FLEKSIJAFLEKSIJAFLEKSIJAFLEKSIJA

FLEKSIJA:

Izražavanje morfosintaksičkih osobina leksema

→ dobijanje različitih oblika jedne lekseme, skupa gramatičkih rečiskupa gramatičkih reči

JEDNINA MNOŽINA

Poljski:JEDNINA MNOŽINA

NOMINATIV kot kot-yGENITIV kot-a kot-ówDATIV kot-u kot-omAKUZATIV kot-a kot-yINSTRUMENTAL kot-em kot-amiINSTRUMENTAL kot-em kot-amiLOKATIV koci-e kot-achVOKATIV koci-e kot-y

INDIKATIV INDIKATIV INDIKATIV

Latinski:INDIKATIV PREZENTA

INDIKATIV IMPERFEKTA

INDIKATIV PERFEKTA

1 SG laudo laudabam laudavi2 SG laudas laudabas laudavisti3 SG laudat laudabat laudavit1 PL laudamus laudabamus laudavimus2 PL laudatis laudabatis laudavistis3 PL laudant laudabant laudaverunt

→ Morfosintaksičke kategorije i njihove (morfosintaksičke) vrednosti:(morfosintaksičke) vrednosti:

- BROJ: jednina, množina, dual...

- STANJE: aktiv, pasiv...

- (POREDBENI) STEPEN: pozitiv, komparativ, superlativ

Morfosintaksičke (gramatičke) kategorije:Morfosintaksičke (gramatičke) kategorije:

Imenice?

Glagoli?

Pridevi?

→ Poredbeni stepen EKVATIV

Finski:

Jukka on Peka-n pit-uinenJukka on Peka-n pit-uinenJukka biti.3JED Pekka-GEN dugačak-EKVATIV“Juka je iste dužine kao Peka”

→ MORFOLOŠKE (FLEKTIVNE) KLASE

IMENICE: deklinacije (deklinacijske klase)

GLAGOLI: konjugacije (konjugacijske klase)

→ PARADIGMA: skup svih flektivnih oblika jedne lekseme (sve njene gramatičke reči)

ULOGA FLEKSIJE

→ KONTEKSTUALNA I INHERENTNA FLEKSIJA

Kontekstualna fleksija je uslovljena sintaksičkimKontekstualna fleksija je uslovljena sintaksičkimkontekstom i njena uloga je da markira odnos izmeđucentra i zavisnog člana

[[Brankova MAJKA] [svome MUŽU] SPREMAvečeru ].večeru ].

1. UPRAVLJANJE

- zavisno markiranje: jedan konstituent konstrukcije - zavisno markiranje: jedan konstituent konstrukcije nameće zahteve za drugi konstituent

2. SLAGANJE

- oba konstituenta su markirana

Kod inherentne fleksije vrednost koju će imatimorfosintaksička kategorija je stvar izbora, zavisi odmorfosintaksička kategorija je stvar izbora, zavisi odinformacije koju govornik želi da prenese, a ne odsintaksičkog konteksta

- rod kod imenica- rod kod imenica

- vreme kod glagola

UPRAVLJANJE

a) Glagol određuje koji će padež imati NP koje su njegove dopune (V pripisuje padež NP)

b) Predlozi određuju padež imenice koja se uz njih b) Predlozi određuju padež imenice koja se uz njih pojavljuje

[Petar ] je [Mariji] ←poklonio→ [cvet ].[Petar ] je [Mariji] ←poklonio→ [cvet ].

NOM DAT AKUZ

→ strukturalni ili direktni padeži (nominativ, akuzativ): čisto strukturalni odnosi između glagola i NP fraza (subjekat i direktni objekat) (subjekat i direktni objekat)

→ inherentni ili semanti čki padeži (dativ, instrumental): čisto tematski (semantički) odnosi između glagola i NP fraza (indirektni objekat)

→ leksi čki padež : leksičko pripisivanje padeža, zavisno od konkretne leksemeod konkretne lekseme

Nemački:

Ich kenne de-s Mensche-n nichtja znati član-MUŠ.GEN.JED čovek-MUŠ.GEN.JED ne“Ja ne znam (tog) čoveka”

Ich kenne de-n Mensche-n nichtja znati član-MUŠ.AKU.JED čovek-MUŠ.AKU.JED ne“Ja ne znam (tog) čoveka”

PP → P NP

iz sa od do pored kraj blizuuoči posle nakon radi protiv

ka prema uprkos

na u o po uz niz kroz za nad pod pred međuna u o po uz niz kroz za nad pod pred među

sa nad pod pred za među

na u o po prema pri

→ OBELEŽAVANJE CENTRA, a ne zavisnog člana!→ OBELEŽAVANJE CENTRA, a ne zavisnog člana!

Mađarski:

az ember haz-ačlan čovek kuća-3JED“čovekova kuća”“čovekova kuća”

- Stanje konstrukta (construct state) u semitskim jezicima: - Stanje konstrukta (construct state) u semitskim jezicima: centar ima specijalni fonološki oblik kada se uz njega nalazi zavisna NP

Hebrejski: bayit (kuća)

beyt seferbeyt seferkuća knjiga“škola”

SLAGANJESLAGANJE

Imenica + pridev

Srpski: lep čovek, lepa žena, lepo dete

Hebrejski:

ha-isha ha-tov-ačlan-ženaŽEN.JED član-dobar- ŽEN.JED“(ta) dobra žena”

Antecedent + relativna zamenica

Holandski:

de jongen die ziek isčlan mladić.MUŠ.JED koji bolestan je“(taj) mladić koji je bolestan”

het meisje dat ziek isčlan.SR.JED.ODR devojka.SR.JED. koji.SR.JED. bolestan je“(ta) devojka koja je bolesna”

- Slaganje može biti obeleženo i izborom specifične - Slaganje može biti obeleženo i izborom specifične leksičke jedinice, a ne samo morfološkim sredstvima(što je slučaj i sa upravljanjem)

Primer zamenica:

Engleski: he, she, itEngleski: he, she, it

Nemački: er, sie, es

Subjekat + glagolSubjekat + glagol

→ OBELEŽAVANJE CENTRA, a ne zavisnog člana!

Učenik čita knjigu.

Učenici čitaju knjige.

Broj + imenica

→ (U nekim slučajevima) OBELEŽAVANJE CENTRA

Engleski:

one book, two books

Slovenački:

en študent, dva študenta, trije študentje

→ Jezici kod kojih je glagol obeležen ne samo u odnosu na subjekat, već i na neke dopune!na subjekat, već i na neke dopune!

Kambera:

(Na tau wútu) na-palu-ka (nyungga)član osoba biti.debeo 3JED.NOM-udariti-1JED.AKUZ jačlan osoba biti.debeo 3JED.NOM-udariti-1JED.AKUZ ja“debeli čovek me je udario”

Budući da uvodi značajan stepen redundantnosti, Budući da uvodi značajan stepen redundantnosti, kontekstualna fleksija kroz istoriju mnogo lakše erodira, nego inherentna!

→ Primer romanskih jezika kod kojih postoji razlika → Primer romanskih jezika kod kojih postoji razlika u rodu kod imenica, ali ne i obeležavanje padeža