Monitoring vode za piMonitoring vode za pićeće

Mr Dejan Krčmar PMF – Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne

sredinesredineKatedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine

P i t t h ij kih đ j ćih t i i ik bi l ških di ićPrisutnost hemijskih zagađujućih supstanci i mikrobioloških agenasa u vodi za pićeodređuje njen kvalitet kako sa hemijskog i mikorobiološkog aspekta, tako i upogledu organoleptičkih svojstava.

Kvalitet vode za piće može se kontrolisati:Kvalitet vode za piće može se kontrolisati:• kombinacijom zaštite izvorišta, • primenom odgovarajuće tehnologije pripreme vode za piće• optimalnim upravljanjem distribucionim sistemom. 

Da bi se dobila potrebna informacija za upravljanje sistemom za vodosnadevanjepotrebno je uspostaviti monitoring vode za piće od izvorišta do potrošača

"puno podataka ali malo informacija""puno podataka ali malo informacija"

Si ki i i k li d ić d b d i l i dSistematski monitoring kvaliteta vode za piće mora da bude integralni deoaktivnosti vezanih za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vode za piće, a ne sam sebisvrha

Osnovni cilj uspostavljanja monitoringa kvaliteta vode za piće je dobijanjeOsnovni cilj uspostavljanja monitoringa kvaliteta vode za piće je dobijanjehigijenski ispravne vode, uspostavljanjem adekvatnog sistema kontrole u ciljuočuvanja zdravlja stanovništva

podaci dobijeni konkretne dobijenianalizom

informacije

donošenjeodluka

OsnovneOsnovne komponentekomponente monitoringmonitoring sistemasistema kvalitetakvaliteta vodevode

k lj j ksakupljanje uzoraka, 

laboratorijska analiza, 

rukovanje podacima, 

Informacioni sistem

analiza podataka, 

izveštavanje, 

upotreba informacije.upot eba o ac jeUpravljačkikoncept

Naučni koncept

pozitivni i negativni efekti ključne ciljne grupe ili korisnika?

šta je potrebno učiniti da bi se postigli pozitivni efekti i čime se kompenzuju negativni efekti?

kakva akcija se predlaže i sa čije strane?

koji su vremenski okviri?

ko je nadležan za sprovođenje programa?

k j fi ij k i lik ij ?koje su finansijske implikacije?

koje su političke implikacije?

obim potrebnih ljudskih resursa?

da li se zahtevaju specijalni prilazi, uključujući obuku ili nove vrste zahtevanih partnerskihda li se zahtevaju specijalni prilazi, uključujući obuku ili nove vrste zahtevanih partnerskih odnosa?

šta zahteva budući program monitoringa?

KontrolaKontrola kvalitetakvaliteta vodevode zaza pićepiće sese sastojisastoji iziz dvedve relativnorelativnonezavisnenezavisne celineceline::nezavisnenezavisne celineceline::

Stalna kontrola kvaliteta vode koju obavlja Javno Komunalno Preduzeće za preradu i prometvode tzv. "pogonska kontrola" treba da osigura adekvatan postupak prerade i dezinfekciju

d d b d ć d k š čsirove vode i distrubuciju vode za piće do krajnjeg potrošača

Sigurnosni monitoring ‐ Procene posle raznih istraživanja pokazuju da su distribucioni sistemiosetljivi na međunarodna (odnosno akcidentalna) zagađenja

http://cfpub epa gov/safewater/watersecurity/home cfm?program id=8#respons

Javnu zdravstvenu kontrolu kvaliteta vode za piće, čine: ispitivanja fizičko‐hemijske, hemijske,mikrobiološke, virusološke, parazitološke, biološke i radiološke ispravnosti.

http://cfpub.epa.gov/safewater/watersecurity/home.cfm?program_id=8#response_toolbox

Tipovi monitoringa u upravljanju sistema za vodosnabdevanje

Operativni monitoring pomaže u upravljanju sistemom kako bi se obezbedila sigurnost iefikasnost kontrolnih mera

Validacioni monitoring demonstrira da kontrolne mere zadovoljavaju postavljene ciljeveVerifikacioni monitoring konačna provera da celokupni distribucioni sistem korektnofunkcioniše

Monitoring je ključni elemenat u oceni da li je priprema i distribucija vode za piće sprovedena nanačin koji omogućuje kontrolu identifikacionog hazardanačin koji omogućuje kontrolu identifikacionog hazarda

Monitoring kvaliteta vode obuhvata kontrolu četiri celine:Monitoring  kvaliteta  vode  obuhvata  kontrolu četiri celine:izvorišta, 

preradu i dezinfekciju vode (rad fabrike vode), 

rezervoarerezervoare,

distributivnu mrežu. 

Monitoring izvorišta

Monitoring kvaliteta vode izvorišta dostižepunu efektivnost u slučaju da je dobroplaniran i implementiran. Generalizujući,ciljeve monitoringa kvaliteta voda je mogućegrupisati na sledeći način:

Osnovni monitoring novih izvorišta ipotencijalnih izvorišta je imperativ u prvomredu da:definiše sve karakteristike koje treba da se

i kigrupisati na sledeći način:

procena rizika po populaciju,dokaz trenutne situacije,određivanje dugoročnih trendova

mere rutinski;identifikuje osnovne probleme kvaliteta

vode;obezbedi indikacije potreba za tretmanom

vode;određivanje dugoročnih trendova,prioritizacija intervencija. 

vode;uspostavljanje baze za dugoročno praćenje

trendova i varijabilnosti u kvalitetu vode;poređenja i selekciju izvorišta za buduća

snabdevanja.

USUS EPA, 2006EPA, 2006,,Za javne vodovodne sisteme koji koriste zahvate površinske vode ili podzemne vode koja jepod direktnim uticajem površinske, neophodan je monitoring vode u izvorištu (pre njenogtretmana u fabrici vode) za Cryptosporidium, E. coli i mutnoću.

Sistemi (obezbeđivanje vode za > od 10 000 stanovnika) koji podrazumevaju filtraciju vode ilisistemi za koje se zahteva filtracija vode, zahteva se monitoring izvorišta vode u smislupraćenja sva tri parametra.

Sistemi (<10 000 stanovnika) pod istim uslovima zahteva se praćenje E coli ili “alternativnihSistemi (<10 000 stanovnika), pod istim uslovima, zahteva se praćenje E. coli ili alternativnihindikatora”, pri čemu se postavljaju zahtevi za praćenjem Cryptosporidium ukolikodetektovana srednja vrednost E. coli prevazilazi određene vrednosti.

Primer: za sisteme koji koriste rezervoarske izvore vode u kojima srednja godišnjaj j j g jkoncentracija E. coli prevazilazi 10 E. coli/100ml ili ukoliko su u pitanju sistemi koji koristepovršinske tokove ova vrednost prevazilazi 50 E. coli/100ml).

Monitoring na nivou fabrike za piće i distribucionog sistema

Mesto uzimanja uzoraka u distribucionom sistemu treba izabrati tako da se omogućimonitoring zaostalih dezifekcionih sredstava i utvrdi mikrobiološka ispravnost vodeZa uspostavljanje tih tačaka, kratkoročni istraživački monitoring je neophodan. Uzorci su:p j j g j psirova voda (izvorište),uređaj za tretman (procesna kontrola, bez praćenja performansi),tretirana (obrađena) voda,rezervoari,reprezentativni kompozitni i/ili slučajni uzorci sa tačaka u okviru distribucionog sistema,tačke koje reprezentuju kvalitet vode dostupne konzumerima,slavine potrošača za specifična istraživanja (npr. produkti korozije ili verifikacija distribucionihtačaka uzorkovanja),tačke na kojima se predhodnim istraživanjima pokazao nezadovoljavajući kvalitet.

Povezan sistem ručnog i automatskog praćenja

Monitoringom putem automatske opreme minimiziraju se laboratorijska angažovanja.

Omogućava se sakupljanje velikog broja podataka u cilju uspostavljanja trendova ali iustanovljavanje promena u performansama tretmana vode.

Prendosti:

hitna snimanja i pribavljanje rezultata;j p j j ;

mogućnost korišćenja podataka za direktnu kontrolu fabrike za tretman vode;

mogućnost sakupljanja podataka bez sakupljanja uzoraka;

obezbeđivanje kontinualnih podataka.

kada postoje kolebanja u kvalitetu vode (parametri zavisni od vremena);

kada je teško izvesti ručno uzorkovanje;

kada je teško uspostaviti željenu frekvenciju uzorkovanja;

izbegavanje varijacija između analitičara; rezultati su mnogo pouzdanijiizbegavanje varijacija između analitičara; rezultati su mnogo pouzdaniji.

Šta i kada pratiti?Šta i kada pratiti?

• parametri kod kojih su koncentracije značajno određene koncentracijomu ulaznoj vodi i koje neizvesno variraju u toku distribucije:

arsen, cijanidi, fluoridi, tvrdoćatvrdoća, pesticidi, natrijum, selen, sulfatisulfati, ukupne rastvorljive materije

• parametri koji variraju u koncentraciji tokom distribucije:aluminijum, jreziduali dezifektanata i nusprodukti dezinfekcije,gvožđe, mangan,fluoridifluoridi, boja, mutnoća, miris, ukus, pH

• karakteristike za koje je distribucioni sistem osnovni izvor: 

proizvodi korozije (kadmijum, hrom, olovo, cink, bakar).

Monitoring na nivou fabrike vode za piće i distributivnom Monitoring na nivou fabrike vode za piće i distributivnom g pg psistemusistemu (parametri)(parametri)

• U toku tretmana vode za piće: • U distributivnom sistemu:• U toku tretmana vode za piće:koncentracija dezifektanta,kontaktno vreme, UV, pH, radmembrane, mutnoća, boja.

• U distributivnom sistemu:monitoring rezidualnog hloraprisustvo ili odsustvo bakterijaindikatora fekalnog porekla,heterotrofnih bakterija, merenjepritiska i mutnoće.

Osiguranje kvaliteta obezbeđuju:

adekvatan izbor mernih mesta,učestalosti uzorkovanja,pravilno uzorkovanje,transport i priprema uzoraka iodgovarajuća obuka kadra.

• Učestalost uzimanja uzoraka je definisana na osnovu Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode• Učestalost uzimanja uzoraka je definisana na osnovu Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vodeza piće ((SlSl..listlist SRJ,SRJ, 4242//9898)) prema broju ekvivalentnih stanovnika (ES). Osnovno pravilo priodređivanju učestalosti uzorkovanja je da što se voda češće ispituje sve je verovatnije da će sekontaminacija detektovati.

N či i j k j d fi i P il ik či i j k i d• Način uzimanja uzoraka je definisan Pravilnikom o načinu uzimanja uzoraka i metodama zalaboratorijsku analizu vode za piće (Sl. list SFRJ, br. 33/87) koji treba usaglasiti sa ISOstandardima. Ovim Pravilnikom propisuju se način uzimanja uzoraka i metode bakterioloških,virusoloških, bioloških, parazitoloških, fizičkih, fizičko‐hemijskih, hemijskih i radioloških analizak i li d ićkao i super analiza vode za piće.

Kvalitet voda za piće regulisan je Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pićeKvalitet voda za piće regulisan je Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće((SlSl..listlist SRJ,SRJ, 4242//9898)) u smislu mikrobioloških, fizičko‐hemijskih, hemijskih iradioloških osobina, kao i sadržaju hemijskih supstanci u dozvoljenimkoncentracijama.

Pregled vode za piće utvrđuje se na osnovu ((Sl. list SRJ, 42/98Sl. list SRJ, 42/98) ) :

• osnovnog pregleda (A)

• periodičnog pregleda  (B)p g p g ( )

• pregleda vode iz novih vodozahvata (V)

• higijensko epidemiološka indikacija

i i i k i i di ić ( / / ) d fi iU Smernicama SZO i Direktivi EU o vodi za piće (98/83/EC) su definisana dva nivoa monitoringa:

monitoring nadzora (eng. check monitoring)monitoring nadzora (eng. check monitoring) monitoring provere (eng. audit monitoring)

monitoring istraživanja (eng. investigative monitoring)

http://europa.eu/legislation_summaries/environment/water_protection_management/l28079_en.htm

Zapremina distribuirane vodem3/dan

Broj uzoraka

Pojačana frekvencija (broj/god) Standardna frekvencija (broj/god)

≤10 1 11 1

>10- ≤100 4 1

>100- ≤100012

1

>1000- ≤30001+1 za svakih 3300 m3/dan

>3000- ≤10000

12+3 za svakih 1000 m3/dan>10000- ≤100000 3+1 za svakih 10000 m3/dan

>100000 10+1 za svakih 25000 m3/dan

P T čk i l T čk di ib i Sl i k i ikParametar Tačka na izlazu(sa postrojenja)

Tačka u distribucionom sistemu

Slavina korisnika

E. coli + +

Arsen + + +

Benzen + + +Benzen + + +

Bromati + + +

Olovo +

Nitrati +

Aluminijum + + +

Amonijak + + +

Gvožđe + +

Natrijum + + +

Broj kolonija na 220 i 370C + +

Koliformne bakterije + +

TOC + +

Saveti radne grupe u vezi revizije 98/83/EC (2008)

ISO standard 5667‐5 (2006) u vezi uzorkovanja pijaće vode i vode za pripremu hrane, nijedovoljno precizan za potrebe DirektiveUvod u strategiju menadžmenta rizika prema revidiranoj Direktivi, zahteva povećanug j p j psigurnost, posebno u zonama vodozahvata, gde strategija menadžmenta rizikom nije jošimplementirana.Nema potrebe da se iz razloga zaštite javnog zdravlja, ili zbog usaglašavanja, pojediniparametri prate od početka, do potrošačke slavine.Nema zakonskih obaveza vodosnabdevača da uspostave programe uzorkovanja zaNema zakonskih obaveza vodosnabdevača, da uspostave programe uzorkovanja, zaoperacioni monitoring. Grupa preporučuje generalnu formulaciju operativnog monitoringa,koju treba uključiti u revidiranu Direktivu. Na primer, program uzorkovanja za operativnimonitoring treba da je sačinjen za svaki sistem snabdevanja i da uzima u obzir rizike kojipostoje u strategiji menadžmenta.U t k ć j Di kti i ij j d li j t l d d ić k j I i hU tekućoj Direktivi nije jasno da li je topla voda pogodna za piće, kuvanje I pripremu hrane.Revidirana direktiva treba da uključuje i obavezu zemlje članica da obrati posebnu pažnju narizik pojave metala kroz upotrebu neadekvatnih materijala u domaćim distribucionimsistemima, kao deo strategije menadžmenta rizika i da predloži programe da se ovo smanji