KNJIŽEVNOSTPOEZIJA => Srpski pesnici XX i XXI veka — biografsko­bibliografski podaci i prilozi =>Temu započeo: Angelina Decembar 17, 2010, 11:21:47 pm

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 17, 2010, 11:21:47 pm

*

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna­bastina­Srbije/Knjizevnost%20­%20pisci/MomciloNastasijevic2.jpg)

MOMČILO NASTASIJEVIĆ(Gornji Milanovac, 23.09.1894 — Beograd, 13.02.1938)

Momčilo Nastasijević je srpski pesnik koji je pripadao modernimtendencijama u srpskom pesništvu između dva rata. Rođen je u GornjemMilanovcu 1894. godine, u neimarskoj porodici poreklom sa Ohrida. Osnovnuškolu je učio u Gornjem Milanovcu, zatim u Čačku, da bi je završio uBeogradu, gde kasnije studira francuski jezik i književnost. Za vreme Prvogsvetskog rata ponovo živi u Milanovcu. Posle rata, cela porodica se seli uBeograd, a Momčilo nastavlja studije i živi u krugu pesnika i prijateljazainteresovanih za umetnost. Godine 1923. provodi leto u Parizu, pomoćuferijalne stipendije. Po završenim studijama radi u Beogradu kao gimnazijskiprofesor i na tom poslu ostaje do svoje smrti. Sa objavljivanjem svojih delapočinje kasnije nego njegovi generacijski drugovi Rastko Petrović, MilošCrnjanski, Desanka Maksimović i drugi. Piše sporo, razvija se,eksperimentiše. Odsustvuje iz javnog života i sa godinama se sve višeusamljuje. Godine 1932. objavljuje svoju prvu pesničku zbirku "Pet lirskihkrugova", koja odjekuje u užim čitalačkim krugovima, a u antologijamapoezije toga vremena zastupljen je obično sa po samo jednom pesmom.Krhke građe, Nastasijević oboleva od tuberkuloze i umire 1938. u četrdesetčetvrtoj godini života.

Godinu dana posle njegove smrti, njegovi prijatelji izdaju celokupna dela:Pesme, Rane pesme i varijante, Hronika moje varoši, Iz tamnog vilajeta,Rane priče i Drame. Ni ovo izdanje nije afirmisalo Momčila Nastasijevića uširoj javnosti. Kasnije se o Nastasijeviću ponovo govori, ali se ni danas nemože reći da je omiljen i opštepoznat pesnik, kao ni da je potpuno otkrivenanjegova veličina i značaj.

PESNIŠTVO

Momčilo Nastasijević je pesnik koji se pojavio, razvio i umro između dvarata. U svojim shvatanjima poezije Nastasijević je dužnik simbolista. Osnovnipojam njegove poetike, "rodna" ili "maternja" melodija, proizlazi izsimbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. U traganju za tommelodijom pesnik proniče s onu stranu pojava i dolazi u neposredan dodir sonim što je neizrecivo, tajanstveno, mistično. Maternja je melodija, presvega, zvuk izvornog, arhaičnog jezika, u našem slučaju to je, s jednestrane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, srednjovekovnih tekstova.Na ovoj tački Nastasijevićeva neosimbolistička zaokupljenost muzikom ineizrecivim ukršta se s ekspresionističkom težnjom k neposrednom ipraiskonskom. Nastasijević je uložio veliki rad da bi stigao do svojih lirskihkrugova i dok je bio zadovoljan njima, isprobavao je sva moguća sazvučja

među rečima našeg jezika, sve prelive smisla i različiti odnosa verbalnihznakova. Njegova konciznost, ta osobenost njegovog pesničkog idioma, nijeproizvod nekakve ćudljivosti ili proizvoljnosti, već je izraz borbe protiv tihmana u koje upadaju oni koji poeziju pišu olako.

CIKLUSI

Nastasijevićev pesnički opus obuhvata sedam lirskih krugova jedne zbirkestihova: Jutarnje, Večernje, Bdenja, Gluhote, Reči u kamenu, Magnovenja iOdjeci.

Jutarnje, prvi ciklus, izražava način na koji se pesnik vezuje za spoljni svet,ono što u njemu voli: mirise, podneblje, glasove sela i život prirode. To jeveoma aromatična poezija, prelivena rodnim zvucima i bojama, setna najedan tradicionalan, arhaičan način, nežna.

Večernje su nastavak jutarnjih prizora, koji u večernjem ruju postaju setniji,manje opipljivi. Realnost nije sasvim jasno omeđena i nagoveštava se smrt.

U Bdenjima, preokupacije dekorom i sentimentom iz prethodnih ciklusaustupaju mesto velikim pesnikovim temama. Njegova mašta i izraz sazrelisu da definišu ideje i osnove odnosa postojanja. Izraz postaje gušći, reči jemanje, pesme postaju apstraktnije i neposrednije. Njegova metafizičkaiskustva dobijaju jasne formulacije i izražavaju patnju zbog surovostineposredne egzistencije.

Gluhote su ciklus od deset pesama u kojima redukcija ukrasnih ieksplikativnih elemenata dovodi do semantičke napregnutosti, do pesmekoja pokazuje shematsku ogoljenost zamisli.

Reči u kamenu su ciklus sačinjen od četrnaest pesama i one predstavljajuviziju koja ujedinjuje selo i grad, apokaliptične drhtaje, sagledavanjenesavladivih ličnih razdiranja i pokazivanje onih delova sudbine u kojima ječovek zavisan od čoveka.

Magnovenja su zbir pojedinačnih pesama složenije strukture, koje suiznutra podeljene na odeljke, tako da svaka pesma podseća u malom nastrukturu Reči u kamenu.

Odjeci, poslednji ciklus, pun je reminiscencija ponovo se oseća čar opipljivihstvari, atmosfera pejzaža i naziranja starinskih enterijera.

DRAMA

Nastasijević je osim pesama pisao i drame. Njegov dramski rad obuhvatadve knjige: Drame i Muzičke drame. Muzičke drame su drame u stihovima,koncizne, predviđene za kanije komponovanje, ali suviše okrenute pesničkimvrednostima da bi bila operska libreta.

"Međuluško blago" je splet tema iz naše narodne bajke, sa nepotpunimokvirom seoske priče.

"Đurađ Branković" ima istorijski siže i duhovnost srednjeg veka.

Ostale tri drame su u prozi:

U drami "Kod večite slavine" se oseća prisustvo legende i dramski značajnoprisustvo muzike.

"Gospodar Mladenova kći" je drama iz malovaroškog života za vreme Prvogsvetskog rata.

Radnja drame "Nedozvani" se događa na Topčiderskom brdu i vreme je"sadašnje".

Od svih ovih dela, na pozornici su bile prikazivane drame "Nedozvani","Gospodar Mladenova kći" i opera "Đurađ Branković", sa muzikomNastasijevićevog brata Svetomira. Ne može se reći da Nastasijevićevedrame otkrivaju stvarni smisao za scenu, iako u njima ima i zapleta idijaloga koji bi na sceni bili efektni. Po rečima kritičara, MomčiloNastasijević se nije pokazao kao stvarni pozorišni talenat, ali nije svojedrame pisao ni isključivo kao pesnik. On je hteo jedan novi medijum, hteo jena scenu, kao pesnik ili ne. Teško se probijao do priznanja, još teže jedolazio do opštenja sa publikom i čini se da je pokušavao da, prekopozornice, uspostavi kontakt sa ljudima za čiji jezik i na čijem je jezikupisao.

PROZA

Prozna dela Momčila Nastasijevića, "Iz tamnog vilajeta" i "Hronika mojevaroši", oslanjaju se na narodne pripovetke i, znatno manje, na pripovetkeBorisava Stankovića. Nastasijevićev prozni izraz, odnosno jezik, je gust,idiomatičan, jarko obojen, pun inverzija, ritmičan, ali ipak ima kadencuproze i razlikuje se od jezika njegovih pesama.

BIBLIOGRAFIJA ­ IZDANJA

Nastasijević, Momčilo. "Međuluško blago", Beograd : S. B. Cvijanović,1927.Nastasijević, Momčilo. "Iz tamnog vilajeta", Beograd : S. B. Cvijanović,1927.Nastasijević, Momčilo. "Đurađ Branković", 1929.Nastasijević, Momčilo. "Kod 'Večite slavine'", 1929.Nastasijević, Momčilo. "Nedozvani", Cetinje: Državna štamparija,1930.Nastasijević, Momčilo. "Gospodar Mladenova kći". Cetinje: "Zapis",1931.Nastasijević, Momčilo. "Pet lirskih krugova", Beograd: [b. i.], 1932.

LITERATURA

Deretić, Jovan. "Kratka istorija srpske književnosti", Beograd: BIGZ,1990.Pavlović, Miodrag. "Eseji o srpskim pesnicima". Beograd: "VukKaradžić", 1981.

SPOLJAŠNE VEZE

Leksikon YU mitologijeČasopis Drama, članak o Momčilu Nastasijeviću

Časopis Polja, članak o Momčilu NastasijevićuMomčilo Nastasijević: "Pesme" na Antologiji srpske književnosti (.docxformat)Članak o festivalu Momčila Nastasijevića

http://sr.wikipedia.org

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:20:33 am

**

OPŠIRNA BIOGRAFIJA MOMČILA NASTASIJEVIĆA

Momčilo Nastasijević rođen je 23. septembra 1894. godine u GornjemMilanovcu, šumadijskoj varoši na južnim padinama Rudnika. Varoš jeosnovana za vladavine Aleksandra Karađorđevića, 1854, kada je po odlucivlasti raseljeno obližnje brdovito selo Brusnica. Među preseljenimBrusničanima bio je i otac Momčila Nastasijevića, Nikola, s majkomMihailom. Izgleda da se raseljavanje i osnivanje nove varoši nalazilo uizvesnoj vezi s dinastičkom surevnjivošću između Karađorđevića iObrenovića, jer je u Brusnici ranije bio nastanjen gospodar Milan, stariji bratMiloša Obrenovića, a kod njega je u mladosti jedno vreme boravio i samMiloš. U Brusnici je zapravo za vreme prvog braka živela Miloševa majkaVišnja. U početku varoš se zvala Despotovac, prema omanjoj planinskoj recikoja tu protiče (Despotovica). Kada je ponovo došao na vlast, Miloš jeDespotovac krajem 60­ih godina preimenovao u Milanovac.

Stanovnici Brusnice, kasnije Milanovca, mahom su bili doseljenici.Doseljenici su i preci Momčila Nastasijevića. Pradeda po ocu Lazar(hipokoristik Ljaka) najstariji je predak o kome se nešto više zna. Rodom izPrizrena, gde je izučio kujundžijski zanat, on se stalno nastanio u varošiciPodgradec, sa jugozapadne strane Ohridskog jezera (sada u Albaniji),nedaleko od manastira Sveti Naum. Po izbijanju prvog srpskog ustankavrbuje dobrovoljce u ohridskom i prizrenskom kraju, i kao četovođa stiže1806. u pomoć Karađorđu Petroviću. Poginuo je u borbama za oslobođenjeBeograda, kod Stambol­kapije. Njegov sin Tanasije (Tasa), građevinar irezbar, nastanio se u Brusnici, zajedno sa šurom Nastasom Đorđevićem,Ohriđaninom. Za vreme mađarske bune 1848. godine pridružuje se odredimavojvode Stevana Knićanina, i od zadobijene rane naskoro umire.

Šestogodišnji sin Tanasijev a otac Momčilov Nikola Lazarević seli se smajkom iz Ohrida u Brusnicu. Odrastao je i građevinarski zanat izučio podokriljem ujaka Nastasa Đorđevića. U znak zahvalnosti odrekao se svognaslednog prezimena i od ujakovog imena načinio novo ­ Nastasijević.Majstor Nastas Đorđević sagradio je 1862. godine, po Miloševoj narudžbini,gornjomilanovačku crkvu, hram Svete Trojice. "Crkvu napravi u ovoj varoši",piše na njegovome nadgrobnom kamenu u Gornjem Milanovcu. Obnavljanjestarih i zidanje novih crkava u Srbiji produžio je Nikola Nastasijević. Obnovioje Stracimirovu zadužbinu u Čačku i sazidao crkve u Svetozarevu (Jagodini),Trsteniku i Bresnici kraj Čačka.

Majka Momčilova, Milica, rodom je iz Kraljeva (Karanovca), kći trgovca iizvoznika Koste Jovanovića i Jelene, rodom Nikolić, iz ugledne beogradsketrgovačke porodice. Milica je za ono vreme dobila visoko obrazovanje kaovaspitanica beogradskog devojačkog instituta pod upravom Katarine Milovuk.Milica i Nikola Nastasijević imali su tri kćeri i četiri sina. Momčilo je pouzrastu njihovo treće dete: od njega su stariji sestra Natalija i brat Živorad,a mlađi braća Svetomir i Slavomir, i sestre Darinka i Slavka. Bezbedno

detinjstvo u kući imućnog građevinara i preduzimača ­ gde su uz roditeljebile i obe babe, Ohriđanka Mihaila i Beograđanka Jelena — proteklo je bezvidljivijeg potresa koji bi bio zapamćen. Neki ređi i neobičniji doživljaji izranog detinjstva koji se navode u biografiji Momčila Nastasijevića uglavnomsu preuzeti iz njegovih pripovedaka, pa je teško suditi o njihovoj biografskojpouzdanosti budući da su književno transponovani.

Po sačuvanim svedočanstvima može se pratiti tok školovanja. Osnovnu školuzavršio je u Gornjem Milanovcu redovno, 1905. godine. U Milanovcu tada nijebilo gimnazije. Šest razreda gimnazije, od 1905. do 1911, pohađao je uČačku. Prve četiri godine stanovao je kod jedne rođake, u samom gradu.Dve poslednje u obližnjem selu Preljine, gde je njegov otac gradio most naČemernici. U Čačku je preležao teži oblik malarije. Njegov prvi biograf,Milutin Devrnja, smatra da mu je to trajno narušilo zdravlje. Sedmi razredupisuje u Kragujevcu septembra 1911, ali već početkom iduće godine prelaziu Beograd. U Prvoj muškoj gimnaziji završio je sedmi i osmi razred, i saodličnim uspehom iz gotovo svih predmeta (kao vrlo dobar ocenjen je izmatematike i nemačkog jezika) položio ispit zrelosti avgusta 1913. Uzrociprelaska iz jednog grada u drugi bili su pre svega finansijski, kako se tomože zaključiti iz jedne dopisnice koju je Momčilo iz Kragujevca poslao sestriDarinki.

U oktobru 1913. upisuje se na beogradski Filozofski fakultet. Na XII grupupredmeta: (a) francuski jezik s književnošću; (b) uporedna književnost steorijom književnosti; (v) klasična književnost. U Beogradu se zajedno sMomčilom na školovanju nalaze sestre Natalija i Darinka, u iznajmljenomstanu u Dragačevskoj ulici 18. Stariji brat Živorad dobija prva javnapriznanja kao slikar, i 1913. dodeljena mu je stipendija za studijski boravaku Minhenu. Zahvaljujući njemu Momčilo vrlo brzo počinje da upoznajebeogradski slikarski život. Zbližiće se, još kao gimnazijalac, i sa KostomMiličevićem, poreklom iz sela Vraca kod Skadra. Neobična pojava ovogslikara i boema, čiji se život tragično završio, toliko će zaokupiti mladogNastasijevića da će o njemu napisati prvi svoj esej, ranu priču Na odsustvu,jednu nedovršenu pesmu (sve o godišnjici smrti 1921), a uvešće ga i u svojuprvu dramu Nedozvani (slikar Mazulino).

Vest o Principovom atentatu na bečkog prestolonaslednika ­ i potom objavarata Srbiji — zatekla ga je u roditeljskom domu. Podatak da je ličnopoznavao Gavrila Principa svakako je zanimljiv. Davao mu je, naime, uBeogradu poduke iz matematike, a Princip je podučavao mlađu sestruDarinku iz nemačkog jezika. Sve do kraja 1914. nije bio regrutovan. Kada jepočetkom 1915. izašao na regrutaciju, proglašen je za privremenonesposobnog. Već i na osnovu fotografija može se, uostalom, zaključiti da jebio sitnog i slabašnog tela, a po svemu sudeći i veoma krhkog zdravlja.Izdvajala se jedino glava, sa veoma bujnom crnom kosom, zaobljenim avisokim čelom, jakim orlovskim nosom i tamnim očima dubokog, svremenom sve prodornijeg, pomalo i grozničavog pogleda. Izrazito blagecrte na njegovome mladalačkom licu kasnije su, i to naglo, dobijale naoštrini.

Ratni okršaji krajem 1914. sasvim su se približili Milanovcu. U novembru jesrpska vojska na padinama Rudnika odnela veliku pobedu u kolubarskoj ilirudničkoj bici. U zatišju koje je zatim nastalo i trajalo sve do potkrajseptembra 1915. Momčilo Nastasijević je kao dobrovoljac obavljao pisarskeposlove u glavnoj vojnoj stanici u Milanovcu. Iz ovog vremena potičunajraniji njegovi sačuvani radovi: tri pesme i u vidu dnevnika datirani Zapisi,uneseni u četvrtu knjigu ovih Sabranih dela (odsad skraćeno SD4). Kada jekrajem godine počelo povlačenje srpske vojske, preko Kosova premaAlbaniji, za njom je krenula i milanovačka vojna stanica. Put im je, međutim,bio presečen u Kosovskoj Mitrovici, pa su se morali pešice vraćati sporednimputevima ili bespućem, po zimskom nevremenu, krijući se od austrougarskih

vojnih patrola. Nakon mesec dana lutanja i bekstva pred patrolama Momčiloje ušao u Kraljevo, ali je u gradu otkriven, uhapšen i sproveden uKragujevac. Iz Kragujevca je usred dana uspeo da pobegne i, preobučen useosko odelo, vrati se januara 1916. u Milanovac.

Celu 1916. proveo je u kućnom pritvoru. Bila je to prilika da se ponovo vratičitanju, pa i pisanju. Prema nekim svedočenjima, u kući porodiceNastasijević postojala je bogata biblioteka. Ali ona nije sačuvana.Nesumnjivo, za pesnika Nastasijevića bila je ovo prva prelomna godina: urukopisu je ostao prilično veliki broj pesama i verzija u kojima se možepratiti okušavanje u vezanome stihu, i najviše u formi soneta. Sačuvan je ijedan sonet na francuskom jeziku. Mala grupa od pet soneta naslovljena jeSoneti njoj. Ko je "ona", kojoj su upućeni ne samo soneti nego i dobar deosvih ranih Nastasijevićevih pesama (1915—1921)? M. Devrnja, koji je izblizapoznavao pesnika, tvrdi: "Jedina ljubav, duga i postojana, koju je Momčiloosećao prema jednoj devojci, nije bila takve prirode da bi mogla da izvedeMomčila iz njegovog običnog načina života" (Celokupna dela, knj. IX, 1939,str. 79). Nešto više podataka dao je Đ. Popović u drugoj knjizi Ljubavisrpskih pesnika (Niš, 1978, str. 153—165), i doneo dve fotografije DarinkeSretenović iz Milanovca. Nešto mlađa, možda dve­tri godine, ona je odraslau susedstvu, u porodici koja se nalazila u poslovnim (ortačkim) odnosima saporodicom Nastasijević. Mladalačka veza između Momčila i Darinke — okojoj ima malo pouzdanih svedočanstava, ali se zato može pratiti u ranimpesmama, u ranoj priči Svileni ljubičasti konac, pa najzad i u Gospi iz trećeglirskog kruga i njenim verzijama — održavana je i u Beogradu, gde su obojestudirali na Filozofskom fakultetu, sve do naglog prekida februara 1921,kada je Momčilo, nakon diplomiranja, postavljen za privremenog predmetnognastavnika u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Darinka se zatim udala.Ako ta "jedina ljubav, duga i postojana", možda i nije bila "takve prirode dabi mogla da izvede Momčila iz njegovog običnog načina života", ona je zatoipak bila mnogo dublja nego što se misli, i tek treba ispitati koliko je kaobiografska podloga značajna za razumevanje motiva mrtve drage i u poeziji iu prozi Nastasijevićevoj.

Naredne, 1917. godine, Momčilo Nastasijević je po odluci okupacionih vlastidobio radno mesto u milanovačkoj mesnoj komandi. Na tom je poslu ostaosve do oktobra 1918, do odlaska austrougarske vojske. Kasnije, u dramiGospodar­Mladenova kćer, daće sliku Milanovca pod okupacijom. Pošto jepočetkom 1916, najverovatnije od februara, počeo manje­više redovno daunosi svoja zapažanja i misli u dva džepna notesa (Siva beležnica I, II u SD4), može se za sve ovo vreme pratiti u kojim se osnovnim pravcima kretalanjegova unutarnja zaokupljenost. Zna se da je 1917—1918. gotovo u celinipreveo La Brijerove Karaktere, mada taj prevod ni do danas nije objavljen.Tome odgovaraju dosta učestala skiciranja pojedinih karaktera i karakternihosobina u dnevničkim zabeleškama. Idući prema kraju 1918, srazmerno jesve manje pesama, ali je zato više priča, koje su ostale u rukopisima. Pričeiz 1917. tematski su vezane za istoriju Milanovca i život u palanci. Uizvesnom smislu, one nagoveštavaju Hroniku moje varoši. Priče iz 1918.sačuvane su kao mala rukopisna zbirka pod naslovom Priče (rukopis jeopisan u SD 3). One su bliže zbirci Iz tamnog vilajeta.

Februara 1919. odlazi u Beograd da nastavi studije. U jednoj od svezakazabeležio je: "Hiljadu devet stotina devetnaesta. Snežni januar. Sloboda uruševinama. Grip. Živorad iz Soluna preko Dubrovnika u Beograd. Videti seposle toliko godina i preživljenih opasnosti moguće je ako se prepešači 120km puta zavejanog snegom. Drugog sredstva nema. — Kraj februaraizuzetno topao. Krećem sa Svetomirom preko Rudnika, najkraćim putem."Tokom 1919. i 1920. na fakultetu je položio sve ispite. Diplomirao je 23.oktobra 1920. Kao student izgleda da se najviše družio s MilanomVujaklijom, leksikografom, i Nikolom Banaševićem, istoričarem književnosti.Nalazimo ih i na zajedničkim fotografijama, iz studentskih dana. Malo je

sačuvanih književnih radova iz ovog vremena. Ali zato ima prevoda.Prepevao je trinaest soneta iz Heredijinih Trofeja. Bilo je to poslednjenjegovo ogledanje u vezanome stihu i u strogoj pesničkoj formi.

Kao privremeni predmetni nastavnik od februara 1921. do juna predaje uPrvoj muškoj gimnaziji. Od 6. juna do 17. septembra nalazi se u Kragujevcu,na dosluženju vojnog roka (jer mu je priznato vreme koje je proveo umilanovačkoj vojnoj stanici) u XIX pešadijskom puku. Potom je u novembrupostavljen za suplenta u istoj gimnaziji. Samo nekoliko pesama i pričadatirano je ovom godinom. A upravo od 1921. u stanu porodice Nastasijevićpočinju muzička poslepodneva nedeljom i praznikom. Porodica se okuplja uBeogradu već 1920, u iznajmljenom stanu u Ratarskoj ulici 131. Sva četiribrata naučila su da sviraju najmanje na dva muzička instrumenta. Momčiloje svirao flautu i violončelo. On je zapravo davao najviše podsticaja zaporodično negovanje muzičke umetnosti. Kada je, gde i od koga sticaopotrebno znanje, učio se muzičkoj veštini, o tome nema sigurnih podataka.Zna se jedino da je na flauti učio da svira 1904, na violini 1905, aviolončelom je ovladao u poratnim godinama. Pominje se takođe da se joškao đak čačanske gimnazije ogledao u komponovanju manjih muzičkihsastava. Zajedno sa svojom braćom jedno vreme je posle rata bio stalni članorkestra "Stanković" (svirao je violončelo), kojim je najpre dirigovao PetarKrstić, zatim Ivan Brezovšek, pa Lovro Matačić.

Prvu pesmu Nastasijević je objavio 1922, u junskom broju "Srpskogknjiževnog glasnika". Bila je to Bela pesma, verzija Jasika. Iste godine u"Misli" izlazi prikaz srpskog prevoda starofrancuskog romana Tristan iIzolda. Sam će kasnije, u jednoj autobiografskoj belešci, napisati da je "uknjiževnost ušao 1922". Ove godine "skicirao je" i prvu dramu, Nedozvane,gde se u središtu radnje nalaze jedan pesnik (Nikola) i jedan slikar(Mazulino). Zaokupljenost poslanjem pesnika/umetnika i njegovomegzistencijom još je očiglednija u eseju Nekoliko refleksija iz umetnosti, kojije najverovatnije napisan 1922. Umesto dnevničkog beleženja raznih opaski imisli koje je započeo 1915, redovnije nastavio 1916, Nastasijević od 1922.sastavlja esejističke tekstove namenjene objavljivanju, i u njima iznosiosnovne stavove iz svoje poetike.

Profesorski ispit polagao je u maju 1923, "po skraćenom programu". Položioga je jednoglasno, "odlikujući se predavanjima". Time je stekao pravo nazvanje profesora kome je glavni predmet francuski, sporedni srpski jezik.Ministarstvo prosvete dodelilo mu je finansijska sredstva da u letnjemraspustu provede dva i po meseca u Parizu, radi usavršavanja francuskogjezika. Utiske sa ovog boravka opširno je izložio u izveštaju koji je podneo uDruštvu za žive jezike i književnosti. Kasnije je objavljen kao putopis učasopisu Bogdana Popovića "Strani pregled". U Parizu je napisao i nekolikodatiranih verzija pesama koje će ući u Pet lirskih krugova. U božićnjemdodatku beogradskih "Novosti" objavio je prvu pripovetku ­ Priču oNeznancu. Tokom godine u časopisu "Misao" izlaze još tri, takođe iz budućezbirke Iz tamnog vilajeta. Ako je prethodna, 1922. godina, najavila pesnikaNastasijevića, u još većoj je meri 1923. najavila pripovedača.

[postavljeno 23.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:23:39 am

**nastavak

Smrt najstarije sestre Natalije potresla je Momčila zajedno sa celomporodicom Nastasijević: njoj u pomen — možda i o godišnjici smrti —

napisaće pesmu Sestri u pokoju. Život u porodici Nastasijević, onako kako jeopisan u nekim sećanjima, pomalo opominje na stare porodične zajednice.Ono što je donekle neobično, bar za naše prilike, to je da se u središtu togživota nalazila umetnost: muzika, književnost i slikarstvo, to je bilaneposredna preokupacija četvoro braće, a posredno, podržavajući ih ipomažući, saučestvovali su roditelji i sestre. Muzičko poslepodne, koje jepovremeno održavano praznikom i nedeljom, postepeno se ustaljuje,proširuje i prerasta u redovne nedeljne umetničke sastanke, na kojima se nesamo muzicira nego i raspravlja o umetnosti i književnosti.

Nedeljni umetnički sastanci u Ratarskoj 131 redovno se održavaju od 1924. Iodržavaće se, u porodici Nastasijević, sve do početka 1938. Krug posetilacaveoma je širok. Od književnika dolazili su mnogi, a nešto češće StanislavVinaver, Rade Drainac, Desimir Blagojević, Miloš Crnjanski, Dušan Matić,Rastko Petrović, Pavle Stefanović, Dimitrije Mitrinović, Miodrag M. Pešić,Dragan Aleksić, Božidar Kovačević i Aleksandar Vidaković. U muzičkom delu,osim braće Nastasijevića, kao pijanisti najčešće su sudelovali Ruža Vinaver(majka Stanislava Vinavera), Bojana Jelača (mlada, rano preminulapijanistkinja koja je uživala osobitu naklonost porodice, posebno Momčilovu)i Velizar Gođevac, ali, za klavirom, i književnici Stanislav Vinaver iAleksandar Vidaković.

Nema, na žalost, bližih opisa kako su izgledali ti sastanci, koji su običnotrajali od šest posle podne do ponoći, i o čemu se sve na njima raspravljalo,osim što su povremeno čitani književni radovi. Momčilo Nastasijević nijeuzeo učešća ni u jednoj od učestalih književnih polemika 20­ih godina, nijepripadao nijednoj književnoj grupi, nije sledio program nijedne škole, njegovse glas i kasnije retko čuo u javnom književnom životu, pa i tada je biouglavnom usamljen. Međutim, on je u porodičnome domu sve vreme sbraćom održavao jednu vrstu književnog (umetničkog) salona, moždanajznačajnijeg u međuratnom Beogradu. Srpskoj kulturi ovaj porodični domje dao: slikara Živorada, književnika Momčila, muzičara Svetomira i piscaistorijskih romana Slavomira.

Septembra 1924. Momčilo Nastasijević premešten je u Treću muškugimnaziju, a nakon mesec dana dobio je mesto profesora u Četvrtoj muškojgimnaziji, gde je ostao do kraja života. U toj su gimnaziji kao profesoriradili, pored ostalih, pesnici Miloš Crnjanski i Dušan Matić, proučavalacnarodne poezije Radosav Medenica, slikar Ljuba Ivanović, teolog RadovanKazimirović, istoričar Vasa Čubrilović, a i Momčilova najmlađa sestraSlavka, profesor matematike. Predavanja iz književnosti i izveštaji sekskurzija (objavljeni u SD4) pružaju dosta celovitu sliku o Nastasijeviću kaogimnazijskom profesoru. Zanimljiv je utisak koji je na jednog od učenikaostavila njegova pojava kada je prvi put ušao u IV razred školske 1925/6.godine: "Suv, ali lak i vedar, sa katalogom popeo se na katedru. Videli smosvi njegovu izrazitu glavu. Lice mu je bilo koščato, nos veliki. Ali iz lica suzračile oči umiljate, tople, noseći i dubinu i blagost. Čitav taj lik bio jeuokviren velikom, bujnom kosom. Njegov glas je bio malo šuštav, nije biogovornik, reči je dosta teško nalazio, često je tražio izraz kojim je hteo neštoda okarakteriše. I često mu je ruka pravila pokret, išla napred, kao da hoćeiz prostora da izvuče tu reč što mu je nedostajala" (Milivoje Ristić,Uspomene na Momčila Nastasijevića, SKG, ns, 1LP, br.5 [1. mart 1938],str.337).

Prikaz izložbe Bore Stevanovića, štampan novembra 1924. u "Misli", prva jeNastasijevićeva likovna kritika. Likovnu kritiku, žanrovski disciplinovano istručno, pisaće povremeno sve do 1930. I prvu dramu, Nedozvane, štampaoje 1924, u "Raskrsnici" (u julskom broju i dvobroju za avgust i septembar).Pri kraju godine, u decembarskom broju "Misli", izlazi esej Beleške zaapsolutnu poeziju, u kome prvi put celovito obrazlaže svoje osobitorazumevanje poezije, zapravo izlaže svoju eksplicitnu poetiku.

Luksuzno opremljen, četvorobroj časopisa "Pokret" za februar 1925. doneo jena prvim stranama Zapis o darovima moje rođake Marije. Uredništvočasopisa (vlasnik i urednik Mirko Cvetkov) propratilo je pripovetku opširnimi veoma krupnim, nesuzdržanim pohvalama. Gest redak koliko i neobičan zajednu "političku, književnu i privrednu" reviju. Sama po sebi inače prelepa,pripovetka je uz ovakvu publikaciju prvi put skrenula pažnju šireg književnogkruga na Nastasijevićevo ime. Uz to su iste godine izašle još tri pripovetke— San brata bez noge, Spomen o Radojci i O čika Janku — takođe iz budućezbirke Iz tamnog vilajeta. Najzad, "Pokret" je u maju doneo još jednupripovetku, Kako se sazda naša bogomolja, s nadnaslovom koji je najaviodrugu zbirku: Iz Hronike moje varoši. Nesumnjivo, tek je ove, 1925. godine,već tridesetogodišnji pisac izašao na glas kao daroviti pripovedač u novoj,poratnoj srpskoj književnosti.

Od 2. do 8. maja 1925. Nastasijević učestvuje u ekskurziji učenika iprofesora Četvrte muške gimnazije, vozom od Beograda preko BosanskogBroda i Sarajeva u Dubrovnik i, nazad, od Dubrovnika preko Sarajeva i Užicau Beograd. U sličnoj ekskurziji učestvuje i naredne, 1926. godine, od 1. do10. maja, takođe vozom: Beograd, Zagreb, Sušak, Šibenik, Split, Plitvičkajezera, Bihać, Sunja, Beograd. Sa obe ekskurzije napisao je opširneizveštaje, slične izveštaju o boravku u Parizu.

Početkom 1927. izlazi, u "Modernoj biblioteci" S. B. Cvijanovića, prvaNastasijevićeva knjiga: Iz tamnog vilajeta. Ima širok odjek i lep prijem kodknjiževne kritike. Sredinom godine ocenjivački odbor — koji su činili BogdanPopović (predsednik), Milan Bogdanović. Miodrag Ibrovac, Svetislav Petrovići Todor Manojlović — saopštava da je književna nagrada udruženja "CvijetaZuzorić" za 1926. godinu dodeljena Momčilu Nastasijeviću za Zapis odarovima moje rođake Marije. Nagrada je iznosila 400 dinara. Kod istogizdavača, takođe 1927, izlazi druga knjiga: muzička drama Međuluško blago.Muziku je komponovao Svetomir Nastasijević. Likovno rešenje korica ovekao i prethodne knjige dao je Živorad Nastasijević. Kritike su bile neštoređe, što je i razumljivo s obzirom na žanr, ali povoljne. Isidora Sekulić je u"Srpskom književnom glasniku" objavila nadahnut prikaz. Beogradska opera,međutim, odbija da izvodi ovu muzičku dramu, kao što je i Narodnopozorište odbilo ponuđeni tekst Nedozvanih.

U autobiografskoj belešci štampanoj 1927. u februarskoj svesci "Književnogsevera" Nastasijević za sebe kaže: "Retko se osmeli da napiše pesmu (zatoih je malo i dao), jer oseća da bi se to muzički dalo i čistije i dublje izraziti."Neobično veliki broj sačuvanih verzija potvrđuje da je pesme pisao naporno ipolako, verujući da se u stihu i strofi, oslobođenim od spolja nametnutihmetričkih kanona, ponovo mogu vaspostaviti oni ritmičko­intonacioni obrascikoji se u maternjem jeziku i narodnom melosu odiskona čuvaju. Od 1922. dokraja 1927. objavio je dvadesetak pesama koje će mahom, i sa doradama,ući u Pet lirskih krugova.

S učenicima VII razreda i kolegama Strahinjom Damnjanovićem iRadovanom Kazimirovićem boravi, na ekskurziji, u Grčkoj od 12. do 21.aprila 1928. Bio je to drugi i poslednji Nastasijevićev boravak u inostranstvu.Posle Soluna, zbog obustavljene plovidbe od Velikog petka do trećeg danaVaskrsa, nije se moglo otići na Svetu Goru, pa je zato produžen boravak uAtini. Vratili su se u Beograd preko Skoplja. U izveštaju koji je po većustaljenom običaju napisao Nastasijević je izneo i nekoliko utisaka o tlu unašim najjužnijim krajevima. Nikada nije bio bliže zavičaju svojih predaka.

Kao dvadeset peta knjiga u ediciji "1000 najlepših novela", u Zagrebu izlazi1928. godine Zapis o darovima moje rođake Marije. U aprilu Nastasijevićdaje intervju Desimiru Blagojeviću o Beogradu i beogradskom romanu, snajavom da će Hroniku moje varoši "po svoj prilici izdati beogradski knjižar

S. B. Cvijanović". Zbirka je u jednoj verziji već mogla biti pripremljena zaštampu; pretežna većina pripovedaka objavljena je u periodici. Ali je S. B.Cvijanović neće izdati, i preostaće još koja godina rada na neobjavljenomrukopisu.

Porodica Nastasijević seli se u proleće 1929. iz Ratarske ulice u KočeKapetana 36. U ovom se stanu kratko zadržava. Početkom 1930. opet seseli. Sada u Molerovu ulicu 9. Stan u Molerovoj bio je vrlo prostran iprikladan za nedeljne umetničke sastanke, s muzičkim programom. Književniugled Momčila Nastasijevića i dalje je u usponu. Marta 1929. "Srpskiknjiževni glasnik" donosi jedan od najboljih njegovih eseja Za maternjumelodiju. U njemu je najbliže određen odnos jezika, muzike i poezije, važannaročito za razumevanje Pet lirskih krugova. Sledeće, 1930. godine, urazgovoru koji je Desimir Blagojević objavio u "Pravdi" pod naslovomKnjiževnost u diferenciranju, Nastasijević prvi put ističe "tehniku izraza"dovodeći je u vezu s "nejasnoćom" kod novijih pesnika. Izlazi i nova verzijadrame Nedozvani, koju je štampao cetinjski časopis "Zapisi". Tekst je izčasopisa separiran i kao knjiga ukoričen u malom broju primeraka.

Cetinjski "Zapisi" štampaju 1931. na isti način i drugu dramu, Gospodar­Mladenovu kćer. Objavljena je prvi put. Ali se po sačuvanim planovima iskicama vidi da je zamišljena vrlo rano. Drama o Mladenovoj porodici je,šta­više, možda i deo najranije Nastasijevićeve zamisli da napiše dramskitekst. Ova godina donela je i neprijatnosti koje će on, očigledno, bolnodoživeti. Pozorišta su odbijala njegove drame. A kada je tek osnovanoAkademsko pozorište premijerno izvelo Nedozvane na pozornici "Manježa"(na Vračaru), 20. juna 1931, kritičari u "Pravdi" i "Politici", najuticajnijimlistovima, dali su negativne ocene ne toliko pozorišne predstave kolikodramskog teksta. Nastasijević je javno, i nimalo srećno, ustao u odbranusvog dela. Druga neprijatnost došla je iz Srpske književne zadruge: rukopisHronike moje varoši, ponuđen za biblioteku "Savremenik", recenzent ŽivkoMilićević ocenio je krajnje oštro, odričući mu svaku vrednost. Knjiga je tako iostala neobjavljena za piščeva života.

Izgubivši veru u izdavače (kojima se, izgleda, više nije ni obraćao),Nastasijević je 1932. sam, iz svojih sredstava, objavio Pet lirskih krugova.Prema nekim podacima, koji se nisu mogli proveriti, i dve ranije objavljeneknjige kod S. B. Cvijanovića štampane su o autorovom trošku. Premdauglavnom povoljna, kritika je suzdržano dočekala Pet lirskih krugova, sizvesnom prećutnom nedoumicom; prijem na koji je naišla knjigapripovedaka više se neće ponoviti. A u pripremi su već bila dva nova lirskakruga. Epitaf, prvu pesmu iz kruga Magnovenja, doneo je "Srpski književniglasnik" u avgustovskom broju. Kasnije će, iz godine u godinu, u periodiciizlaziti ostale pesme.

Poslednju pripovetku Nastasijević je objavio 1933, u februarskom broju"Srpskog književnog glasnika". Bio je to Nahod, iz rukopisne zbirke Hronikamoje varoši. Neobična proza, za koju se nije mogao naći izdavač, privuklaje, zbog svog osobitog jezika, pažnju najautoritativnijeg lingvista —Aleksandra Belića. On je u devetoj svesci tek pokrenutog časopisa "Našjezik" u suštini optužio Nastasijevića za kvarenje srpskog jezika.

Nesporazum s kritikom, naročito pozorišnom, ne smanjuje se, nego uvećava.Dvadeset petog juna 1934. amaterska pozorišna trupa premijerno izvodiGospodar­Mladenovu kćer na pozornici Kolarčeve zadužbine. Većinabeogradskih pozorišnih kritičara daje oštru, negativnu ocenu drame.Nastasijević se ni ovog puta nije suzdržao da im ne odgovori, s izvesnomironijom iz koje izbija gorčina. U ovoj godini izlaze dva nova eseja, Zahumanizaciju muzike i U odbranu čoveka, ali je on poglavito zaokupljendramom: radi na muzičkoj drami Đurađ Branković, a po svemu sudeći i nadrami Kod "Večite slavine".

Već u januaru 1935. "Narodna odbrana" počinje da objavljuje ĐurđaBrankovića. U četiri broja izašla su tri čina. Četvrti nije objavljen u periodici,a peti tek 1937. Đurađ Branković, očigledno, nije završen 1935. Ali je zatozavršena drama Kod "Večite slavine". Nastasijević redovno sarađuje u"Narodnoj odbrani". A po člancima koje objavljuje — U odbranu književnogstvaralaštva, Dramsko stvaralaštvo i pozorište kod nas, U traženju sebe —vidi se da je ta saradnja povezana s iznošenjem izvesnog programa okokoga bi se okupili pisci i umetnici kojima je stalo do naših izvornihknjiževno­umetničkih i duhovnih vrednosti. Bio je to prvi i jediniNastasijevićev pokušaj da uzme aktivnog učešća u književnom životu.

Saradnja u "Narodnoj odbrani" ubrzo se, međutim, prekida, zajedno sapromenom u redakciji lista. Od 1936. Nastasijević sarađuje u "Hrišćanskojmisli". Objavio je tu esej Religiozno osmišljenje umetnosti i prepev Slovoljubavi despota Stefana Lazarevića. Pretežan deo pesama iz poslednja dvakruga, Magnovenja i Odjeka, izašao je u prethodnoj i ovoj godini. Najviše u"Srpskom književnom glasniku".

Na Đurđevdan, 6. maja 1936, Nastasijević se iznenada razboleo. S početkaje ležao kod kuće, bez prave dijagnoze. Posle sedamnaest dana smešten je uOpštoj državnoj bolnici, na infektivnom odeljenju, kod prof. KosteTodorovića. Tu je ostao jedanaest dana, a onda je prebačen na drugo internoodeljenje, kod prof. Radosavljevića. Uzrok bolesti nije ustanovljen. Pred krajjuna počeo se neočekivano oporavljati. Bolnicu je napustio o Vidovdanu.Koliko je bolest bila ozbiljna vidi se i iz izveštaja direktora Četvrte muškegimnazije Miodraga Ristića, poslatog 16. jula Ministarstvu prosvete (izveštajise čuvaju u Arhivu Jugoslavije: 66—20). "Bolest je", piše on, "bila takva daje bilo trenutaka kada se morala gubiti svaka nada da će g. Nastasijevićostati u životu. Međutim, dužnost je učiniti sve što je mogućno da g.Nastasijević dođe u mogućnost da ostane u životu."

Posle vidovdanskih praznika, zajedno s porodicom, odlazi u Gornji Milanovac,gde provodi leto. Boravak u Milanovcu doneo je poboljšanje. Ali se iz novog,septembarskog izveštaja M. Ristića može zaključiti da se bolest samoprimirila: "Stanje zdravlja g. Nastasijevića i danas je prilično nepouzdano."Predlog da ode na duži odmor i oporavak u nekom planinskom mestuNastasijević odbija. U školi mu je smanjena norma na četiri časa nedeljno.

Porodica Nastasijević seli se 1937. iz Molerove ulice u AleksandraNenadovića 36. Poslepodnevni sastanci nedeljom i praznikom održavaju setokom cele godine. Kako svedoči Ksenija Atanasijević, poslednjih meseciMomčilo Nastasijević je užem krugu pisaca iz rukopisa čitao dramu Kod"Večite slavine". Iako je rukopis davno bio završen, on je očigledno i daljeradio na njemu. Sačuvan je dopis od četvrtog oktobra kojim članoviDramskog studija predlažu upravniku Narodnog pozorišta da se u repertoarunese drama Kod "Večite slavine". Izgleda da je Nastasijević upravo tadaispisao tekst drame po ulogama, zasebno za svaki lik. Naveo je i imenaglumaca. Ali je Narodno pozorište i ovog puta odustalo, do kraja ostavšidosledno u odbijanju svega što je on u više navrata, uporno nudio.

U avgustu "Hrišćanska misao" donosi poslednji, peti čin drame ĐurađBranković. U oktobru poslednju pesmu, On, objavljuje isti časopis koji je prepetnaest godina objavio i prvu — "Srpski književni glasnik". Razmak odpetnaest godina saradnje poklopio se sa petnaest godina delovanja umeđuratnoj srpskoj književnosti, koliko je sudbinski bilo određeno MomčiluNastasijeviću.

Početkom 1938. ponovo se razboleo: 18. januara nije otišao u Četvrtu muškugimnaziju da održi časove. Pod visokom temperaturom ležao je kod kućedvanaest dana. Kad je temperatura opala, puls je pokazao da srce posustaje.

Prenet je u Opštu državnu bolnicu, da bi bio pod stalnom kontrolom prof.Radosavljevića i prof. Todorovića. Uzrok bolesti do kraja nije ustanovljen. Poponoći, licem na subotu, 13. februara, preminuo je Momčilo Nastasijević, nenapunivši ni četrdeset četiri godine. Sahranjen je u nedelju, 14. februara, naNovom groblju u Beogradu.

SABRANA DELA — ESEJI, BELEŠKE, MISLIPriredio Novica PetkovićDečije novine; Srpska književna zadrugaBeograd, 1991Signatura: II­399681­04Zbirka knjiga i rukopisa Momčila Nastasijevića (1894—1938)Digitalna Narodna biblioteka Srbije (http://digital.nb.rs/collection/kn­nastasijevic)

[postavljeno 23.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:26:16 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ

Momčilo Nastasijević (1894 — 1938), jedan od istaknutijih pesnikameđuratne književnosti, potiče iz porodice koja je, pored njega, dala još ikompozitora Svetomira Nastastijevića, slikara Živorada Nastasijevića i piscaistorijskih romana Slavomira Nastasijevića. Momčilo Nastasijević je do krajaživota radio kao profesor francuskog jezika i književnosti, i do kraja životaostao svoj i osoben. Naime, on je bio jedan od retkih pesnika koga odlikujesamoniklost i nepodvodljivost ni pod jednu kapu pravaca ili škola. Dok svaavangarda, neposredno posle Prvog svetskog rata, teži zapadnim modelimamišljenja i pevanja, Nastasijević ide svojim sopstvenim putem. Njegovointresovanje usredsređeno je na srednjovekovnu književnost i narodnostvaralaštvo kao bogate izvore srpskog jezika; on je za vraćanje timizvorima (praizvorima) a za bekstvo od savremenog jezika koji je otuđen ihladan. Može se pretpostaviti da je na Nastasijevića uticao njegovsavremenik i zemljak Rastko Petrović, jedan od najistaknutijih modernista,svojim esejima o srednjovekovnoj umetnosti i "Burleskom...", romanom ostarim Slovenima. Leksika Nastasijevićeve poezije je arhaična, arhaična je isintaksa: on veruje da samo ta leksika leži u osnovi srpskog jezika, a da jesavremeni jezik bleda slika izvornog jezika —­ što dublje u prošlost jezika,to bliže pravim smislovima i značenjima, ali pre svega bliže izvornoj melodijijezika.

Nastasijević je počeo rano da piše, ali je sporo objavljivao. Jedna tadašnjakritičarka napisala je: "Momčilo Nastasijević bio je od onih retkih odabranihkoji se nisu ispucavali zbirkama, ali čiji je svaki prilog značio otkrovenje".(Milica Kostić Salem) Pisao je poeziju, pripovetke, drame i eseje. Već udevetnaestoj godini, 1915, piše Rane pesme, pripovetke i veći deo Misli.Godine 1925., u časopisu Pokret objavljuje priču Zapis o darovima mojerođake Marije; 1927.godine, za ovu priču dobija nagradu "Cvijeta Zuzorić";iste godine objavljuje zbirku pripovedaka Iz tamnog vilajeta iz koje je inagrađena pripovetka. Muzičku dramu Međuluško blago objavljuje 1927.godine. Knjiga pesama Pet lirskih krugova objavljena je 1932. godine, i bilalepo primljena od kritičara. To je sve što je Momčilo Nastasijević objavio. Alije zato iza njega ostao sanduk rukopisa koje su njegovi prijatelji pregledali inajveći deo objavili 1939. godine, u Celikupnim delima u devet knjiga. Odvećih radova ovde su objavljene drame Đurađ Branković i Kod "Večiteslavine", koje je napisao 1929.godine. Tu je objavljena i zbirka pripovedakaHronika moje varoši,1931.godine.

NASTASIJEVIĆEVA MISAO O POEZIJI

Nastasijević je često zapisivao svoje misli o poeziji i stvaranju i iz tihnjegovih zapisa može se izvući nekoliko poetičkih stavova. Osnovni poetičkistav Momčila Nastasijevića jeste da je najdublja strana ljudske prirodeopštečovečanska strana, a ona će progovoriti samo ako se vratimomaternjoj melodiji. Ona je u dubini nacionalnog bića i bića čoveka kaopojedinca pa otuda i potreba da poetski sokovi poteknu iz tih dubina — tekonda će biti najplodotvorniji, najbliži suštini bića i najistinitiji. On definišematernju melodiju kao "zvunnu liniju koja, dolazeći iz najdubljih slojevaduha, vezuje pojmove u tajanstvenu celinu živog izraza (...) i čim iz većedubine prodre glas, tim mu je i širi obim odjeka".

Maternja melodija ima osoben ton koji ubeđuje i kojim se "iz podsvestiprodre u podsvest", njime se otvaraju "neotvorima vrata". Ton je ono što"dirne u živac" — "na koju melodiju čovek neposredno uzdrhti, te je majkesin". Melodija je skrivena u izrazu pa je zato bitnije da se otkrije ona jer tonkojim se nešto kaže bitniji je od reči. Reč je samo materijalizacija tona, onaje samo — pojmovni oblik tona: ako on ne ustrepti, ne probudi se, reč ostajebez odjeka.

Zato se Nastasijević vraća jezičkoj i duhovnoj prošlosti u kojoj nalazi živereči, melodične reči, iskonske reči nacionalnog duha koje nisu izgubile svojuiskonsku svežinu i duboki, ali već zaboravljeni smisao. Otuda u njegovojpoeziji veliki broj drevnih reči, koje se danas nazivaju arhaične reči, reči vanupotrebe (nedoljubljeno, rab, bojezan, kami). Ali baš te reči nose u sebiosobeni ton maternje melodije i baš one doprinose da Nastasijevićevapoezija bude moderna poezija izrazito modernog iskaza. On je dokazao damodernost ne isključuje drevnost.

Nastasijavić postavlja načelo stvarne reči: "Gde nije neophodna reč, ćutati;gde je neophodno ćutanje, na izgled i po svemu, tek tu progovoriti". Reč nijetu da se njome zavara ćutanje, da ona jeftino parodira i kočoperi se plitka iprazna, ona je tu "da se kroz nju otvori ono što je najmuklije u biću, već dasamo ćutanje progovori". On je za reči koje ćute, koje su kamene. Njihovoćutanje "nepromašimo pogađa u samo srce duhovnog krvotrka" i naravnoduhovnog bića pojedinca i naroda. To su stvarne reči.

Nastasijevićeva duboka povezanost sa drevnim izvorima jezika i motivaproistekla je iz njegovih traganja za maternjom melodijom. Osećaj (ilipotreba) za maternjom melodijom, koja je obojila njegovo pevanje iobogatila ga zvukovno, proistekao je iz dva izvora. Na prvom mestu jeNastasijevićeva ljubav prema muzici i muzički dar, koji se, između ostalog,ostvario u muzičkim dramama. Na drugom mestu je njegova uverenost dase poezija najčistije, najobilnije i najmoćnije ostvaruje muzikom.

Nastasijević redukuje jezik i svodi ga na jezgro: njegov izraz je, koncizan,gnomski. Zvuk i ritam stiha su na prvom mestu, a ne značenje reči iz kojihse stih tvori. A zvuk i ritam se ostvaruju promenom mesta reči u stihu.Pesma treba samo da nagoveštava: zato kod njega izostaju reči kojeobjašnjavaju, rasvetljavaju i tumačejer "što više u objašnjenje reči timrazblaženija tajna. Lapi joj opojni miris i ne opija. Vino iz bureta poteklo,voda se natočila". Nastasijevićeva poezija je hermetična (zatvorena), teškaza razumevanje. Ona nije takva zato što se pesnik igra sa čitaocima, negozato što je pesnikov izraz sažet, eliptičan, zagonetan. Takav način pevanjazahteva pažljivo čitanje, traganje za smislom, napor i strpljenje. Nejasnostproizilazi iz arhaične sintakse, čestih promena reda rečI, leksike koja nije uupotrebi ili nije u upotrebi u datom obliku, specifičnih neologizama u oblikupolusloženica. Njegov poetski iskaz obiluje oksimoronskim konstrukcijama

koje još više zamućuju smisao ili vode u besmisao. Međutim, Nastasijević ćena jednom mestu reći da nema "lirske pesme ako bar jednim stihom neprodre u vansmisao".

Staniša VeličkovićInterpretacije iz književnosti III

[postavljeno 23.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:26:28 am

*

BELEŠKE O POEZIJI MOMČILA NASTASIJEVIĆA

U vreme posle prvog svetskog rata, kad se naša poezija široko otvaraevropskim uticajima, kad se brzo modernizuju i pesnička forma, i leksika, isenzibilnost, i način mišljenja, pesničko delo Momčila Nastasijevića ostajedvostruko arhaično: oslanjajući se na narodno pesništvo i na srednjevekovnuknjiževnost, ono ostaje vezano isključivo za našu pesnički tradiciju. Tako uvreme kad pesnici u poeziju unose bučni jezik tehnike, reklama i novina,Nastasijević u nju vraća manastirsku tišinu koju zrače reči kao: rab, pojati,naveki; kad u pesme ulazi brzi i iskidani ritam grada i gradskog govornog jezika, Nastasijević se vraća arhaičnoj intonaciji pastoralne i crkvenepesme. Očito, Nastasijević ostaje daleko od naših modernih međuratnihpesnika. U to isto vreme kod nas se piše i vrlo tradicionalistička poezija, alije Nastasijević od tih tradicionalista još udaljeniji nego od modernista. On unašem pesništvu tog doba, pa i u našem pesništvu uopšte, stoji kaousamljena i čudna pesnička ličnost, čiji je položaj neverovatno paradoksalan:Nastasijević je, na primer, upotrebljavao reči i intonacije arhaičnije negotradicionalisti, ali je ostao aktuelniji, pa i noviji, nego mnogi modernisti. Razlike između Nastasijevića i njegovih savremenika su mnogobrojne.Najupadljivija je razlika u sintaksi i leksici i, uopšte, u shvatanju jezika. Nemanje je upadljiva i razlika u strukturi stiha i pesme. Što je još važnije,Nastasijevićevo shvatanje egzistencije, puno straha i očajanja, stoji vrlodaleko od shvatanja naših tadašnjih pesnika. Gotovo svi su oni, poslekrvavog svetskog rata, bili puni nekih pobuna ili egzaltacija — telesnih,intelektualnih, nacionalnih, kosmopolitskih, socijalnih, revolucionarnih,literarnih ... Nastasijević je možda jedini naš pesnik koji taj svetski rat, ipromene koje su nastupile posle njega, nije ni primetio. On u dvema svojimpesmama vidi kako sahranjuju dvojicu vojnika, a gde su ti vojnici poginuli, iza šta, Nastasijević ne zna. (Borislav Mihajlović kaže da je Nastasijević"dezaktuelizovan, van epohe"; Miodrag Pavlović piše da je "Nastasijevićevavizija sveta ... neistorijska".) Nastasijević istoriju ne vidi ni kao scenu, nikao atmosferu, ni kao kontekst, ni kao sadržaj; on gleda golu egzistenciju, iužasava se tog što vidi. U trenutku kad Miloš Crnjanski, na primer, svojeStražilovo počinje ovakvim, apolonskim, autoportretom: Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, Nastasijevićev autoportret, u pesmi Nagrada, izgleda sasvim drugačije: O, šta je ujed, otrov tvoj, zmijo, šta, samome sebi kad izlučim se u sičan?

Taj strah od sebe, i strah od egzistencije uopšte, kod Nastasijevića je stalan,i stalno veoma intenzivan, i u tom strahu on ne samo da ne može da seuteši, nego ne može ni da se izrazi istorijom. On čak i ne živi u istoriji, i nezna za istorijsku dimenziju egzistencije; on do nje, jednostavno, ne može dastigne, jer stoji kao ukopan pred uništavajućim besmislom egzistencijesame. Strah od postojanja — možda bi bolje bilo reći: užas — i vera koja utom užasu pokušava da se rodi, stoje u osnovi Nastasijevićevog pesništva."Dezaktuelizovan" u istorijskom smislu, Nastasijević je mnogostrukoaktuelan u psihološkom.—

Predgovor zbirke "Pet lirskih krugova"Ljubomir Simović, 1980. | forum.amfiteatar (http://www.amfiteatar.org/cgi­bin/yabb/YaBB.pl?num=1142514401)

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:26:39 am

*

NASTASIJEVIĆ IZ "NEIZREČJA U REČ" BELEŠKE O POEZIJI MOMČILA NASTASIJEVIĆA

Nerođenih zorazapoju mi petli;sa dna iskon­morapotonula, čujem, bruje zvonaMisao, Momčilo Nastasijević

Preporođenim slovom letopisaca i zemljodelaca obdelovao je uklete parlogena koje se odavno niko nije usudio da stupi. Sricao je svoju tek stvorenuživotodavnu azbuku i imenovao sudnje plodove koji su mu se pod rukomrađaliVasko Popa69

Književnik Momčilo Nastasijević (1894­1938) je potpuno samosvojna iusamljena ličnost u srpskoj književnosti između dva veka, koji jeistovremeno bio prisutan i aktivan u selektivnim beogradskim književnimkrugovima i dostojanstveno se odupirao tadašnjim modernim pravcima čijisu prethodnici bili Crnjanski, Rastko Petrović, iako ih je, naročito pomenuteknjiževnike, neobično poštovao. Razjašnjenje takvog mogućegNastasijevićevog statusa jeste u faktu da se njegov pesnički, prozni idramski opus može objediniti u jedinstven književni jezik i jezikotvoračkidomet, često nedostupan i kritičarima i čitaocima. Kada se uzme u obzir iNastasijevićev esejistički rad, koji prethodeći njegovom pesništvu, upornoobjašnjava njegov celokupan književni rad, dajući prednost značajupesničkog izraza, dolazimo do zaključka da je sam Momčilo Nastasijević sasvojim književnim delom, iako bez direktnih pesničkih sledbenika, zapravoosoben i neobično vredan književni pravac u međuratnoj srpskojknjiževnosti. Stoga čudi zašto su pravo čitanje i posledični vrednosni sudovio Nastasijevićevoj poeziji izostali i kasnili, uprkos tome što su njegovi esejibili uvodnici u čitanje i vrednovanje njegovih, ionako malobrojnih stihova.Naime, Nastasijević je za života bio omiljen u užem pesničkom krugu(srodnom, a ne elitističkom), a van njega nedovoljno poznat i proučavan,poput pravog "pustinjaka u gradu", kako je to primetio Velibor Gligorić.

Naročito iznenađuje zašto je hermetičan, redukovan, ali zgusnut i misaonodubok stih, vezan za duh i tlo rodnog podneblja tek naknadno prepoznat kaomoderan i vredan pesnički iskaz, koji je iako samonikao i usamljen, ipak bio

i potreban i neophodan srpskoj književnosti. U objašnjenju kako kazivanje izpozicije drevnosti, uopšte, može prerasti u moderan i originalan stih,Zvonimir Kostić70 je konstatovao da prepoznatljivi leksički arhaizmi, zatimzajednički ili bliski sadržaji iz kolektivnog pamćenja, kao i nesvesnouspostavljene slike iz dubine psihologije, koje savremeni tumači najčešćeoznačavaju pojmom arhetipova, prisutni su kod naših brojnih pesnika. Ali, dabi se arhaizmi transformisali u moderan diskurs potrebno je drevnimsadržajima ugraditi vlastitost (iskustvo, talenat, emocije, asocijacije, igrivostreči) u vidu kohezionih sastojaka. Zatim, bitna je i mašta kao potpunosamostalna duševna sposobnost građenja novih celina iz predstava ipromisli, pre svega, kombinovanjem pomenutih elemenata reproduktivnesvesti. Na taj način, kako zagovara Bašlar, arhetipovi predstavljaju prvobitnupsihičku stvarnost, čija je drevnost nepobitna i u koje nas uvodi pesničkailuminacija. Pesničke slike, dakle, nisu ništa drugo do slike pesničkog bića,koje potiču iz oniričkih dubina i davnina, povezujući i sabirajući i lična iplemenska iskustva i duhovnost, u međuvremenu nataložena. Doživljajpesničkih slika je pesnički doživljaj sveta i samoga sebe71.

Nastasijevićeva upotreba našeg folklora, prepoznatljive "maternjemelodije"72, zajedničkih drevnih arhetipskih totema, čini svojevrsnoovaploćenje simbolističkih ideja na polju kolektivne duhovne baštine u kojojpesnik traga za tajnom iskona, kao i za tajnom sopstva, potvrđujući premisuNikole Koljevića da je Nastasijevićeva poetika izrasla iz temelja evropskogsimbolizma73. Ali, bitno je napomenuti i ustanoviti diferencu da Nastasijevićne koristi i ne preuzima gotove jezičke i pesničke obrasce, već ih sampronalazi, pesnički pročišćava i međusobno kontaktira, da bi se što dubljespustio do korena iz kojeg su ponikli i ti obrasci, a i pisac i čitaoci odnosnonjihovi preci.

Važno je istaći da Momčilo Nastasijević u potrazi za rečima koje ćemo sviprepoznati i prisvojiti, morao je da raskopava gromade prohujalog vremena ifakata, i da u tom talogu i prahu pronađe čovekov otisak i da ga iz zaboravai rukavaca vrati samome čoveku. Možemo se složiti sa zaključkomMuharema Pervića74 da prošlost za Nastasijevića nije samo ono što je bilo,već i ono što jeste i ono što će tek biti. To je poetsko vreme, u kojem, pobiblijskom savetu, koren života nastoji uočiti ono šta će biti ili što je moglobiti. To poetsko vreme ovog metafizičkog pesnika jeste večnost.

1. Nastasijevićeva reč. Nastasijević, hoteći da njegova poezija čuva, održava iprenosi sa pokoljenja na pokoljenje esenciju jednog podneblja i da prodre ukoren duha podneblja morao je da prihvati drevni jezik – i to onaj izvornijezik, neiskvaren raznim pesničkim i filološkim rabljenjem, kao i duhomvremena i neprirodnih tekovina civilizacija. U toj leksičkoj formuli preuzetojili nasleđenoj iz starine i iskona, nalazi se duh narodnog pamćenja iopstanka. U tom potisnutom i nedovoljno iskorišćenom, zajedničkom nam,vokabularu Nastasijević je pronašao neophodne i semantički bitne glasovnesastojke, koji su doneli i svežinu i dubinu jeziku.

1. 1. Izbor reči. O tome da je pesnik uporno nastojao da u jeziku razgrne njegovepouzdane i nepoznate odjeke i odbleske, prikrivene talozima efemernog i daje u tom traganju za vrednostima težio da dopre do iskonskog i prastarogzvuka, govori odnosno pita se i sam Nastasijević: "Jeste, sve se razgranaloiz jednog. Ali na izvesnoj tački razgranatosti zašto težiti združenju sasusednom granom kad podmlađujući sokovi iz zajedničkog korena biju kroznjih smerom sve veće odvojenosti? A radi prvobitno celog je li moguće do ukoren se povratiti?"75

Jezik naših drevnih predaka, tvrdi Đorđe Trifunović76, živi u rečenici, uoblicima reči, u rečniku pesnika Momčila Nastasijevića. Jezik taj ne gubi tragnikada, ni u tkanju pripovetke, ni u toku drame, ni u vaploćenju pesme.Tražio je prave reči iskonske i još uvek živu materiju prareči. Tražio jeneuvele reči na dnu iskon­mora i osluškivao im neugaslo bilo.

Iako je egzistirala promisao o izboru ili korenu Nastasijevićevog jezika, naarhaizme preuzete iz srednjovekovne književnosti (drobna kap, ženik, rušnaseljanka, smerni rab, boljezan, ispolin, paguba, grenje, nesatrulima vlat,mana, patvora, Agnec, štiti, pečaliti, pomjanuti, prostiti, shoriti — Z. Kostić)i na reči iz narodnog govora i narodne književnosti tzv. folklorni arhaizmi(tmolo, tmolina, zanago, ruj, utol, prebol, umin, krotina, zadojenje,progledanje, šturina, zled, lapiti — Z. Kostić), Trifunović je argumentovaopodelu Nastasijevićevog vokabulara u nekoliko grupa. Prvu grupu čine reči izpraslovenskog plemenskog pamćenja (blag, bolan, gresti, dveri, deva,droban, žal, ispolni, minuti, mreti, paguba, patvora, pojati). Druga grupapotiče iz postojbine pesnikovih predaka i ohridskih slovenskih spisanija izperioda Kirila i Metodija (paguba, mreti, put). Zatim, Nastasijević akribičnoprepoznaje reči iz naših starih tekstova (val, klonuti, likovati, osoj, pokoj,prečisti, prisoj, prozir, rab, ruj, sazdati, seta, slučiti se, sniti, tvar, tma,trepet, trikrat, celov, čajati, štiti). Vremenski nama najbliža četvrta grupasastoji se od reči iz naše narodne poezije (guja, milje, oro, pečiti,prisojkinja, rodina, shoriti). Kao potvrda je pesma Rumena kap od svegajedanaest tačnije devet stihova (jedan se distih ponavlja) u kojoj notiramoneke od pominjanih termina: milje, prisojkinja, prozir, kao i početak pesmeMolitva u kojem su — smagnem, poj, rab i boljezan:

Smagnem li ovo dubinom u večernju,ili je tihi poj,il’ dubina se otvori gde bolelo?Tiho po muci brodim smerni rab.

Pakao meni, oče,boljezan, draču na put.

1. 2. Preobražaj i stradanje reči. Upijajući reči iz "iskon­mora" da bi ih vrationjima samima, i njihovom zvuku i smislu, iako je pesnik Nastasijević, poputdozivača79, ispoljio strpljivost u traganju do zarobljenih i zaboravomprekrivenih živih formula izvornog jezika što ispod brojnih ljuštura i omotačaslobodno i prvoliko pevaju, i sa semantikom koju nismo ni prepoznali niupoznali do tada, nije se zaustavio na pukom citiranju prareči već je nastaviosvoje jezičke oglede sa čitavim tekstom pesme, što se uočava iz brižljivosačuvanih varijanata Nastasijevićevih pesama. Tako da pesma Frula poredkonačne ima još četrnaest sačuvanih verzija, Zora trinaest, Večernja čakdvadeset dve, Suton trinaest, Gospi četrnaest, Tuga jedanaest, Jutropetnaest, Osama na trgu deset, a Grozd i Poznoj po devet.

Iz postupka građenja pesme kroz vreme evidentno je pesnikovo nastojanjeda se liši svega suvišnoga. Nestajale su tako brojne poštapalice, veznici,prilozi, predlozi, a kasnije i glagoli, imenice i pridevi, zapravo, i subjekti iobjekti i predikati. Zato je Radomir Konstantinović ishitreno zaključio da suuglavnom iščileli glagoli odnosno kako je on to nazvao "stradanje glagola"80i objasnio njegove vrste kroz potpuno isključivanje glagola, preko odlaganja iizmeštanja glagola, pa do obezličenja glagola (misleći na preimenovanjeglagola u imenice i prideve). Reakcija kritike (Milosavljević, Simović) nikakose nije mogla saglasiti sa Konstantinovićevim sudom, pogotovo sa prvimdelom, jer se Nastasijević lišavao svih reči sažimajući ih, dok su druga dvaNastasijevićeva procesa — odlaganje i preobličavanje reči bili primenjivanine samo na glagole, nego i na imena, atribute i druge odrednice. Kao

paradigmatičan primer za stradanje glagola naveo je Konstantinović devetikrug iz poeme Reči u kamenu i to njen početni distih čija konačna varijantaglasi:

Korak ihpovazda u lov

a njegova prva verzija ima dve mogućnosti:

U koji lov vazda koračaju noge

i:

U koji lov parovi nogu vazda koračaju?U koji lov mašina ilž konjska kopitavazda prevlače sanjiva (izvaljena) tela?.

U drugoj verziji to glasi: "U lov i boj koračaju", a u trećoj: "U lov povazdakoračaju i boj".

I u pesmi Truba distihu:

To iza gora i vodalelek je rušne seljanke

prethodne sledeće varijante: "Čujem: preko stotinu brda leleče rušnaseljanka" i "Čujem preko stotinu brda leleče žena" u prvoj verziji, a u drugoj:"Pričujem, preko stotinu brda kukaju" i "Pričujem, preko stotinu brda zapevaseljanka". U trećoj verziji: "Preko stotinu brda u odjek / leleče negdeseljanka", u četvrtoj "Pričujem: iza gora i voda u odjek / leleče rušnaseljanka" i "I čujem: iza gora i voda u odjek / leleče rušna seljanka", da bi upetoj i šestoj verziji (koliko ih ukupno ima) zadobio definitivni sačuvanioblik.

Sličan je primer početne strofe pesme Suton:

Krila li to?Nenadno mahnu na tamu.Ili crveno jato potonu za breg?

Njeni sačuvani varijeteti u prvoj verziji su verodostojni pokazatelji zastradanje reči, jer prva mogućnost:

Jedna crna ptica prelete šumnou predvečerje preko našeg nebai hladni vetar sa krila njenihzamrze nam duše

se sažima u drugu:

Crna je ptica preletela šumnoU predvečerje nad namaI vetar sa krila njenihSledi nam duše.

Druga verzija glasi: "Dan sreće spušta umorna krila / Na vrhove gora, / Doknebom crvena jata golubova / Razleću se ćutke / I veče pada na zemlju idušu", a treća: "Posustali dan obori krila, / I nemirno zaigraše sene, / Ipurpurom preliše se puti, — / Žurno ptice prnuše crvene / Opustelim nebomšto se žuti. / Zadnja reč ti zamire sa usana vreli / I veče nemirom tvojudušu preli." Četvrta i peta, kao i deveta verzija su: "Sustali dan obori krila, /

sanjive prenuše sene, / te potamneše puti, / i digoše se gore crvene / unebo što se žuti, — / Veče nam na dušu pade" uz napomenu da u četvrtojverziji između četvrtog i petog stiha je umetnut sledeći stih: "i crne pticeprnuše muklo". U šestoj, sedmoj i osmoj verziji jedini stih koji se ne menjajeste: "u nebo što se žuti". Od desete pa do trinaeste verzije poprimakonačni oblik jedino što se različito stihovi prelamaju.

Iz ovih primera je očito da je Nastasijević oslobađao pesmu svega što je bilosuvišno i opterećujuće za nedovoljno eksploatisane reči u koje je utiskivaosklonost da međusobno komuniciraju, bez posebnosti da li je reč o glagolimaili imenicama, pridevima, predlozima, prilozima, veznicima. I glagoli su,dakle, doživeli sudbinu ostalih reči tačnije onih reči koje nisu posedovalemoć posredovanja a što je pesnik svakako želeo da izbegne i da moćposredovanja udeli odabranim rečima i praznom prostoru između njih.

Posebno efektno preoblikovanje očekivanog glagola ("zanemim") u pridev("nem") je u završnom stihu početne tercine šeste po redu Gluhote:

Lepota jerzaslepi me,i nem.

dajući čitavoj strofi izvesnu napetost i dramatičnost, a izrazu oštrinu iodsečnost bez prava na prigovor i komentar, a istovremeno nalikujućineočekivanom gromu dobija pravo na dalji odjek i zvučni i značenjski, čijuneizvesnost pojačavaju okolne reči i belina između njih.

1. 3. Redukcija. U svim citiranim stihovima Momčila Nastasijevića očigledna je,dakle, redukcija kao vrlo osetljiv pesnički postupak, kojim se dolazi dosemantičke napregnutosti i do pesme koja pokazuje izvesnu ogoljenostzamisli. Struktura Nastasijevićevog stiha i rečenice se zasniva nadramatičnosti, koja determiniše i oblik i smisao. Dodatnu nerazumljivost,hermetičnost, zagonetnost, otežavaju paradoksi, inverzije, skraćenja,promene intonacije. Ali, iako pesnikova sloboda doseže i do zbunjujućeg ineočekivanog rezultata, nijednog trena, Nastasijevićevi stihovi u krugovimanisu proizvoljni, neodgovorni i prepušteni igri.

Naime, Nastasijević na poseban način gradi pesničku sliku, kao i pesmuuopšte. Stihovi su razuđeni, iznenada prekinuti, zakinuti za jednu ili višereči, tako da su potezi u njima nedovršeni, naglo skraćeni, a slika ili pesmadate su u naznakama, u jednoj sekundi, u obrisu slike ili su predstavljenesamo kroz njenu jednu od suštinskih tačaka, kako je osetila SvetlanaVelmar­Janković. Na prvi pogled, zbog efekata redukcije pesničke slike itehnike skraćivanja pesnik ne stiže da registruje ključne elemente slike.Međutim, "neizrečje" iz jednog stiha preoblikuje se u nekom od sledećihstihova ili strofa. Štaviše, do kraja pesme znaju biti i zgusnute ikompaktne81. Zbog čega je Ljubomir Simović ovakav pesnički postupakoslovio pesničkim izumom.

Ciklusi Gluhote i Reči u kamenu su pravi primeri Nastasijevićevihnajhermetičnijih pesama, sa diskretnim kolažnim nagoveštajima, koje imajuzajednički činilac. Deseta po redu (završna) Gluhota je neobično izdužena, isastavljena od stihova sa dve­tri reči nižući kratke slike i zamisli u šestdistiha i tercina, koje se začudno lome i prekidaju, ne uspevajući da pobegnuod doživljaja uopštenosti. Ali, kada naknadno izdvojimo krucijalne reprezentesvake od šest strofa, i to redom: bol, rana živa, pakao, greh, kraj iblagoslov, ili njihovu simetričnu polarizaciju (unutar dvo i trostiha), koja jeinače karakteristika Nastasijevićevog pesništva na svim nivoima i u svimoblicima: pakao­raj, greh­svet, muka­kraj, blagoslov­klet, sasvim drugačije,promišljenije apsolviramo sledeće pesničke slike: "bol, i zacrnelo", "rana li,

duboko da je živa", "iz pakla ovog / za zraku nekud raja" i "za blagoslov taj /na veki, na veki klet".

Četvrti krug pesme Reči iz osame koja vrvi od paradoksalnih slikaNastasijević umesto već nagoveštenog završetka strofe, neočekivano izačudno, na prvi pogled suvišno, nastavlja je trećim stihom:

Reč svoju nemkamenu zaveštavam,i zveri.

Da bi u petom krugu nastavio prethodna dva stiha, opet u nadrealnoj slici isvojevrsnoj igri rečima:

Bezdetan,na istinu grem.

Sinovi prate mei kćeri

a umetnuti odjek iz reči "zveri" dovodi u kontekst sa ovim stihovima iz petogkruga, ali i sa stihom iz četvrtog kruga: "a život otvara tek dveri".

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:26:52 am

*nastavak

1. 4. Podtekst. Nastasijevićevi distisi: "I krenem, i rodna kob / sve dublje mekoreni" i "jer smaku / do u koren smem" potvrđuju pesnikovu potragu zaarhaizmima, kao i prisustvo drevnog i trajnog budući da dopiru iz vremenskedaljine, iz dubine narodnog govora, iz zamišljenih kolektiva, koji su i stvorilii pronosili i stvaraju i pronose zvuk i duh jezika odakle su proistekle.Zapravo, Nastasijevićev leksički izbor omogućio je ovaploćenje i praglasova ipravremena, i locirao ih u pesnikov trenutak i život. Na taj način, vremeNastasijevićevog pesništva poprima obeležje večnog, ali se i ta drevnostuvek doživljava kao referenca, kao uporednik, kao korelativ. Tako dapostoje i dve odnosno više vremenskih odrenica koje se analogijom isemantikom održavaju u jedinstvu. A kako Nastasijevićeva reč odražavavreme njegovog pesništva, isti princip je primenjiv i za njegov vokabular.Koliko god pesnik, i na planu ritmomelodijskog i na planu značenjskog,usaglašava i zbližava jezik njegovog doba sa jezikom njegovih predaka, ipakse u Nastasijevićevom pesništvu uočavaju, kao i u drami i u prozi, nekolikoleksičkih naslaga. Tako da svi Nastasijevićevi arhaizmi, frazeologizmi,praglasovi uopšte, čine zaseban podskup — nešto poput jezika u jeziku82.

Prareči za kojima Nastasijević uporno traga bivaju u njegovom pesništvustalno prisutne kao svojevrsni podtekst, o čemu uporište nalazimo i uNastasijevićevom esejističkom radu: "Pre same stvari nije izlišno podvućijednu misao, koja svojom istinitošću doseže do činjenice, te je dobro izdravo uvek se njom potkrepiti83". Izrazi iz vremenske dubine podvučeni suispod čitavog Nastasijevićevog pesništva i stalno međusobno komuniciraju ini jednog se trenutka ne mogu prenebreći. Bescen iz iskopanih riznica jezikapostaje eho koji se emituje izvorno, ali i nastavlja odjek preko preostalogpesničkog jezika sa kojim je sve vreme u suživotu. I čitalac svakog trenaoseća duh i smisao pradrevnosti i koristi ga kao kontrolnika u razjašnjavanjuhermetičnih i zagonetnih stihova. Pojedine reči dovoljno je samo pomenuti ilipak naslutiti, pa da one širom otvore svoja značenjska vrata i koreliraju sa

vlastitim, sa emotivnim i sa iskustvenim.

Obim jezičkog podteksta biva sve širi i sve dublji, jer pesnik ne obnavljasamo ono što je bilo, nego razvija i ono što se kao moguće doslućuje84.Nastasijević je zapravo stalno na tom putu u jezičku i vremensku dubinu ilistarinu kako bi rekao Veselin Čajkanović. Na tom putu unazad, ravnompovratku u sebe i zajedničke pretke.

2. Nastasijevićeva sintaksa. Iako je, obnavljajući vremeplovski tok našetradicije i tragajući za prajezikom narodnih umotvorina, Nastasijević dokazaoda je prošlost kontinuitet u kome je svaki stvaralački poduhvat oduvekmoguć, duboko je bio uveren da za kvalitet njegovog pesništva nije bitnasamo leksika, već i gradnja pesme i posebno raspored reči i pauza ustihovima. Nastasijevićeva sintaksa je omogućila da se značenja i zvučanjareči pročiste, sažmu na esencijalno i uzajamno usaglase. I zbilja, pesnik jeuspeo da dozove u svoju pesmu tako sugestivne slike i zvukove, u kojimatreperi ne naš srednji vek i lirska narodna pesma, već njene prečišćenemelodije85, čiji je izvor još dublji. A i naš je izvor tamo i to moramo znati ibiti svesni njegovog značaja ("Iza sna snu dublje / bude probuđenje" i "Idublje li nas nema, / dublje se otvori spasenje"). Nastasijević takav stavpotvrđuje u svom eseju: 'u toku pune istine uzvodno i nizvodno svejedno je:što dalje materijom od izvora to bliže duhom izvoru".

2. 1. Sintaksički obrti. Uspeo je Nastasijević svojim višegodišnjim akribičnimprepravkama pesama (zahvaljujući Novici Petkoviću i retrospektivnomožemo da čitamo njihove brojne verzije), da reči dovede u neobične i nikadranije uspostavljene kontekste, preuzimajući na svoju leksiku teret i duh svihprethodnih vekova u kojima su te reči obitavale. Naime, jednostavni smisleniili slikovit trenutak dovodi do neočekivanog i vrlo teškog i dubokog oblikajednostavnim novim rasporedom reči, za koji ne možemo reći da je tu samoiz ritmičkih razloga. Kad se u stih unesu reč ili rečenica, oni se uvode uunapred pripremljeni ritmički niz. Njene pauze, njen tempo i cela njenaintonacija ne postoje više sami po sebi, nego u uzajamnom međuodnosu sasvim elementima i sadržajima pesme. Ni red reči u rečenici, niraščlanjenost, ništa tu više nije prirodno, nego je sve manje ili višekonstruisano po novoj meri stiha86. Iako su u već citiranim stihovima biliočiti ti sintaksički obrti, kao i već komentarisano neočekivano preoblikovanjeglagola u imenice i prideve, i obrnuto, u Nastasijevićevom pesništvu je velikibroj primera, kao što je u početnoj pesmi ciklusa Reči u kamenu:

I bude,na vodi čudu,gojazna glad,beskrajem nebo,nebo zar?teško priklopi svarenje.

I jeste,tma kotlova u kotlu.Boga li radi pristavi vrag,vraga li Bog?

kao i u pesmi Trag:

I tragom kuda sagorelisve bolnija su obnaženja

Kada već prizivam pesnika Nastasijevića kao svedoka nije suvišno

fragmentarno citirati Nastasijevićev esej Beleške za apsolutnu poeziju: "Novitalas Poezije svaki put drukše poremeti svakodnevno, sitnu reč pomeri, ili jojznačenje izvitoperi, i dovoljno bude... Iz oveštalih saobraćajnih izraza čudomse izvije neslućena melodija. Time nam se otvara pogled unazad... kroz rečiprostruji tajanstvena sila, i kao opiljci u magnetnom polju, usklade sesmerom nje. A što se muzika, našav sebi šire i čistije mogućnostiostvarenja, izdvojila iz Poezije rečju, to ne znači da ova i dalje ne nosi u sebiosnovno, ali skrivenije fluidno bivanje muzike87."

2. 2. Segmentovani govorni nizovi. Novica Petković je u mogućnosti daretrospektivno, kroz verzije Nastasijevićevih pesama, uoči da u njegovojpoeziji ipak postoji nešto što je stalno prisutno, a to je segmentovani govorniniz. Jedina promenljivost je njihov međusobni odnos između segmenata iličlanaka od razuđene ili zgusnute veze segmenata unutar zajedničkerečenice, pa do odnosa između potpuno osamostaljenih delova zasebnihrečenica88.

No, upravo ovi segmenti su sastavni elementi Nastasijevićevog stiha.Potvrde za to su u preradi samih pesama. Iako članke ne menja, jer oninalikuju stožerima ili sohama oko koje se pesma gradi, pesnik imritmomelodijsku moć dostiže razmeštanjem po stihovima ili menjajući njihovmeđusobni odnos. Dokaze za ovakav sud nije teško naći u Nastasijevićevompesništvu. Na primer, u pesmi Božjak početnu strofu čine uglavnomnezavisne i samostalne rečenice:

Prebol je.Kuži ova noć.Zemlja mi telo.Hodi on.Zalapi grozana stope Bogu gde ostade.

Dok u pesmi Gospi segmentni nizovi su bliski:

Sve samlji.Snom pohodiš me tuđa.Grešniji kad samotan te zovem.Tuđa su deca iz tebe zaplakala.

a prvu strofu pesme Sestri u pokoju čine tri emocionalno slična niza u svegadva stiha:

Subota, mori me tuga,posluži, mamo.

Kao i u pesmi Poznoj:

Čajala, vedra ti put,prozrem, bolelo89.Prosti za bol.

I u Epitafu:

Zloduh zlu, dobroti verni rob;rođaju žrtva, žetvi klas;pečali, – sebi, grob i spas.

Navedeni Nastasijevićevi stihovi argumentuju da je "igra" rečima (čitaj —asocijativnim i emocionalnim nizovima) "sasvim drugo: korenita, magična,

tamna', i obezbeđuje muzici da bije i iz praizvora, i iz pesnikovog tela. "Tektada videti istovetno bude što i čuti" napominje sam Nastasijević90.

Kao ilustracija ali i kao sopot ovakvih promišljanja o Nastasijevićevimgovornim segmentima jeste pesnikov rad na pesmama odnosno neke odnjegovih verzija ovih citiranih pesama. Na primer, početak pesme Božjak, ito njena četvrta verzija glasi:

Prebol je. Kuži ova noć.Zemlja mi telo. Hodi on.Zalapi groza na stope Bogu gde ostade.

Zatim, prvi stih prve verzije pesme Sestri u pokoju je sažeo dva stiha izkonačnog oblika:

Subota, mori me tuga, prisluži, mamo.

I pesma Poznoj i to njena sedma od devet verzija ovako počinje:

Čajala, vedra ti put: prozrem da bolelo.Prosti za bol.

2. 3. Nastasijevićeve govorljive beline. Nastasijević je, uočili su brojni kritičari,bio dosledan u htenju da poetsku materiju prikaže kao jezičku materiju, i dabi to postigao, poslužio se eliptičnošću. Pesnik je redukovao svoj jezik,nasilno ga prekidao, odlagao, izmeštao, a sve vreme je svoje stihove lišavaosuvišnog, počev od veznika, odrednica, zamenica, pa do glagola, imenica iprideva. I preobličavao ih u nameri da zadrži nužnu i neophodnu leksiku, i tovećinom reči koje poseduju moć da uspostave kontakt i konverzaciju sadrugim rečima, čak iako one pripadaju "neizrečju" iz prošlosti. Takavlapidaran stih uslovio je izgled pesme sa redukovanim stihovima od dve­trireči obgrljene belinom strane na kojoj nastaje. Ipak, beline koje opkoljavajuusamljene i ogoljene reči nisu beživotne, nego su to prostranstva u kojimase reči odbijaju i privlače istovremeno91, ali i obznanjuju i prenose njihoveporuke beloj okolini kao suživotnom prostoru. Tako da su to Nastasijevićevegovorljive beline, koje pažljivo osluškuju i iščekuju jezik sposoban daprepozna i artikuliše svoju rodnu materiju, zvuk i smisao.

Stoga, Nastasijevićeve, obično, male strofe, kako ih je Miodrag Pavlovićoslovljavao, eliptičnih stihova sadrže, po pravilu, sve bitne otiske i trenutkepesničkog iskustva ili pesničke poruke, a u belinama opstaju (pra)reči istihovi, (pra)zvuci i odjeci, koji su u stanju da objašnjavaju, dopunjuju,pretpostavljaju, uočavaju, ali i opominju.

Ipak, možda je važno reći da iako je Nastasijević jedan od glasova kojim jenaše tlo progovorilo i iako je posedovao neobičnu i neutoljivu strast zajezikom na kome je pisao, on nije bio pesnik nacionalnih preokupacija ilinacionalne politike92. Štaviše, Nastasijevićevu "maternju melodiju"sačinjavali su vrednosti iznad nacionalnih i dublje od nacionalnih.

3. Nastasijevićeva maternja melodija. Pomenuta efektna i jezgrovitaNastasijevićeva sintagma je osvojila književne krugove, ali je, nažalost, odstrane njegovih savremenih i potonjih kritičara često pogrešno tumačena, jerse potpuno neopravdano davala prednost imenici umesto atributu (kakav je ipropis), koju po pravilu determeniše, omeđuje i objašnjava drugi polsintagme. Pogotovo što je u ovom primeru dominacija atributa učinila da se iimenica odavno već prilagodila pridevu i izgubila one kvalitete opštekategorije, koje, inače, poseduje. Ali, da ne polemišem sa sudovima

kritičara koji su u Nastasijevićevom pesništvu muka i ritma čuli i osetili i onošto ne postoji, već da dozvolim samom Nastasijeviću da to objasni. U esejuZa maternju melodiju on promišlja: "Melodijske je prirode svaki živi izrazduha" a "Reči samo oiviče u svesti taj već preneti treptaj od duha duhu".Zatim, definicijom: "Što se poezijom naziva, tačno je sredina između govorai muzičke melodije" Nastasijević nas podseća da je Orfej bio Pevač a nepesnik. A zaključak: "Melodijom duh krči sebi pobede u svetu" nam se činiveć doživljenim, jer nam se bezbroj puta dogodilo da pri čitanju "istinskelirike, opazimo neosetno nam pođe glas u melodiju". Još jedan primer uprilog ovoj tvrdnji jeste i Nastasijevićevo neposredno poistovećivanjemelodijskog sa duhovnim, religijskim, jezičkim, iskonskim. OmiljeniNastasijevićev egzemplar "maternje melodije" jeste izraz "majka te nemala"uz dodatno zvučno pojašnjenje ("Početni udar u kvartu podudara se sasnažnim naglaskom na ma; dizanje u sedundu: veza nenaglašenog te saprvim visoko naglašenim slogom u nemala.")

Iz ovoga se uočava koji je zadatak sebi postavio pesnik Nastasijević ("I zakap samo, / i za kap, / neizrečje ovo u reč") i koji su parametri pomoćukojih možemo proceniti je li ga ispunio. I u koji je pesnički postupakNastasijević verovao ("Ton ubeđuje, njime otvore neotvorima vrata").

Nastasijević je bio ubeđen da se svaki umetnik, osobito pesnik koji bi dabude pevač, mora kretati isključivo na tlu "maternje melodije", jer jedinotako poetski govor može doživeti sudbinu dubokog i snažnog. Upravo"maternja melodija" oličava najdublje tradicije narodnog duha93 i oduvek jebivala ugrožena (i ninje i prisno) od strane tuđih i nama neprijemčivihmuzika i glasova, što je očigledno iz pesnikovog straha od gubljenjakolektivne samosvojnosti u globalnim razmerama, koje su oduvek pretile.Danas su naročito glasne i preteće.

Odgovoru na pitanje zašto je tako Nastasijević mislio i verovao najbliži jeNovica Petković koji je pesnikov pojam raspevan protumačio kao vezuuspostavljenu melodijskom sponom sa sopstvenim suštom, kako danas znajureći Nastasijevićevi sledbenici, jer melodija jednog umetnika je izrazdubokog odnosa čoveka sa suštastvom u sebi, a melodija jednog naroda ježiva linija koja spaja njegov početak s krajem, njegovu prošlost u sadašnjostiprojicira u budućnost94. U nastavku teksta sledi Nastasijevićeva iPetkovićeva opomena nalik na kletvu despota Stefana Lazarevića, koju jeNastasijević jezički osavremenio, jer onaj ko je zaboravio rodnu melodiju,prekinuo je predačku nit i bit u sebi, i izopšten je i ostavljen sam sebi,iskorenjen i rastrgan, raskućen i od samoga sebe otuđen. Svakako, da jeNastasijević uzimao reč kao čaroliju zvuka i ritma, ali i kao blagodat smisla iduha, i tako ispitivao mogućnosti kakva se dejstva u njihovim spojevima iraskidima mogu od njih dobiti i nagovestiti, što zagovara da je jezička(ne)poznata milozvučnost zapravo i muzička i glasovna i osmišljena izajednička metafora duhovnog procesa stapanja delova u celinu, a "maternjamelodija" je onaj najprirodniji vid tog duhovnog procesa koji je organski većugrađen u jezik i koji je njegova konstitutivna snaga95. Zato se Nastasijevićbavio razgrađivanjem govornih sintaksičkih obrazaca i nizova i po zakonimaritma ih demontirao, preudešavao, odlagao, preoblikovao. Ali zaNastasijevića melodija je i semantička, a ne samo sintaksička kategorija,zbog čega je odabirao one reči koje imaju najviše simbolike u sebi pomoćukojih se lako umrežavaju sa ostalim rečima unutar stiha uglavnom.

Premisu da je pesnikova "maternja melodija" kao doziv i duh kolektivnogpamćenja, da je trijas smisla, glasa i ritma, da je mikstura osvojenogiskona, zova i usputa, da je suština i čarolija, zajednička nam, da jeraskovnik za sva vrata, pa i drevna, izvodim iz Nastasijevićeve definicije isteu već pominjanom istoimenom eseju: "Maternjom melodijom nazivam onuzvučnu liniju koja, dolazeći iz najdubljih slojeva duha, vezuje pojmove u

tajanstvenu celinu živog izraza. Afektivne je prirode (i matematičkaapstrakcija izražena, pa sadrži svoj stepen raspevanosti). Korenita je ikolektivna, i dan­danji u razgranatosti jezika u narečja, i sve dopojedinačnog izraza, deluje spajajući. I čim se iz veće dubine prodre glas,tim mu je i širi obim odjeka" i dodaje: "Pa opet još se nije čula melodija kojabi poticala iz same srži duha, koja bi, time što je individualno najdublja,imala svoj adekvatan odjek kroz sve narode i rase. Još muzika nije sveopštijezik osećanja. I koja je proglašena sveopštom, ipak je, kao strani jezik,treba unekoliko učiti slušanjem. Merilo je za maternju melodiju, pogodi li iline pogodi od prvog slušanja96".

Aleksandar B. Laković

_________________

69 Vasko Popa, Momčilo Nastasijević, predgovor, u knjizi, Momčilo Nastasijević, Sedam lirskihkrugova, Prosveta, Beograd, 1968, str. 6.70 Zvonimir Kostić, (Arhaično, moderno, poetsko), u knjizi, Zvonimir Kostić, Arhaično imoderno, Prosveta, Beograd, 1983, str. 12.71 Zvonimir Kostić, str. 15.72 Momčilo Nastasijević, Za maternju melodiju, u knjizi, Sabrana dela Momčila Nastasijevića:Eseji, beleške, misli Knjiga četvrta, Dečje novine — Gornji Milanovac, Srpska književna zadruga— Beograd, 1991, str. 38.73 Nikola Koljević, Pohvala pesmi tuge, u knjizi, Nikola Koljević, Klasici srpskog pesništva,Prosveta, Beograd, 1987, str. 211.74 Muharem Pervić, Poetika i poezija Momčila Nastasijevića, u knjizi, Momčilo Nastasijević,Izabrana dela, Knjiga druga, Naprijed — Zagreb, Prosveta — Beograd, Svjetlost — Sarajevo,1966, str. 300.75 Momčilo Nastasijević, Beleška za apsolutnu poeziju, u knjizi, Sabrana dela MomčilaNastasijevića: Eseji, beleške, misli Knjiga četvrta, Dečje novine — Gornji Milanovac, Srpskaknjiževna zadruga — Beograd, 1991, str. 3476 Đorđe Trifunović, Rečnik drevnih reči u poeziji Momčila Nastasijevića, u knjizi, MomčiloNastasijević, Sedam lirskih krugova, Prosveta, Beograd, 1968, str. 15377 Miodrag Pavlović, Momčilo Nastasijević, u knjizi, Izabrana dela Miodraga Pavlovića: Eseji osrpskim pesnicima, knjiga treća, "Vuk Karadžić", Beograd, 1981, str. 54378 Vasko Popa, Momčilo Nastasijević, predgovor, u knjizi, Momčilo Nastasijević, Sedam lirskihkrugova, Prosveta, Beograd, 1968, str. 679 Stanislav Vinaver, Momčilo Nastasijević, u knjizi, Momčilo Nastasijević, Izabrana dela, Knjigadruga, Naprijed — Zagreb, Prosveta — Beograd, Svjetlost — Sarajevo, 1966, str. 23480 Radomir Konstantinović, Momčilo Nastasijević, u knjizi, Radomir Konstantinović, Biće i jezik,knjiga šest, Prosveta: Rad – Beograd, Matica srpska — Novi Sad, 1983, str. 5681 Ljubomir Simović, Lirski krugovi Momčila Nastasijevića, u knjizi, Ljubomir Simović, Duplodno, Eseji o pesnicima, SKZ : BIGZ : Prosveta — Beograd, Dečje novine — Gornji Milanovac,1991, str. 258.82 Novica Petković, Nastasijevićeva pesma u nastajanju, BIGZ, Beograd, 1995, str. 19983 Momčilo Nastasijević, Isto, str. 3884 Novica Petković, Isto, str. 47­4885 Zvonimir Kostić, Isto, str. 9886 Novica Petković, Isto, str. 14987 Momčilo Nastasijević, Isto, str. 35­3688 Novica Petković, Isto, 16789 Imenica ili glagol?90 Momčilo Nastasijević, Isto, str. 3391 Novica Petković, Poetska misao Momčila Nastasijevića, u knjizi, Novica Petković, Artikulacijapesme, Svjetlost, Sarajevo, 1968, str. 13192 Miodrag Pavlović, Isto, str. 56093 Zvonimir Kostić, Isto, str. 9994 Novica Petković, Poetska misao Momčila Nastasijevića, u knjizi, Novica Petković, Artikulacijapesme, Svjetlost, Sarajevo, 1968, str. 11395 Nikola Koljević, Isto, str. 20796 Momčilo Nastasijević, Isto, str. 40

Polja (http://polja.eunet.rs/polja441/441­16.htm) | godina LI broj 441septembar­oktobar 2006.

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:27:01 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVIJutarnje — prvi ciklus

FRULA Frulo, što dah moj radosni žalno u dolji razleže? Da l' što pastiri pomrli tobom prizivahu dragu? Il' žal se stani u meni; s neba me strela ranila, tamna me zemlja pečila, te pesma mi je suzicom i kapljom krvi kićena? Il' dah moj kad proteče, žal te za odbeglom tajnom?

JASIKE

Šta šume jasike bele, prečiste gorske deve, srebrne kad im strele jutarnje sunce hitne, i zrakom kliknu ševe?

Hladne kad kaplje, kad sitne,niz tela im se sliju, zelenim proplankom magle kad mlečno kolo viju?

Zašto su glave nagle, i kose smešale blage, i dršću nage?

Od zime se ne ježe,strah srca im ne steže,jer na planini odrasle su same.

No iza sna — vedre tame, trepet ih čilo što snile, pa suncu, magli, pa proplanku ćućore belu tajnu na uranku.

IZVORU

Žuborli vodo izvore, mlada kad jutrom dohodi, sana kad lice ogledne,

line li san joj u rumen, je li me, vodo, snevala?

Jad jadani me, jagoda zri;rudi već leto livadom; travka se travci nagnula, ja sam;pomeni, vodo, za mene.

Tvoj žubor, vodo, srmeni frulom ću tužan u osoj, oro na prisoj da zaori. Sred ora stidna kad stidana, pomeni, vodo, za mene.

GROZD

I zlatan oblak, dragano, natopi zemlju pijanstvom.

Ljuškaju vode koritima, i puca plod.

I tvoje telo, dragano, ljubavlju prezri, napukne.

Ni smokva slađi ne cedi sok, ni grozd iz prisoja.

Da l' napiti se vina?Ili od zračna nedira

u zlatnu maglu da presahnemo za nove zlatne oblake?

ĐURĐEVCI

Seta me u čedni dan,kad ulicama prodaju đurđevke.

Ne vragoli mi, ne smej se, vragolanko. To u rodini ona boluje setu bez leka.

Zanago rosne u jutra crvenom vrvcom vezivala. Zanago svele u večeri suzama zalivala.

Tuđini umom ja ginuo, Boga ni osmeha njoj.

Prosti me, rodino blaga.

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna­bastina­Srbije/Arhiva%20­%20diplome%20­%20plakati%20­

%20spisi/MomciloNastasijevic­Faksimilrukopis.jpg)

Faksimil rukopisa pesme "Frula"

[postavljeno 24.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:27:14 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVI

U Nastasijevićevoj pesničkoj zbirci nalazi se više lirskih krugova (ciklusa):Jutarnje, Večernje, Bdenja, Gluhote, Reči u kamenu, Magnovenja, Izosame.

Jutarnje se sastoje samo iz tri pesme različitog emotivnog tona. Započinjupesmom Frula, koja je sva u tamnim tonovima. Frula je ovde sredstvopomoću koga se 'dah moj radosni/žalno u dalji razleže?' — na samompočetku pesničke zbirke i pesničkog kruga oksimoronska konstrukcija kojaceloj slici i pevanju daje paradoksalan ton. Tu su pastiri pomrli koji dozivajudragu, ali i lirski subjekt koga je žal obuzela, strela ga s neba ranila, tamnaga zemlja pečila, suznu mu pesmu kaplja krvi okitila. Ovakav sumornipočetak potpuno je u skladu sa ličnošću pesnikovom: njega stalno pratebolesti i smrti, sam je nežan i bolestan i time stavljen pred smrt kaoneminovnost kojoj, se ne može izmaći. Zato je misao o smrti obeležilacelokupno pevanje Momčila Nastasijevića. Pesma Jasike unosi više svetlosti,žubora života, dinamike." Izvoru nastavlja da gradi atmosferu započetu uprethodnoj pesmi unoseći elemente folklornog, ali će poslednja strofa daponovi motiv "frule" i zasenčiti ga subjektivnom tugom, tugom lirskogsubjekta.—

Staniša VeličkovićInterpretacije iz književnosti III

[postavljeno 24.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:27:26 am

*

BELEŠKE O POEZIJI MOMČILA NASTASIJEVIĆA

Nastasijević je u početku vedar pesnik. U ciklusu Jutarnje, u predeluprepunom cveća, čuje se zvuk pastirske frule, svetli dragana, rumene sepastoralni uranci. Pesme ovog ciklusa opevaju ljubav u cvetnoj, panteističkidoživljenoj prirodi. Upadljivi su erotska vrelina ovih pesama, i njihova gusta,sočna, gladna i žedna, čulnost. Devojka, u pesmi Zora, svojim erotizmomoživljava celu prirodu: Usnama pupolj u svetanju mami, nedrima trešnje u zrenje. U pesmi San u podne oseća se

.....u poljupcu prezrele breskve slast.

Pesma Grozd kipi od živopisnih erotskih slika: I tvoje telo, dragano, ljubavlju prezri, napukne. Ni smokva slađi ne cedi sok, ni grozd iz prisoja.

U navedenim stihovima dva puta srećemo prezrelost, blistavu reč na kojojse oseća senka truljenja. Erotska zrelost je dostigla vrhunac, i na tomvrhuncu se primakla granici druge jedne oblasti, smrti. U pesmi Defina,kojom se ovaj vedri ciklus završava, pesnik prelazi tu granicu, otkrivaerotičnost smrti, i erotiku i pohotu presudno vezuje za umiranje i smrt: Kad neljubljeno mre, tmolo je vazduhom na strast.

"Tmoli dah" te neutažene strasti „sablasno mami u tamu“, i umiranje itruljenje. U Nastasijevićevoj Priči o nedozvanoj gospođi i gladnom putnikudogađa se to isto: zagrobni zadah izaziva pohotu. U jesen, kaže Nastasijević,"plodovi kobno bi tupkali o zemlju sve do poslednjeg, a po ulicama tecijašenešto na zagrobni zadah. To je umiralo gospođino voće. Varoški nosevipodrhtavahu pohotom na to". Pojava tog teškog, tmolog, zagušljivogerotizma, raskošno procvalog u senci smrti, prva je značajna komplikacija uNastasijevićevom pesništvu. Njegov doživljaj erotike složeniji je od doživljajakoje izražavaju ljubavne pesme drugih pesnika njegovog doba. Zanimljivijomod drugih pesama tog vremena čini se u izvesnom smislu Pesma MilošaCrnjanskog, u kojoj krvave ruke dželata izazivaju u ženama pohotu: "punetužnog milja" koje te krvave ruke u njima bude, žene se patetično raspasuju,"padaju na kolena", nude se, i žudno mole da ih te krvave ruke zagrle. (Istimotiv, samo posmatran sa ženske tačke gledišta, i utoliko zanimljiviji, nećićemo, nekoliko decenija kasnije, u pesmi Krvnik slovenačke pesnikinjeSvetlane Makarovič.) U Crnjanskovom doživljaju erotike, koji je ponekadteatralan, ima rafinmana, složenosti, i sadržajnih i plodnih slutnjinekonvencionalnog osećanja i zadovoljstva. On zna, kako piše Žorž Bataj,"da su prezasićenom duhu ponekad neophodne mračne okolnosti da bidoživeo vrhunac uživanja". Tih "mračnih okolnosti", koje su dobar začinerotskom doživljaju, ima čak i u Crnjanskovoj memoarskoj prozi, uKomentarima uz Liriku Itake, ali su te okolnosti "mračne" isključivo umoralnom smislu, i tek toliko da oštrije začine doživljaj. Nastasijević,međutim, ide mnogo dalje. On otkriva tamnu, duboku, magnetsku vezuizmeđu erotike i smrti. Smrtna groza i umiranje kod njega nisu samo začin ipodsticaj erotskom doživljaju. Erotika i smrt su, otprilike, jedna drugojmajka. Nastasijević kao da sluti neku tamnu dubinu u kojoj se erotika i smrtstapaju u jedno. U izvanrednoj pesmi Trag, u trenutku erotskog buktanja ivreline, pesnik oseća strepnju, jezu i studen.

O odnosu erotike i smrti kod Nastasijevića može se govoriti i na osnovuBatajevog razmatranja o kontinuitetu i diskontinuitetu bića, u kome onpretpostavlja da se kontinuitet bića, prekinut rođenjem, ponovo uspostavljasmrću. Povremeno, kratkotrajno, uspostavljanje kontinuiteta, kroz gubljenjesebe, gubljenje individualnosti, on vidi u erotskom vrhuncu, u kome seuspostavlja zaborav sebe toliko intenzivan i potpun, da se može uporediti sasamozaboravom do koga dovodi smrt. Da li Nastasijević sluti to isto? Upesmi Jedinoj on piše: I dublje li nas nema,

dublje se otvori spasenje.

Slutnja da nestajanje vodi u spasenje, možda nije ništa drugo do verovanjeda se čovek, umirući, ili padajući u "malu smrt" na vrhuncu erotskoguzbuđenja, od diskontinuiteta spasava u kontinuitetu. U svakom slučaju,nesumnjivo je da se već u čednom pastoralnom pejzažu ciklusa Jutarnjepojavljuje jedna značajna, duboka komplikacija, da se na horizontu ovogvedrog sveta, pojavljuje jedno tamno i složeno pitanje. Pesnik je ovim učiniovažan korak; zakoračio je, kako bi s odobravanjem rekao Laza Kostić, u onošto se "ne zna".—

Predgovor zbirke "Pet lirskih krugova"Ljubomir Simović, 1980. | forum.amfiteatar (http://www.amfiteatar.org/cgi­bin/yabb/YaBB.pl?num=1142514401)

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:27:39 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVIVečernje — drugi ciklus

LJILJANI

Topi se dan.Po zlatnom odru device mru, dragane bolu, sestre moje mile.

Putuju nasmehnuteza nečim što su snile.

Sam ja.Tople poniru reke. Mirišu na ljiljane što precvetali lane.

Sama zgažena biljkazlatan otvara cvet iz ožiljka.

Šta li se njima snilo, pa teku nasmehnute u tamni dol?

Sam ja.Nastajem čudnoiz ovog nestajanja,snom te dublje me sve budi.

Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka.

VEČERNJA

Klone u dan

gorama u ruj. Samotna uzdrhta breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti. Zaspala travka, sen iz neznani, samotnu me o čuj. Klone o klone, sve samlja ona domaku okeana pesma ova lagana. Bona, kad klone dan, prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj.

ČESMI KRAJ PUTA

Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.

Na zov moj bistri, kad zorom odvijuga, tuga se rumena s večeri otud oglasi, sejo.

Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.

To ženik svate provedem. Krv pjanim brizga na rese, zanago, sejo, mre mi na ruci nevesta.

Po bledu za noć sahranim, ili to utrne srce za dalji nekud poj.

Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.

Bliži se, preboleću. Ni vlakna sebe zemlji u rastočenje.

Znaćeš me, sejo, kad s večeri, bez neveste ni svata, rumeni moj promine trag.

POZNOJ Čajala, vedra ti put, prozrem, bolelo. Prosti za bol.

I dodir pokajni moj svetinju te prokazi. Nebožan, pozna, po mrlja greha ostane. Prosti za greh. Ni zrna vinograda tebi za lek. Tuđe ispile usne tvoje vino. Za gutljaj po lokva bluda. Prosti za blud. — Znam, na istini je ovo, i plele bi se u venac duše. Al' gnjilu moju evo, rastočila put. Iz tri što zadadoz rane prozrem, već lopiš u mir. Daj da za kapljom tebe žeđa me bez utola na veki, za bol, za greh, za blud.

SESTRI U POKOJU Subota, mori me tuga, prisluži, mamo. Ruže što u muci, da umine, vezla, k'o mrlje krvi na zidu tamom lape. Prisluži, mamo. U kutu gde bona pevušila, na stručak nade kad mirisalo, žica je, ču li, prsnula. Prisluži mamo. Ni tamo, seni, zar pokoja, no pokoj tražiš međ’ nama, nedužnu gde te bolelo, sejo, gde bela prominu. Il' se od bola posvetlila, po kap nam ulja za lek iz neznani, miljem da svetli kandilo, bol tvoj gde živ još ostao, sejo, gde bela prominu. Subota, mori me tuga, prisluži, mamo.

[postavljeno 24.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:27:50 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVI

Večernje predstavljaju najmanji pesnički krug od samo dve pesme. Česmikraj puta započinje onaj govor koji će postati prepoznatljiv za poezijuMomčila Nastasijevića — prepuno arhaizama, sažimanja izraza, neobičnihsintaksičkih konstrukcija, zamućenih smislova. U osnovi je motiv umrleneveste, poznat iz pesme o ženidbi Milića Barjaktara:

To ženik svate provedem. Krv pjanim brizga na rese, Zanago, sejo,mre mi na ruci nevesta. Znaćeš me, sejo, kad s večeri bez neveste ni svata, rumeni moj promine trag.

Suton je izraz upitanosti o stvarnosti i postojanju, o suštini bića i njegovojtajni: "Breza li to,/il bledi pramen dana?/Belasa tvoje telo u suton". —

Staniša VeličkovićInterpretacije iz književnosti III

[postavljeno 24.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:28:01 am

*

BELEŠKE O POEZIJI MOMČILA NASTASIJEVIĆA

Sledeći važan koran Nastasijević će učiniti u ciklusu Večernje. U ovomciklusu mi još uvek ostajemo u pastoralnom pejzažu, još uvek prepunommirisa i boja, ali je taj pejzaž već nešto tamniji. Pre svega, nad njim seoseća senka večeri, sa svim zebnjama i tamnim slutnjama koje veče i inačeunosi u čoveka. Gotovo u svakoj pesmi pominje se smrt: "device mru",biljke "toplo umiru"; pesnik dragoj "ne celuje usne no čelo"; pesniku "mre ...na ruci nevesta". U jednoj pesmi sahranjuju vojnika (Truba) , u drugoj pesnikrazgovara sa senkm umrle sestre (Sestri u pokoju). Svet postaje neizvesnijii složeniji: u pesmi Poznoj, umesto čednih veza, pojavljuju se "boj", "greh" i"blud". U jednoj od najsugestivnijih pesama ovog ciklusa, u pesmi Večernja,pojavljuju se "strah, osama" i svet, do malopre poznat i prisan, odjednompostaje nepoznat, tuđ i neprijateljski. Travka, na primer, više nijesvakodnevna, poznata, obična travka, već — "sen iz neznani"!Najdramatičniji trenutak, međutim, nalazimo u pesmi Sestri u pokoju, kojomse ovaj ciklus završava. Pesnik, prislužujući kandilo umrloj sestri, osetivši usobi prisustvo njene seni, pita tu sen: Ni tamo, seni, zar pokoja, No pokoj tražiš međ' nama...

To je isto ono strašno pitanje koje postavlja Bodler u pesmi Kosturi kaokopači. Formulišući ovo pitanje, Nastasijević je, po mom osećanju, prvi putveliki pesnik: njegov strah se sad prostire u oba sveta.— Taj strah se rađa iz osećanja besmislenosti egzistencije, a tu besmislenost

Nastasijević duboko oseća. U celoj njegovoj poeziji neće se naći radosna rečza rođenje: on pominje "rodnu kob", "rodnu zled", "rodnu grozu". Čovek je"rođaju žrtva", život je "groza od iskona". Prema pesmi Božjak, život nemože da opravda čak ni porođajne muke. Raspet između rođenja koje je"groza" i "kob", i smrti iza koje nema obećanog pokoja, shvatajući život kao"grozu od iskona", i osećajći samoga sebe kao "otrov" i "sičan", Nastasijevićće, u pesmi Grobnoj, očajnički kriknuti potrebu da iz tog začaranog krugaživota i smrti nekuda pobegne: Van iza rođaja negde i mrenja!

Do ovog uzvika pesnika dovodi strah od postojanja, strah od smrti, ali isnažno osećanje greha. U trima Nastasijevićevim pesmama, Poznoj, Jedinoj iGrobnoj, koje se ukazuju kao tamna, tajanstvena, zagonetna celina, prepunanekih tamnih ponora iz kojih katkad sevnu neke apokaliptične svetlosti kojesvaku krivicu osvetljavaju nepodnošljivo, do dna, nalazimo dramatično, i savelikom sugestivnošću iskazano osećanje greha. U pesmi Poznoj, u pokajanjupred nekom svetinjom koju čak i "dodir pokajni" skrnavi, pesnik tražioproštaj "za bol", "za greh", "za blud", i strasno moli za večnu kaznu: Daj da za kapljom tebe Žeđa me bez utola na veki.

U pesmi Grobnoj osećenje greha dostiže vrhunac. Grešniku, bukvalno, goripod nogama: I stopa gde prione mi, Jara je ozdo, Zapahne vrelo pluće.

"Jara" bije od nedotrulih kostiju koje se razgaraju pod zemljom: I kosti, Te do kostiju me opeku, Gomila su žara.

Te svete, još nedotrule ženske kosti, koje se razgaraju, peku verovatno usmislu kajanja, u smislu griže savesti, i ta jara koja iz njih bije ne samo dane da da se zastane i predahne (predaha nema čak ni u pakajanju), negogoni negde izvan ljudskog, izvan egzistencije: "iza rođaja negde i mrenja".Kao da grešnik pristaje da poništi ceo život, i celo postojanje, ne bi li s njimazajedno poništio i svoj neuništivi i nepodnošljivi greh.

Predgovor zbirke "Pet lirskih krugova"Ljubomir Simović, 1980. | forum.amfiteatar (http://www.amfiteatar.org/cgi­bin/yabb/YaBB.pl?num=1142514401)

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:28:16 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVIBdenja — treći ciklus

MOLITVA Smagnem li ovo dubinom u večernju, ili je tihi poj,

il' dubina se otvori gde bolelo? Tiho po muci brodim smerni rab. Pakao, meni, oče, boljezan, draču na put. Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradanju, bez dna reč ova smerna u večernju. Koren je ovo, crva mi, oče, u nagrizanje, rastoči o rastoči raba. Jer i pakao je tvoj, i propoje. Zalapim toplo iz ove oporine tela. I koren po koren manje mome stradanju.

GOSPI Sve samlji. Snom hodiš me tuđa. Grešniji kad samotan te zovem. Tuđa su deca iz tebe zaplakala. Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. Zavapim, al' izvije se glas. Miloglasan je negde na zvezdi spas, što bolni pevač promucah ovde dole. Jer nema ruke da razdreši nam čvor. Al' tamo, i na veke, zrak tvoj hoće li boleti? Tuđa iz tebe bića hoću li voleti? Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek.

OSAMA NA TRGU

To kuda neprohod im, čudno mi se otvori put.

To kuda stupaj ih laki, stuknem, brale.

Plač i smeh vrve u vrevi, bukću kao smola, bledi pronose tugu.

I ja bih u vrevi da vrvim, osama na trgu me snađe, tišina njinom huku:

kud oni šestarim,sa rujnih lica štijem lobanje kob. —Prostreli, o, prostreli me raba. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje.

Prostreli, o, prostreli. Kamen da sam na veki.

Po mojoj senci da mere smiraje i svitanja na trgu.

TRAG Čudno li me slobodi ovo čudnije li veza. Buknem u tebi, vreo se ulivam, jeza je ovo, oh, jeza. I trag putanjama tvoj, pa me pali. A čudno zastrepi srce, a studim. Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim? Jer i pepeo će vetri razneti, a nema razrešenja. Tonu bez potonuća, bez dna u nalaženju, bez dna se izgube stvorenja. I tragom kuda sagoreli sve bolnija su obnaženja. — Vreo se ulivam, a čudno zastrepi srce, a studim. Ljubeći sta li to ubijam, šta li budim?

JEDINOJ Pjan tobom, smešak je vreli. Tamom na zenice

otvorim tvoju tamu, ja, o jedini ja. Čednu mi prolet, pakleni plamen navestiš ti, o jedina ti. Čedni to presahnuti u plodu, il' iza plamena gar jadovno golotinjom u nebo, jedno je, o jedina: do u bespuće, znaj, putem je ovim grenje. I dublje li nas nema, dublje se otvori spasenje.

[postavljeno 24.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:28:27 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVI

Bdenja okupljaju osam pesama: Molitva, Gospi, Osama na trgu,Predvečerje, Trag, Jedinoj, Sivi trenutak, Roditelju. Mnoštvo je različitihmotiva u ovom pesničkom ciklusu: stradanje i smrt; pesma i pesma kaoplač; problem trajanja "na veki":

Kamen da sam na veki. Po mojoj senci do mere smiraje i svitanja na trgu.

(Osama na trgu);

strahovni zvuci predvečerja; zaboravi i nestajanja, promašenost, pretvaranjeu pepeo i ništa; saznanje i otkrivanje, čistota duše, nestajanje i spasenje;opšte sivilo kao uzrok tajne i nemoći saznanja; pitanje porekla, korena, tajnerođenja.—

Staniša VeličkovićInterpretacije iz književnosti III

__________

Napomena: Knjiga Momčilo Nastasijević Sabrana dela — Poezija / Pet lirskih krugova, ciklus"Bdenja" sadrži 13 pesama: Molitva, Gospi, Božjak, Dve rane, Osama na putu, Predvečerje,Trag, Jedinoj, Mirovanje drveća, Sivi trenutak, Grobnoj, Bratu i Roditelju. Angelina

[postavljeno 24.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:28:36 am

*

BELEŠKE O POEZIJI MOMČILA NASTASIJEVIĆA

Kako bekstvo iz kruga rođenja i smrti nije moguće, pesnik će se vratiti onomšto mu preostaje, a to je smrt. U pesmi Pogled on otkriva da je "nesitomutol mrenje", a ne život, može da utoli glad i žeđ čoveka nesitog smisla,ljubavi, vedrine. U pesmi Roditelju on otkriva da se čovek smrću možeosloboditi groze i kobi rođenja: Mrenjem za života Skidam sa sebe slepi rođaja znak.

U pesmi Božjak (odlučujući: "da ne rodim sina") pesnik odbija da učestvuje unastavljanju života. U pesmi Roditelju to odbijanje je još odlučnije: I ne kao ti Strmoglav oplođenju Slepo na pir. No voljom, te ne sazdala me, Put otvaram, evo. Sebi za uništenje, Nerođenima za mir. Ovakav stav je veoma blizak stavovima ranobudističkih pesnika­prosjaka,koji se takođe odriču rađanja i nastavljanja života. Međutim, razlika izmeđuovih pesnika i Momčila Nastasijevića pokazuje se već prilikom ovognaglašavanja elementa volje u Nastasijevićevoj pesmi. U odluci "da ne rodimsina", tj. u odricanju od života, on ne nalazi onaj nepokolebljivi, apsolutnimir, mir bez straha i bez nade, do koga stižu prvi Budini sledbenici. Iako seodriče rađanja, on se ne odriče volje, a volja je izraz ličnosti, tj.diskontinuiteta, tj. nesmirenja, pa prema tome i straha i nade. A dok postojenada i strah, potpunog odricanja, i smirenja u odricanju, bar u budističkomsmislu, nema. Dok Budini prosjaci smireno, zajedno sa svojim bogovima,tonu u ništavilo, Nastasijević, tj. evropski pesnik, uzbuđeno manifestujesvoje, evropsko, osećanje ličnosti. Ta ličnost, koja je "slepo" dovedena usvet na čiji besmisao nije pristala (i koja se buni upravo protiv togdegradirajućeg "slepila", protiv slučajnosti), pokušava da svoju smrt, svojomvoljom iskoristi kao oslobođenje od tog nametnutog besmisla. Ona svojeumiranje usmerava, daje mu zadatak, cilj i smisao — smisao barem uodnosu na besmisao rođenja. Čak bi se moglo reći da je, u jednom trenutku,smrt sve što čovek ima i čime raspolaže. Međutim, imati bilo šta, pa makarto bila i "samo" smrt, znači ne odreći se ničega. To dokazuju i stihovi koje ćeNastasijević, idući svojom linijom odricanja života, napisati u pesmi Radosnoopelo:

Parkama hodom ovim Razoravam prelo, čime će njegovo odricanje dobiti izvestan prometejski prizvuk. A taj prizvukse čuje na velikoj daljini od pribranih glasova budističkih prosjaka.

Umesto reči umiranje i smrt, koje se najčešće čuju u pesmama o kojimasmo upravo govorili, jednim delom Nastasijevićeve poezije dominiraju rečirana i bol. U pesmi Dve rane Nastasijević piše: kroz ranu... prizivlju se biti.

U pesmi Nagrada:

Peče ta rana. Njome i samo njome, sve dublje živ. U Radosnom opelu: Iz gorke rane dubini provrem u vrelo.

U pesmi Iz osame: Vedrinu iz tla bola, znaj, siše ovde koren bol. U pesmi On, upravo "iz neprobol­dubine" izranja Hristos, ili neko ko jereminiscencija na Hrista; izranja, "svima da je za lek". U jednoj od svojihnajvažnijih i najboljih pesama, u Molitvi iz ciklusa Bdenja, Nastasijević kaže: dubina se otvori gde bolelo,

i strasno moli za taj spasonosni "bol", koji sa tačke s koje se nije videloništa, vodi u dubinu, u znanje i otkrovenje. Pesnik u toj molitvi s radošćuprihvata ono što je ranije s gnušanjem odbijao — muku postojanja, predivosuđaja, rastočenje — i s najvećom strašću traži: Pakao, meni, oče, boljezan, draču na put. Rastoči, o rastoči raba. Sve molitve u srpskoj poeziji dolaze iz nesreće, lične ili nacionalne.Nastasijević moli iz radosti, iz ushićenja. I dok svi u svojim molitvama moliza pomoć i oproštaj, on moli za pakao, za kaznu, jer zna, u jednom odnajvedrijih stihova srpske poezije, da je:

dublje dno duši no stradanju!

Ovaj buntovnik protiv suđaja iz Radosnog opela, u Molitvi kaže: Tiho po muci brodim smerni rab.

"Tiho" ne znaću ućutkano u pokornosti i porazu, nego smireno u znanju irazumevanju. Muka nije smanjena (pesnik po njoj "brodi", dakle ona jemore, okean, pučina), ali ona više nije opasna, jer nije besmislena.Nastasijević u dvema pesmama (Gospi i Dve rane) vidi kako se "negde nazvezdi", ili u nekoj rajskoj "dolini", u miloglasje, romor i ljubav pretvara onošto je "ovde dole" mucanje, škrgut zuba i mržnja. Evropski pesnik koji je ujednom trenutku očajničke slutnje napipao neznanu stazu koju su utabalebose noge ranobudističkih pesnika­prosjaka, vraća se, s velikom verom,evropskom vidiku, hrišćanstvu. U pesmi Reči iz osame on će otkriti "videloBoga", i u Bogu će, on, koji se odlučio "da ne rodi sina u ovoj grozi odiskoni", iako "bezdetan", otići "na istinu" praćen sinovima i kćerima. Podokriljem Boga Nastasijević sluti, umesto srodstva po krvi, srodstvo postradanju i znanju, srodstvo po postojanju, srodstvo po Bogu. Na toj linijiukazuje se i njegova veza sa Pohvalom stvaranju Franje Asiškog, na koju nasupućuje Miodrag Pavlović, koji tu vezu dokazuje navodeći stihove izNastasijevićeve Molitve iz ciklusa Odjeci. Ta veza je tačno uočena, i može sedokazivati i na mnogo široj osnovi. Tradicija inspirisanja Pohvalom stvaranjui inače je vrlo velika u srpskoj, pa i u hrvatskoj poeziji. Tragove ove pohvalenalazimo, na primer, u slepačkoj pesmi Na saborima sjedeći:

Mili Bože, pomozi svakome, Svakom bratu i dobrom junaku, Koji ore, pa sirote rani, I sirote, i crva i mrava.

Te tragove nalazimo i kod hermetičkog i zaumnog Kodera, čak i kodborbenog, gnevnog i nepomirljivog Đure Jakšića ("moje tice lepe, jedinidrugari") — sve do pesnika novijeg vremena, Raičkovića i Danojlića. KodHrvata te tragove nalazimo kod Nazora (koji, u pesmi Blagoslov, blagosilja"sestru nam smrt"), kod Tina Ujevića (pesma Stablo po zimi), kod AntunaBranka Šimića ("životinje i biljke naša su rodbina", kamen je "brat"), ili kodVesne Parun ("Masline, sestre moje pokraj mora"). Međutim ni kod koga toprihvatanje sveopšteg srodstva o kome peva Pohvala stvaranju nije takoduboko i tako dosledno kao kod Nastasijevića. U pesmi Mirovanje drveća ondrveće oslovljava sa "druzi", "mili druzi" i "braća moja". On i govori umestonemog drveća, on krikne iz bola koji nemo drveće oseća. Na kraju, onpostaje posrednik između nemog drveća i "visina", to jest bića koja čovek uvisinama sluti. O ovom srodstvu govore i stihovi pesme Tuga u kamenu. Upesmi Reči iz osame pesnik svoju reč zaveštava kamenu i zverima. Primerau kojima se izražava to sveopšte srodstvo i bratstvo nalazimo i uNastasijevićevim prozama, koje su prepune izvrsne poezije. Nema mereblagosti koju nalazimo u ovoj rečenici iz Zapisa o darovima moje rođakeMarije: "Imadneš li samo za koga, podnesi svaku muku, i milje će ti se preobratiti".

U Lagarijama po noći nalazi se ova raskošna cvetna scena: "A cvetalom voću, jer mi zuji u doček, dovikujem: Nevestinski ste mi lepe,mile sestre..."

U Lagarijama stoji i ova bela, svetačka rečenica: "ovako čedan zar nisam svima rod?"

Nije, međutim, u svim Nastasijevićevim pesmama i pričama sve ovakosvetački čisto i jasno. Ko je jednom okusio kao "otrov" i "sičan", nikakvomhimnom neće potpuno isprati iz usta taj ukus. I ni u jednom znanju se nemože smiriti neko ko je, kao Nastasijević, u pesmi Hram, napisao:

"To zadnju premašiti je metu u bezdan sebe ko krenu."

Iz prozračnih himničkih visina Pohvale stvaranju Nastasijević se spušta nazemlju. Na zemlji se, umesto "cvetalog voća" koje mu sestrinski inevestinski "zuji u doček", pojavljuje čeljust koja hoće da ga proguta.Nastasijevićeva poezija dobija svoju socijalnu, i svoju etičku komponentu. Utom smislu, posebno je značajan, ciklus Reči u kamenu, koji je, čini mi se,najambicioznije zamišljen Nastasijevićev pesnički poduhvat.—

Predgovor zbirke "Pet lirskih krugova"Ljubomir Simović, 1980. | forum.amfiteatar (http://www.amfiteatar.org/cgi­bin/yabb/YaBB.pl?num=1142514401)

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:28:47 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVIGluhote — četvrti ciklus

I

O ne, šapata nespokoju ovom, vapaja ne.

I do neba kad, i pakla, teži tim srcu muk.

O miruj, preteško moje, kami kamena mene, mukla steno.

III

Znam, po strelicom je tame, te i u kamenu razdani.

I zamuknuv li, zrakom to neznani zavedri dan.

VI

Lepota jer zaslepi me, i nem.

Dublje to, bolnije tim, životom bih te, muklim ovim nespokojem reći,

jer smaku do u koren smem.

Al' muk tobom sam sve veći. Gluho te u noći ove, u dnevi bdim.

I na stopu mi tobom zamukne hod, i muklu putanju grem.

IX

Grč utrobi je, nemlje tim, korenu premiranje,

nevinije iz biljke čim

progledava cvet.

I belina krilom kad radosno zamahne u let,

bol i to je, i zacrnelo.

X

Bol, i zacrnelo.

Al' hoću, jer biva, rana li, duboko da je živa.

Iz pakla ovog za zraku nekud raja.

Iz greha da je neko svet.

I muku ovom, i mutnji, da nije kraja.

Za blagoslov taj na veki, na veki klet.

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:28:55 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVI

Gluhote je ciklus od osam kratkih pesama bez naslova u kojima je nagnomičan način, vrlo eliptičnim izrazom progovoreno o muku, ćutanju, miru inedešavanju. Suprotnosti su dovedene do oksimoronskih krajnosti:

Lek si,bolujem te sam. *Lek si,a gnjijem u srcu. *Lek si,dublje tim leka mi ne.

Prva pesma uvodi osnovni ton:

O ne,šapata nespokoju ovom,vapaja ne.

I do neba kad,i pakla,teži tim srcu muk. O miruj, preteško moje, kami kamena mene, mukla steno.

"Kamen" je ovde, u uvodnoj pesmi ciklusa simbol muka, ćutanja, tišine ­ poonoj "ćuti kao kamen".

Staniša VeličkovićInterpretacije iz književnosti III

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:29:05 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVIReči u kamenu — peti ciklus

I I bude, na vodu čudu, gojazna glad, beskrajem nebo, nebo zar? teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu. Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog? III To tma kad muva pauku, presitosti je ogladneti za glađu. I pohoti to bolovati za skrnavljenjem. Zadnju jer ne dovariv čistote kap, lazi, nemoćna plazi niz brda ova, niz trbuhe, u mlaka svanuća.

V

Zakiti, namerniče,pest okrvavi,

brava ovim po krvavu ružu.

Negostoprimljukrvlju nek zapečati rđusustali Bog.

Široko nebo umoru,daljina baga skapanju,topla li zemlja majka.

VI I kažu, za kap­dve mirisnog ulja po telu tovar je potrgano ruža. I što u plemenitoj larvi gine leptirak, tmolini ložnica je, puti njinoj. Pa ne užegne u ljubav ovu laž.

X

Krst na raskršćutu nauka.

Sina n eraspeste vi,raspeo se sam.

Ni nedra majci,ni bedra.

U krstu kad njerođaj vam i zadojenje.

O, zar ga dalja raspećanevinoga ne.

Sina ne raspeste vi,raspeo se sam.

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:29:21 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVI

Reči u kamenu donose apokaliptične slike ogromnih kotlova, kuvanja,

varenja, kanibalstva, krvi, skapanja, truleži, nečisti.

Poslednji ciklus čini samo jedna pesma Iz osame koja je istovremeno izavršna pesma Nastasijevićevih lirskih krugova. U njoj oživljava zavičaj samilim vodama i kuće sa zgurenim krovovima koji ćute. Suprotstavljenost iuzajamno osluškivanje stvari i tvari, bića i predmeta, vedrine i bola, radostii patnje. Ali je poruka, malo neobična za Nastasijevićevu poeziju, naglašenaokvirnom strofom, neuobičajeno vedra:

Ostani gde si, I teci kao reka, I kao drvo rasti, i olujom zahuji, il cvetaj kao cvet.

Ovakvi stihovi kao da su proizašli iz iskustva koje se iskristalisalo u pesmiTuga u kamenu.

Staniša VeličkovićInterpretacije iz književnosti III

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:29:32 am

*

BELEŠKE O POEZIJI MOMČILA NASTASIJEVIĆA

Ciklus Reči u kamenu je i obimom najveće Nastasijevićevo pesničko delo:sastoji se od četrnaest pesama. Ciklus je široko zamišljen: govoreći očoveku i njegovom mestu u svetu, i čovekovom odnosu prema Bogu, osudbini samog Boga, i o sudbini čoveka koji je Boga izgubio, Nastasijevićslika dramu koja se simultano odvija na nekoliko scena: na nebu, u paklu, usobi, na bludničkoj postelji, na raskršću sa raspećem. Ciklus je dramatičan.Dramatičnim ga čine pre svega oštre polarizacije: vrag — Bog, presitost —glad, dan — noć, danik — noćnik, nečisto — prečisto, nalićje — lik, starac —devojka. U prvoj pesmi, koja se odvija na dvema najvećim scenama, nanebu i u paklu, postavljena je osnova celog ciklusa: prema ovoj pesmi, jošse ne zna ko je u ratu između Boga i Satane pobednik a ko poražen, ni ko jeza koga pristavio paklene kotlove. Ne zna se da li je pakao Božje ili đavoljedelo, ni da li je sredstvo Božje ili đavolje kazne. Prema onom što se, udrugoj pesmi, zbiva na zemaljskoj sceni, čini se da je pobeda Sataneizvesnija. U toj pesmi Nastasijević vidi kako brat brata jede, druga drug. Jede, a pojedene Nemanska već utroba ih vari Zle u goru krv.

Po Nastasijeviću, zlo je potpuno: i oni koji jedu, i oni koje jedu, podjednakosu zli. Žrtve postoje, ali nema nevinih: i žrtve su "zle". Izlaza iz togzemaljskog pakla nema: pesnik vidi kako raste "između života po zid", vidikako "ključ ključa" ide "mimo bravu" i, u petoj pesmi, jednoj od najvažnijih,u kojoj krvari ruka uzalud pokušavajući da razbije "bravu", on vidi "sustalogBoga". (U prozi Godine pominje se "malaksali Bog".) očito, Bog je "sustao" i

"malaksao" u borbi sa nesustalim, ornim, pobedničkim đavolom. I upravo satog dna otvara se jedan prostran i utešan vidik: Široko nebo umoru, daljina blaga skapanju, topla li zemlja majka. Ovu strofu Petar Milosavljević čita i razume drugačije. Ona kaže da ona"može da se shvati kao razrešenje u njegovom (Nastasijevićevom, Lj. S.)sistemu mišljenja jedino moguće, kao uklanjanje svih protivrečnosti: širokonebo, koje je mamilo beskrajnu glad će nestati; nestaće i primamljivostbeskraja, "daljine blage": zemlja će se tek tad ukazati kao topla majka: mirće se u rastočenju u njoj postići". Međutim, Nastasijević u ovoj strofivaskoliki svet doživljava kao veliko ušće i sveopštu utehu. Nebo nije"nestalo", nego je promenilo značenje. Nije to više hrišćansko nebo. Utrenutku kad je Bog "sustao", čoveku se otvaraju nebo, daljina, i toplazemlja. Sa oborenog, pobeđenog i "sustalog Boga", Nastasijević podižepogled u jedan beskrajno veliki panteistički vidik.

U desetoj pesmi ovog ciklusa, u kojoj vidimo "krst sa raspećem",Nastasijević kaže da raspeće nije ni kazna, ni poslanje, već izbor, stav iopredeljenje: Sina ne raspeste vi, raspeo se sam.

Takvo opredeljenje danas je pod znakom pitanja:

O, zar za dalja raspeća nevinoga ne. Kako više nema nevinih (zli su čak i oni koji su pojedeni, koji su žrtve), višenema ni raspeća pa, prema tome, ni spasenja. Nastasijević u ovoj pesminaglašava etički sadržaj čuvene religijske scene. Tog sadržaja u svetu višenema, i svetom se širi čudovišnost i neprirodnost: modrokrvi starac "naruči... vina i devojku"; na dojci, koju miluje njegova "smežurana ruka", "netuknu ... novorođenče". Erotika je postala roba, i nema više ni onupastoralnu sočnost i bujnost, ni onu ističnu i zagonetnu vezu sa smrću. Onaje postala neprirodna, nakazna i neplodna. Ciklus se završava stihovima kojiodzvanjaju beznadežno i tupo: I to pa to, i sve to.

Predgovor zbirke "Pet lirskih krugova"Ljubomir Simović, 1980. | forum.amfiteatar (http://www.amfiteatar.org/cgi­bin/yabb/YaBB.pl?num=1142514401)

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:29:41 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVIMagnovenja — šesti ciklus

EPITAF

Plamen — spržiti gde lek.

Mač — odsecati glave gde kob. Melem neprebolu.

Stamen bršljanu deblo, vekovati gde vek.

Zloduh zlu, dobroti verni rob; rođaju žrtva, žetvi klas; pečali — sebi, grob i spas.

TUGA U KAMENU

1 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza;

a duge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk.

2 I krenem, i rodna kob sve dublje me koreni.

I kriknem, i u srce kao nož rođeni zarije se krik.

3 I krvlju tu pa tu materom u krug. A svićem sa zorama, a s večeri setno nestaje me za gorama.

4 I nemo iz tvari tugom objavi se drug.

I tugom zacvrkuće tica i zazeleni lug.

5 I sekira kad ljuto zaseče dub:

i jagnjetu vuk — kosti kad mlavi zub; nemo sve svemu tugom verni ostane drug.

6 Sloboda robu — odbegnem daleko, a sve dublje tu.

I blagoslov što grobu kolevci prokletstvo neko — odužiti dug.

7 Sve zove —

ostajem.

Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug.

8 Patniku iz tiha srca to čudno pukne zore cik.

I čudno, na ramenu sebi, svetli svoj sagleda lik.

9 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza.

A duge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk.

ON

1 Triput ko prutem prasnulo o vrata.

Na smrtni rodi se znak, da živi mrenjem.

2 Sin, a koprivom, kao kćer je,

triput, za alčicu od zlata, nažari mu baba uvo,

i životom kao smrću da je jak.

3 I od kamen mu sudbine, i od čelik­veka,

mekano da paperje, da zlatali zvek.

4 I da sila mu je data, bodar iz neprebol­dubine,

izroni li, svima da je za lek.

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:29:51 am

**

MOMČILO NASTASIJEVIĆ — LIRSKI KRUGOVI

Magnovenja su pretposlednji i najobimniji ciklus Nastasijevićeve knjigepesama. Nastao je 1929. godine i objavljen tek 1932. godine u knjizi Petlirskih krugova. Osobenost ovoga kruga pesama je u tome što se sastoji iznaslovljenih pesama složene strukture: svaka pesma se sastoji iz višemanjih (minijaturnih) pesama koje su obeležene brojevima. Ovaj ciklus imasredišnje mesto u poeziji Momčila Nastasijevića kako po složenoj strukturipesama, tako i po sadržini: u njemu imaju znatnu učestalost ključni motiviNastasijevićevog pevanja: tuga (9), kamen (6) i reč (3).

Možda baš zbog toga što su pesme izuzetno kratke, ovaj ciklus sadrži svebitne osobenosti koje obeležavaju ovu poeziju: lapidarnost, eliptičnost,zagonetnost, hermetičnost, paradoks:

Bezdetan,na istinu grem.Sinovi prate me i kćeri. (Reči iz osame, 5)

*

Vinuti žarko u pad. (Radosno opelo, 2)

*

Mrenjem sve življi, starošću sve dublje mlad. (Radosno opelo, 4)

*

Bezdoman, topli nudim kut. (Reči iz osame. 3)

*

Hodom to u nehode u bespuće neputem, i brodi da se ne prebrode. (Put, 2)

Središnje mesto u ciklusu, po svim navedenim osobenostima i po motivskojstrukturi, ima pesma Tuga u kamenu.

Staniša VeličkovićInterpretacije iz književnosti III

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:30:00 am

**

TUGA U KAMENU

Pesma Tuga u kamenu ima složenu strukturu. Nije to pesma sa određenimbrojem strofa, nego je pesma sastavljena od devet manjih pesama,obeleženih brojevima, relativno samostalnih u sadržinskom i smisaonompogledu, ali nosećim motivima ("tuga" i "kamen") objedinjenih u celinupesme. Manje pesme strukturirane su na dva načina; sa po pet stihova jesedam pesama, a dve pesme od po četiri stiha. Svaka pesma sastoji se odpo dve strofe: distih i tercina, odnosno dva distiha. Strofe su uglavnomsamostalne poetske celine.

Ova pesma je tipičan primer hermetičnog pevanja Momčila Nastasijevića.Čitalac ove i ovakve pesme nastoji da shvati njen govor i njene slike. Onakazuje ali na specifičan način. Pesmu čitamo da to kazivanje čujemo,razumemo i prihvatimo (doživimo). Suočavamo se sa problemomrazumevanja, ali nam se pesma postepeno otvara, uočavamo neka značenja.Da li su to prava značenja, ne možemo biti sigurni. Ali smo ipak ušli upesmu, nije za nas ostala potpuno zatvorena, a to je dovoljno. Neko novočitanje još više će otvoriti vrata pesme, otkriće nova značenja. Pesmu ilipojedini stih, ili samo jednu reč, možemo sagledati sa više strana, možemoshvatiti na dva ili tri načina. To je sasvim normalna pojava pri čitanju itumačenju književnih dela. Nastasijevićeve pesme nije moguće sagledati najedan način, iščitati ih do dna.

Naslov pesme sadrži dva noseća motiva: tuga i kamen. Iako oni nemajuistu učestalost ("tuga" se javlja 7 puta, "kamen" samo 2 puta) oni su ključnimotivi iz dva razloga. Prvo, nalaze se u naslovu, a naslov ovde sadrži u sebiznačenjsku srž pesme. Drugo, nalaze se u međusobnoj povezanosti tvorećisintagmu. U ovoj sintagmi "tuga" je na prvom mestu, sintaksički imasubjekatski položaj i funkciju, ona je prva senzacija u čitaočevom duhu, ali iprvi emotivni dodir pesme i čitaoca. Dalje, "tuga" je sadržana u prvoj strofikoja se ponavlja kao deveta čineći okvir pesme ­ otvara je na početku izatvara na kraju. Po svemu tome nudi se zaključak da je "tuga" prvi i nosećimotiv pesme. Međutim, takav bi zaključak bio preuranjen i netačan.Učestalost motiva i njegov sintaksički položaj nisu jedino merilo važnostimotiva u strukturi naslova ili pesme. Moramo uzeti u obzir još nekekarakteristike ovih motivskih reči. Obe reči su imenice: jedna imaapstraktnu sadržinu, druga konkretnu (zamislivu, opipljivu); jedna imenujeraspoloženje, druga predmet. Prva sadržina je promenljiva (biva, menja seili nestaje), druga je stamena, čvrsta skoro neuništiva. Nije bez značaja injihov odnos: tuga u kamenu — u datoj slici "tuga" je stopljena sa kamenomi njeno trajanje je uslovljeno prirodom kamena. Iz tih razloga motiv kamenaima takođe ključno mesto u pesmi, tim pre što je prvi motiv ("tuga") sasvimjasan dok drugi ("kamen") traži objašnjenje, tumačenje umetničkog smisla iznačenja. Dalje analitičko razmatranje pesme to treba da pokaže.

SADRŽINA I ZNAČENJE

Prva pesma ima uvodni karakter: da istakne temu pevanja. To je učinjenoveć u prvoj strofi:

Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza.

Predmet pevanja je tuga, neiskazana (ili neiskaziva?) tuga. Svi oblici ilisredstva iskazivanja nisu u stanju da iskažu tugu: to ne može da učini nigovor, ni pesma, ni muzika. Ovde se otvaraju dva pravca tumačenjanavedenih stihova. Oblik aorista "kaza" otvara mogućnost da se navedeni

stihovi shvate ovako: tugu nisu uspeli da kažu ni govorenje, ni pesma, nimuzika, iako su to pokušale; one dakle nemaju dovoljne mogućnosti da toučine, nisu u stanju; to je zato što ne shvataju prirodu te tuge ili zato što jeona pregolema. Ovi se stihovi mogu shvatiti i drugačije: ni govor, ni pesma,ni muzika neće moći da iskažu moju tugu; razlozi su isti kao u prethodnojvarijanti tumačenja. Bilo koji vid sagledavanja smisla ide ka istom rezultatu:tuga je neiskaziva.

Pesme iz kojih je sastavljena Tuga u kamenu imaju po dve strofe: onenajčešće stoje u naporednom ili suprotnom odnosu ­ ili su im sadržinerazličite, ali naporedno postavljene, ili su suprotstavljene. U prvoj pesmidve strofe/poetske slike stoje naporedo jedna prema drugoj sadržavajućirazličite predmetnosti i emotivne tonove. Dok je u prvoj strofi predmetpevanja neiskazivost tuge, u drugoj je sasvim nova slika: nebo, zemlja, dugai njen luk. Prva slika je osenčena tugom, druga je osvetljena dugom. Ovusliku ispunjava prostranstvo (nebo i zemlja) koje spaja dugin svetli iraznobojni luk. Dva su motiva ovde glavna: prostranstvo (širina, otvorenost,daljina, svežina) i sveopšta povezanost, neprekidna i nerazlučiva veza —"spaja i spaja luk".

Osnovni motiv druge pesme je "krik". On je izraz težnje da se iskaže, da sepotvrdi svoje postojanje, da se objavi. U ovoj reči je i njeno osnovnoznačenje: izražavanje bola, protesta, vapaja. Iako je krik po svojoj prirodiupućen izvan subjekta, on mu se vraća, sve dublje ga "koreni", vezuje zarodno tle, potvrđuje ga. Druga strofa/slika dalje razvija isti motiv: iako jebačen u svet i prostor, dakle izvan bića, on se kao odjek opet vraća svomeizvoru (subjektu) zarivajući mu se u srce kao nož. Ovo "kao nož" izražavapogođenost subjekta/bića: krik nije uslišen, odziva nema, opet se vraćaonamo odakle je potekao. To je izraz nepostojanja komunikacije sa svetom,nerazumevanja sveta za patnje bića — on ostaje usamljen u svetu.

Treća pesma razvija motiv tla koji je samo naznačen u drugoj pesmi("rodna kob"):

I krvlju tu pa tu materom u krug. A svićem sa zorama a s večeri setno nestaje me za gorama.

Vezanost za tle potiče iz vezanosti za majku: majka je ovde ljudsko biće alije to i tle ­ rodila majka ili tle ("gruda"), svejedno je. To je krvna veza kojanas drži tu gde smo. Veza je čvrsta, pokušaj prekidanja ne uspeva ("tu patu" = nigde drugde). Metafora "svićem sa zorama" je izraz čežnje zadaljinama, za nepoznatim: kako svane zora, pojavi se želja za daljinama, zapromenom. Samo misao "s večeri setne" odluta za gorama iza kojih se kriježeljeni svet.

Četvrta pesma opet se vraća motivu tuge: reč "tuga" javlja se u obe strofe.Ova slika je protivrečna jer sadrži nespojive elemente: na jednoj strani jetuga kojom se objavljuje drug (prijateljstvo, podrška, ljubav), na drugojstrani je cvrkut ptica i zeleni lug (pun života, svetao, sočan). Ako u drugojstrofi ima paradoksa u spajanju cvrkuta ptica i tuge, u prvoj strofi jeparadoks dobio oksimoronsku formu (oksimoron je vrlo čest, čakdominantan u pevanju Momčila Nastasijevića):

I nemo iz tvari tugom objavi se drug.

Usamljenost, koja ispunjava drugu strofu, ovde je opet naznačena, ali usmislu njene eliminacije: nema odziva na krik u svetu, među ljudima, ali ima

u prirodi, među stvarima: one se otvaraju prema biću nudeći razumevanje iprijateljstvo. Objavljivanje "druga" u skladu je sa prirodom stvari ("nemo...objavi se"), ali je tu i sinestezijska veza ("iz tvari tugom"). Tome sepridružuje i živi svet prirode ("zacvrkuće ptica"), subjekt u prirodi nalaziutočište izgnan iz sveta ljudi i njihovom gluvoćom za tuđe patnje. Ali i svetprirode, u obe slike, snažno je zahvaćen tugom.

Peta pesma predočava atmosferu destrukcije i razaranja sa naturalističkomkonkretnošću:

I sekira kad ljuto zaseče dub;i jagnjetu vuk, — kosti kad mlavi zub nemo sve svemu tugom verni ostane drug.

U drugoj pesmi ciklusa Reči u kamenu predočena je kanibalska slika ljudskedestrukcije: "Živome živo krvavi dug,/brat brata jede/druga drug./Jede apojedene/nemanska već utroba ih vari/zle u goru krv". To je cela pesma,cela ispunjena kanibalizmom, ni trunke svetlosti. U petoj pesmi Tuge ukamenu slika je takođe jeziva, ali u njoj ipak ima nade: dub strada, stradajagnje, ali "nemo sve svemu tugom/verni ostane drug" — razlika je očita. Uljudskom svetu nema solidarnosti, kanibalska slika ostaje da traje kao jedinai strašna alternativa. U svetu prirode postoji solidarnost pa zato slabi utisakjezive slike.

Šesta pesma obnavlja motive ostanka (tla) i odlaska koji su se javili, utrećoj pesmi. Ista je dilema: odlazak je doživljen kao sloboda, odlepljivanjeod tla, daljina, ali je tu i svest da svaka pomisao na odlazak sve dubljevezuje za tle ("a sve dublje tu"). Druga strofa

I blagoslov što grobukolevci prokletstvo neko; — odužiti dug

komentar je ili objašnjenje smisla predočene dileme. Strofa je jezičkiredukovana, pa je njen smisao zamućen. Pre svega, ovde se u bliskompoložaju nalaze reči "grob" i "kolevka" pa se postavlja pitanje njihovograzumevanja. Mogu se shvatiti u autonomnom značenju ("grob" + "kolevka")i u istovetnom značenju ("grob" = "kolevka"). U prvom slučaju kolevka seshvata kao metonimija za rodno tle i otadžbinu; ona je, u kontekstu prvestrofe (težnja za odlaskom) grob svih snova o odlasku. U drugom slučaju i"grob" i "kolevka" su metonimije za rodno tle, otadžbinu, jer koliko se osećaljubav prema domovini/kolevci koja je odnjihala lirskog subjekta, toliko seoseća ljubav prema domovini/grobu svih predaka — dug prema precimaizjednačava se kao dug prema domovini. Smisao duga je u vernosti iostanku.

Sedma pesma je razrešenje dileme, konačna odluka:

Sve zove, — ostajem.Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug.

Ovo je najmanja i najjezgrovitija pesma Tuge u kamenu — najmanja po brojustihova (dva distiha), najjezgrovitija po jezičkoj zgusnutosti: prva strofa imasamo tri reči. Te tri reči dovoljne su da se iskaže misao koja je dugonastajala: "Sve zove" — potreba za promenom, radoznalost, duhovnapotreba, neizvesnost; "ostajem" — odsečna i bespogovorna odluka. Drugastrofa uvodi motiv kamena. Ovaj motiv može se tumačiti na više načina:kamen = rodno tle, kamen = spomenik, kamen = grob/preci, kamen = sveprethodno zajedno. Korenu u kamenu ne može se oteti, tuga je na kamenu

nastala, u njemu i ostaje — krug je zatvoren, zatvoren je krug mislima oodlasku.

Osma pesma dovodi sve dileme do razrešenja. Dugo nošena pitanja inedoumice o odlasku ili ostanku mučila su biće, zamućivale mu vidike. On jesada patnik kome "to čudno pukne zore cik" — ukazao se vidik, sagledao jesebe i svoj život, svoje mesto u svetu. Iznenađen je ("i čudno") koliko mu seduša prosvetlila, iznenađen je promenama u sebi — olakšanjem koja jeosetio. Svetlost obasjava ovu pesmu.

Deveta pesma je ponovljena prva pesma, ali sada, na ovom mestu, poslesedam unutrašnjih strofa, i posle svih onih dilema u njima iskazanih, onaima novo značenje. Tuga je ostala u kamenu, vezana za tle, zatvorena jer jevraćena izvoru. Ostanak je otvorio nove vidike ispunjene svetlošću, a "ovde"i "tamo" postaju jedno — sve je povezano, zavičaj i tle na jednoj strani, iprostranstvo sveta čiji je deo i zavičaj, na drugoj strani.

Tuga u kamenu je pesma o čovekovom raspinjanju između "ovde" i "tamo",između zavičaja i daljine, doma i sveta. Čini se da ona daje odgovor napesnikove intimne intelektualne dileme. Bio je suočen sa opšteprihvaćenomtežnjom da se okreće Evropi i njenim vrednostima, ali je bio suočen i saduboko usađenim osećanjem vezanosti za rodno tle — u njemu je pronalaziožice inspirativnih izvora, u njegovoj prošlosti otkrio je bogatstvo maternjegjezika i njegove melodije.

Motivska reč "kamen" ima izvesnu učestalost u poeziji MomčilaNastasijevića: ona se nalazi u naslovu ciklusa Reči u kamenu, nalazi se unaslovu pesme Tuga u kamenu. Ova reč zrači mnogim asocijacijama, ali jejedna asocijacija najzanimljivija: na nadgrobnim spomenicima nalaze seuklesani epitafi — to su jezgroviti iskazi o životu, svetu i ljudskoj sudbini;ponekad imaju i šaljivi ton. Nastasijevićeve pesme imaju formu i sadržinuepitafskog karaktera — kratkoća, gnomičnost, zagonetnost, težinarazumevanja. Tu je onda i paralela: kako su reči na epitafu jednostavno igusto složene, tako je učinjeno u Nastasijevićevoj poeziji; kako je teškouklesati reči u kamenu, teško je dokučiti smisao reči u ovim pesmama;tvrdoći kamena slični su stihovi ovoga pesnika — oni su "tvrdi", ne daju seotvoriti (razumeti) bez velikog napora; reči u kamenu trajne su i vekovite ­zato i pesnik piše Reči u kamenu i "Reč svoju nem/kamenu zaveštavam".

Staniša VeličkovićInterpretacije iz književnosti III

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:30:18 am

**Stihovi Momčilo Nastasijević

TUGA

1 Zasvetle dani, device mru biljke tihano milo.

U srcu tuga se stani za nečim što se

davno, davno zbilo.

2 I kao da se od iskoni snilo: precvetaše žurno ruže i ljiljani, sluči se ista priča ko i lani.

3 Mru, toplinom lape vali lagani. U srcu svih mrenja sve dublje otkucava bilo. I toplo nekud pojeći pomjani, tugom u bezdan neznanoj otvara se strani.

Iz ciklusa ОDJECI

MRE DESPOT

Mre despot. O, da mu Gospod umornu prihvati dušu!

Mre on, a na čemu ostasmo mi? Sveta presahnu Lazareva krv: nebesno nebu, zemlja bez duše. Agarjanska đorda, ni tri dni hoda, za leđima nam tu, do kostiju zaseca u telo.

Ugrina kovarnog pomoćnica obujmila nas ruka: zagrljaj u Hristu brata; zagrljaj, braćo, al grleći davi.

Iz ĐURĐA BRANKOVIĆA

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:30:27 am

**Stihovi Momčilo Nastasijević

ZORA

Hej, na belom konjuzori mi zora i devojka.Stani ne mini,

orosi ovu žal.

S golubicom bi da zaguče.Usnama pupolj u cvetanje mami,nedrima trešnje u zrenje.Stani ne mini.

Kadifli, gle, moja dólja.Travicom gusneza mekotu po njoj,pa mahovinompo uzglavlju, po steni.Stani ne mini.

Iz grla da ti golubica zaguče,zaplamti sa usana ruža,u nedrima ti dve trešnje zarude,hej, srca dva kad polude.Stani ne mini.

SAN U PODNE

Topal sam ćuv, prolećem ti podunem. Đurđevska noćnad pupoljima tako,pupi mi pupila, mala. Plameno mi se izvijaš u cvet.Po kosi rojem ti pale zvezde,il' zràku sunca u vitice oplela. Vrelini ovojbrizgaj o brizgaj, vrela — To iza sna, znam,zlatan prah ostane po njoj. I u poljupcuprezrele breskve slast.Zri ljubav. Podne.

SUTON

Krila li to? Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg?

Breza li to, il' bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton.

Bolno je zaplazilo niz ove strane, pesma se ne dopevala.

Il' nedoljubljeno zaboluje niz tvoj lik, il' muti suton dušu.

Breza li to, il' bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton.

MIROVANJE DRVEĆA

Sve boli. Mili druzi,rad mene mirujete.Trepetom ne ozledi me ni list.

Tiho i tiše,umin iz ranaovaploti me u reč.

Celivam stabla,braću moju redom,milujem ožiljke nežno.

Mili druzi,boli li kad vamsekira zaseče telo?

I umine li,kad za vas nemeja mukotpan kriknem?

Ako je skrnavljenje,prostite, srce mi je dano.

Rad mene mirujete:tiho i tiše,umin iz rana.

To mukotrpan,druzi, za vas neme,šapatom visinamakazujem blagu reč.

TRUBA

Šta vredi plavetno nebo,i zumbul i devojče i laste let:negde zapeva truba.

Preko stotinu brda u odjek leleče negde seljanka.Rod smo: kad umre čovek,i moje srce rušno je.

Otkini zumbul sa grudi, pogni glavu:vojnika nose da zakopaju,a njemu tako se živelo.

Šta vredi krstačai što se pop molii zapisano ime(da nađe ko ga voli.)

Otkini zumbul sa grudi, pogni glavu:neće se vojnik vratiti u selo,neće poljubiti dragu.

PORUKA

1

Prozrem vas:jadna jasnota,umlje, jadna reč,mračni put grete.

Zamukni mukom skota; —dostojan spolja lik i um,unutra zveri bespomoćno dete.

2

Mrklo kad jezgro života,zamrači njimi prazni umlja vid.

Iz tame sebe tamom poteci van;rugobom noćišturninu oplodi danu videla neprebol,u stid.

3

Čujem vas:na mužansko grlozacvili dete,rikne na pitomine zver.

I sinak bio majci,ili kćer,zamukni, zalud glas,kad nikog i ništa ne zovete.

4

Jadna jasnota,umlje, jadna reč,mračni put grete.

Dostojan spolja lik i um,unutra zver,i bespomoćno dete.

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:30:36 am

**

Autor: N a s t a s i j e v i ć, Momčilo

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna­bastina­Srbije/Knjizevnost%20­%20pisci/MomciloNastasijevic1a.jpg)

U TRAŽENJU SEBE

Od Dositeja naovamo, zar dokazivati, u neprekidnoj smo krizi prelaza sausmenog na pisano, od opštenarodnog ka pojedinačnom, — u krizi čiji dobarishod vodi kulturonosnim zamasima, ali u kojoj, budemo li gubili sebe, nenađemo li se, opasnost je i po sami duhovni razvitak naroda.

I zar ne zamisliti se pred činjenicom da, za skoro dva veka naše novijekulture, ispred svega pojedinačno stvorenog, osim retkih izuzetaka, mi jošuvek moramo isticati guslarsku poeziju kao našu najveću vrednost, melosnaroda kao vrhunac našeg muzičkog izraza.

Kao da smo, neumešni pred bogatim nasleđem prošlosti, začudo nemoćni odonog što bi valjalo da nam je najdublji izvor snage, stali svak sebespasavati, pod prividom napretka, u kulturnoj tuđini, i u svemu što bi naskoliko­toliko razrešilo preteške žrtve, povesti u stvaralaštvu dalje, gde jenarod kao celina već ispunio svoje.

U sudbonosnom trenutku smene, naš pojedinac, bez moći da stvaralački dahceline dokraja preobrazi u svoje lično načelo stvaralaštva, kreće svimokolišnim putevima, samo ne putem, izgraditi se iz rodnih snaga. I gde jenarod veličanstveno našao sebe, on, novi kulturonosac, podsvestan dažrtvenu ulogu preobrazitelja stvaralačke snage rodnog tla u svoju ličnu nijekadar dokraja odigrati, gotov je da se što pre i potpunije dogradi gde i kakobilo, samo ne na domu.

I, ako nam je istorijski zaista bilo neophodno za sto godina prejuriti dugi putevropske obrazovanosti da bi se najzad pošlo ukorak, čudo je kako se u tojžurbi, stići radi stizanja, nismo već iscrpli i klonuli. A što do toga ipak nijedošlo, samo je dokaz prevelike životnosti naše rodne osnove.

Te nemoguće je, čak i ovlaš gledajući, ne zapaziti: gde se god u našemnovijem stvaralaštvu pojavila veća snaga, moćniji zamah, makar inedovoljno uobličeno, posredi je bilo samouštvo u ma kom vidu. A to ovdeznači: u nedostatku škole, pa čak i uprkos njenoj pogrešnosti, ako je tu,pojedinac, izrastajući iz rodnog tla, samim tim i sve dublje crpe iz njegasnage sopstvenog uobličenja, izgrađuje se u ličnost i daje delo.

Jer kod nas, od bukvara do univerzitetske studije, sve je dosad bilo mnogoviše upućeno pravcem dostignuća drugih (kao da je u pitanju trkačka staza)negoli, podešavajući brzinu hoda prema uzrastu, kretati se napred tako dasvaki dalji korak znači i dalje buđenje i jačanje rodnih snaga.

I zar se nije, za proteklo stoleće, iza ove ili one kulturnosti, kad jače kadslabije primenjivano, krilo uvek isto geslo: roditi se na domu, tražiti prividnosebe u inostranom svetu, razrešujući se u stvari svih rodnih poziva;oslobođen svake opasnosti duhovnog porođaja, vratiti se doma, otvoritiškolu brzog i besplodnog rašćenja, prividom kulture spasavati našeg mučnogčoveka od svih vrleti i ponora stvaralačke žrtvenosti.

Nameće se u ovom pogledu poređenje s Rusima. Kod njih je rascep traženjasebe na domu i traženja sebe u svetu dublji i tragičniji no kod nas. Korenitijese u ruskoj zemlji ostajalo i korenitije iz nje bežalo, pa se iz oštrine sukobarodila misao, duboko se postavio problem.

Kod nas prividno ista pojava, ali u stvari bez tragike rascepa. Odlazilo se usvet nekako olako i bez raspinjanja sebe na krst, te proces iskorenjivanjanije ni zahvatio celo biće, nego se sve odigravalo površinski: stoga i misao,otud nastala, površna je, i površno se postavio problem.

Kao da se i time podsvesno težilo, ne noseći se rodnom mišlju i ne trošeći seoko iznalaženja pravog puta i izlaza, izbiti što pre na kakvu bilo, makar ineistinitu, čistinu.

Za proteklih sto godina naše novije kulture, kao i ostali svet, imali smo i misvoj romantizam. Ali je li se njime prebrodio prelaz od sveopštenosti kapojedinačnosti stvaranja? Jesu li snage naroda prešle u stvaralački nagonličnosti? Imali smo i svoj realizam. Ali je li nam njime obelodanjena punaslika naše stvarnosti? Jesmo li njime ojačali, jesmo li izoštrili svoje ličnosti,za dalju borbu protiv materijalnih otpora života?

I da li nam ta kratka, i u mnogome provizorna prošlost naše novije kulture,sa dovoljno sigurnosti ukazuje na puteve budućnosti, ili ih moramo, svesniranijih omašaka i lutanja, i sa svom žrtvenošću traženja, sami sebiiznalaziti?

Zbirka knjiga i rukopisa Momčila Nastasijevića (1894—1938)Signatura: II­399681­04Dečije novine; Srpska književna zadrugaBeograd, 1991

Fotografija: Danas

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:30:45 am

**Autor: N a s t a s i j e v i ć, Momčilo

BELEŠKE O NEOPHODNOSTI IZRAZA

Što se u punoj stvarnosti duha doživi, — a pogled samo, ili kojim bilo čulomdodir, već doživljaj je, ako se samo dodirnula bit, mora se izraziti makar ićutanjem koje govori.

Jer ima neophodnost izraziti, kao klijanje što je neophodno klici.

I koji doživljuju bit, mučenici su i heroji izraza: daju u patničkoj radostidavanja, i bez primisli da im se ma čim uzvrati.

Izlišno je nagrađivati ih, još izlišnije kažnjavati. Doživljenom i kazanomistinom sami sebe i nagrade i kazne.

Progovoriti, za njih su bolni trzaji u porođaju bića.

Progovoriti, za njih je izvesti sebe na strašni sud istine, iza čega smoždenostati do nove navale sebe u reč.

Istina je, dakle, samo od onih koji bi, da se može, najradije ćutali.

Zato oni koji nemaju šta da kažu gotovi su govoriti kad god se može. Te je usvetu najopasnija laž upravo odatle, od tih besporođajnih rađanja.

Uloge su obrnute: ko stvarno doživljuje, u neophodnosti da to izrazi, tolikomu je i mučeništva i nagrade da za sebe ništa drugo ne traži do možda daljedoživljavanje; dok izmajmunisani doživljaj sračunat je sav na dobru prođu: iko god zahteva nagradu, pouzdani znak je, ništa od onoga što mu je sržživota nije dao.

—

Jer niti smo svi, niti uvek, u stvarnosti duha. U organičnosti smo fizičkoj, aliu duhovnoj retko. A tek odatle može biti reči o potpunosti čoveka.

To su trenuci kad se u nama ne izmirilo sve, nego sve slilo u jedno; kad onošto se oseti samim tim i ono je što se hoće i misli; trojstvo u jedinstvu;jednočulnost koja je istovremeno i jednohotnost i jednomislenost sebe usvetu, sveta u sebi; sloboda koja samu sebe ogradi jednom višomzabranom: upravo zato što izgleda mi da sve mogu i smem, tim pouzdanijeotvori se jedini put, uprkos i sebi i svemu učiniću samo ono što se mora.

Jer kroza sav privid ličnog raskoraka, ipak se i ipak ko kolebljivije, kočvršće, ko znajući, ko u punom neznanju, ukorak ide sa velikim hodomsveta.

—

U doživljaju duha sve je, osim onoga što nazivamo apstraktnim, sve,najsuštija stvarnost.

Samu sebe potvrđuje, te je izlišno svako da i svako ne, svaka mera, irasuđivanje svako.

Pojedinačno tu izjednači se sa opštim, reč tu nije pojmovna oznaka negosama stvar u svojoj biti.

U stvari sadržano je bivanje, u bivanju osobina. Ništa tu nije posebno, ništadodato, niti bi se šta moglo oduzeti.

Te podvig je u punom smislu, kroz poslovno oruđe ljudskog ophođenja, jezik,i ne povrediv logiku, moći dati svu alogičnost stvarnog bivanja.

I doživljeno to samim tim već ostvarilo se.

Jer, progledao li jedan, nemoguće je da i drugi ko za njim ne progleda, osimako još dublje ne oslepi.

I kolika je nužnost izraziti, tolika ista je da izraz ostane stamen na veke.

Te što se duhom izrazilo u prostoru, težnja mu je potreti vreme; što uvremenu, prostor. Jer i jedno i drugo je u istovetnosti bivanja.

—

Istinitost doživljaja duhom potpuno se, dakle, poklapa sa nužnošćuostvarenja u izraz.

Jer čemu tolike žrtve pri kojima, u nekoj radosti patnje, izražavajući seljudski stvor bukvalno samog sebe smoždi.

Kao da je iza toga neki tajni uslov: dalo ti se da bi celog sebe dao.

Zbirka knjiga i rukopisa Momčila Nastasijevića (1894—1938)Signatura: II­399681­04Dečije novine; Srpska književna zadrugaBeograd, 1991Digitalna Narodna biblioteka Srbije (http://digital.nb.rs/collection/kn­nastasijevic)

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:30:53 am

**

UZGREDNE ZABELEŠKE I

MUDROLIJE

Pogledi u sebe

Osetih tuđu misao kao rođenu, u griži zašto je sam ne izrekoh, i znamistinita je i duboka i plodna u meni.

Znam, najoštriji mi je pogled u stvar dosele njime nedodirnutu. Gde prviput ne prosvirah strelicom, drugi put se ona već istupila.

Dva istovremena hica kroz mozak preseku se: to je rođenje misli, svetle itrenutne kao varnica. Sve posle toga uspomena je, nakinđurena i zamućenamozganjem.

Dok sebe osećam organski utkana u svet, dok sam podnožjem čvrstoprirastao za tle, znam, dotle će mi glava smelo stremiti u visinu, i znam,dotle ću biti sprovodnik i veza radi neke svrhe nedokučene, daleko izvanmene. A kad sam sebi budem svrha, eto znaka da postadoh izlišnim članomsveta.

Evo šta me je najljuće zabolelo: Rana koju zadadoh bližnjem, ne iz mržnje,ne iz osvete, no misleći da pravo činim; — nakrivo nasađeno čovekoljublje.

Najteža lekcija sebi: da se radosti ne nadam i da joj ne spremam doček;no da mi bane iznenada, mila gošća.

5Kad mišlju bežim od nečega, redovno kružnim putem udarim, te što dalje,to bliže s druge strane.

Mnogo sam gubio i mnogo nalazio, te znam formulu: što nablizu izgubih,nadaleko nađoh; što nadaleko tražih, nablizu nađoh.

Dve sile bore se u meni: Gde živim, sve novi koreni iz mene prodiru ustvari i bića, i život mi biva sve bogatiji sokovima okoline. Ali dođe pozivizdaleka: po silueti planine na vidiku, po vodi u toku, po tici u letu. I ondanemilosrdno počupam korene; duboka tuga rastanka vuče se za mnom kaosenka.

U ljubavi potroših poslednju paru sebe. Divna je to varalica: ona obmanjujeda je dala sve, kad je uistinu sve oduzela.

Dodiri i prodori

Evo zašto prijatelj postoji: Dođe i žali mi se na svoje nevolje, ja ga tešimpričajući mu svoje, i slatko mi što su moje veće od njegovih; ili odem janjemu da se pohvalim za uspeh. On se razveseli, i mesto da čestita, raspričase o svome. I vratim se žalostan, u neznanju čime se on to razveselio,mojim ili svojim uspehom?

Koja će kuća najpre pasti? — Od najslabijeg materijala. — Ne, već ona ukoju je majstor sa svakom ciglom uzidao po jednu sumnju.

Evo kako ću ispitati od koje je ko građe napravljen: taj, što nema kodsebe, ili će voleti ili mrzeti kod drugog.

Sve mogu da trpim, osim dosadna čoveka kad je u pravu.

______________________

5 Iznad precrtano: Kad mišlju bežim od čega, slutim da se krećem u krugu i približujem istoms druge strane.

Zbirka knjiga i rukopisa Momčila Nastasijevića (1894—1938)Signatura: II­399681­04Dečije novine; Srpska književna zadrugaBeograd, 1991Digitalna Narodna biblioteka Srbije (http://digital.nb.rs/collection/kn­nastasijevic)

[postavljeno 25.01.2010]

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 18, 2010, 12:31:01 am

*

MOMČILO NASTASIJEVIĆ O DOMAĆEM DRAMSKOM POZORIŠTU

Pre sedam decenija, u vreme rasprava i anketa o položaju i mestu domaćegdramskog pisca u repertoarima jugoslovenskih i posebno srpskih pozorišta, apre svega prestoničkom, pesnik, dramatičar i esejista Momčilo Nastasijević(1894—1938) je objavio zapažen esej o tada, kao i sada, uvek aktuelnoj temi— mestu domaćeg dramskog pisca u repertoarima profesionalnih pozorišnihkuća.

Malo je poznato da je Nastasijević bio zapaženi esejista vanredne erudicije, asvoje brojne tekstove o različitim pitanjima stvaralaštva objavljivao je u nizulistova i časopisa, a tek manji deo sakupljen je posle njegove smrti iobjavljen 1939. godine, u Celokupnim delima, u izdanju prijatelja.

Za života objavio je muzičku dramu Međuluško blato (1927), drameNedozvani (1930) i Gospodar Mladenova kćer (1931), a u rukopisu je ostaviodramsku hroniku Kod večite slavine i muzičku dramu Đurađ Branković.

Nastasijevićevo dramsko stvaralaštvo nije imalo srećnu sudbinu: nije našlomesta na repertoarima većih pozorišta, a i ona retka izvođenja nisupozitivno ocenjena i šire prihvaćena. Ostalo je enigma za pozorišnestvaraoce gotovo do danas. U novije vreme javljaju se pokušaji da se nađeključ za njegove drame, natopljene simbolističkim elementima saekspresionističkim primesama.

U svakom slučaju zbog svojih literarnih vrednosti (prevazilaženjetradicionalnih dramaturških okvira i shema), svoje osobene poetike (težnjaspajanja muzičke melodije i govorne reči), tematske originalnosti, drameMomčila Nastasijevića zaslužuju pažnju novih, mladih pozorišnika.

Tri godine pre smrti, pojavio se esej u kome dramatičar razmišlja o jednomod presudnih pitanja opstanka i razvoja nacionalne pozorišne umetnosti —stvaralačkom jedinstvu pisca, glumca i gledaoca.

"Dramsko stvaralaštvo i pozorište kod nas"

"Cela naša prošlost otkriva smisao jedne veličanstvene dramatičnosti; uduhovnom sklopu našeg čoveka ima nečeg prevashodno dramatičnog, štosvoj puni izraz nalazi ne u širini izliva već u munjevitosti poteza.Svakodnevni život kod nas ne ispoljava se toliko u ujednačenom toku kolikou dinamičnim smenama mirovanja i dramatičnog razmaha, pa ipak dramakao umetnički oblik nije samorodna našem tlu, već je uz druge tekovinenovije kulture i ona presađena kod nas sa Zapada.

Pitanja mnoga se postavljaju: zašto ono što nam je u krvi i u sudbini jošuvek nije kod nas stiglo do svoga punog umetničkog uobličenja?

Da li što je, u samim osnovama hrišćanskog života kod nas, kroz Srednjivek, dramski nagon našeg čoveka u tolikoj meri religiozno bio usredsređenna liturgiju, mističnu dramu pa do pobožne drame, kao na Zapadu, a dosvetovne još manje, kod nas nije moglo doći? Ili što je, propašću države irušenjem naše materijalne kulture, nestalo svake pogodnosti da se dramazačne i razvije makar i do početnih oblika? Ili, što je život, dramatičan sampo sebi, u nedostatku mira, našao sebi punu ravnotežu u širinama epskihpevanja i kazivanja? Ili, možda, što je ono bitno u nama, sudbinom utkano uprirodu, i posle svih tragičnosti, počelo tek dozrevati do neophodnostiizraza?

Problem dramskog stvaralaštva danas nam se sam po sebi jače no ikadpostavlja, sa svom silinom nečeg neophodnog za dalji tok naše kulture.

Postavlja se upravo u trenutku kad drama na svim stranama preživljujenajtežu krizu od svog postanka, kad se pozornica izvrgla u mesto za šturupsihološku analizu pojedinca i sredine, ili za puku zabavu gomile, ili zapropagandu političko­društvenih uverenja, ili, što je najgore, duboko većzašla u interesnu oblast filmske proizvodnje. I sve to, dekadentno iumetnički obesmišljeno, čemu je naša mlada dramatika široko izložena,zajedno sa svim nedaćama pozorišta kao ustanove, samo još usložuje iotežava i onako teško pitanje dramskog stvaralaštva kod nas.

Nikad nije dovoljno podvući: bez pozornice i gledališta drama je lišena svojebiti. U organskoj su celini i onaj koji stvara i oni koji glume i oni kojiprisustvuju glumi. Problem dramskog stvaralaštva ne može se integralnorešavati bez jednog od ova tri činioca. Niti se igde moglo doći do punogdramskih razmaha ako se delo, izvođači i gledaoci, pri izvođenju, nisu stopiliu nerazdvojnu celinu. I ni u kojoj umetnosti kao u ovoj sudbina dela nije utolikoj meri uslovljena, nije toliko u rukama onih koji glumeći, svojimživotima ostvaruju ga, i koji posmatrajući ga, silinom doživljaja postaju živiučesnici u njemu.

Pitanje je u ovome: je li naš dramatičar toliko čvrsto postavljen kaostvaralac da ga pri stvaranju neće sputavati nikakvi zahtevi oveštaletehničnosti, da ga nikakva prolazna ideologija dana neće zavesti i oslabitipru uronjavanju u sudbinu i patnju našeg čoveka, i da se neće polakomiti ni

na kakav potez koji bi značio ustupanje onima što od pozorišta zahtevajupuku razonodu.

Pitanje je, zatim, je li delo našeg dramatičara po svome bilu zaista u tolikojmeri naše da će se glumac pri prvom dodiru već saživeti sa dodeljenomulogom, kao sa nečim duboko srodnim.... Jer, neka se ne zaboravi, glumačkitalenat može se do velike mere razviti jedino time ako mu domorodnidramatičar sve daljim ulogama bude raspaljivao već upaljeni plamen.

I, najzad, jesu li oni koji prisustvuju prvom izvođenju, kao ljubitelji irazumevaoci, i svojim sudom unekoliko opredeljuju sudbinu dela, u dovoljnojmeri zagrejani za procvat naše rodne dramatike da će ih ono što je slabo unjoj istinski žalostiti, ali tim više i radovati ma i najmanji nagoveštaj nečegšto je zaista dramsko i zaista naše. Ili će, stavom sudijske strogosti, i utežnji da se stalno potvrđuju kao takvi, ostati samo kočnica onde gde su uprvom redu pozvani da prihvate o ohrabre dramatičara na njegovompreteškom putu stvaralaštva, ne štedeći ga pri tom ni najmanje u onom gdeje pokleknuo, promašio, zalutao.

Rečju, ni kod nas, niti igde, procvata drame ne može biti bez pozorišnogkulta u punom smislu reči. Svaki raskorak dramatičara i glume, glume ipublike, koban je u tom pogledu. I sva hramanja naše dramatike, i svenedaće pozorišta, samo su otud poticali. Osnovnim nesporazumima, mestouzajamnog hrabrenja, samo je jedno drugo obeshrabrivalo.

Neka dramatičar smelo da punog maha svome dramskom nagonu; nekaprestoničko pozorište za dobar primer ostalim pozorištima u zemlji,izvođenje domaćih dela brojno bar izjednači sa izvođenjem odabranih stranihdela; i neka se, najzad, sa više dobre volje i poverenja prema domaćimdelima odlazi na premijere; i neka kritika, ne snižujući ni najmanje strogostsvojih merila, svojom dobronamernošću pokaže da joj je zaista stalo doprocvata naše dramatike". (1935)

Zoran T. Jovanović

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Novembar 14, 2012, 10:12:52 pm

**

STANISLAV VINAVER O MOMČILU NASTASIJEVIĆU

Momčilo Nastasijevic koji je naš najčudniji, "najtamniji", najnerazumnjivijipisac jugoslovenski, nosi nešto od starinskog i neiskazanog srpskog čoveka,koga su poharali, odomaćivši za njega obične izraze koji nisu pod meru. Tajčovek starostavni, nije mogao sve da iskaže kroz deseterac — koji jepozivao na borbe, i kroz sevdalinku — koja je tvrdila da u životu običnomima dovoljno topline, tuge i zanosa. On to oseća kao izdaju drevne istine kaošaren i lažan program gluhe i okorele današnjice. G. Nastasijević mogao binekima da se učini i "dekadentan". Na dnu starih, gazdaških ili sebarskih —utrnulih savesti, pronalazi pradrevne vatre koje tinjaju. Njemu se svetprestavlja pun tamnih čini, slutnji, nedorečenih reči, nedozvanih misli iosećaja. Treba se tek snaći, — a mi se pravimo da smo već sve doživeli! G.Nastasijević je u ponečemu Šapcu najdalji, on nikad ne traži širinu, koja muje čak i mrska, nego sve uže i uže krugove, i sve grčevitiju i kobniju dubinu.A ipak, njega tek možemo da razumemo kao protivnost naše vedrine, i našeodlučne šabačke slutnje: da sve što se dešava ima svoj jasan smisao. Njegamožemo da razumemo tek kao protivnost onome što mi zovemo: običan naščovek, kao protivnost našem načinu poznavanja ljudi, i primljenoj i usvojenoj

živoj želji. Na kraju krajeva, to naše šabačko poznavanje ljudi, u prvojdefiniciji svojoj, ima samo praktičan cilj, onih koji teže da poznadu ljudeciglo za to da bi znali kako s njima da postupe, a ne zato da bi odredili komesu tamnome krugu ti ljudi srodni, s kim vezani, i odakle istrgnuti. Kod g.Nastasijevića ni najmanje nije važno kako taj čovek trguje, raspolažeimanjem, i govori javno, pod pritiskom prijemljive retorike — nego jeznačajnije, šta on u najtajnijoj suštini, tako reći izvan kruga poslovnosti —pretstavlja. Imamo mi u gazdaškom Šapcu tih tajnih osobenjaka! G.Nastasijević odbacuje sve ono što o čoveku površno znamo i možemo daznamo, sve mu se to čini potpuno, i ljudski, i božanski, i umetnički izlišno.On bi hteo da dokuči onoga staroga čoveka, starinca i mucavca, — koga nikone zna, pa ni on sam — i koji se kroz neke naše i svoje gorčine nazire, danas možda ipak prevari. Govoreći u okviru šabačke tradicije: on bi bio onanaša gorčina na dnu, do koga mi, vedri znalci, ne želimo da dopijemo čašuživota baš da ne bi došli do tajne, — do koje, neki od vas ipak moraju, hteline hteli. Na piru života, njemu su sve ličnosti koje za trpezom piju samo dabi dobile raspoloženje i da bih im se "odrešio jezik" — potpuno tuđe. Jer nedreši se izraz društvenim manifestacijama. On sačekuje momenat kada jejezik "zavezan", i kada svaka reč, koja se pod tim okolnostima kaže, značinešto definitivno i nedokučno. On pronalazi veliku istinu u mamurluku,slutnju neku o nekom starijem pijanstvu.

Deo teksta preizet iz knjige Šabac i njegova tradicija, Stanislav Vinaver | Biblioteka narodnoguniverziteta šabačke narodne knjižice i čitaonice Knjiga 5 | Šabac, 1935

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Januar 22, 2013, 10:08:59 pm

*

FESTIVAL POSVEĆEN MOMČILU NASTASIJEVIĆU

Kulturni centar Beograda na trećem Festivalu pisca bavi se mogućnostimavizuelnog, teatarskog, muzičkog i literarnog tumačenja dela MomčilaNastasijevića. Autori izložbe su Olivera Rakić­Stošić i Predrag Petrović.

Ovogodišnji treći Festival jednog pisca u Kulturnom centru Beograda,posvećen je tumačenju opusa Momčila Nastasijevića, jednog od najznačajnijihstvaralaca srpske avangardne književnosti.

Nastasijević je rođen u Gornjem Milanovcu 1894. a umro u Beogradu 1938.godine. Kao pesnik, pripovedač, dramatičar i esejista svrstava se unajzagonetnije srpske pisce, a bio je i jedan od omiljenih profesoraknjiževnosti i jezika u Beogradu.

Za razliku od njegovog života koji možda nije delovao avanturistički niuzbudljivo, Nastasijevićevo delo to jeste.

Olivera Stošić Rakić autor je projekta Festival jednog pisca i autor izložbe oradu Momčila Nastasijevića.

"Ambicija nam je da doprinesemo boljoj i šire dostupnoj slici književneistorije Beograda. Izložba predstavlja jedan prilično sveden i uobičajen životjednog intelektualca u Beogradu u periodu između dva rata", navodi StošićRakić dodajući da je cilj upućivanje publike na istraživanje delaNastasijevića.

U gornjem izložbenom prostoru nalaze se fotografije i dokumenti od kojih sumnogi prvi put pred očima javnosti, a koji svedoče ne samo o

Nastasijevićevom delu, nego i o umetničkom stvaralaštvu njegove braće.

Predrag Petrović, autor izložbe, kaže da je Festival jednog pisca koncipirantako da afirmiše umetničke vrednosti koje su savremenom društvunedovoljno dostupne.

"Izložba je zapravo dijalog modernih proučavalaca književnosti sa našomknjiževnom prošlošću. Dva dela izložbe odnose se na audio­vizuelnuprezentaciju Nastasijevićevog opusa i na informativno dokumentarnu građuna osnovu koje je lakše upoznati bogatu aktivnost umetnika i njegoveporodice", navodi Petrović.

U okviru Festivala, koji će trajati do 21. juna, biće održani okrugli stolovi itribine posvećeni rukopisnoj zaostavštini, predavanja i koncerti.

Na prvom i drugom Festivalu pisca predstavljeno je stvaralaštvo RastkaPetrovića i Stanislava Vinavera.

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna­bastina­Srbije/Dogadjaji/MomciloNastasijevicfestival­1.jpg)

02. jun 2009http://www.rts.rs

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Januar 22, 2013, 10:46:40 pm

*

FESTIVAL MOMČILA NASTASIJEVIĆA I U KRAGUJEVCU

(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna­bastina­Srbije/Knjizevnost%20­%20pisci/MomciloNastasijevic4.jpg)

Pesnik, dramski pisac, esejista Momčilo Nastasijević svakako je jedna odnajvećih pesničkih figura na ovim prostorima, između dva svetska rata.Nesumnjivim značajem za tokove savremene srpske poezije MomčiloNastasijević i danas privlači veliku pažnju stvaralaca, književnih teoretičara ičitalačke publike, pa se ovog meseca, u njegovu čast, u Beogradu održavamanifestacija Festival jednog pisca.

Jedan deo ovog programa, koje organizuje Kulturni centar Beograda, održaćese i u Kragujevcu, u Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić", sutra od 19 sati,kada će biti otvorena izložba "Tajne Momčila Nastasijevića" i odigranperformans Dah teatra — "Tragom Nastasijevića". Takođe, književni kritičarii teoretičari književnosti održaće seriju predavanja o ovom pesniku, svakogčetvrtka do kraja meseca, od 19 sati, u prostorijama Biblioteke.

Manifestacija Festival jednog pisca apostrofira mogućnosti savremenog,vizuelnog, muzičkog i literarnog tumačenja opusa jednog od najznačajnijih,najzagonetnijih, srpskih pisaca.

Osnovni pojam njegove poetike, "rodna" ili "maternja" melodija, proizlazi izsimbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. Maternja melodija jeizvorni, arhaični jezik koji za njega ima tu mogućnost da muzikalnošćuprogovori o neizrecivom, onostranom, suštinskom. Zato, njegova poezijaobiluje leksikom karakterističnom za narodnu pesmu ili tekst iz

srednjovekovne književnosti, a apsolutnu hermetičnost postiže i mnoštvomneologizama, pa je uvek zanimljiva za nova tumačenja i interpretacije.

— Izložba je vizuelno­likovnog, dokumentarnog karaktera. Ovde se uznarativ o Momčilovom životu i komentare o poetičkim vrednostima idometima njegove književnosti, prikazuje i uži, porodični kontekst u komepisac stvara. Muzika koja će pratiti ovu postavku zapravo je savremenainterpretacija kompozicije Svetomira Nastasijevića "Frula", na tekstMomčilove istoimene pesme. Likovna potentnost Nastasijevićeve nevelike, akanonske zbirke "Pet lirskih krugova", kao i u tretiranju kategorije vremena,iskorišćena je u ambijentalnom aranžiranju printova na kojima su uvećanirukopisi Nastasijevićevih pesama — najavljuje Mirko Demić, organizatorkulturnih aktivnosti u Biblioteci.

Gostovanje u Kragujevcu organizovano je uz podršku Grada Beograda —Sekretarijata za kulturu i Ministarstva za kulturu Srbije, naravno uz saradnjusa Narodnom bibliotekom "Vuk Karadžić" u Kragujevcu, a autori projekta suOlivera Stošić Rakić i Predrag Petrović.

S. Milošević | 06.09.2010. | Šumadija pres(http://sumadijapress.co.rs/index­p128­ni7989­c128.html)

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Septembar 01, 2013, 09:36:40 pm

*

MOMČILO NASTASIJEVIĆ NAJZAGONETNIJI SRPSKI PESNIK

Većinu pesama posvetio Darinki Sretenović, kojom se nije oženio. Srcemu je zatreptalo i za pijanistkinjom Bojanom Jelačom, ali je do krajaživota ostao sam

Jedan od najupečatljivijih i verovatno najzagonetnijih srpskih pesnika,Momčilo Nastasijević, do kraja svog prekratkog života ostao je samotnjak,za mnoge nedokučiv. Do besmrtnosti i beskraja voleo je Darinku Sretenović,ali se njome nije oženio. Posvetio joj je mnoge pesme, među njimanajpoznatiju "Gospi". Već udatoj sa prezimenom Belić, njoj je napisao: "tuđasu deca iz tebe zaplakala..." Srce pesnikovo ustreptaće i za pijanistkinjomBojananom Jelačom, ali će on do poslednjeg dana ostati najverniji poeziji isamoći.

U ljubavne tajne Momčila Nastasijevića upustila se u drami "Angelskasonata" dramaturg i reditelj Zorica Simović. Premijera zakazana zaponedeljak, u sklopu oktobarskih "Dana Nastasijevića" u Gornjem Milanovcu,odakle potiču Nastasijevići.

Još od rane mladosti, Zorica Simović, koju sa Nastasijevićem veže i istizavičaj, proučava bogatu baštinu velikog pesnika, traga za novim detaljimaiz njegovog i danas pomalo zagonetnog života.

— Komad nosi naziv "Angelska sonata" zato što sam pouzdano otkrila da jeMomčilo najviše voleo poslednju Betovenovu klavirsku sonatu — objašnjavaSimovićeva za "Novosti". — Izvodeći upravo ovo delo, Momčilovu naklonoststekla je lepa pijanistkinja Bojana Jelača, koja je često dolazila na čuvenaokupljanja u beogradskom salonu četvorice rođene braće, umetnikaNastasijevića: Momčila, Svetomira, Slavomira i Živorada, gde se okupljalaelita onovremene Srbije.

Skupljajući faktografske podatke na kojima je zasnovala svoj dramski tekst,

autorka je kaže došla i do zanimljivih detalja o stvarnoj Bojani Jelači, ali seovaj komad, za koji postoje naznake da bi mogao da preraste i u TV seriju,pre svega zasnovan na Momčilovom odnosu sa Darinkom Sretenović.

— Darinka i Bojana su stvarne, ključne osobe u pesnikovom životu, neračunajući tu njegovu familiju — smatra Zorica Simović. — Imala sam čast iprivilegiju da se susretnem sa Darinkom. Upoznala nas je njena tetka MarijaDrašković, sada penzionisani profesor istorije, a kod Darinke me odveoizdavač Milorad Glire Daničić, oboje su iz Gornjeg Milanovca.

Veći deo radnje ove drame odvija se u jednoj beogradskoj bolnici, poslednjegdana života Momčila Nastasijevića — 13. februara 1938. godine:

— Kao dramaturg, izabrala sam naročito taj dan, jer se u njemu preplićusudbine ljubavnog trouga Momčilo — Bojana — Darinka. Kraj njegovoguzglavlja tada nije bila Darinka, iako su se voleli do besmrtnosti i beskraja.Tog mučnog poslednjeg dana, sa Momčilom priča Bojana — otkriva autorka"Angelske sonate". — Nisam ovim komadom želela samo da osvetlimMomčilov nepoznati život, nego da kroz njegov stvarni život i specifičnuduhovnost kojom je zračio i koju mi danas moramo prenositi, dramatskiosvetlim i savremenog čoveka. Dramom se, koliko ona to zaslužuje,odužujemo i Nastasijevićima. A, Momčilo, izvrstan poliglota, tačno je govorioda se iz njihovog dobrog poznavanja najbolje može sagledati svoj jezik.

ZAVIČAJNI DUG

Pisac i reditelj "Angelske sonate" priznaje da joj se ostvarila želja dapredstava bude proizvod Gornjeg Milanovca:— Osim Nastasijevića i mene, iz ovog grada su sve troje glumaca: AndrijaDaničić, koji tumači ulogu Momčila, Dušica Novaković (Bojana) i GordanaMatijević (medicinska sestra u bolnici u kojoj Momčilo umire) — priča ZoricaSimović.

BIRANJE SAMOĆE — Mnogi naučni i umetnički velikani, poput genija NikoleTesle, ali i neprevaziđenog pesnika Momčila Nastasijevića, često i upadljivosu odabrali samoću, radi svoje misije u nama još nedokučivim razmerima —podseća Zorica Simović.

Milorad Bošnjak | 06.10.2012. | Večernje novosti(http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:400000­Momcilo­Nastasijevic­najzagonetniji­srpski­pesnik)

Naslov: Momčilo Nastasijević (1894—1938)Poruka od: Angelina Decembar 17, 2014, 03:32:27 am

*

ŽIVOT MOMČILA NASTASIJEVIĆA PREPUN JE TAJNI

Samo najuži krug ljudi zna da je i Bojana Jelača umrla iste godine,ubrzo posle Momčila Nastasijevića, uz čije uzglavlje je bila dok jeizdisao

Životna i umetnička drama čuvenog srpskog pisca Momčila Nastasijevićaprepuna je tajni. Najveća među njima — zašto je do kraja života izabrao putsamotnjaka, i pored dve žarke ljubavi — tema je drame "Angelska sonata"Zorice Simović, o kojoj je pisano u prethodnom broju dodatka "Kultura".

Upravo povodom tog teksta "Novostima" se javila Ivanka Jelača, iz

Beograda, rođena tetka Bojane Jelače, pijanistkinje za kojom je zatreperilosrce velikog pesnika. Bojana, čija porodica je rodom iz Like, često je sviralana okupljanjima u umetničkom salonu braće Nastasijević. Bila je jedna oddve Momčilove istovremene ljubavi i jedina pored njegovog bolničkoguzglavlje dok je izdisao. Ta scena jedna je od ključnih u predstavi, čijojpremijeri u Gornjem Milanovcu je prisustvovala i Ivanka Jelača.

— Samo najuži krug ljudi zna da je i Bojana umrla te iste 1938. godine,ubrzo nakon Momčila, takođe od tuberkuloze... — posvedočila je za naš list.— Njihove sudbine spojene su na onom svetu. Porodica je znala da je Bojanaposlednja i jedina ispratila Momčila iz života. Morala je to učiniti u pokušajuda razreši zagonetku zašto se Momčilo nije oženio ni njome, niti DarinkomSretenović, svojom drugom ljubavlju.

Vidno potresena dramom "Angelska sonata", Ivanka Jelača kaže da deloZorice Simović verno predstavlje gotovo eterične likove Momčila i Bojane,naslućujući tragediju njihove prerane i gotovo istovremene smrti. I autorkadrame, koja je godinama istraživala tajne pesnika Nastasijevića, priznaje daje tek je od Ivanke saznala kako je i kada umrla Bojana.

A zašto ni Momčilova životna ljubav sa Darinkom Sretenović nije prerasla ubrak, iako joj je posvetio sve pesme, među kojima i čuvenu "Gospi", otkrivanam Milorad Glire Daničić. Ovaj Milanovčanin, penzionisani novinar i izdavač,bio je blizak sa Momčilovom braćom Svetomirom, Slavomirom i Živoradom.

— Jedne noći, oko ponoći, na vrata moje kuće u Milanovcu zakucao jenepoznat stariji čovek — priča nam. — Bio je to sin Darinke Sretenović,udate Belić. Živeo je u Beogradu i već bio u penziji. Izvinjavajući se,uzbuđeno mi je pokazao knjigu "Velike ljubavi srpskih pesnika", u čijemizdavanju sam i ja imao udela.

U setnom, dužem razgovoru, Darinkin sin mu je ispričao: "Pročitao sam jeviše puta, nisam izdržao da se baš sad ne zaputim iz Beograda u Milanovac.Evo vam odgovora na pitanje: zašto se moja mati Darinka nije udala zaMomčila, nego za mog oca, iako je Momčila volela iskreno i beskrajno, kao ion nju? Samo zato što on nije hteo da njen život i sudbinu veže za svoj, jerje sasvim dobro znao da će ubrzo umreti, kao što se zaista desilo".

Milorad Bošnjak | 13.10.2012. | Večernje novosti(http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:401000­Zivot­Momcila­Nastasijevica­prepuna­je­tajni)

Powered by SMF 1.1.11 | SMF © 2006­2009, Simple Machines LLC