monetarna - ispitna pitanja i

1. Istorija monetarne ekonomije

Prije pojave novca, razmjena se vršila roba za robu (robna ekonomija). U trenutku kada je određena roba postala opšteprihvaćena, odnosno kada smo za nju mogli dobiti bilo koju drugu robu, pojavio se novac, pa samim tim i monetarna ekonomija. Da bi se pojavio novac bilo je neophodno da postoje viškovi roba. Nakon pojave novca ljudi su se mogli specijalizovati za proizvodnju jer nisu više gubili vrijeme tražeći adekvatnu trampu. Tokom istorije, najduže su funkciju novca obavljali plemeniti metali jer su smatrani dragocjenim, bilo ih je relativno malo. Bilo je moguće izvršiti standardizaciju i nisu bili pokvarljivi. Na papirni novac su prvo prešli Kinezi u XI vijeku. Kod njih se od početka radilo o papirnom novcu države odnosno vladara. U Evropi se pojavio XIV v. i to kao privatni papirni novac. To znači da su funkciju novca obavljale papirne potvrde banaka da je neko položio određenu količinu zlata, srebra isl. U XVII, XVIII i XIX v. osnivaju se centralne banke koje dobijaju monopol za štampanje novca i garanciju da postoji pokriće za taj novac. Pokriće u zlatu se nazivalo zlatni standard ili sertifikat i njime je garantovano da papirni novac možemo razmjeniti za određenu količinu zlata. Država u XIX i XX v. polako ukida konvertibilnost novca u zlatu, prvo, tražeći da posjedujemo dovoljno novca da kupimo zlatnu polugu (cijelu). Od kraha bretonvudskog sistema praktično više nema novca sa podlogom u zlatu.

2. Funkcije novca

Novac ima 4 funkcije :

1) Sredstvo razmjene2) Jedinica obračuna3) Aktiva koju možemo čuvati4) Sredstvo odgođenog plaćanja

Kada građai počnu da gube povjerenje u novac, on gubi funkcije idući od posljednje ka prvoj

3. Obilježja modernog novca

1) Radi se o fiducijalnom novcu2) Novčana masa veća je od količine novca koju je štampala centralna banka3) Postoje brojni pojavni oblici novca4) Češći primjeri inflacije

AS

AS'0

AD

P

Y

AD'

Novac, institucije i tržištaVježbe

4. Značaj definisanja i mjerenja novca

Svi ekonomisti se slažu da je bitno koliko u jednoj ekonomiji ima novca, ali se ne slažu oko toga kakav efekat ima promjena količine novca.

Klasičari i neoklasičari tvrde da postoji direktna veza između količine novca i nivoa cijena. Oni su tu vezu prikazali jednačinom M ∙ V = P ∙ Y uz pretpostavku da su V i Y konstantne. Po njima, ako udvostručimo količinu novca, udvostručiće se cijene, ali neće bii efekta na realne varijable (novac je neutralan).

Kejnzijanci su tvrdili suprotno – da se aktivnom monetarnom politikom može uticati i na realne varijable. To su objašnjavali padom kamatnih stopa, do kojeg dolazi sa rastom novčane mase. Sa nižim kamatnim stopama neki investicioni projekti su postajali isplativi, pa bi dolazilo do novog investiranja, zapošljavanja i proizvodnje.

5. Transakcioni i likvidonosni pristup mjerenju novca

Po ovom transakcionom pristupu u novac spada samo ono čime možemo izvršiti transakciju plaćanja. Po likvidonosnom pristupu u novac spada sve ono što se može u kratkom periodu, bez gubitka nominalne vrijednosti pretvoriti u keš. Ovaj drugi pristup je širi jer obuhvata i aktive sa kojima se ne može trenutno izvršiti plaćanje, ali se mogu u kratkom roku pretvoriti u keš i onda izvršiti plaćanje.

6. Monetarni agregati Centralne Banke BiH

Cenralna Banka BiH obuhvata, tj. poznaje tri agregata:

1) Mo – primarni novac, monetarna baza : obuhvata gotovinu izvan monetarnih vlasti i depozite koje komercijalne banke drže kod centralne banke.

2) M1 – obuhvata gotovinu izvan monetarnih vlasti i depozite po viđenju koje nebankarski sektor drži kod komercijalnih banaka

3) M2 – obuhvata M1 + depoziti po viđenju u stranoj valuti + strani i oročeni depoziti

Agregatna ponuda

AS – klasični stav

AS' – kejnzijanski stav

Sm

Dm

M

i

M1

Sm1

i 1


7. Pojam i značaj kamatnih stopa u ekonomiji

Kamatna stopa je cijena korištenja rijetkog resursa – novca. Kamatna stopa se od uobičajenih cijena razlikuje po tome što se izražava u procentima a ne u apsolutnim vrijednostima novčanih jedinica.

Kamatna stopa obavlja sve funkcije koje inače obavljaju cijene :

1) Akumulativnu – pomaže da se motiviše i akumulira štednja2) Alokativnu – usmjerava štednju ka najprofitabilnijim projektima3) Uspostavlja ravnotežu na finansijskom tržištu4) Prema kejnzijancima može biti instrument ekonomske politike

Baš kao i kod drugih cijena ne postoji jedna već hiljade kamatnih stopa za različite segmente finansijskog sistema.

8. Klasična teorija kamatnih stopa

Klasična teorija je prva teorija koja objašnjava kako se formira kamatna stopa. U najrazvijenijem obliku Irvina Fišera ona kaže :

1) Štednja potiče iz sektora domaćinstava i u pozitivnoj je korelaciji sa kamatnom stopom.

2) Tražnja za štednjom dolazi iz sektora privrede (negativna korelacija između štednje i investicija)

9. Kamatna stopa u teoriji preferencije likvidnosti

Ovu teoriju stvorio je Džon Majnard Kejnz i objašnjava formiranje kamatne stope na tržištu novca ili u kratkom periodu. Zbog toga što se radi o kratkom periodu, ponuda novca je egzogeno data veličina.

Sa druge strane tražnja za novcem je određena motivima:

1) Transakcioni2) Opreznosni (za ne daj Bože)3) Špekulativni (predviđanje radi investiranja)

Od ova tri motiva, samo je špekulativni povezan sa kretanjem kamatnih stopa. Kejnz je u pojednostavljenom modelu u kojem možete


investirati u gotovinu ili obveznice koristeći zakon jednakog prinosa pokazao kako postoji negativna korelacija kamatne stope i tražnje za novcem.

Bitna posljedica ove teorije je da je Kejnz pokazao da država promjenom količine novca može uticati na kamatnu stopu.

10. Kamatna stopa u kreditnoj teoriji

Kreditna teorija je savremena teorija formiranja kamatnih stopa. U ovoj teoriji se na strani ponude štednje nalaze svi sektori (domaćinstva, privreda, država, inostrani sektor i posebno bankarski sektor). Na strani traćnje se nalaze isti ovi sekntori.

Ova teorija analizira motive za štednjom ili uzimanjem kredita u svakom sektoru pojedinačno. Tako kaže kako štednja domaćinstva ne zavisi samo od kamatne stope, već i od nivoa dohotka. Tražnja domaćinstava za kreditima nije pretjerano kamatno osjetljiva, dok je tražnja privrede izrazito osjetljiva. Tražnja države takođe nije kamatno osjetljiva, dok tražnja inostranog sektora za kreditima zavisi od odnosa kamatnih stopa u zemlji i inostranstvu.

11. Kamatna stopa u teoriji racionalnih očekivanja

Za teoriju racionalnih očekivanja R. Lukas je dobio Nobelovu nagradu. Ova teorija govori uticaju informacija na formiranje cijena uključujući kamatnu stopu. Prema ovoj teoriji na cijenu utiču sve informacije ali posebno posljednje informacije. Po tome se razlikuje teorija adaptiranih očekivanja po kojoj se cijena formira uz očekivanje da će ono što je bilo u prošlosti važiti i u budućnosti.Kada bi se svi učesnici na finansijskom tržištu ponašali u skladu sa teorijom racionalnih očekivanja kamatna stopa u svakom trenutku bi bila na nivou ravnoteže.

Praksa pokazuje da kod malih štediša i investitora preovladava teorija adaptiranih očekivanja, a kod velikih – racionalih očekivanja.

12. Razlika između realnih i nominalnih kamatnih stopa

Nominalna kamatna stopa je razlika između onoga što smo vratili i onoga što smo uzeli, razloženo na rok vraćanja. Realna kamatna stopa pokazuje razliku u kupovnoj moći primljenih i vraćenih sredstava.

Veza nominalne i realne kamatne stope prikazana je Fišerovom jednačinom. Odnos 1:1 između Po i i se naziva Fišerovim efektom

i = r + P0 (i – nominalna k. stopa ; r – realna kamatna stopa ; P0 – inflacija)


13. Funkicije centralne banke

1. Kreator monetarne politike zemlje2. Brine za zdravlje finansijskog sistema

2.1. U nekim zemljama ima ovlaštenja agencije za bankarstvo (daje dozvolu za rad, vrši kontrolu banaka, zahtjeva minimalan kapital, po potrebi vrši likvidaciju banaka).

2.2. Banka banaka tj., banka od koje komercijalne banke mogu dobiti kredit (kreator posljednjeg uporišta, diskontni šalter)

2.3. Brine o glatkom funkcionisanju sistema platnog prometa3. Banka države

3.1. Državi prebacuje dio emisione dobiti3.2. Fiskalni agent države (država kod nje ima otvoren račun)3.3. Investicioni agent države (realizuje plasman državnih hartija od vrijednosti)3.4. Kreditor države

Naša CB zbog specifičnog sistema uređenja (monetarnog odbora) ne obavlja većinu ovih funkcija.

14. Karakteristike bilansa centralne banke

Skoro sve centralne banke u svijetu imaju sličnu strukturu pasive u kojoj se nalaze :

1) Monetarna pasiva (emitovani novac)2) Vlastiti kapital3) Računi komercijalnih banaka po osnovu obaveznih rezervi i viška rezervi4) Eventualne obaveze po kreditu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)

Centralne banke se uglavnom razlikuju po strukturi aktive. Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBH) u aktivi ima devizne rezerve dok velike centralne banke uglavnom imaju državne hartije od vrijednosti. Pored ovih stavki u aktivi se obično nalaze zlato, krediti komercijalnim bankama (gdje je centralnoj banci dozvoljeno da daje kredite), specijalna prava vučenja, koje imaju članice MMF-a.

15. Uloga centralne banke u obavljanju platnog prometa

Centralna banka je zainteresovana za glatko funkcionisanje sistema platnog prometa. Iako je moguće funkcionisanje sistema platnog prometa i bez centralne banke, u većini modernih sistema ona je središte tog sistema. Ovo je postala zahvaljujući tome što sve komercijalne banke imaju otvoren račun kod centralne banke, pa je jednostavnije poravnanje vršiti prebacivanjem sa računa jedne komercijalne banke na račun druge komercijalne banke kod centralne banke, nego da sve komercijalne banke otvaraju račune kod svih drugih komercijalnih banaka.


Sistem platnog prometa CBBH se sastoji od :

1) Bruto poravnanja u realnom vremenu (RTGS)2) Žiro kliringa (neting)

16. Uloga centralne banke u zaštiti finansijskog sistema

Pitanje 13. – stavka 2

17. Evropska centralna banka (ECB)

Nosilac monetarne vlasti na području Evropske monetarne unije (EMU) nastala je kao polod evropskih integracija, njeno osnivanje predvidio je Mastrihški ugovor gdje su definisani i uslovi da zemlja postane članica EMU.

Evropskom centralnom bankom upravljaju guverneri svih centralnih banaka zemalja EU a monetarna politika se realizuje preko nacionalnih centralnih banaka. Osnovni cilj ECB je da inflaciju drži u rasponu od 0 do 2%.

18. Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBH)

Dejtonskim sporazumom je predviđeno njeno osnivanje. Počela je da funkcioniše 1997. po sistemu monetarnog odbora (currency board).

Centralnom bankom BiH upravlja upravni odbor koji se danas sastoji od 5 članova, dok izvršnu funkciju obavlja guverner sa vice-guvernerima.

Zadaci CBBH su :

1) Monetarna stabilnost2) Održanje sistema monetarnog odbora (currency board)3) Pomoć funkcionisanju platnog prometa4) Koordinacija rada entitetskih agencija za bankarstvo

CBBH je po zakonu nezavisna institucija, apolitična i sa vlastitim izvorima prihoda (dobit od upravljanja deviznim rezervama zemlje). Jedini instrument monetarne politike koji koristi CBBH su obavezne rezerve.


19. Diskontna stopa centralne banke i efekti njenih promjena

Instrumenti monetarne politike su

1) Diskontni šalter2) Operacije na otvorenom tržištu3) Obavezne rezerve

Diskontni šalter je vezan za funkciju centralne banke, kreator posljednjeg utočišta. To znači da centralna banka komercijalnim bankama daje kredite ako su zadovoljeni uslovi :

1) Banka je nelikvidna i nesolventna2) Kredit se daje na kratak rok3) Podloga za kredit je hartija od vrijednosti4) Kamatna stopa je veća od tržišne stope

Diskonti šalter vuče ime od načina odobravanja kredita gdje komercijalna banka donosi u centralnu banku kvalitetnu hartiju od vrijednosti, koju centralna banka diskontuje i u tom iznosu odobrava kredit, plaća hartiju. Komercijalna banka nakon isteka roka kredita vraća novac uvećan za diskontnu stopu i preuzima vlasništvo nad tom hartijom od vrijednosti (repo-aranžman, rekupovina). U novije vrijeme centralne banke uzimaju kredit od komercijalnih banaka.

Efekti promjene diskontne stope

Ako centralna banka poveća diskontu stopu, za komercijalne banke će biti skuplje da pozajmljuju od nje. To usporava rast novčane mase i povećava tržišnu kamatnu stopu.

20. Operacije na otvorenom tržištu i njihovi efekti

U drugoj polovini XX v. centralne banke razvijenih zemalja su prešle na operacije na otvorenom tržištu, kao osnovni instrument monetarne politike. Centralna banka izlazi na uobičajeno tržište i kupovinom ili prodajom hartija od vrijednosti utiče na novčanu masu. U ovom slučaju druga strana u transakciji ne moraju biti komercijalne banke. Smatra se da je ovim uticaj na novčanu masu direktniji, a centralnoj banci je data mogućnost i da značajnije smanji novčanu masu. Kada centralna banka prodaje hartije od vrijednosti, ona povlači gotovinu iz sistema čime se smanjuje likvidnost i utiče na rast kamatne stope. Kada centralna banka kupuje hartije od vrijednosti, ona obacuje novu gotovinu u sistem, pa dolazi do rasta novčane mase i pada kamatnih stopa.

Operacije na otvorenom tržištu se najčešće izvode u vidu repo-aranžmana, ali se može raditi i o trajnom prenosu vlasništva nad hartijama od vrijednosti.


21. Kreiranje i poništavanje novca od strane komercijalnih banaka

Komercijalne banke se razlikuju od svih drugih finansijskih posrednika po tome što jedine mogu da kreiraju novac. One ne mogu da štampaju novac, već primljene depozite plasiraju u kredite računajući da ne moraju sve vrijeme da imaju 100% pokriće za primljene depozite. Zato dolazimo u situaciju da i vlasnik depozita može izvršiti plaćanje koristeći kartice, čekove isl., dok sa druge strane primalac može da koristi gotovinu koju je pozajmio od banke. Kada i primalac koristi ovu gotovinu, ona postaje nečiji tuđi deposit i tako se ovaj process ponavlja kroz bankarski sistem.

22. Obavezne rezerve i višak rezervi

Komercijalne banke su zainteresovane da što više gotovine pretvore u kredite. Time se smanjuje iznos rezervi (gotovog novca raspoloživog za vraćanje depozita). Ovo može biti problem jer nizak nivo rezervi, niska likvidnost predstavlja opasnost po održivost bankarskog sistema budući da je isti zasnovan na povjerenju. Zbog toga je centralna banka propisala minimalnu količinu likvidnih sredstava koja se moraju posjedovati u odnosu na primljene depozite. (npr. Stopa od 15% - na svakih 100 KM depozita, banka mora imati 15 KM likvidnih sredstava.)

Obavezne rezerve se sastoje od gotovine u trezoru banaka i depozita komercijalnih banaka kod centralne banke.Višak rezervi su likvidna sredstva iznad zakonom propisanog minumuma. Banke se trude da višak rezervi svedu na nulu jer ne donose prihode.

23. Bankarske rezerve i primarni novac

Primarni novac, novčana baza ili Mo agregat se sastoji od gotovine van monetarnih vlasti i rezervi (depozita koje komercijalne banke čuvaju kod centralne banke i gotovine u trezorima banaka).

Rezerve su bitna stavka jer samo na osnovu njih bankarski sistem kreira novac.

24. Multiplikator depozita

Pokazuje koliko novih depozita bankarski sistem može da kreira na osnovu infuzije rezervi u sistem.

md = 1 / (OR + VR + g)

md –multiplikator depozita

OR – obavezne rezerve

VR - višak rezervi g – procenat gotovine koji ostane izvan b. sistema

G R

G D


25. Multiplikator novca

Multiplikator novca je odnos viših monetarnih agregata i novčane baze. Ovaj pokaztelj je bitan za centralnu banku jer ona utiče direktno na novčanu bazu a samo djelimično na više monetarne aggregate.

m = M1/Mo =

Mo

M1

Novčani multiplikator na određeni način u sebi sadrži i depozitni multiplikator.

26. Brzina opticaja novca

Pokazuje koliko se puta ukupna količina novca u jednoj ekonomiji obrne finansirajući tokove dohotka.

Brzina opticaja novca je bitno teorijsko pitanje oko kojeg se ne slažu kejnzijanci i klasičari. Da bismo vidjeli šta utiče na brzinu opticaja novca formulu transformišemo u :

( M/P - zavisi od RGDP, kamatnih stopa i troškova konverzije)

Текући рачун Рачун Капитала Рачун званичних резерви

(резервна актива)

Трговински рачун Капитални рачун

-пренос власништва над сталним

Девизне резерве

(G + D) / (G + R)

G – Gotovina, D – Depziti, R - Rezerve

(G + 1) / (OR + VR +1)

V = Y / M

V – brzina opticaja novca

Y – nominalni BDP

M – novčana masa

V = RGDP / (M/P)

RGDP – realni BDP (GDP)

P – nivo cijena

M/P – realna tražnja za novcem


средствима

-опрост дуга итд

Рачун услуга Финансијски трансфери:

-СДИ

-Портфолио инв.

-Зајмиви итд

Монетарно злато

Трансакције дохотка:

-Компезација

запосленима

-Доходак од

инвестиција

СДР

Текући трансфери:

-страна помоћ,

донације

Резервна позиција код

ММФ-а итд

27. Forma platnog bilansa

28. Posljedice neravnoteže u platnom bilansu

Platni bilans ne može biti u neravnoteži jer se bazira na principima dvojnog knjigovodstva. Pod neravnotežom platnog bilansa se podrazumijeva kontinuiran i visok spoljnotrgovinski deficit. Kako će spoljnotrgovinski deficit uticati na ekonomiju zemlje zavisi od :

1) Izabranog režima deviznog kursa2) Da li se radi o kratkotrajnom ili dugotrajnom trgovinskom deficitu3) Stanja spoljnjeg duga zemlje i vlasništva nad nacionalnim bogatstvom

Kada zemlja koristi fluktuirajući devizni kurs, trgovinski deficit će uticati na devalvaciju deviznog kursa preko koje će biti uspostavljena ravnoteža.

Ako zemlja koristi fiksni devizni kurs, onda će morati da izvrši plaćanje. To je moguće na 3 načina :

1) Plaćanje u kešu – podrazumijeva odliv deviza i smanjenje deviznih rezervi2) Zemlja se može zadužiti u inostranstvu da se pokrije deficit3) Zemlja može prodati dio nacionalnog bogatstva kako bi platila uvezenu robu

U slučaju da zemlja u međuvremenu ne uravnoteži platni bilas, potrošiće sve zvanične rezerve, maksimalno se zadužiti u inostranstvu i prodati kompletno nacionalno bogatstvo ali će ipak morati promijeniti devizni kurs.


29. Devizno tržište

Mjesto susreta ponude i tražnje za devizama. Radi se o van-berzanskom tržištu, kod koga je ponuda jedne valute ujedno tražnja za drugom valutom. Ovo je najveće finansijsko tržište na svijetu i podijeljeno je u 3 podržišta :

1) Spot tržišta – konverzija valuta se vrši trenutno2) Forward tržišta – konverzija valuta se vrši naknadno a devizni kurs se utvrđuje na

osnovu razlike u realnim kamatnim stopama3) Tržište deviznih derivate (devizni fjučersi i opcije)

Faktori koji utiču na devizni kurs su prikazani u platnom bilansu. Ovdje se radi o kratkoročnim faktorima,a dugoročne su fundamentalne varijablje kao što su resursi, struktura privrede, preferencije, stanje spoljnog duga.

30. Vrste fluktuirajućih i fiksnih deviznih kurseva

U fiksne režime spadaju :

1) Monetarna unija (EMU)2) Jednostrana dolarizacija, evroizacija (CG)3) Valutni odbor (BiH)4) Klasični režimi fiksnog deviznog kursa (HR)

Srednji režimi deviznog kursa :

1) Prilagodljivo-fiksna (Bretnovudski sistem)2) Sistem koridora (Evropski monetarni sistem I i II)3) Puzajući kurs – prilagođavanje deviznog kursa se vrši za razliku u inflacijama kako bi

se fiksirao realni devizni kurs.4) Puzajući koridor (kombinacija puzajućeg kursa i sistema koridora)

Fluktuirajući devizni kurs :

1) Kontrolisano-fluktuirajući devizni kurs2) Slobodno-fluktuirajući d.k.

31. Zlatni i zlatno-devizni standard

Ovaj sistem nastaje u periodu kada su centralne banke razvijenih zemalja garantovale konvertibilnost njihovih valuta u zlatu. Prva je ovo učinila engleska banka 1816. da bi joj se pridružile banke Italije, Njemačke i Francuske tokom 1870-ih. Na taj način je uspostavljen sistem fiksnih deviznih kurseva gdje je devizni kurs zavisio od količine zlata koja se mogla


dobiti za 1 novčanu jedinicu nacionalnih valuta. U slučaju spoljnotrgovinske neravnoteže do ravnoteže se dolazilo odlivom zlata (Hiksov mehanizam). Ovaj sistem je funkcionisao do 1914. i za njega se vežu brza industrijalizacija i razvoj svjetske trgovine.

Zlatno-devizni standard je bio pokušaj obnavljanja zlatnog standard između 2 svjetska rata. Jedina razlika je bila u tome što su centralne banke kao podlogu za nacionalnu valutu mogle pored zlata da drže i najkvalitetnije svjetske valute. Tako je i ovaj sistem bio sistem fisknih deviznih kurseva. Ovaj sistem je funkcionisao kratko od 1925. do 1931.

32. Institucije Breton Vuda

Krajem II Svjetskog rata SAD su u gradu Breton Vudu organizovale konferenciju na kojoj su zemlje pobjednice (njih 44 među kojima i Kraljevina Jugoslavija) trebale da oblikuju ekonomsku budućnst svijeta. Tako je na ovoj konferenciji oblikovan MMF, Svjetska banka, a razmišljalo se o osnivanju Svjetske trgovinske organizacije.

Funkcije svake od ovih institucija bile su jasno definisane.

MMF – monetarna institucija zadužena da pomogne nacionalnim centralnim bankama da održe fiksne devizne kurseve. Međutim u Breton Vudskom sistemu radilo se o prilagodljivo-fiksnim deviznim kursevima što znači da su zemlje članice mogle da se kroz MMF dogovore o promjeni deviznog kursa. Ovo je bilo moguće ako dokažu postojanje fundamentalne ravnoteže koja se svodila na dugoročan trgovinski deficit. MMF je finansiran sistemom kvota koje su određivane za svaku zemlju na osnovu nekoliko parametara kao što su BDP i učešće u svjetskoj trgovini. 25% kvote zemlja je morala da uplati u zlatu ili dolarima a ostatak u nacionalnoj valuti. Ako bi centralnoj banci zafalilo deviznih rezervi da brani fiksan devizni kurs naspram dolara, mogla je povući 25% svoje kvote iz MMF-a odmah a do 125% uz određene uslove (“stand-by” aranžmani).

Svjetska banka – je razvojna institucija koja je u Breton Vudskom sistemu zamišljena kao izvor sredstava za investiranje u manje razvijene zemlje. U početku SB je investirala samo u konkretne projekte, a do sredstava je dolazila pozajmljivanjem na finansijskom tržištu korištenjem svog besprjekornog kreditnog boniteta (za obaveze SB su garantovale zemlje članice među kojima su najrazvijene svjetske zemlje).

33. Napuštanje Breton Vuda i upravljani fluktuirajući devizni kurs

Breton Vudski sistem je imao ugrađenu manu koju je uočio Tifin 1960-ih. On je zapazio da u Breton Vudskom sistemu postoji kontradikcija između potrebe centralnih banaka da posjeduju dolar i povjerenja u sam dolar. Naime, da bi centralna banke došle do dolara, SAD su morale da imaju spoljno-trgovinski deficit. Postojanje deficit tokom dužeg perioda je


vodilo rastu spoljnog duga SAD-a. Da bi dolar ostao konvertibilan, spoljni dug nije smio da premaši devizne rezerve. Inače bi napatom duga SAD ostala bez deviznih rezervi. Ovo se i događalo pa su se američke zlatne rezerve iz godine u godinu smanjivale. ako je 1971. američki predsjednik Nikson ukinuo konvertibilnost dolara za zlato, čime je ovaj sistem prestao da postoji. Nakon njega, razvijene zemlje su pokušale da se dogovore kako bi izgledao novi Međunarodni monetarni sistem (MMS). Prvi dogovor iz Smiconijanskog instituta u Vašingtonu je brzo napušten jer se radilo o kozmetičkim promjenama.

1975. razvijene zemlje su se sastale u Rambujeu gdje su dogovorile da se novi MMS zasniva na upravljano-fluktuirajućim deviznim kursevima.

34. Evropska monetarna unija (EMU)

Nakon pada Breton Vudskog sistema, evropske zemlje koje su se već počele povezivai u evropsku zajednicu nisu željele da dozvole da njihove valute međusobno fluktuiraju, tako je nastao Evropski monetarni sistem I (EMS I) koji je jako ličio na BV sistem, osim što nije postojala centralna valuta kakav je bio dolar u BV sistemu. Ovaj sistem se početkom 1990-ih našao na udaru pa je prerastao u EMS II u kome su dozvoljene nešto šire granice fluktuiranja. U međuvremenu, članice EU su se u Mastrihtu dogovorile da šređu sa Evropskog monetarnog sistema na punu monetarnu uniju sa jednom zejedničkom valutom. Samo stvaranje Evropske monetarne unije bilo je postepeno. Počela je sa EMI (Evropski monetarni institut) kroz kojeg su zemlje trebale da koordinišu svoje monetarne politike. Onda je krajem 1990-ih, EMI prerastao u Evropsku centralnu banku, svi devizni kursevi su ostali nepromjenjivo-fiksni in a kraju je uvedena zajednička valuta Evro.

EMU ima 17 članica ii ma ozbiljne problem jer prilikom primanja u članstvo nisu se držali Mastrihških principa :

1) Fiksan devizni kurs najmanje 2 godine pred ulazak u EMU2) Javni dug ispod 60% BDP-a3) Budžetski deficit do 3% BDP-a godišnje4) Stopa inflacije na nivou prosjeka 3 zemlje EU sa najnižom inflacijom 1,5% ∓5) Kamatna stopa na državne hartije od vrijednosti

35. Evro u međunarodnimplaćanjima

Evro je zamišljen kao svojevrsna konkurencija dolaru. Članice EMU su se nadale da će Evro postati značajna svjetska valuta koja će unutar deviznih rezervi dijelom zamijeniti dolar. Da bi jedna valuta mogla da se smatra svjetskom mora da ispuni 3 uslova :

1) Da iza nje stoji velika i snažna ekonomija (€)


2) Dai ma kredibilitet koji se postiže niskim stopama inflacije i stabilnim deviznim kursom (€)

3) Da unutar valutne zone unutar te valute postoji razvijeno finansijsko tržište (€ - EMU se još uvijek nije približila SAD-u). Britanija je ostala izvan EMU a ona je evropska zemlja sa najrazvijenijim finansijskim tržištem.

36. Krajnji ciljevi monetarne politike

Svaka zemlja ima 4 makroekonomska cilja

1) Stabilne i dovoljno visoke stope privrednog rasta u realnom izrazu (korigovano za inflaciju)

2) Stabilne cijene3) Punu zaposlenost4) Uravnotežen platni bilans

Poželjno:

1) Razvijene zemlje 2-3% , BiH 6-8%2) Razvijene zemlje 0-3%, BiH 0-3%, Zemlje u razvoju – jednocifrena 3) 5-10%4) Uravnotežen platni bilans u srednjem roku

Od ovih ciljeva za centralnu banku je najvažniji 2.

37. Indirektni ciljevi monetarne politike

Kako centralna banka ne može da direktno utiče na krajnje ciljeve ona bira indirektne ciljeve na koje može da utiče, oni koji su povezani sa krajnjim ciljem, mjerljivi – informacija o njihovom kretanju je brzo dostupna.

Najčešće korišteni :

1) Novčana masa 2) Kamatna stopa3) Devizni kurs4) Obim kredita u domaćim sektorima5) Nacionalni dohodak

OSTATAK PROČITATI IZ KNJIGE

38. Konfliktnost ciljeva


Centralnoj banci je život otežan što postizanje jednog cilja može narušiti neki drugi cilj. Najčešće uziman primjer je Filipsova kriva koja kaže da ne možete imati nisku stopu inflacije i nisku stopu nezaposlenosti istovremeno. Ipak ovo nije opšte prihvaćena tvrdnja i postoje suprotni primjeri.

39. Devizni kurs i monetarna politika

Veza deviznog kursa i monetarne politike je objašnjena konceptom nemogućeg trojstva. Ovaj koncep kaže kako ne možemo istovremeno imati autonomnu monetarnu politiku, fiksan devizni kurs i slobodne tokove kapitala sa inostranstvom.

Ovo zbog toga što više stope inflacije u zemlji u odnosu na inostranstvo voode apresijaciji realnog deviznog kursa, a ovo opet rastu trgovinskog deficita što smanjuje devizne rezerve zemlje bez kojih je fiksni devizni kurs neodrživ.

40. Šokovi ponude kao uzroci inflacije

Inflaciju mogu izazvati različiti događaji koji utiču na smanjenje agregatne ponude kao što su: rast svjetskih cijena nafte, sušna godina itd. Iz grafika se vidi da je pored rasta nivoa cijena došlo i do pada BDP-a, tj. recesionog jaza (gap-a). Šta će se dalje dešavati zavisi od

reakcije centralne banke. Moguća su dva scenarija :

1) Da CB ne poveća ponudu novca pa će usljed rasta nezaposlenosti doći do pada nadnica, što će krivu agregatne ponude vratiti na početno mjesto.

2) Da CB poveća ponudu novca kako bi povećala agregatnu tražnju AD1

Kao posljedicu imamo izlazak iz recesije uz inflaciju (opšti rast nivoa cijena). Ako CB

poveća ponudu novca to se naziva prilagođavanjem.

41. Šokovi tražnje kao uzroci inflacije

Predstavljaju one događaje koji povećavaju tražnju za proizvodima zemlje.


Iz grafika se vidi da pozitivan šok tražnje pored inflacije izaziva i porast BDP-a. Ako je BDP bio na maksimalnom nivou, ovaj porast se naziva inflacionim jazom (gap). Moguća su 2 scenarija :

1) Ako CB ne reaguje opšti porast cijena će dovesti do porasta nadnica zbog čega će doći do pada agregatne ponude AS1

2) Ako CB poveća ponudu novca kako bi povećala agregatnu tražnju i stavi BDP na nivou Y1, to se naziva ovjeravanje.

Šok tražnje se ne može vratiti na isti nivo cijena.

42. Efekti inflacije

Inflacija ima čitav niz negativnih efekata u koje spadaju :

1) Nesigurnost odvraća investiture od ulaganja zbog čega dugoročno dolazi do usporavanja privrednog rasta

2) Bijeg iz novčane u realnu aktivu3) Bijeg kapitala iz zemlje4) Dobitak za dužnike sa fiksnim obavezama – gubitak za kreditore5) Gubitak za lica sa fiksnim primanjima (plate, penzije, stipendije)6) Dobitak za državu koja ubira inflacioni porez7) U slučaju fiksnog deviznog kursa dolazi do apresijacije realnog deviznog kursa zbog

čega raste uvoz a opada izvoz.

+ PROŠIRITI IZ KNJIGE

43. Monetarni model inflacije u zemljama u razvoju

Ovo znači da je osnovni razlog za pojavu inflacije ponašanje države koja ima budžetski deficit i centralne banke koja državi daje kredite iz primarne emisije novca. Većina velikih inflacija su ovako nastale a ova pojava je češća u manje razvijenim zemljama i neposredno tokom i nakon velikih ratova. Ovo znači da novčana masa raste mnogo brže od proizvodnje.

M∙V = P∙Y

M/P = Y/V

P = (M/m) (Y, RKS)

= - e1Y + e2RKS

-inflacija; -porast ponude novca; e1 – elastičnost tražnje za novcem na kretanje realnog BDP-a; Y – BDP; e2 – elastičnost tražnje za novcem na kreatnje ralnih kamatnih stopa; RKS – realna kamatna stopa.


M/P = m (Y, RKS)

44. Monetarističke antiinflatorne strategije

Ovo je klasičan način borbe protiv inflacije koji se bazira na neutralisanju uzroka inflacije, prestanak finansijskog budžetskog deficit od strane centralne banke. Zbog toga dolazi do restriktivne fiskalne i monetarne politike. Kao posljedica toga dolazi do pada agregatne tražnje tj. pojave recesije. Zbog toga je ova politika obično dopunjena devalvacijom nominalnog deviznog kursa kako bi se kroz rast izvoza smanio pad agregatne tražnje.

45. Heterodoksne antiinflatorne strategije

Ovo su novije antiinflatorne strategije koje imaju za cilj slamanje inflatornih očekivanja a ne neutralisanje fundamentalnih razloga za pojavu inflacije. Sastoji se od :

1) Fiksiranja deviznog kursa2) Zamjene stare nacionalne valute za novu3) Zaleđivanja cijena i nadnica4) De-indeksiranje

Tipičan primjer ove strategije – slamanje inflacije u Srbiji 1994. (reforme guvernera Avrama). Najbolje rezultate daje kombinovanje obje strategije kako bi se neutralisali fundamentalni razlozi za pojavu inflacije i slomila inflatorna očekivanja.

46. Indeksiranje kao antiinflatorna mjera

Indeksirati znači unijeti klauzulu prema kojoj će doći do porasta vrijednosti koja je premet ugovora u skladu sa rastom inflacije. Ova mjera štiti realne vrijednosti zbog čega se neutrališu negativni efekti inflacije, ali inflacija ostaje.

47. Valutna supstitucija i oblici držanja stranih valuta

Valutna supstitucija je pojava da stanovništvo jedne zemlje počne u velikoj mjeri koristiti stranu valutu u domaćim transakcijama. Ova pojava je prvo uočena u Latinskoj Americi – dolarizacija. Razlog za valutnu supstituciju je visoka inflacija u zemlji. Postoji više načina na koje rezidenti jedne zemlje mogu čuvati i koristiti stranu valutu :

1) Najčešći oblik je izvan finansijskog sistema (u slamarici)2) Devizna štednja u zemlji gdje je dozvoljeno3) Iznošenje strane valute iz zemlje i čuvanje u stranim bankama


48. Osnovni faktori i efekti valutne supstitucije

Osnovni efekat koji utiče na pojavu valutne supstitucije je inflacija, međutim, valutna supstitucija u maloj mjeri je normalna pojava za male otvorene zemlje koje značajan dio BDP-a ostvaruju kroz odnose sa inostranstvom. Na veličinu valutne supstitucije utiče i snaga državne kontrole.

Efekti valutne supstitucije su u suštini pozitivni .Oduzimanje monetarnog suvereniteta ne odgovara vlastima tako što značajan dio novčane mase predstavlja strana valuta koju centralna banka ne može kontrolisati.

DODATAK

Режими девизних курсева

Фиксни девизни курсеви:

1. Доларизација (Евроизација) у најширем смислу ријечи не представља режим

девизног курса већ замјену домаће валуте квалитетнијом страном валутом.

Назив доларизација се користи јер је ова појава прво уочена у Латинској

Америци гдје је ставновиштво почелу у већој мјери да користи долар. Разлога за

ово може бити више. Најчешћи је губитак повјерења домаће јавности у домаћу

валуту узрокован дугом историјом инфлација у земљи. Ипак ако власти дотичне

земље не одобравају прелаз на страну валуту (најчешће јер губитак монетарног

суверенитета значи и губитак могућности покривање буџетског дефицита из

примарне емисије а што представља прикривени облик опорезивања), онда

доларизација никада не може да буде потпуна. Једноставно монетарни

суверенитет значи да се трансакције морају извршити у домаћој валути, али све

друге функције новца (обрачунска јединица, средство чувања вредности и

одгођеног плаћања) прелазе на квалитетнију страну валуту. Међутим, случај

Црне Горе је показао да постоји и евроизација коју проводе власти из


економских и политичких разлога и тада се ради о потпуном и једностраном

преласку на страну валуту.

2. Монетарна унија је такав систем у којем већи број држава или региона који су

имали монетарни суверенитет имају заједничку монетарну власт која

емитују једну заједничку валуту. Разлика у односу на једнострану евроизацију

је у томе што постоји централна монетарна власт која води монетарну политику

водећи рачуна о потребама и величини свих земаља учесника уније, гдје све

земље имају право приступа новчаним средствима под једнаким условима.

Монетарна унија може бити са или без могућности изласка након прикључења.

Теорија монетарне уније говори о неопходности испуњавања тзв. Роберт

Манделових услова да би унија могла успјешно функционисати. У пракси је ове

услове тешко задовољити. Отуда је у пракси основни проблем монетарне уније

недовољна конвергенција привреда земаља учесника што доводи до

асиметричних шокова па самим тим и до потребе вођења асиметричне

монетарне политике.

3. Валутни одбор је комбинација фиксног девизног курса и специфичног

начина његовог одржавања. Наиме у овом систему власти могу издати

домаће валуте искључиво до нивоа девизних резерви прерачунато по фиксном

унапред познатом девизном курсу.

а. непромијењиво фикасан девизни курс

б. посједовање девизних резерви у стабилној валути на нивоу неопходном да се

покрије количина штампаног и кованог новца

в. неограничена интерна конертибилност тј. могућност претварања домаћег

новаца у валуту резерви (и обрнуто) по фиксном и унапријед познатом курсу,

при чему се у принципу гарантује и могућност слободног изношења те стране

валуте из земље (екстерна конвертибилност)


Ово ја најчвшћи облик фиксног курса без преласка на страну валуту или уласка у

монетарну унију. О историји и механизму самог система ћемо више говорити у

Прилогу. који се тиче ЦББХ. Међутим овдје ћемо истаћи основне основне

разлике и сличности валутног одбора у односу на једнострану доларизацију.

Наравно, основна разлика је што се страна валута не користи у домаћем

платном промету (односно не налази се изван монетарних власти) због чега

остаје на располагање властима које њеним инвестирањем остварују одређену

добит која није занемарљива. Основна сличност је степен аутономија монетарне

политике који се у оба случаја практично своди се на кориштење само обавезних

резерви. Због тога не изненађује да ова два система кроз историју генерисала

приближно сличан степен инфлације, близак степену инфлације у земљи

емитенту основне валуте.

4. Перманентно фиксни девизни курс је систем у којем једном прецизиран и

потрвђен девизни курс се не може мијењати ни под којим условима у

будућности. Упракси је најближи монетарној унији од које се једино разликује по

партиципацији више валута у платном промету. Ешто је либералнији од

монетарног одбора јер је земљи дозвољена емисија примарног новца до нивоа

који неће направити значајну разлику у нивоу инфлације у земљи и иностранству

и тако угрозити девизни курс. За одрживост перманентно фиксни девизни курс

предпоставља се испуњеност истих услова као и монетарна унија.

Средњи режими девизних курсева:

Ради се о режимима девизног курса који би требали да пруже предности и фиксних

режима курсева (позитиван утицај које стабилност девизног курса доноси развијању економских

веза са иностранством) али и да обезбједе дугорочну одрживост уважавајући потребу за

повременим прилагођавањем номиналног курса. Ова потреба за прилагођавањем је неспорна, а


за њено објашњење треба се подсјетити разликовања номиналних од реалних девизних курсева

што смо објаснили у дијелу........... Наиме, номинални девизни курс је само варијабла „на

површини“, највидљивија, али заправо најмање битна. У суштини односа земље са иностранством

је реални девизни курс и он утиче на конкурентски положај земље, а сам је под утицајем

фундаменталних варијабли у земљи, али и у иносранству, у које спадају привредна структура,

расположивост ресурса, преференције при потрошњи.

Ови фактори се континуирано мијењају. Промјене привредне структуре се континуирано

одигравају чак и у развијеним земљама, а драматичне су у транзиторним земљама. Природни

ресусрси се троше, капитал и радна снага се у нормалним економијама акумулирају и мјењају,

преференције при потрошњи се адаптирају новим искуствима. Због свега овога је чак и реални

девизни курс промјењљива величина. Тако фиксан номинални курс у условима ниске инфлације

доводи до стварања разлике између реалног девизног курса кога заправо бране монетарне власти

од равнотећног девизног курса кога траже тржиште. Дугорочна одбрана неравнотежног реалног

курса је немогућа што говори у прилог средњим режимима девизних курсева.

Основни проблеми код средњих режима девизних курсева је њихова подложност

девизним шпекулацијама и проблеми који потичу из непокапања валуте дуга и валуте у којој се

врши враћање зајма. Наиме, ови режими девизних курсева су подложни шпекулацијама јер нису

неповратно фиксирани па шпекуланти процјењују тренутак када ће социјални притисак даљег

одржавања курса бити неприхватљив за власти. Тако се поред фундаменталних разлога у игру

уводе и краткорочни токови капитала чијој величини мале па и средње велике отворене

економије тешко могу да одоле. Други је проблем што средњорочно фиксирање курса ствара

утисак у јавности перманентности па често долази до претјераног пораста задуживања у

иностраној валути док се рате враћају у домаћој валути. То чини девалавцију изузетно скупом па се

одлаже и ако постоји очита потреба да буде проведена.

Мноштво врста средњих режима девизних курсева настаје комбиновањем двије

димензије:


1. да ли се прилагођавање врши помицањем курс или је дозвољена флуктуација у оквиру

нешто шире зона око одабраног курса (таргет зоне)

2. да ли су курсеви фиксирани у односу на једну валуту или корпу валута

Тако разликујемо:

5. Прилагодљиво фиксни девизни курс (Прилагодљиви паритет) - adjustable peg

Настанак овог режима се углавном веже за Бретон-Вудски споразум. Као што смо

предходно објаснили ради се о режиму фиксног девизног курса чија се одрживост

гарантује могућношћу повременог прилагођавања у слућају постојања

„фундаменталних неравнотежа“. Фундаментална наравнотежа је доказивана

дуготрајним присуством платнобилансних тешкоћа. У Бретон-Вудском споразуму

све земље ћланице ММФ-а су усвојиле прилагодљиве паритете спрам Америчког

долара, док у условима након напуштања Бретон-Вуда, када велике свјртске валуте

међусобно флуктуирају, теорија сугерише да би било правилније поставити паритет

спрам корпе међународних валута.

6. Паритет девизног курса са хоризонталним коридором - pegged exchange rates

with horiyontal bands

Ради се о режиму у којем су власти одабрале одређен паритет (фикснан девизни

курс) али нису дужне да га бране све док он не изађе из нешто ширег распона (wide

band ) око одабраног курса. Тако флексибилност овом режиму даје ширина

коридора. Ако је она велика онда се забраво ради о флексибилном девизном курсу,

а ако је врло мала онда се ради о класичном фиксном девизном курсу.

7. Пузајући курс (покретни паритет) - crawling peg


је такав режим девизног курса код којег се унапред дефинише да ће прилагођавање

девизног курса бити вршено на основу разлика у инфлацији у земљи и земљи за

коју је везан девизни курс или инфлације у најважнијим трговинским партнерима.

Тиме се практично фиксира билатерални или мултилатерални реални девизни курс.

Постоји више варијанти пузајућег курса. Најпознатије варијанте су пузајући курс као

варијанта режима прилагодљиво фиксоног девизног курса, али може бити и

варијанта монетарног одбора. Осим тога само прилагођавање може бити вршено

на основу акумулираних разлика инфлација из прошлости или очекиваних из

будућности.

8. Покретни коридор, оквир – echange rates within crawling bands

(crawling peg + wide band = crawling band)

Овдје се ради о комбинацији покретног паритета иширег хоризонталног коридора.

Најпознатији овакав систем је свакако био Европски монетарни систем I и II (ЕМУ). У

кратком периоду централни паритет је фиксан а монетарне власти немају обавезу

интервенције док год се тржишни курс креће у оквиру унапред дефинисаних

граница. Слично покретном паритету и под истим условима могуће је мјењати

паритет, док се смара мање препоручљивим проширивати или сужавати коридор.

Иако ширина оквира варира од околности у свакој земљи појединачно, данас се

сматра да је нормалан коридор који га класификује у средње режиме од 7 до 15%1

на горе и надоле.

Флексибилни девизни курсеви

9. Контролисано флуктуирајући девизни курс значи да се девизни курс може слободно

кретати под утицајем понуде и тражње у оквиру одређених, али обавезно

релативно широких граница. Монетарне власти интервенишу тек у случају брзих и

1 Ковачевић Р, „Девизни курсеви: режими и политка“ ИСП, Београд, 2002. стр.71


наглих промјена у нежељеном смјеру тј. ако курс изађе изван толерантних граница.

Саме границе не би смјеле бити формално одређене. Све ово значи да прави

контролисано флуктуирајући девизни курс одликују врло ријетеке интервенције

монетарних власти. Ово значи и да монетарне власти не интервенишу противно

фундаменталним факторима већ искључиво противно краткотрајним ударима који

чине да курс значајно пробија фунадаментални ниво.

10. Слободно флуктуирајући девизни курс предпоставља да се курс формира кроз однос

понуде и дражње за посматраним валутама уз подпуно одсуство интервенција

монетарних власти без обзира на ниво и правац кретања девизног курса.

Фактори при одабиру девизних курсева

Табела бр...- Фактори за избор режима девизног курса

Карактеристике

привреде

Позитивна

корелација иде у

корист:

БиХ Србија Хрватска

Велика Флексибилног Фиксан Фиксан Фиксан

Отворена Фиксних Фиксан Фиксан Фиксан

Кредибилитет

монетарних власти

Флексибилан Фиксан Фиксан Фиксан

Величина одступања

инфлације у земљи у

односу на инфлацију у

трговинским

партнерима

Флексибилни Фиксан Флексибилан Фиксан

Степен развоја Флексибилан Фиксан Фиксан Фиксан

Концентрација трговне

са једном великом

Фиксни Фиксан2 Фиксан3 Фиксан4

2 Из Билтена 4-2009 ЦББХ се види да од 10 спољнотрговинских партнера највећих размјена са земљама ЕМУ и земљама које су своје валуте везале за Евро чини око 70 % спољнотрговинске размјне


земљом(монетарном.

зоном)

Учесталост иностраних

номиналних удара

Флексибилан Фиксан Фиксан Фиксан

Учесталост домаћих

номиналних удара

Фиксан Флексибилан Фиксан Флексиблан

Осјетљивост привреде

на реалне шокове

Флексибилан Флексибилан Флексибилан Флексибилан

Мобилност радне снаге Фиксан Флексибилан5 Флексибилан6 ..........7

Мобилност капитала Флексибилан Флексибилан Флексибилан Флексибилан

3 Из билтена бр........НБС се види да од 10 највећих спољнотрговинских партнера размјена са земљама ЕМУ и земљама које су валуте везале за Евро (БиХ, Хрватска, Македонија) чини око 80 % спољнотрговинске размјене Србије4 Из Билтена НБХ се види да..% спољнотрговинске размјене отпада на земље ЕМУ5 Демографска кретања мешу којима је и мобилност радне снаге показују.....6 7

monetarna - ispitna pitanja i

Documents