretu i poĉela nervozno daje puši. Oĉi su joj se

caklile od srdţbe.

- Izgledaš strašno. Zar nisi znala da Ava putuje sa Rodţerom?

- Nisam. Baš me briga s kim će on da putuje! Što se mene tiĉe, mogu

oboje slobodno i da se ne vrate!

- Izvini - promrmlja Gledis, hvatajući je neţno za ruku. - Ti si

zaljubljena u njega, zar ne?

- U koga... u Arnolda? Ne znam ni sama - odgovorila je, pretvarajući se

nevešto.

- Znaš na koga mishm. Nisam šlepa, Heri... sve mi je jasno!

- Grešiš. Ne bih nikada mogla da volim ĉoveka kao stoje Rodţer

Korman. Meni treba neko ko je human...

- Rodţer je human - prekide je Gledis.

- Ah, ponekad se pitam jesi li ti humana. Ako misliš da ti je Ava

konkurencija, onda si luda! Zbog ĉega bi se bilo koji muškarac, aponajmanje

Rodţer, oţenio ţenom kao što je Ava? Oh, Heri, probudi se pre nego što bude

prekasno!

- Prekasno za šta?

- Tvrdoglava si previše, Heri. Ako ti

je stalo do tog Ĉovekn, onda se bori za njega!

-Nije mi stalo do tog ĉoveka, onda se bori za njega.

- Stvarno? Doţivećeš da te zgrabi jednog dana i poljubi tako da...

-To se već desilo - prekide je Herijeta, crveneći ponovo u licu.

- Šta je to s tobom, Herijeta?

- Poljubio me je i izjavio da sam kao santa leda.

-Hoćeš da kaţeš da nisi u reagovala na njegov poljubac? O, ludo jedna!

- Ja sam luda? A šta je trebalo da uradim... da se rastopim od sreće?

- Mogla si da mu uzvratiš poljubac - odgovorila je Gledis mirno. Mogla si

ĉak i da se opireš malo, ali, samo do izvesne granice!

- Zaboravljaš, Glorija, da je on moj staratelj, a to je isto što i roditelj. On

u meni vidi dete i ništa drugo

- Interesantno, vidi u tebi dele, a ljubi te kao odraslu ţenu - zaduk ivala

je Gledis. - MeĊutim, koliko vidim, tvoj naĉin razmišljanja i ponašanje zaista

su nezreli. Pa, ne moţe se reći da nisam pokušala. Kazala sam ti o ĉemu se

radi, a ti malo mućni glavom. - Spustila je šoljicu na sto i digla se.

- Hoćeš li još kafe?

- Nemam vremena. Treba da se naĊem s mojim dragim. Videćcmo se

kasnije, Heri. Zbogom!

V

Konaĉno je stigao i petak. Heri se doterala od glave do pete za sastanak sa

Amoldom. Odluĉila se za svetloplavu haljinu sa dekolteom za koji je Rodţer

rekao daje i suviše dubok. Opet Rodţer! Zašto joj se on vrzmao neprestano

po glavi? Arnold je bio taj na koga je trebalo da mish. Arnold je dobar

momak i biće paţljiv prema njoj.

Arnold je došao po nju u osam sati, zakasnio je trideset minuta. Ona ga je

saĉekala napolju na verandi.

- Izvinjavam še što sam zakasnio, Heri, ah, krenuo sam bez novĉanika i

morao sam da se vratim - objašnjavao je dok su išh prema njegovim kolima.

- Sve je u redu, Arnolde, ne ljutim se što si zakasnio - kazala je. - Znam

da si imao opravdan razlog.

- Misho sam da odemo na veĉeru kod „Veselog Tobija―, ako se ti slaţeš -

rekao je stidljivo.

- Odliĉno.

Dok su se vozih prema gradu, Arnold je neprestano priĉao o poslu i o Kor-

manovim akcijama. „Veseli Tobi― je bio jedan mah restoran u centru Mervila

i bio je poznat po dobroj hrani.

- Reci mi kada se Rodţer vraća sa puta? - upitao je Arnold za vreme

veĉere.

- Stvarno ne znam. Zar baš moraš da spominješ njegovo ime za vreme

veĉere? -upitalaje ljutito.

Arnold se zbuni i poĉe da se izvinjava. Posle toga, sve do kraja veĉere,

uglavnom je ćutao.

Herijeta se prepustila svojim razmišljanjima. U proteklih nekoliko godina

Rodţer je izveo na veĉeru nekoliko puta, ah to je bilo uvek u Hatizburg ih u

neki drugi veliki grad. Osećala se skoro neprijatno u svojoj elegantnoj haljini.

Većina prisutnih ţena bila je obuĉena u jednostavne haljine ili pantalone.

Ĉak je i Arnold bio obuĉen sportski.

Herijeta je ĉekala napolju dok je Arnold plaćao raĉun. Noć je bila divna i

puna treperavih zvezĊa na tamnom nebu. Bilo je sveţe, ah ipak neobiĉno

toplo za oktobar mesec. Arnold se pojavio ubrzo i uhvatio je za ruku dok su

išh prema kolima.

- Prekrasna si veĉeras, Heri - rekao je i osmehnuo se.

- Hvala. - Arnold je steţe za ruku. Trebalo joj je mnogo snage i volje da

potisne mentalni otpor koji je u tom trenutku osetila.

Jedno vreme vozih su se u tišini. Herijeta je pripalila cigaretu i zagledala se

tupo u mrklu noć. Arnold zapali takoĊe cigaretu i pogledaje naĉas.

- Bilo mi je lepo u tvom društvu. Hoćeš li da se vidimo ponovo u petak

uveĉe? Mogli bismo otići u Grender... u neki noćni klub na ples.

- Dopada mi se tvoj predlog, Arnolde

- odgovorila je tiho, trudeći se da deluje oduševljeno.

*

Kada su se zaustavili ispred imanja „Triniti―? Herijeta spazi Rodţerova

kola. Vratio se kući! Stoji sigurno pored prozora i špijunira je, pomislila je

Herijeta, primetivši da se pomerila zavesa na prozoru njegovog kabineta. Pa,

imaće šta i da vidi!

Arnold je otpratio do ulaznih vrata, a ona je stala tako daje Rodţer moţe

videti iz kabineta.

- Pa, moram da idem. Hvala na lepo provedenoj veĉeri, Herijeta.

- Laku noć, Arnolde - rekla je ljupko. Digla se na prste i sklopila rake

oko njegovog vrata. Zatim ga je poljubila.

On ustuknu i pogleda je priliĉno zbunjeno.

- Laku noć! - rekao je brzo i skoro se strmoglavio niz stepenice.

- Laku noć! - doviknula mu je, uzdrţavši se jedva od smeha. Okrenula se

i ušla u kuću.

Rodţer je ĉekao na vratima kabineta s onim svojim ironiĉnim osmehom.

Odmerio je polako i suzio pogled.

- Znaĉi, vratio si se kući - bilo je sve što je umela da kaţe u tom

trenutku.

- Oĉigledno jesam, zar ne? - kazao je i osmehnuo se sarkastiĉno.

- Kako je bilo na putu? - upitala je, zastavši na prvom stepeniku.

- Interesantno... i - ućutao je naĉas da bi pripalio cigaretu - pouĉno.

Samo jedno pitanje, Herijeta. Da lije onaj poljubac nešto ozbiljno ili

predstava izvedena za mene?

S teškom mukom pogledala ga je u oĉi.

- Interesuje te to stvarno?

- Ne naroĉito. MeĊutim, to neće uticati da promenim svoje mišljenje,

Herijeta.

- Kakvo mišljenje? - namrgodila se blago.

- Uprkos onoj predstavi, mislim i dalje da si ti hladna kao santa leda - os-

mehnuo se zlobno, okrenuo se i ušao u kabinet.

- O, zašto si se vratio sa puta! Volela bih da odeš i da se nikada više ne

vratiš! - viknula je i potrĉala uz stepenice.

Uprkos tome što je stalno poricala da joj nije stalo do Rodţera, tu noć je

provela uglavnom u suzama.

*

Rodţera nije videla sve do sutradan uveĉe. Herijeta je bila u salonu i

pripremalaje slatkiše za maškare kada je Rodţer stao pored vrata. Delovao je

umorno i odelo mu je bilo blatnjavo.

- Izgledaš kao da su te vukli po blatu

- prokomentarisala je, gledajući u njegovo odelo isprljano blatom.

- Nisi daleko od istine... po blatu me je vukao onaj prokleti bik!

Preskoĉio je ogradu na pašnjaku i pokušao da pobegne. Barni i ja smo ga

uhvatili lasom, ah, njemu se to nije izgleda svidclo. Treba da vidiš na šta liĉi

Barni - prasnuo je u smeh.

- Da li si video uz put idu li maškare prema našoj kući? Ne raĉunajući

tebe, naravno - dodala je šaljivo.

- Idu. Idem sada da se operem.

Kada se vratio, izgledao je već mnogo

bolje. Obukao je crvenu, flanelsku košulju ispod koje se ocrtavalo njegovo

snaţno, mišićavo telo. Pogledao je naĉas u Herijetu, a onda otišao u

trpezariju.

Vratio se ubrzo, noseći u rukama dva svećnjaka. Ne obraćajući paţnju na

Herijetu, odneo ih je napolje na verandu i spustio ih dole na stepenik. Zatim

jc izvadio iz dţepa kutiju šibica i zapalio sveće.

Kada se vratio unutra, na licu mu je stajao demonski osmeh.

- Smrkava se napolju. Zar ne mishš da je krajnje vreme da uzjašeš svoju

metlu i odletiš nebu pod oblake? Ipak, veĉeras je Noć veštica - upitao je

Herijetu.

- Nisam raspoloţena veĉeras. Bolje pripazi kako se ponašaš, jer moglo bi

se desiti da te pretvorim u ruţnog ţapca - nasmejala se.

Odjednom se zaĉula neka buka i deĉji glasovi i Herijeta potrĉa da otvori

vrata. U vrtu, pri svetlosti meseĉine, Herijeta ugleda maskiranu decu kako

skaĉu i ¡graju.

- Novac ih smrt! - vikali su uglas.

Herijeta iznese ogromnu ĉiniju punu bombona i vikne im da doĊu i da se

posluţe. Kada su deca otišla, Heri sede na stepenik i zapali cigaretu. Baš je lep

ovaj obiĉaj, pomislila je setno. Rodţer joj priĊe i sede pored nje. Ona ga

pogleda naĉas i spazi osmeh na njegovim usnama.

- Zašto se smeškaš? - upitala gaje.

- Pitam se kako bi ti izgledala na metli - nasmejao se.

- Bolje nego ti s oreolom na glavi. Gle, pojavljuju ti se rogovi na glavi -

zadirkivala gaje.

On se nasmeja zadovoljno.

- Nije ni ĉudo. Prijatno je ovde napolju.

-I pomalo hladno.

- Jeste - rekao je tiho. Prebacio je ruku preko njenih ramena i privukao

je bliţe sebi.

Ona zadrhta. Šta treba da znaĉi ovo? On povuĉe dim i pogleda je nekako

ĉudno.

Ona brzo skrenu pogled. Odjednom, svaki deo njenog tela zavapi za

njegovim zagrljajem i poljupcem. Ona se odmaknu od njega i ustade.

- Herijeta - reĉe Rodţer.

U tom trenutku otvoriše se vrata i Kodi proviri napolje.

- Gospodine Rodţere - rekao je Kodi šapatom.

Rodţer progunĊa nešto sebi u bradu i ustade.

- Šta je, Kodi? - upitao gaje iznervi rano.

- GospoĊine Rodţere, video sam da se oko garaţe vrzmaju neka tri

mladića!

- Izgleda da u gradu ima opet krijumĉara. Dobro, Kodi, ja ću se pobrinuti

za njih. - Okrenuo se prema Herijeti.

- UĊi u kuću i ne izlazi napolje. Ţelim da budeš na sigurnom ako doĊe

do neke guţve.

- Ja se ne bojim! - usprotivila se.

- Ah, ja se bojim. Hajde, ulazi unutra

- rekao je odluĉno, hvatajući je za ruku. Ostavio je kod stepeništa i ušao

je u svoj kabinet. Vratio se brzo, noseći u ruci revolver.

- Rodţere? - upitala gaje, gledajući zabrinuto u njegovo smrknuto hce.

Pogledao je naĉas i razvedri se primet- no.

- Neću nikoga ubiti, Heri - dobacio joj je izlazeći kroz vrata.

Neka ga ubiju kada je tako lud! Pri toj pomisli, sledi joj se krv u ţilama.

Šetala je besciljno po kući nekoliko minuta, a onda istrĉala napolje i pojurila

prema garaţi.

Kada je stigla pred garaţu, umalo da nije prasnula u smeh od onog što je

videla. Rodţer je stajao na braniku njenog malog automobila i gledao preteći

u tri zajapurena mladića od kojih je jedan bio Klajv Dţejms. Drugu dvojicu

Herijeta nije poznavala. Rodţer je nadgledao ovu trojicu dok su pumpah

izduvane gume na njegovom „studebejkeru―. Klajvovo lice bilo je crveno od

besa.

- Nemaš prava da zahtevaš to od nas!

Tuţiću te... obećavam ti - besneo je Klajv, brišući rukama znoj sa ĉela.

- Nemam pravo? - nasmejao se Rodţer, prekrštajući ruke preko grudi. -

Jesi li baš tako siguran da te neću privesti šerifu?

- Pod kojom optuţbom? - obrecnuo se Klajv.

- Zbog provale, pokušaja kraĊe, vreĊanja... ţeliš li da nabrajam i dalje? -

upitao je hladno.

- Ne ţelim - odgovorio je Klajv tiho i uzdahnuo duboko. - Ĉujte,

gospodine Kormane, platiću vam štetu koju sam na- neo. - I ona dvojica

podrţaše njegov predlog. - Moţemo li ići sada?

- Naravno... ĉim tvoji prijatelji napumpaju gume - odgovorio je Rodţer

hladno, paleći cigaretu.

Herijeta uĊe u garaţu, smejući se glasno.

- Mogu li se pridruţiti veselju? - podsmehnula se i sela na branik pored

Rodţera.

- Tvoj prijatelj Klajv Dţejms, njegovi prijatelji i ja se zabavljamo. Igramo

jednu novu igru koja se zove napumpaj gume koje si ispustio. Hoćeš U i ti da

se igraš? - upitao je sa Ċavolskim osmehom na usnama.

- Neću, hvala!

- Herijeta, reci mu da nas pusti! - preklinjao je Klajv.

- Zar ti je potreban tumaĉ i posrednik?

- nasmeja se Heri od srca. - Kaţi mu ti! Ja sam samo neutralni posmatraĉ!

- odgovorila je. - Šta se, u stvari, desilo?

- dodala je, obraćajući se Rodţera.

- Izduvali su mi gume na automobilu. Verovatno su tu smicalicu

smatrali kao dobru šalu za vreme maškarade.

Ponudili su se da ili napumpaju ponovo. Uzmalo ubeĊivanj.i, n.uavno

dodao je zlobno.

Primetila je modricu na Klajvovom oku i bilo joj je sve jasno.

- Mogu li razgovarati s tobom nasamo? - upitala je Rodţera.

On je klimnuo glavom, diţući se s branika.

- Zar ne misliš da si bio malo grub s njima? - upitala gaje tiho kada su

izašli iz garaţe.

- Ne mislim. Treba ih nauĉiti da poštuju tuĊu imovinu, mada je vreme

prazniĉnih šala. Osim toga, Klajv ne bi imao tu modricu na oku da nije prvi

otpoĉeo tuĉu - dodao je muklo.

- Nećeš ih valjda privesti šerifu?- insistirala je uporno.

- „Trinitiju― nije potreban publicitet, a ni meni - rekao je mirno. -

Pogotovu kada se zna da si bila Klajvova devojka.

Namrštila se na tu njegovu sarkastiĉnu primedbu.

- Hvala što si me podsetio na to! - Gledala ga je ljutito nekoliko

trenutaka, aronda se okrenula i potrĉala prema kući.

*

Posle praznika Rodţer je sve manje odsustvovao od kuće. Nije se odvajao

od Herijete i Arnolda, koji je sada bio re dovan posetilac u „Trinitiju―, i

izigravao je neku vrstu psa ĉuvara. Heri nije nikako mogla da bude sama sa

Amoldom. Konaĉno, rešila je da porazgovara s Rodţerom, jer je ovakvo

njegovo ponašanje dovodilo do ludila. Kasno jedne veĉeri, nakon što je

ispratila Arnolda, ušla je u Rodţerov kabinrt brz kn canja.

- Znaĉi tu si, veliki moćni zaštitniĉe! - planula je još sa vrata.

On je sedeo pored svog pisaćeg štula i unosio neke podatke u kompjuter.

Pogleda je zaĉuĊeno, osmehnuo se porugljivo i okrenuo se prema njoj.

-Nešto nije u redu, Heri?- upitao je toboţe naivno.

-Ništa nije u redu, zahvaljujući tebi - odgovorila je oštro.-Hoćeš li prestati

da izigravaš gardedamu?

On se nasmeja oduševljeno.

- Ne leţi mi ta uloga. Osim toga, ĉuvar ti nije potreban kad si sa

Arnoldom! Ĉak i kada bih ga zakljuĉao u spavaću sobu s tobom,on nebi znao

šta treba da uradi - nasmejao se, prekrštajući ruke preko grudi. - Namera mi

je bila da pokušam da se usredsredim na posao. Treba mi njegova pomoć. On

je, pored toga što je tvoj momak, i moj poslovni partner, zar ne?

-Znam, ne moraš me podsećati na to! - planula je ţestoko. Ali, nadi neki

bolji naĉin umesto što se šunjaš i uhodiš nas kao kakav detektiv! Zašto ne

odeš kod one tvoje Ave kad ti je već tako dosadno i ne znaš šta da radiš?

- To je moja liĉna stvar.

- Tvoja i svih u Mervilu, hoćeš da kaţeš! Svi znaju da se viĊaš s tom

ţenom! - reklaje sarkastiĉno i pokajala se ĉim je videla onaj zlokobni sjaj u

njegovim oĉima.

- Cenim što si tako objektivna. Ti i ceo ovaj grad nemate pametnija posla

nego da raspravljate o mojim liĉnim stvarima - rekao je mimo.

- Pretpostavljam da vam nije nikada palo na pamet to da se ja ne

zabavljam sa Avom?

- A kako da protumaĉimo to što noći provodiš kod nje? - upitala je

drsko.

- Svaka ti ĉast! - zagrmeo je ljutito.

- Ne bi me iznenadilo da pod Avinim krevetom naĊem detektiva kojeg si

ti iznajmila!

Herijeta pocrvene naglo.

- Zar baš moraš biti tako prost? - upitala ga je. Trudila se svim silama da

obuzda ljubomoru koja je odjednom obuzela. Ona je zaljubljena u Arnolda, a

ne u tog grubog Rodţera.

- Kada se mešaš u moje privatne stvari, moram. Ja nisam nikada tvrdio

da sam svetac, Heri - dodao je blago.

Studirao je svojim demonskim pogledom i ona je stajala kao hipnotisana.

Odjednom, ispruţio je ruku i privukao je k sebi. Spustivši neţno raku na njen

vrat, podigao joj je glavu i poljubio je, jedva dotiĉući njene usne. Ne

razmišljajući, ona se pripi uz njega, zagrli ga i odgovori mu strasno na

poljubac.

Odjednom, setila se Ave, Rodţerove ljubavnice, i njihovog putovanja na

navodni sluţbeni put. Srdţba nadvlada toplu prijatnost njegovog zagrljaja.

Ona se istrţe iz njegovog zagrljaja i stade ispred njega, gledajući ga kao

tigrica.

- Đavole jedan! - rekla je zadihano, ah razjareno.

Namrštio se, a onda je promrmljao nešto nerazgovetno.

- Prevedi to na engleski! - viknula je ljutito.

- Rekao sam da ne volim da vodim ljubav s detetom - osmehnuo se

superiorno. - Idi na spavanje, Herijeta - promrmljao je nestrpljivo i poĉeo

ponovo da radi na kompjuteru, ali, ovoga puta s nekim ĉudnim

entuzijazmom.

Zinula je i pogledala ga što je strašnije mogla.

- A, ti idi pravo u pakao! - viknula je razjareno i istrĉala napolje iz sobe.

Tu noć je bila dugo budna. Bila je ljuta više na sebe nego na Rodţera. Zašto

gaje zagrlila onako i zašto mu je uzvratila poljubac? To pitanje muĉilo je do

besvesti! Zašto nije nikada zadrhtala tako i u Arnoldovom zagrljaju? Odgovor

je bio kratak, ah bolan. Zato što je zaljubljena u Rodţera, a ne u Amolda!

VI

Ta nedelja pred Boţić došla je i suviše brzo. Bila je subota popodne i Heri

je, već skoro puna ĉetiri sata, sedela sa Amoldom u dnevnoj sobi i priĉala.

Mada je uţivala u tome da ima momka, smatrala je da Arnold preteruje

svojim dugim posetama.

- Arni, zar ne misliš da je vreme da poĊeš kući? - upitala je konaĉno, sa

iznerviranim pogledom u oĉima.

- Pa, ako ţeliš da odem, onda idem iz ovih stopa! - odgovorio je

detinjasto, ustajući