Dr Saša AtanaskovićNovembar 2015.

Mos, moris= običaj, narav, skup običaja i pravila o njima

Ethos= običaj Athikos= moralan (prebivalište, ćud, narav ljudi u

prebivalištu) MORAL je ljudska (društvena) praksa ETIKA je teorija prakse- teorija o praksi Etika je filozofska naučna disciplina

Moralne norme: dobro- zlo ispravno- neispravno pošteno- nepošteno istinito- neistinito

I čovekov intelekt, sposobnost saznanja i planiranja postupaka

II čovekova iracionalnost, emotivnost, nagonski deo Moral je skup pravila ponašanja koji se mogu

vrednovati kao dobra i /ili loša

Moral je u tesnom odnosu sa: društvenom ideologijom politikom vaspitanjem obrazovnim sistemom drugim oblasitma ljudske prakse

1) Monističke teorije (Aristotel i Kant)“ŽIVOT RADI SAMOG ŽIVOTA”

2) Pluralističke teorijeOstvarivanje dobročinstva, zajedničke dobrobiti,

slobode, tolerancije, pravde, jednakosti

Gens, rod ili klan (najjednostavnija organizacija) Fratija (bratstvo) Pleme

Paranorme: 1) obaveza uzajamnog pomaganja 2) zajednička žalost za umrlim članom 3) obaveza osvete ubijenog člana gensa 4)kult predaka i totemizam

Norma je pravilo ponašanja u zajednici i u funkciji je ujednačavanja i koordiniranja postupanja pojedinaca u određenom društvenom procesu.

a) Običajne norme koje služe ovadavanju čoveka prirodom

b) Običajne norme koje imaju za cilj da regulišu društvene odnose

RELIGARE: ponovo uspostaviti neku izgubljenu vezu

Politeistička religija Monoteistička religija MOJSIJE /Bog je sveprisutan, kažnjava za dela koja

su učinjena kao i za ona koja su naumljena/ U slučaju greha kazna seže do četvrtog kolenaUveo je zakletvu kao osiguranje objektivnog

svedočenja računajući na strah pojedinca od božije kazne.

Zaklinjanje svedoka stavljanjem ruke na Bibliju.

Nedostatci: - svemoć i sveznanje natprirodnog

svetotvorca Boga - ispravnost samo jedne religije u odnosu

na druge

Smernost Darežljivost Čovekoljublje Uzdržljivost Krotkost, trpeljivost Revnost u veri i

molitvi

Gordost Srebroljublje Zavist Neumerenost Gnev Očajanje

1) Nemoj imati drugih bogova2) Ne pravi sebi idola3) Ne uzimaj Boga uzalud4) Šest dana radi sedmi odmaraj5) Poštuj oca i mater svoju6) Ne ubij7) Ne čini preljubu8) Ne kradi9) Ne svedoči lažno10) Ne poželi tuđe

“ Postoje mnoge religije, ali je samo jedan moral” 1)Pojam SVETOST (verska norma)

Pojam dobro (moralna norma)

2) Svete zapovesti (obavezne i bezuslovne) Moralne norme ( nisu bezuslovne)

3) Ogrešenje o verske norme (greh prema Bogu) Ogrešenje o moralne norme (osećaj sitda, griža savest)

4)Verske norme su vezane za crkvu Moralne norme se stiču i usvajaju odrastanjem

5) Religija ≠ moral

6) Sadržaj verskih normi se može delom poklapati sa sadržajem moralnih normi

1) Pravo je heteronomno, a moral je autonomna norma

2) Klasno društvo odrđuje pavne norme Iza moralnih normi stoji javno mnjenje

3) Država prinudom garantuje efikasnost, postoje pravne sankcije Moral- moralna sankcija (pojedinac i/ili društvo)

4) Pravo utiče na učvršćivanje morala5) Pravo je primarno negativno sa aspekta morala

Moral daje podsticajne pozitivne norme6) Pravo je zatvoren sistem normi

Pravo razvojno zavisi od morala

“Svaki po sebi da sudi drugome”

Sposobnost da samom sebi izriče norme kojih će se pridržavati tokom života, da sebe kažanjava, ako se ne pridržava normi.

Super ego ili savest (oružje je griža savesti- osećanje krivice)

Moralnost: 1) Moralno rasuđivanje a)forma b)sadržaj2) Moralno ponašanje

Super ego ima dvostruku ulogu: 1) kontrola u vidu kazne

2) prilagođavanje ideal Ego(jednakopravnost, tolerancija, reciprocitet, pravda,

čovekoljublje, formiranje vrlina individue)

Preduslovi za razvoj moralnosti:1) Inteligencija2) Emocije3) Volja4) Pamćenje5) Kognicija6) Stres7) Nagoni+ osećanje dužnosti

A) Poremećaj moralnog rasuđivanja(nezrele pravne, asocijalne i misaone odluke i stavovi)

1) nezrelo moralno rasuđivanje: a) egoistička- hedonistička orijentacija (deca,

histerične osobe, antisocijalne i narcistične ličnosti)

b) iracionalno i intuitivno donošenje odluka ( sch, epi.)c)Socijalno adaptirana orijentacija u moralnom

rasuđivanju je forma nezrelog moralnog rasuđivanja usmerena socijalnim normama

(detinjstvo, adolescencija, opsesivni neurotičari)

2) bezosećajno moralno rasuđivanje:(nisu razvili: altruizam, empatiju, praštanje,

saosećajnost, osećanje krivice- griža savesti: sitd, gnev na samog sebe, strah, strepnja)

antisocijalne ličnosti

Poremećaji sadržaja moralnog rasuđivanja su poremećaji vrednosnih sistema u okviru moralnosti

ZAPOSTAVLJAJU:

TolerancijuRazumevanje za

potrebe drugihPravednostPravduJednakostJednakopravnost

OPREDELJUJU SE ZA:

Egoizam Egocentrizam Negiranje društvenih

potreba Koristoljubivost Laž Prevaru

2) Poremećaji moralnog ponašanja- delanja:

- Krađe- Tuče i ubistva- Pljačke, falsifikati i prevare- Kockanje, prostitucija, silovanje

“Budi ono što jesi, ako želiš da budeš srećan” (Aristotel)

Kvaliteti psihičke zrelosti:1) Crte karaktera (moralnost, vrednosni sistem jedinke)2) Crte temperamenta (način emotivnog reagovanja)3) Način adaptacije4) Posedovanje posebnih sposobnosti, interesovanja5) Karakteristične navike6) Tipični motivi i potrebe7) Stavovi (tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje

na osobu ili situaciju)8) Karakterističan način zadovoljenja potreba pojedinca9) Predrasude

Ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem organizma i socijalne sredine i koja određuje za pojedinca karakterističan način ponašanja.

Temeprament: brzina, snaga i trajanje reakcije u datoj situaciji, kao i energija koja se pri tome ulaže

Hipokrat: kolerik flegmatik sangvinik melanholik

Gliford1) Kognitivni faktori:samopouzdanje - nesigurnostimpulzivnost - promišljenostuzdržljivost - neobuzdanost živost - tromostobjektivnost - preosetljivost 2) Emocionalni faktori temperamenta:uravnoteženost - egocentričnostemocionalna zrelost - emocionalna nezrelosttrajanje raspoloženja - nagle promene raspoloženjavedrina - potištenosthladnokrvnost - nervoza

Gilford :3) Socio- nadgrađeni faktori temperamenta: sigurnost - plašljivosttolerantnost - kritizerstvosamostalnost - oslanjanje na drugeprijateljski odnos - ne prijateljski odnos prema drugima prema drugimasocijalna inicijativa - pasivnost

Karakter: “slab ili loš” “dobar ili čvrst”Voljni ili moralni stavovi ličnosti

Sposobnost upravljanja voljom (upornost,doslednost, energičnost)

“čini drugome što je tebi drago da ti se čini”

1)Humanost2)Pravednost3)Tolerancija4)Samokritičnost5)Poštovanje potreba drugih6)Altruizam

1. Egoizam2. Sujeta3. Zavist4. Ljubomora5. Mržnja

Agresivnost je svaka verbalna ili fizička akcija preduzeta u nameri da se nanese šteta ili povreda bez obzira na to da li je namera realizovana do kraja.

1. Aktivnost (osobina u strukturi ličnosti)2. Destruktivnost (nije urođena, razvija se pri

odrastanju u datoj supkulturi)- Verbalna agresija prema ljudima- Fizička agresija prema ljudima i/ili predmetimaa) manifestnab) latentna

a) Intenzivno agresivno ponašanje (motivisano emocionalnim disbalansom)

b) Instrumentalno agresivno ponašanje (motivisano težnjom za nekim koristoljubivim ciljem)

Izučava sve pojave, fenomene u vezi morala, proučava poreklo, način nastanka i razvoja, verovanje morala i saznanja o moralu

Etika je filozofska nauka o moralu Sokrat (469-399p.n.e) “Vrlina je znanje” Dajmonion (glas sopstvene savesti) Eudajmonia (najviše dobro, sreća, blagostanje) “Nepravdu je bolje trpeti nego činiti”

“Ljudskim delom ne upravlja volja, već svemoćni um, čim čovek sazna šta je dobro, on će to i učiniti. Požude ne mogu savladati um, jer je on najjači”

“Ljudski život ima smisla samo ako je u njemu moguće ostvarivanje duhovnih i moralnih vrednosti.”

Ako neko primi materijalno dobro ili novac, to ga postavlja sebi za gospodara, da robuje davaocu.

1. Etičko učenje u užem smislu2. Etičko političko učenje

Lepota i dobro su po njemu identični i podudarni sa pojmom apsolutne ideje.

Najviša ideja je ideja dobra, postižu je samo dobri i poslušni da bi postali srećni i moralni.

Platonska ljubav.

Tri komponente čovekove duše:1. Razum, svesnost2. Afekti, osećanja3. Vegetativni deo, kao podloga afekta- nagonski deo

Smatra da vrline nisu urođene, da čovek po prirodi nije ni dobar ni loš.

“Dobar čovek se postaje praktičnim ponašanjem.”“Zlatna sredina” je prava optimalna mera moralnih

kvaliteta čoveka.

Jedan Bog za sve narode, aposolutni i jedinstveni gospodar Sveta u kome svi narodi i sve postojeće živo i neživo pred njim izjednačeni, potpuno su u njegovoj volji i vlasti kao robovi.

Srednji vek- period dehumanizacije i degradacije čoveka.

Muhamed (570- 632 g)

Suniti- sledbenici sune (prakse) Jedinstvo zajednice, namereni da to jedinstvo

održe i uz pomoć sile

Šiiti- (Alija, zet Muhamedov), isključivo pravo vladanja zajednicom posle Muhamedove smrti pripada njemu i potomcima

Haridžiti (otpadnici), pravo islamske zajednice da bira svog vođu i da ga smeni ako utvrdi da je pogrešio

Frančesko Petrarka (1304-1374.g): ističe čoveka kao individuu i suštinu postojanja kroz načela individualnosti

Nikolo Makijaveli (1469-1527.g): na društvene institucije, zakone i vlasti gledao je iz ugla njihovog represivnog delovanja (kritika hrišćanstva)

Tomas Mor (1478-1535.g) je tvrdio da su privatno vlasništvo, ljudska pohlepa i novac, najbitnije odrednice u civilizaciji tog vremena i da društvo u kome oni vladaju niti može biti napredno niti pravedno.

Baruh Spinoza (1632-1677.g) Panteistički pristup (Pan-sav Teos-Bog) Svet i Bog nisu razdvojeni već su jedno te isto

Emanuel Kant (1724-1804.g) Moral nije nauka o strasti, već put kako da postanemo dostojni te sreće.

Žan Žak Ruso Sen Simon Robert Oven Furije

Hegel (1770-1831.g) Osnivač dijalektike Prva stepenica objektivnog morala- porodica Druga - građansko društvo Treća - država

“Sve što postoji, zaslužuje i da nestane.”

o Šopenhauer (1788-1860.g) Volja za životom je zapravo težnja za zadovoljenjem nagona“Najveći izvor svih zala koja muče čoveka je sam čovek.”

• Fridrih Niče (1840-1900.g)Kritikuje svaki moral smatrajući ga represivnim po čoveka

“Volja za moć.” “Postoji natčovek, postoji viši čovek.”

Smatra da je moral samo prerušena volja za moći.

Karl Marks (1818-1883.g) otuđenje - otuđeni rad - otuđenje kroz predmete proizvedene radom - otuđenje čoveka od samog sebe• Fridrih Engels (1820-1895.g) U kosmosu je sve u stalnom kretanju “Rad je stvorio i samog čoveka”“Stvaramo čovečanski moral koji stoji iznad klasnih

suprotnosti i iznad uspomena na njih, biće moguć tek na onom društvenom razvojnom nivou koji je klasnu suprotnost ne samo prevazišao nego i u životnoj praksi zaboravio.”

Pragmatistička koncepcija: (Pers,Džejms, Djui)“Istina i laž mogu se potvrditi ili odbaciti tek

proverom u praksi”

Egzistenicijalizam (Kjerkegor,Jaspers, Hajdeger)

Žan- Pol Sartr (1905-1980.g)I stav- egzistenicija prethodi esenciji

(esenciju čovek treba sam da otkriva)II stav-indeterminizam (čovek je apsolutno

slobodan, maksimalno odgovara za svoj postupak)

“Ljudi mole bogove da im podare zdravlje, a zaboravljaju da u njihovim rukama leži moć da ga

sačuvaju”Demokrit

“ZDRAVLJE JE STANJE POTPUNOG FIZIČKOG (TELESNOG), DUŠEVNOG I

SOCIJALNOG DOBRA (BLAGOSTANJA), A NE SAMO ODSUSTVO BOLESTI”

a) Nasledne i urođene determinante zdravljab) Biološki faktoric) Fizički faktorid) Socijalni faktori

1. Brojno stanje i struktura stanovništva2. Natalitet3. Prirodni priraštaj stanovništva4. Mortalitet5. Morbiditet6. Letalitet

Vid poremećaja normalnih zbivanja u organizmu čoveka, odnosno nenormalno odvijanje životnih funkcija

MASOVNE POJAVE BOLESTI

epidemije pandemije

1. Princip poštovanja života2. Princip pravednosti- nediskriminacije3. Princip dobrotvornosti- princip humanosti4. Princip poštovanja ličnosti pacijenta

MEDICINSKI STAVOVI PREMA BOLESNIKU“Nema bolesti, postoje samo bolesne osobe”

Da li saopštiti tešku istinu?1) Stav da se pacijent i članovi porodice objektivno

informišu da bi imali vremena da regulišu svoje životne i pravne obaveze

2) Stav obavezuje procenu psihološkog stanja ličnosti pacijenta

3) Stav dozirane istineSavremeni stav je da se najbližim članovima

porodice uvek i obavezno saopštava istina i potpuna dijagnoza, kao i prognoza ishoda bolesti.

Bliski rođaci ne prihvataju bolest, čak je negiraju i insistiraju na nastavku dosadašnjeg života obolelog

Bliski rođaci prihvataju bolest, ali zahtevaju da oboleli nastavi da obavlja i profesionalne dužnosti

Bliski rođaci dramatičnije shvataju bolest svog člana nego što jeste

Principi i načela, razrađuju i prevode u praksu aspekte komunikacije:

sa pacijentom i njegovom porodicom nadređenim institucijama u sistemu zdravstvene

zaštite zajednicom u užem i širom smislu, do države kolegama u svojoj zdravstvenoj ustanovi kolegama u okviru udruženja i komora zdravstvenim radnicima i farmaceutima svim nemedicinskim radnicima u zdravstvu

Terapija predstavlja preduzimanja mera da bi se bolesnik potpuno ili delimično izlečio.

PRIMUM NON NOCERE (pomoći, a ne naškoditi)

PRIMUM EST ADIUVARE (prvo je pomoći)

Zdravstveni radnik se neće ogrešiti o principe medicinske etike ako prema pacijentu postupa onako kao što bi želeo da se sa njim postupa.

Pravo na informisanost: Saglasnost pacijenta mora biti data njegovom

voljom Saglasnost mora biti data bez uticaja druge osobe Saglasnost mora biti data na osnovu informisanosti

Pojave bilo kog bolesnog stanja ili pogoršanje postojeće bolesti kod bolesnika, koje je izazvano rečju ili postupkom zdravstvenog radnika.

HIPOKRATOVA ZAKLETVA

ŽENEVSKA DEKLARACIJA 1948.godine

(modifikacija Hipokratove zakletve)

1) Slobodan izbor lekara2) Da ga leči lekar koji slobodno donosi kliničke i

etičke procene, bez uplitanja sa strane3) Da prihvati ili odbije lečenje po dobijanju

iscrpne informacije4) Da očekuje da će njegov lekar poštovati

poverljivu prirodu svih informacija medicinske i lične prirode

Helsinška deklaracija o biomedicinskim istraživanjima (1964.god)

Havajska deklaracija (1997.god) (Svetsko udruženje psihijatara)

Tokijska deklaracija o torturi i oblicima nehumanog postupanja (1975.god)

Malteška deklaracija o štrajku glađu (1991.god) Izjava o problemu izbeglica (Stokholm 1994.god) Izjava o zloupotrebi i zanemarivanju dece

(Singapur 1984.god) Izjava o planiranju porodice (Madrid 1967.god,

Pariz 1969.god) Izjava o pravu žene na kontracepciju (Stokholm

1994.god)

“Svečano se obavezujem pred Bogom i u prisustvu ovog skupa, da ću provesti ceo svoj život u moralnoj čistoti i da ću se odano baviti svojom profesijom.

Ja ću se uzdržavati od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i neću svesno primeniti lek koji bi ga mogao oštetiti.

Sve što je u mojoj moći, učiniću, da poboljšam nivo svoje profesije i držaću u tajnosti sve lične informacije koje sa saznala i sve poverljive informacije koje doznajem prilikom obavljanja svog posla.

Sa punom lojalnošću, do kraja ću pomagati lekaru u njegovom poslu i odano ću obavljati sve poslove oko bolesnog čoveka.”

Internacionalni kodeks etike medicinskih sestara (Frankfurt 1953.god)

1. Pravo na adekvatno lečenje i poštovanje dostojanstva

2. Pravo na odgovarajuću informaciju3. Pravo uvida u medicinsku dokumentaciju4. Pravo na čuvanje medicinske tajne5. Pravo na samoodlučivanje

1. Medicinski eksperimenti na ljudima2. Ispitivanje novih lekova na ljudima3. Uvođenje inovacija u naučnu medicinu4. Medicinska istraživanja na životinjama5. Veštačka oplodnja6. Genetski inženjering i gemetska terapija7. Genetsko savetovanje8. Humani genom i eugeniku (kloniranje)9. Transplantacija10. Postupci sa umrlim i delovima tela11. Društvena primena forenzičke medicine12. Zaštita mentalnog zdravlja

Pravo neizlečivog bolesnika da uz pomoć lekara, odnosno medicine ostvari bezbolnu smrt.

I. Kad ne može više da podnese patnju i boloveII. Kada je neizlečivi u besvesnom stanju i lekar i

članovi porodice procenjuju o daljoj sudbiniIII.Rasprava vezana za novorođenče sa anomalijama

kada se roditelji pojavljuju sa zahtevom za eutanaziju

1) Aktivna (direktna) eutanazija (Holandija,

Belgija)

2) Pasivna (indirektna) eutanazija

3) Socijalna eutanazija

4) Negativna eutanazija (navođenje neizlečivog

pacijenta na suicid)

SAMOUBISTVO ADOLESCENTA

1) Medicinske indikacije2) Etičke indikacije3) Eugeničke indikacije

Podrazumeva ona saznanja o pacijentu, koja se ne mogu saopštiti drugim licima, jer će time biti povređena ličnost bolesnika ili interesi zajednice.

EKSPERIMENTI U MEDICINI

ISPITIVANJE LEKOVA NA LJUDIMA

VEŠTAČKO OPLOĐENJE

POSTUPAK SA UMRLIMA I DELOVIMA LJUDSKOG TELA