mr - informacioni sistem salona automobila i evaluacija njegovih procesa

8/13/2019 MR - Informacioni Sistem Salona Automobila i Evaluacija Njegovih Procesa

1/118

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

SAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

MASTER STUDIJSKI PROGRAM

MASTER RAD

INFORMACIONI SISTEM SALONA AUTOMOBILA I

EVALUACIJA NJEGOVIH PROCESA

Komisija: Kandidat:

Prof. dr Gojko Grubor Nemanja Sologub 410704/2011

Prof. dr Angelina Njegu


2/118

Informacioni sistem je sveukupnost svih

informacionih proces u organizaciji

A. Niederberger


3/118

Sadraj

ABSTRACT

1. METODOLOGIJA ISTRAIVA!KOG RADA

1.1. Uvodne napomene i obrazloenje rada 11.2. Predmet istraivanja 1

1.3 Ciljevi i zadaci istraivanja 2

1.4 Istraiva!ke hipoteze 2

1.5. Metodi istraivanja i tok istraiva!kog projekta 2

2. POJAM INFORMACIONOG SISTEMA

2.1. Uvod 3

2.2. Definicije informacionog sistema 3

2.3 Uloga informacionog sistema 5

2.4 Osnovne funkcije informacionog sistema 62.5. Komponente informacionog sistema 8

2.6. Klase informacionog sistema 17

2.6.1. Sistemi za obradu transakcija (TPS) 17

2.6.2. Upravlja!ki informacioni sistemi (MIS) 18

2.6.3. Kancelarijski informacioni sistemi (OIS) 18

2.6.4. Sistemi za podrku odlu!ivanju (DSS) 18

2.6.5. Sistemi za podrku vrhovnom menadmentu 19

2.6.6. Ekspertni sistemi (ES) 20

2.6.7. Sistemi za izvetavanje menadera (MRS) 20

2.6.8. Informacioni sistemi li!ne i radne grupe (PIS/WGIS) 21

2.7. Informacioni sistemi i elektronska obrada podataka 21

2.8. Problemi u funkcionisanju informacionih sistema 21

3. INFORMACIONI SISTEM SALONA AUTOMOBILA

3.1. Opis problema 21

3.2. Dijagrami tokova podataka 24

3.3 Opis primitivnih procesa 40

4. RE!NIK PODATAKA

4.1. Opis tokova i skladita podataka 43

4.2. Opis polja 44

5. POJAM PROCESA

5.1. Uvod 48

5.2. Upravljanje procesima 49

5.3. Definicije procesa 52

5.4. Kvalitet procesa 53

5.5. Poboljavanje procesa 54

5.6. Standardi i Modeli 55


4/118

5.6.1. Standardi 55

5.6.2. Modeli 56

6. CMMI MODEL

6.1. Uvod 58

6.2. Model procesa 59

6.3. Opti pregled strukture CMMI 60

6.4. Pristup CMMI modelu 64

6.5. Upravljanje projektima 68

6.5.1. Uvod 68

6.5.2. Project Manager 69

6.5.3. Faze projekta ili ivotni ciklus projekta 69

6.5.4. Projektni procesi 70

6.5.5. Projektna dokumentacija 71

6.6. Sistemski inenjering 72

6.6.1. Uvod 72

6.6.2. Menadment sistemskog inenjerstva 73

6.6.3. Proces sistemskog inenjerstva 74

6.7. Fundamentalna podrka 75

6.8. Progresivna podrka 77

6.8.1. Analiza i donoenja odluka(DAR) 77

6.8.2. Uzro!no posledi!na analiza i odlu!ivanje (CAR) 79

7. EVALUACIJA PROCESA

7.1. Uvod 81

7.2. Dafinicija evaluacije, ocenjivanje, vrednovanje i verifikacija 82

7.3. Formalna metodologija evaluacije 82

7.4. Generi!ki cilj procesa evaluacije IS 82

7.5. Izbor metoda evaluacije 83

7.6. SCAMPI evaluacija 83

8.STUDIJA SLU!AJA: EVALUACIJA PROCESA SALONAAUTOMOBILA

8.1. Scenarijo 87

8.2. Akcioni plan 89

8.2.1. Uvod 89

8.2.2. Proces izrade Akcionog plana 89

8.2.3. Pra"enje, evaluacija i izvetavanje 90

8.2.3.1. Utvr#ivanje procesa pra"enja 90

8.2.3.2. Sistem evaluacije 91

8.2.3.3.

8.3.

Izvetavanje

Dijagrami tokova podataka

91

97

9. ZAKLJU!AK 108

10. SPISAK SLIKA I TABELA 109

11. SKRA!ENICE

12. LITERATURA 111


5/118

Saetak

Podaci i informacije su postali pokreta!ka snaga modernog poslovanja u celom svetu. Ovo pitanje jeod zna!aja za nau zemlju koja se nalazi u tranzicionoj turbulenciji. Pojava nezaposlenosti name"e

potrebu razvoja sopstvenog biznisa za grupe ljudi i pojedince. U svakom preduze"u pa i malompotrebno

je imati kvalitetne informacije o svim segmentima poslovnog organizovanja, rada i delovanja. U radu se

na primeru jednog manjeg preduze"a eli ukazati doprinos IS kvalitetnijem radu i poslovanju. U radu se

daje na!in izrade IS, njegova organizacija i implementacija, a ukazuje se na potrebu ineophodnost

organizovanja svih podataka koji mogu da prue informacije od velike vanosti u trnutku kada su

potrebne. Ovo se posebno odnosi na situacije kada u kratkom roku treba doneti neku kvalitetnu ili

sudbonosnu odluku. Upravljanje poslovnog procesa je sposobnost da se otkrije, primena, izvravanje

interakcije, optimizacija i analiza kraja procesa, i da se uradi na nivou poslovnog dizajna, a ne na nivou

tehni!ke implementacije. Poslovni process je aktivnost ili skup aktivnosti koji "e dosti"i odre#eni cilj

organizacije. Cilj poslovnog procesa je smanjenje ljudske greke i loe komunikacije. Poslovnim

procesom rukovodi poslovna osoba, neko ko razume posao i odlu!uje o strategiji tog posla, procenjujekoliko dobro ide posao i odlu!uje o tome kako da unapredite process u cilju zadovoljenja odgovaraju"ih

uslova.

Klju!ne re!i: Informacioni sistem, obezbe#enje kvaliteta informacije, preduze"e, Upravljanje Poslovnog

Procesa, CMMI

Abstract

Information and DATA has become a driving force of modern business in the whole world. This issue

is of major importance especially for our country, caught by turbulent transition period. Because of the

unemployment phenomenon there is a rising need for some people and individuals to start their own

businesses. In every firm, including the smallest ones, it is necessary to have valid information oneach segment of business organization, its activities and performances. In the following study one smaller

firmis used as a model to point out the contribution of IS to higher anality work in doing business. In

this study it is given the way of making IS, its organization and implementation, also pointing to the need

and necessity of organizing all the data that can obtain information of great importance at the

relevant moment. This especially refers to the situations in which some high grade decisions are to be

made at such a short notice. Business Process Management is the capability to discover, deploy, execute,

interact with, operate, optimise and analyse end processes, and to do it at the level of business design, not

technical implementation. A business process is an activity or set of activities that will accomplish a

specific organizational goal. The goal of BPM is to reduce human error and miscommunication. A

business process is managed by a business person: someone who understand the business and decidesupon a strategy for doing that business, evaluates how well the business is going, and decides on how to

change the process in order to meet changing conditions.

Key word : Information system, obtaining quality, information, firm, Business Process Management

(BPM), Capability Maturity Model Integration (CMMI)


6/118

1.METODOLOGIJA ISTRAIVA!KOG PROJEKTA1.1.Uvodne napomene i obrazloenje rada

Informacione tehnologije (IT) ne spadaju vie u resurse organizacije, ve" postaju poslovno okruenje.Informacioni sistemi (IS) formiraju jedan integralni deo moderne organizacije i poslovanja. Informacioni

sistemi se koriste kao podrka svim aspektima organizacionih funkcija i aktivnosti. Me#utim, koristi odnovih tehnologija se mogu posti"i jedino ukoliko su usmereni ka organizacionim ciljevima. Sveorganizacije razvijaju informacione sisteme. Bez obzira na nae zanimanje u bilo kom poslovanju,zasigurno "e mo u!estvovati u nekom od segmenata razvoja informacionog sistema, bilo kao klijent ilikorisnik tih sistema bilo kao sistem analiti!ar, programer ili sl. Metode koje "e mo nau!iti, mogu se

primeniti na razli!ite domene problema, a ne samo na one koji uklju!uju ra!unar. Sistemski razvoj nijemagija koja reava sve probleme, ne postoji savreni alati, tehnike niti metode koje garantuju da "e

projekat razvoja IS biti uspean. Me#utim, kompletna i konzistentna primena ovih vetina vodi kadugoro!noj strategiji uspenosti poslovanja. Dananje doba, teko i neizvesno, trai od organizacije dakompletno, potpuno realno analizira trenutno stanje u svim klju!nim segmentima svoga postojanja, da

jasno i precizno odredi svoje nedostatke i prednosti, da na#e najbolja reenja svojih problema i aktivno,bez odlaganja reava ih u najkra"em roku, da na osnovu najboljih praksi do#e do postizanja boljihrezultata i na#e klju! za institualizaciju svojih procesa, i tako svakodnevno ide napred. Zato, u potrazi zasutinom, znanjem, mudro"u neumorno rade timovi ljudi sa jednim jedinim ciljem - u!initi boljim sebe isvet oko sebe stvaranjem boljih uslova za rad i ivot , uvideti i ispraviti uo!ene greke i vie ih ne

ponavljati, potovati ljude sa jasnom sve"u o zna!aju svakog !oveka u ivotu i radu organizacije, do"i donajboljeg reenja za unapre#enje rada organizacije. I tako, u potrazi za reavanjem problema, organizacijise nude vie reenja, puteva koji vode do zacrtanog cilja. Na ljudima je da analiziraju, neprekidno rade nasebi da bi prepoznali u pravom trenutku ta je najbolje za njih, za organizaciju. Svaka ozbiljanaorganizacija, koja se istrajno bori za napredak, neizbeno se susre"e sa mogu"no"u uvo#enja sistema

kvaliteta, standardizacijom ali i integracionim modelom sazrevanja procesa (CMMI modelom).U nastavku rada bi"e re!i o IS, projektu (IS salona automobila), o procesima u IS i o unapre#enju tihprocesa.

1.2.Predmet istraivanjaDa li postoji univerzalan obrazac kojim moemo odrediti na!ine da u razli!itim poslovnim sistemima

ostvarimo najbolju praksu? Da li se mogu izvesti opti zaklju!ci koji se mogu uspeno primeniti u raduorganizacije svake veli!ine, svakom sektoru, na sve kategorije proizvoda i koji bi doveli do ve"eorjentacije prema stalnim poboljavanjima rada i zadovoljstvu kupca? Kako organizovati poslovni sistemkoji bi firmu doveo do liderskog poloaja? Kako najbolje, sutinski unaprediti rad svoje firme?

Neposredni povod za izbor predmeta ovog istraivanja je traganje za odgovorima na prethodno

postavljena pitanja kojima se svaka ozbiljna organizacija bavi.

Predmet istraivanja ovog rada je problematika vezana za poslovni sistem, mesto gde se odvijajunajbitnije aktivnosti koje odre#uju postojanje i funkcionisanje jedne organizacije. Od toga kako je ure#en

poslovni sistem, od procesa koji se u njemu odvijaju, grade, jasno zacrtanih ciljeva i sprovo#enjaaktivnosti koje dovode do ostvarenja ciljeva zavisi kako "e organizacija poslovati, boriti se sa aktuelnim

problemima na tritu, opstati.

1


7/118

1.3.Ciljevi i zadaci istraivanjaOpti ciljistraiva!kog rada je prikaz problematike samog procesa donoenja odluke u alternativnom

poslovnom odlu!ivanju, uz pomo" informacionih sistema, prikaz na!ina na koji se moe do"i doadekvatnih informacija u donoenju samih odluka kao i da se u optem okviru procesnog pristupauspostavljanju i definisanju procesa u savremenom poslovnom sistemu identifikuje mesto i uloga modela

integrisanih procesa (CMMI).

Poseban cilj istraiva!kog rada odnosi se na izradu informacionog sistema salona automobila, da sena bazi usvojenog modela integrisanih procesa i opteg procesnog pristupa sa definisanim postupcima imetodama formalno opiu izabrani relevantni procesi konkretnog poslovnog sistema. Za definisanje

procesa u poslovnom sistemu neophodan je uslov da se procesi formalno opiu. U tom smislu potrebno jeoptu terminologiju modela integrisanih procesa prilagoditi standardnim procesima organizacije i naem

jeziku.

Zadatak istraiva!kog rada je definisanje i prakti!na evaluacija izabranih klju!nih procesa ukonkretnom poslovnom sistemu, na bazi opteg procesnog pristupa, primenom specifinog integracionogmodela sazrevanja i razvoja procesa (CMMI) i SCAMPI metoda za evaluaciju.

1.4.Istraiva"ke hipotezeOpta hipoteza: Procesni pristup je opte prihva"en metod uspostavljanja i izvravanja poslova u

industrijskoj eri razvoja. U teoriji i praksi razvijen je veliki broj modela i standarda procesa koji zahtevaju

zna!ajno angaovanje i dovode do nepotrebnog uvo#enja vie razli!itih standarda procesa u organizacijikoje je !esto teko integrisati u stabilne definisane procese organizacije.

Posebna hipoteza: Kao i svaki model i ovaj hipotetski model polazi od sagledavanja realne stvarnosti,

to u kontekstu osnovnog predmeta rada predstavlja struktura i organizacija jednog salona automobila unaem okruenju. Kada se, s obzirom na analizirano stanje razvoja i uslova rada salona automobila, eli

predstaviti realno funkcionisanje jednog salona automobila, mora se po"i od najoptijeg nivoa opisa. Integacioni model razvoja i sazrevanja procesa (CMMI) predstavlja model najbolje industrijske prakse

dizajniran za prose!ni poslovni sistem. Uvo#enje modela procesa u poslovni sistem o rganizacije jeinvazioni process, koji zahteva troenje resursa organizacije, ali obezbe#uje povratak investicija u

prihvatljivom vremenskom periodu.

1.5.Metode istraivanja i tok istraiva"kog procesaUzimaju"i u obzir specifi!nosti predmeta istraivanja, primenjene su razli!ite metode, kako bi se

zadovoljili osnovni metodoloki zahtevi - objektivnost, pouzdanost, optost i sistemati!nost istraiva!kograda. Istraivana su nau!no- teorijska saznanja, relevantna literatura i savremena poslovna praksa.U istraiva!kom radu primenjeni su slede"i metodi:

Posebni nau!ni metodi i nau!ni postupci: analiti!ko - sinteti!ki metod, metodi apstrakcije ikonkretizacije, metodi generalizacije i specijalizacije, metodi klasifikacije, kao i logi!ki metodiindukcije i dedukcije;

Opti nau!ni metodi: statisti!ka metoda, metoda modelovanja i analiti!ko- deduktivna metoda; Osnovni opte- nau!ni metodi:pozitivisti!ki metod, metod razumevanja i komparativni metod.

Za sistematsko i struktuirano predstavljanje rezultata istraivanja primenjene su tehnike: ocene,sre#ivanja, obrade podataka i zaklju!ivanja na osnovu njih.

2


8/118

2.POJAM INFORMACIONOG SISTEMA2.1.Uvod

U dananjem svetu brzog tempa i biznisa, izloeni smo konstantnom $bombardovanju$ razli!itiminformacijama. Sa vladaju"im elektronskim medijima, Internet i World Wide Web (www.) donoseogromne koli!ine podataka u nae kancelarije i domove preko personalnog ra!unara. Vetina baratanjainformacijama svakako ima uticaj na na svakodnevni ivot jer zna!ajan deo induvidualnog rada islobodnog vremena provodimo na pam"enju, pretraivanju i apsorpciji informacija. Skoro 80% togvremena troi se za obradu i razmenu informacija. S druge strane, kompjuteri su danas postali vaan deoorganizacije poslovanja zbog svoje sposobnosti brze obrade velike koli!ine podataka. Informacija jedanas postala upravlja"ki resurs podjednako bitan kao to su sirovine, energije, rad i kapital. Me#utim,ra!unari i informacioni sistemi (IS) su od velike vanosti za savremeno poslovanje samo onda ukolikodoprinose reavanju problema ili dovode do efikasnih poboljanja.

2.2.Definicije ISMetodologija razvoja informacionih sistema zahteva da se jasno i precizno definie ta se pod

pojmom IS podrazumeva, koje su njegove funkcije i kakav je njegov poloaj u sistemu u kome deluje.Metodologija razvoja informacionih sistema treba da bude opta, primenljiva na sisteme bilo koje vrste,odnosno na neki $opti sistem$. Zbog toga je potrebno po"i od optih pojmova i definicija. Terminologija

pojmova u okviru informacionih sistema varira od autora do autora. Ako se poveu definicije pojmovasistema i informacija, moe se izvesti slede"a opta definicija IS:

Informacioni sistem je sistem u kome se veze izme#u objekata i veze sistema sa okolinomostvaruju razmenom informacija.

Informacioni sistem definie se kao sistem za obradu informacija, zajedno sa udruenimorganizacionih resursima, kao to su ljudski, tehni!ki i finansijski, koji obezbe#uje i distribuirainformacije.

Informacioni sistemje skup metoda, tehnika i tehnologija za prikupljanje, prenos, obradu, !uvanjei distribuciju informacija, koje pomau !oveku da ovlada sistemom upravljanja odre#enim

procesom.

Informacioni sistempredstavlja formalizovani deo komunikacionog sistema. Sastoji se iz skupa

ljudi i uredjaja koji generiu i/ili koriste informacije u me#usobnoj komunikaciji. Informacioni sistem predstavlja organizovani skup komponenti za prikupljanje, prenos,

skladitenje i obradu podataka u cilju dobijanja informacija potrebnih za pokretanje neke akcije ilidonoenje neke odluke.

Informacioni sistemje ure#eni i integrisani skup ljudi, podataka, procesa, interfejsa usmerenih kapodrci i poboljanju svakodnevnih operacija u poslovanju i uspostavljanju informacionih zahtevamenadera pri reavanju problema i donoenja odluka.

Informacioni sistem je sastavni deo svakog upravlja!kog i ciljno orijentisanog sistema. Njegovafunkcija je da permanentno opskrbljuje potrebnim informacijama sve nivoe upravljanja i

odlu!ivanja u datom tehnolokom odnosno organizacionom sistemu.

3


9/118

Ulazne i izlazne veli!ine informacionog sistema su podaci odnosno informacije.

Vrednost informacije utvr#uje se na osnovu toga u kojoj meri ta informacija otklanja neizvesnost kod

primaoca. Tu vrednost !esto ne moemo direktno odrediti, ve" to !inimo prema rezultatima (efektima)koje je informacija omogu"ila, a ne dala, jer se i vredne informacije mogu loe iskoristiti. Ako se

posmatraju samo informacione veli!ine tada se u sistemu mogu razlikovati tri stanja:

1.Informisan sistem- sistem koji ima samo ulaz informacionog karaktera.

2.Informativni sistem- sistem koji ima samo izlaz informacionog karaktera.

3.Informacioni sistem- sistem koji ima ulaz i izlaz informacionog karaktera.

Slika 1.Informisan, informativni i informacioni sistem

Informisan i informativni sistemi nisu posebno zanimljivi za prou!avanje i vie su od akademskogzna!aja.

Osnovna funkcija informacionog sistema je memorisanje i prenos podataka o !injenicama iz sistema injegove okoline i njihova obrada u informacije na na!in koji zahteva korisnik (slika 2.)

4


10/118

Slika 2.Simboliki prikaz informacionog sistema

2.3.Uloga ISSve ve"a tenja za dobijanjem po sadraju obimnijih i sloenijih informacija vie se ne moezadovoljiti postoje"im metodama organizacije i obrade podataka. Zbog toga problem organizacije

podataka postaje sve aktuelniji i zna!ajniji. Trenutni izazov u obradi informacija odnosi se na kori"enjemogu"nosti kompjutera da podri menaderske aktivnosti u procesu donoenja vanih poslovnih odluka.Poslednjih godina dolo je do velikih promena na tritu, koje se odnose na promene: uslova poslovanja,tehnologija, metoda i tehnika, standarda i informacionih sistema.

Promene uslova poslovanja odnose se na promene u pogledu: proirenje me#unarodnekooperacije, pove"anja veza izme#u preduze"a, podrke vlade pri sklapanju povoljnih kreditnihuslova sa doma"im i inostranim investitorima, orijentisanosti prema kupcu itd.

Promene tehnologija manifestuju se primenom novih tehnologija, kao na primer: genetski

inenjering, novi materijali, nove tehnologije obrade, minijaturizacija tehnolokih procesa itd.

Promena metoda i tehnika takodje je vrlo izraena. Primenjuju se nove metode, od kojih seizdvajaju konkurentno inenjerstvo, $just-in-time$ itd.

Promena standardaodvija se prakti!no neprekidno. Stari standardi zamenjuju se novim i mnogedo sada nepokrivene oblasti predmet su uvo#enja brojnih standarda. Tako na primer serijastandarda ISO 9000:2000 zahteva da se sistemi kvaliteta usaglase sa potrebama kupaca i

odre#enim zakonskim odredbama. Me#utim, kvalitet se ne odnosi samo na proizvode, ve" i nausluge, pa izme#u ostalog i kvalitet isporu!enog softvera.

5


11/118

Razvoj informacionih sistemaodvija se veoma intenzivno poslednjih 10-tak godina. Svedoci smo

brzog zastarevanja postoje"ih i pojave novih dostignu"a u informacionim tehnologijama,uskla#enih sa zahtevima trita u pogledu hardvera, softvera, baza podataka i telekomunikacija.

Pokazalo se danas da informacione tehnologije postaju osnovna karika u poslovanju. One, poredostalog, omogu"avaju: efikasno poslovanje kako malih preduze"a tako i velikih kompanija,uspean menadment, ve"u konkurentnost na tritu, ekonomski rast usmeravanjem ka novim isavrenijim tehnologijama, kao i globalizaciju poslovanja i globalno takmi!enje na tritu.

Sve ovo je uticalo na izmenu koncepta upravljanja poslovnim i proizvodnim sistemima. Dok poznavanje

kompjuterske tehnologije podrazumeva sposobnost da se izabere, konfigurie i administrira ra!unarska itelekomunikaciona oprema, poznavanje poslovne informatike ozna!ava vetinu u kori"enju i primenikompjuterske tehnologije da bi se obavio i najsloeniji zadatak u kompaniji, bilo induvidualno, bilotimski, u cilju podizanja poslovnog uspeha kompanije u otroj globalnoj trinoj konkurenciji kakva vladadanas.

Uvo#enje informacionih sistema u kompaniju moe imati dobre, ali i loe efekte. U cilju smanjivanjanegativnih efekata potrebno je pre uvo#enja IS u kompaniju imati jasan odgovor na pitanje ko, kako ikada "e koristiti informacioni sistem. Isto tako, neophodno je dobro proceniti efekte informacionog

sistema na trenutno poslovanje firme, posledice IS na na!in rada i organizovanja zaposlenih, kao ipotencijal IS da se u budu"nosti razvija, tj. njegovu fleksibilnost. Spoljanje okruenje kompanije imaveliki uticaj na izbor klase i karakteristika IS. Kakav "e IS biti uveden u kompaniju zavisi od poloajakompanije na tritu, njenih veza sa kupcima i dobavlja!ima, tehnolokog okruenja itd. Zakonskeregulative tako#e ograni!avaju izbor i primenu IS u poslovanju kompanije. Izbor IS zavisi, naravno, i odunutranjih karakteristika kompanije. Odlu!uju"a karakteristika je poslovna strategija kompanije. Onaodre#uje poloaj vanosti IS u kompaniji. Na primer, za neke kompanije IS je neophodan samo u

proizvodnji ili samo u marketingu, a za neke IS podrava celokupno poslovanje i poslovnu strategijukompanije.

Neke od poslovnih strategija koje se pojavljuju poslednjih godina, a koje se mogu ostvariti kori"enjemIS su: diferencijacija proizvoda, smanjenje trokovaproizvodnje, fokusiranje na kvalitet i dodatne usluge,uspostavljanje bliskih veza sa kupcima i dobavlja!ima, $just-in-time$ upravljanje zalihama itd.

2.4.Osnovne funkcije ISU okviru svakog informacionog sistema mogu se definisati !etiri osnovne funkcije vezane za podatke

i informacije:

1. Prikupljanje i unos podataka2. Obrada podataka3. Memorisanje podataka4.

Distribucija podataka

6


12/118

Navedene funkcije moemo ukratko opisati slede"im re!ima:

1. Pod pojmomprikupljanje podatakapodrazumevamo registrovanje podataka na nosioce podataka

koji su !itljivi za sistem. Kao primer prikupljanja podataka nave"emo zapisivanje podataka namagnetnu disketu ili CD (compact disc) odakle podaci mogu biti kasnije u!itani u sistem, odnosnoupotrebljeni za dalji proces obrade. Tada govorimo o $off - line$ obradi podataka. Za nju jekarakteristi!no postojanje prikupljanja i unosa podataka kao dva odvojena (sukcesivna) koraka.Razvojem terminalskih mrea i pojavom PC ra!unara, sve se vie primenjuje direktan unos

podataka. Tada govorimo o $on - line$ obradi podataka, koju karakterie spajanje procesaprikupljanja i obrade podataka u sistem. Bitna odlika takvog sistema za obradu podataka je da se

podaci unose direktno sa mesta njihovog nastanka (altera) i pod kontrolom sistema, toomogu"ava ve"u efikasnost delovanja sistema, kao i efikasniju kontrolu ispravnosti podataka.

2. Obrada podatakauopte predstavlja $proces transformacije$ ulaznih podataka u izlazne podatke.Takve izlazne podatke obi!no nazivamo $rezultatima obrade$. Me#utim, ovde treba napomenutida za razliku od standardnih procesa (npr. hemijskih) proces obrade ne mora transformisati ulazne

podatke. Naime, ti podaci u toku $proizvodnje$ izlaza ne moraju biti $potroeni$, ve"se samo nabazi njih, pomo"u logi!kih i aritmeti!kih operacija, generiu izlazne veli!ine, odnosno rezultatiobrade. Prema ve"datoj definiciji, striktno govore"i, informacija $umire$ u samom trenutku svognastanka. Naime, dobijeni podatak moe za primaoca biti $relevantna novost$ samo za trenutak.

Nakon toga, podatak moe jodugo biti relevantan, ali za tog primaoca, ne vie i novost.

Slika 3.Proces obrade podataka

7


13/118

Proces obrade podataka obuhvata: ulaz(unoenje), obradu, izlaz(dostavljanje), memorisanje(zapisivanjei !uvanje) i distribuciju podataka daljim korisnicima (slika 3.). Navedenim aktivnostima prethodigenerisanjepodataka i njihova upotreba nakon dostavljanja korisnicima.

3. Tako dobijene osnovne informacije - obra#eni podaci zajedno sa neobra#enim, izvornimpodacima, memoriuse u bazama podataka radi daljeg kori"enja, arhiviranja ili pripreme za noveprocese obrade, pa se u obliku izvetaja, tabela, pregleda i sli!no dostavljaju korisnicima kaoinformacione podloge za donoenje poslovnih i drugih odluka. Budu"i da je ljudsko pam"enje

prili!no neprimereno za neke vrste i koli!ine podataka, memorisanje podataka predstavlja bitnuaktivnost u okviru informacionog sistema.

4. Cilj organizovanja distribucije podatakamoemo ukratko definisati kao $pravi podatak na pravommestu u pravo vreme$. Ispunjenje tako postavljenog cilja predstavlja jedan od najve"ihorganizacijskih i tehni!kih problema. Ali bez njegovog uspenog reavanja ni prethodne triaktivnosti ne bi imale naro!itog smisla, ili barem ne dovoljno efekta.

2.5.Komponente ISInformacioni sistemi predstavljaju jednu od tri osnovne karike (poslovni procesi, ljudi i IS) koje !ine

svaku kompaniju. U kompanijama i drugim organizacijama informacije su potrebne kako zbog podrkeosnovnim delatnostima tih kompanija tako i zbog samog procesa upravljanja kompanijom. Ve"inasavremenih informacionih sistema formirana je na osnovama kompjuterske tehnologije i

telekomunikacija.

Informacioni sistem !ine est osnovnih komponenti (slika 4.). To su pre svega hardver (hardwere) isoftver (software), komponente koje su direktno vezane za kompjuterske tehnologije i iz kojih su

izgra#eni alati i ure#aji koji su potrebni za rad sa podacima i informacijama i telekomunikacije, kojeomogu"avaju prenos informacija elektronskim putem na daljinu. Baze podataka (Data Base),

predstavljaju !etvrtu komponentu IS (podaci i informacije pothranjene u njima predmet su radainformacionih sistema). Ostale komponente su kadrovi (lifeware), tj. timovi stru!njaka koji su angaovanioko razvoja i administriranja ili samog kori"enja IS i procedure (orgware), odnosno organizacioni

postupci, metode i na!ini uskla#ivanja i povezivanja gore navedenih komponenti u skladnu, funkcionalnui ekonomi!nu celinu.

1.Hardver

Pojam hardvera (hardwere) odnosi se na fizi!ke komponente ra!unarskih sistema. Hardver obuhvatamikrora!unare (PC ra!unare), minira!unare, velike ra!unare (Mainframe System) i sve periferijskeure#aje (monitori, tampa!i itd.), koji idu uz njih. iri pojam hardvera obuhvata i telekomunikacioneure#aje i sve ostale fizi!ke komponente informacionih sistema. Glavni hardverski delovi ra!unara su:

centralna upravlja!ka jedinica (procesor) - Central Processing Unit (CPU), memorije i ulazni/izlazniure"aji.Procesor izvrava instrukcije zapisane u programu (softveru). Najbitnija karakteristika procesora jenjegova brzina, tj. broj instrukcija programa koji moe da izvri u jedinici vremena.

8


14/118

Slika 4.Komponente informacionog sistema

Memorijeu okviru ra!unara !uvaju podatke i programe. One su organizovane u hijerarhiju prema brzinipristupa uskladitenim podacima i kapacitetu (koli!ini podataka koje mogu da arhiviraju). Glavna iliprimarna memorija napravljena je od poluprovodni!ke tehnologije to joj daje brzinu, ali je manjegkapaciteta. Sekundarne memorije su neto sporije ali su zato ve"eg kapaciteta (!ine je magnetni diskovi, au novije vreme koristi se opti!ka tehnologija).Savremeni hardver treba da omogu"i brzu i pouzdanu manipulaciju podataka izmedju velikog brojarazli!itih hardverskih ure#aja, a posebno masovnu primenu PC ra!unara.

2. Softver

Softver (software) u vidu programa !ini $pamet$ ra!unara. Kako cena hardvera opada ukupna cenara!unarskih sistema diktirana je cenom softvera i angaovanih ljudskih resursa u istraivanju, razvoju,implementaciji i eksploataciji ra!unara. Softver ra!unara moe se svrstati u dve kategorije: sistemski iaplikativni softver.

9


15/118

Sistemski softver upravlja resursima ra!unara i pojednostavljuje programiranje. Njegova glavnakomponenta je operativni sistem ra!unara koji upravlja procesorom, memorijama i perifernim ure#ajima iobezbe#uje interfejs preko koga korisnik sistema moe uticati na kori"enje tih resursa.

Aplikativni softver!ine programi koji direktno pomau korisnicima u njihovom radu. On se oslanja nasistemski softver kada komunicira i koristi hardverske resurse ra!unara. Krajem 70-tih i po!etkom 80-tihdolo je do zasi"enja industrije softvera. Da bi se u razvoj softvera uklju!io ve"i broj korisnika bilo je

potrebno razviti programske jezike !etvrte generacije - 4GL - Fourth Generation Language i sisteme zapodrku u modeliranju realnih sistema odnosno CASE alate- Computer Aided Softver Engineering.

3.Baze podataka

Baze podataka (Data base)su organizovane kolekcije povezanih podataka koje koristi aplikativni softver

pri !emu naj!e"e vie aplikacija koristi jednu bazu podataka. Baza podataka projektuje se tako da toefikasnije zadovolji zahteve za informacijama. Ona mora da omogu"i pravovremeno dobijanje kvalitetnihinformacija na svim nivoima odlu!ivanja kako bi na taj na!in pove"ala efikasnost organizacije. Da bi seovaj zadatak izvrio potrebno je detaljno poznavanje celog preduze"a, a ne samo njegovih izolovanihdelova. Za dodavanje novih podataka i modifikovanje ili pretraivanje postoje"ih podataka koriste sezajedni!ki i kontrolisani pristupi. Redundansa podataka mora biti svedena na minimum i strogokontrolisana, kako bi bila osigurana uskla#enost podataka u svakom trenutku. Formiranjem baza podataka

postie se uzajamna nezavisnost korisni!kih programa od baze podataka. Dakle, mogu"e je dopunjavati imodifikovati strukturu baze podataka bez posledica na postoje"e korisni!ke programe. Pristup razli!itim

podacima u bazama podataka, manipulisanje sa njima i definisanje opte strukture podataka obezbe#ujese posebnim softverom poznatim kao Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP) - Data Base

Management Systems (DBMS).

4. Telekomunikacije

Najspektakularniji razvoj odvijao se u oblasti telekomunikacionih sistema. Telekomunikacije

omogu"avaju prenos informacija elektronskim putem na daljinu. Po!ev od komunikacije podataka,sredinom 60-tih godina, razvijeni su koncepti $on-line$ i $time - sharing$ sistema, da bi se 70-tih godina

pojavile prve privatne i javne ra!unarske mree, to je dalo snaan podstrek razvoju informacionihtehnologija. Do pre nekoliko godina prenosio se uglavnom govor, radio program i TV slika i to analogno.

Savremena praksa sve vie prelazi na digitalni prenos podataka, uklju!uju"i multimedijski sadraj prekora!unarskih mrea. Na dananjem stepenu razvoja telekomunikacija ve"ina ra!unara povezana je u nekura!unarsku mreu.

U okviru kompanija postoji ogroman broj konfiguracija ra!unarskih mrea, to naravno zavisi od potrebai mogu"nosti. Jedna od najgrubljih podela ra!unarskih mrea svrstava sve mree u tri kategorije:

Lokalna mrea - Local Area Network (LAN). Gradska mrea - Metropolitan Area Network (MAN). Globalna mrea - Wide Area Network (WAN).

10


16/118

Celokupni dizajn ra!unarskog sistema sa ciljem da zadovolji zahteve kompanije naziva se arhitekturainformacionog sistema.

U odnosu na osnovne funkcije (prikupljanje, obradu, memorisanje i distribuciju podataka) i njihovu

primenu u organizacionim sistemima, IS razvijaju su se kao:

Centralizovani.

Decentralizovani.

Distribuirani sistemi.

Centralizovani umreeni informacioni sistemi podrazumevaju obradu i memorisanje (!uvanje)informacija na jednom (centralnom) mestu (slika 5.). Na prvom, najviem nivou nalazi se glavni, velikira!unar za obradu podataka i njihovo skladitenje u bazi podataka. Nekoliko minira!unara zauzimajuslede"i nivo i slue kao sistemi za prikupljanje podataka. Razvijanjem informacionog sistema u

proizvodnom sistemu, centralizovani sistemi postaju glomazni pa su !esto prepreka za razvoj pojedinihpodsistema.

Slika 5. Centralizovani informacioni sistem

11


17/118

Suprotno razvoju centralizovanih sistema javila se tendencija razvoja tzv. decentralizovanih umreenih

informacionih sistema (slika 6.). Ovi sistemi se razvijaju nezavisno jedni od drugih kao autonomni

sistemi sa svojim nedostacima koji iz toga slede.

Slika 6.Decentralizovani IS: klijent/server arhitektura

Distribuirani informacioni sistemi sadre u sebi najbolje karakteristike centralizovanih idecentralizovanih sistema. Omogu"uju kori"enje pogodnosti centralnih baza podataka i autonomnograzvoja informacionog sistema pojedinih funkcija (slika 7.).

Slika 7.Distribuirani informacioni sistem

12


18/118

Distribuirani informacioni sistemi mogu biti sa:

Hijerarhijom ra!unara. Mreom povezanih ra!unara. Kombinacijom hijerarhijskih i mrenih sistema.

Hijerarhija ra!unara je naj!e"e kori"ena struktura (slika 8.), posebno kod primene Mainframera!unara, koji su na vrhu, a minira!unari na srednjem nivou upravljanja, dok su PC i/ili terminalikori"eni kao upravlja!ki sistemi na najniem nivou upravljanja ili na korisni!kom nivou. Zajedni!ki

podaci nalaze se na nivou Mainframera!unara, dok se odre#eni regionalni ili posebni strukturni podacinalaze na niem nivou.

Slika 8.Distribuirani IS sa hijerarhijom raunara

Mrea povezanih radnih stanica se sve vie koristi (slika 9.). Umesto centralnog Mainframe ra!unara,koji koordinira rad podredjenih ra!unara, koristi se server koji opsluuje sve priklju!ene radne stanice.Radne stanice mogu biti posebne radne stanice (npr. grafi!ke radne stanice, PC stanice itd.). Za kori"enje

zajedni!kih resursa za tampanje moe se primeniti poseban print server.

13


19/118

Kombinovani hijerarhijski i mreni sistem(slika 10.) sve vie se koristi, jer prati prirodan tok informacijau poslovnom sistemu. Danas se uglavnom razvija tzv. klijent/server arhitektura. Karakteristike ovog

sistema su da korisnici PC ra!unara (klijenti) dele snanije ra!unare (servere). Svaki server namenjen je

za poseban zadatak, tj. optimiziran je da prua jednu kvalitetnu uslugu klijentima. Funkcija klijenata (PCra!unara) je da svojim korisnicima obezbede interfejs i na taj na!in im olaka pristup aplikacijama iobavljanje njihovog posla. Kada je to potrebno, softver koji radi na strani klijenta poziva softver koji radi

na strani servera i trai od njega da izvri neki zadatak, (npr. da pristupi nekim podacima u bazipodataka). Te podatke softver klijenta prikazuje na ekranu monitora.

Svaka od navedenih struktura ima atribut distribuirani. Da bi se atribut distribuirani preciznije definisao

potrebno je dodatno nazna!iti:

Vrstu distribuirane obrade podataka.

Vezu izmedju ra!unara. Distribuiranost baza podataka.

Mogu"nost proirenja sistema.

Slika 9.Distribuirani IS sa mreom radnih stanica

14


20/118

Distribuirana obrada podatakaozna!ava da se u istom trenutku obrada podataka moe vriti na najmanjedva mesta. Cilj je da se obrada podataka priblii mestu odvijanja poslovnih doga#aja i da korisnik moe

pratiti i upravljati tokom obrade podataka. Kod sloenijih informacionih sistema uvodi se pojam

kooperativne obrade koji ozna!ava razdvajanje obrade izmedju dva ili vie geografski odvojena ra!unara.

Veza izme"u ra!unarazna!i da svaki ra!unar moe slati podatke bilo kom ra!unaru preko odgovaraju"ihkomunikacionih kanala. Da bi se pove"ala pouzdanost informacionog sistema, potrebno je obezbeditinajmanje dva nezavisna pristupa (putanje) izme#u bilo koja dva !vora (radne stanice), zbog !ega se morauvesti i odgovaraju"a (planirana) redundansa. Redundansa podataka predstavlja viestruko pam"enje istih

podataka, to dovodi do problema prilikom auriranju podataka. Isti podaci pamte se na vie mesta.Promena podataka na jednom mestu zahteva promenu u svim datotekama gde se on nalazi. To oteavaauriranje ili ga !ini nemogu"im pa se isti podatak u razli!itim izvetajima pojavljuje sa razli!itimvrednostima.

Slika 10.Kombinovani hijerarhijski i mreni informacioni sistemi

15


21/118

Distribuiranost baza podataka definie se na dva na!ina.

Podela baze podataka na segmente bez dupliranja podataka. Svakom segmentu moe se pristupiti

sa bilo kog !vora koji ima dozvoljen pristup. Pri tome korisnik ne mora znati gde suumemorisani podaci - to je u nadlenosti sistema za upravljanje bazom podataka (SUBP).

Distribuirane duplirane baze podataka, tj. isti podatak je smeten na vie lokacija, a na jednommestu se nalaze osnovni podaci. Pri tome je najve"i problem sinhronizacija i obezbe#ivanjeaurnosti podataka.

Mogu#nost proirenja sistema zavisi od: komunikacija izmedju !vorova, sigurnosti pristupa podacima,kori"enih programa, transfera podataka i primenjenih procedura koje slede iz operativnog sistema.

Informacioni sistem, organizovan kao centralizovan, decentralizovan ili distribuiran, predstavlja model

realnog sistema. to je IS razvijeniji, to je vie u stanju da interpretira znanja o realnom sistemu. Kako ISmodelira dinamiku realnog sistema, tj. promenu stanja sistema u vremenu, on sadri:

definisanu strukturu za opis stanja sistema u posmatranom trenutku,

definisan skup ograni!enja, kojima se iskazuju dozvoljeni na!ini prelaska iz jednog u drugostanje

definisani skup operatora pomo"u kojih je mogu"e prevesti sistem iz jednog u drugo stanje.

5.Kadrovi

Kadrovi (Lifeware) su timovi stru!njaka menaderi, organizatori elektronske obrade podataka, sistemanaliti!ari, programeri, operateri sa specijalizovanim znanjem iz oblasti informati!kih tehnologija koji suangaovani oko profesionalnih informacionih sistema. Sistem analiti!ar olakava projektovanje

informacionih sistema i ra!unarskih aplikacija. On obavlja sistemsku analizu i projektovanje. Sistemskaanaliza podrazumeva: prou!avanje domena poslovnih problema kako bi se predloila poboljanja idefinisanje poslovnih zahteva u sistemskoj analizi. Projektovanje informacionih sistema podrazumeva

definisanje i konstruisanje tehni!ki i ra!unarski zasnovanih reenja za identifikovane poslovne zahteve usistemskoj analizi. Sistemski analiti!ar premo"uje komunikacioni jaz izme#u onih kojima trebajura!unari i onih koji dobro poznaju ra!unarsku tehnologiju. Nasuprot njima najve"i broj ljudi vezanih zainformacione sisteme u kompanijama su krajnji korisnici, ljudi koji samo koriste informacione sisteme ili

ih samo zanimaju informacije koje im oni pruaju. Jedan od savremenih trendova je u!e"e krajnjihkorisnika u razvoju informacionih sistema (napravljeni su takvi alati za razvoj softvera koji omogu"avajuda !ak i ljudi kojima informatika nije glavno zanimanje mogu na neki na!in uspeno razvijatiinformacione sisteme (uglavnom interfejs prema aplikacijama). Takvo angaovanje ljudi naziva sekorisni!ko ra!unarstvo.

16


22/118

6.Procedure

Procedure (Orgware) su organizacioni postupci, metode i pravila koja se moraju potovati prilikom

kori"enja, administriranja i odravanja informacionih sistema. Specifikacije za kori"enje,administriranje i odravanje informacionih sistema obi!no se integriu u tzv. $onlajn help$-ove (softverkoji je sastavni deo aplikacija a ima zadatak da prui pomo" korisnika aplikacije u pogledu na!inakori"enja iste), upustva za korisnike, upustva za odravanje i sli!ne dokumente i dostavljaju se sve vie uelektronskoj formi.

2.6. Klase IS

U praksi postoji nekoliko tipova informacionih sistema, a svaki od njih slui potrebama razli!itihkorisnika. To su:

Sistemi za obradu transakcija (TPS).

Upravlja!ki informacioni sistemi (MIS). Kancelarijski informacioni sistemi(OIS).

Sistemi za podrku odlu!ivanju (DSS). Sistemi za podrku vrhovnom menadmentu. Ekspertni sistemi (ES).

Sistemi za izvetavanje menadera (MRS). Informacioni sistemi li!ne i radne grupe (PIS/WGIS).

2.6.1. Sistemi za obradu transakcija (TPS)

Transakcija je elementarna aktivnost koja se izvodi u okviru poslovnog procesa. One su primarno

sredstvo posredstvom kojih je poslovanje u me#usobnoj vezi sa dobavlja!ima, potroa!ima, partnerima,zaposlenima i vladom. Transakcije su zna!ajne i iz razloga to prikupljaju i/ili kreiraju podatke vezane za

poslovanje.

Sistemi obrade transakcije - Transaction Processing Systems (TPS) su aplikacije informacionog sistema

koje prikupljaju i obra#uju podatke o poslovnim transakcijama. Sistem obrade transakcije moe:

inicirati transakciju (kao to su ra!uni, !ekovi ili potvrde o uplati). odgovarati na poslovnu transakciju (kao to je porudbina ili pla"anje i dr.),

Sistemi za obradu transakcija pokrivaju, dakle, obradu knjigovodstvenih i finansijskih operacija,

materijalno poslovanje, kadrovskih podataka, koje svakako predstavljaju najmasovniji skup podataka i

ujedno pokrivaju naturalno i vrednosno iskazana stanja i promene u vezi sa klju!nim elementima uposlovanju, tj. materijalima i ljudima. Bez ove podrke nema uslova za dalju obradu i interpretacijupodataka odnosno informacija za potrebe menadera. Savremeni transakcioni sistemi rade uglavnom u$on line$ modu i obra#uju poslovne transakcije kompanije odmah po njihovom prispe"u.

17


23/118

2.6.2. Upravlja"ki informacioni sistemi (MIS)

Upravlja!ki informacioni sistemi ili Menadement informacioni sistemi - Management Information

System (MIS) dopunjuju TPS sa menaderskim izvetajima neophodnim za planiranje, nadgledanje iupravljanje poslovnim operacijama. Menadement informacioni sistemi su aplikacije informacionogsistema koji obezbe#uju menaderski orijentisane izvetaje, obi!no u unapred odre#enom,nepromenjenom formatu. MIS izdaje informacije zasnovane na matemati!kim ili statisti!kim modelima.

2.6.3. Kancelarijski informacioni sistemi (OIS)

Kancelarijski informacioni sistemi - Office Information Systems(OIS) podravaju veliki obim poslovnihkancelarijskih aktivnosti koji poboljavaju posao i komunikacije izmedju radnika, bez obzira da li suradnici fizi!ki locirani u kancelariji. Kancelarijski informacioni sistemi u osnovi stvaraju, odlau,modifikuju i obra#uju elemente me#uljudske komunikacije pismeno, usmeno ili slikovito predstavljene.U tom okviru ovi sistemi obuhvataju: procesiranje re!i, prenos pisanih poruka (faks), elektronsku potu(E-mail), skeniranje i kopiranje dokumenata, kooperativno pisanje, mono/multi medijalno komuniciranje(bilateralno i multirateralno). Sve navedeno !ini efikasnijim i efektnijim rad svakog pojedinca, kakomenadera, tako i izvrilaca.

2.6.4. Sistemi za podrku odlu"ivanju (DSS)

Sistemi za podrku odlu!ivanju - Decision Support Systems (DSS) su aplikacije informacionih sistemakoji podravaju proces donoenja odluka. Sistemi za podrku odlu!ivanju mogu se shvatiti tako to za

potrebe odlu!ivanja obezbe#uju: sistematizaciju i interpretaciju podataka u izvetaje, redovne i poelji, pretraivanje baza podataka, analizu podataka i kori"enje baze modela za primenu aplikacionogsoftvera za reavanje definisanih problema, kao i za stvaranje osnova za odlu!ivanje kod nekih kategorijanedovoljno definisanih problema. Kod ovakvih sistema mogu se izdvojiti tri komponente, tj. podsistema:

za menadment dijaloga, menadment podataka i menadment modela. Podsistem za menadmentdijaloga olakava dijalog izmedju korisnika koji razmatra alternativna reenja problema i sistema u komesu ugra#eni modeli problema i baza podataka. Generalno, DSS donosiocima odluka obezbedjuje slede"e:

Identifikaciju problema ili mogu"nosti odlu!ivanja. Identifikaciju mogu"ih reenja ili odluka. Pristup neophodnim informacijama za reavanje problema i/ili donoenje odluka. Analizu odluka ili promenljivih koje "e uticati na odluku ($What - if$ analiza). Simulacija mogu"ih situacija i njihove mogu"e rezultate.

Baze podataka ugra#ene u ovakve sisteme !esto se popunjavaju podacima koji se dobijaju iz $velikih$

baza podataka u kompaniji ili iz nekih $spoljnih$ baza podataka. Pod uticajem razvoja baza podataka,interesovanje za DSS danas se sve vie pove"ava. Skladite podataka -Data Warehouseje informaciona

baza podataka, !iji se podaci mogu is!itavati, a koja sadri detaljne i sumarne informacije kojima mogupristupiti krajnji korisnici i menaderi i to pomo"u DSS alata koji generiu virtuelno neograni!enimspektrom informacija i podrci nestruktuiranim odlukama. DSS alati uklju!uju: spreadsheets programe(npr. Excel), PC sisteme za upravljanje bazom podataka - DBMS (npr. Access), alate za izve tavanje(npr. Focus) i programe za statisti!ke analize (npr. SAS).

18


24/118

Slika 11.Struktura sistema za podrku odluivanju

2.6.5. Sistemi za podrku vrhovnom menadmentu

Sistemi za podrku vrhovnom menadmentu interpretiraju se na razli!ite na!ine. Me#utim, preovladavagledite prema kome ovi sistemi omogu"avaju korisnicima (npr. generalnom direktoru) pristup svimrelevantnim podacima, informacijama u kompaniji i van nje. Pretpostavka je da je prethodno ustanovljeno

koje su to vrste podataka potrebne korisniku. Menader treba da definie sve njemu potrebne podatke,informacije, da bi odgovaraju"i programi omogu"ili brz pristup i adekvatnu interpretaciju (u slu!ajugrafi!ke interpretacije to je grafi!ki interfejs sa korisnikom). Sistemi za podrku vrhovnom menadmentu

pomau menaderima na vrhu kompanije da do#u do informacija u saetoj, jasnoj i personalizovanoj

formi. Izvori informacija su kako interni tako i eksterni.

Sistemi za podrku vrhovnom menadmentu, dakle, slue za:

Nadgledanje rezultata poslovanja kompanije.

Pristup poslovnom okruenju kompanije. Razvoj stratekih pravaca koje kompanija u budu"nosti treba da pravi.

19


25/118

2.6.6. Ekspertni sistemi (ES)

Ekspertni sistem - Expert Systems (ES) je aplikacija informacionog sistema koja prikuplja znanja i

stru!nost onih koji se bave reavanjem problema ili donoenjem odluka, a zatim simulira $razmiljanje$tog eksperta. Ekspertni sistemi imitiraju logiku i rezonovanje stru!njaka. ES su implementirani satehnologijom veta!ke inteligencije, koja se obi!no zove jezgro ES, koja prikuplja i simulira rezonovanjeekserta. ES zahteva podatke i informacije kao i svaki drugi informacioni sistem, ali su jedinstveni u

svojim zahtevima za pravilima koje simuliraju zaklju!ivanje eksperta koji koristi podatke i informacije.

Slika 12.Struktura ekspertnih sistema (ES)

2.6.7. Sistemi za izvetavanje menadera (MRS)

Namena sistema za izvetavanje menadera je da obezbede rutinske informacije menadera u njihovomdomenu odgovornosti. Generalno, takvi izvetaji daju interne informacije i ne bave se spoljniminformacijama iz okruenja kompanije. Isto tako, oni informiu o prolosti i sadanjosti dok predvi#anjane tretiraju. U cilju smanjenja koli!ine informacija kojim su optere"eni menaderi se mogu posluiti tzv.izvetajima o zahtevu ili vanrednim izvetajima umesto da ih periodi!no primaju. Izvetaji po zahtevu sedostavljaju po zahtevu korisnika. Vanredni izvetaji se automatski generiu i dostavljaju samo kada sesteknu posebni uslovi, tj. kada u njihovom domenu izvetavanja dodje do nekog zna!ajnijeg poreme"ajaod regularne situacije.

20


26/118

2.6.8. Informacioni sistemi li"ne i radne grupe (PIS/WGIS)

Li!ni informacioni sistemi -Personal Information Systemssu oni sistemi koji su projektovani da iza#u u

susret potrebama pojedina!nog korisnika. Oni su projektovani tako da pove"aju induvidualnuproduktivnost. Informacioni sistemi radne grupe - Work group information systemssu oni sistemi koji su

projektovani da iza#u u susret potrebama radne grupe. Oni pove"avaju produktivnost grupe. Sveprethodno objanjene klase informacionih sistema mogu se izgraditi pomo"u metoda sistemske analize iprojektovanja. U praksi se ove klase preklapaju tako da ih je teko razlikovati.

2.7. Informacioni sistemi i elektronska obrada podataka (EOP)

U uspenom informacionom sistemu sve navedene komponente moraju biti kompatabilne i na podjednakokvalitetnom nivou. Naime, ni najbolji i najsavremeniji ra!unar sa adekvatnim softverom ne"e datio!ekivane rezultate ako njime rukuju nedovoljno obrazovani kadrovi. Tako#e, najkvalitetniji kadrovski

potencijal ne"e biti mnogo od koristi na zastareloj i neadekvatnoj opremi za elektronsku obradu podataka.Iako postoji mogu"nost postojanja i funkcionisanja informacionog sistema bez elektronskog ra!unara,moderni informacioni sistemi zasnivaju se na nasavreminijim tehnolokim reenjima u ovoj oblasti.Ina!e, uvodjenje ra!unara u informacione sisteme odvijalo se kroz dve razvojne faze:

1. Kori"enje ra!unara za masovnu obradu podataka.Tipi!ni primer kori"enja ra!unara za masovnu obradu podataka je njihova primena za: obra!unamortizacije, obra!un li!nih dohodaka, evidenciju proizvoda ili poluproizvoda, revalorizacijuosnovnih sredstava itd. Kriterijum za upotrebu ra!unara kao zamene ru!nog rada, vezan je zamasovnost podataka koje treba obraditi. Sama obrada ne razlikuje se mnogo od ru!ne i sastoji seod elementanih matemati!kih ili logi!kih operacija.

2. Kori"enje ra!unara za proizvodnju informacija.Kori"enje ra!unara kao ure#aja za proizvodnju informacija predstavlja vii nivo njegoveupotrebe. Ra!unar se, u okviru integralnog informacionog sistema, upotrebljava za optimizaciji iautomatizaciju pri donoenju odluka.

2.8.Problemi u funkcionisanju informacionih sistemaU proteklih tridesetak godina, uz razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, dolo je doevolucije uloge informacionih sistema u pove"anju performansi poslovnih sistema. Razvoj informacionihsistema danas uslovljavaju dva bitna !inioca:

1.Razvoj drutva, organizacione misli i proizvodnih resursa.2.Informacione tehnologije (hardvera, softvera i telekomunikacija).

Da bi ovu novu ulogu uspeno ostvario, informacioni sistem mora pokrivati sve klju!ne poslovne procesei biti segment i strategijsko oru#e poslovne politike kompanije. Zbog toga informacioni sistem mora:

Preuzeti sva saznanja iz poslovnog sistema i stalno se dogra#ivati i unapre#ivati u skladu sarazvojem poslovnog sistema.

Omogu"iti donoenje odluka $ex ante$ sagledavanjem njihovog dejstva, odnosno imati sve ve"ikredibilitet u poslovnom sistemu.

Omogu"iti bolje razumevanje kori"enja ostalih tehnologija. Osobe koje su obu!ene uinformacionoj tehnologiji bolje i bre se sporazumevaju i po drugim pitanjima.

su o u ene u

21


27/118

Kreirati viziju poslovnog sistema u narednom periodu pomo"u odgovaraju"ih simulacionihsoftvera.

Primeniti odgovaraju"u arhitekturu poslovnog sistema pove"anjem direktnih (vertikalnih i

horizontalnih) veza, usled !ega se mora pristupiti redizajniranju kompanije.

Nova strategijska uloga informacionog sistema ogleda se u tome to oni zna!ajno podravaju poslovnustrategiju. To se pre svega ogleda u novoj ulozi kreiranja poslovne politike, a posebno u podrci kupcimai dobavlja!ima na znatno viem nivou.Da bi informacioni sistem imao karakteristike strategijskog sistema potrebno je da:

moe zna!ajno menjati performanse poslovnog sistema, doprinosi ostvarivanju poslovnog cilja i

zna!ajno menja poslovne aktivnosti, uti!e na konkurentnost kompanije ili unapre#uje odnose saposlovnim okruenjem (kupcima, dobavlja!ima).

U funkcionisanju informacionih sistema javljaju se razli!iti problemi od kojih su naj!e"i i najzna!ajnijislede"i: kvalitativni, kvantitativni, dokumentacioni, problem aktuelnosti, problem komunikacije i problemekonomi!nosti.

Kvalitativni problem upu"uje na potrebe da informacije, na osnovu kojih se donose poslovneodluke, moraju biti potpune i ta!ne kako bi se rizik pri donoenju odluka sveo na najmanjumogu"u meru ili !ak potpuno izbegao. Ovom je zahtevu teko udovoljiti jer se informaciona

podloga za odlu!ivanje naj!e"e sastoji od informacija predvi#anja tj. od procena iaproksimacija.

Kvantitativni problemi javljaju se u vezi sa porastom obima relevantnih informacija, toneminovno upu"uje na kori"enje kompjutera kako bi se taj veliki broj relevantnih informacija

obradio efikasno i na zadovoljavaju"i na!in. S obzirom, da obilje informacija oteavaodlu!ivanje (ponekad vie negonedostatak informacija) raznim postupcima filtriranja, sinteze ikondenzovanja informacija, primenom kompjutera, nastoji se da se ovajproblem rei.

Dokumentacioni problem zahteva da se pri savremenoj obradi podataka i informacija koriste oninosioci podataka i informacije koji omogu"avaju laku i brzu manipulaciju sa njima.

Problem aktuelnosti isti!e !injenicu da informaciona podloga mora da sadri blagovremene i$svee$podatke.

Problem komunikacije eliminie se uspostavljanjem adekvatnih komunikacionih mrea i vezaizme#u razli!itih informacionih sistema.

Ekonomi!nost informacionog sistema zahteva da se pri reavanju svih prethodnih problemamora teiti minimalnim trokovima a maksimalnimrezultatima.

22


28/118

3. IS SALONA AUTOMOBILA3.1.Opis problema

Salon automobila bavi se prodajom novih automobila. Pre po!etka rada, salon mora obezbeditilicencu za rad koju izdaje ministarstvo trgovine. Salon otkupljuje nove automobile od proizvo#a!a i

prodaje ih kupcima. Pla"anje i dostava automobila reguliu se fakturama i otpremnicama. Pri uvozuautomobila pla"a se carina.Sve finansijske transakcije odvijaju se preko banke u kojoj salon ima otvorenera!une.

Postupak projektovanjainformacionog sistema realizovan je u Bpwin 4.0, Erwin 4.0 i Microsoft Visio.

Namenaovog informacionog sistema je da se koristi u salonima automobila i da se shodno tome olakakupovina automobila, kao i nabavka novih. U okviru IS nije obra#en sam proces obrada finansija, sobzirom na njegovu sloenost, ali je obezbe#ena mogu"nost unapre#enja ovog sistema. Trebalo bi jonapomenuti da su i razmatrani procesi obra#eni na odre#enom nivou apstrakcije i da posmatrano iz togugla IS ne moe u potpunosti da funkcionie u realnom svetu. Za njegovu stvarnu primenu potrebno jedodatno izmeniti ili poboljati neke pojedinosti, pre svega one koje se ti!u ekonomike preduze"a ifinansija.

Ovaj IS razmatra !etiri glavna procesa:

Proces nabavke automobila

Proces skladitenja

Proces prodaje

Proces finansijskog i pravnog poslovanja

Ovi procesi, kao i njihovi potprocesi prikazani su i objanjeni grafi!kim prikazima, takozvanimdijagramima tokova podataka. Ovi tokovi podataka bi"e detaljno prou!eni i objanjeni u nastavku (pod

brojem 3.2). Ovim je obra#ena sutina poslovanja i komunikacije izme#u kupca automobila, centralnogobjekta, finansijske slube i prodaje. Pod tim se misli na redosled pristizanja kako dokumenata tako iinformacija u slu!aju svakog od njih kao i reakcije na njih.

23


29/118

3.2.Dijagrami tokova podatakaInformacioni sistem moe biti veoma sloen i samim tim moe sadrati veliki broj procesa, tokova

podataka, skladita podataka i spoljnih objekata. Jasna i detaljna specifikacija sistema zahteva da se napredstavljanje sistema pomo"u DTP-a primeni metoda apstrakcije. Ovo se sa jedne strane postiehijerarhijskom dekompozicijom procesa a sa druge strane specifi!nim na!inom prikazivanja strukture,sadraja tokova i skladita podataka u re!niku podataka. Hijerarhijskom dekompozicijom DTP-a se jedan

proces sa DTP-a vieg nivoa apstrakcije dekomponuje i prikazuje pomo"u celokupnog DTP-a nieg nivoaapstrakcije, pri !emu se potuju odre#ena pravila i konvencije. Dekompozicija jednog procesa se sprovodisve dok takva dekompozicija ima smisla.

===================================================================

Postupkom dekompozicije jedan sistem se opisuje hijerarhijom DTP-a. Dijagram na

najviemnivou hijerarhije naziva se dijagramom konteksta, I on zapravo predstavlja celokupan IS.Onsadri mali broj procesa visokog apstraktnog nivoa kao i njihovu komunikaciju (ulazne i

izlazne tokove).===================================================================

KUPAC

MINISTARSTVO

TRGOVINE

BANKA

AUTOMOBILSKA

INDUSTRIJA

Zahtev za dobijanje licence za rad

Katalog automobila

Porudbenica

Otpremnica

Katalog automobila

Porudbenica

Zahtevzaotvaranjera"una

Izvodopromenistanja

Zahtevzaodobr.kredita

Ugovorora"unu

Ugovor o kupoprodaji

FakturaOtpremnica

CARINA

Carinska deklaracija

DIJAGRAM KONTEKSTA

Od

lukaoodobr.kredita

Ugovorokreditu

Nalogzaprenos

Zahtevzagaenjera"una

Faktura

Odluka o izdavanju licence za rad

Licenca za rad

IS SALONA AUTOMOBILA

Nevae#a licenca za rad

Slika 13.Dijagram konteksta

24


30/118

Dijagram konteksta sadri:

1. jedan proces (IS SALONA AUTOMOBILA)

2.

pet spoljanjih objekata (KUPAC, CARINA, MINISTARSTVO TRGOVINE,AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA, BANKA)

3. tokove podataka (izme#u ovih pet spoljanjih objekata i procesa)

=================================================================

Dekompozicijom dijagrama konteksta dolazimo do dijagrama prvog nivoa i ovakvi

dijagramispadaju u grupu dijagrama srednjeg nivoa. Procesi nieg nivoa ozna!avaju se saA1,A2,A3,, a procesi u slede"em niem nivou sa A1.1, A1.2,, A2.1,, A3.1, u

zavisnosti od toga koja je oznaka procesa !ija se dekompozicija posmatra.=================================================================

Dijagram prvog nivoa prikazan je na slici broj 3.

KUPAC

MINISTARSTVO

TRGOVINE

BANKA

AUTOMOBILSKA

INDUSTRIJA



Katalog automobila

Porudbenica

Otpremnica

Katalog automobila

Porudbenica


Izvodopromenistanja


Ugovorora"unu

Ugovor o kupoprodaji

Faktura

Otpremnica

I NIVO DEKOMPOZICIJE INFORMACIONOG SISTEMA

Odlukaoodobr.kredita

Ugovorokreditu

Nalogzaprenos

Zahtev

zagaenjera"una

Faktura

Licenca za rad

2. SKLADITENJE

3. PRODAJA

4. FINANSIJSKO I

PRAVNO POSLOVANJE

1. NABAVKA

KATALOZI SALONA

LAGER LISTE

FAKTURE

KUPCIMA

OTPREMNICE

DOBAVLJA!A

PORUDBENICEKUPACA

FAKTURE

DOBAVLJA!A

UGOVORI O

KUPOPRODAJI

OTPREMNICEKUPCIMA

LICENCA ZA RAD

CARINSKE

DEKLARACIJE

UGOVORI O

RA!UNIMA

EVIDENCIJA STANJA NA

RA!UNIMA

UGOVORI O

KREDITIMA

PORUDBENICESALONA

KATALOZI

DOBAVLJA!A

CARINA Carinska deklaracija

CARINSKE

DEKLARACIJE

PRIJEMNICE


Slika 14.Dijagram I nivoa

25


31/118

Dijagram prvog nivoa sadri:

1. !etiri procesa (1. NABAVKA, 2. SKLADITENJE, 3. PRODAJA, 4. FINANSIJSKO I

PRAVNO POSLOVANJE)2. pet spoljanjih objekata (KUPAC, CARINA, MINISTARSTVO TRGOVINE,

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA, BANKA)

3. tokove podataka (izme#u spoljanjih objekata i procesa)

Postupkom dekompozicije procesa NABAVKE dobijamo slede"e procese:

1.1.Naru!ivanje automobila1.2.Preuzimanje automobila

Postupkom dekompozicije procesa SKLADITENJA dobijamo slede"e procese:

2.1. Izrada prijemnice2.2. Izrada lager listi

Postupkom dekompozicije procesa PRODAJE dobijamo slede"e procese:

3.1.Izrada i slanje kataloga

3.2.Prijem i obradaporudbenice3.3.Otpremanje automobila

Postupkom dekompozicije procesa FINANSIJSKO I PRAVNO POSLOVANJE dobijamo slede"eprocese:

4.1. Poslovi sa bankom

4.2. Poslovi sa kupcima

4.3. Poslovi licenciranja

Ovim je dobijen dijagram drugog nivoa i on je predstavljen na slikama 4, 5. 6 i 7 (DTP procesa

NABAVKE, SKLADITENJA, PRODAJE I FINANSIJSKOG I PRAVNOG POSLOVANJA).

26


32/118

AUTOMOBILSKA

INDUSTRIJA

Otpremnica

Porudbenica

Katalog automobila

DEKOMPOZICIJA PROCESA 1. NABAVKA

Faktura

1.2. PREUZIMANJE

AUTOMOBILA

LAGER LISTE

CARINA

Carinskadeklaracija

CARINSKE

DEKLARACIJE

1.1. NARU!IVANJE

AUTOMOBILA

PORUDBENICESALONA

FAKTUREDOBAVLJA!A OTPREMNICE

DOBAVLJA!A

KATALOZI

DOBAVLJA!A

Slika 15.DTP Nabavke - funkcije 1.1. i 1.2.

27


33/118

DEKOMPOZICIJA PROCESA 2. SKLADITENJE

2.2. IZRADA LAGER

LISTI

LAGER LISTE

OTPREMNICE

DOBAVLJA!A

PRIJEMNICE

2.1. IZRADA

PRIJEMNICE

OTPREMNICE

KUPCIMA

Slika 16.DTP Skladitenja - funkcije 2.1. i 2.2.

28


34/118

KUPAC

Ugovor o kupoprodajiKatalog automobila

Porudbenica

DEKOMPOZICIJA PROCESA 3. PRODAJA

3.1. IZRADA I SLANJE

KATALOGA

KATALOZI SALONA

LAGER LISTE

FAKTURE

KUPCIMA

UGOVORI O

KUPOPRODAJI

PORUDBENICEKUPACA

3.2. PRIJEM I OBRADA

PORUDBENICA

3.3. OTPREMANJE

AUTOMOBILA

Otpremnica

Faktura

OTPREMNICE

KUPCIMA

Slika 17.DTP Prodaje - funkcije 3.1, 3.2. i 3.3.

29


35/118

MINISTARSTVO

TRGOVINE

BANKA




Izvodopromenis

tanja


Ugovorora"unu

DEKOMPOZICIJA PROCESA 4. FINANSIJSKO I PRAVNO POSLOVANJE

Odlukaoodobr.

kredita

Ugovorokreditu


Licenca za rad

LICENCA ZA RAD

UGOVORI O

RA!UNIMA

UGOVORI O

KREDITIMA

4.1. POSLOVI SA BANKOM


RA!UNIMA

Nalogzaprenos

Nalog

zapreno

s

Izvo

doprom

enis

tanja

Izvod

oprom

enist

anja


4.3. POSLOVI

LICENCIRANJA

FAKTURE

KUPCIMAOTPREMNICE

KUPCIMAUGOVORI O

KUPOPRODAJI

4.2. POSLOVI SA

KUPCIMA

Slika 18.DTP Finansijskog i pravnog poslovanja - funkcije 4.1, 4.2. i 4.3.

30


36/118

Za procese 1.1. NARU%IVANJE AUTOMOBILA i 1.2. PREUZIMANJE AUTOMOBILA, kao i 4.1.POSLOVI SA BANKOM, 4.2. POSLOVI SA KUPCIMA i 4.3. POSLOVI LICENCIRANJA, postoji i

dijagram tre"eg nivoa.

Postupkom dekompozicije procesi 1.1 i 1.2 dekomponuju se na slede"e procese:

1.1.1. Prijem kataloga

1.1.2. Izrada i slanje porudbenice

odnosno:

1.2.1. Preuzimanje sa doma"eg trita1.2.2. Preuzimanje iz uvoza

kao i postukom dekompozicije procesi 4.1, 4.2 i 4.3. dekomponuju se na slede"e procese:

4.1.1. Uplata

4.1.2. Isplata

4.1.3. Obrada dokumentacije

odnosno:

4.2.1. Izrada kupoprodajnog ugovora

4.2.2. Izrada fakture

odnosno:

4.3.1. Licenciranje

4.3.2. Gubitak licence

Dekompozicija ovih procesa se moe prikazati na slede"i na!in (slike 8,9, 10, 11 i 12)

31


37/118

AUTOMOBILSKA

INDUSTRIJA

Porudbenica

Katalog automobila

DEKOMPOZICIJA PROCESA 1.1. NARU!IVANJE AUTOMOBILA

LAGER LISTE

1.1.2. IZRADA I SLANJEPORUDBENICE

PORUDBENICESALONA

KATALOZI

DOBAVLJA!A

1.1.1. PRIJEM KATALOGA

Slika 19.DTP Naruivanje automobile - funkcije 1.1.1. i 1.1.2.

32


38/118

AUTOMOBILSKA

INDUSTRIJA

Otpremnica

DEKOMPOZICIJA PROCESA 1.2. PREUZIMANJE AUTOMOBILA

Faktura

1.2.1. PREUZIMANJE SA

DOMA$EG TRITA

CARINA

Carinskadeklaracija

CARINSKE

DEKLARACIJE

PORUDBENICESALONA

FAKTURE

DOBAVLJA!A

OTPREMNICE

DOBAVLJA!A

1.2.2. PREUZIMANJE IZ

UVOZA

Faktura

Otpremnica

Slika 20.DTP Preuzimanje automobile - funkcije 1.2.1. i 1.2.2.

33


39/118

BANKA


Izvodopromenist

anja

Zahtevzaodobr.k

redita

Ugovorora"unu

DEKOMPOZICIJA PROCESA 4.1. POSLOVI SA BANKOM

Odlukaoodobr.k

redita

Ugovorokred

itu

Zahtevzagaenje

ra"una

UGOVORI O

RA!UNIMA UGOVORI O

KREDITIMA


RA!UNIMA

Nalogzap

renos

Nalog

zapren

os

Izvod

opro

meni

stanj

a

4.1.2. ISPLATA4.1.1. UPLATA

4.1.3. OBRADA

DOKUMENTACIJE

Nalogzaprenos


RA!UNIMA

Nalog

zap

renos

Izvodoprom

enistanja

Slika 21.DTP Poslovi sa bankom - funkcije 4.1.1, 4.1.2. i 4.1.3.

34


40/118

DEKOMPOZICIJA PROCESA 4.2. POSLOVI SA KUPCIMA

FAKTURE

KUPCIMAUGOVORI O

KUPOPRODAJI

4.2.1. IZRADA

KUPOPRODAJNOG

UGOVORA4.2.2. IZRADA FAKTURE

OTPREMNICE

KUPCIMA

Slika 22.DTP Poslova sa kupcima - funkcije 4.2.1. i 4.2.2.

35


41/118

MINISTARSTVO

TRGOVINE



DEKOMPOZICIJA PROCESA 4.3. POSLOVI LICENCIRANJA

Licenca za rad

LICENCA ZA RAD

Licen

caza

rad


4.3.1. LICENCIRANJE

4.3.2. GUBITAK LICENCE

Odluk

aoizdav

anju

licen

ce

zarad

Licenc

azar

ad

Slika 23.DTP Poslova licenciranja - funkcije 4.3.1. i 4.3.2.

36


42/118

Zaprocese 4.1.2. ISPLATA i 4.1.3. OBRADA DOKUMENTACIJE postoje i dijagrami !etvrtog nivoa.Postupkom dekompozicijeprocesi 4.1.2. i 4.1.3.dekomponuju se na slede"e procese:

4.1.2.1. Pla"anje po fakturama dobavlja!a4.1.2.2. Pla"anje carine4.1.2.3. Obra!un i isplata zarada radnika

odnosno:

4.1.3.1. Otvaranje ra!una4.1.3.2. Zatvaranje ra!una4.1.3.3. Ugovaranje kredita

4.1.3.4. Evidencija stanja na ra!unima

Dekompozicija ovoih procesa se moe prikazati na slede"i na!in (slike 13 i 14)

BANKA

DEKOMPOZICIJA PROCESA 4.1.2. ISPLATA

FAKTURE

DOBAVLJA!A CARINSKEDEKLARACIJE


RA!UNIMA

4.1.2.1. PLA$ANJE POFAKTURAMA

DOBAVLJA!A

Nalo

gzaprenos

Nalog

zapreno

s

4.1.2.2. PLA$ANJECARINE


RA!UNIMA

Nalog

zapren

osNalogza

prenos

4.1.2.3. OBRA!UN IISPLATA ZARADA

RADNIKA

OBRA!UNIZARADA

Nalogzaprenos


RA!UNIMANalog

zaprenos

Slika 24.DTP Isplate - funkcije 4.1.2.1, 4.1.2.2. i 4.1.2.3.

37


43/118

BANKA

Zahtevzaotv

aranjera"una

Izvodopromeni

stanja


Ugovorora"unu

DEKOMPOZICIJA PROCESA 4.1.3. OBRADA DOKUMENTACIJE

Odlukaoodobr.kredita

Ugovorokreditu


UGOVORI O

RA!UNIMAUGOVORI O

KREDITIMAEVIDENCIJA STANJA NA

RA!UNIMA

Izvodopromenistanja

4.1.3.1. OTVARANJE

RA!UNA

4.1.3.2. ZATVARANJE

RA!UNA4.1.3.3. UGOVARANJE

KREDITA

4.1.3.4. EVIDENCIJA

STANJA NA RA!UNIMAIzv

odoprome

nistan

ja

Slika 25.DTP Obrade dokumentacije - finkcije 4.1.3.1. - 4.1.3.4.

38


44/118

Hijerarhijski dekomponovan informacioni sistem salona automobila izgleda ovako (slika 26.)

4. Finansijsko i

pravno poslovanje

2. Skladitenje 3. Prodaja1. Nabavka

INFORMACIONI SISTEM SALONA AUTOMOBILA

1.1. Naru"ivanjeautomobila

1.2. Preuzimanje

automobila

2.1. Izradaprijemnice

2.2. Izrada lager

listi

4.3. Poslovi

licenciranja

4.2. Poslovi sa

kupcima

4.1. Poslovi sa

bankom

3.1. Izrada i slanjekataloga

3.2. Prijem i obrada

porudbenica

3.3. Otpremanje

automobila

HIJERARHIJSKA DEKOMPOZICIJA INFORMACIONOG SISTEMA

1.1.1. Prijem

kataloga

1.1.2. Izrada i slanje

porudbenice

1.2.1. Preuzimanje

sa doma#eg trita

1.2.2. Preuzimanje

iz uvoza

4.1.1. Uplata 4.1.2. Isplata 4.1.3. Obrada

dokumentacije

4.1.2.1. Pla#anje pofakturama

dobavlja"a

4.1.2.2. Pla#anjecarine

4.1.2.3. Obra"un iisplata zarada

radnika

4.1.3.1. Otvaranje

ra"una

4.1.3.2. Zatvaranje

ra"una

4.1.3.3. Ugovaranje

kredita

4.1.3.4. Evidencija

stanja na ra"unima

4.2.1. Izrada

kupoprodajnog

ugovora

4.2.2. Izrada

fakture4.3.1. Licenciranje

4.3.2. Gubitak

licence

Slika 26.Hijerarhijska dekompozicija IS salona automobile

39


45/118

3.3.Opis primitivnih procesaProcesi koji se u postupku dekompozicije ne mogu dalje dekomponovati nazivaju se

primitivnim procesima. Dijagrami koji odgovaraju ovim procesima nalaze se na najniemnivou hijerarhije.

U Informacionom sistemu salona automobila postoji 21 primitivni proces i to su:


1.1.2. Izrada i slanje porudbenice1.2.1. Preuzimanje sa doma"eg trita1.2.2. Preuzimanje iz uvoza

2.1. Izrada prijemnice

2.2. Izrada lager listi

3.1. Izrada i slanje kataloga

3.2. Prijem i obradaporudbenica3.3. Otpremanje automobile

4.1.1. Uplata

4.1.2.1. Pla"anje po fakturama dobavlja!a4.1.2.2. Pla"anje carine4.1.2.3. Obra!un i isplata zarada radnika4.1.3.1. Otvaranje ra!una4.1.3.2. Zatvaranje ra!una4.1.3.3. Ugovaranje kredita

4.1.3.4. Evidencija i stanje na ra!unima4.2.1. Izrada kupoprodajnog ugovora

4.2.2. Izrada facture

4.3.1. Licenciranje


Prethodno navedeni procesi mogu se opisati na slede"i na!in:


Podrazumeva prijem kataloga proizvo#a!a automobila (dobavlja!a) sa kojima salon ostvaruje saradnju.

1.1.2.Izrada i slanje porudbenice

Na osnovu ponude iz kataloga dobavlja!a i stanja u skladitu salona (to je odre#eno lager listama),sastavljaju se porudbenice salona i alju dobavlja!u.

1.2.1. Preuzimanje sa doma#eg trita

40


46/118

1.2.2. Preuzimanje iz uvoza

Vri se preuzimanje (transport do salona) naru!enih automobila, zajedno sa fakturama i otpremnicama.

Ukoliko se automobili uvoze,pla"a se carina, !ija je vrednost odre#ena carinskom deklaracijom.

2.1. Izrada prijemnice

Prijemnica je dokument kojim se potvr#uje prijem robe u skladite. Sastavlja se na osnovu otpremnicedobavlja!a. Prijemnica sadri sve artikle (automobile) navedene u otpremnici umanjeno za one artiklekoji su ote"eni u putu ili su neprihvatljivi iz nekogdrugog razloga.

2.2. Izrada lager listi

Lager lista pokazuje trenutno stanje skladita (tip i broj automobila u skladitu) i izra#uje se pri svakomprijemu ili otpremi automobila.

3.1. Izrada i slanje kataloga

Katalozi salona izra#uju se na osnovu stanja u skladitu i alju kupcima.

3.2. Prijem i obrada porudbenica

Na osnovu primljene porudbenice i stanja u skladitu (da li su naru!eni automobili dostupni ili ne),izra#uje se otpremnica za kupca.

3.3. Otpremanje automobila

Naru!eni automobili isporu!uju se kupcu zajedno sa otpremnicom, fakturom i ugovorom o kupoprodaji.

4.1.1. Uplata

4.1.2.1. Pla#anje po fakturama dobavlja!a

4.1.2.2. Pla#anje carine

Roba koja se uvozi podlee pla"anjuuvoznih dabina (carine) po stopamautvr#enim carinskom tarifom.

4.1.2.3. Obra!un i isplata zarada radnika

Ovi procesi obuhvataju razli!ite finansijske transakcije koje salon obavlja preko banke. Raspolaganje(uplata/isplata, pla"anje) sredstvima na ra!unu vri se korespondiranjem u!esnika u obradi uplate/isplateili pla"anja (nalogodavca i banke koja obra#uje/knjii transakciju). Nalogodavac pokre"e finansijskinalog (nalog za prenos) i predaje ga na izvrenje banci.

41


47/118

4.1.3.1. Otvaranje ra!una

Podrazumeva popunjavanje ipredaju banci zahteva za otvaranje ra!una.Nakon obrade zahteva potpisuje

se ugovor o otvaranju i vo#enju ra!una. Ovim ugovorom utvr#uju se osnovne karakteristike poslovanja iponaanja u!esnika u bankarskom poslu, npr: vrste transakcija koje se mogu obavljati preko ra!una,tajnost ra!una i li!nih podataka, trajanje sporazuma, na!in otkazivanja, kamatna stopa, pravo i na!inraspolaganja.

4.1.3.2. Zatvaranje ra!una

Podrazumeva popunjavanje posebnog obrasca !ijim se podnoenjem vri gaenje ra!una.

4.1.3.3. Ugovaranje kredita

Trailac kredita (salon automobila) prilago#ava sadraj zahteva vrsti kredita koji trai. Zahtev zaodobravanje kredita podnosi se banci u pismenoj formi i sadri: podatke o traiocu kredita, podatke oposlu za koji se trai kredit, obra!un potrebnih sredstava, na!in i dinamiku kori"enja kredita, na!invra"anja kredita, obezbe#enje vra"anja kredita i dokumentaciju uz kredit.Odluka o odobrenju kredita uru!uje se pismenim putem traiocu kredita.Banka sastavlja ugovor o kreditu i dostavlja korisniku kredita na potpis. Ugovor o kreditu sadri, zavisnood vrste kredita, sve bitne uslove iz odluke o odobrenju kredita.

4.1.3.4. Evidencija stanja na ra!unima

Evidencija stanja na ra!unima vri se na osnovu izvoda o promeni stanja na ra!unima koji banka izdajesalonu automobila.

4.2.1. Izrada kupoprodajnog ugovora

Ugovor o kupoprodaji regulie prava i obaveze prodavca i kupca i sa!injava se u !etiri istovetna primerkaod kojih svaka strana zadrava po dva primerka.

4.2.2. Izrada fakture

Faktura kupcima izra#uje se na osnovu otpremnice kupcima i odre#uje vrednost naru!ene robe(automobila) koju kupac treba da plati salonu.

4.3.1. Licenciranje

Pre nego to po!ne sa radom, salon automobila mora obezbediti licencu za rad od ministarstva trgovine.


U slu!aju nepravilnosti u poslovanju, salon automobila moe izgubiti licencu i biti prinu#en da prestanesa radom.

42


48/118

4. RE!NIK PODATAKA4.1.Opis tokova i skladita podataka

1. Carinska_deklaracija

8.Prijemnica

9.Lager_lista

10.Nalog_za_prenos

43


49/118

4.2.Opis polja1. Carinska deklaracija

Carinarnica: char(100);

DatumVreme: DATE;

Poiljalac: char(1000);Primalac: char(1000);

ZemljaPorekla: char(100);

ZemljaOtpremeIzvoza: char(100);

ZemljaOdredita: char(100);IdentifikacijaPrevoznogSredstvaUOdlaskuPrispe"u: char(100);ValutaIIznosFakture: char(100);

KursValute: real(15);

VrstaSpoljnoTrgovinskihPoslova: int(2);

BrojIVrstaRobe: char(1000);ifraRobe: char(100);ifraZemljePorekla: char(3);BrutoMasa: real(10);

NetoMasa: real(10);

Postupak: int(20);

CenaRobe: real(20);

PriloeneIsprave: char(100);Obra!unDabinaVrsta: int(2);Obra!unDabinaOsnovica: real(20);Obra!unDabinaStopa: real(20);Obra!unDabinaIznos: real(20);DetaljiObra!una: char(1000);Pregledao: char(50);

2. Katalog automobile

BrojKataloga: int(10);

RokVaenjaKataloga: DATE;ifra: int(10);PunNaziv: char(100);

Tehni!keKarakteristike: char(1000);Cena: real(20);

PodaciOProizvo#a!u: char(1000);PostupakPoru!ivanja: char(1000);

44


50/118

3. Obra!un zarada

RedniBroj: int(3);

ImePrezimeStru!naSprema: char(100);OsnovnaZaradaKoeficijent: int(2);

OsnovnaZarada%as: real(20);RadniU!inak: real(20);BrojSatiRad: int(3);

BrojSatiBolovanje: real(3);

Zarada: real(20);

MinuliRad: real(20);

BrutoZarada: real(20);

OsnovicaZaPorez: real(20);

Porez: real(20);

DoprinosiPIO: real(20);

DoprinosiZD: real(20);DoprinosiNZ: real(20);

NetoZarada: real(20);

DatumObra!una: DATE;Obra!unao: char(100);

4. Kupoprodajni ugovor

Kupac: char(100);

Prodavac: char(100);

OdredbeUgovora: char(1000);

MestoZaklju!enja: char(100);DatumZaklju!enja: DATE;

5. Porudbenica

BrojPorudbenice: int(20);Poiljalac: char(100);Datum: DATE;

Primalac: char(100);

RedniBroj: int(3);


ifraAutomobila: int(20);

Naziv: char(100);Koli!ina: int(3);Rukovodilac: char(100);

45


51/118

6. Otprmnica

BrojOtpremnice: int(20);

Poiljalac: char(100);Datum: DATE;


RedniBroj: int(3);


ifraAutomobila: int(20);Naziv: char(100);

Koli!ina: int(3);CenaPoJedinici: real(20);

PoreskaOsnovica: real(20);

PDVStopa: real(20);

PDVIznos: real(20);

UkupniIznos: real(20);Izdao: char(100);

Primio: char(100);

7. Faktura

BrojFakture: int(20);

Poiljalac: char(100);Datum: DATE;


RedniBroj: int(3);




PoreskaOsnovica: real(20);

PDVStopa: real(20);

PDVIznos: real(20);

UkupniIznos: real(20);

ZaPla"anje: real(20);Fakturisao: char(100);

Kontrolisao: char(100);

Rukovodilac: char(100);

46


52/118

8. Prijemnica

BrojPrijemnice: int(20);

Datum: DATE;RedniBroj: int(3);





Primio: char(100);

9. Lager lista

BrojLagerListe: int(20);Datum: DATE;

RedniBroj: int(3);




Izradio: char(100);

10.Nalog za prenos

Nalogodavac: char(100);

SvrhaPla"anja: char(100);Primalac: char(100);

ifraPla"anja: int(10);Valuta: char(10);

Iznos: real(20);

Ra!unNalogodavca: char(20);BrojModelaZaduenje: int(2);PozivNaBrojZaduenje: int(20);Ra!unPrimaoca: char(20);BrojModelaOdobrenje: int(2);

PozivNaBrojOdobrenje: int(20);Hitno: bool;

Pe!atIPotpisNalogodavca: char(100);MestoIDatumPrijema: char(100);

DatumValute: DATE;

47


53/118

5. POJAM PROCESA5.1.Uvod

Proces poti!e od latinske re!i procedure - kretati se ili i"inapred. Prema definiciji proces je sve tonas okruuje i to je u nama. Obezbe#uje struktuiran, konstruktivan i visoko - produktivan fokus na

poslove koje obavljaju ljudi, maine, mikroprocesori...Pojam pocesa se moe posmatrati kao skup sekvencijalnih aktivnosti u nekoj organizaciji, projektu,

postupku gde se odre#ene ulazne informacije u vidu resursa ili podataka transformiu u odre#ene izlaznerezultate - proizvode, ili informacije. Ovako definisan proces integrie rad ljudi ili njihovih sposobnosti,definie uloge i odgovornosti za postizanje odre#enog cilja. Osim toga, proces podrazumeva i upotrebuodre#enih tehnologija, metodologija, alata i tehnika, kao i opis odre#enih procedura i koraka kojima seopisuje ta raditi i kako izvravati odre#ene zadatke. Proces je prikazan na slici 27.

Slika 27.Proces

48


54/118

Procesi omogu"avaju strukturisanje i konzistentno predstavljanje aktivnosti. Njihovo postojanje jeviestruko zna!ajno, jer omogu"uje da se jednom dobro izvrene aktivnosti u razvoju ponoveneograni!eni broj puta, kao i da se pozitivna i negativna iskustva u izvrenju aktivnosti evidentiraju radi

izmene ve" primenjenih procesa u budu"nosti. Proces je sloeniji pojam od procedure, koja je ustvarirecept ili ure#eni na!in kombinovanja metoda, tehnika i alata u cilju izrade proizvoda. Proces je ure#eniskup procedura, organizovanih da bi se njihovom realizacijom dobio proizvod unapred postavljenih

ciljeva i standarda. Proces moe sugerisati izbor izme#u vie razli!itih procedura, sve dok se njihovomrealizacijom moe ostvariti postavljeni cilj.

Na proces deluju pozitivni uticaji koji poja!avaju sve elemente procesa i negativni uticaji koji slabeefektivnost procesa. Funkcije procesa moraju biti definisane, pregledane i transparentne, odre#uju kvalitet

procesa i ispunjavanje svih ciljeva procesa i zavise od parametara ili karakteristike procesa.

Tako#e, proces poseduje odre#ene karakteristike, odkojih je bitno ista"i slede"e:

proces propisuje sve glavne aktivnosti razvoja,

proces koristi resurse koji su uvek na izvestan na!in ograni!eni i rezultira odre#enim proizvodima,

proces moe da se sastoji od me#usobno povezanih potprocesa, koji mogu biti u hijerarhijskojstrukturi,

aktivnosti procesa poseduju uslove za njihovo pokretanje i terminiranje, kao i uputstva koja

objanjavaju ciljeve i na!in njihovog izvravanja, aktivnosti su organizovane u sekvence, tako da je jasno kada se jedna aktivnost izvrava u odnosu

na drugu,

procesi poseduju ograni!enja i kontrole koje se primenjuju na aktivnosti, resurse ili proizvod.

Osnovne komponente procesa su :

struktura i granice

ulazni materijalni i energetski resursi energija aktivacije

vrsta i oblik transformacije

trajanje

izlazni materijalni i energetski resursi

5.2.Upravljanje procesimaUpravljanje poslovnim procesima zna!i fokusiranje prema vanim aktivnostima i resursima

kompanije poput: trita, strategije, ljudi, financijskih aspekata, upravljanje materijalnim resursima,intelektualnim mogu"nostima, podacima i informacijama, pravnim i mnogim drugim podru!jima.

Prednosti uvo#enja BPM :

Smanjen troak procesa Pove"ana kvaliteta procesa / manji broj pogreaka Kra"e vrijeme trajanja procesa Kra"e vrijeme obuke zaposlenika / nii trokovi Smanjen broj internih zahtjeva za podrkom Smanjen broj pritubi od strane korisnika Pove"ana mogu"nost predvi#anja situacija i planiranja

49


55/118

Trite za upravljanje poslovnim procesima (BPM Business Process Management) nastalo je kaorezultat konvergencije !etiri trina segmenta, od kojih je svaki reavao samo deo problema:

Automatizacija poslovnih procesa WA (Workflow Automation) - koja se fokusirala na ljudskeprocese,

EAI (Enterprise Application Integration) - koja se fokusirala na razmenu informacija izme#urazli!itihsistema,

Modeliranje i analiza poslovnih procesa - koja se fokusirala na detaljno razumevanje poslovnih

procesa i uticaja promena na te procese i

Nadzor nad poslovnim aktivnostima BAM (BusinessActivity Monitoring) - koji se fokusirao naanalizu efikasnosti poslovnih procesa

Softver za kompletno BPM reenje mora pokriti sve gore navedene oblasti. Upravljanje poslovniminformacijama je sistem kojipomo"u prikladnih programskih reenja svojim korisnicima omogu"ava

pouzdano i uspeno kori"enje postoje"ih informacija. Pristupaju"i informacijama prekoprogramaprilago#enih korisnicima, mogu"e je dobiti odgovore na vanapitanja i donoenje ispravneposlovne odluke.

Nadmo"ne tehnologije poslovne inteligencije nude upravljanje poslovnim informacijama kao reenjesloenogposlovnog problema, zbliavanje ljudi i informacija u pokuaju dobijanja prednosti predkonkurencijom. Takva moderna programska reenja svojom jednostavno"u omogu"avajupristup vaniminformacijama irokom krugu korisnika. Neki korisnici "e primati d

mr - informacioni sistem salona automobila i evaluacija njegovih procesa

Documents