Milenka Mina Dobi}

MOJ @IVOT JE KAO FENIKSKako sam uz pomo} makrobiotike

prevalila put od kancera do sjajnog zdravlja

Posebno izdanje

PLATW

Naslov originala:Milenka Mina Dobic, My Beautiful Life,

Findhorn Press, Scotland, 2000.

MILENKA MINA DOBI]

MOJ @IVOT JE KAO FENIKS

Kako sam uz pomo} makrobiotike pre{la put od kancera do sjajnog zdravlja

Prevela sa engleskogCvijeta Mesi}

2005.

PLATW

Pri~a o Mini Dobi} i njenoj porodici je moderna odiseja. Nje-no putovanje do zdravlja i celovitosti prepli}e mnoge transcen-dentalne teme iz poslednje polovine 20. veka;

Nedoslednost komunisti~ke ideologije u njenom primenjiva-nju u slobodnom socijalisti~kom dru{tvu; konflikt izme|u kon-vencionalne medicine i holisti~kog zdravlja, centrifugalne silekoja razbija modernu porodicu i zajedni~ka nit koja je dr`i naokupu.

Mina je pre{la dug put, od `rtve raka do osobe koja je pobe-dila rak, od pacijenta do iscelitelja, od u~enika do u~itelja. Ro-|ena je i `ivela preko ~etrdeset godina u biv{oj Jugoslaviji, da-nas predstavlja jednog od vode}ih makrobioti~kih savetnika,u~itelja i kuvara na Zapadnoj obali SAD, inspiri{u}i mnoge svo-jom mudro{}u, ljubavlju i saose}anjem. Zahvaljuju}i Dobi}imai mnogim drugim porodicama {irom sveta, makrobiotika po~i-nje da se uliva u glavne tokove modernog dru{tva.

Uprkos vidljivom napretku medicinskih istra`ivanja, uvo|e-njem novih terapija i lekova, svakih 15 sekundi u SAD po jed-na osoba je dijagnozirana od bolesti srca i bolesti raka. Na po-~etku veka rak je napadao jednog na dvadeset sedam ljudi. Do1950. odnos je porastao na jedan prema osam, a do 1985. zva-ni~ni prora~uni su bili da jedan od troje ljudi oboli od ove bole-sti. Ako rak nastavi da se {iri ovom brzinom, do 2000. godine uSAD svaki drugi ~ovek bi mogao da oboli. Do 2020. rak }e po-kositi ~etvoro od petoro ljudi a zatim prakti~no svakoga! U po-slednjih desetak godina nije ni{ta bolje ni u na{oj zemlji.

5

Knjiga govori o tome kako se izle~iti od raka, ili jo{ bolje, ka-ko ga spre~iti putem zdrave ishrane i jednostavnog na~ina `i-vljenja. Obja{njava filozofiju `ivljenja u harmoniji sa prirodom.Opominje nas na na{u aroganciju; kako mislimo da ako smo naj-savr{enija bi}a na zemaljskoj kugli mo`emo sve menjati pa i pri-rodu; upozorava da smo doveli i sebe i druge vrste do ivice op-stanka.

Ovo je knjiga o onome {to nedostaje u dana{njem svetu. Knji-ga o ljubavi, o istinskom `ivljenju bez mr`nje, zavisti i predra-suda; u~i nas da prvo po{tujemo sebe pa onda sve ostalo {to eg-zistira na na{oj planeti. I najzad, Univerzum, koji nam je darovao`ivot. Ova knjiga nam daje nadu za opstanak ljudske vrste i ce-log sveta.

6

„Mina Dobi} je intuitivna `ena posve}ena oslobo|enju ~ove-~anstva i Jedinstvenom svetu mira (One Peaceful World). Raz-vijaju}i se od pacijenta do iscelitelja, motivisana iskrenom `e-ljom da ispuni svoj cilj, ona je podu~ila hiljade kako datransformi{u svoju bolest i nesre}u u zdravlje, sre}u i mir.”

G. Mi~io Ku{i, priznati lider Internacionalnog makrobioti~kog dru{tva i Pokreta prirodne hrane

„Minina pri~a o `ivotu je koliko dirljiva toliko i zapanjuju}a.Njeno putovanje od Jugoslavije do Beketa u Masa~usetsu i doKalifornije, potom na~in kako je pobedila svoj rak, inspiri{e dru-ge koji su bolesni da potra`e njenu pomo}. Njeni saveti, pra}e-ni njenom ljubavlju, saose}anjem i pronicljivo{}u u le~enju, po-mogli su mi u raznim mojim bolestima. Ova knjiga }e omogu}itida mnogi ljudi ~uju njenu pri~u i nau~e njenu mudrost le~enja.”

Dr Bend`amin Spok, svetski poznati pedijatar i pisac

„Ja sam op~injen lepotom, i njenom snagom ohrabren iz oveknjige. Mina je posebna vrsta iscelitelja. Ova knjiga }e vam da-ti izvanredno predznanje, instrumente za nadgradnju va{eg zdra-vlja. Tako|e }e vam dati potpuno novi i pronicljiv na~in kakoda posmatrate bilo koji zdravstveni izazov.”

Bil Djuk, holivudski re`iser/glumac/pisac

7

„Mina Dobi}, makrobioti~ki stru~njak, koja savetuje holivud-ske slavne li~nosti i dr`i ~asove {irom Ju`ne Kalifornije…”

San Dijego Junion Tribjun, 29. aprila 1998.

Mina Dobi} se smatra najstru~nijim konsultantom makrobi-otike u Los An|elesu”

Magazin Vog, maj 1997.

Smatrana jednim od vode}ih stru~njaka na polju makrobio-tike, Mina Dobi} dr`i seminare „Do zdravlja preko makrobiti-ke”u Ric-Karltonu, u Laguni Niguel. Njeni seminari bili su odogromne pomo}i stotinama ljudi. ^asovi kuvanja, predavanja imakrobioti~ki ru~kovi otkrivaju le~enje hranom, zatim u~e ka-ko hrana pove}ava energiju i oja~ava zdravlje. Mina uve`bavakuvare, radi zajedno sa njima, i uvodi ih u tehnike pripremanjamakrobioti~ke hrane. Ona posebno podvla~i va`nost sastavlja-nja dnevnih menija za balansiranje energije u organizmu, u vre-me promena godi{njih doba. Mina se istinski bavi spasavanjem`ivota davanjem saveta za promene u na~inu `ivota i zdravoj is-hrani. Rezultati su ogromni i neosporni”.

E{li Gudvin, menad`er, Ric-Karlton hotel, Laguna Niguel

„Sa bezgrani~nom ljubavlju i mudro{}u, Mina me je provelakroz moje makrobioti~ko putovanje, od metastati~kog raka doj-ke do ozdravljenja. Sada, kroz ovu njenu knjigu, `ivoti mnogihljudi }e biti dotaknuti njenom neiscrpnom energijom. Ona je `e-na kojoj je kuhinja primarni izvor le~enja. Njena pri~a je nadaza svakog ~oveka koji je suo~en sa nekom te{kom bole{}u, naro-~ito za onog od koga je zvani~na medicina digla ruke.”

D`enifer E. Grin, doktor lingvistike

8

Sa najdubljim po{tovanjem prema Katarini i Ka-jici Popov, mojoj majci i ocu, koji su me inspirisa-li i nau~ili da volim miroljubivost.

Sa najve}om zahvalno{}u prema mojoj prijate-ljici Ratki Rudi}, lekaru, za to {to me je vodila kasvetlosti kada sam bila utonula u sopstvenu tamu.

Sa bezuslovnom ljubavlju prema mojim an|eli-ma ~uvarima, koji me uvek podr`avaju, mom mu-`u Bo{ku, mom sinu Sr|anu i mojoj }erki Jeleni.

Sa po{tovanjem prema Mi~iju i Avelin Ku{i, mo-jim dragim u~iteljima, ~iji `ivoti predstavljaju ka-men temeljac za stvaranje mnogo zdravijeg i miro-ljubivijeg sveta koji je moju porodicu i mene vodiodo pronalaska puta ka svetu zdravlja i mira.

9

NAPOMENA ^ITAOCU:

Svima onima sa zdravstvenim problemima savetujem da za-tra`e pomo} kvalifikovanog medicinskog ili psiholo{kog stru~-njaka, kao i kvalifikovanog makrobioti~kog savetnika, pre spro-vo|enja bilo kojih pristupa ishrani datih u ovoj knjizi. Osnovnoje da ~itaoci koji imaju razloga da sumnjaju da su oni sami ili~lanovi njihove porodice ozbiljno bolesni, potra`e odgovaraju-}u zdravstvenu ili psiholo{ku pomo} bez odlaganja. Ni ova, ni-ti druge knjige koje se bave zdravljem, ne bi trebalo da buduupotrebljene za stru~nu primenu u bilo kom slu~aju kao zame-na za kvalifikovanu negu ili tretman.

Knjiga podrazumeva da pisac i izdava~ ne podle`u odgovor-nosti za pogre{no razumevanje i zloupotrebu informacija kojesu date. Ni pisac ni izdava~ ne prihvataju obavezu niti odgovor-nost za gubitak, {tetu ili povredu osoba ili entiteta, uzrokovanihdirektno ili indirektno informacijama sadr`anim u ovoj knjizi.

10

PREDGOVOR

Suo~avamo se sa ozbiljnom biolo{kom i psiholo{kom krizomu ljudskom dru{tvu na ovoj planeti, jer savremeni na~in `ivotana{e dana{nje civilizacije se razvijao neprirodno, uzrokuju}i pro-mene u osnovi ishrane.

U dvadesetom veku, naro~ito u njegovom kasnijem periodu,pove}anje procesa sinteti~kih materija, hemijskih komponenatai industrijskog na~ina proizvodnje hrane, rasprostro se {irom sve-ta. Zajedno sa zaga|enjem `ivotne sredine, ove nagle, neurav-note`ene promene u ishrani, dovode do bolesti srca, raka, artri-tisa, alergija, dijabetesa, i raznih vrsta virusnih oboljenja, kao ido psiholo{ke i emocionalne nestabilnosti modernog ~oveka.

Makrobioti~ko razmi{ljanje koje se bazira na tradicionalnom,univerzalnom zdravom razumu, ponudilo je re{enje za ovu krizu~ove~anstva, kako bi uspostavilo pravilnu ishranu i ostvarilo pla-netarno zdravlje. Od 1960. godine ono je pokrenulo razvoj pri-rodne, zdrave hrane i iniciralo razne vrste alternativnih lekova.

Makrobioti~ko obrazovanje je po~elo u specijalizovanim cen-trima i postepeno ali uporno prodiralo u sve slojeve dru{tva zavreme svog ~etrdesetogodi{njeg razvoja. Stotine hiljada ljudi je vra-tilo povratilo i psiholo{ku ravnote`u, uklju~uju}i ozdravljenja odmnogih poreme}aja. Jedna od izvanrednih pri~a o takvom ozdra-vljenju je pri~a Mine Dobi}.

Mina i njen mu` Bo{ko, zajedno sa svojom divnom, zdravomdecom doprinose Jedinstvenom Svetu Mira, koji je cilj makrobi-

11

otike. Jedinstveni Svet Mira nije vidljivo strukturisan dru{tvenisistem, ve} je to bratstvo i sestrinstvo svake individue na ovojplaneti kao ~lana kosmi~ke porodice s te`njom ka zdravlju, lju-bavi i miru.

Mina i njena porodica su jedan od centara iz kojih svetlostJedinstvenog Sveta Mira zra~i kroz mnogo hiljada ljudi. Kroz nji-hovo prisustvo, razgovore, sastanke, ~asove kuvanja, pisanje iokupljanje njihovih prijatelja, pozitivni uticaji imaju neizmernedimenzije.

Mi~io Ku{i,Bruklajn, Masa~usets

10. februara 1998.

U prepoznavanju uloge koju je makrobiotika odigrala u pod-sticanju pokreta prirodne hrane i revolucije zdravlja u ameri~-kom dru{tvu, Nacionalni muzej ameri~ke istorije, Smitsonijaninstitut, priznao je akviziciju na{eg `ivotnog rada osnivaju}i ar-hivu makrobioti~kih dokumenata i srodnih materijala. Ovi ma-terijali su dostupni istra`iva~ima, studentima, i obi~noj publici,besplatno, kao deo nacionalne kolekcije. Jesenas su Mina i Bo-{ko Dobi} organizovali prvu u nizu dobrotvornih ve~era koje }ese odr`ati {irom zemlje i pomo}i osnivanje Ku{ijeve Kolekcije uInstituciji Smitsonijan u Va{ingtonu. Ovo je bila jo{ jedna odmnogih njihovih misija u kreiranju miroljubivog sveta.

@ivo se se}am ve~ere u Laguni Nigel. Lokalni makrobioti~kikuvari i glavni kuvar hotela Sjd!Lbsmupo u Dena Point posvetilisu mnoge sate pripremaju}i veli~anstveni banket. Kris Akbar iPatricio Garsija de Peredes, dva mlada makrobioti~ka u~itelja,pratili su Mi~ija i mene.

Oko stotinu ljudi, uklju~uju}i poznate li~nosti, u`ivalo je ubogatom {vedskom stolu, zabavi i dru`enju. Jedna `ena je peva-la ruske narodne pesme koje sam i sama nekad pevala na uni-verzitetu i to mi je obnovilo stare uspomene.

Bila sam odu{evljena kako mladoliko i lepo izgleda Mina.Nisam je videla skoro deset godina. Govorila je elokventno i ja-

12

sno. Svi su joj se divili. Vratila sam se u pro{lost, pre 11 godinakada sam se prvi put srela sa njom u Jugoslaviji. Njena dijagno-za je bila ~etvrti stepen raka jajnika i predstavljala je vrlo tu`nupojavu. Mina je odlu~ila da odbaci zra~enje i hemoterapiju, teh-nike zapadne medicine i da potra`i izle~enje kroz makrobioti~kina~in `ivota. Najzad su se ona i njena porodica preselili u Ame-riku i studirali kod nas na Ku{ijevom Institutu.

Mi~io uvek govori da je podr{ka porodice najva`niji ~inilacu ozdravljenju obolelog ~lana. Minin mu` Bo{ko, mnogo joj jepomogao. On je veoma sna`na li~nost i zajedno sa svoje dvojedece radio je neumorno na Ku{ijevom Institutu u Beketu u Ma-sa~usetsu. Pomagali su u kuvanju, ~i{}enju, vo`nji i drugim po-slovima.Tako su postali nezamenjivi. Mina je bila jedan od na-{ih glavnih kuvara, posebno za pacijente sa kancerom. Poduticajem Dobi}a, stotine njihovih zemljaka je do{lo da studira uBeketu. Oni su ih do~ekivali i bili prevodioci za vreme njihovogboravka. Posle zavr{etka studiranja na Ku{ijevom Institutu, pre-selili su se u Kaliforniju. Mina je postala izvanredan u~itelj, sa-vetnik, kuvar. Ona inspiri{e i vodi mnoge ljude ka boljem zdra-vlju i sre}i. Kao {to se ose}a iz njene knjige, ona je svetli primermakrobioti~kog duha i internacionalno blago za zdravlje sveta.

Za svoju uspe{nost, makrobiotika mnogo duguje Dobi}ima,kao i mnogim drugim divnim ljudima iz razli~itih zemalja i kul-tura. Bez njih se znanje o lekovitim svojstvima makrobioti~ke is-hrane ne bi tako brzo pro{irilo.

Avelin Ku{iBruklajn, Masa~usets

20. decembar 1997.

13

Mi~io Ku{i je osniva~ i predsednik Fon-dacije Istok-Zapad, ne-profitabilne, obrazov-ne i kulturne institucije i priznati lider po-kreta prirodne hrane. Napisao je nekolikoknjiga uklju~uju}i Makrobioti~ki pristup ra-ku. Makrobiotika i orijentalna medicina, i Ka-ko da prepoznate svoje zdravlje: Knjiga o ori-jentalnoj dijagnozi i Jedan miroljubivi svet.

Avelin je `ena Mi~ia Ku{ija i majka peto-ro dece. Ona je sjajna makrobiti~ka kuvaricai u~itelj, pisac mnogih knjiga o makrobioti-ci, uklju~uju}i Kompletan vodi~ makrobioti~-kog kuvanja, makrobioti~ka ishrana i Avelin:@ivot i san `ene iza makrobiotike danas

14

UVOD

Termin „makrobiotika” koristio se jo{ u staroj Gr~koj. Sa-stoji se od re~i makro, {to zna~i dug ili veliki i bios, {to zna~i `i-vot ili `ivljenje. Ovaj termin se prvi put pojavljuje u ~etvrtom ve-ku pre nove ere, kod Hipokrata, oca zapadne medicine.Terminsu tako|e koristili mnogi drevni i klasi~ni pisci kada su hteli daopi{u jednostavnu, izbalansiranu ishranu koja omogu}ava dugi zdrav `ivot u skladu sa prirodom. Isti ovi termini i koncepti naIstoku se`u u daleku pro{lost, sve do najzna~ajnije medicinskeknjige drevne Kine Klasi~na interna medicina koju je napisao@uti Imperator, i do Knjige promena, Ji \inga. Isto~nja~ki ide-ogram za re~ mir sastavljen je od dva znaka, „zrno” i „usta”.Drevni narodi intuitivno su znali da koriste}i celo zrno `itariceu svojoj ishrani, uspostavljaju fizi~ko zdravlje i vitalnost; smiren,jasan um i ispravno rasu|ivanje.

Na Zapadu, koncept makrobiotike ponovo se pojavljuje uperiodu renesanse i tokom XVIII veka, kada do`ivljava kra}u,obnovljenu popularnost. Nema~ki doktor Kristof fon Hufeland,Geteov lekar, izdao je knjigu pod naslovom Makrobiotika iliumetnost dugove~nosti, u kojoj je naveo nova nau~na otkri}a idokaze, kako bi podr`ao povratak na tradicionalni na~in `ivotai ishrane. Na istoku je makrobiotika iznova predstavljena u ka-snom 19. veku, od strane tokijskog doktora Sagena I{izukija. Onje ustanovio da ishrana, zasnovana na integralnom pirin~u, mi-

15

su, povr}u i morskim algama, poma`e u odr`avanju zdravlja ile~enju od zaraznih bolesti koje su u to vreme harale Japanomi ostalim delovima razvijenog sveta.

Po~etkom XX veka, mladi Japanac Jukikazu Sakurazava(1893 – 1966) izle~io je svoju tuberkulozu (u poodmaklom sta-dijumu) metodom doktora I{izukija. Pridru`io se, a uskoro po-stao i vo|a dru{tva za zdravu ishranu, koje su osnovali zahvalnipacijenti, pomo}nici i sledbenici doktora I{izukija. U kasnimdvadesetim i ranim tridesetim godinama ovoga veka, Sakuraza-va je oti{ao u Francusku gde je pisao i podu~avao, pod pseudo-nimom D`ord` O{ava. Da bi opisao svoje u~enje, obnovio je ter-min „makrobiotika”. Ovoj metodi posvetio je ~itav svoj `ivot.Danas se smatra ocem moderne makrobiotike.

Do sredine XX veka, ovaj tradicionalni na~in ishrane, zajed-no sa znanjem o upotrebi hrane za le~enje, bukvalno je i{~ezaoi na Istoku i na Zapadu. U moderno doba, kao pravilo su usta-novljene nove analiti~ke metode le~enja. Savremena medicinaje zamenila uklanjanje uzroka koji le`e iza bolesti i poreme}a-ja, otklanjanjem simptoma i posledica.

O{ava je u~io ljude kako sa pravilnom ishranom mogu da`ive divan `ivot pun slobode, poduhvata, beskona~ne radosti irazumevanja. On je najve}i deo svog `ivota putovao i {irio ma-krobioti~ke principe i praksu {irom sveta, uklju~uju}i Jugoisto~-nu Aziju, Afriku, Evropu i pred kraj svog `ivota i Severnu Ame-riku. Njegovi u~enici, me|u kojima su najzna~ajniji Mi~io iAvelin Ku{i, koji su u ranim pedesetim godinama do{li u Ame-riku, prilagodili su makrobioti~ku ishranu `ivotnoj sredini i kli-matskim uslovima Zapada, uzimaju}i u obzir i potrebe savre-menog na~ina `ivota.

Ve} skoro pola veka, Ku{ijevi su predvodnici internacional-nog Makrobioti~kog dru{tva. Godine 1960. otpo~eli su savreme-ni pokret prirodne hrane. Od tada, integralne `itarice, mahu-narke i proizvodi nastali od njih, uklju~uju}i miso, tofu i tempeh,sve`e povr}e gajeno bez aditiva i pesticida; morske trave, ume-bo{i {ljive, kuzu koren i druge biljke koje se koriste u medicin-

16

ske svrhe, pojavile su se u radnjama zdrave hrane koje su nikle{irom Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava i Evrope. U po~etku su semedicinske nauke rugale u~enju koje govori da je savremena is-hrana uzrok mnogih oboljenja srca, kancera i drugih degenera-tivnih bolesti i poreme}aja. Ali preko seminara za stru~no me-dicinsko osoblje, kroz nau~na istra`ivanja na Medicinskoj {koliharvardskog Univerziteta, preko istra`ivanja bolesti srca u Fre-mingemu i drugih istra`iva~kih centara, a najvi{e kroz slu~aje-ve obi~nih ljudi koji su uz pomo} makrobiotike ozdravili od te-{kih bolesti, Ku{ijevi su inicirali revoluciju u zdravlju i ishranikoja danas menja ~itav svet.

Ve} u ranim osamdesetim godinama sve va`nije medicinskei nau~ne ustanove objavile su vode}e smernice u ishrani, insisti-raju}i na znatnom smanjenju kori{}enja namirnica sa zasi}enimmastima a na pove}anju integralnih `itarica, povr}a gajenog bezpesticida i ostalih namirnica koje su minimalno rafinisane. Uranim devedesetim, ameri~ka vlada je predstavila Piramidalnivodi~ ishrane kao zamenu za meso i mle~ne proizvode, uvode-}i osnovne crte ishrane koja je bazirana na integralnim `itarica-ma i sve`e gajenom povr}u i vo}u. Naravno, iako jo{ uvek po-stoje razlike koje treba premostiti, jasno je da se i nauka imedicina kre}u u pravcu makrobiotike. Godine 1995. nekolikostotina lekara istra`iva~a i nutricionista, pod pokroviteljstvomSvetske zdravstvene organizacije i harvardskog Univerziteta,priredilo je makrobioti~ki banket u biblioteci D`. F. Kenedi uBostonu, na kojoj je po~asni gost bio Mi~io Ku{i.

Danas se makrobioti~ka hrana mo`e prona}i u hotelima Ric-Karlton po celom svetu, kao i u internacionalnom lancu hotelaPrinc, zatim u eksluzivnoj sali za ru~avanje Biznis {kole Severo-zapadnog univerziteta, u mnogobrojnim restoranima, {kolama,bolnicama, domovima za brigu o starima, i mnogim drugim in-stitucijama. Postoji Makrobioti~ko dru{tvo pri Ujedinjenim na-cijama, a 1994. godine, Dru{tvo pisaca Ujedinjenih nacija do-delilo je Mi~io Ku{iju Nagradu za izuzetno stvarala{tvo, koja sedodeljuje najboljim svetskim autorima, za doprinos ~ove~an-

17

stvu. Godine 1999. Institucija Smitsonijan }e otvoriti stalnu iz-lo`bu pod nazivom „Kolekcija makrobiotike i alternativnog le-~enja porodice Ku{i”, koja }e sadr`ati li~nu Ku{ijevu prepisku,literaturu o prirodnoj hrani i holisti~kim pokretima le~enja, kaoi izlo`bu kuhinjskih sudova i hrane. Ove ili slede}e godine, ame-ri~ka vlada }e po prvi put ustanoviti standarde zdrave hrane,pru`aju}i tako mogu}nost da bolji kvalitet hrane bude dostupanu ~itavoj zemlji.

Ulaze}i u 21. vek, svet ponovo otkriva integralnu, prirodnuhranu i kre}e se prema novom modelu brige o zdravlju. Ja imamtu sre}u da sam ovaj pristup otkrila mnogo pre nego {to je po-stao {iroko popularan. Ne samo {to mi je bukvalno spasio `ivot,nego je i pro{irio i produbio moja saznanja o `ivotu, daju}i novpravac i zajedni{tvo mojoj porodici i meni. Imala sam tu privi-legiju da pomognem mnogobrojnim ljudima da ozdrave. Ovo jepri~a o mom `ivotu koji me je vodio dotle da postanem deli} ve-like revolucije zdravlja.

18

Poglavlje 1„GODINA NADE GODINA SPASA”

KORENI @IVOTA KOJI SE ^UVA I NEGUJE

Januar 1987. Stara Pazova (biv{a Jugoslavija). ^lanak koji jeiza{ao na desetoj strani popularnog ~asopisa „Ilustrovana poli-tika”:

„Mladolika, Milenka Dobi} iz Stare Pazove (45 godina), pro-fesor svetske knji`evnosti i direktor programa Radio In|ije, mir-no i stalo`eno nam pri~a svoju pri~u. Neverovatnu pri~u o doga-|ajima vezanim za njenu nedavnu jednogodi{nju borbu za `ivot.Uspela je! Kona~no mo`e da pri~a o tome! Nasmejana, radosna,pri~a o svom mu`u, {esnaestogodi{njem sinu i sedmogodi{njoj}erki. Sedimo sa Milenkom u njenoj velikoj, novoj, lepoj kuhinji.O~i su nam prikovane za otvoreni {pajz prepun tegli sa `itarica-ma, mahunarkama, morskom travom, su{enim pe~urkama i hra-nom sa nepoznatim i zvu~nim japanskim imenima.

U periodu kada su ona i njen mu` tek zavr{ili izgradnju du-gogodi{njeg sna – svoje nove ku}e, u godinama kada je deci maj-~inska ljubav potrebnija nego ikad (sin adolescent, }erka tek po-~inje {kolu), kada je njena karijera u medijima na vrhuncu, onasaznaje, ’Za vas nema nade. Ostalo vam je samo dva meseca `i-vota!’

19

Pi{emo ovu pri~u jer verujemo da njeno svedo~enje mo`e po-mo}i mnogima koji pate od te{kih bolesti. Za njih ova pri~a mo-`e zna~iti tra~ak svetlosti koji ih vodi prema nadi. Naravno daneki mogu da ka`u kako je sve ovo izmi{ljotina. Ali Milenkinoozdravljenje se ne mo`e objasniti druga~ije. Kada joj je bilo re~e-no da }e ostatak `ivota provesti na hemoterapiji i zra~enju, onaje odlu~ila da napravi potpuni zaokret u svom `ivotu. Re{ila sena radikalnu promenu tradicionalnom prilazu raku, odabrala jemakrobioti~ki na~in `ivota.”

Deset godina kasnije. Januar 1997. Kosta Mesa, Kaliforni-ja, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. ^itam o nekoj `eni sa dijag-nozom adenocarcinoma jajnika ~etvrti stepen, kojoj je ostalojo{ samo dva meseca `ivota. Ona bira nepoznat, nov na~in `i-vota i postaje sasvim zdrava za manje od godinu dana. Neve-rovatno! Zvu~i kao izmi{ljotina, a ipak, sve je tako poznato...

Probudi se, Mina! Ti si to... Ja sam ta `ena! Ja sam bila osu-|ena na smrt, kao i hiljade drugih pre i posle mene, jednogla-snom presudom „zvani~ne medicine”. Me|utim, ~udo se prihva-tilo glavne uloge u kreiranju moje sudbine; moja dugogodi{njaprijateljica, lekarka, pojavila se hrabro predstavljaju}i mi nekunovu medcinu zvanu makrobiotika.

Kako je uop{te mogu} tako brz oporavak? Bila sam na smrtbolesna, ose}ala sam to i sama. Doktori su isto zaklju~ili. Paipak, danas sam puna `ivota, snage, odli~nog sam zdravlja, svimoji snovi se ispunjavaju i delim sa drugima tu ~udnu tajnu ko-ja je dozvolila prirodi da me izle~i.

U stvari, to i nije neka tajna. Sve velike civilizacije su znalekolika je va`nost `ivljenja u skladu – sa samim sobom, sa dru-gim ljudima, sa prirodom. Ali ipak, uprkos na{im prostornim ivremenskim mogu}nostima komunikacije, izgleda da smo mi umodernom svetu izgubili kontakt sa ovim su{tinskim ljudskimkonceptom. [irom planete, na desetine, stotine, hiljade ljudi suse iz~le~ili, le~e se ili }e se izle~iti od kancera. Pi{em ovu knjiguza sebe i za druge. Moja `elja, iz dubine srca, jeste da svaka oso-

20

ba iskusi isto ovakvo odli~no zdravlje kakvo je meni donelo `i-vljenje u ravnote`i sa prirodom – makrobiotika. Sada znam dame je, jo{ dok sam bila u maj~inoj utrobi, sudbina vukla da kre-nem u potragu za sre}nim `ivotom. Trebalo mi je skoro pola `i-vota da shvatim da sam sama odgovorna za stvaranje svoje sud-bine. Ali, suvi{e sam `ivela u „budu}nosti”, zaboravljaju}i nasada{njost. Sve je po~elo...

Pre pedeset i {est godina, u malom selu Elemiru na severuSrbije, u Vojvodini, ro|eno je prvo dete Kate i Kaje Popova.Moja se majka, uz pomo} babice, porodila kod ku}e. Stigla samusred drugog svetskog rata, 15. oktobra 1942. Ovo je doba go-dine kada se priroda razme}e svojom lepotom. Karnevalski ras-ko{no odeveno drve}e u zlatno-crvene, `ute, braon, crvenkasto-ljubi~aste i tirkizne boje. ^arolija magije. Priroda je talentovanislikar, neobuzdani ~arobnjak.

Majka je imala postporo|ajne komplikacije i nije bila u stanjuda me doji. Jedna lepa i ~ista Ciganka, moj spasilac, dojila me jesve dok se mama nije oporavila. Bila sam sre}no, zdravo dete.Sudbina me je na~inila borcem i avanturistom!

Umesto da slu{aju zveckanje igra~aka, moje u{i su u`ivale u{kripi to~kova vagona pretovarenih jesenjom `etvom. Priroda nasje darivala svojim bogatstvima. Polja su bila bremenita, prelive-na kukuruzom i suncokretom, vinogradi prepuni gro`|a. Majkami je pri~ala kako su moje ru~ice podrhtavale u vazduhu kad godbih ~ula povorku mladih `etelaca koji su prolazila pored na{e ku-}e, pevaju}i an|eoskim glasovima u ~ast proslave festivala `etve.

Na`alost, to je bilo jedino pevanje koje sam ~ula u prve trigodine `ivota. Majka mi nikad nije pevala. Srce joj je bilo ophr-vano usamljeno{}u jer je otac bio daleko, na frontu, sa jo{ ne-kim ~lanovima familije.

Na{e selo je bilo mala tvr|ava. @iveli smo u skladu sa priro-dom. Ali ni ratno ludilo ni ljudska bezumlja nisu mogli da po-remete na{ tradicionalni na~in `ivota.

Ta jesen je bila neobi~no bogzna. @etva je, kao i uvek, ima-la tradicionalni ritual. Tokom godine, svako je obra|ivao par~e

21

zemlje koje je posedovao, a `etva je predstavljala zajedni~ki do-ga|aj. Polja su bila preplavljena darovima prirode. U~estvova-li su svi susedi, od najmla|eg do najstarijeg. Te godine slavilismo i molili se za prestanak rata.

Kada sam dovoljno porasla, i sama u~estvovala u slavlju `e-tve. ^inilo se kao da nebo i zemlja odjekuju od glasova mladih`etelaca. Kecelje `ena presipale su se gro`|em. Lepotice korpesu se savijale pod te`inom raznovrsnog sve`eg vo}a i povr}a. Sto-lovi su ~ekali prekriveni belim stolnjacima, prepuni odabranom,lepo aran`iranom hranom. Nakon neumornog celodnevnog ra-da na poljima, opijeni jesenjim miomirisima, sedamdeset ljudibi se okupilo. Smejalo se, pevalo, igralo, radovalo se.

Zatvaram o~i i ponovo do`ivljavam to vreme. Ose}am `mar-ce po telu. Prijatne, `ivopisne scene ovog tradicionalnog `ivlje-nja ponovo iskrsavaju u mom se}anju.

Veliki je Petak. Tanani ogrta~ tame obavija na{e selo. Vatregore na svakom uli~nom }o{ku. Gomile se slivaju na {iroke uli-ce. ^ak i stari i bolesni skupljaju snagu i pridru`uju se svetkovi-ni. Proslava traje do duboko u no}.

Sve`e kokice presipaju se iz ogromnih posuda u ispru`ene{ake, pro`imaju}i hladnjikavu no} svojim jakim mirisom.

Okupljena ~eljad kupaju se u sopstvenom znoju, guraju}i seoko razbuktale vatre. Plameni vatreni jezici li`u prole}ni vazduh,greju}i zemlju i nebo. Po~inje takmi~enje. Oni hrabriji, poluna-gih tela spremaju se za start. U trku preska~u plamene jezike.Raspr{uju se ~estice `eravice u mo}ni vatromet. No} uzavrela odrazdraganih uzvika i smeha. [e{iri lete visoko u vazduh.

Kada vatra posustane, preska~u je i hrabrija deca. Ako ne-kome plamen uhvati kraji~ak ko{ulje, prijatelji ih polivaju vo-dom iz ogromnih kanti. Na drugoj strani vatre ih ~eka nagrada.Pobednici su oni koji najvi{e puta presko~e vatru. Ulica se pa-ra od sna`nog aplauza.

No} je suvi{e kratka da primi svu bujicu ose}anja. Poslednjakanta vode smiruje vatru u pepeo. Sunce }e izaci ubrzo. @ivotje divan.

22

Slavlje se zavr{ava molitvama da se svi voljeni brzo i sigurnovrate ku}i sa rati{ta.

Dana 21. avgusta 1945. na{e molitve su kona~no bile usli{e-ne. Rat se zavr{io. Otac se vratio ku}i. To je bio veliki dan, pre-pun sre}e! Na seoskom trgu okupili su se ljudi u narodnim no-{njama. Igralo se i pevalo, ljudi su bili van sebe od sre}e. Grlilisu svoje voljene – prava svetkovina ose}anja, vatromet u srcima– Odiseja Mira!

I ja sam prisutna, u maj~inim rukama. Na svom obrazu ose-}am njene vrele suze. Otac je ugledao majku. Ona me podi`eprema svom heroju kao darovanje, kao buket sve`ih ru`a. Otacme je prvi put video. Nestala sam u njegovom ogromnom {inje-lu. Moj obraz je bio vla`an od njegovih toplih suza dok me je~vrsto stezao u zagrljaju. Odjednom je strah prostrujao kroz mo-je malecko telo jer me je otac ponosno podigao visoko u vazduhda ceo svet vidi, kao da sam ja njegov orden ~asti. Tog veli~an-stvenog dana prvi put sam ~ula svoje roditelje kako pevaju. I jasam pevala sa njima! Trg je postao suvi{e mali za ovu tradicio-nalnu svetkovinu dobrodo{lice. Ulice koje vode ka trgu bile suprepune stolova prekrivenih belim stolnjacima. Crvene ru`e isve`e ispe~en doma}i hleb su ukra{avali svaki sto. Crveno vinose presijavalo u ~a{ama. Mno{tvo razli~itih glasova slivali su seu jedan, nazdravljaju}i pobedi – Mir, `iveli! Ovaj dan je bio pre-porod mog detinjstva.

Slede}e godine smo sagradili novu ku}u. Do{ao je i novi ~lanporodice. Te{ko je do~arati o~ev ponos dok je dr`ao tek ro|e-nog sina u rukama. Porodi~na loza se produ`ila kako ve} nala-`e na{a tradicija. Posmatrala sam oca kako obi~ajno najavljujero|enje sina. Stajao je obasjan mese~inom, pod zvezdanim svo-dom, dr`eci svoju lova~ku pu{ku podignutu visoko iznad glave,uperenu prema nebu. Baca {e{ir u vis. U mojim detinjim o~imabio je ve}i od `ivota. Pokriv{i u{i posmatrala sam kako ispalju-je ~itav {ar`er metaka. Objava je tako postala zvani~na. Nikadane}u zaboraviti taj vrlo hladni 2. januar 1949 – dve mirne godi-ne nakon rata.

23

Kao pokrenuto okida~em na pu{ci, moje se}anje se vra}a udan kada je moj brat, ^edomir, imao godinu dana. Doktori sunam saopstili da boluje od de~ije paralize, {to je zna~ilo da je osu-|en na invalidska kolica i bez nade da }e ikada hodati ili tr~ati.Majka je jo{ uvek bila veoma iscrpljena posle poro|aja, rade}i sa-mo lake ku}ne poslove uz ~esto odmaranje. Ali te ve~eri kada semoja porodica okupila da donese odluku {ta da se uradi povo-dom bolesti mog brata, njen duh je bio ja~i nego ikad.

Roditelji su se dogovorili da preduzmu akciju u vezi s njego-vim bolni~kim le~enjem. \ur|ina, moja baka po majci, odigra-la je tada zna~ajnu ulogu.Ona je sa ^edomirom provela mesecdana u bolnici po{to doktori nisu dozvolili mami da bude s njim,zbog njene velike slabosti. Me|utim, zdravstveno stanje mogbrata popravljalo se znatno sporije nego {to se o~ekivalo. Zatosu se moji roditelji i baka dogovorili da ga vrate ku}i. Odlu~ilisu da probaju sa le~enjem narodnim lekovima, uprkos velikomriziku. Najbli`i doktor `iveo je na udaljenosti od desetak kilo-metara od na{e ku}e.

U selu je `iveo vrlo star, davno penzionisan doktor, Jevrejin.Ljudi su ga od milo{te zvali seoski lekar. On je za mog brata pre-poru~io blato iz bare Okanja na kraju na{eg sela; kompresivnezavoje sa mekinjama i kupusom; biljne kupke; kao i je~menu su-pu sa povr}em bez za~ina, sa povr}em iz na{e ba{te. Upornimsprovo|enjem svih ovih doktorovih saveta i uz na{u neizmernuljubav, ^edomir je ozdravio.

Danas, moj skoro dva metra visok brat je zdrav, jak i sjajan pe-desetogodi{njak. Ne samo {to hoda i tr~i, ve} ponekad igra fud-bal, preplivava velike razdaljine i vozi svoj bicikl dnevno po {estkilometara. Blagosloven je sa divnom `enom i dvoje zdrave dece.

I tako se moj brat oporavio, ali majci nikako nije bivalo bo-lje. Uvek je bila uz nas, sa svojom bezgrani~nom ljubavlju. Tru-dila se da nam ni{ta ne nedostaje. Tek kad smo odrasli, shvati-li smo kako joj je moralo biti te{ko. Ona je `rtvovala sebe zasre}u svoje porodice. Da je postojala medalja za „najbolju maj-ku”, ona bi je sigurno zaslu`ila.

24

Majka je bila veoma talentovana samouka kroja~ica. Ona jebila i mnogo vi{e od toga; bila je porodi~ni modni kreator. Ni-kada nismo kupovali ode}u. Ona je kreirala prekrasne haljinevi{e za mene nego za sebe, a povremeno i za rodbinu. [ila je iodela i ko{ulje za mog oca i brata. U stvari, ona je uspostavilamodni trend u na{em selu. Mnoge devojke su `elele da budu ob-u~ene kao ja.

Svi su se neizmerno divili kako njenom talenatu za unutra-{nju dekoraciju, tako i za pejza`nu arhitekturu. Ogroman lu~nisvod prostirao se od glavnog ulaza du` ~itave staze ka zapadnojstrani ku}e. Gro`|ani svod je krivudao i uvijao se sve do otvo-rene terase iza ku}e, gde se rasko{no {irio. Svaka strana terasebila je ukra{ena prekrasnim lejama sezonskog cve}a, ~iji su semirisi opojno {irili i opijali. Staza je bila ukra{ena celom svojomdu`inom, so~nim mirisnim grozdovima, braonkaste, crveno-lju-bi~aste i bele boje. Stazu su ukra{avale i raznobojne ru`e. Bioje to prizor koji je oduzimao dah!

Usred tog raja nalazio se sto, pokriven belim ~ar{avom. Nanjemu su stajale `ivopisne ~inije ukra{ene maj~inom rukom. Kodnas je uvek bilo gostiju. Moja majka – ve}a od `ivota, sa srcemtoplijim od sunca, i osmehom {to je osvajao, u svojoj predivnokreiranoj prirodnoj sredini plenila je svakoga. Svaki dan bio jeslavlje `ivota.

Majka je bila u poslu od ranog jutra do kasno u no}. Odla-zila je na kukuruzna polja u ~etiri ujutru i tamo radila ceo dan.Onda se vra}ala da skuva ve~eru. Njeno kulinarsko ume}e biloje nadaleko poznato. Pozivali su je da u~estvuje u pripremanjuva`nih doga|aja, kao {to su ven~anja, kr{tenja i nebrojene dru-ge proslave.

Iako je bila toliko zauzeta, uvek je nalazila vremena za svo-ju decu. Podu~avala nas je i pripremala da postanemo po{teniljudi koji }e jednog dana dati svoj doprinos ~ove~anstvu. Sva-kod dana nas je podse}ala na Zlatno Pravilo: „Ne ~ini drugimaono {to ne `eli{ da drugi tebi ~ine!” Njena `ivotna filozofija bi-la je prirodna i jednostavna. Ali ja sam bila tu`na, jer sam ose-

25

}ala da ona `ivi samo za nas; ne ostavljaju}i nista za sebe. Bilo{ta da se desilo bilo kome od nas, doga|alo se i njoj.

Moje rane devoja~ke godine za nju su bile vrlo te{ke. Sanja-la je o mom princu na belom konju koji }e se pojaviti da me od-nese u svet bajki i da me obo`ava zauvek kao svoju princezu. Zanju je dobar `ivot zna~io priznanje i po{tovanje od muza i dru-{tva.

Ni moj brat ni ja se ne se}amo da su se na{i roditelji ikadaprepirali niti psovali pred decom. Nikada nisam ~ula nijednu ru-`nu re~ u na{oj ku}i. Se}am se da su se samo jednom raspravlja-li o va`nom porodi~nom problemu, nov~anim sredstvima za na-{e fakultetsko obrazovanje. Otac je smireno ali neumoljivopodsetio na nepokolebljivu ~injenicu da je on oduvek bio i da}e ostati Gazda u ku}i.

„Ne udaraj glavom o zid. Ovakvu odluku donosi mu{karac.Odlu~i}u kako ja mislim da je najbolje, na moj na~in. Vrati seu kuhinju, tamo gde ti je mesto. Brini o ku}i i deci a ostalo pre-pusti meni.” Ta~ka!

Majka je znala {ta zna~i „njegov na~in”. Novac bi sakupljao~itavu ve~nost i ne bi ga bilo dovoljno, mo`da samo za bratovo{kolovanje. Kao {to znamo „...`eni je mesto u kuhinji”, a tamosam i ja spadala. Majka se nije raspravljala. Znala je da ~ak i akodobije tu bitku, izgubi}e rat. Zato je krenula svojim na~inom.Smislila je sjajan plan kako da sa~uva svoje po{tovanje, a meneoslobodi kuhinje.

Ono {to je uradila prevazilazilo je okvire pravila moralnogpona{anja u na{em dru{tvu. Da bi prikupila nov~ana sredstva za{kolovanje oba svoja deteta, ona je stavila na kocku svoj ugled.Mi{ljenje drugih je nije obeshrabrivalo. Ni{ta je nije moglo za-ustaviti. Njena odlika je bila nepokolebljiva!

Po~ela je da kuva i slu`i obroke hrane za druge, kako bi za-radila novac za {kolovanje svoje dece. Op{te mi{ljenje konzer-vativaca iz na{eg okru`enja bilo je negativno, jer je otvarala vra-ta svog doma „potpunim strancima”, ~ak i kad joj je mu` bio naputu.

26

Ona im je odgovarala: „Vi `ivite svoj `ivot, a ja `ivim svoj.Hvala vam na brizi.” Znala je da od njenog kuvanja imaju ko-rist i njena porodica i oni kojima je kuvala. Njene mu{terije suspadale u intelektualnu elitu. Bilo je i mu{karaca i `ena. Dok-tori, in`enjeri, direktori, u~itelji. Tako je dobila mogu}nost dapoka`e svoje ume}e publici koja }e to umeti da ceni. Hrana, ser-viranje i njena gostoljubivost ove skupove su ~inili o~aravaju-}im. Sa puno ljubavi su je prozvali Majka Katarina.

Jednog dana je od jednog svog abonenta, d`entlmena, dobi-la buket crvenih ru`a. Dirnuta ovim gestom ljubaznosti, osetilase, po prvi put, polaskanom i cenjenom kao `ena i kao ljudskobi}e. ^inilo se kao da joj je ru`a obojila obraze. Iz nje je zra~i-la lepota koja je naterala ru`e da se postide i da joj se poklone.O~i su joj sijale kao u mladosti.

Na`alost, pored oca se nikada nije tako ose}ala. Ali ja samznala da je on voli na svoj na~in. Kako sam rasla, sve sam ga ~e-{}e molila da joj pokloni vi{e pa`nje. Njegov odgovor je bio uvekisti:

„Gledaj svoja posla. Imam va`nijih stvari nego da igram uva{oj komediji.” Nikada nisam prestala da ga molim, a on se ni-kad nije promenio.

U tom konzervativnom vremenu bilo je nepristojno pokazi-vati svoja ose}anja pred drugima. Majka, uvek spremnija da pre-uzme rizik, kr{ila je ovo pravilo, dok se otac nikad nije usudioda poka`e {ta ose}a. Kao posledica javio se mu{ko-`enski od-nos koji nije bio veseo i opu{ten ve} napet i inhibiran.

Majka je tu prazninu ispunjavala vole}i nas bezmerno. Po{toje shvatila da mladi ljudi imaju vrlo malo slobode i mogu}nostida zajedno provode vreme i tako izraze svoja ose}anja jedno dru-gome, otvorila im je vrata svog doma. U tom periodu devojke ni-su smele da izlaze same. Stalno su morale da imaju pratioce. Akosu i{le na igranku, majke su sve vreme bile uz njih.

U mom detinjstvu, mnoge hladne ve~eri mladi su proveli una{oj ku}i. U tome smo u`ivali. Puni energije, spremni da is-tra`uju ~udesne izazove `ivota, mladi su prosto jurili u na{u ku-

27

}u na prelo. Uvek ih je ~ekala gozba. Stolovi su bili puni zaku-ski i doma}ih pita. Igrale su se dru{tvene igre. Ali ispod stolo-va su se doga|ale i neke druge stvari. To sam volela da {piju-niram.

Iz prikrajka i neprimetno posmatrala sam i svoju majku. Kadbi zapevali an|eoski glasovi mladih devojaka, suze kao kapi ju-tarnje rose kvasile su njen ru~ni rad. Duboko skrivene emocijesu je gu{ile, jer je njen `ivot bio li{en uzbu|enja. Pepeo, ostaci,mrvice, komadi}i i talog `ivota bez ljubavi, bili su duboko zako-pani u njenim grudima. Kao rezultat – javila se tuberkuloza, odkoje se nikad nije oporavila.

Otkad pamtim, uvek sam bila vi{e naklonjena njoj. Njeno li-ce je blistalo dok me je podu~avala. Bilo je puno radosti. Mojanajve}a `elja je bila da postanem kao ona. Ona je bila moj ide-al. Obo`avala sam je i bila sam ponosna {to sam njena }erka.[to se oca ti~e, njega smo vi|ali samo vikendima. On je radio ufabrici {e}era, prave}i ugovore sa poljoprivrednicima za otkup{e}erne repe, tako da je mnogo vremena provodio putuju}i poraznim selima. Bio je divan otac. Brat i ja smo se uvek nadme-tali za njegovo krilo i uglavnom sam ja gubila.

Sa {esnaest godina sam ustajala u ~etiri sata i tr~ala na sta-nicu. Voz me je vodio u grad, u {kolu, koja je bila udaljena {estkilometara. Vra}ala sam se ku}i tek oko ~etiri sata popodne. Zaru~ak sam nosila sendvi~ sa ma{}u, solju i alevom paprikom, alisam ~esto bila previ{e zauzeta da ga pojedem. Deca koja su mo-gla to sebi da priu{te jela su pitu sa sirom, burek. Ponekad, kadbi mi deda dao koji dinar, i ja sam sebe ~astila gibanicom. Bilasam dobra }erka. Dobijala sam toliko puno ljubavi kod ku}e, dasu druge stvari bile potpuno bezna~ajne.

Moji roditelji su `iveli i podizali nas po striktnom moralnomkodeksu. Mi smo bili poslu{ni i nikad to nismo zloupotrebili. Saosamnaest godina jo{ uvek sam morala da tra`im dozvolu odoca za izlet ili bioskop, pa ~ak i da ga pitam mogu li da idem koddrugarice da radim doma}i zadatak. Tako smo svi vaspitavani umojoj generaciji i niko od nas se nije ose}ao uskra}enim.

28

Otac je bio ~ovek visokih ideala. Njegova patriotska ideolo-gija je zna~ila da je spreman da uradi sve za svoju zemlju. Ve-rovao je da rade}i tako, slu`i ne samo svojoj zemlji ve} i svojojporodici i svim drugim ljudima. Pridru`io se op{toj stvari togvremena, komunisti~koj partiji, ali iz potpuno ~istih pobuda.Dobrovoljno je `rtvovao sve, zarad komunisti~ke ideologije. Do-neo je mir mnogima, ali je sam ostao bez njega. Me|utim, kadaje shvatio razmetljivo koristoljublje komunisti~kih vo|a, do`i-veo je svoje najdublje razo~arenje. Dobiv{i rat, oni su pohlep-no nagomilavali ratne trofeje za sebe, kr{e}i obe}anja – jedna-kost za sve. Povre|en i ljut u isto vreme, otac je prekinuo sveveze sa sistemom koji ga je izdao. Svoju partijsku knji`icu bacioje varalicama u lice, surovo presecaju}i ideolosku pup~anu vrp-cu, zauvek.

Svi smo visoko platili cenu o~evog politi~kog otre`njenja. Bi-li smo na tajnoj crnoj listi. I meni i bratu bila je odbijena stipen-dija. Zato smo otac i ja oti{li kod njegovog ratnog druga Jova-na, visokog slu`benika u dr`avnoj hijerarhiji.Tra`ili smo pomo}pri zaposlenju. Ali dvoje visoko obrazovanih ljudi nije moglo dadobije posao. Kakva tu`na ~injenica za istoriju. Ovo je bilo jo{neobi~nije jer su prioritet za dobijanje stipendija i posla, i dru-ge beneficije imala deca ratnih veterana. To je va`ilo za sve –osim za na{eg oca.

Taj susret je protekao otprilike ovako. U{li smo kroz vratatapacirana kvalitetnom, svetlo braon ko`om. U sobi, u ko`nojfotelji visokog naslona sedeo je jedan ~ovek. Sa njegove levestrane visila je Titova slika u prirodnoj veli~ini, a sa desne Le-njinova. Ispred njega je bio ogroman sto od mahagonija. Na se-bi je imao kvalitetno odelo i kravatu u bojama na{e zastave.

„Zdravo Jovane. Da li si ti onaj isti ~ovek sa kojim sam po-delio moje poslednje par~e hleba za vreme Igmanskog mar{a?”

„Vreme prolazi, mi starimo. Zar me ne prepoznaje{?”„Ne govorim o tvojim godinama ve} o ovom izobilju oko

tebe.”„Kako mogu da ti pomognem?”

29

„Mo`da mo`e{ da mi ka`e{ za{to moja deca ne mogu da do-biju posao. Oboje su fakultetski obrazovani. Kao {to ti je dobropoznato, deca na{ih prijatelja, mnogo mla|a i manje kvalifiko-vana, dobili su dobre poslove jo{ pre godinu dana.” O~eva de-sna ruka se automatski podigla do grudi, ispod ordena ~asti, dokmu je glava bila malo pognuta. Ovim gestom je postavio neiz-govoreno pitanje koje je glasilo: „Zar je mogu}e prosto izbrisa-ti patriotu koji je bio spreman da bezuslovno `rtvuje svoj `ivotu ime svojih sunarodnika?” Umesto toga, bore}i se da ga str-pljenje ne izda, otac u~tivo uobli~ava pitanje, uti{avaju}i glas,„Da li sam ja na crnoj listi, dru`e?”

Jovan ska~e iz svoje stolice. Levom pesnicom udara po sto-lu dok mu se celo telo naginje napred. Desni ka`iprst upire u li-ce „starog ratnog druga”, kao strelu, koja nalazi metu. Kapljiceznoja mu se javljaju po ~elu dok mu lice crveni kao cvekla. Po-kazuje jedva kontrolisan bes.

On bezdu{no vi~e – „Nemam pojma o ~emu pri~a{. Mo`datvoja deca nisu dovoljno tra`ila posao ili mo`da o~ekuju vi{e ne-go {to zaslu`uju.”

„U redu”, ka`e otac. „Vidim da ovde samo gubim vreme. Do-{ao sam na pogre{no mesto i kod pogre{ne osobe. Da li stvarnomisli{ da smo se za ovo borili? Milion i sedamsto hiljada mrtvihsunarodnika – zbog ~ega? Ni{ta se nije promenilo. Sja{i Kurtaa uzja{i Murta!”

Sa svakim slede}im otkucajem srca Jovan je lju}i. Pakosnopilji u oca. Njegovo vikanje li~i na ujed morskog psa: „Zar ti nezna{ da ljudi idu u zatvor zbog znatno bezazlenijih izjava nego{to je tvoja? Po{to si mi prijatelj, pre}i }u preko toga... ovogputa.”

Otac ose}a potrebu da nastavi da govori, ali obojica samostoje i }ute. Bulje jedan u drugog kao prikovani. Na kraju otacgubi strpljenje i ipak progovara: „Nemoj nikad vi{e da se usu-di{ da me tako nazove{. Ja nisam tvoj prijatelj.”

Brzim pokretom otac mu okre}e le|a i odlazi. Odlazi, ne sa-mo od njega ve} i od svoje pro{losti.

30

Ovaj stresni doga|aj postao je prekretnica za celu na{u po-rodicu. Brat i ja smo shvatili da sve moramo sami da uradimo.On je ostao sa ocem, kao {to je bio obi~aj, da ~eka posao, a jasam se zaposlila da bih mogla da zavr{im svoje studije. Moralasam da se preselim bli`e poslu. To je bila moja najbolnija odlu-ka u `ivotu, jer je majka bila ozbiljno bolesna.

Majka i otac su `iveli za nas dvoje. Ulo`ili su svu svoju u{te-|evinu u na{e obrazovanje, a mi smo uradili sve {to je bilo donas da se nama ponose. U dvadeset tre}oj godini sam diplomi-rala jezike i svetsku knji`evnost.

Mama je umrla devetog marta 1969, tri dana pre svog ~etr-deset petog ro|endana. Ona je `elela da postanem prosvetniradnik i ja sam ~vrsto re{ila da budem u tome najbolja. Dobi-la sam sve nagrade koje se mogu dobiti. Da je samo mogla dapo`ivi da vidi kako joj se ispunjavaju snovi!

Najtu`niji dan u mom `ivotu bio je kada mi je majka umrlana rukama. Njene poslednje re~i su bile – „Ti si moje Sunce”.To je bio njen poslednji blagoslov, upu}en meni. Te njene po-slednje re~i do`ivela sam kao svoju obavezu. Za mene je to zna-~ilo da treba da budem svetlost i da zra~im na sve strane.

Dok je moj brat u~io pravo, ja sam radila dva posla, da bih injega potpomogla. Vikendom sam putovala pedesetak kilome-tara da pomognem ocu i bratu u odr`avanju ku}e. Trudila samse najbolje {to sam mogla da odr`im maj~in duh. Udala sam se1971. a moj brat 1977. On i njegova `ena Zlata su `iveli sa ocem,koji se nikad nije ponovo o`enio. Pomagao im je u podizanjudece. Bio je najbolji bebi-siter i najbolji u~itelj. Za svu ljubavkoju je davao, dobijao je jo{ i vi{e.

Periodi duge razdvojenosti majke i oca u njihovom braku,imali su svoju cenu. On je putovao poslom a ona je veliki deosvog kratkog `ivota provela po sanatorijumima. Kada je umrla,njegov `ivot nije vi{e imao isto zna~enje. Izgubio je ljubav svog`ivota i taj bol je nosio u svojim grudima slede}ih dvadeset petgodina. Sva se}anja na majku su bila kao neiscrpna riznica mu-drosti.

31

Majka nije puno govorila ali bilo {ta da ka`e zvu~alo bi bi-blijski: „Mi zasadimo biljku i zalivamo je, ali Bo`ja ljubav ~inida raste.” Se}am se kako me je majka u~ila istoj mudrosti. I sadmogu da je vidim i ~ujem, dok beremo pasulj u na{oj ba{ti ka-ko govori, „Iz samo jednog zrna nasta}e hiljade. Nemoj da ihrasipa{.” Kasnije, tokom `ivota ponovo sam se suo~ila sa istommudro{}u. Trebalo mi je vremena da proniknem u njeno dubo-ko zna~enje „od jednog zrna, nastaju hiljade”.

Moj `ivot sve vi{e mi li~i na polje na kojem sejem i `anjem.Ljubav, koja se mno`i.

32

Poglavlje 2VOLIM ONO [TO RADIM

Novi period mog `ivota zapo~eo je kad sam napustila rodi-teljski dom. Zaposlila sam se kao profesor knji`evnosti u Srem-skim Karlovcima, malom gradu u Vojvodini, sredi{tu mnogihaktivnosti.

Bila sam sre}na zbog dobijenog mesta. To je bilo zna~ajnopriznanje za moje kvalitete, jer oni koji su se odlu~ili za menenisu me prosu|ivali prema porodi~nom stablu nego prema za-slugama. Zahvaljuju}i svom kreativnom duhu opredelila sam seza inovacije u nastavi; menjala sam metode rada sa akcentomna slobodnim ljudskim odnosima, na osloba|anju li~nosti.

Samo nekoliko nas se usu|ivalo da krene novim pravcima.„Kako ti se zove {kola?” pitala sam. „[ta si uradio za svoju za-jednicu?” Ova pitanja su postala baza za saradnju {kole i dru{tve-ne zajednice „U~enici (od ~etvrtog do osmog razreda) poma`uzajednici”. Radilo se na tome da se {to vi{e pomogne i pru`i naj-ve}i doprinos dru{tvenom razvoju kao i svesti mladih.

Na primer, u~enici su pomagali starim ljudima u njihovimdomovima; i{li su u nabavku, u~estvovali u odr`avanju imanja,brinuli se o zelenim povr{inama; o parkovima, ulicama, {kola-ma, fabrikama i preduze}ima. U vreme `etve, hiljade u~enikaje radilo udarni~ki sa `eteocima. Nisu bili sami. Pridru`ivali suim se u~itelji a ponekad i roditelji. Za taj svoj trud bili su nagra-

33

|ivani kreditima. Tako su {kole dolazile do u~ila koja su im ne-dostajala: do kompjutera, filmskih projektora i ostalog.

Preko radio talasa svakodnevno su se ~uli u~enici koji su u`i-vo govorili o svojim uspesima u zavr{enim poljoprivrednim po-slovima.

Drugu inovaciju u modernizaciji nastave knji`evnosti rado samprihvatila. To je bio grupni rad u kome je svaki u~enik imao svo-ju slobodu stvaranja. Zadatak je obi~no ovako glasio: napravi ana-lizu dela poznatog knji`evnika. Nakon dobijenog zadatka, u~e-nici bi se delili u manje grupe, od ~etiri do pet. Svaka grupa jeimala mesec dana da spremi analiti~ki izve{taj o posebnim aspek-tima tog dela. Na primer, prva grupa je trebalo da pripremi isto-rijski pogled, druga detaljne geografske lokacije, tre}a je obra|i-vala temu romana, ~etvrta karakterizaciju likova u romanu, dokse peta grupa bavila jezikom i gramatikom. ^asovi nisu bili ogra-ni~eni na u~ionicu. Izlazili smo napolje i dru`ili se u prirodi. Mla-di su blistali od uzbu|enja. Li~ili su na p~ele radilice koje su sepotpuno predale radu u svojoj ko{nici. U~enici koji su ranije bilislabiji, po~eli su da se isti~u. Ispoljili su se njihovi stvarni poten-cijali. Svako je dobio priliku da se izrazi. Nijedan u~enik nije po-navljao godinu. Godinama zaredom moji u~enici su osvajali knji-`evne nagrade na takmi~enjima za recitatore i literarne stvaraoce.

U razredima u kojima su nastavnici radili klasi~nim meto-dom, u~enici su ~esto ponavljali godinu i padali na popravne is-pite. Vremenom, mnogi u~itelji su po~eli da primenjuju ove me-tode. Vrlo brzo i oni su dobijali odli~ne rezultate. Za tridesetgodina mog prosvetnog rada, nijedan moj u~enik nije ponavljao.Za{to? Svakome sam davala onoliko vremena koliko mu je bi-lo potrebno da razvije svoje mogu}nosti i integritet. Cilj je biorazvijanje intelektualnih potencijala i li~ni stepen sigurnosti; slo-boda kreativne misli. Radili smo zajedno onoliko koliko bi tre-balo da u~enik shvati i uradi svoj zadatak kako treba. Moja na-grada se sastojala u tome da gledam kako mladost traga zadubljim smislom znanja. Bila sam zahvalna i zadovoljna njiho-vom ulogom u op{tenacionalnom obrazovnom u~inku.

34

Zbog svakodnevnih obaveza i finansijskih pritisaka, nastav-niku je bilo vrlo te{ko da prepozna svoju pravu misiju. Zar nijemisija u~itelja da osposobi budu}e generacije za primenu teo-retskog znanja u svom prakti~nom `ivotu? [kola je institucijagde se pored vaspitavanja dobija i znanje. Na `alost ve}ina togznanja se ne koristi dok se ne odraste, u tome je problem. Kadbi mladi mogli primenjivali to znanje odmah, i oni sami i dru-{tvo imali bi veliku dobit. Na ovaj na~in, mladim ljudima je lak-{e da prona|u svoje mesto u dru{tvu i doprinesu njegovom raz-voju ako se uklju~uju u njegovu funkciju kroz sve faze svogavaspitno-obrazovnog razvoja.

U vreme moje nastavni~ke karijere obrazovni sistem je stag-nirao zbog nedostatka materijalnih sredstava. Prosvetni radnicisu bili jako malo pla}eni. Nisu imali nikakvog podstreka da kre-iraju bilo {ta izvan utvr|enog programa. Nekoliko mladih entu-zijasta poku{avalo je svim silama da uskome{a mrtvo more me-dioktiteta. Upinjali smo se da sakupimo sav entuzijazam koji smoimali kako bismo napravili promene i pokrenuli u~malo more.A to nije bilo lako. Nailazili smo na mnogo protivljenja. Stavovistarijih nastavnika tako|e su imali uticaja. Stari prosvetni radni-ci su govorili: „Za{to bismo to radili? Nismo pla}eni za to.”

Za razliku od njih, mladi prosvetni radnici, po prirodnoj iner-ciji kosmi~kih promena, svesno su shvatili svoju obavezu i ulo-gu u vremenu i prostoru namenjenim ba{ njima. Odbacili su ma-terijalnu motivaciju i izazovno prihvatili priliku kreiranjapozitivnog menjanja. @eleli su istorijske promene i bolje obra-zovanje. Bili su to hrabri izazovi za mlade entuzijaste, prosve-tare. Radili su za bolje sutra, za nove generacije i naprednijedru{tvo. A za svoje u~enike su znali da }e i oni u budu}nosti sme-ti i znati da menjaju i kreiraju izazove. Takva motivacija moglaje biti izazvana samo ljubavlju koja je najja~a energija u kosmo-su i na zemlji, koja dr`i sve zajedno u ravnote`i.

Danas sam veoma sre}na {to mogu da ka`em kako su na{eeksperimentalne inovacije privukle pa`nju op{teg obrazovnogsistema. U~itelj mora da bude pun ljubavi. Mora da voli to {to

35

radi. Mora da bude inovator, magnet za u~enike: tako da {kolapostane mesto gde oni `ude da provode vreme.

Svi su mi laskali da sam ro|ena za vaspita~a. Obrazuju}i ge-neracije i generacije, ose}ala sam se kao da smo studenti i ja napozornici. Mnogo sam ih uva`avala. Svi zajedno smo do krajau`ivali u tom kreativnom, stimulativnom, obrazovnom procesu.Svaki ~as mi je bio kao odlazak na premijeru. To nije bio odnosprofesor-u~enik, to je bilo kreiranje entuzijasta. Volela sam svojposao, volela sam ono {to radim. Svu du{u sam u to ulila. Nisammogla do~ekati novo sutra.

Moji studenti i ja smo se voleli svim srcem. Oni su za menebili moja neiskazana mladost. Dopunjavali smo se u procesuu~enja. Smejali smo se od srca, pri~ali i nismo se obazirali na{kolsko zvono. Nikome se nije `urilo da ide ku}i. Svi smo `ele-li da na{i ~asovi traju zauvek. Bilo je zanesenja{tvo privilegova-no da ostavim neizbrisiv trag na ~itav obrazovni sistem. Nikadane}u prestati da podu~avam. Kako bih i mogla! Zar `ivot nije ustvari u~enje i podu~avanje? Ta dva pojma su neodvojiva.

Osim pozitivnih momenata, u tom periodu bilo je i stresnihsituacija. Sve se odrazilo na moje ve} poljuljano zdravstveno sta-nje, na povi{eni krvni pritisak, probleme sa bubrezima i nesani-com. Imala sam i astmu i alergije. Tri godine sam bila na leko-vima, a deset godina sam dva puta nedeljno primala injekcijeprotiv alergije. Od te terapije mi nije bilo bolje. Naprotiv, bilomi je sve gore i gore!

Radila sam prekovremeno i nisam imala kad da jedem. I ka-da bih imala vremena, to je bilo samo da zadovoljim glad. Brzosam `vakala i brzo gutala. Ose}ala sam da to nije dobro, uvek bihsebi govorila „Nije trebalo to da jedem”. Me|utim, to me nijespre~avalo da isto uzimam ponovo i ponovo.

Tra`ila sam lekarski savet od svojih prijatelja, lekara. Save-ti su uvek bili kroz lekove; sa lekovima bi olak{anje bilo trenut-no, ali privremeno. Simptomi su i dalje bili prisutni. Po~ela samda mislim da za mene nema pravog leka, da }u prosto morati da`ivim s tim.

36

Godinama sam uzimala lekove za bubrege. Dok sam bila ubolnici posle te{kog napada bubrega, doktor mi je rekao da sumoji upaljeni krajnici uzrok bubre`nim problemima. Nagova-rao me je na operaciju krajnika. Ube|ivao me je da }e mi sezdravlje sigurno popraviti. Sa dvadeset {est godina sam poslu-{ala njegov savet. S prvim bu|enjem prirode u prole}e, po~inja-li bi te{ki alergijski napadi; zapo~injali bi tretmani anti-alergij-skih injekcija protiv polena, pra{ine i nikotina.

Iako sam patila od povi{enog krvnog pritiska, niko mi nikadnije predlo`io da promenim na~in ishrane. Moj doktor je stalnoponavljao istu re~enicu: „Probajte ovaj lek. Ako to ne bude od-govaralo, proba}emo neki drugi.” Ja sam mu bezrezervno vero-vala. Za{to i ne bih? Nisam ni{ta znala o zapadnoj medicini, ni-ti kako bih sama tretirala svoju bolest. A izgleda ni doktor.

Moje op{te zdravstveno stanje se pogor{alo kad sam zapo~elarad u svetu medija. Godine 1976. postala sam direktor obrazov-nog, umetni~kog i zabavnog programa na radio-In|iji. To je jed-na od najpopularnijih lokalnih radio stanica u regionu, u stvari i uVojvodini. Jedanaest godina sam bila na tom polo`aju. Taj periodmog `ivota bio je posebno stresan. Suo~avala sam se sa najprlja-vijim ljudskim manipulacijama samozvanih malih bogova.

Godine 1986. prihvatila sam dodatnu odgovornost da kaodopisnik drugog programa RTB osmislim i re`iram specijalniobrazovni program za de~iju emisiju „Kako ti se zove {kola?”.

Od 1982. do 1987. radila sam kao novinar u dnevnim i ne-deljnim novinama. Pratila sam {kolski sistem, od pred{kolskogdo univerzitetskog. ^esto bih putovala jer sam bila aktivna u ra-znim odborima i savetima.

Ponudila sam radio In|iji svoju ideju o programu za mladei oni su je prihvatili. Organizovala sam radio dopisni~ku redak-ciju novinarstva za omladinu. Osnovani su specijalni programiza mlade, na svim nivoima (osnovna {kola, srednja i fakultet).Svaka {kola je odre|ivala u~enike koji su bili reporteri i novina-ri. Oni su u~estvovali u takmi~enju tako {to su emitovali svojeizve{taje na radiju.

37

Pronalazili smo sve one koji su bili raspolo`eni da nagra|u-ju pobedni~ke {kole, dr`avne organizacije, velika preduze}a, po-ljoprivredna dobra, dr`avne fabrike, lokalne preduzetnike. Tajradio program je i{ao u`ivo i postao je veoma popularan. Tele-fonske linije su bile prezauzete od strane slu{alaca koji su `ude-li da se u`ivo uklju~e u program. Bio je to primer saradnje me-dija sa {kolom u cilju napredovanja dru{tvenog poretka.

Godine 1985. probudilo se moje novinarsko interesovanje zare`iranje dokumentarnih emisija o aktuelnim temama za umet-ni~ki i zabavni program televizije Novi Sad. Za vreme moje je-danaestogodi{nje karijere na medijima dobila sam mnoge nagra-de za novinarstvo. Jedna od najzna~ajnijih nagrada uvojvo|anskom novinarstvu bila je nagrada koja se zvala „Isti-na”. Imala sam veliku ~ast da primim ovu nagradu kao pisac/pro-ducent/reditelj za umetni~ko medijsko ostvarenje „Jedan korakod smrti ka `ivotu” posve}en pre`ivelima u koncentracionim lo-gorima.

Zbog mog dugogodi{njeg rada sa mladima, ponu|ena mi jepotpuna odgovornost u kreiranju, organizovanju i re`iji na{e na-cionalne proslave, praznika Dana mladosti, 25. maja 1986. Tre-balo je umetni~ki usaglasiti hiljade mladih da sinhronozovanoprosvetle duh nacionalne istorije i njene mladosti. Cilj je bio pri-kazivanje slavne pro{losti na{e zemlje kroz niz razli~itih scenapro`etih muzikom i poezijom.

Koreografija je uklju~ivala balet, moderan ples i akrobatsketa~ke, umetni~ka poetska izra`avanja. U~enici su nosili razli~i-te kostime, koji su bili u raznim bojama. Svaki deo kostima jeimao drugu boju. Svojim telima sinhronizovano, u redovima,kretali su se po stadionu. Kao da ih je o~arao nevidljivi duh, isvojim telima su ispisivali re~i: Bratstvo, Jedinstvo, Mir i Sre}anDan Mladosti, @iveo Drug Tito.

Svaka scena je odigrana precizno i graciozno. Pri svakom po-kretu tela napred, na levo ili desno, pojavljivao bi se neki oblik.Kada bi se okrenuli na levo, nastalo bi {est baklji, koje su pred-stavljale {est republika. Kada bi se okrenuli na desno, formirali

38

bi plameno sunce koje se brzo pretvaralo u zvezde. Na kraju,u~esnici su svojim telima formirali lepr{avu zastavu na{e zemlje.

Naj`ivopisnije su bile po~asti na{em idolu, na{em Predsed-niku. Gledaoci su sa strahopo{tovanjem, u ti{ini, ~itali slovo poslovo svake re~i: Pozdrav! Tito! Sre}an ro|endan! Tada bi se u~e-snici ponovo pokrenuli, da bi formirali prekrasni buket crvenihru`a, koji se njihao u raznim pravcima, kao dodirivan ne`nimprole}nim povetarcem. Scena je oduzimala dah. Srca bi presta-jala da kucaju. Finale su kreirali zajedno u~esnici i publika, svo-jim zajedni~kim, gromoglasnim aplauzom!

Pripreme za ovu proslavu po~ela sam u rano prole}e. Priro-da se budila, i sa svih strana su dopirali opojni mirisi polena. Sveje bilo u cvetanju – pa i moje alergije. Slabo sam jela jer sam bi-la previ{e zauzeta. Ako bih se i ma{ila za hranu, to su naj~e{}ebili jogurt i poga~ice –„provereni za ubla`avanje pritisaka”. Po-sle toga bih se ose}ala jo{ gore i nisam smela ni{ta vi{e da poje-dem. Bilo je dana kad nisam ni{ta jela, prosto bih zaboravila dasnaga ulazi kroz usta.

Moje telo je bilo puno nepresu{ne energije koju poseduje sa-mo mladost. Verovala sam da }e uvek biti tako. Radosni duh izarazna razigranost mojih |aka ispunjavali bi mi celo bi}e. Za-jedno smo se smejali {alama na moj ra~un. U trenucima velikegu`ve i galame, kada nisu pratili moje instrukcije u toku pripre-ma, imali su obi~aj da jedni druge uti{avaju na slede}i na~in:„Bolje }utite da ne aktivirate minu. (Obi~no se nastavnici oslo-vljavaju sa profesore, ali mi smo napravili dogovor da me zovupo imenu, Mina.)

@elela sam da se ovo dru`enje nikad ne zavr{i. Njihova mla-dala~ka uzavrelost, spontanost i unutra{nja snaga utemeljivalabi se u sve {to su radili. @iveli smo okru`eni toplom, nevidljivomsvetlo{}u prijateljstva, streme}i ka istom cilju. Nije mi trebalododatno uveravanje: cena koju sam pla}ala nije bila previsoka.Ali koliko god sam iznutra blistala, spolja sam izgledala trula:podbulo lice, suzne i crvene o~i, konstantna kijavica, zujanje uu{ima, zapu{ena plu}a. Jedva sam disala. Borila sam se sa tek-

39

stom i maramicama u jednoj ruci, i megafonom u drugoj. D`e-povi su mi bili pretovareni gomilom lekova i inhalatora (uveksam nosila rezervne), imala sam manjak ruku. Uprkos ovakvojkondiciji, nikad nisam izostala. Uvek sam bila tamo i na vreme.

Krajem petog meseca bila sam potpuno fizi~ki iscrpljena alije slet do`iveo izvanredan uspeh. Svi smo plakali od sre}e i gr-lili se. Radost je bila beskrajna. Zajedno smo slavili do ranih ju-tarnjih sati. Svitanje nam je krunisalo slavlje.

40

Poglavlje 3LI^NO BLA@ENSTVO I RAZO^ARANJE

Moj profesionalni `ivot se trijumfalno uspinjao, dok je mojprivatni `ivot bio serija katastrofalnih padova. Toliko sam bilazauzeta svojim poslom, da mi ba{ nije ostajalo mnogo vremenaza privatni `ivot. Pored toga, u na{oj maloj provincijskoj sredi-ni, u to vreme, `ene a naro~ito `ene-prosvetni radnici morale suda budu uzorne, bez zamerki, skoro kao svetice. Jo{ gore je bi-lo ako je profesorka trebalo da postane ~lan Komunisti~ke par-tije. Njen moral je morao da bude kao u ~asne sestre. Ukratko,ja nisam imala svoj intimni, privatni `ivot pre nego {to sam seudala za Bo{ka. Upoznali smo se 1970, godinu dana nakon smr-ti moje majke. Na{ susret se zbio u savr{enom trenutku. Bog miga je poslao ba{ onda kad mi je bio najpotrebniji.

U to vreme je naizgled delovalo da sam u savr{enoj fizi~koji mentalnoj formi, ali moja unutra{njost se raspadala. Slu~ajnostje dobila najbolje karte. Moja dobra prijateljica, predavala jeengleski u {koli u kojoj sam i ja radila. Bata je bio Ru{kin mla-di}. Njegov najbolji prijatelj bio je Bo{ko. Batin automobil jebio kod mehani~ara, i on je zamolio Bo{ka da ga doveze do me-ne.

Pozvala sam kod sebe prijatelje da gledaju svetski kup u fud-balu. Tako je u moj stan i u moj `ivot u{ao ovaj mlad, visok, zgo-dan, inteligentan i zabavan ~ovek, Bo{ko Dobi}. Studirao je Me-|unarodnu trgovinu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od

41

prvog trenutka, od kako su nam se o~i srele, hemija je u~inilasvoje. Slede}eg dana smo oti{li zajedno na izlet, i kako se to ve}ka`e, ostalo je istorija.

U po~etku nisam nikome ni{ta rekla o njemu, jer je bio mla-|i od mene tri i po godine. Kad sam se kona~no poverila svojojgazdarici, koja je rodom iz istog mesta kao i Bo{kova mama, oname je preklinjala: „Molim te nemoj da se uda{ za njega ako tre-ba da `ivite zajedno sa njegovom majkom!”. Me|utim, ljubav jebila slepa.

Udala sam se za svog izabranika, ali sam se tako|e udala iza njegovu majku. Ve} prvog meseca sam okusila svu gor~inuistine na koju sam prijateljski bila upozorena. Majka mog mu-`a je bila ljubomorna i veoma konzervativna osoba. [ta god bihja rekla, ona bi izokretala, degradiraju}i mene a uzdi`u}i sebe.Naro~ito je u`ivala da izvr}e zna~enje mojih re~i kako bi me na-u~ila da se pona{am. Neprekidno je igrala sajko igre, nadme}u-}i se za svoje mesto u „sinovljevom `ivotu”.

Ose}ala sam se slabom da bilo {ta menjam. Ne mogu da opi-{em svoju frustraciju. U meni je gorela jaka `elja da upotrebimsav svoj potencijal, do poslednje mrvice, da bih se odbranila.Kao kod nekog poroka, moja `ivotna snaga je polako istiskiva-na iz mene, milimetar po milimetar. U `elji da pobegnem odove nepodno{ljive situacije, ulagala sam uzaludni napor da za-boravim na neprijatnosti u porodici i da se bavim svojim poslom.To je bio moj cilj. Rezonovala sam, ako svu svoju energiju usme-rim na posao, nekako }u pobe}i od praznine koju sam ose}alau dubini du{e.

Na`alost, i moj mu` je duboko patio. Poku{avao je da staneuz mene i to vrlo ~esto na svoju {tetu. On je bio jedino dete svo-je majke. Nije `eleo da je povredi. Ali nije znao ni kako da seod nje odbrani. U njemu se vodila bitka izme|u majke koju jevoleo i po{tovao i `ene koju je neizmerno voleo i cenio. Njego-va majka je bila neobrazovana `ena. Verovatno je njen na~inbio i jedini na koji je umela da se izrazi. To mu je bilo lak{e –da na|e razlog za opravdanje umesto za optu`ivanje. Bilo je lak-

42

{e predati se nego zauzeti ~vrst stav. Bo{ko je usvojio ovu stra-tegiju veoma rano, da bi pre`iveo.

Razmi{ljala sam da se razvedem, ali sam na kraju odbacilatu ideju. To bi ponizilo i mene i moga oca. Na{a kultura i mo-ralni kod bili su izuzetno strogi i beskompromisni. Na razvede-nu `enu se gledalo sa podozrenjem. Naro~ito ako se radilo oprosvetnom radniku. Osim toga, Bo{ko i ja smo se neizmernovoleli.

Ostanak sam platila visokom cenom. U prvoj godini braka,finansiska odgovornost doma}instva bila je na meni. Bo{ko jejo{ zavr{avao studije. Bo{kova majka nije nikada radila, a od ka-ko su se njegovi roditelji razveli, nije imala puno toga da radi nikod ku}e. U drugoj godini braka sam ostala u drugom stanju.Tada vi{e nije bilo povratka.

Moja trudno}a je bila najlep{i i najuzbudljiviji doga|aj u na-{em braku. Ali ne i za moju svekrvu! Njena sebi~nost je posta-la jo{ gora, jer nas je na{e nero|eno dete jo{ vi{e zbli`ilo.

Na{ sin Sr|an se rodio 25. maja 1972, na dan Mladosti i ro-|endan Predsednika. Ose}ala sam se kao da sam dobila zlatnupremiju. Nismo mogli potpuno da u`ivamo u podizanju svog de-teta jer smo bili pod stalnom presijom Sr|anove bake. U ~etr-naestom mesecu pojavili su mu se problemi sa disanjem. Vero-vala sam i tada a verujem i sada da se moj stres prenosio krozmoje mleko u bi}e na{eg deteta.

Danas stvari vidim druga~ije, ali tada nisam mogla ni{ta bo-lje da uradim, jer nisam znala za bolje. Bila sam neupu}ena na~injenicu da sam sama stvarala takvu situaciju, kroz sopstveneizbore. Celog `ivota sam poku{avala da zadovoljim druge. Svesvoje potencijale usredsredila sam na karijeru i stvarala{tvo jernisam mogla da se eksponiram u svom li~nom `ivotu – tu samposustala optere}ena konzervativnim dogmama i svojim i svojesvekrve. Imala sam sve {to bi `ena mogla da po`eli – ~oveka ko-ga obo`avam, divnog sina, izvanredne prijatelje, pravi uspeh uposlu. Bila sam sna`na osoba, sna`na, pa ipak je ne{to u menibilo {uplje. Ne{to su{tinsko je nedostajalo. Nisam mogla da na-

43

|em dovoljno `ara da ispunim tu dubodolinu u du{i, da upra-vim svoju sudbinu pravim putem.

Na jednoj strani sam se ose}ala bezvrednom, nedefinisanom,a na drugoj sam jo{ uvek imala neograni~enu energiju da stvarami idem dalje. Moj profesionalni `ivot, moje duhovno bi}e, `eleloje da dotakne nebo. Drugi deo mene – moje emotivno bi}e, `en-sko i maj~insko – naprezalo se da odr`i vatru porodi~ne ljubavi.@ivela sam tako razapeta ~etiri pune godine. Na{oj maloj poro-dici je bilo najbolje kad smo bili daleko od ku}e. Na{a ljubav meje terala da idem dalje i prebrodim sve emocionalne barikade. Toje bila veli~anstvena zastava koja je objavljivala na{u pobedu.

Na neki na~in sam uvek u `ivotu o~ekivala samo mrvice sre-}e. Nikad nisam sebe postavljala na prvo mesto u bilo kojoj si-tuaciji ili u bilo kom odnosu sa ljudima. Uvek sam bila no{enaplimom ose}anja i potreba drugih.

Nisam bila povezana sa svojim unutra{njim bi}em. Umestotoga sam pre`ivljavala svoje emocionalne zbrke jadikuju}i nadsvojom sudbinom. Igrala sam ulogu `rtve. Verovatno da to mo-je pa}enje nad sobom poti~e jos iz detinjstva. Uvek sam se ose-}ala `rtvom misleci da mene niko ne voli a da svi vole moga bra-ta. Skretala sam pa`nju svojom patnjom. Sada jasno vidim da seniko ne mo`e kriviti ni za {ta. Sama sam odabrala taj put. Samokad pomislim na sve svoje komplikovane, dramati~ne, roman-ti~ne, samosa`aljive poku{aje da dosegnem sre}u. A nikad ni-sam stigla do nje.

Napustila sam roditeljsku ku}u sa devetnaest i po godina. Kaonastavnica u malom selu u Sremu vi{e sam bila obuzeta svojomslikom o sebi u budu}nosti nego ose}anjima mlade devojke u sa-da{njosti. Ova moralna sputavanja bila su baza mog odrastanjai sazrevanja. Moja majka je uvek bila ponosna na mene. Kada jeobolela od tuberkuloze i zauvek napustila `ivot na zemlji, ja samizgubila deo sebe i ostala sam zbunjena. Moj emotivni `ivot jepotpuno presahnuo.

Nisam dopu{tala da se ljubavni plamen u meni rasplamsa.Ignorisala sam svaki njegov nagove{taj. Moja najve}a briga je

44

bila: „[ta }e drugi pomisliti o meni?” Nije to bilo samo proiz-vod u~male sredine palanke u kojoj sam `ivela, ve} je to bio imodel mog strogog, tradicionalnog vaspitanja, koje je postalo,skoro, sr` mog dru{tvenog koda.

Religiozno nasle|e maj~ine familije okovalo me je moralnimdogmama za ceo `ivot. Sada vidim koliko je to bilo stresno. ^akje i moj brak podrazumevao `rtvovanje. Nisam smela potpunoizra`avati svoja ose}anja da bi se izbegao sukob sa svekrvom injenom „ljubavlju” prema svom jedinom sinu. Ponovo i pono-vo sam se povla~ila, pate}i, dok je moja `ivotna energija nesta-jala u mraku. Osudila sam svoju ogromnu ljubav prema volje-noj osobi da gori bez vatre. Bila sam razapeta izme|u svojihsvetlih i tamnih senzualnih sila. Volela sam i patila, ka`njavaju-}i sebe bez razloga, igraju}i sporednu ulogu u sopstvenom sce-nariju.

Mnogo puta Bo{ko i ja smo uspevali da pobegnemo od togpakla i otkrijemo {ta je prava ljubav. Uspevali smo, ponekad, dazajedno dostignemo sre}u, ali o`iljci su postajali sve dublji i du-blji. Emocionalni haos, problemi kod ku}e i na poslu potpunosu me iscrpljivali.

Na{e prvoro|eno dete, Sr|an, bio je uhva}en u toj frustrira-ju}oj porodi~noj zamci. Bo{ko ga je voleo do neba. Ali kad jeSr|an imao tri meseca, glava na{e porodice, moja ljubav, mojmu` je bio pozvan na odslu`enje vojne obaveze.

Sve se promenilo. Trebalo je da ja izdr`avam sina, svekrvu isebe, sa svojom skromnom profesorskom platom. Bo{kova maj-ka je bila odli~nog fizi~kog zdravlja, ali nikad nije upotrebla svo-ju energiju da mi pomogne da lak{e pro|em kroz sve te{ko}e.Tr~ala sam od posla do kuce, razapeta bizarnim okolnostimakoje su se odvijale u mojoj svakodnevici. A onda sam jednog da-na, izgorela, stresla sa sebe pepeo i uzletela. Zajedno sa dvome-se~nim sinom i dve torbe ode}e napustila sam ku}u i oti{la da`ivim u mesto gde sam radila.

Bilo je jako te{ko. @ivela sam sama u iznajmljenom jednosob-nom stanu. Svakog dana, pre posla, vodila sam sina do `ene ko-

45

ja ga je ~uvala, a nakon posla i{la po njega. Tr~ala sam na preda-vanja i ponovo ku}i da se brinem o detetu. Nisam posustajala. Dapazim na ishranu? Nikada nisam o tome razmi{ljala. Jela sam nabrzinu. Jedino mi je bilo va`no da imam sve`u hranu za dete.

Nakon petnaest meseci Bo{ko se vratio. Ubrzo je dobio do-bro pla}en posao. Preselili smo se u lepu ku}u. @iveli smo sami.U na{im srcima je plamtela slobodna ljubav. Smejali smo se, pe-vali, i u`ivali u `ivotu po prvi put. Kona~no smo do`iveli porodi~-ni mir.

To su bile na{e najbolje godine. Istinska renesansa na{eg bra-ka. @iveli smo kao u snu. Moje alergije su se smanjile. Kuvalasam za svoju porodicu na moj na~in, upotrebljavaju}i dosta po-vr}a. Pre toga je kuvala moja svekrva, pa smo jeli suvi{e masno,meso, mle~ne proizvode i testo. Uzivala u sopstvenim kulinar-skim ve{tinama, kreirala pozitivnu energiju ljubavi u svojoj po-rodici.

Na`alost, na{e bla`enstvo nije dugo trajalo. Moja svekrva jemolila, preklinjala, plakala. Bo{ku se srce slomilo. Nevoljno smopristali da se vratimo u „njenu ku}u” kako bi to ona govorila.Napravili smo dogovor. Bo{kovo ime je dodato u ugovor. Ku}aje renovirana. Na{a porodica je dobila svoj stambeni prostor.To je postalo na{e ljubavno gnezdo, ali za kratko.

Prvo su se kod Sr|ana razvile jake alergije. Onda sam ja do-{la na red. Postali smo u~estali posetioci bolnice. Oboje smo do-bijali injekcije protiv alergija dva puta nedeljno. Opet je mojasvekrva zauzela na{ stambeni prostor. Dok sam ja radila, ona biradila na mom moralnom degradiranju u o~ima mog mu`a i si-na. @ivot se ponovo pretvorio u pakao. Dobila sam visok krvnipritisak, jake alergije, gr~eve u nogama, ciste na jajnicima. Mo-rala sam da budem na lekovima deset godina, stanje mi se nika-ko nije pobolj{avalo. Stare ciste su se povla~ile, ali su na njiho-vo mesto dolazile nove. Bila sam neute{no nesre}na. Zapadnamedicina mi nije pomagala. Moj privatni `ivot se sunovra}avao.Jedinu radost su mi predstavljali mu` i sin... kad svekrva nije bi-la u blizini. Nigde nisam videla izlaz.

46

A onda nas je sve spasila jedna nova ideja! Re{ili smo da sa-gradimo sebi dom. Nakon sedam godina `ivota u memljivoj sta-roj ku}i, iznajmili smo ku}u u susednom mestu, blizu mog po-sla. Prvo smo sagradili ku}u u dvoristu za Bo{kovu majku. Ondasmo sru{ili staru, koja nam ba{ nije donela puno sre}e i na nje-nom mestu sagradili novu, sa pet soba, dva kupatila, sve zajed-no oko 300 kvadratnih metara. Mogli smo se pohvaliti da smosagradili zadu`binu. Svaka izgradnja sli~nog projekta obi~no jeveoma stresna. Me|utim, za nas to je bilo prekrasno iskustvo.Pred kraj izgradnje rodila se na{a Jelena. Ona je do{la na svetkao sre}no i zdravo dete, na „specijalni zahtev” svog brata.Tektada je na{a porodica postala kompletna.

Godine 1985. uselili smo se u na{u novu ku}u u Staroj Pazo-vi. Sklopljen je novi mir sa mojom svekrvom. Vi{e nije mogla daizgovori one kobne re~i „Ovo je moja ku}a”. Se}am se kako mije ta re~enica gr~ila stomak. Danas, iz moje nove `ivotne per-spektive, ovo sve deluje sme{no.

Sagradili smo svoj materijalni svet, i zadovoljili dru{tvenistandard srednje klase. Mislili smo da imamo sve {to nam tre-ba. Sklopili smo mir sa pro{lo{}u. Nismo bili zabrinuti za budu}-nost. To je bilo zbog toga {to nas je bolest terala da se nosimosa sada{njo{}u.

Na{ sin je patio od hroni~ne astme. Pre`ivljavao je tako {toje stalno bio pod lekovima i inhalatorima. Zbog svega toga, jasam se ugojila, patila od migrena, alergiskih napada, imalaproblema sa bubrezima i bolnim mese~nim ciklusima. Jelenaje sa ~etiri godine operisala herniju. U njenoj petoj godini smoprimetili pojavljivanje istih simptoma i na drugoj strani do-njeg stomaka. Bo{ko je godinama patio od stoma~nih tegobai bolnih hemoroida. Svi smo bili `rtve svog na~ina `ivota i ishrane. To nismo mogli da promenimo. Nismo znali kako.Lekovi koje smo pili bili su na{a jedina nada. A nisu poma-gali.

Po~etkom1986. moje zdravlje je bilo gore nego ikad. Iz da-na u dan sam i{la od jednog do drugog specijaliste, tragaju}i za

47

dijagnozom. Bila sam hroni~no umorna. Maj mesec je bio naj-kriti~niji.

Moje zdravlje je oslabilo. Patila sam od zapaljenja bubrega,~estih i mu~nih migrena, pritiska na temenu, vrtoglavice, gubit-ka energije, nedostatka apetita i depresije.

Ovi mnogobrojni problemi su naterali doktore da izvedu se-riju testova. Testovi su bili negativni. Ni{ta nam nisu rekli. Na{najbolji prijatelj, doktor Andrija Rudi}, zakazivao mi je na svestrane lekarske preglede. U slede}ih mesec i po imala sam seri-ju rentgenskih snimanja bubrega, plu}a, be{ike, debelog creva,mozga. Telo su mi prepunili radijacijom. Simptomi su bili josgori. Krvni pritisak je prema{ivao sve tabele. Zglobovi su mi bi-li ote~eni. Rektalni pritisak je bio toliko intenzivan da nisammogla da sedim, stojim, spavam. Svaki korak je bio mu~enje.Moje fizi~ko ja je otkazalo.

Najstra{niji je bio gubitak pam}enja. Moj polo`aj u radiju jezahtevao osobu koja }e raditi punim kapacitetom mozga i pre-ciznim mislima. Ovi moji kvaliteti i mogu}nosti su se osipali. [tanije bilo u redu?

Nakon gomile testova, specijalista je zaklju~io: „Rana me-nopauza.” Onda su mi odredili ~itavu gomilu lekova. Doktorisu moje fizi~ko bi}e sistematski podelili na proste ~inioce. Zasvaki odeljak prepisali su mi razli~ite lekove, svaki od njih je biokao droga. Niko od njih nije posmatrao moje telo kao celinu,niti su se savetovali o prepisanim dozama, niti su razmatrali ne-`eljene efekte. Na sre}u, moje telo je znalo kako da se za{titi.Dva dana nakon uzimanja svih tih lekova, sru{ila sam se u au-tobusu. Probudila sam se u Andrijinoj ordinaciji, na le`aju zapacijente.

Stoje}i iznad mene poku{ao je osmehom da me opusti; upi-tao je: „Mina, miri{e{ na apoteku. Kakve si sve lekove popila?”

Jezik mi je bio zadebljan i te`ak, usta suva i ote~ena. Borilasam se da uobli~im re~i: „Pogledaj u moju torbu”. Glas mi je biojedva ~ujan. Nisam mogla da vidim njegovu reakciju dok je va-dio lekove, ali sam ~ula re~i.

48

„Koliko pilula si danas uzela?”„Molim te pro~itaj {ta sam zapisala.”„Bo`e moj! Za{to si jutros uzela {est razli~itih pilula?”„Ne znam. Sita sam vi{e vas lekara. Baci sve te lekove.”Moj dragi mu` je odmah do{ao, svestan ozbiljnosti situacije.

Zagrlio me je, dok su mu suze lile niz lice.„[ta ti se dogodilo?” Naslu}uju}i veliku krizu, okrenuo se ka

na{em prijatelju. „Andrija, da li ti mo`e{ da pomogne{ Mini?”Ja sam odgovorila umesto Andrije. „^ini mi se da je suvi{e

kasno. Ja mislim da imam rak.”Bo{ko je bio prestra{en. „O ~emu pri~a{?”„Pri~am o tome kako se ose}am. Vodi me ku}i.”Andrija nije ni{ta rekao. Ali je posle radnog vremena do{ao

da me vidi. Predlo`io je da odem kod ginekologa. Umesto to-ga, ja sam se vratila na posao, ne govore}i nikom ni{ta. Sedenjemi je pri~injavalo nepodno{ljiv bol. Kada nije bilo nikog u bli-zini, kucala sam na ma{ini stoje}i. To je bio moj uzaludni naporda ubla`im bol. Ako bi neko u{ao u kancelariju, morala sam dasednem, prebacuju}i te`inu sa jednog na drugi deo zadnjeg de-la tela. Istovremeno, zloslutni glas u meni je potvr|ivao moj naj-ve}i strah: „Ima{ rak”.

Iznenada, usred jednog intervjua, soba, sve u njoj, po~elo jeda se vrti, sve br`e i br`e. Onesvestila sam se. Bo{ko je odmahdotr~ao i odveo me u ambulantu, uput je glasio na ginekologa.Zbog u`asnih bolova lekar nije mogao da me pregleda. Pozvaoje dobrog prijatelja u glavnoj pokrajinskoj bolnici u Novom Sa-du. Tu sam i ostala kao njihov pacijent. Decu nisam videla sle-de}a dvadeset i dva dana.

Le`e}i danima u bolni~kom krevetu, sanjala sam budna osvojoj deci i nisam smela da mislim kako oni izdr`avaju bez me-ne. Tek posle jedanaest godina sam saznala, sasvim slu~ajno izjednog Jeleninog razgovora sa prijateljicom, koliko je ona pati-la dok sam bila u bolnici.

„Bila sam suvi{e mala i nisu mi dali da posetim mamu u bol-nici. Zato sam je ja svake no}i ~ekala na ulaznim vratima grle-

49

}i svoje }ebe. Nisam `elela da gledam televiziju. Nisam `elelada spavam u svom krevetu. ^ekala sam mamu da do|e ku}i. Kadbih zaspala, tata i veliki brat nosili su me u spava}u sobu. Ovoje trajalo oko mesec dana, dok mama nije na kraju do{la ku}i.”

Za mene je bolnica bila zatvor. Bila sam osu|ena na krevet.Nije vi{e bilo plavog neba, niti kontakta sa prirodom – samo jed-noli~nost. Po ceo dan sam slu{ala `alopojke ostalih bolesnica usobi.

Svaka dva sata sestra me je vodila na preglede, davala mi le-kove, nadgledala svaki moj korak.

U`as nad u`asima, ginekolo{ke preglede su obavljali studen-ti medicine koji su bili na praksi! Ponekad i dva puta dnevno.Jednog dana su me pregledali, naizmeni~no, glavni hirurg, gi-nekolog, i jo{ dva studenta. Lekar im je obja{njavao moje simp-tome. Ja sam plakala od bola i molila ih da prestanu.

„Da li vi `elite da vam se pru`i pomo} ili ne?”, vikao je {efoperative na mene.

Kroz suze sam mu odgovorila, dok mi se glas penjao do hi-sterije: „Zar jedan pregled nije dovoljan? Ne mogu vi{e da pod-nesem bol. Ostavite me!”

On nije prestao, jo{ glasnije je urlao na mene. „Ja znam kadje gotovo. Ne ti”.

Ose}ala sam bol u grudima, kao da me je probola strela. Bi-la sam slaba i iznemogla, prazna, ogoljena, istrgana, poni`ena islomljena. Bolna ose}anja me{ala su se sa besom.

Nakon ovog zakonski stru~nog medicinskog silovanja upi-njala sam zadnji gram svoje snage da pre|em put do svoje so-be, ostavljaju}i za sobom krvav trag. Zamolila sam sestru nahodniku da mi da ne{to za zaustavljanje krvarenja. Kako samse okrenula, na{la sam se licem u lice sa lekarom. On se dr`aonadmeno i nezainteresovano. Pona{ao se kao moj neprijatelj.

„Doktore, taj poslednji pregled je izazvao jo{ ve}i bol. Krva-rim.”

On je pro~istio grlo i upitao superiorno: „[ta radite u hod-niku ako krvarite? Za{to niste u krevetu?”

50

„Tra`im pomo}”, promucala sam.„Idite u krevet i ~ekajte da do|e sestra”, bilo je njegovo ne-

milosrdno nare|enje.Gledala sam zapanjeno u ovog namrgo|enog ~oveka koji kao

da me je dr`ao na ni{anu. Ali ja nisam imala nameru da ustuk-nem bez odbrane. U meni je proklju~ao bes.

„Zar je to sve {to mo`ete da ka`ete? Vi mene optu`ujete dakr{im bolni~ka pravila i nabacujete mi jo{ i ose}anje krivice. Epa da ja vama ka`em, vi kr{ite sve humane...

Gde vam je lekarska etika? Na~in kako tretirate pacijente jenedopustiv, degradiraju}i, nehuman. Ja }u iskoristiti svoju aro-ganciju kao novinar i borac za ljudska prava. Predla`em da se o{i-{ate da biste dobro izgledali na televiziji kada budete govorili mo-jim kolegama, TV novinarima, kako se odnosite prema svojimpacijentima. A onda }emo da intervjui{emo i va{e pacijente. To}e biti dobra tema za TV Dnevnik.”

Razmi{ljaju}i o ovoj epizodi iz svog bolesni~kog `ivota, ose-}am se neprijatno zbog ovakvog svog nastupa. Danas shvatamda su lekari, tako|e, samo ljudska bi}a i da imaju svoje dobre ilo{e dane. Oni u su{tini imaju pozitivne namere i rade najbolje{to umeju da pomognu bolesnima. Osoba koja je napala onogdoktora u hodniku u bolnici zapravo nisam bila ja. Ja nikada ni-sam izra`avala bes napadaju}i druge. To je govorila moja bo-lest. Moj bes je bio pokrenut strahom.

Posle mog istupa, lekar je mirno pro{ao pored mene. Slede-}eg dana se nije pojavio. Pozvana sam u ordinaciju na pregled.Tamo su bili neki drugi lekar i druga grupa studenata. Pripre-mila sam se da ih preduhitrim.

„O ne. Ne}e vi{e biti pregleda.To se ne}e ponoviti.”Neki drugi lekar me je u~tivo upitao: „Za{to ne `elite da se

pregledate?”„Zato {to sam u stra{nim bolovima. Posle ju~era{njeg pre-

gleda jo{ uvek ozbiljno krvarim.”„U tom slu~aju vratite se u svoju sobu i odmorite se. Vi{e vas

ne}emo uznemiravati.” Ljubazno me je uveravao.

51

„Mo`da vi ne}ete ali neki drugi ho}e”.„Niko to ne mo`e da radi ako se lo{e ose}ate.”Njegove re~i su me umirile. Ali tako|e sam znala da se to vi-

{e ne}e doga|ati jer ja ne}u dozvoliti.Dva dana posle ulaska u bolnicu, postavljena je dijagnoza

koja je potvrdila moje najve}e strahove.Ja, Milenka Dobi}, ~etrdeset pet godina, imala sam rak jaj-

nika ~etvrtog stepena, koji je metastazirao u moj limfni sistem,jetru i slezinu sa ogromnim tumorom u karli~nim kostima. Toje bila najstra{nija istina koja me je prelomila trinaestog janua-ra 1987. Me|utim, lekari su smatrali da je najbolje da tu istinusakriju od mene.

52

Poglavlje 4MOJ RAK JE BLAGOSLOV

„Gde je levi jajnik? Izgleda kao ogromni karfiol,” ~udio semu{karac, obu~en u belo, gledaju}i u ekran ultrazvu~nog moni-tora.

„[ta misli{ da li }emo uspeti da dobijemo povi{icu na slede-}em sastanku?” pitala je `ena, tako|e u belom.

„Sigurno. Svi su spremni da se bore za to. Vidi ovo, ne mo-gu da na|em jetru. Kakva zbrka! Li~i na gustu te~nost”, zaklju-~io je drugi mu{karac. Svi su bili u belom.

„Moraju ne{to da urade jer nam nisu dali povi{icu u posled-njih {est meseci. Da li `elite da znate {ta ja ovde vidim? Ceo ab-domen je jedna ogromna `elatinska lopta”, nastavila je druga`ena.

„Treba da se dogovorimo sa drugim odeljenjem. Ako se bu-demo dr`ali zajedno, mora}e da nam daju povi{ice,” usko~ila jejo{ jedna prisutna osoba.

Potpuno gola, nadutog abdomena premazanim gustim uljem,le`ala sam na stolu dok je njihov instrument klizio preko mogtrbuha. Slu{ala sam ko{mar njihovog }askanja. Bila sam sigur-na da haluciniram. Ni{ta od ovog nije bilo stvarno. Ja sam zanjih bila nevidljiva. Za ovih {est medicinskih „stru~njaka” ja sampredstavljala samo be`ivotnu le{inu.

„[ta je sa Hipokratovom zakletvom? [ta u svom poslu bu-dem saznao ili video u kontaktu sa ljudima, ukoliko se ne bude

53

smelo javno izneti, pre}uta}u i zadr`ati za sebe”. „Gde vam jeetika na koju ste se zakleli?”, `elela sam da kriknem, „Ja samljudsko bi}e. Vi opisujete moju bolest i ja znam {ta se de{ava.Ja imam rak.”

Podigla sam se i sela.„Ho}ete li mi re}i koliko sam bolesna?”Jedna `ena je brzo odgovorila: „Sa~ekajte jo{ koji minut i za-

vr{i}emo.”„Sa ~im? Sa va{om povi{icom ili sa mojim slu~ajem?”@ena je {aljivo odgovorila: „I sa na{om povi{icom i sa dijag-

nozom.”Kada su zavr{ili ponovila sam isto pitanje.„Da li sam jako bolesna?”„To }ete pitati svog doktora.”Nisam dobila odgovor od svog doktora. Dan posle ovog

pregleda moj abdomen je nastavio da raste. U roku od dva-deset ~etiri sata izgledala sam kao da sam u devetom mesecutrudno}e. Nisam mogla da sedim. Nisam mogla da stojim.„Stena” od pedeset kila koju sam nosila ispred sebe ~inila jeda mi noge izgledaju kra}e. Nisam mogla da spavam. Ose}a-la sam da se gu{im. Vazduh bi mi ponestajao kada bih se us-pravila u krevetu. Kada bih se okrenula na desnu stranu ~ini-lo mi se kao da }e mi jetra eksplodirati. Na levoj bih ose}alautrnulost i bol. Na kraju sam sedela na podu, le|ima naslo-njenim na krevet. To bi mi omogu}ilo da zaspim na svakih po-la sata.

„Oh Gospode, imaj milosti. Molim te pomozi mi. Zbog ~e-ga sam ka`njena? Molim te nemoj da dozvoli{ da moja decaostanu siro~i}i. Daj mi snage da izdr`im ovaj bol.” Iznenada ve-ra u Boga bila mi je jedina nada.

Ta no} bi se zavr{ila kao jeziva mora da nisam uveseljavalasebe se}anjima na sve one sre}ne i radosne trenutke koje samprovela sa svojom decom. Slede}eg jutra Bog mi je poslao An-driju. Na{ao me je u hodniku. Poku{avaju}i da savlada svoj bes,upitao me je: „Da li te je doktor video?”

54

„Jeste, ju~e ujutru, ali tokom no}i mi se stanje pogor{alo. Odjutros jedva mogu da di{em.” Izgovaranje re~enice mi je potpu-no oduzelo vazduh.

„Idem da na|em tvog doktora. Odmah }u se vratiti.”Bila sam sama u hodniku. Strah me je tresao kao napon od

220 volti. Znala sam {ta sledi. Smrt! Uobi~ajena prognoza –RAK. Ali u`asan strah je nadvladala moja borbenost. Zamisli-la sam Jelenu, moju {estogodi{nju }erku. Videla sam Sr|ana,mog petnaestogodi{njeg sina. Oti{la sam daleko od svega {to bise desilo; otvorila sam o~i i odlu~ila:Pre`ive}u! Ja }u `iveti. Istogtrenutka sam odagnala sve strahove i sa`aljenja. Grmljavina jeprestala. Bila sam spokojna, nepobedivo ~vrsta.

^ula sam Andrijin glas preko svog levog ramena.„Mina, mislim da }e te pozvati za operaciju. Razgovarao sam

sa na~elnikom. Rekao sam im da ako oni ne{to ne urade, ja }ute premestiti u moju bolnicu. Da li si jela ne{to od jutros?”

„Andrija, kako sam mogla? Na ivici sam da se rasprsnem odove te~nosti koju imam u sebi. Nema mesta ni za apetit a kamo-li za hranu. Pre dva dana sam izgubila apetit.”

Ubrzo je do{ao Bo{ko u svoje uobi~ajeno vreme, bio je bezre~i. Novosti o operaciji su ga upla{ile. Lice mu je izgubilo bo-ju. Poslednjim atomom svoje svesti prikupio je snagu da bi meute{io.

„Sve }e biti u redu,” rekao je naizgled mirno, ali njegov glasje ipak podrhtavao.

Andrija nas je oboje zagrlio `ele}i da nas ohrabri. „Bi}e sveu redu! Mina, budi jaka! Vidimo se posle operacije.” Gledao jeu stranu. Njegov pogled nije stajao iza re~i koje je upravo izgo-vorio. Oti{ao je u`urbano.

Bo{ko mi se jedva osmehnuo. Zagrlio me je dok smo i{li pre-ma mojoj sobi. Medicinska sestra je pri{la i po~ela da me pri-prema za operaciju. U deset sati su me odvezli u kolicima u ope-racionu salu. Bo{ko je presedeo u ~ekaonici svih {est sati veomakomplikovane operacije.

55

Dok sam se budila iz anestezije, ~ula sam mu{ki glas kako{apu}e, „[teta, mlada `ena. Milenka, Milenka, probudite se.”

Nisam `elela da se probudim... nikad vi{e. Besciljno sam plo-vila izme|u svesti i nesvesti. Celo moje bi}e bilo je stegnuto umra~nom bolu abdomena. Ose}ala sam patnju bez smisla. Prisi-lila sam svoju neukro}enu podsvest da otvori be`ivotne o~i. Ima-la sam ~udan ose}aj praznine i agonije! Najednom, moje o~i suipak dotakle turobne, zelene zidove operacione sale. Me|utim,ta boja nije bila dovoljno zelena.

„Moram da odem odavde. Moram da na|em lep{e zelenilo!”Tog trenutka, moja ma{ta me je povela na putovanje u pro-

{lost; u Zelenu, Zelenu dolinu Rodnog Sela. Prole}e je. Moje po-lusvesno bi}e je obuzeto odjecima de~jih radosnih glasova. Doknestrpljivo jure leptire, deca skaku}u, prevr}u se, igraju. Ne`na itanu{na stvorenja vrte se oko de~jih glava, spu{taju na njihovukosu, ili podrhtavaju piju}i nektar sa cve}a. Ja sam tamo! Toli-ko je `ivopisno, toliko stvarno, tako toplo. Moje telo, koje je domalopre besciljno plovilo, ponovo postoji, ose}a, a istovremenopodrhtava od hladno}e.

^ujem glas, hladan kao led: „Milenka, Milenka, probuditese, probudite se.”

Odakle dolazi ta hladno}a? Ona je strana i stvarna. Ona jehladna i bolna. Neka nestane! De~ji glasovi se opet vra}aju! Opet~ujem radosne uzvike, glasno smejanje, sanke koje fiju~u krozsne`ne, srebrne nanose – Moja Bela, Bela Dolina. Pretovarenesanke juri{aju, punom brzinom, niz brdo sve dok se ne preture.Onda se ~uju glasni uzvici i smeh. Pri padu, tela se prepli}u iupli}u u zamr{eno klube. Moram da ostanem ovde da se igramsa njima. Moram da ostanem ovde dok ne umrem. Fatamorga-na! Dragi, poznati glasovi me izvla~e iz ovog sna, sna kakvog ni-kada pre nisam sanjala.

„Sr|ane, Jelena! Da li ste to vi?”

56

[iroko sam otvorila o~i, o{amu}eno vesela. Ose}ala sam seizuzetno dobro. Da li je to bila meditacija? (U na{oj kulturi jemeditacija bila sme{na zanesenost ideolo{ki nepotvr|ena, ne-poznata. Na nju se gledalo s podozrenjem. Ja tada nisam ni zna-la da sam upravo otkrila novi metod le~enja.)

Ovo je bila prekretnica u mom oporavku. Vi{e nije bilo va-`no {ta se dogodilo u prethodnih {est sati. Nisam morala daznam koji deo mog tela nedostaje. Ono {to je jedino bilo va`no,jeste ose}anje da niko i ni{ta ne mo`e da me odvoji od moje po-rodice, niti da nam oduzme ljubav. Ni~ije prognoze nisu bile ja-~e od toga.

Otkrila sam svrhu svog `ivota. Zaboravila sam na bol. Emo-cionalna brana u mojim grudima popucala je. Rodile su se ve-ra i nada. Ose}ala sam se bli`e svojoj deci i voljenom mu`u ne-go ikad ranije. Skoro sam ih izgubila! Dugovala sam im `ivot idu{u. Svaki udah je bio za njih. To je bila moja odluka. Nemasuza, nema tuge. Ja odlu~ujem.

Hvala ti, Bo`e. Moj rak je blagoslov koji me je nau~io {ta jeva`no u `ivotu.

Vrata lifta su se otvorila. Kao kroz maglu sam ugledala Bo-{kovo lice. Uhvatio me je za ruku.

„Ni{ta ne brini. Sve }e biti u redu. Brzo }e{ se oporaviti.”@eleo je da me ohrabri ali sam ja u njegovim o~ima videla strah.Nisam `elela da ga hrabrim.

Nisu mu dozvolili da ostane sa mnom. Dok sam le`ala, bo-re}i se da me san ne savlada, ~ula sam kako me neko s prozoradoziva ne`nim {apatom.

„Mina, Mina, Mina! Ljubavi, ne boj se! Ja sam s tobom.” Toje bio Bo{ko! Pri{ao je najbli`e {to je mogao, malom otvorenomprozoru za ventilaciju. Tresao se na –17 C stepeni.

Prepoznala sam mu glas, ali nisam bila u stanju da mu odgo-vorim. Jezik mi je bio utrnuo od anestezije. Ta no} je bila besa-na. Neka `ena, u mojoj sobi, stenjala je i je~ala do zore.

Sutra su me prebacili na intenzivnu negu. Tamo nije bila do-zvoljena poseta. Nisam mogla da vidim svog mu`a tri dana. O,

57

kako mi je nedostajao! U poslednjih dvadeset dana Bo{ko sesvakog jutra pojavljivao pored mog kreveta u isto vreme. Govo-rio mi je re~i ohrabrenja. Ta tri dana bez njega bila su mi kaove~nost.

Lekari su bili zapanjeni mojim brzim oporavkom. Prvi danposle operacije bila sam u stanju da se osve`im mokrim pe{ki-rom. Medicinska sestra je bila uznemirena, po{to je to bio njenposao. Nije `elela da se nepotrebno kre}em.

Tre}eg dana sam bila dovoljno sna`na da se vratim na ode-ljenje. Sobu sam delila sa jo{ ~etiri `ene. Sve smo imale rak alinikad nismo pri~ale o tome. Bile smo suvi{e zauzete pri~anjemviceva i sitnim ogovaranjima svega i svakog. One bi ponekadneobuzdano zadirkivale mlade lekare sve dok ne bi pocrveneli.Povremeno smo se toliko smejale da su dolazili da nas opomi-nju. Odli~no smo se zabavljale!!

Bo{ko je dobio odgovor o mom raku, dan posle operacije.Rano popodne je oti{ao u lekarsku ordinaciju.

„Ni{ta ne brinite. Uspe{no smo izvr{ili biopsiju dojke, sve }ebiti u redu.”, samouvereno je izjavio doktor.

„Izvinite doktore, da li govorimo o istoj osobi?” upitao je Bo-{ko boja`ljivo, pripremaju}i se na razo~arenje.

Doktor je }utao jedno vreme prevr}u}i po papirima a onda,„O, o... Ne, ne, ne” a onda je jo{ uzdr`anije upitao: „Dru`e Do-bi}u, koliko dece imate?”

„Dvoje. [estogodi{nju }erku i sina od petnaest godina.”„@ao mi je. Va{a }e supruga mo`da `iveti jo{ dva meseca.”Odgovor je bio sasvim nedvosmislen. Pri pomisli da }e me

izgubiti, Bo{ko se onesvestio. Ja tada nisam ni{ta znala o tome.Molila sam Bo{ka da ne dovodi decu u bolnicu. Nisam `ele-

la da ih izla`em ovom stresnom mestu. @elela sam da jo{ vi{eduhovno oja~am dok ih ne vidim kod ku}e. Tako, kada sam jed-nog dana ugledala sina kako ide prema meni (njegova poseta jebila potpuno neo~ekivana), bila sam van sebe od sre}e. Sko~ilasam iz kreveta, ra{irila ruke i potr~ala prema njemu. Grlila samga dok je on drhtao kao prut.

58

„Iznenadio si me. Nisam znala da }e{ do}i. Gde je tata?”„On je na slu`benom putu.”Bilo je ne~eg neobi~nog u na~inu kako je to rekao. Posum-

njala sam u njegove re~i, mada sam znala da nikad ne la`e. Nje-gova poseta je bila neo~ekivana. Nisam `elela da tro{im drago-ceno vreme istra`uju}i istinu; presre}na, u`ivala sam u njegovomprisustvu. Tek kasnije sam saznala celu pri~u. Bo{ko je tri danabio u krevetu pod visokom temperaturom. Strah ga je sru{io, su-o~iv{i ga sa okrutnom realno{}u da }e me izgubiti i da }e on ideca morati da `ive bez mene.

Sr|an i ja smo pri~ali o raznim stvarima, sve vreme sede}izagrljeni.

„Tata se pona{a vrlo ~udno. Ne razumem za{to je tako tu-`an i depresivan. Vrlo ~esto kad gledamo televiziju on iza|e izsobe. Kad ga potra`im, na|em ga kako pla~e. Kad god ga pitamza{to pla~e, on mi samo ka`e: „Nemoj da brine{. Vrati se u so-bu i gledaj TV.”

„Pa zna{, ~etrnaest godina se nismo razdvajali i sad mu je vr-lo te{ko. Kako si ti? Da li ti puno nedostajem?” upitala sam Sr-|ana, ljube}i mu ~elo.

„O da, mnogo mi nedostaje{. Svake no}i te sanjam. Kao do-lazi{ ku}i, prolaze}i kroz dolinu punu raznobojnog cve}a. Aliuvek se probudim pre nego {to stigne{. Stvarno mama, kad }e{ve} jednom do}i ku}i?” mole}ivo me je upitao.

I ja sam `elela da znam odgovor na to pitanje. Nikako nisammogla da saznam od svog lekara dan izlaska iz bolnice. ^ak mini dijagnoza nije bila sasvim jasna. Nisam znala ni kakvu tera-piju }e da mi preporu~e, niti koliko dugo }e to sve trajati. Alisam mu odgovorila: „Obe}avam ti da }u uskoro do}i ku}i. Mo-`da jo{ samo nekoliko...”

„Koliko je to nekoliko?” prekinuo me je, dok su mu se suzerazlivale po rumenim obrazima.

„Nekoliko dana, sunce moje – dva, tri,” zagrlila sam ga jo{ja~e i on se pripio na moje grudi.

59

„Majko, toliko te volim! Stra{no mi nedostaje{. Da li }e{ozdraviti?”

„I ja tebe volim i nedostaje{ mi vi{e nego i{ta na svetu. Do-bro sam, veruj mi. Dobro sam. Kad do|em ku}i, vi{e se nikadne}emo rastati. Ozdravi}u i ponovo }emo biti sre}ni. ^uvaj svo-ju sestricu. Pru`i joj puno ljubavi. I pomozi ocu, nemoj da ga to-liko ispituje{. Kad se vratim ku}i i on }e biti druga~iji.” Stajalismo nepomi~ni, ~vrsto stegnuti jedno uz drugo.

Pri{la mi je glavna sestra i naglo nas prekinula i hladnim gla-som, gledaju}i kroz mene upitala „Da li ste vi Dobi}?”

„Da, ja sam Milenka Dobi}.”„Spremite se. Preme{tamo vas u drugu bolnicu, u Kameni-

cu. Kola ~ekaju.”„Kako to? Koja bolnica? Za{to? Za{to mi to niko nije rani-

je rekao? @elim da razgovaram sa svojim lekarom.”„U redu. Vide}u {ta mogu da u~inim.”Sr|an je bio vidno uznemiren. ”Mama, za{to mora{ da ide{

u drugu bolnicu?”„Ne brini sine. Odr`a}u svoje obe}anje. Ne}u ostati du`e od

dva, tri dana. Ali brinem se kako }e{ ti da se vrati{ ku}i. Nema di-rektne autobuske linije, a autobuska stanica je daleko odavde.”

Napolju je bilo jako hladno, sredina zime.Sestra se ponovo pojavila: „Lekar vas o~ekuje u svojoj ordi-

naciji, po|ite sa mnom, sad odmah.”„Sa~ekaj me, Sr|ane” doviknula sa mu. Nadala sam se da ni-

je ~uo moje ubrzano disanje.Bila sam duboko ranjena. Kretala sam se sporo, di{u}i du-

boko. Gotovo sam se vukla uza stepenice. Na ~maru sam ose-}ala strahovite bolove od rascvetanih hemoroida. Otvorene, bol-ne rane su krvarile. Lekar je bio prijateljski raspolo`en i primiome je ljubazno.

„Molim vas sedite. [ta biste `eleli da znate?”„Hvala, vi{e volim da stojim. @elim da znam za{to me pre-

me{tate u drugu bolnicu bez obja{njenja. Ose}am se kao stvara ne kao ljudsko bi}e.”

60

Pocrveneo je. „Mi nismo opremljeni da tretiramo va{u bo-lest. Onkolo{ki institut u Sremskoj Kamenici ima mnogo boljuopremu.”

„Za{to mi je potreban specijalan tretman? Da li je to hemo-terapija?” pitala sam ljutito uzbu|ena.

„Vi znate da smo otklonili tumor na levom jajniku. Prona{lismo o{te}eno tkivo u abdominalnom predelu. Postoje tako|eneke disfunkcije sa va{om jetrom. Ali najve}i problem je {to ni-smo mogli da uklonimo tumor, veli~ine grejpfruta, koji se jo{uvek nalazi u va{oj karli~noj kosti. To moramo da tretiramo in-jekcijama.”

Prekinula sam ga, postavljaju}i pitanja bez uzimanja vazdu-ha: ”Da li ja imam rak? Da li je hemoterapija to {to }u primatiu toj drugoj bolnici?”

„Ne. To nije hemoterapija. I vi nemate rak.” Insistirao je.Nestrpljivo sam mu se pribli`ila: „Ali doktore ja ose}am da

imam rak i da vi to ne `elite da mi ka`ete. Zahtevam da mi od-mah ka`ete. Ja sam jaka `ena i `elim da znam svog neprijatelja,da znam protiv ~ega se borim. Ja se ne pla{im, jer znam da ne-}u umreti.”

Na moje iznena|enje, na licu mu se razlio osmeh. „Rekaosam vam istinu, drugarice Dobi}. Drago mi je da znam da stetako jaka `ena. To }e vam biti potrebno u budu}nosti. Molimvas da se spremite. Moj kolega iz Instituta vas ~eka. Pone}etesvoju istoriju bolesti za specijalistu u Institutu u Kamenici. @elimvam sre}u, drugarice Dobi}.”

Rukovali smo se i ja sam mu se zahvalila. Iza{la sam iz nje-gove ordinacije i nisam se okrenula da pogledam unazad.

Sestra me je ~ekala ispred ordinacije. Rekla je da }e mi po-mo}i da se spakujem. @urile smo jer su {ofer i lekar ~ekali. Za-jedno smo kora~ale prema Sr|anu. Uznemirenim glasom samjoj rekla: „@elim da moj sin ide sa mnom.”

„U redu. Mo`e da ide s vama. Koliko ima godina?”„Petnaest”, odgovorila sam, i po{to nisam bila pripremljena

na ovaj razgovor, mo`da sam odgovorila hladno.

61

„Da li imate jo{ dece?” nastavila je toplijim glasom.Njeno raspitivanje je imalo primesu neiskrenosti. Nije bila

stvarno zainteresovana za mene li~no. Vi{e je, iz samo njoj zna-nih razloga, delovala kao da ima zadatak prikupljanja podata-ka. „Da, imam }erku od {est godina.”

^im smo ugledale Sr|ana, razgovor je zamro.Oboje su mi pomogli da pokupim svoje li~ne stvari. Na pu-

tu ka kolima, neo~ekivano mi je u ruke }u{nula dve koverte.„Da li biste, molim vas, ovo dali onkologu u bolnici u Kame-

nici. Hvala i dovi|enja.” Okrenula se i oti{la.Izgubila sam se u lavirintu svojih misli. Sve mi je bilo neja-

sno. Nisam bila u mogu}nosti da shvatim o ~emu se radi. Toli-ko je jo{ bilo pitanja bez odgovora. ^injenice su bile sakrivaneod mene. Prava no}na mora u epizodama, nesjedinjena, nepo-vezana. Tragi~no, a ipak izazovno. Da li je mogu}e da neko imarak a da to ne zna? I ako ta osoba ima rak, za{to joj lekar to neka`e jasno i glasno?

Tog dana se ipak ne{to promenilo. Osamnaest dana sam `i-vela bez sun~eve svetlosti, sve`eg vazduha i kontakta sa priro-dom. Devetnaestog dana sam pobedonosno, kli~u}i iza{la iz tebolnice, ruku pod ruku sa svojim ljubljenim sinom, pozdravlje-na ne`nim sun~evim zracima. To je bio poseban trenutak u mom`ivotu. Za mene je to bio prvi dan ostatka mog `ivota. Niko i ni-{ta ga nije moglo zaustaviti! Otpu{tena sam iz zatvora...

62

Poglavlje 5IZBOR MAKROBIOTI^KOG NA^INA

Lekar je sedeo na suvoza~kom mestu. Nisam mogla da od-gonetnem {ta on uop{te radi ovde. Zaista, koliko ljudi je potreb-no da bi se do bolnice prebacila jedna slaba i bezopasna `ena.Odgovor je do{ao kasnije, bila sam privilegovana njegovim pri-sustvom jer sam novinar.

Jo{ ve}u zagonetku predstavljala je ~injenica da su mi dalinezape~a}en koverat, u kome se nalazila moja dijagnoza! Pred-uzimali su razne mere kako bi od mene sakrili istinu. Zar ondanije bilo logi~nije da su moje rezultate poverili lekaru, koji jebio u pratnji, nego meni?

Moj sin i ja smo sedeli na zadnjem sedi{tu luksuznog auto-mobila. U rukama dr`im nezape~a}eni koverat u kome se nala-zi moja dijagnoza. Predose}ala sam {ta je skriveno u koverti.Verovatno ga zato nisam odmah otvorila. Ako je to tajna kojatreba da se sakrije od pacijenta, za{to se nalazi u pacijentovimrukama? Ta jaka neizvesnost me je na kraju ponukala da otvo-rim kovertu i potra`im odgovor na dugotrajnu slutnju.

Sve – dijagnoza, operativna procedura, postoperativni tret-man, terapija koja je bila u toku – sve je bilo ispisano na latin-skom. Moje znanje medicinskih termina bilo je ograni~eno, aline i moje znanje latinskog. Zapisala sam izraze za koje nisambila sigurna {ta zna~e. Kasnije }u pitati Andriju i Ratku.

63

^itala sam. Moje najstra{nije sumnje su bile potvr|ene. Ima-la sam neizle~ivi rak ~etrvtog stepena, koji je metastazirao najetri, slezini i u limfnom sistemu. Zagonetka je razre{ena. Skre-nula sam pogled ka Sr|anu. On se odmarao u svom uglu. Ze-vao je i trljao o~i. Bio je umoran od putovanja, od vo`nje, odmenjanja autobuskog prevoza i dolaska u bolnicu bez ru~ka.

Poluo{amu}ena i zbunjena, savila sam papire i vratila ih ukovertu. @ure}i kroz zamagljen prozor, videla sam konture ka-meni~kog mosta i odsjaj zale|enog Dunava.

„Bilo bi tako lako sad i ovde zavr{iti svoj `ivot. Samo bi tre-balo da otvorim vrata i napravim korak. Ne, ne, nikada!”

Bila sam ljuta na sebe zbog takve pomisli. @elela sam da vri-{tim, ne od tuge. Degradirali su me kao ljudsko bi}e. Vi{e se nine se}am koliko puta sam pitala svog lekara:

„Da li imam rak? Da li }u primati citostatike?”„Ne”, bio je njegov uporni odgovor.Lagao je! Ali da li je i on sam znao za{to?Sr|an je osetio moj strah. „Mama, {ta se doga|a? O ~emu

razmi{lja{?”, mrmljao je.„Samo ne `elim da te ostavim i da idem u drugu bolnicu.”„Za{to ne ide{ sa mnom ku}i?” lice mu se ozarilo od dobro

smi{ljenog re{enja.„Moram prvo da potpi{em neke papire i pro|em kroz neku

proceduru. Ne `elimo da nas policija pobrka sa nekim begunci-ma i po~ne da nas juri. Ali, obe}avam ti da }u za dva dana bitikod ku}e. Nema vi{e ni~eg {to oni mogu da urade za mene, aima toliko toga {to ja mogu da uradim za sebe. I mislim da natome treba da radimo svi zajedno.”

„Samo reci, mama, {ta ja treba da radim,” ponudio se pono-sno.

„Kad se vratim ku}i, ima}emo „ku}ni savet”. Na{ programrada }e biti: pod brojem jedan – Sr|an }e postati disk d`okej za-du`en za muzi~ki program. Pod brojem dva – tata }e biti glavnifinansijski direktor i zadu`en za snabdevanje namirnicama. To}e ga dr`ati zaposlenog. Broj tri – Jelena postaje moj glavni asi-

64

stent za kuvanje. To je veliki zadatak za {estogodi{nju devoj~i-cu, ali ona je jaka, uspe}e da se nosi s tim. Ne, ne, to je suvi{elako. Ona }e imati jo{ jedan zadatak. Bi}e zadu`ena za zabavu.Zna{ ono, tu si negde, stalno ima{ osmeh na licu, smeje{ se i ki-ko}e{ bez razloga kao mali klovn. I bi}e mamin zvani~ni degu-stator.

Sr|an se savio u struku sa glavom na dole, zaceniv{i se odsmeha. „Oh, pa to je divno. A {ta }e{ ti da radi{?”

„Moj posao }e biti da se brzo oporavim, da bismo po~eli da`ivimo najsre}niji `ivot na svetu. Je’l dogovoreno?”

„Imamo dogovor, mama.” Ukrstismo ruke za dogovor.„Oh, pa mi smo stigli. Sr|ane, zar ne misli{ da je najbolje da

odmah ode{ ku}i i po~ne{ da radi{ na ovom programu? Svi zna-mo koliko si dobar u tome. A ja }u da zavr{im svoj deo posla ov-de, u bolnici.Vrati}u se ku}i uskoro.”

„U redu mama.”Izmenili smo zagrljaje i slatke, ne`ne poljupce. Bila sam sa-

svim sigurna da se rastajemo na kratko. Dok je odlazio, odjed-nom mi se u~inio vi{im. Sr|an je oti{ao zadovoljan, pun nade.Dok sam kora~ala ka vratima Instituta, ose}ala sam isto {to i on– ovo nije {arena la`a. Ovo je toliko mo}no da zvu~i ostvarljivo;verovali smo, i to je za sada bilo dovoljno; na{a ljubav }e sve darealizuje.

Odlazim u svoju sobu. Ne dozvoljavm tugi da me savlada. Le-`em na krevet, navla~im pokriva~ preko glave i napu{tam javu.Po~injem da sanjarim. Neka nepoznata hrabrost se ra|a u meni,jo{ uvek je sakrivena i tiha. U jednom trenutku `ivotnog sumra-ka ose}am kako mi potmulost ste`e srce, koje je tama, pokrive-na krvlju svake sekunde. Ose}am mo`dane opne kako sablasnopulsiraju, slepe i jedva vidljive, ganglije koje se samo naziru, u`a-si tela koje umire. U ve~ernjem ~asu, natopljenom ljudskom bli-sko{}u, ja ose}am samo nesvesnost i usamljenost. Supstanca de-luje i iznuruje }elije, jednu po jednu, i one umiru bez svetlosti iispunjenja, u prokletom bolu od straha; bolu od koga pati sve {to

65

`ivi, kre}e se i umire. U tom trenutku po`elim da se valjam popla`i, da posmatram zalaske sunca, prizivaju}i se}anja na prvuslatku platonsku ljubav iz mladosti. Bezuspe{no branim sebe. Zo-vem u pomo} vetrove da oduvaju hladno}u iz mojih vena i takootklone gr~ iz mog tela. Ose}am kako mi svaka }elija podrhtavai je`i se u ovom dvoboju. Tada se pojavljuje zalazak sunca i svestse budi i po~inje da vlada. U utrobi moje zemlje, gde je sve sprem-no za erupciju, izranja vulkan samopouzdanja koji gasi sam se-be pre nego {to pote~e lava. Ali ova emocionalna sumnja me ne-}e slomiti. Znam da rak ne mo`e da ubije pesnika u meni. Ceomoj `ivot, od zore do zore, jeste poezija. Svako novo svitanje umeni budi novu `udnju za `ivotom.

Budi me stenjanje. Stvarnost udara u moju svest.„Odlazim odavde!”Slede}eg dana, nova lekarka do{la je u sobu, da mi opi{e pro-

gram mog le~enja. „Da li to le~ite moj rak?” `elela sam da znam.„Da”, usne su joj ~vrsto stegnute, odgovor brz i o{tar.„Oh, hvala vam {to ste mi rekli.” Kona~no mi je neko odgo-

voran rekao istinu.„Sutra ujutro }emo vam dati da potpi{ete neke papire. Kad

to obavimo, mo`emo da po~nemo.”Zaklju~eno je da }e se raditi hemoterapija i zra~enje. Narav-

no, ja nisam imala pojma koliko ovaj tretman mo`e da bude us-pe{an. Sutra }u saznati i doneti odluku. Zato i nisam ose}ala po-trebu da joj postavljam jo{ neka pitanja.

Oti{la sam u sobu. Sme{taj je bio mnogo bolji nego u pret-hodnim bolnicama. Pogledala sam napolje. Kroz ogroman pro-zor se video veli~anstveni zimski prizor. Sun~eva svetlost, bojemeda, ne~ujno je najavljivala svoj dolazak, ogrnuv{i svojim sja-jem bele pospane doline. Dostojanstveni visoki borovi stajali suzapovedni~ki, dok im je paperjasta svetlucavo sna`na belina ne-`no savijala grane prema zemlji. O~i su mi bile zasenjene plani-nama, koje su stremile ka nebu, ukra{ene mekim sne`nim po-kriva~em. Mamile su me k sebi.

66

Prizor je bio magi~an. Na tren sam zaboravila na iznurenost`ivota. Moje celo bi}e je uzdrhtalo novim izazovom prirode. Mojduh se uzvisio. To je bio praznik za o~i, i hrana za du{u. Ose}a-la sam `e| `ivota. Nestvarno! Nagli trzaj je prostrujao ivicommoje svesti i brzo me vratio u realnost. Bio je to kratak podset-nik koliko sam se otu|ila od prirode i koliko sam joj malo bilazahvalna. Ah, kako je zima talentovan umetnik! Unutra{nja at-mosfera moje nove bolesni~ke sredine bila je mora.

Ostale tri `ene u sobi bile su zaglibljene u svoje patnje kojeje prouzrokovala agresivna terapija. Ovaj prekomeran tretmanje uslovio prirodnu preosetljivost ~ula i neosetljivost na ovaj ve-li~anstveni egzoti~ni prizor.

Sve smo bolovale od istog raka. Ostale pacijentkinje su ve}primale hemoterapiju i zra~enje. To je bila gruba stvarnost. Ni-sam uspela da se sprijateljim sa njima. Sve su bile te{ko bole-sne. Ja sam bila najmanje obolela pa sam im pomagala. One sugorele iznutra, tra`e}i da im dodam limun kako bi ovla`ile su-ve, ispucale usne. Usta su im bila puna bolnih `ivih rana. Dvenisu mogle da pokre}u ruke jer su bile ote~ene. Jedna je bilapotpuno }elava. Izgubila je kosu posle druge, vrlo jake hemo-terapije. Najstarija pacijentkinja (73 godine) buncala je nepo-vezano. Sve su mi delovale kao uhva}ene u medicinsku klop-ku.

„Da li }e se ovo i meni desiti? Zar je ovo najbolje {to moguda o~ekujem? Da li ova terapija uop{te le~i ili samo ubrzavasmrt?”

Setila sam se Volterovih re~i: „Doktori su ljudi koji prepisu-ju lekove o kojima malo znaju, le~e bolesti o kojima znaju jo{manje, ljudima o kojima ne znaju ni{ta.”

Te no}i sam dobila odgovor. Najstarija pacijentkinja u sobije umrla. Odmah nakon jutarnje vizite nazvala me je telefonommoja prijateljica Ratka.

„Kako se ose}a{, Mina? Da li si upla{ena?”, upitala me je. „Da budem iskrena, ose}am se prili~no dobro. Nisam upla-

{ena, iako sam upravo do`ivela ne{to veoma tu`no i obezhra-

67

bruju}e. Zna{ Ratka, spremna sam da se borim, ali ne na ovajna~in. Ne}u da pristanem na hemoterapiju ili zra~enje.”

Ratka je pragmati~na osoba, ~vrsto stoji na zemlji. Direktnome je upitala: „Ti zna{ da ima{ rak u poslednjoj fazi. Da li su tirekli prognozu ako ne bude{ uzimala hemoterapiji i zra~enje?”

Ratka je govorila direktno. Nije ubla`avala re~i. „Razgova-rala sam sa tvojom doktorkom i ona misli da ima{ jo{ dva me-seca `ivota.”

Ovo je bilo prvi put da sam saznala potpunu istinu o svomzdravstvenom stanju. Eksplodirala sam: „Kako mo`e bilo ko dazna koliko }e moja bolest trajati? Ako unapred znaju ishod, za-{to preporu~uju taj tretman?”

Ove mra~ne informacije za mene su bile olak{anje. Sad samta~no znala da oni ni{ta vi{e ne mogu da u~ine za mene jer i sa-mi naga|aju.

„Ako je to istina, onda ja idem ku}i.” Sigurno da ne}u do-zvoliti da nestanem ovde u ovoj depresivnoj sredini bez trunkepodr{ke i nade.

„Za Boga, Mina, molim te nemoj ni{ta da potpisuje{, evo me,ja odmah dolazim.” molila me je uzbu|jeno Ratka.

I stvarno je odr`ala obe}anje. Utr~ala je u moju sobu, selabez daha i pru`ila mi dve knjige u znojave ruke koje su kona~-no odlu~ile moju sudbinu. Jedna je imala naslov Ishranom pro-tiv raka od Mi~ija Ku{ija, a druga Kako sam pobedio rak, DrAntonija Sattillara.

„Nemoj re}i ni „da” ni „ne” dok ne pro~ita{ ove knjige. On-da }e{ biti spremnija da donese{ kona~nu odluku.”

Prva knjiga, koju sam pro~itala za ~etiri sata bila je pri~a dr.Satilara. Magna cum laude diplomca univerziteta Rudgers, ko-ji je zavr{io studije medicine na medicinskom univerzitetu Ha-neman i bolnici na Hartford univerzitetu. Postao je predsednikMetodisti~ke bolnice u Filadelfiji. Postavljena mu je dijagnozaraka prostate u poslednjoj fazi, koji je metastazirao na plu}a ikosti. Zapadna medicina, kojoj je i sam pripadao, digla je rukeod njega. On je prihvatio makrobiotiku kao le~enje i za godinu

68

dana je bio potpuno izle~en. „Ako on to mo`e,” pomislila sam,„mogu i ja!” Svi|a mi se ova knjiga. Jednostavna je i logi~na kaosam `ivot.

Onda sam pro~itala nekoliko strana Ku{ijeve knjige Ishra-nom protiv raka, prevedenu sa engleskog na na{ jezik. To {tosam pro~itala bilo je o raku genitalnih organa. Prvi put od svo-je dijagnoze razumela sam {ta je pravi uzrok moje bolesti.

Da ne poveruje{, ona je bila uzrokovana neizbalansiranomishranom!

Prvi pogled na moj doru~ak koji mi je ostao u tanjiru, izazi-vao mi je jaku migrenu. Poslala sam natrag sir, vir{le, beli hlebi kafu. „Moj Bo`e”, odjednom sam shvatila, „pa mi ubijamo se-be hranom.”

Bolje da gladujem nego da unosim otrove u svoje telo. Ali, ka-ko }u to da objasnim onima koji nas kontroli{u da li jedemo iline. Oni to nikad ne}e razumeti! Smislila sam briljantan plan. Ba-ci}u hranu u plasti~nu neprovidnu kesu. Onda }u kao, non{alant-no, da {etam hodnikom i bacim kesu u sme}e.

Naro~ito me je zadovoljavalo bacanje sira, jer sam pro~italada on formira tumore u organizmu. Pro~itala sam u knjizi da siruzrokuje rak jajnika. Po~ele su da mi se vra}aju slike iz detinj-stva. Bile su to uglavnom uspomene na baku, moje majke maj-ku. Njen do`ivotni kompanjon bila je pepeljara, popularno zva-na pljuca, u koju je stalno pljuvala. Iska{ljavala je ~esto gustu,`utu sluz iz svojih plu}a. Njena omiljena hrana bili su mle~ni pro-izvodi, a naro~ito tvrdi `uti sir, moj najomiljeniji. U Ku{ijevojknjizi sam pro~itala da mle~ni proizvodi, `ivotinjska hrana, {e-}er i rafinisano bra{no uzrokuju rak jajnika i dojki. Ja sam se „da-vila” jedu}i je ~etrdeset pet godina! Naro~ito je istaknuto da ovahrana uzrokuje sluz koja se koncentri{e u na{im `enskim orga-nima i stvara ~iste tumore. O~igledno je, da bismo se ose}ali do-bro, treba da prestanemo da jedemo ovu hranu.

Samo nekoliko ovih re~enica preokrenulo je moj pogled na`ivot. Tada sam odlu~ila da, ako iole postoji na~in, doprem doovog nepoznatog, alternativnog pristupa, zvanog makrobiotika.

69

To sam `elela. To mi je dalo nadu! Imala sam kratak, jasan raz-govor sa sobom.

Rekla sam, „To je ono pravo. Kre}em s tim.”Bila je skoro pono} kad sam pozvala Ratku sa javnog telefo-

na u hodniku. Ona se javila i ~ula uzbu|enje u mom glasu. „Ho-}u da znam koje su moje {anse ako usvojim makrobioti~ki pri-stup.”

Njen smeh je ohrabrivao. „Znala sam da }e ti se dopasti i da}e{ ga prihvatiti. Mina, to je odli~no. Ostalo prepusti meni.”

„Sutra idem ku}i”, moje uzbu|enje je jo{ bilo na vrhuncu.Obe smo govorile u isto vreme.

„Do}i }u kod tebe ku}i sutra ~im zavr{im posao.”Lebdela sam grabe}i ka svojoj sobi. Kao da sam upravo do-

bila glavni premiju na lutriji! Te no}i spavala sam snom praved-nika.

70

Poglavlje 6POVRATAK KU]I

Jutro je, pet sati, ja sam u bolni~kom kupatilu. Ve} sam nanogama. [minkam se, prvi put nakon dvadeset i dva dana. Isto-vremeno se neki monolog odvija pred ogledalom.

„Danas je tvoj praznik. U~ini}u te lepom. Ovo je kraj `ivotau tami. Bi}e{ uskoro sa svojom decom, sa svojim ljubljenim, rod-binom i svojim prijateljima.”

Ne ose}am nikakav bol u telu, ose}am se fantasti~no. Nano-sim malo senke na o~i. Ne, ne svi|a mi se ta isprana zelena. Iz-gledam bolesno! Skidam je. Ta meka svetlo-ljubi~asta sa malocrvenkasto-braon izgleda mnogo bolje. Delujem sve`ije. Svi|ami se u ogledalu ova nova osoba sa sjajem u o~ima. Odjednomsam osetila neverovatnu energiju u svom bi}u.

A sada pakleni plan. Kako da iza|em odavde a da ne izazo-vem sumnju? To zahteva malo razmi{ljanja. Hmmm... Setila samse! Prevari}u svoju lekarku. Igra}u na emotivnu kartu. Re}i }uda ~eznem za ku}om, da mi nedostaje moja porodica, da umi-rem od `elje da vikend provedem sa njima. Obe}a}u da }u sevratiti u ponedeljak. Bi}e lako. Prista}e sigurno, jer u stvari to inije la`. Tako je i bilo.

Petak je, ~etvrti februar 1987. Jedan od najhladnijih danakoji su ikad postojali, i ptice su se posakrivale. Danas trijum-falno zatvaram bolni~ka vrata za sobom. Bi}u spa{ena iz li~nogpakla!

71

Bo{ko je jo{ uvek bolestan. Sredio je sa ro|acima da me do-vedu ku}i. Put je zamrznut. Kao da se vozi po staklu. Voza~ ne-ma iskustva. Da li }emo sti}i bezbedno? Da li }e moja progno-zirana dva meseca ostatka `ivota biti i kra}a? Umesto 45 minuta,treba nam sat i po do ku}e.

Ja sam opru`ena na zadnjem sedi{tu. Ko`a na sedi{tu je gru-ba i hladna. Bo{kovi ro|aci pri~aju me|usobno. Poku{avaju dami putovanje u~ine prijatnim. Ali ja ose}am hladno}u straha.^ujem ga i vidim u njihovim glasovima i o~ima. Sigurni su da }uumreti... ve} im je `ao mene koja sam umrla. Moram da se oslo-bodim te hladno}e. ^eznem za toplinom svoje voljene porodi-ce. Zatvaram o~i. Vidim ih. Okru`uju me njihova draga lica. Mo-je bi}e `udi za ohrabrenjem koje mi samo oni mogu pru`iti.Sedi{te na kome le`im postaje toplije. U svojim mislima ve} samkod ku}e! Ne odgovaram vi{e na pitanja. „Ona spava”, ~ujemkako ka`u.

Meni je toplo i mirna sam. Posle toliko mu~enja, la`nih osme-ha i rutinskih ohrabrenja vra}am se ku}i.

Ulazna vrata se {iroko otvaraju. Moja deca jure da me zagr-le – ci~e, ska~u, igraju, vri{te, pla~u. Grle me, ste`u, miluju. Ohkako me vole! Dragi Bo{ko, jo{ uvek je pod temperaturom, ~e-ka na red da me zagrli. Izgleda slabo i iznemoglo. Radost i uz-bu|enje zbog mog dolaska ku}i jo{ vi{e mu podi`u temperatu-ru

Na{a prijateljica Ratka Rudi}, sa svoje dvoje dece, uselila sekod nas da se brine o meni. Ona je zauzeta u kuhinji, pripremamoj prvi makrobioti~ki obrok. Miso supa, integralni pirina~ i ze-leno povr}e na pari. „Moj spasilac” pla~em dok je grlim.

Kako smo se lepo zabavljali tog vikenda! Ratka je napravilaraspored mojih subotnjih posetilaca na svakih dva sata, izme|uobroka. Posetioci su dobili uputstva da ostave svoje „tu`no li-ce” kod ku}e. Rodbina, prijatelji, kolege iz medija, donosili suveselje sa sobom. Harmonika i gitara pratile su vesele glasove.Radost je ispunjavala na{u ku}u. I ja sam im se pridru`ila. [alai smeh su odjekivali kroz otvorene prozore. Prolaznici bi se ~u-

72

dili „[ta li Dobi}i proslavljaju.” Slavlje je trajalo do duboko uno}. Tog dana je ~etrdeset ljudi pro{lo kroz na{u ku}u. Ovo jena~in da se ozdravi!

Svako je `eleo da proba moju „novu” hranu. Svi su govorili„svi|a mi se, ukusno je”. Razgovor je dotakao i dublje filozof-ske teme; kada se ~ove~anstvo hranilo prirodno, bili smo zdra-viji. Manje mesa, manje {e}era, bez prera|evina. Bilo je manjebolesti. Znam da su mi prijatelji ustvari srda~no davali podr{ku.Dodu{e, bez obzira na njihove komplimente, znala sam da bi zanjih bilo vrlo te{ko da menjaju svoj na~in ishrane, na~in `ivota.Ja sam bila u prednosti. Rak je ugro`avao moj `ivot. Imala samjak motiv. @elela sam da `ivim. To je zna~ilo da nema ishranevan ku}e.

Mu~ili su me i hemoroidi, krvarili su. Lekovi su uzrokovalizapaljenje u predelu genitalija. Bila sam prisiljena da upotre-bljavam gazu i vatu protiv krvarenja. Jedan vikend je sve to pro-menio. Neverovatna milost! Od jednostavnih dvodnevnih ma-krobioti~kih obroka krvarenje je prestalo. Moji hemoroidi su sepovukli. „Da, Hipokrat je rekao da je hrana na{a najbolja me-dicina”, setih se pro~itanog u Ku{ijevoj knjizi Ishranom protivraka.

Taj vikend je promenio `ivot ~itave moje porodice. Bo{ko jeimao svoj prvi ~as iz makrobiotike. On je jedva probao moju hra-nu. Oboje smo znali da }u biti dobro. Jeleni i Sr|anu se dopa-dao moj integralni pirina~ sa goma{ijem (vidi tuma~enje pojmo-va).

U ponedeljak ujutro Bo{ko i ja smo oti{li u bolnicu. Ostali smotaman toliko da izvestim mog onkologa, dr Mariju Te{i}, da samodlu~ila da sledim alternativni pristup u le~enju raka. Ona je de-lovala {okirano. Usta su joj se otvorila ali zvuk nije izlazio. Ondase sabrala i rekla: „Ali, vi ne mo`ete to da uradite. Ako odete, nemo`ete vi{e ovamo da se vratite.”

Sad je bio red na mene da budem {okirana. Ozloje|eno i lju-tito sam je upitala, „Za{to ne? Kakva su to pravila? Ko je doneotaj zakon? Ja pla}am svoj doprinos socijalnom osiguranju po-

73

slednjih trideset {est godina. Ja imam svoje socijalno osiguranje.Imam pravo na njega i vrati}u se ako se uka`e potreba.”

Nagnuv{i se napred, gledaju}i me pravo u o~i, pa`ljivo, dame ne uvredi, dr Te{i} me je upitala mekim glasom: „Kako jeime va{em novom pristupu?”

„Makrobiotika”, odgovorila sam prepuna samopouzdanja ibez oklevanja. Ova re~ je ispunila sobu. Osetiv{i odlu~nost umom glasu, shvatila je da me ne mo`e odvratiti. Na na{e izne-na|enje rekla nam je da poznaje makrobiotiku.

„Ni ja ni moja porodica ne jedemo meso”, poverila se. „Je-demo proizvode od soje, integralni pirina~, razne vrste mahu-narki i ribu.”

Sve njene kolege su jele meso za doru~ak, ru~ak i ve~eru. Ka-ko je uop{te mogla da podeli sa njima ~injenicu da se dobro ose-}a hrane}i se makrobioti~ki. Oni bi celu ideju smatrali apsurd-nom. Lekarka se preporu~ila da mi pomogne oko izrade testovai slanja rezultata. @elela je da ostanemo u vezi. To je bila prvapodr{ka koju sam dobila od stru~njaka, lekara zapadne medici-ne. Obnovljeni i osve`eni, napustili smo bolnicu.

Ja sam bila mirna, ali Bo{ko nije. Taj pogled uperen u dalji-nu, odavao je njegov strah da }e me kroz dva meseca izgubiti. Ipored toga smo na povratku ku}i pevali i pri~ali o na{im plano-vima u vezi sa novim na~inom `ivota.

I opet kod ku}e, moj re`im se promenio za sto osamdesetstepeni. Ratka je pa`ljivo pravila moj dnevni raspored. Ja samga ispunjavala dosledno, sa voljom i bez prigovora. Moja poro-dica tako|e nije sve razumela, ali su slu{ali bez pogovora.

Jutro je po~injalo u pet, u kupatilu. Bo{ko bi me sna`no is-trljao mokrim pe{kirom umo~enim u vrelu vodu, dok mi celotelo nije bridelo i bilo potpuno crveno. Onda je on odlazio naposao, a ja u dnevnu sobu gde sam radila ve`be joge; zatim ma-sa`u meridijana tela ne`nim udaranjem pesnicama, od vrha gla-ve do no`nih prstiju. Ove ve`be su za bu|enje energije u celomtelu. Nakon svake masa`e ose}ala sam bolju cirkulaciju i ja~a-nje snage.

74

Posle toga, odlazila bih u kuhinju, na doru~ak. Oko stola smosedeli, moja }erka, Ratka i njena starija }erka i ja. Trebalo je `va-kati, `vakati, `vakati i imati pozitivne misli. Svaki zalogaj `vaka-li smo dvesta puta. Ratka nije podnosila uznemiravanja. Nije bi-lo razgovora, telefona, prekidanja. Nikada nisam mogla dazamislim kako izgleda doru~ak u ti{ini? Trajao je od 8 do 8.50.Bilo kakva novina imala je svoje obrazovno uputstvo. Ratka nebi nikada to izostavila. „@vakanje svakog zalogaja po dvesta putapoma`e pljuva~ki da stvara enzime i poma`e varenje, a hranaulazi u krvotok mnogo br`e i spremnije da nahrani }elije i oja~aimuni sistem.” Ta~no. [to sam du`e `vakala, ose}ala sam se ja-~om i hrana je imala bolji ukus. Ratka je bila jedini doktor kogasam poznavala a koji je pravio vezu izme|u hrane i zdravlja.

Dopadala mi se moja miso supa koju je Ratka pravila sa va-kame algama, povr}em i je~menim misom. Na etiketi tegle samisom pisalo je: „Pripremljeno od izvorske vode, je~ma i soje uzrnu – koji su prirodno gajeni – neprera|ene morske soli i ko-|ija. Dr`ano u drvenim ba~vama minimum tri godine, bez za-{titnih sredstava i aditiva.” Zvu~alo je tako japanski.

„Odakle se mo`e nabaviti ova hrana?” upitala sam je.„Iz inostranstva. Kod nas ne mo`e ni{ta da se na|e. Sve mo-

ra da se uveze.”Moja „medicina” mi je pomagala da se dobro ose}am. Jeli

smo puno integralnog pirin~a kratkog zrna kuvanim sa kombualgom i izvorskom vodom; povr}e kuvano na pari – vi{e kupusai li{}a {argarepa nego korenastog povr}a. Nismo imali dovoljnomakrobioti~ke hrane za sve, tako da je moja porodica jela samnom samo dva puta dnevno.

Posle ru~ka sam {etala oko pola sata. Kada bi vreme dozvo-ljavalo, Jelena bi i{la sa mnom.

Svakog dana su me {etnje sve vi{e iscrpljivale. Ratka je ob-jasnila da se moje telo detoksinira. Enzimi, koji rastvaraju ma-sno}e i sluzi, stvaraju se odabranom fermentisanom hranom, aja~aju se fizi~kim ve`bama. Nakon ve~ere ponovo sam {etala po-la sata, ovog puta sa Bo{kom. Nosili bismo stoli~icu sa sobom

75

na koju bih ~esto sedala da se odmorim. Bila sam zabrinuta zaslabost u nogama, bile su te{ke i spore.

I za to je Ratka imala obja{njenje: „Punila si svoje telo ma-snom hranom mnogo, ~etrdeset godina i sada ono elimini{e svete otrove, masti i sluzi, uz pomo} makrobioti~ke hrane i ve`bi”.

„Dobro. Kako ti ka`e{. Ti si moj konsultant – moj an|eo ~u-var”, uzvra}ala bih joj sa neograni~enim poverenjem.

Za mene je prestala svaka jurnjava, trka, stresovi. Punim sr-cem sam prihvatila ovaj re`im i sa lako}om sam ga se pridr`a-vala. Znala sam da mogu da ga odr`im i kad Ratka ode. Ve} uprvoj nedelji, ose}ala sam neku smirenost i mir. ^ak su i decato osetila i igrala se bez sva|e i vriske. U na{oj ku}i prvi put zadevetnaest godina se nisu ~uli povi{eni glasovi. Odakle je dola-zila ova promena? Da li je to hrana uradila? Da li to zna~i da jehrana ta ~udotvorna energija? Ako je hrana energija, za{to samja jo{ uvek tako slaba?

Ratka mi je i za to imala odgovor. „Meridijani i kanali u te-lu povezuju organe. Ako postoji stagnacija, telo reaguje ili uz-nemireno{}u ili bolom, dok sve to ne na|e put da iza|e napo-lje. Ako stanje postane hroni~no, kao rezultat se pojavljujetumor, rak i druge bolesti. Bol je signal i zna~i da se telo oslo-ba|a suvi{ka. Sna`ne ve`be ubrzavaju telesni proces detoksika-cije. U po~etku ovo ~ini eliminaciju ekstremnijom.To je razlogtvoje slabosti u nogama.

Ratka je bila sa nama ~etiri nedelje. Onda nam je organizo-vala putovanje na Ku{ijev Institut u Bostonu, u SAD. Kada smo~uli ovaj Ratkin predlog, bili smo veoma uznemireni. Nismo zna-li kako ostvariti putovanje u Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave beznovca. Sve {to smo godinama {tedeli utro{ili smo u gradnju ku-}e, bili smo „zadu`eni do krova”. Na{a ~etvoro~lana porodica`ivela je na ivici egzistencije. Iako sam za sobom imala prekotrideset godina radnog sta`a, nisam bila taj sre}nik da dobijemmesto na listi privilegovanih za stambenu izgradnju. Na{e nadesu ustuknule pred Ratkinim entuzijazmom. Na njenu inicijati-vu, na{a rodbina, saradnici i bliski prijatelji, darovali su nam no-

76

vac za put. Za nedelju i po dana, sve je bilo sre|eno, uklju~uju-}i dve avionske karte iz Beograda za Boston.

Bo{ko je i{ao sa mnom a deca su ostala kod rodbine. Ratkaje prikupila sve informacije koje su nam bile potrebne o Ku{i-jevom Institutu i Mi~io Ku{iju.

77

Poglavlje 7PRVO PUTOVANJE U SAD

SLAVLJE @IVOTA

Godinu 1987. po~ela sam kao sasvim druga osoba. U telusam imala rak ali u srcu nadu. @ive}u! Moja deca ne}e biti siro-~i}i. Znala sam svog neprijatelja. Neznanje vodi u rak, a prosve-tljenje u izle~enje. Re{ila sam da se borim. Vratila sam se pri-rodi, a priroda uvek pobe|uje, i ima svoj red.

Jednog predivnog ponedeljka, moje kolege iz radija do{le sunam u posetu, ma{u}i kartama. Cela donacija je iznosila dve hi-ljade dolara. U ono vreme za~udna suma novca za tako dug put.Sa sobom su doneli jo{ i muziku i pesmu. Njihov optimizam nasje sve zarazio. Svi su se kretali u ritmu radosti. Na{ dom je bioblagosloven bezuslovnom ljubavlju. Ratkin aran`man je glasio:u petak putujemo u SAD!

Bo{ko i ja smo imali pome{ana ose}anja. Strahu nije bilo me-sta jer je to trebalo da bude put izle~enja. Ponekad nisam mo-gla da sakrijem bri`an izraz na licu. Ose}ala sam neko golicanjeu grudima. Primetila sam da su se bore na Bo{kovom ~elu pro-dubile. On je brinuo vi{e nego ja. Verovatno je to samo bila po-treba da se oslobodimo na{ih starih navika i na~ina mi{ljenja.Trebalo je da prestanemo da se brinemo o svojim `ivotima i dase potpuno prepustimo beskona~nim kreativnim silama univer-zuma. Misliti o svemu samo pozitivno!

78

Deca su bila uzbu|ena i sre}na. Mama i tata idu u Ameriku.Done}e poklone iz „zemlje dembelije”. Prvo smo i{li u Njujork.Mla|a, jedan od Bo{kovih poslovnih partnera u Njujorku, radoje prihvatio da nam bude doma}in i osoba za kontakt. Njegovakancelarija se nalazila u zgradi Empajer stejt-a u metropoli sve-ta, kako ~esto zovu Njujork.

Pakovanje je bilo najlak{i deo puta. Mla|a je savetovao daponesemo toplu ode}u jer su kao po pravilu tamo zime jakohladne. Imali smo jedan veliki kofer za nas dvoje i dva ogrom-na kofera za pelene. Od operacije sam imala neprestano te~novaginalno pra`njenje. Menjala sam po trideset i vi{e pelena utoku 24 sata. Najte`e mi je bilo hladnim danima. Tada sam mo-rala ~e{}e da se presvla~im. Kada sam bila mokra, bilo bi mi jo{hladnije. Po{to je u na{oj zemlji prestala proizvodnja pelena,Bo{ko je morao po njih da ide u Austriju.

U ~etvrtak na{ telefon je zvonio neprekidno. Svako je `eleoda nam po`eli sre}an put. Do uve~e su se vesti uveliko ra{irilejer je ceo doga|aj bio preno{en na programu radio In|ije. Le-pe `elje su stizale tokom celog programa: „Mi smo s tobom.@elimo da nam se vrati{ sre}na, sa medicinom za izle~enje.”

U petak ujutro, u osam sati, na{e dvori{te je postalo ogro-man parking. Dobila sam toliko cve}a da sam mogla da otvorimcve}aru. Moje o~i, pune suza preletale su tamo-amo, prepozna-ju}i rodbinu i prijatelje. Na{a ku}a je bila prepuna dragih ljudikoji su do{li da nam po`ele sre}an put.

U na{oj zemlji sli~ni skupovi su obi~no ven~anja ili neka dru-ga tradicionalna slavlja. Ovo nije bilo tradicionalno, ovo je bioizuzetak. Nebo se otvorilo i sru~ilo na mene blagoslov kakav ni-sam mogla ni da zamislim. Ova podr{ka ma je dala veru u po-bedu. Jedino je Bo{kova mama plakala. Deca su poku{avala daje ute{e.

„Bako, nemoj da se brine{. Mama i tata se vra}aju slede}enedelje i done}e nam poklone iz Amerike. Ako nastavi{ da pla-~e{, ne}e{ dobiti ni{ta,” upozorila je na{a bucmasta {estogodi-{nja devoj~ica.

79

Jedan deo rodbine i prijatelja je ostao u ku}i da ute{i onekoji ne putuju sa nama, ma{u}i nam dok nismo nestali iz vidi-ka. Ali jedan ve}i konvoj vozila pratio je na{a kola na aerodrom.Neobja{njivo ose}anje veselja je prostrujalo kroz moje izmore-no telo. Kad bih samo imala krila, odletela bih u Ameriku svo-jom sopstvenom snagom! Sa nama u kolima su bili prijatelji izradio stanice. Kao po dogovoru neko je uklju~io radio i za~ulase moja omiljena pesma. Onda je spiker najavio: „Na{oj dragojMini, svi slu{aoci radio In|ije `ele sre}an put i sre}an povra-tak, sa nadom da }e prona}i svoj lek za dug `ivot.”

Mi smo pevali sve vreme. Da smo imali telefon u kolima, zva-li bismo radio stanicu da nas uklju~i u`ivo u program da sa svi-ma podelimo ose}anje vere i samopouzdanja na putu u ovu avan-turu. Do aerodroma se obi~no putuje oko jedan sat. Mi smostigli mnogo br`e, ili je bar tako izgledalo. Na svim semaforimaje bilo zeleno svetlo. ^inilo se kao da je sve to bilo unapred pla-nirano!

Bila sam sigurna i puna samopouzdanja. Imala sam o{tre unu-tra{nje razgovore sa duhom svoje bolesti: „[ta sad misli{? Ko }epobediti? Bolje da odmah odustane{. Nema{ nikakvu {ansu. Ne-ma{ prijatelje, porodicu i kladim se da se moje zdrave }elije tri-pliraju svake sekunde. Zar nisi ljubomoran? Bolje bi bilo da jesi.Nema{ jo{ mnogo vremena. Pripremi se da bude{ pobe|en. Mo-ra{ znati da fizi~ki deo mene nije jedini {to se bori protiv tebe!”

Na aerodromu nas je ~ekalo jo{ familije: moj otac, brat i sna-ha. Izuzetno veseli ispra}aj pretvorio je moje putovanje u sla-vlje `ivota. Taj momenat je u mom srcu stvorio neiscrpni trezordragocene ljubavi. Posle nebrojenih, toplih zagrljaja i poljuba-ca, Bo{ko i ja smo se ukrcali na avion. Celog leta sam ~itala knji-gu Ishranom protiv raka Mi~ija Ku{ija ali ovoga puta sa vi{e raz-umevanja i po{tovanja. Neprirodni, ve{ta~ki uslovi avionaizazivali su moje telesne reakcije. Svakih pola sata sam moralada idem u toalet.

Ratka nam je pripremila za put ukusnu makrobioti~ku hra-nu. U vreme ru~ka mi smo jeli samo na{u hranu. U slast smo

80

pojeli svo su{i od pirin~a, povr}a i algi, uz {olju vru}eg ban~a ~a-ja. Bila sam zadovoljna jer je Bo{ko delio hranu sa mnom. Zanjega je to bio prvi makrobioti~ki obrok. Oboje smo znali da senajgora hrana na planeti slu`i u avionima. Pre`ivela sam 12 sa-ti leta uz dobru hranu i ispraznila jedan kofer pelena.

Posle duga~kog putovanja, stigli smo na D`on F. Kenedi ae-rodrom u Njujorku. Mla|a, na{a veza, trebalo je da nas sa~eka,ali nije do{ao. Bio je sedamnaesti februar, Dan predsednika,ameri~ki dr`avni praznik i sve je bilo zatvoreno, cak i Mla|inakancelarija. Bo{ko je poku{ao da ga na|e telefonom, me|utim,bez uspeha.

Bo{kov engleski je bio vrlo dobar, moj nije. Ratka nam je za-pisala adresu i broj telefona Ku{ijevog instituta. Pru`ili smo pa-pir taksisti. On je pro~itao adresu i pogledom nas je pitao: „Jel vi to mene zavitlavate?”

„Moram da pozovem taj broj ovde u Bruklajnu,” rekao je Bo-{ko nestrpljivo.

Uz ironi~ni podsmeh, taksista je progun|ao: „Bruklajn? Negospodine, ovo nije Bruklajn. Ovo ovde je Bruklin u Njujorku.Bruklajn je oko petsto milja na sever, u Bostonu u Masa~uset-su.”

Bo{ko se skoro onesvestio. Sitne kapljice znoja pojavile sumu se na bledom ~elu, strah ga je paralisao. Jadan Bo{ko! Alito je bio tek po~etak avanture.

„Jeste li sigurni?”, procvileo je Bo{kov mole}iv glas.„Apsolutno sam siguran! Tamo mo`ete sti}i avionom, auto-

busom ili vozom.” Taksista je ovla`io jezikom usne i govorio po-lu {aljivo.

Posle prvog {oka, Bo{ko i ja smo imali kratku konsultaciju.On je odlu~io da pozove telefonom Ratku i zamolio taksistu dasa~eka.

„U redu, sa~eka}u, ali to }e vas ko{tati.” Klimnuo je glavomkategori~no.

Bo{ko je bio samo na korak do potpune panike, bolesna `e-na, ograni~ene finansije. Ruke su mu se tresle; nekako je okre-

81

nuo Ratkin broj telefona. Ona ga je ohrabrila logi~kom primed-bom: „Bo{ko, petsto milja na sever ili jug ne zna~i ni{ta. Va`noje da ste stigli u Ameriku.”

Na{e predstave o Americi bile su uglavnom zasnovane naholivudskoj produkciji, naro~ito na filmu „Taksista”. U ve}inifilmova lo{i i nepo{teni momci su Crnci. Ovaj taksista je bioCrnac. Njegovo ~vrsto, nabijeno, mi{i}avo telo, visina i arogan-cija obeshrabruju}e su se uklapali u na{u tada{nju sliku. Me-|utim, danas kad se toga setim, te{ko mi je da oprostim sebizbog ovako pogre{nog i iskrivljenog razmi{ljanja. U na{em slu-~aju se nije radilo o rasizmu. U pitanju je bilo prosto nezna-nje, povr{nost u prosu|ivanju drugih, ~emu smo mi veoma na-klonjeni.

Odlu~ili smo da prona|emo jeftin hotel blizu Mla|ine kan-celarije i da ga sutra pozovemo. Nekako smo se utovarili u tak-si. Posle samo nekoliko minuta Bo{ko je uhvatio taksistu kakoga posmatra kroz retrovizor. Jedna ruka mu je bila na volanu, au drugoj je dr`ao telefon. ^uli smo ga kako o{tro preti svom sa-govorniku:

„Jo{ samo jedna re~ i ubi}u te.”Bo{ko je pogledao u mene. Ja sam pogledala u njega. Da li

je ovo film? Oh, Gospode. Da li smo pre{li nekoliko hiljada ki-lometara da bismo okon~ali u rukama ubice ludaka? Bo{kovareakcija je bila neobuzdana – {okantna. Njegovo telo je zapo~e-lo seriju nekontrolisanih gr~eva koji su ga mu~no savijali a gr~i-la mu se i leva ruka. Prvo je ra{irio o~i a onda se mu se potpu-no prevrnule, tako da su mu se skoro zatvorile. Bio je crven ulicu kao rak.

Savijen unapred, dr`e}i laktove na kolenima i glavu u {aka-ma, podigao je desnu ruku iznad stomaka i po~eo da ga blagomasira. Usne, bele kao kreda, dr`ao je otvorene. Delovao je ma-laksalo i mra~no. Jauknuo je. U polumraku taksija nazirala samkako mu se pljuva~ka nagomilava na uglovima usana. Ba{ samhtela da ga pitam da li je dobro, kad je on uspeo da se prikupi inekako izgovori re~enicu, bez daha ali u~tivo:

82

„Gospodine, ne ose}am se dobro. Da li biste, molim vas, za-ustavili auto?”

Tako je Bo{ko na nekom parkingu na periferiji Njujorka iz-bacio sav svoj stres, uklju~uju}i i sve ono {to je pojeo u posled-njih dvadeset ~etiri sata! Bila je to veoma neprijatna scena. Alija sam znala na{ krajnji cilj i nije me bilo briga {ta }e taksistamisliti o nama.

Tako smo na Predsednikov dan stigli pred Predsednikov ho-tel, dva bloka udaljen od Empajer stejt zgrade. Na{a predstavao Crncima od prvog susreta, drasti~no se izmenila, zahvaljuju}iljubaznosti na{eg taksiste. Pomogao nam je na recepciji, odneonam kofere na sprat i odbio da uzme vi{e od trideset dolara zasve to zajedno. On nam je pomogao da se ose}amo dobrodo{liu nepoznatom i zastra{uju}em gradu.

„Bog vas blagoslovio, gospodine i gospo|o. @elim vam sre-}u.” Bile su njegove poslednje re~i dok nam je u~tivo mahnuoza dovi|enja.

Grad nas je do~ekao sa svojim uskovitlanim mete`om i sna-`nom bukom. Istovremeno su se ~ule zavijaju}e sirene polica-jaca, prodorne sirene kola hitne pomo}i i pani~ne sirene vatro-gasaca. Sve zajedno zvu~ale su kao visokoskalna simfonija. „Dali je uvek ovako? [ta se ovde doga|a?” pitala sam se. Ovo je ta-ko ~udno mesto. U na{oj zemlji, ako ~ujemo sirene jednom u{est godina, smatramo da je to mnogo. Kasnije smo saznali dase u obli`njoj banci desila plja~ka.

Na{ hotel je bio solidan. Ja sam bila uzbu|ena {to sam u Nju-jorku. @elela sam da {etam po Menhetnu. Umirala sam od `e-lje da vidim Brodvej, ali Bo{ko nije `eleo nikud da ide. Bilo jetek pola {est posle podne kad je legao da spava. Ja sam uspelasama da se zabavim. Kroz prozor sam gledala aktivno hotelskoosoblje na parkingu, odmah ispod na{e sobe. Limuzine (mi ne-mamo takvih kod ku}e) su dolazile i odlazile. Iskrcavali su segosti koji su i{li u restoran u ve~ernjoj garderobi.

@elela sam da odem u kratku {etnju i vidim kako izgledaulaz u restoran. Ali, po{to nisam znala jezik, nisam se usu|i-

83

vala da sama {etam. [to sam du`e stajala na prozoru i udisa-la one divne primamljive mirise talijanske kuhinje, to sam bi-vala sve gladnija. Odlu~ila sam da ve~eram. Kakvo u`asno raz-o~arenje. Sva hrana koju je Ratka spremila pokvarila se. Nijebilo ni~ega {to bi moglo da se pojede. Nisam imala hrabrostida probudim Bo{ka da poku{amo da na|emo makrobioti~kirestoran. Pretpostavljala sam da se njemu nije i{lo jer je psi-hi~ki iscrpljen. Ponovo sam poku{ala da pozovem telefonomMla|u, ali bez uspeha.

Te ve~eri sam uradila dosta na svom umu i svesti. Uz pomo}vizualizacije pozdravila sam na{u decu.Ve`bala sam jogu. Okoosam sati sam zaspala. Slede}eg jutra me je probudio Bo{kovglas.

„Odli~no Mla|o, bi}emo spremni za pola sata. Dobro je dasmo te na{li.”

„Ne brinite, ja }u sve srediti”, obe}ao je.Nismo bili sigurni da li }e novac koji smo imali pokriti na{e

tro{kove ako bismo se odlu~ili da do Bostona letimo avionom.Nakon razgovora sa Mla|om, odlu~ili smo da putujemo u Bostonautobusom, da bismo sa~uvali novac. Na nesre}u, dobili smo se-di{ta ta~no iznad to~kova u autobusu koji nije imao ispravne amor-tizere! Posle petosatnog mu~enja, svaki milimetar mog tela je je-~ao od bola. A osim toga ve} 24 sata nisam ni{ta jela. Odbila samvi{e da jedem hranu koja nije makrobioti~ka a nije bilo vremenada tra`imo makrobioti~ki restoran. Stigli smo u Boston u jedansat popodne.

Pre{li smo ceo ovaj put bez zakazanog sastanka sa Mi~io Ku-{ijem, ~ak ne znaju}i ni da li je u Americi. Na sre}u Atea, sim-pati~na Grkinja koja je bila zadu`ena za zakazivanje sastanaka,uspela je da nam zaka`e konsultaciju. To je bilo dvadeset dru-gog februara 1987. jedan dan pre njegovog puta u Japan. Takvasre}a mo`e da bude samo Bo`ja volja, razmi{ljala sam ja, kojasam ~etrdeset godina bila ateista.

Zaljubili smo se u Boston i odmah se ose}ali kao kod ku}e.Podse}ao je na Evropu. Ljudi su bili manje uznemireni. Stano-

84

vali smo u Entoni taunhausu, u Ulici Bikon broj 10850. Hotelje bio opremljen name{tajem u stilu ranog ameri~kog perioda– vrlo rasko{an. Na{a doma}ica, Barbara, primila nas je {irokim,toplim osmehom. Zaboravila sam na hranu. Spavala sam do de-set ujutru – moj tre}i dan bez hrane. Atea, gr~ki an|eo, prire-dila je za nas ru~ak na Ku{ijevom institutu.

Da bismo stigli do tamo, morali smo da se vozimo podzem-nom `eleznicom. Do tamo to je bila petnaest minutna {etnja pojednom od najhladnijih i najvetrovitijih dana te zime. Moja sto-pala su bila te`a od olova, moja oko{tala kolena su {kripala odpromrzlina. Toliko sam bila mr{ava, da sam pantalone moralada podignem na gore i grubo uve`em u ~vor. Pla{ila sam se dami ne skliznu dole u nekom ne`eljenom momentu. Kona~nosmo stigli pred Ku{ijev institut, koji se nalazio u Ulici Strej{nbroj sedamnaest u Bruklajnu u Masa~usetsu. Jo{ dva sprata ste-penica. Molila sam se da ovo penjanje simboli{e uspinjanje kanovom zdravlju.

Dopao mi se Ku{ijev institut. U`ivala sam u mirisu hrane ko-ji se svuda {irio. Sve je bilo ~isto i sveto. Nisam mogla da zadr-`im suze, zagrlila sam Bo{ka. „Ljubavi, tu smo, pobedi}emo.@ive}u. Prosto to znam.”

Pripremili su nam makrobioti~ku gozbu. @vakala sam dve-sta puta, zatvorenih o~iju, svoju toplu miso supu, ponavljaju}imolitvu zahvalnosti sa svakim zalogajem. Pirina~, povr}e na pa-ri sa kabo~a zimskom bundevom, jelo od arame algi, kuvana cr-na soja i presovana salata. Bo{ko je uzeo jo{ dve }ufte od `ita-rica, pasulja i povr}a. U`ivali smo u svakom zalogaju. To je bioprekrasan i nezaboravan dan!

Sreli smo bra~ni par iz Jugoslavije, Dragomira i Seku Vuko-vi}, koji su studirali na Institutu. Bili su vrlo ljubazni i prijatelj-ski nastrojeni. Mnogo su nam pomogli. Zajedno smo ve~erali umakrobioti~kom restoranu. Bili smo u [angri-La, obe}anojzemlji. Hrana je bila izuzetno so~na. Imali smo nove prijatelje,sastanak sa g. Ku{ijem. Slavili smo `ivot uz smeh, pesmu, {alu iples. Ovako se pobe|uje rak. ^uvam tu uspomenu kao najve}e

85

blago, svog `ivota. Slede}eg dana je po~eo trodnevni seminar„Na~in `ivota”. Imali smo dovoljno novca da kupimo hranu ko-ja nam je potrebna. Nije bilo vi{e nikakve sumnje da je Bog `e-leo da nastavim `ivot. Ni{ta nam nije nedostajalo.

Posle prvog zalogaja jela ni{ime u makrobioti~kom restora-nu ose}ala sam se ispunjeno. @vakala sam i `vakala i `vakala.Jelo je bilo dobro izbalansirano. Hrana ukusna i izvrsna. Sede-la sam preko puta Bo{ka. Nagao se prema meni, bri{u}i mi ma-ramicom suze.

„Ljubavi, sve je u redu. Tu smo. Ne brini.” Dotakao mi jeobraz sa mnogo ljubavi. Sigurna sam da su svi ostali u restora-nu osetili vibracije na{e ljubavi.

„Ne pla~em zato {to sam tu`na. Pla~em zato {to sam sre}na.Toliko sam zahvalna {to se nalazim ovde. @elim da zagrlim sveljude. I obo`avam te zbog svega {to si uradio za mene. Hvala tiljubavi moja. Koliko bi to na{ih mu{karaca uradilo za svoje su-pruge bez premi{ljanja?” – zapitala sam se.

Zahvalila sam se kelnerici {to nas je slu`ila i zamolila je dazahvali kuvarima za ovu izvanrednu hranu. Zamolila sam je daporu~i ne{to na moj ra~un. Ona je skromno prihvatila ~a{u so-ka od {argarepe.

Osetila sam posebnu atmosferu u tom restoranu. Nije imaonaro~it pogled. Samo obi~ne zgrade sa snegom po krovovima iparking. Dekor je bio jednostavan ali meni je sve delovalo savr-{eno. Gazde su bili neprimetne. Osoblje ljubazno i prijateljsko.Istinski topla, bri`na, smirena atmosfera je ispunjavala prostor.Setila sam se koliko mi je bilo hladno dok smo dolazili i kolikomi je sad toplo. Nismo uzeli metro na povratku. [etali smo. Pe-vali. Igrali po ulicama. U Americi niko ne obra}a pa`nju na ne-~ije pona{anje osim ako se kosi sa zakonom. Prolaznici su se pri-jateljski sme{kali.

Nismo osetili zimu. Brzo smo stigli u na{u sobu. Skoro smoprepla{ili jadnu Barbaru koju smo sreli u hodniku. Nije moglada veruje da su to oni isti ljudi koji su do{li dan ranije. Zapanju-ju}a transformacija dogodila se na njene o~i.

86

„[ta se dogodilo?”Bo{ko je odgovorio, „Na{ao sam blago i sad smo bogati.”„Gde? Recite mi, i ja bih `elela da budem bogata. Tek ste

stigli a ve} ste bogati?”Onda joj je Bo{ko ispri~ao uzbudljivu pri~u o na{im otkri}ima,

doga|aj po doga|aj. Ispri~ao je kako smo sreli mnoge ljubazneljude na Ku{ijevom institutu i u makrobioti~kom restoranu, kakosmo jeli ukusnu hranu na oba mesta; pri~ao je kako smo sre}ni {tosmo zakazali sastanak sa g. Ku{ijem za dva dana; zatim joj je re-kao za na{e nove prijatelje iz Jugoslavije koji }e nam biti prevodi-oci. Kako su se doga|aji lepo uklapali, kao pazl. @alila sam {to neznam engleski pa da mogu sama da joj sve ispri~am. Ali to samuradila nekoliko godina kasnije, kad sam nau~ila jezik.

Povrh toga, posle samo jednog dana u zdravoj sredini i po-sle dve nedelje na makrobioti~koj ishrani, ose}ala sam se kao„izvor bistre vode”. ^ini mi se da je u tim trenucima moje telopo~elo le~enje. Da li je to mogu}e? Da li je to ~udo? E, pa ja ve-rujem u ~uda!

Osvanuo je dan za seminar. Kada sam videla u rasporedu dapostoje ~asovi kuvanja, briga kako }u sve {to predstoji savlada-ti, nestala je. Bila sam sigurna da }u nau~iti kako da pripremamsebi hranu kad se vratim ku}i. Te ve~eri sam bila suvi{e uzbu-|ena da bih zaspala. Rano sam ustala, trljala telo vru}im pe{ki-rom bez Bo{kove pomo}i – skoro pevaju}i. Ka`em „skoro” jersu drugi ljudi jo{ spavali i nisam `elela da ih uznemiravam. Mo-ja ose}anja su bila tako ogroman da nisu mogla da stanu u mo-je grudi. Moj duh je bio spreman da poleti. Strah je nestao. Nanjegovo mesto je do{la vera i samopouzdanje. Za trenutak samosetila da me ceo svet podr`ava. I LJUBAV, jedina energija uuniverzumu, ispunila je kapelu moje du{e, moje mr{avo malec-ko telo. Bila sam bogata. Ni{ta vi{e mi nije bilo potrebno. Lju-bav je bila dovoljna. Po prvi put sam volela sebe i sve oko sebe– blagosloveno ose}anje!

Slede}eg dana, Bo{ko i ja smo prvi stigli na Institut Ku{i .Stajali smo ispred vrata u~ionice, uzbu|eni i spremni za nova

87

znanja. U~ionica se napunila ljudima raznih uzrasta.Vi{e od pe-deset posto prisutnih imalo je rak. Do{li su iz Amerike, Evropei Australije.

„Uvod u makrobiotiku”, prvu lekciju, predavao je u~itelj saInstituta Edvard Esko, vrlo temperamentan i dinami~an preda-va~. Sedeli smo u tre}em redu. Dok je govorio, moja nova pri-jateljica Seka se naginjala prema meni i prevodila mi re~ po re~,{ap}u}i mi na uho. Pa`ljivo sam slu{ala svaku re~ koju je izgo-varala i bele`ila, i Bo{ko i ja. Nisam mogla da verujem u ono {to~ujem. Plenila me je jednostavnost svega toga. Logika `ivljenja`ivota na prirodan na~in, u harmoniji sa prirodom.

Poruka je bila: hrane}i se u harmoniji sa prirodom i svojom`ivotnom sredinom, vi }ete stvoriti poredak i ravnote`u u svomsvakodnevnom `ivotu. Ne morate da menjate svoju religiju. Sta-nje harmoni~nosti }e promeniti va{ na~in razmi{ljanja i na~in`ivota (pogledajte dodatak A na kraju knjige koji sadr`i vi{e de-talja o makrobioti~koj filozofiji).

Tako|e smo nau~ili da se makrobioti~ka ishrana zasniva naprirodnom zdravom razumu i intuitivnom razumevanju odnosaizme|u ljudskog roda i `ivotne sredine. Smiren duh }e se pro-{iriti na porodicu, dru{tvo i najzad }e uticati na celo ~ove~an-stvo. U zapadnom svetu meso, `ivina, jaja, mleko, sir i drugimle~ni proizvodi predstavljaju osnovu moderne ishrane. Psiho-lo{ki, oni ~ove~jem organizmu daju trenutnu energiju i snagu.Te{ka ishrana centrirana na `ivotinjskoj hrani ima {tetne i ne-gativne uticaje na ljudsko zdravlje. Meso po~inje da se raspada~im se `ivotinja ubije. Mnogo ga je te`e svariti nego biljnu hra-nu i ono nastavlja da truli u digestivnom traktu.Treba mu oko8 sati da bude apsorbovano u crevima, za razliku od `itarica ipovr}a, kojima je potrebno samo dva sata. Truljenje stvara otro-ve i talo`i se u jetri, bubrezima i debelom crevu, uni{tavaju}ibakteriolo{ku kulturu i uzrokuju}i degeneraciju resica u tankomcrevu, odakle se metabolizirana hrana apsorbuje u krv. Zasi}e-ne masti pove}avaju nivo holesterola u krvi. Kiseline zasi}enihmasti iz mesa i drugih `ivotinjskih proizvoda, talo`e se u i oko

88

vitalnih organa i krvnih sudova, ~esto se formiraju}i u ciste, tu-more, za~epljene arterije.

„Zastra{uju}e! Za{to nas ovo nisu u~ili u {koli? Za{to smoodabrali otrov umesto hrane?” bilo je Bo{kovo pitanje.

Za vreme odmora i zakuske, upoznali smo neke ljude i pri-~ali s njima. [estoro se ve} izle~ilo od raka. Bili su optimisti~nii rado su delili svoja iskustva. To nam je ulilo jo{ vi{e poverenjai nade. Bo{ko i ja smo se slo`ili da je ovo najbolja investicija ko-ju smo ikad u `ivotu napravili.

Oh, kakva u`ina! Servirali su ukusan kukuruzni hleb sa pu-terom od pr`enog susamovog semena zvanog tahini, sa nama-zom od misa i bundeve i ban~a ~aj. Ve} prvi zalogaji kukuru-znog hleba, sa njegovom slatko}om, zadovoljili su mi ~ulo ukusa.Sve ovo je za mene bio de`a vu. Ovaj specijalni moment mi jeprvi put u `ivotu otkrio iskustvo koje me je teralo da se prise-tim da sam ovo ve} do`ivela u neko ranije vreme. Kad i kako,nisam znala.

Za vreme odmora, jedna `ena se nije ose}ala dobro. Imalaje probavnih problema propra}enih gr~evima. Morala je da leg-ne. Nekoliko minuta kasnije neko od osoblja joj je doneo spe-cijalni medicinski napitak vrlo ~udnog imena, Ume-[o-Kuzu.Ubrzo se osetila bolje. Svi smo se pitali {ta je to. Devojka kojaje donela napitak je objasnila da je umebo{i naro~ita vrsta {lji-ve, koja se kiseli devet godina u morskoj soli sa specijalnim ja-panskim li{}em od `buna koje se zove {iso. U napitku se jo{ na-lazi ku`u, beli lepljivi prah, suva sr` `bunja koje raste navulkanskom tlu u Japanu, i soja sos, fermentisana te~nost, pro-izvod vi{emese~nog procesovanja sojinog pasulja i soli. Tada minije bilo va`no kako se to zove. Va`no mi je bilo jedino da je toodmah delovalo!

Posle pauze smo se slo`ili da ljudi u na{oj zemlji Jugoslavijiu stvari `ive vrlo blizu makrobioti~kih principa. Na taj na~in samodrasla, sve je bilo u harmoniji sa prirodom.

„Se}am se kad sam bila dete, meso smo jeli samo tri puta me-se~no. Na{a cela porodica je jela manje od dvadeset pet kilogra-

89

ma {e}era za celu godinu! Slatki{i, kola~i, torte i ostale posla-stice pravile su se kod ku}e. Retko smo kupovali u prodavnica-ma i slasti~arnama. Keks smo jeli samo ako bi nam ga gosti do-neli. Odrasli bi dobili jedan, deca dva. Druge vrste slatki{a bibile ~uvane za goste. Ne se}am se da smo se razbolevali jednomili dvaput godi{nje.

„Dok smo bili siroma{ni, nismo mogli da priu{timo sebi me-so ili {e}er. Kad smo stekli vi{e novca, po~eli smo da jedemomeso i {e}er svakog dana. Po~eli smo ~e{}e da oboljevamo, odpovi{enog krvnog pritiska, migrene, bolova u donjem delu ki~-me, artritisa, alergija, glavobolje, i Bog zna od ~ega jo{.”

^as je nastavljen. Atmosfera se zagrejala. Izgledalo je kaoda su se stari prijatelji okupili za posebnu priliku.

Govornik nas je zaintrigirao novim temama. „Kada jede-mo meso, jaja i drugu hranu `ivotinjskog porekla, telu je po-trebno vi{e kiseonika u krvotoku. Pri uzimanju `ivotinjske hra-ne, disanje se ubrzava, a tada je te{ko odr`ati smiren um.Mi{ljenje postaje defanzivno, sumnji~avo, rigidno, a ponekadi agresivno. Kao rezultat javlja se vrlo su`eno, analiti~ko mi-{ljenje.”

„Mle~ni proizvodi deluju na sve organe i sisteme. Kako jemleko proizvod mle~ne `lezde, svi mle~ni proizvodi najpre uti-~u na ljudske `lezde, posebno reproduktivne organe. Naj~e{}euti~u na grudi, matericu, jajnike, prostatu, tiroidu, nazalne {u-pljine, hipofizu, pu` u uhu i podru~je mozga koje okru`uje sred-nji mozak. Prvo se pojavljuje sluz i masno}e, onda se formira-ju ciste, tumori i na kraju i kancer. Mle~ni proizvodi tako|estvaraju sluzave naslage koje rezultiraju u temperaturama i te-{ko}ama sa sluhom i krajnicima. Ostali uobi~ajeni problemiuklju~uju vaginalna pra`njenja, ciste na jajnicima, miome, fi-broze, rak materice, rak jajnika i tumore prostate.”

„On govori o mom slu~aju,” {apnula sam Seki.„Mina, u pravu si”, slo`ila se Seka.„Ovaj ekstremni na~in ishrane prouzrokuje kontrakciju u or-

ganima i telo `udi za ekspanzivnom energijom da bi se izbalan-

90

siralo – stvaraju}i novi ekstrem – glavni otrov ~ove~anstva: {e-}er. Prekomerni {e}er gu{i imunolo{ki sistem, inhibira funkcijujetre, prouzrokuje gubitak energije, depresiju i gojaznost. Pro-stom {e}eru nedostaju vitamini, minerali i vlakna, smanjuje setelesna zaliha minerala i enzima za metabolizaciju. [e}er bu-kvalno sagori telesne hranljive sastojke i stvara kiselost. Da li bito mogao biti uzrok naj~e{}em simptomu u ovoj zemlji „nedo-statku energije”?

„Beli {e}er uzima vitamin B, bez koga je telu nemogu}e daiskoristi glukozu. Mozak i o~i koriste jedino glukozu, {e}er, kaogorivo. Kada su nivoi glukoze niski, mozak ne dobija dovoljnoenergije pa nije u stanju da pravilno funkcioni{e. Prema istra`i-vanjima Univerziteta D`ord`taun u Va{ingtonu, dvadeset mili-ona Amerikanaca pati od osetljivosti na ugljene hidrate a {e}erje ~ist ugljeni hidrat! Dnevno uzimanje {e}era ~ini da pankreasproizvodi vi{e insulina i vodi u hroni~nu hipoglikemiju i dijabe-tes.

„[e}er se pretvara u masno}u. Promenljivost {e}era u krviprouzrokuje razne druge ne`eljene efekte: uznemirenost, raz-dra`ljivost, glavobolje, nekontrolisane emocije, slabo pam}enjei slabu koncentraciju. Tako|e se povezuje i sa konfuzijom, vrto-glavicom, hiperaktivno{}u kod dece, no}nim morama, pove}a-nom agresivno{}u, anti-socijalnim pona{anjem, suicidalnim ten-dencijama i mentalnim bolestima.

„[e}er najvi{e uti~e na pojavu raka creva, ~ira, zapaljenja sle-pog creva, zapaljenja be{ike i hemoroida.”

Iz onog {to sam tog dana nau~ila, napravila sam jednostav-nu tabelu:

[e}er uti~e na nervni sistem, + nepovoljno uti~e na mozak,+ vodi u depresiju,+ zavr{ava kod psihijatra. Re{enje: le~i uzrok – prestani da jede{ {e}er.

91

Prvi put u svom `ivotu, nau~ila sam da je jedan od uzrokaop{te bolesti {irom svetske populacije preterano uzimanje zasi-}enih masti i holesterol. Arterije postaju zapu{ene, {to na kra-ju vodi do {loga i koronarnih problema. @ivotinjske masno}eskupljaju otrove iz `ivotinjskog tela. Mi uzimamo ove toksinekad jedemo njihove masno}e.

Bo{ko i ja nismo mogli da verujemo svojim u{ima! Na{a omi-ljena hrana je bila otrov!

Predava~ je nastavio:”Jedno jaje, jedno pile. Jaja imaju „ra-stu}i pravac” koji uti~e na energiju i te~nosti u organizmu da sekre}u navi{e u telu. Tradicionalna kineska medicina trvdi da ja-ja doprinose stanjima vezanim za jetru, kao {to su vrtoglavica,kap, nervoza, spazmi i paraliza. Jaja stvaraju ekstremno leplji-vu sluz koja mo`e da omete rad be{ike, uspori funkciju jetre iostavi taloge po ~itavom telu.”

Makrobioti~ka ishrana nam je kroz trodnevni seminar pred-stavljena kao izbalansirana dijeta. Mi smo to ve} i sami oseti-li i shvatili. Ne mogu ba{ ta~no svega da se setim {ta smo jo{~uli tih dana. Kasnije smo dobili nove podatke kroz literaturuo hrani i njenoj energiji. Da nije bilo toga, bili bismo potpunozbunjeni i izgubljeni u sasvim novim pogledima na zdravu is-hranu.

Toliko smo nau~ili o `ivotu, o na{oj povezanosti sa univer-zumom, planetom Zemljom, o na{oj vezi sa Prirodom. Za ta tridana smo vi{e nau~ili o `ivotu nego u na{ih prethodnih ~etrde-set godina. Nismo imali sumnji, nismo imali pitanja. Razumelismo jednostavnost prirodnog zakona. [ale}i se na putu ku}i, go-vorili smo kako je Kolumbo otkrio Ameriku, a mi smo otkrilinove `ivotne ~injenice. Samo, za razliku od Kolumba, mi smodo na{ih `ivotnih otkri}a dolazili mnogo br`e i lak{e nego on.Najuzbudljiviji deo ovog `ivotnog obrazovanja bio je ~as kuva-nja, izuzetno dinami~ne Irkinje Meri Ket, vrlo sna`ne li~nosti imakrobioti~kog u~itelja. Nau~ili smo kako da napravimo misosupu, pirina~ kuvan u ekspres loncu, azuki pasulj sa zimskombundevom, presovanu salatu i kanten, `elatinsku poslasticu od

92

suvog gro`|ja i jabuka. Nau~ili smo da je makrobioti~ka hranalek. Svako jelo je imalo odre|eni medicinski efekat.

Op{te vode}e smernice ovakve ishrane su bile: upotrebljava-ti vi{e baznih ugljenih hidrata, manje prostih ugljenih hidrata;vi{e biljnih proteina dobrog kvaliteta nego `ivotinjskih protei-na; drasti~no smanjiti upotrebu masti i upotrebljavati manje za-si}ene ili nezasi}ene masno}e. Tako|e smo nau~ili o potrebi dase balansiraju razni prirodni vitamini, minerali i ostali ~inioci uishrani. I da upotrebljavamo mnogo vi{e prirodno gajenu, kva-litetnu hranu, neprera|enu i bez hemikalija. Naglasak je sta-vljen na uzimanje celovite hrane, za razliku od rafinirane i par-cijalne.

Shvatili smo da }e se na{a budu}a hrana uglavnom sastojati odintegralnih `itarica, mahunarki, proizvoda od soje, algi, tur{ije, se-menja, za~ina, i povremeno ribe i vo}a. Da bismo bili u stanju daizle~imo rak i potpomognemo imunolo{ki sistem, hrana koju bitrebalo da zaobilazimo jeste ona koju smo jeli celog `ivota.

Kada je ~as kuvanja bio zavr{en, prikupili smo recepte. Sva-ko jelo je imalo svoj jedinstveni ukus. U jednom obroku smoimali slano, gorko, ljuto, kiselo i slatko; ali u savr{enoj ravnote-`i. Jedan obrok je zadovoljavao i ~ula. Prezentacija hrane, raz-li~ite boje na tanjiru, bili su vizuelno zadovoljstvo. To je bilo vi-{e od hrane. To je bila umetnost.

Bili smo preplavljeni rado{}u kad smo nau~ili da hrana mo-`e da spre~i bolesti, a i da ih izle~i. Prvog dana sam upitala se-be: kako }u uspeti da sve ovo odr`im kad se vratim ku}i. U mo-joj zemlji se vrlo malo znalo o makrobiotici. Ja sam radila uinformisanju jedanaest godina i nikad nisam ~ula re~ „makro-biotika”. U mojoj zemlji nije bilo makrobioti~kih centara. Nijebilo nikog da mi odgovori na pitanja u vezi sa mojim zdravstve-nim stanjem. Nije bilo nikog ko bi mogao da mi pomogne, ili dame vodi kroz moj oporavak. Ali ni{ta od ovog me nije potpunoobeshrabrilo niti upla{ilo. Ja u~im vizuelno, zato sam vrlo pa-`ljivo posmatrala pripremanje hrane u koje je u~iteljica kuva-nja unosila puno ljubavi.

93

^im se ~as zavr{io, na moju inicijativu Bo{ko i ja smo po`u-rili u prodavnicu zdrave hrane koja se nalazila u blizini i kupilismo lonac za kuvanje pod pritiskom (ekspres lonac), miso re-zance, integralni pirina~ kratkog zrna, suve {itake pe~urke (bu-kova~e), kombu i vakame alge. ^injenica da li~no posedujemove bazi~ne sastojke, potpuno me je umirila. Jo{ vi{e sam vero-vala da mogu da istrajem do kraja, do izle~enja.

Ostao je jo{ jedan dan seminara pre mog sastanka sa Mi~ioKu{ijem. Posle pet dana oboje smo primetili fizi~ke i emocio-nalne promene. Strah kao da je izlebdeo; smirenost je suvere-no vladala. Bez jalovih rasprava, bez povi{enih glasova i svadlji-vih re~i, na{e sumnje su se raspr{ile. Osetili smo bliskost, ijedinstvo koje nas je povezalo bilo je mnogo sigurnije. Na{a lju-bav pu{tala je sve dublji koren. Bili smo i ostali smo sre}ni dodana dana{njeg. To je blagoslovena ljubav u kojoj nas dvoje idanas u`ivamo!

94

Poglavlje 8MI^IO KU[I

Dana 22. februara 1987. imali smo zakazanu konsultaciju saMi~io Ku{ijem. On je osniva~ Fondacije Istok-Zapad, i prizna-ti lider Internacionalnog makrobioti~kog dru{tva i Pokreta zdra-ve hrane. Renomirani iscelitelj, on u~i ljude kako da pobede svo-ju bolest kroz poseban prilaz ishrani uz promenu na~ina `ivota.

Prvo sam ga upoznala kroz makrobioti~ke knjige. Neki na{iprijatelji su o njemu govorili kao o „~udnom Japancu koji mislida hranom mo`e da se izle~i rak” ali sve {to je govorio, za me-ne je imalo smisla. Bilo je logi~no i jasno – `iveti u harmoniji saprirodnim zakonima. Ja sam tako `ivela kao dete, ali sam u me-|uvremenu presekla tu pup~anu vrpcu koja me je vezivala zamajku prirodu i sa njom izgubila svu `ivotnu mudrost.

Pri dolasku u Institut poga|ali smo kako gospodin Ku{i iz-gleda. Bo{ko je bio ube|en: „Vide}e{, ni`i je od mene. Ima okru-glo lice i sitne o~i kao riba. Kosa mu je crna i savr{eno za~e{lja-na. Bi}e obu~en u odelo i sa kravatom. Izgleda kao i svi drugiJapanci.”

Moje mi{ljenje je bilo sli~no. Osim {to sam ga zami{ljala vi-{im, sa visokim ~elom, vitkim i elegantnim.

Seka i Dragomir su nas ~ekali u foajeu Instituta. Dragomir jerekao da }e ne samo da prevodi ve} i da hvata bele{ke. To je bi-la pomo} od Boga. Posle petnaest minuta nam je re~eno da }enas Mi~io Ku{i vrlo brzo primiti. Soba u koju smo u{li, podseti-

95

la me je na obi~nu {kolsku u~ionicu. Gospodin Ku{i je bio sam,prefinjeni, otmen gospodin, vitak, visok, obu~en u elegantno tam-no plavo odelo. Ta boja mu je odli~no pristajala. Njegov topaoosmeh nam je po`eleo dobrodo{licu dok je prilazio da se ruku-je sa nama. Nije izgledao onako kako smo ga mi zami{ljali.

Uvek }u pamtiti na~in na koji je njegova duhovnost domi-nirala fizi~kom formom. Zra~io je smireno{}u. Njegov miranduh je ispunjavao sobu. Opustio nas je svojom ljubazno{}u iopho|enjem. Instinktivno smo osetili da poseduje veliku mo}isceljenja. Odjednom je svaka }elija u mom telu bila energizo-vana. Ovaj skromni ~ovek vibrantnog duha je ve} rasterao svesumnje i strah. U deli}u sekunde osetila sam da su moje nadeo izle~enju sasvim opravdane.

Gledaju}i me pravo u o~i, jednostavno je rekao, „Ako bude-te primenjivali ovo znanje koje ste ovde nau~ili: za godinu da-na }ete biti sasvim zdravi.” Onda se okrenuo Bo{ku i njemu re-kao, sa istom dozom ube|enja: „Jugosloveni imaju vrlo sna`nukonstituciju:”

To je bio njegov prvi verbalni kontakt sa nama. Bo{ko je ta-ko|e osetio sna`nu pozitivnu energiju gospodina Ku{ija, i slo-`io se sa njim bez oklevanja. „Mi smo vrlo jak narod.”

Slede}e pitanje je bilo upu}eno meni: „Kako se sad ose}a-te?”

Moj odgovor je do{ao bez oklevanja: „Vrlo, vrlo sre}no, go-spodine Ku{i.”

Osmeh na njegovom licu potvrdio mi je da je on ve} znao od-govor jo{ pre nego {to je postavio pitanje.

„Onda mi molim vas ispri~ajte o va{oj bolesti.”Hronolo{ki, ispri~ala sam mu sve {to se dogodilo od 13. ja-

nuara 1987. kad sam dobila dijagnozu da imam rak jajnika ~e-tvrtog stepena. Mirno je slu{ao, ne prekidaju}i me. Dragomiro-vo te~no prevo|enje nije nimalo naru{avalo ovaj intimnitrenutak.

„Dobro”, rekao je, kad sam zavr{ila pri~u. „Molim vas skini-te kaput, sat i ogrlicu. Molim vas nemojte vi{e da ih nosite.”

96

Opipao mi je puls, dodirnuo dlanove, ispitivao ramena i ki~-mu, gledao mi o~i, jezik i stopala.

„Vrlo dobro”, rekao je. „Bi}e te{ko, ali kroz godinu dana vi}ete biti zdravi.”

Pogledala sam u Bo{ka. Suze su mu ovla`ile obraze. @elelasam da zagrlim g. Ku{ija jer mi je upravo saop{tio najdivniju vestmog `ivota. Sve je zvu~alo tako razumno i jednostavno. Gleda-la sam istini u o~i. Zagrlila sam Bo{ka.

„Hajde da isplaniramo va{u ishranu i da govorimo o novomna~inu `ivota.”

Meni su njegove re~i zvu~ale kao: „Hajde da ple{emo. Haj-de da se igramo. Hajde da se zabavljamo jer plovimo rekom `i-vota.”

Sad je bio red na nas da slu{amo. I slu{ali smo oko sat i po.Prepisana nam je nova ishrana. Zvu~alo je kao „Ne, ne hrana”.Izbegavati ovo, izbegavati ono. Dao nam je crnu listu: ne meso,piletinu, mleko i mle~ne proizvode, jaja, {e}er, tropsko vo}e,sve`e vo}e, ve{ta~ke zas~a|iva~e, kafu, alkohol, sokove, farbeza hranu, konzervisanu hranu i sve`e povr}e, alkohol, gaziraninapici, |usevi. Ne povr}e koje raste no}u: paradajz, krompir,patlid`an, paprike i ne povr}e sa visokim procentom kalijuma isa oksalskom kiselinom kao {to je spana}.

Ode moja ukusna tradicionalna jugoslovenska kuhinja.Moja dnevna ishrana sadr`avala je: 50% integralnih `itari-

ca, 5% proteina, 5% algi, 25-45% povr}a, miso supu jednomdnevno, 2% kiselih krastavaca i svakih 10 dana pola {olje ku-vanog vo}a. Kao svakodnevni za~in mogla sam da uzimam po-la ka{i~ice misa. Tako|e sam mogla da koristim jednu ~ajnuka{i~icu {oju soja sosa u jednom jelu u toku jednog obroka.Naro~ita lekovita ukiseljena umebo{i {ljiva preporu~ena je ~e-tiri puta nedeljno. ^etiri puta nedeljno mogla sam da sipam upresnu salatu jednu ~ajnu ka{i~icu sir}eta dobijenog od te {lji-ve. U mom slu~aju, so je bila zabranjena ~etiri meseca. @itari-ce je trebalo da se kuvaju zajedno sa kombu algom i pola ka-{i~ice za~ina od propr`ene morske soli sa propr`enim

97

susamovim semenkama zvanim goma{io, i koje se posipalo pre-ko kuvanih `itarica.

Jedna {olja kuvanog pirin~a je i{la uz svaki obrok. Primarna`itarica je bila 80% integralnog pirin~a kratkog zrna, kombino-vano sa 20% drugih `itarica; integralna p{enica, ra`, kineski je-~am hato mugi i integralni ovas. Drugostepena `itarica je biointegralni je~am; tre}a, proso. Leti sam mogla da jedem sve` ku-kuruz svakodnevno i integralni pirina~ dugog zrna, dva ili tri pu-ta mese~no. @itarica mora biti celozrna i prirodno gajena. Ni-sam smela da jedem prera|enu i rafinisanu hranu {est meseci.To je uklju~ivalo: hleb sa kvascem, rezance od integralnog bra-{na i peciva. Jedino sve`e povr}e je moglo da bude presovana,fermentirana salata od povr}a. Fermentacija proizvodi enzime.Dalja preporuka je glasila: bez ulja ~etiri meseca, {est mesecibez ribe.

Protein je bio ograni~en. Smela sam da pojedem samo pola{olje dnevno lekovitih mahunarki: azuki, leblebije, tamno zele-no so~ivo, crnu soju, i jednom nedeljno tempeh i tofu, od sva-kog po par~e od dva puta dva santimetra. Pre svakog obroka,trebalo je prvo da pojedem dve {nite daikon repe ukiseljene upirin~anim mekinjama i morskoj soli – vrsta tur{ije.

Gospodin Ku{i je predlo`io i uklju~ivanje odre|enih „unutra-{njih” i „spolja{njih” doma}ih lekova (pogledati dodatak B na kra-ju knjige). Oni poma`u telu da izbaci suvi{ne masno}e, sluz i tok-sine, bez traumati~nih prate}ih efekata. Ume-[o-Kuzu napitakse preporu~ivao ~etiri puta mese~no da se oja~a varenje, obnovienergija, pobolj{a stanje crevne flore i faune i oja~a `eludac.

Napitak od {argarepe/ daikona je trebalo uzimati svakog dru-gog dana, dva meseca. Ovaj napitak poma`e da se rastope ~vr-ste naslage masno}a koje se nalaze duboko u telu.

„Mi nemamo daikon repu u na{oj zemlji. Ako kupim ovdesve` daikon, koliko dugo mo`e da ostane sve`?” pitala sam.

„Daikon }e trajati dve nedelje. Ako ga nema, uzmite crnurotkvu koja se uzgaja u va{oj zemlji. Ona ima sli~na lekovita svoj-stva.”

98

„Kupi}u seme i posadi}u ga u svojoj ba{ti”, naglas sam sebiobe}ala.

„Vrlo dobro”, g. Ku{i je reagovao zadovoljno.Drugi blagotvorni napitak je sSlatki napitak od povr}a. G.

Ku{i je napravio ovaj lekoviti napitak da bi se lak{e prevazi{aouticaj dugotrajnog jedenja piletine, jaja i sira koji vode u hipo-glikemiju ili hroni~no nizak {e}er u krvi. Ovo pi}e omek{ava tvr-do}u uzrokovanu preteranom potro{njom `ivotinjske hrane iopu{ta telo. Posebno je blagotvorno za smek{avanje pankreasai stabilizaciju nivoa {e}era u krvi.

^aj od azuki pasulja i ~aj od crne soje su predlo`eni tri putanedeljno za pravilan rad bubrega i urinarnih funkcija i za ujed-na~en rad creva.

„Pra`njenje” je termin koji se upotrebljava u makrobioticida se opi{e proces kojim telo odstranjuje masno}u, sluz i toksi-ne. Za moje pra`njenje, g. Ku{i je preporu~io da pijem ~aj odsuvih {itake pe~urki, dva meseca. Ovaj ~aj se tradicionalno uzi-ma za smanjenje temperature, rastvaranje masno}a `ivotinjskogporekla i za opu{tanje stegnutosti i napetosti u organizmu. Uslu~aju visoke temperature, predlo`io je daikon napitak broj 1,da se uzme sve` sa vru}im ban~a ~ajem.

Onda je skicirao moj novi makrobioti~ki na~in `ivota i pre-poru~io ku}nu negu (pogledati dodatak B za predloge o na~inu`ivota i ku}noj nezi).

Oh, dragi Bo`e! Toga je bilo toliko mnogo da je izgledalo daje lak{e nastaviti sa starim navikama nego po~eti sa novim. Alija sam bila spremna i voljna za promene. Znala sam da je ne{tobilo pogre{no u mom prethodnom na~inu `ivota. Ose}ala samda nemam preko potrebni kontakt sa prirodom. Dan za danom,provodila sam bez sun~eve svetlosti, rade}i pri fluorescentnomsvetlu, ose}aju}i krivicu {to nemam vremena da u`ivam u `ivo-tu. Moje jedino ve`banje je bilo da operem osamnaest prozorau ku}i jednom u dva meseca. Zbog toga su ti toksini, masno}e isluz i bili uhva}eni u klopku u mom telu, pretvaraju}i se u tu-more.

99

Pri~ali smo o mentalnom stavu bolesne osobe. Za zdrav `i-vot je va`no da oprosti{ i da ti bude opro{teno. Sve treba da seprihvati sa neograni~enom rado{}u i zahvalno{}u, a opet izra-`avaju}i zahvalnost svemu i svakome. Budi spreman za razume-vanje i prihvatanje svega {to se doga|a. Obrazovanje sebe krozmakrobiotiku.

Od Dragomira smo ~uli da g. Ku{i obi~no ne provodi ovoli-ko vremena u razgovoru o filozofskim aspektima makrobiotike.Da li je osetio na{u re{enost i posve}enje? Tada sam znala isto{to je i on ose}ao, da }u nepogre{ivo slediti njegova uputstva.

Sve se postavilo na svoje mesto, kao da je i trebalo tako dabude. Ja sam bila spremna. Bo{ko je bio spreman. G. Ku{i jeprobudio na{u prirodnu, inherentnu svest o zdravlju. Kako smoizgubili kompas za `ivot u skladu sa prirodom? Kako smo izgu-bili svoje korene? Ali na svu sre}u imamo mogu}nost da ih po-novo prona|emo. Kada nam je gospodin Ku{i preporu~io dasvakog dana pevamo neku veselu pesmu, nama nije delovaloglupo. Nisam mogla da se setim kad sam poslednji put pevalaneku veselu pesmu. Ono {to je bilo paradoksalno jeste ~injeni-ca da se, poslednjih jedanaest godina, na monitoru u mojoj kan-celariji u radio stanici, ~ula muzika. Ali ja nisam mogla da se se-tim re~i nijedne pesme. Kako je to mogu}e? Izgleda da je ceomoj dotada{nji `ivot bio zapravo jedna tragedija sa povremenimiskrama pravog `ivota. Od sad pa na dalje re{ila sam da pobolj-{am kvalitet svog `ivota; da opovrgnem smrt koja mi se rugalau lice.

Zar sve ovo ne li~i na mitolo{ku pri~u o ptici Feniks iz gr~-ke mitologije koja je `ivela u arapskoj pustinji preko {esto go-dina. Spalila se na vatri samo da bi ponovo izrasla iz pepela i za-po~ela novi, dug `ivot. Ja sam izgorela na sopstvenoj vatri `ivota.Feniks je simbol besmrtnosti.

Dok je Dragomir tra`io jo{ neke savete od g. Ku{ija, ja samsvoju misao podelila sa Bo{kom: „Zar ti moj `ivot ne deluje kaopri~a o mitolo{kom Feniksu?” Moje usne su ne`no dotakle nje-gov obraz. Oh, Bo`e kako li je ovo ~udno da neko ovako bole-

100

stan mo`e ose}ati toliku sre}u. Privukav{i me k sebi, Bo{ko mije s puno ljubavi {apnuo na uho: „Ne brini. Ja }u motriti na te-be vrlo pa`ljivo, da ti se ne desi da slu~ajno oprlji{ krila.”

„Vidimo se idu}e godine”, rekli smo g. Ku{iju. Po`eleo nam je sve najbolje i bezbedan put ku}i. Napustili

smo Institut Ku{i sigurni u sebe i u pobedu.Izlaze}i iz metroa, pobedonosno sam podsetila Bo{ka: „Da-

nas je ta~no mesec dana od doktorske prognoze da mi je osta-lo jo{ dva meseca `ivota. Ose}am se bolje nego ikad. Ose}am sefantasti~no; ne ose}am nikakav bol. Dobro spavam. Apetit mije odli~an. Moja sre}a nadrasta svako razumevanje. Kako bi rakuop{te mogao da pre`ivi u mom telu.”

Bo{ko je bio uzbu|en zbog moje nove perspektive. „Od sadpa na dalje, hajde da vi{e ne upotrebljavamo re~ „rak”. Hajdeda usvojimo termin g. Ku{ija, „zdravstveno stanje”

Podi`u}i svoje ruke i glavu ka nebu sa izrazom zahvalnosti,uzviknula sam: „Ja volim svoj `ivot! Moj `ivot je kao Feniks!”,vrlo teatralno, kao na sceni, ali veoma mo}no za moju svest. O,gospode Bo`e, hvala ti!

101

Poglavlje 9MAKROBIOTIKA U JUGOSLAVIJI

FENIKS SE RA\A

Slede}eg jutra smo do{li na aerodrom sa {est kofera punihhrane, u nadi da }e je biti dovoljno za {est meseci, i jo{ dva ko-fera sa ode}om i pelenama. Prtljag nam je bio prepun integral-nih `itarica, mahunarki, algi, miso paste, soja sosa, morske so-li, raznih vrsta sir}eta od `itarica, specijalnih kuhinjskih sudova,semenja i skromnih iznena|enja za na{u decu. Bili smo puni na-de i i{~ekivanja.

Utonuv{i duboko u sedi{te, zurila sam kroz prozor. Avion uoblacima. Ovde jo{ nismo postavili granice. Evo me, ulazim uuniverzum, ali nepozvana! Da li ja to kr{im svemirske zakone?Da li smo mi arogantni nametljivci? [ta mi radimo ovde? Koli-ko dugo }e univerzum ovo da dopu{ta? Da li mi drsko poni{ta-vamo kosmi~ke mo}i? Obuzeo me je strah. Bez dozvole ili au-toriteta ~ovek drsko poni{tava ograni~enja, veruju}i da nikadne}e biti pozvan na odgovornost. Ja sam spremna na prozivku!

Moje telo pro`ima munja u drhtaj. Osetih led u kostima. Bo-{ko me ne`no prekriva }ebi}ima, tra`im odmor naslonjena gla-vom na sedi{te. Osetih toplinu njegove ljubavi i po~injem seopu{tati. Meditiram. Iz mekih, belih oblaka, koji su poput ja-stu~i}a, dopire nerazgovetan, jedva ~ujni {apat: „Mi smo jed-

102

no. Samo je ljubav energija Jednog. Dozvoli joj da te blagoslo-vi i isceli.” Zvu~i nestvarno, kao fantazija, ali ja prihvatam lo-giku i jednostavnost ove poruke. Ptice, biljke, `ivotinje, sve {tose kre}e na ovoj planeti, pokorava se univerzalnom zakonu...sve osim ~oveka. Sunce, vazduh, voda, u skladu su sa stalnimpromenama u prirodi. Moja nova perspektiva gledanja na `i-vot pokre}e u meni ponovno bu|enje i jo{ dublje uva`avanjemo}ne sile koja sve ovo pokre}e. Sve po~inje da dobija smisao.Univerzalni zakon promene; centrifugalna i centripetalna sila– ili jin i jang- osnovni je princip `ivota. Svaki fenomen pred-stavlja udru`ivanje ove dve sile, kao dan i no}, vru}e i hladno,mokro i suvo, u razli~itim kombinacijama i proporcijama. Sveje relativno, ni{ta nije neutralno u reci `ivota – koju zovemosvet.

Tih dvadeset sati su proleteli kao jedan treptaj. Iskrcali smose u Beogradu, na{i voljeni su nas pozdravili buketima cve}a izagrljajima pome{anim suzama. Sr|an i Jelena su plakali od ra-dosti. Kod ku}e, kao i u odlasku, na{a draga familija, prijatelji isusedi do~ekali su nas i svojim veseljem nam odagnali umor. De-ca i Ratka nisu mogli da do~ekaju da otvorimo kofere. Jeleni suse dopali makrobioti~ki slatki{i, poslastice, keks i peciva. Sr|anje u`ivao u svom novom izgledu, poziraju}i ispred ogledala unovoj trenerci i Najk patikama. Ratku su najvi{e zanimali kofe-ri sa hranom. Otvaraju}i svaki, uzvikivala je „Ohoooo!”. Prvi putje dr`ala u rukama stvari o kojima je dosad samo ~itala.

„Azuki pasulj! Vidi kako su slatka mala crvenkasta zrnca. Ni-gari! Mo`emo sami da pravimo tofu. Ko|i! Deco, pravi}emoamasake, ukusan slatki{ od pirin~a.”

Deca su se zgledala, znati`eljno se pitaju}i: „^emu tolika fr-ka? Za{to se toliko uzbu|uje?”

Zlata, moja snaha, po~ela je da stavlja hranu u posude i nat-pise. Bili smo budni najve}i deo no}i i odlu~ili da Ratka ostanejo{ dve nedelje, dok ja ne oja~am. Za vreme poslednje nedelje,u~i}e Zlatu da kuva, pretpostavljaju}i da je to dovoljno vreme-na za mene da po~nem da se brinem o sebi. Slede}e ve~eri su

103

Ratka, Zlata i Bo{ko po~eli da rade na vrlo va`nom zadatku: pre-vodili su filozofiju, listu sa konsultacija i recepte iz knjige Kuvarza prevenciju od raka. Pripremili su i jelovnik za slede}i dan (po-gledati dodatak B za jelovnik, strana 61). Sve je delovalo vrlo o~i-gledno. Ljudsko kretanje je deo neprestanog kretanja univerzu-ma. Kada su ljudi u harmoniji sa univerzumom, na{ svet jeobavijen uzvi{enom lepotom i najvi{im mirom. Kada nisu u har-moniji, ishod su haos i konfuzija. Na{a sre}a zavisi od na{eg iz-bora. Bolest ili zdravlje, inteligencija ili glupavost, ~istota ili po-rok. Na{ pravilan izbor nas vodi navi{e, ka savr{enstvu.

Apsolutna i univerzalna ljubav obuhvata sve u svoj zagrljaj ipreokre}e svaki nesklad u sklad. Ima mnogo na~ina da se `ivotu~ini sre}nim. Jedan od najsna`nijih je porodi~ni `ivot. Stvara-nje zdrave porodice –topla, vedra porodica- je mesto za odmordu{e, koren `ivota i ki~ma vitalnosti. Ako je doma}instvo mra~-no, tu`no i hladno, `ivot postaje toliko o~ajan da smo prisiljenida tragamo drugde za rado{}u, zadovoljstvom i utehom. Decasu centar na{eg `ivota. @ivot te~e od dana do dana. Suvi{e ~e-sto zaboravljamo da je svrha nas, ljudi, da stvorimo zdravo po-tomstvo i osiguramo zdrave i prirodne uslove za budu}e gene-racije. Sre}na i zdrava porodica je plodno tle jedne kulture. Midolazimo iz zemlje! Mi smo deo zemlje! Porodica je uvek bilaod primarne va`nosti u tradicionalnoj kulturi. Na{oj porodici jekucnuo ~as da ovo sprovede u delo.

Moj novi `ivotni re`im po~eo je 28. februara 1987. Svako pra-vilo koje je napisao g. Ku{i, moralo je da se ta~no sprovede. Mojdnevni raspored je diktirao novi na~in `ivljenja:

5.30 ustajanje, trljanje vrelim pe{kirom namo~enim u vrelu vodu sa |umbirom

6.00 – 6.30 joga, samo-masa`a 6.30 – 7.00 vizuelizacija6.30 – 7.00 pripremanje dece za {kolu7.15 – 8.00 pripremanje doru~ka8.00 – 9.00 doru~ak, `vakanje svakog zalogaja po

104

dvesta puta9.00 – 9.30 {etnja, u`ina, medicinski napitak9.30 – podne kuvanje ru~kapodne – 13 ru~ak, `vakanje svakog zalogaja po dvesta puta13.00 – 13.30 {etnja, u`ina, medicinski napitak13.30 – 15.30 vreme za ~itanje makrobioti~kih i drugih

knjiga, vreme sa porodicom15.30 – 17.30 kuvanje ve~ere17.30 – 18.30 ve~era, `vakanje svakog zalogaja po dvesta

puta18.30 – 19 {etnja, u`ina, medicinski napitak19.00 – 19.30 vreme sa porodicom, obrazovanje, trljanje

tela pe{kirom zamo~enim u vru}u vodu, pra}eno sa 17 sekundi tu{iranja

22.00 vreme za spavanje – molitve sa porodicom

Posle druge nedelje `ivota pod ovim re`imom, moje telo jepo~elo da daje odgovore. Bilo mi je te{ko da hodam, noge su mibile olovne, ali ni{ta me nije pokolebalo. Znala sam da nelagod-nosti ozna~avaju po~etak otpu{tanja nagomilanih telesnih otro-va.

Moja porodica se dobro adaptirala i prilagodila na{em no-vom na~inu `ivota. Jelena je bila stalno uz mene, moja desna ru-ka, moj pomaga~, od momenta kad otvorim o~i do kraja dana.Njen nevin, ~ist duh ulivao mi je energiju za le~enje. Po{to bizavr{io doma}i zadatak, Sr|an je pomagao oko ~i{}enja i okopranja sudova. On je bio glavni kuvar za pravljenje goma{ija.Bo{kov posao je bio da opere sudove i da me odvede u {etnju.Dosledno, svakodnevno primenjivanje ovih rituala, po~elo je dadonosi zapanjuju}e rezultate: astma, hernija, paraziti, hemoro-idi – bili su pro{lost.

Prole}e je moje doba godine. Tada mi se uvek ~ini da ose-}am mno{tvo konfliktnih emocija u grudima, koje mi razdirudu{u. Talasi intenzivnih ose}anja daju mi snagu da `ivim i da-ruju mi najuzbudljivije trenutke u `ivotu. U prole}e, priroda me

105

neodoljivo privla~i. Jedino u to doba godine, u tom ~istom, ne-dirnutom raju, ja se ose}am izbalansirana. To je na{ nerazdvoj-ni odnos sa prirodom.

Na{ duhovni `ivot se drasti~no promenio. Po~eli smo da ve-rujemo u svetu mo} Jednoga. Prihvatili smo istinu da smo od-govorni za svoju sudbinu ali i da je sami i stvaramo. Neka silapostoji u univerzumu. Mi smo verovali u tu silu i izra`avali svo-ju zahvalnost kroz molitve. Postali smo bli`i jedni drugima ipotpuno smo verovali u ono {to smo radili.

Posmatrala sam kako moji voljeni postaju ja~i i sre}niji, aline i ja sama. Prolazila sam kroz ogromno emocionalno ~i{}enje.Na svakih petnaest dana moje telo bi `estoko drhtalo, gore}i odvisoke temperature. Nau~ila sam da budem spremna na to. Pr-vi put se dogodilo za vreme ru~ka. Po~ela sam da ose}am nale-te hladno}e, telo je po~elo da se trese i po~elo je da se je`i. Rat-ka je bila prisutna. Pripremila je napitak od struganog dajkona,bele duga~ke rotkve prelivenim vru}im ~ajem ban~a. Posle to-ga sam `urila da pripremim oblog od tofua i zelenog kupusa.Trebalo je da upotrebimo tamno povr}e, ali u martu nismo mo-gli da ga na|emo. Kupus je bio isto toliko dobar.

Do vremena kad smo sve ovo pripremili temperatura je po~e-la da galopira kroz moje telo kao stampedo. Pre nego {to bih po-stala sasvim omamljena popila bih svoj medicinski napitak i stavi-la flaster direktno na abdomen. Napad je trajao oko tridesetminuta. Posle toga bih se vratila svojim du`nostima u kuhinji.

Moja figura od sedamdeset devet kilograma po~ela je da setopi, dok je moja emocionalna i spiritualna li~nost rasla. Bilo jeperioda kad mi hrana nije bila ukusna. U Bostonu, na semina-ru, nau~ili smo da pripremaju}i sebi hranu uz potpuno anga`o-vanje, udvostru~ujemo li~nu energiju. Moja svest je po~ela dami do{aptava da preuzmem kuvanje. Pozitivne misli daju hranipozitivnu energiju. Pozitivne misli le~e. Kada to zna{ i tako ra-di{, onda i ima{ rezultate.

Osim toga, bilo je vreme da se Ratka vrati svojoj ku}i. Bilasam joj zahvalna za sve {to je ~inila, ali nisam bila okupirana

106

strahom. Jo{ u samom po~etku sam prihvatila takav plan, shva-tiv{i da je do{lo vreme da uzmem stvari u svoje ruke. Jedino {tonisam mogla da stojim na svojim nogama. Bo{ko je nabavio in-validska kolica i montirao na njih dasku za seckanje. Celog da-na sam se kretala od fri`idera do sudopere, od sudopere do {po-reta, od {poreta do stola za ru~avanje.

Morala sam da zamolim Zlatu da mi pomogne jo{ jednu ne-delju. Deset dana kasnije, vi{e mi nije bila potrebna invalidskastolica. Zlata ne samo {to mi je bila od ogromne pomo}i, ve} mije bila i an|eo ~uvar. Ona i Bo{ko su mi pravili dru{tvo. Odli~-no smo se slagali i zabavljali. Oni su olak{ali moj oporavak. Ra-dili su te{ko, kuvali, ~istili, prevodili i {alili se. U na{oj ku}i jevladao duh radosti, razumevanja i sre}e.

Sneg je po~eo da se topi sa krovova i prole}e je kucalo navrata. Prestala sam da brojim mojih {ezdeset dana – krajnji rokod dva meseca do smrti je pro{ao. Kad je Zlata oti{la, ja sam ra-dila po ceo dan, nekad od osam ujutru do sedam uve~e. Nikadnisam izostavila ni jednu stvar sa mog dnevnog rasporeda, iakomi je energija bila kratkotrajna. Ako prestanem da se kre}em,nikad se ne}u osloboditi toksina i stagnacije. Prisiljavala sam se-be da uradim sve zadatke koje sam imala u programu. Ponekadsa suzama. Moje telo je bilo zar|alo i nesavitljivo ali sa svakimslede}im danom bilo mi je bolje. Za tri meseca sam izgubila dva-deset ~etiri kilograma. Postala sam kost i ko`a. Moj „specijalni”jastuk postao mi je nerazdvojni prijatelj. Ako bih ga zaboravila,kosti bi mi pritiskale ko`u. Jedne nedelje, za vreme ru~ka, Jele-na je prekinula ti{inu. Tu`nim glasom sa velikim `aljenjem je iz-valila: „Mama, ja te se pla{im. Izgleda{ kao kostur.”

Bo{ko i Sr|an su po~eli da je kritikuju. Prekinula sam ih obra-}uju}i joj se sa suzama u o~ima: „Ne brini, sunce moje, vrlo br-zo }u po~eti da dobijam na te`ini. Jo{ nekoliko nedelja i tvojamama }e izgledati bolje, lep{e i ti }e{ me jo{ vi{e voleti.”

„Ne, ne}u te voleti vi{e, po{to te ve} volim najvi{e.”Svima nam se hrana dopadala, iako sam ja kuvala iste stvari

ponovo i ponovo {est meseci. Prvih nekoliko meseci smo stalno

107

bili gladni. Gde god smo i{li, nosili smo tone hrane. Bo{ko sebrinuo, jer iako sam neprestano jela, nastavljala sam da gubimte`inu. Pozvali smo Ku{ija da se raspitamo o tome. Odgovor jebio podse}anje na ve} poznato pravilo. @va}i, `va}i, `va}i!

G. Ku{i je nedvosmisleno rekao: „Molim vas, recite svojoj`eni da ne jede suvi{e mnogo jer tako hrani svoj kancer. Nekajede manje. Neka `va}e vi{e.”

Od tog trenutka koli~ina hrane na mom tanjiru je bila sma-njena na pola. @vakanje je za mene postalo religiozno iskustvo.Nisam bila gladna, energija mi se pove}ala, povi{ena tempera-tura mi se nije vi{e vra}ala. Teorija se osvedo~ila u praksi!

Prvih nekoliko meseci, eliminacija nagomilanih telesnih vi-{aka bila je vrlo sna`na. Linfe su se cedile kao lude. Upotreblja-vala sam dva puta vi{e pelena nego ranije. ^etiri meseca kasni-je kada su se stare sluzi i mast istopile, mom jelovniku Ku{i jedodao ulje i hleb i po~ela sam dobijati na te`ini. Zapo~ela samvo`nju bicikla, kilometar i po po predgra|u. Hodala sam bosapo poljima `ita razdragano pevaju}i. U`ivala sam u nemirnimlistovima kukuruza koji su ne`no doticali moje lice, ruke i no-ge. Ose}ala sam se mnogo bli`a Univerzumu. Re~i ne mogu daopi{u moje unutra{nje zadovoljstvo.

Vrlo ~esto, na putu prema ku}i, nabrala bih poljsko cve}e istavila na grobove prijatelja. Svra}ala sam na groblje da prko-sim smrti. To mi je pomoglo da jo{ ~vr{}e ve`em svoju sudbinuza makrobiotiku, poku{avaju}i da razre{im unutra{nji sukob.Molila sam opro{taj za njihove du{e. Bila sam tu`na zbog sazna-nja da oni nisu otkrili tajnu dugove~nosti. „@ivot je igra. [to bo-lje igra{, du`e `ivi{ ka`e”, mudra drevna izreka. Ja sam bila... jajesam talentovani igra~!

Pro{lo je tri meseca otkako sam krenula na put izle~enja. Usvojoj kuhinji, ja sam bila sama svoj doktor. Porodica i prijate-lji su videli preobra`aj koji se doga|ao pred njihovim o~ima. Ni-su razumeli kako, pa je jedino {to su mogli bilo da brinu. Ja sampri~ala o svojim simptomima, dobrim i lo{im pra`njenjima – bo-lu, temperaturi, upaljenom grlu, nosu koji curi. Ja sam sve ovo

108

pozdravljala kao znakove le~enja. Oni su bili zbunjeni. Pitali suse za{to osoba koja ima sve ove simptome ne ide kod doktoraza antibiotike, injekcije, lekove? Ja sam ve} isprobala taj put.Doktori su me pre mnogo vremena prevarili. [ta bi oni uop{temogli da mi ka`u osim: „To je rak, on se {iri. Sve je gore i go-re.” Ja sam to pro{la prva ~etiri meseca jer je toliko potrebnoza prirodni ciklus obnavljanja krvi, sto dvadeset dana.

Prole}e je do{lo rano. Kada je zemlja po~ela da isparava zim-sku vlagu, po~eli smo rad u ba{ti. Bio je veli~anstven dan. Pono-vo su porodica, prijatelji, susedi do{li da pomognu. Pripremilismo tlo prirodnim |ubrivom i zasejali semenje koje }e nam osi-gurati najbolji rod. Po~injemo sami da gajimo svoje povr}e u ze-mlji a ne u saksijama u ku}i. Slavili smo, u duhu na~ela ”iz jed-nog zrna ni}i }e deset hiljada zrna.” Svi smo radili slo`no, {alilise, zabavljali. Bilo je interesantno posmatrati tu akciju.

Nakon rada od otprilike sat i po, sa ~ela na{ih prijatelja po-~eo je da curi znoj i bili su bez daha. Morali su da zastanu da seodmore i da popiju vodu. Neki su pitali, „Mina, kako to da se tii Bo{ko ne znojite? Vi i ne izgledate umorno niti ste `edni.”

Zauzela sam svoju profesionalnu pozu u~itelja: „Ova hranaima vi{e energije nego toksina i vrlo je laka za varenje. Mi vi{enemamo problema sa telesnim mirisima, jer ne jedemo meso i{e}er. Na{a ba{ta }e da proizvodi energiju potrebnu za dobrozdravlje. Hvala vam svima {to nam poma`ete da zasejemo ba-{tu. Iz tog tla i iz ovog semenja dobi}emo na{e vitamine, mine-rale, kalcijum i sve ostalo {to je potrebno za dobro zdravlje.” Ni-je bilo nikakvog komentara, da li zbog nedostatka argumenataili zbog u~tivosti!?

Za manje od ~etiri nedelje mogli smo da napravimo na{u pr-vu miso supu sa sve`im povr}em iz na{e ba{te – crvene rotkvi-ce sa li{}em, mladi luk i per{un. To je bila najukusnija supa ko-ju smo ikad pojeli.

Na{a ba{ta je bila magi~na, pravo spiritualno mesto. Rad u ba-{ti je jedan od najboljih na~ina meditacije i le~enja. Ta mala ener-getska ta~ka u na{em dvori{tu je postala tajna ba{ta za Jelenu i

109

njene drugarice. One su tiho i na prstima ulazile u ba{tu, gricka-le mlade {argarepe i malecke crvene rotkvice, sakupljale ih u svo-je suknjice i sa u`ivanjem ih `vakale. Onda bi hitale iz ba{te ki-ko}u}i se. Te male leptirice su mi ulep{avale mnoge trenutke.Nikada nisu znale da ih posmatram. Jednog popodneva je kuhinj-ski prozor bio otvoren i jedna od Jeleninih drugarica joj se `alilakako su rotkvice suvi{e ljute, ~ula sam Jelenu kako punih usta {a-pu}e: „Samo `va}i. One su jako dobre za ~i{}enje masti iz tvog te-la.” Pa sad ti vidi!. Jo{ jedan makrobioti~ki u~itelj; kakva majka,takva }erka.

Pedeset posto na{e ishrane bilo je povr}e koje smo sami ga-jili u na{oj ba{ti. Ne{to hrane smo uvozili iz makrobioti~ke rad-nje „Jin i Jang – Natur- kost” u Gracu. Moj otac nas je snabde-vao mahunarkama iz svoje ba{te od semena koje sam ja nabavilana Institutu Ku{i. @itarice smo dobijali u paketima iz cele ze-mlje. Za vreme mojih TV intervjua, govorila sam o pote{ko}a-ma u nabavci integralnih `itarica. Ubrzo, poljoprivrednici su po-~eli da nam {alju integralne `itarice. Dobili smo dovoljnukoli~inu za slede}ih {est meseci. Dobili smo ra` iz Bosne, je~amiz Hrvatske, pedeset kila integralnog pirin~a kratkog zrna i dva-deset i pet kila leblebija iz Makedonije sa naznakom „organskahrana”.

Prilikom jednog nastupa na TV uzbu|eno sam spomenulada }u za dva meseca mo}i da pojedem prvo par~e ribe nakon{est meseci terapije! Neko nas je iznenadio sa sve`e ulovljenimiverkom koji je stigao ta~no na vreme, u poslednjoj nedelji {e-stog meseca. To je bilo dugo putovanje za ribu. Putovala je {e-sto milja iz hrvatskog dela jadranskog mora. Dobila sam vrlovredan poklon. Jedina vrsta ribe koja se mogla nabaviti u na{emdelu zemlje bila je slatkovodna riba. Imali smo riblju gozbu ko-ju smo podelili sa susedima. Neko mo`da ne bi mogao da razu-me za{to smo pravili toliko slavlje oko ribe, ali ovaj doga|aj zanas je bio od velikog zna~aja. Bo{ko je svirao harmoniku celove~e. Pevali smo du`e i glasnije nego obi~no, svi smo se odli~nozabavljali.

110

Ovi dobrotvorni pokloni su predstavljali ogromne u{tede. Tonam je omogu}avalo da rastegnemo svoja finansijska sredstva.[ta god da se doga|alo u tih poslednjih {est meseci, prihvatalismo kao pozitivno. Sve negativnosti smo prihvatali kao deo pro-mene. Ljudi u mojoj zemlji su bri`ni, humani i puni podr{ke. Tomi je dalo jo{ jedan razlog za radovanje. Postala sam nova oso-ba, sa novom perspektivom koja mi je omogu}ila da preduzmemslede}i korak: odlu~ila sam da podu~avam makrobiotiku. Biloje tu i negativnih momenata, osuda, la`i i napada. Mi smo imoprostili i razumeli da ne znaju bolje i ne `ele da se menjaju.

Primena makrobiotike ne li{ava nas ni~eg u ~emu drugi u`i-vaju. Sasvim suprotno, mi jednostavno zamenjujemo na{ na~in`ivota za jo{ kvalitetniji. Mesec za mesecom, ovakav na~in `ivo-ta je postao prijatna navika.

Po{to smo iskusili elan makrobioti~kog na~ina `ivota, bilismo preplavljeni `eljom da ga podelimo sa drugima. Svakog kobi se pojavio u na{em okru`enju, upozoravali smo da je hranakoju jede {tetna (ista ona hrana koju smo i mi jeli do pre krat-kog vremena). Upozorili smo ih na kobne posledice ukoliko seodmah ne promene.

Se}am se leta 1986. – godina dana pre nego {to sam dobila di-jagnozu raka. Bili smo na letovanju u Istri sa Ratkom, Andrijomi njihovom decom. Ratka je predlo`ila da se svih deset dana hra-nimo makrobioti~ki. Ja sam se slo`ila. Bo{ko i Andrija su poneli{unku, sir i slaninu „za svaki slu~aj”. Svih deset dana nas dve smojele makrobioti~ku hranu. Na{i mu`evi, mesojedi, zvali su na{uhranu „hrana za kanarince”. Ona ne mo`e da im obezbedi dovolj-no energije za plivanje, govorili su. Jeli su meso za doru~ak, ru~aki ve~eru. Takva ishrana im je ~esto izazivala glavobolje i nakonobroka morali su da odspavaju. Sakupljena negativna energija jevodila u me|usobne konflikte.

Posle odmora, odlu~ila sam da se pridru`im Ratki i nastavimda jedem makrobioti~ku hranu. Uprkos njenog {kolovanja zaalopatskog pedijatra, {to joj je davalo druga~iji ugao gledanjana degenerativne bolesti, ona je shvatila da hrana mo`e i da pro-

111

uzrokuje bolesti i da ih le~i. Za razliku od mene, ona je jo{ ta-da prepoznala rane simptome raka, i nagovarala me da pre|emna makrobioti~ku ishranu. Ja sam bila suvi{e posve}ena svojojkarijeri da bih napravila neophodne promene u svom na~inu `i-vota. Iz ~istog po{tovanja prema njoj, pridr`avala sam se ove is-hrane dve nedelje i onda prestala. Gledaju}i unazad, shvatamda se rak nikad ne bi ni razvio da sam slu{ala svoju prijateljicu.Trebalo je da dobijem kosmi~ki „{amar” pa da se probudim.Rak je bio moj u~itelj i moj spasilac.

Od prvog dana delila sam svoje otkri}e sa drugima. Ali ka-ko se to ka`e, govorila sam „u vetar”. U hipnoti~kom tempu na-vika, ve}ina ih nije bila spremna da prihvati jednostavnost pri-rodnog `ivljenja i le~enja.

Danas, ~etrnaest godina kasnije, zadovoljna sam {to sam de-lila svoja saznanja sa drugima. Makrobiotika zna~i dug `ivot.Mo`da }e vreme i strpljenje pomo}i ljudima da razumeju mojeiskustvo.

Sa promenom godi{njeg doba, metode kuvanja su se prome-nile. U leto, jeli smo manje, pa je kuvanje trajalo kra}e. Na{ me-tabolizam se promenio i na{a telesna hemija se izbalansirala.Dobila sam dvanaest i po kilograma u slede}ih {est meseci. Je-dino pra`njenje koje sam i dalje imala bilo je vaginalno, ali mo-ja upotreba pelena se svela na tri do ~etiri dnevno.

U rano leto smo saznali da }e Mi~io Ku{i posetiti Makrobi-oti~ki letnji kamp u [vajcarskoj. Zakazali smo sastanak. Nose-}i sa sobom na{u malu pokretnu kuhinju i namirnice, stigli smoposle dva dana putovanja kolima. Jo{ jedan datum obele`en cr-venim slovima u kalendaru.

U pono} smo se sreli sa g. Ku{ijem na drugim konsultacija-ma nakon {est meseci. Posle kratkog pregleda rekao je: „Do-bro. Vrlo dobro obavljen posao. Va{e ozdravljenje je veoma bli-zu; jo{ samo dva meseca.”

Ustvari, ja sam i predvi|ala takvu dijagnozu. U vremenu odprethodna dva meseca, po prvi put u svom `ivotu, ose}ala samse u ravote`i. Jela sam da bih `ivela, nisam `ivela da bih jela.

112

G. Ku{i mi je sad promenio ishranu. Trebalo je da kuvam naja~oj vatri i kra}e vreme. @itarice, mahunarke i alge }e se kuvatiodvojeno; onda }e se me{ati sa blan{iranim, kratko vreme kuva-nim na pari, povr}em, da bi se napravile ukusne letnje salate. De-ca su bila odu{evljena. Sr|anova omiljena salata bila je marinira-ni tempeh (proizvod od fermentisane soje) sa algama i gra{kom.

Bo{ko je voleo ribu sa povr}em i crvenim sosom (sli~an „ma-rinara” sosu za {pagete) ali napravljen od {argarepe, luka, cele-ra i umebo{i {ljive. Jelenino omiljeno jelo je bio seitan (p{eni~-ni gluten) u sosu i pire od prosa i karfiola. Prema novomjelovniku, mogla sam da jedem dinju, lubenicu i vo}e kanten dvaputa nedeljno. Kuvani kukuruz na klipu sa umebo{i pastom jebila na{a omiljena u`ina. Ono {to se sad doga|alo bilo je neka-ko lak{e i mnogo spontanije.

Pitanja koja sam postavljala sebi dok sam se molila bila su:

* Da li se ja danas hranim u skladu sa svojim okru`enjem?* Da li mislim o svojim roditeljima, ro|acima, u~iteljima i

starijima sa ljubavlju i po{tovanjem?* Da li danas druge ljude radosno pozdravljam i izra`avam

interesovanje za njih i njihov `ivot?* Da li razmi{ljam o nebu, drve}u, cve}u i divim se ~udima

prirode?* Da li se zahvaljujem svakome i po{tujem svako iskustvo ko-

je sam danas do`ivela? * Da li izvr{avam sve svoje zadatke sa verom i na taj na~in

doprinosim da u svetu bude vi{e mira?

Ovaj duhovni okvir mog uma ispunjavao me je spokojem.Trinaesti januar 1988. je ozna~io godinu dana od moje dijag-

noze. @elela sam jo{ jednu konsultaciju sa g. Ku{ijem. I pono-vo su nam prijatelji i rodbina pritekli u pomo}. Za nedelju da-na prikupili su novac potreban za na{ put.

Ovaj put u Boston je vi{e li~io na turisti~ki. Jedva smo ~e-kali da stignemo tamo. Grad je bio sakriven ispod satenskog

113

belog pokriva~a od snega. Ponovo smo posetili Barbaru. Toplonas je primila. Sve je teklo lako. Poznati putevi su nas ponovoodveli u makrobiotri~ki restoran. Miso supa je ugrejala na{a sr-ca. Dragomir i Seka su bili odu{evljeni {to nas vide, kao i minjih.

Imali smo dovoljno vremena da obi|emo Boston, grad kojiima evropski izgled i duh. Veseli i radoznali razgledali smo uni-verzitetski grad Kembrid`. Mladi su vrveli po trgu Kembrid` is-pred Harvardskog univerziteta. Bili smo bukvalno okupani i pre-plavljeni sna`nim vibracijama.

Setila sam se opisa Harvarda kao „bastiona nauke, svetski~uvene i visoko cenjene inteligencije”. Kako bi se zna~ajno pro-menio ovaj svet kada bi ova armija mladosti razvila svest o zdra-vlju? Da li bi to bilo mogu}e? Setila sam se starih vremena, alivremena su se promenila i mi u njima. Zar ne bi, recimo, ma-krobioti~ki restoran na trgu Kembrid` mogao da bude po~etakpozitivnih promena ? (Deset godina kasnije deo tog sna je po-stao stvarnost. „Masaova Kuhinja”, mali makrobioti~ki resto-ran, danas je oaza zdrave hrane za mnoge studente.)

Moja konsultacija je zakazana za dvadeset sedmi januar. Bi-lo je toliko hladno da su nam se prsti lepili za kvake na vratima.Ovog puta g. Ku{i nas je pozdravio kao stare prijatelje. Bili smopolaskani. Pregled je trajao petnaest minuta. Zamolio me je daskinem jaknu, cipele i ~arape. Bilo mi je neprijatno dok sam ski-dala pet slojeva ode}e. Tri podsuknje, dve suknje, dva para pan-talona. Stajala sam na kraju u svom trikou do ~lanaka. Iza meneje bilo brdo ode}e. Za vreme pregleda, ve} sam znala rezultat,„Vrlo dobro, vrlo dobro, odli~no, dobro ura|en posao!”.

G. Ku{i se sagnuo, ispituju}i moja stopala. Onda se uspra-vio, pru`io mi ruku i rekao jednostavno, bez ikakve pompe: „^e-stitam. Vi vi{e nemate rak.”

Jeees!!! Feniks se ra|a! To je bilo kao da mi je dao `ivotnunagradu. Uskr{nja zvona zvonila su u mojoj du{i. U meni je od-jeknula poruka sa nov~i}a iz doba Rimljana: Najdivnija stvar jekad ~ovek pobedi sebe.

114

Bo{ko nije mogao da veruje svojim u{ima. Borili smo se daostanemo mirni. Ja sam se odu{evila promenama u ishrani: hlebtri puta nedeljno, rezanci tri ili ~etiri puta nedeljno, pirina~ sapovr}em i uljem, buter od susamovih semenki, sok od {argare-pe i jabuke.

Kad smo napustili Ku{ijev institut, preplavila me je tuga. Ni-je mi se i{lo `edna sa izvora. @elela sam da ostanem zauvek. Gla-sno sam sebi obe}ala: „Vrati}u se ovde da studiram.”

Bo{ko se slo`io: „Mo`da }e se to i dogoditi!”Nismo mogli da zadr`imo na{u radost. Morali smo da je po-

delimo sa prijateljima. Telefonirali smo u radio In|iju. Mojeozdravljenje je objavljeno na nivou republi~kog radija. Pustilisu u`ivo moj glas „priroda je izle~ila moj rak”. Posle nekolikominuta su me pozvali. Moje kolege su napravile `urku da pro-slave moje ozdravljenje. Ro|aci i prijatelji po celoj zemlji su sla-vili: „Mina je ozdravila.”

^etiri dana kasnije, otputovali smo ku}i.Aprila 1988. vratila sam se javnom `ivotu. Ali sa mnogo sa-

dr`ajnijim i vrednijim op{tim ciljem – da pomognem ljudima iplaneti da ozdrave. Radio program je bio najuticajniji na~in dase masovno probudi svest o zdravlju. Tra`ila sam i dobila ~etirisata programa dnevno. Govorila bih o vra}anju prirodi i `ivlje-nju u harmoniji sa njenim zakonima. Ljudi su se interesovali zaove teme. Vodili su se razgovori u`ivo sa gra|anima koji su ima-li razvijenu svest o zdravlju.

Televizija se ponovo zainteresovala za ovu temu. Pojavili suse ~lanci u novinama: „Jugoslovenska novinarka pobedila rakmakrobiotikom”. Ponovo nam je ku}a bila puna novinara kojisu `eleli intervjue. ^esto su programi preno{eni direktno iz na-{e ku}e, zbog moje zauzetosti. Javni interes je rastao. Na{ tele-fon je zvonio bez prestanka. Na{ dom je postao Balkanski ma-krobioti~ki centar.

Na svom putu u nabavci hrane po evropskim zemljama, lju-di bi svra}ali prvo kod mene po savet, koju hranu da kupe i gdeda je nabave. Tako|e bi navra}ali na povratku po dalju pomo}

115

u prevodu uputstava. Ponekad sam im ja stavljala nalepnice nahranu da bih im ozna~ila {ta je {ta.

Na po~etku 1988. pove}ao se interes za makrobiotiku u Be-ogradu, Zagrebu i Novom Sadu. Primila sam pozive za semina-re, predavanja. Doktor Karmensita Maskarel Beri}, istaknutipatofiziolog, organizovala je predavanje o makrobiotici za svo-je kolege doktore. Ja sam bila pozvana kao gost predava~ da ob-jasnim kako je hrana delovala kao lek u mom slu~aju. To je biovrlo uspe{an seminar. Slede}eg dana visokotira`na „Politika” jeobjavila na naslovnoj strani ~lanak sa naslovom:”Doktore, da lije moja bolest prouzrokovana hranom koju uzimam?”

Do tad su ve} po~eli da se odr`avaju seminari u Beogradu iinteresovanje je bilo ogromno. Zlatko Peji}, hrvatski makrobi-oti~ki u~itelj, dr`ao je seminare po celoj zemlji. To je ozna~ilopo~etak pokreta vra}anja tradicionalnoj, prirodnoj hrani. Mno-go puta sam bila pozivana kao gost.

Bili smo preplavljeni neprekidnom bujicom bolesnih. Na{dom se pretvorio u meku za beznade`no bolesne. Po~ela je na-jezda bespomo}nih, kojima je trebala pomo}, a mi nismo bili umogu}nosti da zadovoljimo njihove zahteve. Slali smo ih Zlat-ku a i on je bio prezauzet. Nismo mogli da im pomognemo jerna{e znanje nije bilo dovoljno. Ti doga|aji su u najve}oj meriuticali na na{u kasniju odluku da se vratimo u Boston i zapo~-nemo studiranje na Institutu Ku{i.

Godine 1988. udru`eni makrobioti~ari na{e zemlje odlu~ili suda odr`e makrobioti~ki seminar i da pozovu g. Ku{ija da do|e uJugoslaviju. Njegova predavanja su stalno bila reklamirana na ra-diju i televiziji. Ugovorena je serija od tri predavanja, u Beogradui Zagrebu. Mi~io i Avelin Ku{i su do{li, u pratnji nekoliko evrop-skih i ameri~kih doktora, koji su uspe{no uklopili makrobitiku usvoju lekarsku praksu. Prvo predavanje je odr`ano za medicinskoosoblje. Niko nije mogao ni da pretpostavi da }e odziv biti takoveliki. Na na{e zaprepa{}enje, preko 700 doktora je prisustvova-lo predavanju u „Domu pionira” u Beogradu! Moram da ka`emda je g. Ku{i bio briljantan. Njegovo predavanje je odli~no pri-

116

mljeno i odgovor je bio pozitivan. Na drugom predavanju, kojeje bilo otvoreno za sve zainteresovane u Hotelu „Jugoslavija”, bi-lo je oko dve hiljade ljudi. Vrhunac njegove posete i poslednjepredavanje je odr`ano u Dvorani „Lisinski” u Zagrebu, koja jebila prepuna. Sav pun entuzijazma on je tvrdio da Jugoslavija imaneslu}ene mogu}nosti za pobolj{anje nacionalnog blagostanja.

„Uprkos svom geografskom polo`aju, Jugoslavija nije prati-la korak svetskih tehnolo{kih pokreta, kao {to su to ~inile su-sedne zemlje zapadnog sveta. Ova isto~na zemlja tre}eg svetanije prihvatila sve tehnolo{ke promene tako brzo kao {to je slu-~aj sa ostatkom moderne civilizacije, koja je na`alost podredilasebe potro{a~koj groznici i kao rezultat dobila zaga|enje ~ove-kove okoline. Mogu}nosti za {irenje makrobiotike u Jugoslavi-ji su velike. Vi ~ak niste ni svesni {ta se sve mo`e posti}i. Imatedosta obradive i ~iste zemlje koju mo`ete da iskoristite za gaje-nje biolo{ki zdrave hrane. Sve {to treba da uradite jeste da is-trgnete stranice iz starih kuvara, osve`ite te recepte i to je sve{to vam je potrebno za po~etak.”

Govorio je o kvalitetu hrane, energiji, uzrocima i posledica-ma nezdrave hrane.

„Pomislite na ljude koji su bolesni. Tro{e}i novac na nezdra-vu hranu oni nanose sebi dalju {tetu. Svi ti skupi proizvodi na-{eg modernog doba kao {to su ~okolada, bombone, keks, kola-~i, majonez, kremovi, meso i jaja, su ljudske ubice. Ljudi postajuzavisni od te hrane koja ih ~ini depresivnim i bolesnim. Oni za-uzvrat onda poku{avaju to da kompenzuju uzimanjem ove hra-ne u jo{ ve}im koli~inama. Ljudi su bili sre}niji kad su koristilimanje {e}era, belog bra{na i mesa, koji su ustvari najve}i nepri-jatelji ~ove~anstva danas. Novac je doneo vi{e {tete nego dobro-biti bogatima, dok su siroma{ni i skromni zadr`ali sre}niji na~in`ivota. Ovo se, na primer, naro~ito odnosi na mikro talasnu rer-nu, koju, uzgred, preporu~ujem samo kao poklon neprijatelju.”

Bilo je o~igledno da su ljudi u sali bili osvojeni njegovim go-vorom. Pa`ljivo su slu{ali o istinitim ~injenicama o ljudskomzdravlju i divili se Ku{ijevoj promociji zdravog `ivota. Njegov

117

slogan je bio „pevajte dok kuvate hranu i u svako drugo vreme,i to }e vas najzad u~initi sre}nijim i zdravijim”. To je bio i na-slov ~lanka na naslovnoj strani u novinama slede}eg dana. Ma-krobiotika je u{la na velika vrata u Jugoslaviju i zauzela zna~aj-no mesto u svakodnevnom `ivotu mnogih ljudi koji su vodilibrigu o svom zdravlju.

Otprilike u to vreme Zlatko Peji} je veoma profesionalno or-ganizovao i jednonedeljni seminar u Hrvatskoj, sa medicinskimosobljem iz cele zemlje. Mi~io Ku{i je dr`ao predavanja a Ave-lin Ku{i je dr`ala ~asove kuvanja. Bila sam fascinirana tom ti-hom sitnom Japankom u svojim {ezdesetim. Njeni prsti su ma-gi~no doticali i uobli~avali povr}e. Sve {to je radila imalo jeneshvatljivo spokojstvo i umetni~ki ritam. Njeno kuvanje je bi-lo umetnost, gozba za o~i i du{u.

Uvek }u se diviti kako je mogla u isto vreme da bude izvrsnamajka svojoj deci, izuzetna `ena eminentnog filozofa, partner iborac za mir i ljudsku sre}u, kao i u~itelj umetnosti kuvanja. Onaje `ena izuzetnih li~nih kvaliteta, majka hiljadama drugih mladihljudi koji su dolazili iz celog sveta da posete, studiraju ili `ive unjenoj ku}i.

Njihova poseta je izazvala bu|enje... ponovno bu|enje, ne-ku vrstu renesanse koja je prodrmala celu zemlju. Nakon ovogseminara, Televizija Novi Sad je napravila sa mnom razgovorkoji je imao veliki uticaj na makrobioti~ki pokret. Stvoreni suprogrami za gajenje proizvoda bez opasnih pesticida i hemika-lija. Na~elnik de~ije bolnice u Beogradu, izbacio je mle~ne pro-izvode i piletinu iz jelovnika i zamenio ih proizvodima od soje iribom. Za samo mesec dana u Beogradu se makrobioti~ko dru-{tvo udvostru~ilo! Predavanja, seminari, podr{ke, javljali su sesa svih strana. Lokalni poljoprivrednici su `eleli da uzgajaju pri-rodno povr}e i vo}e. Neverovatan preokret. Moja velika privi-legija je bila da budem prisutna, sa mikrofonom u rukama, i dasve prenesem putem radija.

Na kraju svoje posete Jugoslaviji g. Ku{i je pozvao mene imoju porodicu da do|emo u Boston na studije. Imali smo

118

ogromnu finansijsku i moralnu pomo} od na{ih najdra`ih prija-telja. U toku ~etiri meseca, uspeli smo da sakupimo dovoljnonovca za pristojan `ivot. Mi upravljamo svojom sudbinom i utom procesu pro{irujemo svoju svest da nas uzdigne do vrhun-ca. Takvi trenuci su obi~no ta~ke prekretnice u `ivotu, preobra-`avaju}i nas u nove li~nosti, vrednija ljudska bi}a.

Kocka je bila ba~ena! Planirali smo da otputujemo u Ame-riku do kraja godine i povedemo decu sa sobom.

Mnogo toga je trebalo srediti pre odlaska. Morali smo da bu-demo sigurni da }e Bo{kova majka biti finansijski obezbe|ena.Avionske karte su rezervisane za 4. septembar.

119

Poglavlje 10PRIPREMA ZA BUDU]U KARIJERU

Kona~no se ostvario moj san. U~i}u makrobiotiku kod Eve-lin i Mi~ija Ku{ija. Moja porodica ide sa mnom. To su nam omo-gu}ili svetski znani lideri makrobiotike koji su posetili na{u ze-mlju.

Jo{ jednom nas na{i voljeni prate, o~iju punih suza, ali suzaradosnica. Ovog puta smo bolje pripremljeni. Nema straha nitinesigurnosti.

Sa Bostonskog aerodroma oti{li smo pravo u „Entoni taun-haus”. Barbara se mnogo obradovala {to nas je ponovo videla.Vrlo je prijatno iznena|ena kako su deca lepo vaspitana i po-nudila nam je za njih besplatan sme{taj. Nije `alila truda da ugo-di „maloj, simpati~noj porodici iz Evrope” kako je govorila. Pro-veli smo sate u iscrpnim razgovorima o svim pozitivnimdoga|ajima koji su nam se dogodili otkako smo se poslednji putvideli.

Slede}eg popodneva smo stupili u kontakt sa g. Ku{ijem. Bi-li smo {okirani kad smo saznali da ne}e biti u mogu}nosti da nasprimi jo{ pet dana. Veoma smo se zabrinuli. Zbog ~ega odlaga-nje? Na{i dnevni tro{kovi su iznosili: soba ~etrdeset pet dolarai hrana trideset dolara. Prema jugoslovenskim standardima u tovreme, to je bilo mnogo novca. Zabrinuta da }e nas ovo odlaga-nje ko{tati skoro 400 dolara, insistirala sam da Bo{ko objasni si-tuaciju g. Ku{iju.

120

Uz puno razumevanje, bri`ni gospodin Ku{i nam je ipak po-merio sastanak na tri dana ranije. Na prvi pogled, ku}a Ku{ijevihu Bruklajnu spolja li~i na zamak, daje utisak bogatstva ali ustva-ri nije tako. Iznutra je sve izuzetno skromno, besprekorno ~isto,uredno, i ugodno. Atmosfera je harmoni~na, vedra i spokojna.

G. Ku{i nas je toplo do~ekao. Utonuli smo udobno u stoli-ce, sa ose}anjem dobrodo{lice i opu{tenosti. ^inilo se da smose oduvek znali.

„[ta je cilj va{eg dolaska u Ameriku” `eleo je da zna.„Ja sam ovde da dam podr{ku svojoj `eni u svakom smislu te

re~i. Osim toga `elim da nau~im {to vi{e o makrobiotici,” brzoi bez oklevanja je odgovorio Bo{ko.

„Moj san je da studiram makrobiotiku, da pomognem oni-ma koji su u nevolji i da nau~im zdrave ljude kako da spre~ebolesti.” Bo{ko je lako preveo moje vi|enje boravka u Americi.

„A {ta bi ti `eleo da radi{ ovde?” g. Ku{i je upitao Sr|ana,gledaju}i ga ravno u o~i.

U konzervativnoj sredini iz koje smo mi do{li nije bio obi~ajda se deci daje sloboda dono{enja odluka. Zbog toga je posta-vljanje takvog pitanja detetu delovalo neprikladno. Kako se uop-{te mo`e o~ekivati da de~ak od {esnaest godina zna koju odlu-ku da donese u vezi sa svojom sudbinom? Naro~ito po{to je tekdo{ao u stranu zemlju?

Bo{ko je brzo odgovorio, „Mi `elimo da Sr|an nastavi sred-nju {kolu ali jo{ ne znamo kako i gde.”

G. Ku{i se ponovo okrenuo ka Sr|anu. „Ali {ta bi ti `eleo daradi{, mladi ~ove~e?”

„Voleo bih da nau~im makrobiotiku, ovde u Bostonu,” bioje Sr|anov pouzdan odgovor, ose}ao je podr{ku g. Ku{ija.

„Sada znamo”, zaklju~io je g. Ku{i. ”Gospodine Dobi}u, vi,va{a `ena i }erka mo}i }ete da studirate makrobiotiku na Ma-krobioti~kom Institutu u Beketu, koji se nalazi u Berk{ajer pla-ninama, oko dvesta trideset milja odavde.”

„Ti Sr|ane,” izgovorio je pravilno njegovo ime, „mo}i }e{ dastudira{ makrobiotiku ovde, u Bostonu na Ku{ijevom institutu

121

i da `ivi{ sa nama u na{oj ku}i. Tro{kovi `ivota i {kolovanja bi-}e regulisani va{im radom.

„Ve~eras mo`ete svi da spavate ovde da ne biste morali dapla}ate hotelski sme{taj a od sutra na{ dogovor po~inje da sesprovodi u delo. Dobrodo{li.”

G. Ku{i je okrenuo novu stranicu u na{im `ivotima. Jo{ je-dan novi po~etak! Odveli su nas u na{u sobu. To je bila posled-nja zajedni~ka no} za jedno du`e vreme. Dobili smo mali apart-man sa kuhinjicom koja je gledala na obli`nji park. Pogled jebio o~aravaju}i, delovao je smiruju}e. Moj san je kona~no po-~eo da se ostvaruje. Sve je delovalo kao ~arolija magi~nog {ta-pi}a. Svetlost, izgubljena pa na|ena, neophodna za dostizanjesadr`ajnog `ivljenja.

Bili smo iscrpljeni ali ispunjeni unutra{njom rado{}u. Moli-tvom smo se zahvalili na{em doma}inu jer nas je prihvatio sa ta-ko puno ljubavi. Tonu}i u udobni du{ek, zaspali smo grle}i i mi-luju}i jedno drugo.

Slede}eg jutra, poslu`en nam je doru~ak na duga~kom, ni-skom stolu u trpezariji. Mi smo sedeli na jastucima koji su le`a-li na podu. Trpezarija je bila skromno ure|ena i skoro prazna.Topli pozdravi doma}ina u~inili su da se ose}amo kao deo po-rodice. G. i g-|a Ku{i i njihov mla|i sin su sedeli preko puta nas.Za stolom su sedela i dva mlada studenta, Englez i Izraelac. So-ba je odavala ose}aj spiritualne topline.

Pa`ljivo smo posmatrali {ta rade drugi za stolom i opona{a-li ih. Polako smo jeli, `va}u}i u ti{ini. Posle doru~ka smo odve-deni na autobusku stanicu, odakle smo zapo~eli trosatno puto-vanje do malog mesta Li, dvadeset milja od Beketa. Kadstignemo u Li, neko sa Instituta Ku{i }e nas pokupiti.

G. Ku{i se okrenuo ka Sr|anu i upitao ga da li je spreman dapo~ne da u~i.

U njegovim o~ima je goreo sjaj radoznalosti i bez oklevanjaje uzvratio: „Spreman sam. Jedva ~ekam.”

Grle}i Sr|ana ~vrsto, bolno smo se opra{tali od njega. Bo-{ko i ja smo gutali suze ali Jelena nije mogla da ih sakrije. Ni-

122

smo znali koliko dugo }emo biti razdvojeni. Kada se ponovosretnemo, bi}emo druga~iji ljudi. Na{a ~vrsta ljubav nikada ne-}e izbledeti. Prema univerzalnom zakonu, jedna ista ljubav upra-vlja svima nama.

Sr|an je ostao u Bostonu sve vreme poha|anja Ku{ijevog in-stituta. Za njega je to bila izazovna avantura. Mi smo nastaviliput autobusom. Naga|ali smo {ta nas dalje o~ekuje. I{li smoprema planinama Berk{ira. Na stanici u mestu Li, mladi} i de-vojka su nas srda~no pozdravili. Bili su skromno obu~eni. Pri-metili smo njihovo iznena|enje kad su videli da dolazi cela po-rodica. Verovatno bi bili jo{ vi{e iznena|eni da je i Sr|an bio sanama.

Put je vodio kroz predivan planinski predeo. Priroda je li~ilana Vilerov goblen oboga}en rasko{nim ranojesenjim bojama.Daleko od ukro}enog urbanog okru`enja ovde se priroda ras-prostrla u svojoj potpunoj slobodi i lepoti. Dan je bio veli~an-stven. Sunce se probijalo kroz granje {umskog drve}a, formira-ju}i spektar treperavih boja. Lepota i mir {ume ispunjavali su nasuzvi{enim, plemenitim spokojstvom. Iznenada je sunce za{lo. Dr-ve}e je potamnelo, put postao dug i vijugav. Moju dosada{nju si-gurnost, odjednom je zamenila sumnja. Da li sam napravila do-bar potez? Da nisam iskoristila bezuslovnu ljubav i nevinost svojeporodice? Da li }e me kasnije okrivljavati da sam im oduzela nji-hov pravi identitet? Da li }e me optu`iti da sam ih li{ila udob-nog, lakog i sigurnog `ivota? Samo jednim potezom odvojila samih od svega {to im je zna~ilo i bilo poznato i bacila ih na „nepo-znato tle”. Poveli smo ih sa sobom jer nismo `eleli da na{a po-rodica bude razdvojena. A evo {ta se upravo dogodilo. Sr|an jeostao sam, sa potpunim strancima u velikom gradu, u stranoj ze-mlji. Zadr`avala sam urlik u grudima.

Snaga planina je prizivala ovu mra~nu viziju moje du{e i sveme je vi{e potsticala da sumnjam u sebe. Setila sam se re~i ju-goslovenskog knji`evnika Ive Andri}a. To je de`a vu! Ne moguda odagnam te misli iz svog se}anja, po~ela sam da ih parafra-ziram...

123

Neumoljivo krute i nepomi~ne planine gledaju s obla~na vi-sa. Visoko uko~eno nebo. Tvrda nemilosna zemlja. Ne, ni{ta sene}e dogoditi! Ne, planine se ne}e soriti! Nebo }e ostati gordo ihladno na visini! Izmi~e se daljina, gubi zvuk, boje mru u sivom:da se vidi i ~uje ropsko krvavo srce kako kuca. U grmljavini ioblacima dolaze budu}a stolje}a i gledaju moj sram. Pred o~imapokoljenja le`i moja du{a naga i bespomo}na kao prelomljenma~.

Kud sam ja sve lutao? Kud su padale moje te`nje, koliko samposrtao, koliko bludio u mislima i grije{io u `ivotu!- Kako da vamka`em kad to i ro|eno moje sje}anje zaboravlja! Oholost me jenosila kao vjetar. Oganj kojim mi je sagarala du{a nije me izje-dao nego mi je davao snagu i zamah. Na borbr svijeta ja samgledao kao {to se s vedra visa gleda na magle koje se nadbijajupo dolinama. Bio sam nijemi, oholi gost `ivota.

Jelena je spavala na mom krilu. Promenila je polo`aj i ja samjoj sa ljubavlju pro{aputala, „Laku no}, lepo spavaj”. Pomislilasam na Sr|ana. Gde li on sad spava? Prenula sam se iz dubokogsanjarenja. Visoko gore na brdu, zabelele su se ku}e.

Marija, na{a nova prijateljica i na{ voza~, prekinula je ti{inu.„Ono tamo je Beket. Ubrzo }emo sti}i.”

Minijaturno planinski selo kao da nas je pozdravljalo iz da-leka. Na sve strane su bile „razbacane” prekrasne male farme,kao u bajci. Jedina izrazita gra|evina bila je prodavnica me{o-vite robe u samom centru sela. Tu se moglo nabaviti sve {to jeme{tanima bilo neophodno.

Dok je kamion prelazio preko gvozdenog mosta, duga~aktutnje}i voz pro{ao je ispod njega. Pogledali smo na dole i ~uliplaninsku reku kako hu~i. Suvi{e buke za ovo malo mesto. No}se lagano spu{tala po krovovima. Voze}i se pravim letnjim pu-tem, Marija nam je ukratko opisala mesto ka kojem smo i{li. Uto doba dana na Ku{ijevom institutu je bilo tiho. Tamo su bilisamo osoblje i nekoliko gostiju. Zaustavili smo se ispred glavnezgrade gde su stanovali posetioci. Zgrada je li~ila na staru lo-

124

va~ku vilu sa primesama orijentalne arhitekture. Ovde u srcuBerk{irskih planina, stajali smo ispred vode}eg svetskog makro-bioti~kog obrazovnog centra. Bili smo tu, u centru mog novoguniverzuma. Zahvalila sam Bogu za ovaj poklon i blagoslov!

Do~ekali su nas rukovodilac Instituta Ku{i Aleks D`ek i nje-gova `ena Gejl. Delovali su iznena|eno. Pokazali su nam na{usobu u drugoj zgradi. To je bila spavaonica, rezervisana za oso-blje i studente.

Malena soba sa tri mala du{eka na podu i jednim ormanom.Zidovi su bili prekriveni drvetom. Zgrada je bila ~ista i topla. Izkuhinje, koja se nalazila na kraju hodnika, dopirali su divni mi-risi. Na{a soba je bila druga po redu na putu ka trpezariji.

Stigli smo u vreme ve~ere. Sve je bilo kao san. Ljudi su se po-na{ali kao da nas znaju celog `ivota. Neko nas je predstavio –ljubazni osmesi i dobrodo{lica na engleskom. Obrok je bio uku-san, pripremljen od sve`eg povr}a iz njihove ba{te. Podsetilo meje sve ovo na opis iz knjige ^arobni breg Tomasa Mana, samo{to je sve bilo mnogo `ivopisnije. Man je napisao:

Jutra su bila veoma mra~na. Doru~kovali su pod svetlo{}u ve-{ta~kih meseca, u trpezariji sa veselim {arama na svodu. Napo-lju je carovala turobna praznina, svet upakovan u sivo-beli pa-muk, u maglovitu paru i uskovitlani sneg koji se lepio za prozorskaokna. Planine su bile nevidljive, mada su se tu i tamo naziralitragovi obli`nje ~etinarske {ume, koja se savijala pod te{kim te-retom snega, da bi se onda nenadano brzo izgubila u sne`noj olu-ji; povremeno bi neka jela zbacila sa sebe teret, pretvaraju}i grudveprljavo belog u sivo. Oko deset sati pojavilo bi se sunce, kao var-ka meko osvetljenog isparenja iznad planine, kao bleda utvarakoja {iri nesigurni sjaj realnosti preko nejasnog, nerazli~nog pre-dela. A onda bi se sve istopilo u sablasno prefinjeno bledilo, bezoblika, kome oko ne mo`e da odredi konture. Planinski vrhovislili su se ujedno, izgubljeni u pari i izmaglici. Slojevita prostran-stva snega izronila su prelivena mekanom svetlo{}u, upravljaju}ivam pogled ka nematerijalnom. A ne{to {to je li~ilo na neznatno

125

osvetljen oblak priljubilo se uz liticu, nepokretno kao produ`eni izaustavljeni dronjak dima.

Negde oko podne sunce se ve} probilo do pola svoje putanje,bore}i se da maglu pretopi u plavi~asto, poku{aj daleko od uspe-{nog. Pa ipak se naslutio magnoven nagove{taj plavog neba jer~ak je i ova ~estica svetlosti bila dovoljna da izazove dijamantskibljesak {irom prostranog krajolika. Obi~no je u to doba dana snegprestajao da pada, kao da ho}e da napravi procenu postignutog.Retki sun~ani dani kao da su neprestano imali jednu istu svrhu– sne`ne oluje bi zamrle a blistavi sun~ev sjaj poku{avao bi daistopi glatki, cakle}i sloj novih nanosa. To je bio svet bajki, de~-je nevin i za~u|uju}i. Grane drve}a ulep{ane debelim jastucima;paperjastim kao da ih je neko naduvao; tle kao niz grbavina i be-dema, ispod kojih ni{tavni izdani stena le`e sakriveni; predeo zgu-renih, {}u}urenih gnoma preru{enih u trolove – bilo je sme{noposmatrati ih, kao da su i{etali pravo iz knjige bajki. Ali ako jebilo ne~eg ~apkunskog i sanjala~kog u neposrednom okru`enju,kroz koje ste s naporom kr~ili sebi put, uzdignute statue Alpa ob-u~enih u sne`nu belinu, koje su netremice posmatrale iz daljine,budile su u ~oveku ose}aj uzvi{enosti i svetosti.

Posle tri nedelje boravka, sela sam da napi{em pismo prija-teljima kod ku}e. Poslu`ila sam se ovim odlomkom da bih imbolje objasnila mesto gde se nalazimo.

Dragi zemljaci, U ovom netaknutom Raju, izvornoj Prirodi, ~ovek je najsve-

tije bi}e na zemlji. Ljudsko bi}e i Priroda dopunjuju jedno dru-go i fizi~ki i spiritualno. Ljudi po{tuju sve {to dobijaju od priro-de, ali vrlo korisno upotrebljavaju. Ono {to se primi od majkeprirode, vra}a joj se s po{tovanjem. Kada biste samo mogli da vi-dite farme biljaka i za~ina ovde na Ku{ijevom institutu, u srcuBerk{irskih planina u Masa~usetsu, gde sve raste bez hemikali-ja, prirodno. Kako su proso i heljda puni cveta. Po prvi put vi-dim saradnju izme|u ~oveka i divljih `ivotinja. Nekoliko pruga-

126

stih ameri~kih veverica poma`e u pravljenju prirodnog |ubrivaza plodnu zemlju. Riju i me{aju humus, poma`u ~oveku.

Ova prirodna ravnote`a nalazi se na samo sto pedeset mi-lja daleko od asfaltne d`ungle Njujorka. Na Institutu, Bo{koi Jelena prona{li su svet sklada i prijateljstva. Njihova srca supuna ljubavi i zadovoljstva. Zaboravljamo na tv, novine, ra-dio, automobile i u`urbanu gradsku jurnjavu. Radimo u ba-{ti, ~istimo, pevamo, kuvamo, poha|amo ~asove, studiramo.Svi su sre}ni – ima nas ovde oko ~etrdeset. Svi sedimo oko sto-la i u`ivamo u svim vrstama zdravih obroka. Svo povr}e je od-negovano i ubrano, iz ba{te i polja, sa puno ljubavi. Pi{em ovopismo posle ve~ere. Uskoro idemo u {etnju i jo{ uvek je daniako je ve} 18.30. Napolju, priroda se obukla u sve mogu}eboje koje se mogu zamisliti pod plavim nebom i pri sun~evojsvetlosti.

Berk{ajrski vrhovi su kao izvezeni. U podno`ju brda je po-tok, glavni snabdeva~ vode za spavaonicu i glavnu zgradu. Do-govorili smo se da ve~eras napravimo proslavu u ~ast odlaska[ermana, ameri~kog pisca iz Izraela, koji je do{ao ovde da pi{eknjigu o svetu mira i koegzistencije, bez ograda i mr`nje.

Samo hrana mo`e da napravi takvo ~udo u ovom ludom sve-tu. [erman ima 61 godinu i po~eo je da upra`njava makrobio-ti~ki na~in `ivota. Ka`e da ima dve li~nosti u svom telu: nega-tivnu, biv{u i pozitivnu, sada{nju, koje su potpuno suprotne.Dogovor je, kako sam ve} rekla, da napravimo proslavu sa ma-krobioti~kim kola~em i toplim sokom od jabuke. Ve} smo po-deljeni u timove. U na{em slovenskom timu su, izme|u ostalih,Tanjugov novinar Mirjana Vu~kovi} i Ruskinja Zoja, operskapeva~ica. U internacionalnom timu su D`eki iz Bolivije, Moni-ta iz Perua, Meri iz Kanade i Pol iz Holandije. U japanskom ti-mu su glavni kuvar Masao i Mariko iz Hiro{ime.

Kakav prekrasan, bratski miroljubiv svet. Ba{ ovde, pod kro-vom Internacionalnog makrobioti~kog instituta u srcu Berk{i-ra, Mi~io i Avelin Ku{i su ujedinili ljude ne prema materijalniminteresima, i ne sa `eljom za presti`om.

127

Da li mo`ete da zamislite da tako ne{to postoji ovde u Ame-rici? Ose}am se kao da sam se ovde ponovo rodila. Ovi ljudi susad na{i najbli`i ro|aci, prijatelji i kolege. ^ini mi se da sam pro-vela ~etrdeset i ~etiri godine tragaju}i za ovom vrstom `ivota.Evo me tu – moja dosada{nja nesre}a je ustvari bila preru{enasre}a.

Bila sam posebno po~astvovana kad me je g|a Ku{i pozvalada joj asistiram na ~asovima kuvanja za vreme dva seminara ko-ji su ovde odr`ani. Bila sam jo{ sre}nija kad mi je g. Ku{i rekaoda sam dobro {to se ti~e zdravstvenog stanja i da imamo sinakoji }e biti dobar makrobioti~ki u~itelj. Sr|an }e kroz dve nede-lje do}i da nas poseti na ~etiri dana. Koliko dugo }emo ostatiovde, ni sami ne znamo. Bi}emo u vezi.

Pozdrav od Mine, Bo{ka i dece

Na{ `ivot u Beketu je po~eo tako {to smo Jelenu upisali udrugi razred osnovne {kole, koji je uklju~ivao vrlo intenzivankurs engleskog jezika. I ja sam mogla da pose}ujem taj te~aj.Sve {to sam znala da ka`em bilo je „Zdravo, kako si? Ja sam do-bro, hvala!”. Me|utim, po{to je moja struka iz oblasti filologi-je, u~enje engleskog jezika mi nije bilo te{ko. Brzo sam presta-la vilju{ku (fork) da zovem `aba (frog). Uskoro sam govorilamnogo slobodnije i sve sam manje morala da crtam da bih ne-{to objasnila. Amerikanci imaju lepu dru{tvenu igru koju zovu„Slikovnik” koju sam bukvalno obo`avala da igram. To mi je ta-ko|e pomoglo da br`e nau~im jezik.

Posle samo tri nedelje rada u kuhinji, kao pomo}nici glav-nog kuvara Japanca Masao, Bo{ko i ja smo postali glavni kuva-ri. Dobili smo zadu`enje da spremamo doru~ak. Tada se Insti-tut Ku{i u Bostonu po~eo preseljavati u Beket. Studenti koji supoha|ali prvi stepen kursa na Institutu, do{li su iz Bostona. Po-~injali bismo u 4.30, jer smo kuvali za 60 ljudi. Prvo jutro smoimali pomo}nika. Sve je bilo na vreme servirano na velikom tr-pezarijskom stolu.

128

Onih jutara kad nismo kuvali, radili smo ve`be po sat vreme-na. Samo-masa`u, koja budi vitalnost i potpoma`e dobru cirku-laciju krvi i bu|enje energije. Nakon svakog ve`banja ose}alasam kako mi se energija pove}ava. U slobodno vreme sam {e-tala. Jedno od mojih omiljenih mesta bio je potok. Slu{aju}i nje-govo tiho mrmorenje, ose}ala sam kako njegova bistra osve`a-vaju}a voda proti~e kroz moje vene. Plakala bih od radostislu{aju}i harmoni~ne zvuke divljine. @alila sam {to je toliki brojmojih zrelih godina bio li{en ovih trenutaka. @alila sam {to ra-nije nisam spoznala duhovnu mo} u sebi i oko sebe.

Ve~eri smo provodili u trpezariji, satima igraju}i „Slikovnik”.Dani su nam bili ispunjeni veseljem. Ovde smo se sakupili iz svihdelova sveta samo sa jednim ciljem – da u~imo o prirodnom na-~inu `ivljenja, jednostavnosti filozofije `ivota, o ishrani, kuvan-ju i pronala`enju klju~a za harmoni~an `ivot.

Stekli smo mnogo dragih prijatelja. Jelena se igrala sa decomsvog uzrasta. Moja najdra`a prijateljica je bila Japanka, MarikoSon, skromna, dobra kao „dobar dan”, prava umetni~ka du{a.Ona je tako|e bila moj u~itelj. Zahvalna sam joj za sve svojeume}e u kuvanju i ostalim kulinarskim ve{tinama koje sam na-u~ila. Na{ `ivot u Beketu je nestvaran, kao „San letnje no}i”.Svakog dana bismo pone{to saznavali. Za mesec dana, steklasam znanje o lekovitom kuvanju i razumela ta~no balansiranjehrane za specifi~na zdravstvena stanja. Znala sam da izbalansi-ram hranu za svaku specifi~nu vrstu raka ili neku drugu bolest.Na Institutu Ku{i hrana je bila servirana u trpezariji, u vidu {ved-skog stola – bifea. Na jednoj strani su se nalazila medicinska je-la, druga strana je imala gurmanski izbor. Odlu~ila sam da je-dem medicinsku hranu jo{ godinu dana.

Ose}ali smo kako polako sti~emo mudrost i energiju, kako semenjamo fizi~ki, emocionalno i duhovno. Postali smo mnogo smi-reniji, izgledom mla|i, sna`niji i zdraviji. Udisanje ove `ivotne fi-lozofije zna~ilo je razumevanje da ni{ta nije slu~ajno. Na{ svet jeu stalnoj promeni, svakog sekunda. Mi sami smo jedini gospoda-ri svoje sopstvene sudbine. Mi imamo mo} izbora. Mi je stvara-

129

mo. Odgovorni smo sebi za svaki korak na tom putu. Jednostav-nost te istine o~istila nas je od oholosti kao i od najmanjeg tragamr`nje. Po{to smo preispitali svoju du{u i um, dosegli smo pre-krasno ose}anje lako}e koje nas je uzdiglo do visine ~ove~nosti.

Bilo je toliko pozitivnih promena u na{em `ivotu da ne mo-gu svih ni da se setim. Odlu~ila sam da po~nem da ih zapisujem.Neke od najdragocenijih zabele`ila sam u svom dnevniku kojisam jednostavno nazvala Beket.

28, 29, 30. septembar 1988.Ovo su najsre}niji dani mog boravka u Beketu. Svi smo po-

novo zajedno. Sr|an je do{ao sa prijateljem na ~etiri dana, dau~estvuje u specijalnom programu-seminaru vezanom za stepen1 i stepen 2 orijentalne medicine i filozofije. Ima oko ~etrdesetupisanih studenata. Ja sam kuvala. Kreirala sam specijalni je-lovnik za takvu vrstu intelektualno-spiritualnog rada. Bila samizvan sebe od uzbu|enja. Kona~no, imala sam mogu}nost da ku-vam za svog sina i njegove prijatelje, primenjuju}i svoje znanjei svu svoju ljubav i dobru energiju u njihovu hranu.

Volela bih da mo`emo vi{e vremena da provedemo zajedno.Studiranje je bilo dugo i naporno. Sr|ana nismo vi|ali do poslepono}i. I pored toga imala sam unutra{nji mir koji mi je dono-sio no}ni odmor, sve`a i sre}na jutra. Nisam delovala kao oso-ba koja je izabrala da radi 10 sati dnevno.

Beket, 30. septembar 1988.Jutros je Sr|an ve`bao jogu sa svojim prijateljima. Posle jed-

nog sata ve`banja, oti{li su do obli`nje reke i plivali u zale|enojvodi.Sr|an se ose}ao odli~no. Da je to uradio pre nego {to je po-stao makrobioti~ar, sigurno bi ga stegla jaka prehlada i napad ast-me. ^udesno, ali posle ove avanture, njegovo {mrkanje, koje jeimao celog `ivota, potpuno je prestalo.

Sr|an je izjavio: „Ovaj dan }e biti ubele`en velikim slovimau mom `ivotnom kalendaru. Mogu jasno da vidim kako je mo-je fizi~ko stanje uticalo na moj emocionalni `ivot! Ova terapi-

130

ja treba da se prepi{e u svim svetskim kuhinjama, naro~ito {ko-lama, bolnicama i vaspitnim domovima. Ali to bi bilo mogu}ejedino kad bi svi supermarketi po~eli da prodaju prirodne pro-izvode i drugu makrobioti~ku hranu i kada bi TV obrazovalasvoje gledaoce kako da spre~avaju i le~e bolesti pravilnom is-hranom.” Sr|an je govorio sa optimizmom mladog, zdravog ~o-veka, koji pred sobom ima jasnu sliku prirodne ravnote`e.

Beket, 1. oktobar, 1988.Jo{ jedan uzbudljiv dan! U kuhinji sam sa Bo{kom i Masa-

om. Ja sam glavni kuvar! Posle petnaest minuta kuvanja do`i-vela sam nezgodu; posekla sam ka`iprst sve do kosti. Sre}om ni-ko nije primetio. Otr~ala sam u podrum gde je stajalo drvenobure sa misom i stavila ga na prst, poku{avaju}i da ga u~vrstim.Bol je bio nepodno{ljiv! Skakutala sam u krug i cvilela iz svegglasa. Sre}om, podrum je imao debela drvena vrata pa niko ni-je mogao da me ~uje. ^inilo mi se da bol ne}e nikad prestati.Miso me je pekao kao svrdlo koje se zabija u meso, ali je brzozacelio ranu. Enzimi i vitamin B-12 pomogli su da rana zaceliza dva dana.

Otkad je priroda izle~ila moj rak, lak{e mogu da izdr`im bol.Jednostavno ne obra}am pa`nju na fizi~ko pra`njenje, poku{a-vaju}i da se pove`em sa ne~im lepim u svom unutra{njem sve-tu. Shvatam da je fizi~ki deo nas drasti~no manji od duhovnog,i ovaj drugi bi trebalo da vlada.

Beket, 2. oktobar, 1988.Osvanuo je obla~an dan. Magla je obavila rasko{no drve}e,

obla`u}i padine Berk{ajerskih planina. Ovo je prvo jutro da smoustali u 7. To je verovatno zato {to nam je toliko udobno i {tosmo zajedno. Sr|an je ve} po~eo da radi Samo-masa`u „do-in”u biblioteci. Bo{ko, Jelena i ja po~eli smo da pakujemo njego-ve stvari bez re~i. Atmosfera je bila napregnuta. Ru~ali smo za-jedno. Svi smo `vakali mnogo du`e nego obi~no, sa `eljom dapopodne nikad ne pro|e.

131

Jelena je prva oglasila svoja ose}anja: „Mama, ja imam jakonemirnog leptira ispod moje grudne kosti. Kad god pomislimda Bata (njen nadimak za brata) mora da se vrati u Boston, ovajleptir u mojim grudima poludi. ^ini mi se kao da ho}e da miprobije grudi.”

Ni moj ni Bo{kov leptir nisu bili mirniji.Na{ dragi prijatelj Masao je razumeo na{ unutra{nji nemir

bolje od ostalih. Nekako sam ose}ala da `eli da umanji bol na-{eg porodi~nog rastanka. Pojavio se na na{im vratima sa toplimosmehom na licu i lan~ paketom u rukama, obra}aju}i se Sr|a-nu. „D`imi, (tako su svi na Ku{ijevom institutu zvali Sr|ana),ovo }e ti ~initi dobro na tvom putu za Boston. Ima i dva keksi-}a, za sladak put.”

Bila sam vi{e nego dirnuta njegovim gestom i osetila izne-nadnu toplinu u srcu. Na{i prijatelji su razumeli tugu koju smoose}ali zbog rastanka. Oni su sad deo na{e porodice.

Sr|an je oti{ao. Nadali smo da }e se uskoro vratiti kad ne bu-de imao ~asove. Pred nama su sati radosti veliki kao planine.Ona vrsta radosti koja napaja energijom svaki dan i daje oboje-nom `ivotu zna~enje. Sr|an se javio u 7 sati, da nam ka`e da jesre}no stigao.

Ki{a je po~ela oko 8. Stigla je jesen, donose}i sa sobom pa-letu toplih boja. U Masa~usetsu, jesen je najtalentovaniji slikar,autor {kole realizma.

Beket, 3. oktobar 1988.Danas je obla~no i prili~no hladnjikavo. Kuvala sam sa g|om

Ku{i. Sve je bilo bez gre{ke. Bila sam zadovoljna svojim radom.I moja u~iteljica tako|e.

Na ~asu kuvanja ispri~ala je interesantnu pri~u o svojoj po-seti Japanu. Poslu`ena je {oljom ~aja zasla|enim belim {e}e-rom, koji nije jela ve} dugo vreme. Potpuno nesvesna toga, sr-kutala je ~aj. Odjednom je dobila gr~eve u stomaku. Srda~nidoma}ini za~as su napravili oblog od tofua i zelenog li{}a i na-kon pola sata bol je nestao. Slu{ali smo sa ~u|enjem da nijed-

132

no od njeno petoro, ve} odrasle dece, nije nikad bilo kod leka-ra. Ali oni ne odbijaju zapadnu medicinu. Upravo suprotno –njihovo glavno u~enje, njihov san je da tradicionalna i savreme-na medicina sara|uju zarad dobrobiti ~ove~anstva.

Svaki susret sa mojim u~iteljima donosio je nova otkri}a usvetu prirodnog le~enja. Prirodna hrana je mo}ni lek. Makrobi-otika je osnova prirodnog i zdravog `ivljenja.

Dani prosto lete u ovom zemaljskom raju. Priroda je na svomvrhuncu ~arobnosti. Okolni bre`uljci Berk{ajerskih planina suprepuni boja. Obojeni su u purpurno, ljubi~asto, narand`asto,`uto, braon i Tarnerovu nijansu zelene. „Da li univerzum imaneku zabavu, pa se lepotica Zemlja tako rasko{no obukla!?”

Beket, 15. oktobar, 1988.Danas je moj 46.ti ro|endan. To je ta~no jedna godina i osam

meseci od dana kad mi je re~eno da sam neizle~ivo bolesna, ida imam jo{ dva meseca `ivota. Subota je, sun~ano i toplo. Na-{a soba je prepuna ljubavi i sre}e. Kad bi samo Sr|an bio ovde!Bo{ko i Jelena spavaju. Ja sam ustala i ve} napolju radim „do-in”, ve`bu koja ja~a unutra{nje organe. Ose}am kako mi se ener-gija utrostru~uje. Snaga se vra}a, donose}i sobom unutra{nji miri blagostanje. Ptice na drve}u pevaju. Sunce li~i na sjajnu kru-nu. Kako je mogu}e biti obuzet ovolikom sre}om? Ja ne pose-dujem materijalna bogatstva, pa ipak sam najbogatija osoba nasvetu. Imam sve!

Na povratku u sobu, Bo{ko i Jelena me pozdravljaju pesmom”Sre}an ro|endan”, ja ne zaustavljam suze radosnice. „[ta li Sr-|an sad radi,” pitam se. Moje neizgovoreno pitanje dobija od-govor. Njegov telefonski poziv trgao me je iz razmi{ljanja. @elimi sre}an ro|endan. I on je dobro.

Dvadeset je minuta posle 10 sati, doru~ak jo{ nije spreman.Za{to kasni ovog jutra? Sto za ru~avanje je prekriven stolnja-kom. Razmi{ljam kakva proslava se to sprema. Mo`da ne{to u~ast g|e Ku{i. Ona je u kuhinji sa Masaom i drugima. Proviru-jem u kuhinju, oni su zauzeti pravljenjem ohagi loptica, spre-

133

mljenih sa slatkim pirin~em, prahom od leblebija, susamovimsemenkama, azuki pasuljem, so~ivom, bundevom i pe~enim ora-sima. Potrebno je mnogo vremena za pripremanje. Oh, moj omi-ljeni slatki{! Niko mi ne govori {ta se doga|a. „Jelo je servira-no”. Kakvo je to kome{anje i uzbu|enje u kuhinji?

Odjednom, Masao, Lili i Mariko pojavljuju se na vratima ipevaju „Sre}an ro|endan... draga Mina!”

Zate~ena sam ovim prizorom. Suze mi teku niz obraze.„Dragi moji prijatelji! Hvala vam mnogo za sve! Moja sre}a

je potpuna. Uvek }u pamtiti ovaj dan!”Slavlje se nastavlja u makrobioti~kom restoranu „Ginga” u

Stokbrid`u. Bo{ko je tamo radio pola radnog vremena. Ugreja-ni rakijom od pirin~a, te no}i smo vodili ne`nu ljubav. Zdravasam i ispunjena. I ne samo to, znam da }u imati dug `ivot!

Beket, 4. novembar 1988.Posle ru~ka Bo{ko, Jelena, Hidegard (na{a nova prijateljica

iz Nema~ke), i ja oti{li smo u Boston da prisustvujemo Sr|ano-voj diplomskoj ceremoniji. Lu~i, na{a draga prijateljica iz [pa-nije, ponudila nam je preno}i{te, besplatno. Institut Ku{i namje dao kola da odemo u Boston. Bili smo na sedmom nebu. Sti-gli smo oko 18.30, ba{ pred ve~eru. Sr|an je bio odu{evljen {tonas vidi.Toplo smo se pozdravili sa mnogim ljudima. Svi su ve}~uli o Dobi}ima, koji su bukvalno zaposeli Institut Ku{i.

Posle ve~ere, pojavili su se g. i g|a Ku{i, pra}eni gostima izJapana, predstavnicima kompanije Mitoku, internacionalnekompanije makrobioti~ke hrane na veliko. G. Ku{i je Bo{kapredstavio kao svog prijatelja iz Jugoslavije.

Na{ najsre}niji trenutak! Sr|anovo ime je najavljeno kao naj-mla|eg diplomca koji je ikad zavr{io Ku{ijev Institut.

Uspeo je! Do`ivela sam da vidim sina da diplomira. Ovaj in-stitut makrobioti~kog u~enja opskrbio ga je znanjem i ve{tina-ma koji su dovoljni da `ivi radostan i harmoni~an `ivot.

Poha|anje Beketa je isto kao i poha|anje Harvarda ili Jela.Dobi}i su diplomirali kao porodica. Mora biti da se Arhimed

134

ovako ose}ao kad je mudro zaklju~io: „Dajte mi jednu ~vrstuta~ku da stanem na nju i ja }u pomeriti zemlju”

Boston, 30. novembar 1988.Danas smo u Bostonu. Na{ omiljeni grad u SAD. Odvezli

smo Veru i Kukija, Jugoslovene iz Zagreba, na aerodrom. Ve-ra je imala rak plu}a. Kuki je bio njena stalna senka. On ju jetoliko voleo. Ona nije bila spremna da prihvati `ivotnu filo-zofiju koja je razli~ita od njene. Kuki je sakupljao sve mogu}e znanje za vreme jednonedeljnog seminara u Beketu,ali njegovi poku{aji da otvori u njoj nova vrata, pokazali su se uzaludnim. Molio je i nas za pomo}, ali ni mi nismouspeli.

„Ne mogu da jedem semenje i alge! Ja sam odrasla `ena! Mo-ram da dobijem energiju kroz meso. Ne mogu da jedem ze~ju ipti~ju hranu! Ako ti, Kuki, mo`e{ to da jede{, samo izvoli. Alionda izvoli i da to sve sam sprema{”, ponovila je.

Po`eleli smo im sve najbolje i sre}an put. Kuki nam se javioposle dva meseca. Vera je umrla.

Sa aerodroma smo se uputili u ku}u Ku{ijevih. Ve~erali smosa Jelenom i Sr|anom. Upoznali dvoje novih prijatelja, Zika,Jugoslovena i njegovu devojku, Japanku. Onda smo prisustvo-vali Haloween zabavi (Pokladama) na Ku{ijevom Institutu. Ma-riko je napravila Jeleni odli~an kostim duha. Sr|an se maskiraokao ameri~ki turista. Bo{ko, kao bogati farmer iz Dalasa (kaoda je do{ao iz TV serije „Dalas”), a ja sam bila Ciganka. Igralismo i pevali. To je bila najveselija zabava koju sam imala od mo-je bolesti. Zabavljali smo se do posle pono}i. Vreme je letelosuvi{e brzo. @elela sam da ovaj trenutak traje ve~no, ali smo mo-rali da odemo.

Slede}eg dana smo kupili Sr|anu d`emper, ko{ulju i farmer-ke. Bio je presre}an.

Svi su rekli da je divan mladi ~ovek. Bo{ko i ja smo sijali od za-dovoljstva. Ose}am snagu njihove ljubavi duboko u svojoj du{i.Oh, Bo`e moj, koliko ih samo volim! Njihova ljubav je lek za mene.

135

Beket, januar, 1989.Za mene „Uvod u orijentalnu dijagnostiku” bio je najintere-

santniji predmet prvog stepena studija orijentalne medicine.Precizna dijagnoza je klju~ni faktor u tretiranju bolesti. Jasnoprepoznavanje simptoma odmah otkriva bolest. Ta~na dijagno-za obezbe|uje pravilne preporuke za le~enje. Orijentalna dijag-nostika ne zahteva ni skupu opremu ni razra|enu tehnologiju.Va{e o~i, u{i, nos, dodir i intuicija su jedine alatke koje se kori-ste. Naravno, {to su vam izo{treniji instrumenti, to }e va{a di-jagnoza biti preciznija.

Medicina Kine, Japana i ostalih dalekoisto~nih zemalja spa-da me|u najstarije na planeti. Ova medicina nas u~i mnogimstvarima koje danas mogu da se primene. Osnovna filozofijaOrijentalne medicine je komplementarno suprotna vrsti medi-cine koja se danas primenjuje na Zapadu. Zapadna medicina,sa naglaskom na tretiranju simptoma, uz pomo} lekova i hirur-gije, sve je manje u stanju da se nosi sa rastu}om plimom dege-nerativnih bolesti, koje danas prete da progutaju industrijalizo-vani svet. Zna~i, potrebno je dopuniti ovu medicinu medicinomkoja je preventivna, humana i ekonomi~na u svojoj primeni. Ori-jentalna medicina mo`e mnogo da doprinese da se ova potrebadopuni. Tradicionalno, ova holisti~ka dijagnostika se upotre-bljavala ne samo da se prou~avaju pojedinci ve} i dru{tvo kaocelina.

Izdvojili su me i upotrebljavali kao primer na ~asovima. Po-kazuju}i na moju bradu, rekli su da je moj glavni problem biopovezan sa mojim reproduktivnim organima. Bili su u pravu, anikad pre toga nisu videli moju dijagnozu. Zatim je moj profe-sor pozvao jednu veoma lepu devojku sa senzualnim usnama,(donja joj je dosta pove}ana u odnosu na gornju), da pri|e. Od-mah je ustanovio njen glavni problem – konstipaciju. Naravno,ponovo je bio u pravu. Slede}i student koga je posmatrao, imaoje veliku bubuljicu na vrhu svog nateklog nosa i{aranog crvenimkapilarima. Dijagnoza je bila slabo srce, sr~ani zamor. Studentje potvrdio dijagnozu.

136

Danas sam nau~ila da je ta~na izjava „Va{e lice nikad ne la-`e” (naslov knjige Mi~ija Ku{ija), jer je ono ogledalo va{eg zdra-vlja. Kako je to fascinantno! Bolest se mo`e prepoznati po bojiko`e. Crvenilo oko usana ukazuje na hipoglikemiju i poreme-}aj u digestivnom traktu. @uta boja ukazuje da su u problemupankreas, jetra i mokra}na be{ika. Zelenkasti tragovi na ko`i sevide na ljudima kod kojih se razvijaju degenerativne bolesti.

Bore i linije na licu i telu otkrivaju krutost u odgovaraju}imorganima. Na primer, najuobi~ajenije linije koje se razvijaju nalicu imaju svoje zna~enje. Vertikalne linije izme|u obrva ukazu-ju na stanje jetre. [to su linije dublje, to je problem ozbiljniji.

Ovaj ~as je na mene ostavio sna`an utisak. Jo{ tada sam od-lu~ila da }u postati makrobioti~ki u~itelj i savetnik, dele}i ovedragulje znanja sa celim ~ove~anstvom. Metode Orijentalne di-jagnostike igrale su zna~ajnu ulogu u sva tri nivoa studiranja.Zapadna medicina, najmla|a umetnost le~enja, utvr|uje bolestkroz posmatranje njenih simptoma. Orijentalna medicina, naj-starija tradicionalna medicina, koristi fiziognomiku kao svojeglavno osnovno oru|e – umetnost prosu|ivanja osobe „kroz cr-te lica ili formu tela u celini.” Orijentalna dijagnostika predvi-|a razvitak bolesti pre nego {to specifi~ni simptomi postanu o~i-gledni. Mi smo nau~eni da prepoznamo i le~imo, ali {to je mo`dajo{ va`nije i da spre~imo bolest. Spre~avanje je najizazovnije,jer se tako razvija odgovornost prema sopstvenom zdravlju.

Tog istog dana sam kupila g. Ku{ijevu knjigu, Kako da razu-mete svoje zdravlje; Knjiga o Orijentalnoj dijagnostici. Za re~i ko-je nisam razumela, jurila sam Jelenu i Bo{ka i tra`ila njihovu po-mo}. Moj u~itelj Mi~io Ku{i pri~ao nam je kako je on nau~ioumetnost dijagnostike. Oti{ao bi u metro i ceo dan prou~avao sa-mo „noseve”. Slede}eg dana bi samo posmatrao „o~i”. Slede}egopet samo „usne”. Na ovaj na~in je uo~io najfinije razlike i nijan-se izme|u stotina razli~itih noseva, o~iju, usana i drugih delova te-la kod ljudi. Revnosnim posmatranjem otkrivao je op{te stanjezdravlja dru{tva u celini.

137

Beket, 16. avgust, 1990.Danas sam diplomirala kao makrobioti~ki u~itelj! Moj ispit

me je podsetio na pro{la vremena kada sam bila profesor kojije ispitivao svoje u~enike. Danas, ja se nalazim na drugoj stra-ni. Ne ose}am tremu ve} ~ast. @elela sam da moji profesori bu-du ponosni na svoju u~enicu. I bili su! S obzorom na moje ogra-ni~eno znanje jezika, polagala sam usmeni ispit. Sr|an je bioblizu, u slu~aju da mi bude potreban prevodilac. Usmeni ispitsam pro{la glatko i bez napora.

Popodne sam imala drugi deo ispita, prezentaciju kuvanja.Odabrala sam „Lekovito kuvanje za kancer limfnih `lezda”. Sa-stojalo se od 80% integralnog pirin~a kratkog zrna i 20% prosakuvanog u ekspres-loncu; miso supe od daikona sa vrhom; mo-~ija (slatki pirina~) filovanog sa jednom ~ajnom ka{i~icom stru-ganog daikona (duga~ka bela japanska rotkva), za~injeno sa ne-koliko kapi soja sosa i soka od |umbira, uvijeno u propr`enenori alge i pr`eno u tiganju (bez ulja); zatim, jelo od hid`iki al-gi sa lukom, {argarepom i lotusovim korenom, azuki pasulj sakombu algom i bundevom; blitva na pari, za~injena sa umebo{i{ljivom (odstojala nekoliko godina i ukiseljena sa solju). Poslekuvanja od dva i po sata u ti{ini, dobila sam visoku ocenu i is-punila jo{ jedan cilj. Bili smo spremni da se vratimo u na{u ze-mlju u podu~avamo na{e ljude ovom Novom Na~inu @ivota.

Te ve~eri, podigli smo svoja jedra, objavljuju}i svetu na{uspremnost za slede}u avanturu.

Beket, 26. avgust 1990.Biblioteka u na{oj spavaonici pretvorena je u disko. Znoja-

va tela su se gurala unutra savijaju}i se u ritmu roken rola kojije tresao zidove. Dobi}i odlaze i ovo je njihova opro{tajna za-bava. Svako ko nam je bio drag i blizak do{ao je da se oprosti.

Hvala Bogu, iznajmili smo kombi. Imamo dovoljno mesta zasve poklone.Tone algi, miso, {iso listovi, teka, kuzu. Azuki i crnasoja, {ljive umebo{i i druga vrlo skupa makrobioti~ka hrana. Na-{i prijatelji su znali da to ne mo`emo da kupimo u Jugoslaviji.

138

Sada se pojavilo pitanje: da li da odmah idemo ku}i ili da pr-vo prihvatimo poziv na{ih novih prijatelja i odemo da ih poseti-mo u Kaliforniju na neko vreme. Imali smo glasanje: Sr|an i jasmo `eleli da vidimo Kaliforniju, Bo{ko je `eleo da {to pre ideku}i, Jelena je bila suvi{e mala za glasanje. Zbogom Bekete.

139

Poglavlje 11KALIFORNIJSKI SAN

Slede}eg jutra po{li smo na na{e putovanje preko cele Ame-rike, prema Zapadnoj obali. Sa sobom smo poneli hranu za me-sec dana, sanduke izvorske vode, kompas, mapu, Internacional-ni makrobioti~ki telefonski imenik, osam kofera, dva du{eka,dva metalna podmeta~a za gas, nekoliko lonaca i {erpi, par fo-toaparata od papira za jednokratnu upotrebu, nekoliko dolarau d`epu, ukratko–sve {to smo posedovali na svetu. Pazi se sve-te, evo nas dolazimo!

Bili smo na putu mesec dana. Spavali smo na du{ecima u na-{em iznajmljenom kombiju na parkinzima najboljih hotela. Ka-kav je to samo prizor bio. U toku vo`nje stariji su u zadnjem de-lu kombija pripremali ru~ak, a mla|i su bili napred. Sr|an jevozio u ritmu roken rola koji se ~uo sa radija, a Jelena je sede-la pored njega i pevala. Znala je re~i svih pesama. Ru~ak bismoservirali u na{em „privatnom dvorcu” na nekom od usputnihparkinga.

Asfalt je bio toliko topao da se na njemu mogao ispe}i tost.Odmotavao se pod na{im to~kovima i sigurno nas nosio iz jed-ne dr`ave u drugu. Pred nama su se menjale `ivopisne slike pri-rode. S vremena na vreme smo se zaustavljali pored puta da bi-smo ih jo{ lep{e do`iveli. Bili smo puni strahopo{tovanja predprirodnim lepotama ove ogromne zemlje. Pogled nam je kliziopreko nepreglednih padina, pro{aranih ku}ama. Smenjivale su

140

se ogromne ravnice, o~aravaju}e stene i drve}a pomorand`i ko-je mame. Pejsa` je izranjao iz tla kao da je planina obu~ena usvoju najelegantniju haljinu. @bunje i raznobojno cve}e o~ara-valo je svojim opojnim mirisima. Na dalekom horizontu, caro-vala je planina sa sne`nim vrhom. Bre`uljci bi se nadovezivali,provirivaju}i iz oblaka. Mnogobrojna jezerca, poput ki{nih ka-pi, oduzimala su nam dah svojom zelenom bojom. U`ivali smou ne`nom {apatu prirode, u njenim prizorima i ~udima. Priro-da ne pripada nikome pojedina~no, ona je vlasni{tvo svih. Sa-mo sebi~nost i pohlepa postavljaju granice u prirodi, te`e}i dapodele ono {to nije njihovo, da razbiju ~ove~anstvo. Ah, blagopticama, njima paso{ nije potreban!

Svaki novi prizor nam je izmamljivao uzvik, „Ovo bi trebaloda bude novo ~udo prirode.” Putovanje je iskustvo koje oboga-}uje `ivot i to u velikoj meri. Pravo bogatstvo dolazi iz dubokogpo{tovanja, uva`avanja za ~udesnu umetnost prirode i fenome-ne koji nas stalno podse}aju koliko smo mali, oholi i neskrom-ni. Predla`em da ustanovimo nacionalni praznik – Dan Povrat-ka Prirodi – i da slavimo najuzvi{eniju kreaciju na svetu. Ka`ese da ~uda nisu u suprotnosti sa prirodom ve} samo sa saznanji-ma koje mi imamo o njoj. Zar ne bi svako mogao da odabere ujednom odre|enom danu u godini neku posebnu kreaciju pri-rode, na primer Nacionalni park Josemite, Sekvoju, Sedonu,Stenovite planine, Dolinu spomenika, formaciju crvenih stenau dr`avi Juta, Veliki kanjon, Nijagarine vodopade ili neko dru-go magi~no mesto bilo gde u svetu i poseti ga sa drugima. Nataj na~in bi se negovalo na{e univerzalno nasle|e.

„Amerikanci imaju sre}e”, ponavljala su deca nebrojeno pu-ta. Pogledaj ovu zemlju, ima sva godi{nja doba, razli~ite klimei sve ti se nudi, kao na dlanu! Ne}emo da idemo natrag u Jugo-slaviju.”

Bo{kov glas, pun nostalgije, odavao je njegovo razo~are-nje.”[ta to pri~ate? Va{i prijatelji, va{a rodbina, svi su tamo.Vi ste tamo ro|eni. Mi tamo imamo sve. Na{a zemlja je veomalepa.”

141

„Ali nije kao ovde a i mnogo smo siroma{ni.” nastavila su de-ca.

„Hajde da ne kvarimo ove lepe trenutke. U`ivajmo u blago-slovenosti ovog momenta,” rekla sam, poku{avaju}i da ubla`imnapetost.

Deca su nastavila svoje pevanje i zabavni program. Kotrlja-li smo se prema Teksasu a Sr|an je izvodio svoj {ou program.Imitirao je omiljene likove. Jedan za drugim su nas pose}ivalilikovi iz Indeksovog Pozori{ta, Audicije, Radovana Tre}eg, AlPa}ino, D`eri Luis, D`oe Pe{i, Hemfri Bogart i nekoliko jugo-slovenskih komi~ara. Smejali smo se do suza. Primetili smo danam je energija ostala neokrnjena, uprkos na{em dugom puto-vanju. Nismo spavali preko dana. Kako bismo i mogli! Suvi{elepo smo se zabavljali. Kakva promena! Nedavno smo napusti-li mirno, skoro sveto mesto, a evo nas sada, pod vedrim nebom,slobodni i opu{teni, u besciljnoj pustolovini, harmonizuju}i se-be na novo nastalu promenu.

Zrno po zrno, svako razli~ito, nizalo se u bogatu bisernu ogr-licu prirode. Svako novo otkri}e na na{em putu, obnavljalo jena{e uzbu|enje. Dopadalo nam se svako mesto koje smo pose-tili. Svi smo se zaljubili u Arizonu. Santa Fe u Nju Meksiku bioje jedan od na{ih najomiljenijih gradova. Ba{ dva sata pre ula-ska u Kolorado Springs, belu nevestu Roki planina, na{ erkon-di{n u kolima je prestao da radi. Kvasili smo se izvorskom vo-dom, poku{avaju}i da zaboravimo na paklenu temperaturu odpreko 50 stepeni Celzijusa.

U svakoj dr`avi na na{em putu, zastajali smo da posetimoprijatelje koje smo upoznali na Institutu Ku{i. Ose}ali smo sekao ~lanovi ogromne familije. Oni su nas toplo do~ekivali, nu-dili sme{taj i punili na{e torbe hranom za dalje putovanje. To jebilo veliko olak{anje. Nismo morali da kuvamo svakodnevno.Deca su bila jo{ sre}nija, nisu morala da peru sudove.

Bo{ko je bio nadglasan sa dva prema jedan. Na{a destinaci-ja je bila sun~ana Kalifornija, dr`ava sa najvi{im taksama i sanajmanjim {ansama da se na|e posao. Mi smo bili hrabri, sa sa-

142

mo nekoliko dolara u d`epu i nismo mogli ni da zamislimo {ta}e nam se uskoro dogoditi. A dogodilo se, itekako.

Posle dve nedelje obilaska Kalifornije, planirali smo da sevratimo ku}i. Ali, to nam nije bilo su|eno. Preko CNN-a smo~uli vesti: u Jugoslaviji izbio gra|anski rat! ]utanje, suze, strahi tuga, sve je navrlo odjednom. Telefonske veze su stalno bile uprekidu. Bili smo u {oku. Zbog ~ega se bore? Okrenuli smo jo{jednu stranicu! Opet smo bili na po~etku! Zar opet mr`nja, opetbezumlje, opet bol, smrt, besmisao.

Na{e novo mesto za stanovanje bila je mala soba, pet sa pet,u ku}i prijatelja. Igrali smo nove uloge u zamenu za sme{taj: ~u-varku}a, kuvarica, batler, {ofer i bejbi siter. Hvala Bogu da smoimali rezervu makrobioti~ke hrane koja je bila vrlo skupa. PosleBeketa, u kome smo bili po{tovani i cenjeni, ovakva egzistenci-ja je bila degradiraju}a. Filozofija `ivljenja je do`ivela svoju ka-straciju ali zahvalnost i za ovo iskustvo nema granica. Na{a bli-skost, uzajamna ljubav i nova `ivotna filozofija, pomogli su namda pre`ivimo. U tim najte`im trenucima, izvla~ila sam snagu iz~injenice da sam savladala rak. Znala sam da }emo i ovo pre`i-veti. I jesmo.

Dva meseca kasnije, prona{li smo skromno mesto za sebe upriokeanskom gradi}u Kosta Mesi, u Kaliforniji. Bilo je blizuradnje sa zdravom hranom, {to je za nas bilo va`no, jer nismoimali kola. Lako smo se uselili – tri futona (le`aja), osam kofe-ra i velika slobodna srca. Sr|an je po~eo da poha|a koled`Orand` Kaunti. Jelena se upisala u osnovnu {kolu. Bo{ko je na-{ao svoj prvi posao ku}epazitelja kod bogate doktorke u Nju-port Bi~u. Vodio je brigu o psu, njenom najskupocenijem imet-ku. Ne{to {to nikad ranije nije radio a nadao se da vi{e nikad ine}e ponovo morati to da radi. Jadan Bo{ko! Ose}ao se poni-`enim. Nije ga bilo briga da li je u Jugoslaviji rat. @eleo je daodmah ode odavde. Bio je spreman i da ide pe{ke ako bude po-trebno. Sve je drugo bilo dostojnije od ovoga, mislio je.

Ja sam po~ela da dr`im ~asove kuvanja i da pripremam ma-krobioti~ke obroke po porud`bini. @ivot je bio milostiv prema

143

meni, ali ne i prema Bo{ku. Sre}om, do kraja drugog meseca,dobio je posao u bolnici. Te iste nedelje kupili smo na raspro-daji na{a prva kola za dvesta dolara u ke{u, plus tri bicikla. Bi-la je to odli~na kupovina koja nas je u~inila sre}nima.

Za kratko vreme postala sam poznata kao makrobioti~kiu~itelj. Ideja o dobrobitima harmonizovanja ~ovekovog `ivo-ta, {irila se sve br`e. Obli`nja radnja zdrave hrane, „Maj~inapijaca i kuhinja”, organizovala je obrazovni program. Po~elasam redovno da dr`im predavanja. Za godinu i po dana, pro-daja makrobioti~kih proizvoda uve}ala se tri puta. To je biorezultat njihovog prihvatanja mojih preporuka da pove}aju svojizbor makrobioti~kih proizvoda i da uvedu {iri izbor zdravihjela u njihovom restoranu, za koji sam ja kreirala jelovnik i re-cepte.

Na{ `ivot je krenuo novim pravcem. Po~ela sam da primamtelefonske pozive iz svih delova sveta. Ljudi su `eleli da rade samnom. Bila sam odu{evljena da je bilo toliko mnogo mladih lju-di, visoko obrazovanih, koji su cenili vrednost kvalitetnijeg `i-vota. Svi su bili dobrodo{li u na{em domu. Dolazili su iz Evro-pe, Australije, Ju`ne Amerike i Afrike. Na{i gosti su nasprihvatali kao deo svoje porodice. Za sve njih, vrata na{eg do-ma su uvek bila otvorena. Oni su imali klju~ od na{e ku}e a minikad nismo menjali bravu!

Sa novim prijateljima iz celog sveta, Sr|an i Jelena su se ose-}ali kao gra|ani sveta. Oni su koristili svoje znanje i iskustvo samakrobiotikom da pomognu svojim prijateljima. Mnogi od njihsu postali zdraviji i sre}niji, prestav{i da jedu meso, mle~ne pro-izvode i {e}er.

Sklopili smo mnoga nova prijateljstva u Kosta Mesi i Nju-port Bi~u. Za mene, pomo} drugima nije zna~ila obogatiti se nanjihov ra~un. Mnogi ljudi koji su dolazili kod nas nisu mogli daplate ali ih ja nisam zbog toga odbijala. Na sre}u, bilo je dovolj-no i onih koji su imali mogu}nost pla}anja. Upotrebljavala samdeo tog novca za kupovinu hrane i knjiga za one koji su bili beznovca.

144

Kako je rastao broj na{ih prijatelja i kako su na{a deca rasla,dvosobni stan je postao suvi{e tesan. Preselili smo se u ve}i stan,u istom kraju. Lako smo se preselili jer nismo imali mnogo na-me{taja. Dok smo se jo{ raspakivali, zazvonio je telefon. To jebila na{a prijateljica Gven Stac raspituju}i se da li }emo tog po-podneva biti kod ku}e. Zamolila je Bo{ka da odmah ode do nje.Nekoliko sati kasnije, na{ stan je bio dekorisan prelepim antik-nim name{tajem, uklju~uju}i i klavir... bila je to ~estitka za sre}-no useljenje od na{ih dragih prijatelja, porodice Stac!

Kad god su Bo{ka obuzimali napadi nostalgije, poku{avalasam da ga ohrabrim:

„Dom je u tvom srcu. Nije va`no gde `ivi{, ako si sre}an. Nebi mogao da bude{ sre}an u atmosferi mr`nje, bore}i se sa pred-rasudama, u domovini koja je rascepkana ratom.”

„Da, ti si u pravu;”bore na njegovom ~elu bi se tada izrav-nale a o~i ponovo dobijale sjaj.

Tri godine nakon `ivota u Kaliforniji, stigla nam je jedna tu-`na vest. Moj otac, moj heroj, umro je od slomljenog srca, narukama svog voljenog sina, gledaju}i vesti na televiziji. Gra|an-ski rat se pro{irio na Bosnu. Stari, ponosni heroj, umoran od op-{te ljudske gluposti, dezertirao je iz sveta svesti, izabrav{i mir,sveti mir.

Vest je stigla dok je Sr|an sekao svoju ro|endansku tortu,na svoj dvadeset prvi ro|endan. Telefon je zazvonio. Moj bratje govorio kao bez daha: „Ne znam {ta prvo da ka`em da li – Sr-|ane, sre}an ro|endan ili tvoj deda nas je upravo zauvek napu-stio.” To je bio 25. maj 1993. Dan mladosti, nacionalni prazniki ro|endan biv{eg predsednika Tita. ^vrsto verujem da je otacodabrao ba{ taj dan za smrt, kao poslednji ~in prkosa. Tim po-stupkom, on je otvoreno i hrabro okon~ao svoj ~asni `ivot i pod-vukao crtu ispod dela korumpirane istorije.

Taj dan sam u kalendaru obele`ila re~ima: „Jo{ jedan korenmog `ivota se osu{io.” Sad sam izgubila oba roditelja. Bila samspre~ena da budem tamo da primim poslednji blagoslov zbogbirokratske papirologije. I za ovakve humane momente potreb-

145

na je zelena karta. @ivotni o`iljci su puni bola. Treba dugo vre-mena da zacele.

Na trenutak blic pro{losti razvija se}anje na detinjstvo.

Godina 1953. Stidljiva, tiha, studiozna, sitna devojka usu|u-je se da sanja velike snove. Ispod jorgana, uz tajno svetlo bate-rijske lampe, ~ita poslednji broj „Filmskih novosti”.

Ukrala ga je sa no}nog sto~i}a svoje tetke kad je ova iza{la narandes sa svojim mladi}em. Gregori Pek i Odri Hepbern su za-jedno u „Prazniku u Rimu”. Sa njima tamo je i devojka kojoj sve-tlo treperi u ruci. Dok ~ita, ona je zaneta „zvezdama sa platna” akada ugasi svetlo, ona postaje Odri Hepbern. Da je majka znala{ta se doga|alo ispod pokriva~a, kaznila bi je najgorom kaznom:nema bioskopa godinu dana. Devojka bi se tada ugasila od pat-nje, jer bi bila li{ena svog najlep{eg sna... da bude u Holivudu.

Posle toliko godina, ta devojka sada `ivi svoj san! Nije do{lada postane glumica, ili da tra`i slavu. Fanfare nisu najavile njendolazak. Ona se tiho prikrala na scenu, ulivaju}i nadu u `ivoteonih koji su ostali bez nje. Radila je neumorno i iskreno. Poma-gala je drugima da im se njihovi snovi ostvare.

Kada sam prvi put kro~ila u Holivud, nisam bila svesna daimam posebnu misiju, da poma`em onima koji tragaju za nadom;traganje koje sam ja zavr{ila pre jedanaest godina. Prakti~no go-vore}i, nau~ila sam zna~enje na~ela: „Nismo ro|eni na ovom sve-tu da uradimo sve, ve} da uradimo ne{to”.

Moj honorar za studente i decu uvek je isti – besplatno. Toje moj doprinos boljem svetu. On dolazi iz dubine mog bi}a. Da-la sam svim srcem. Ni{ta nisam zadr`ala. I desila se neverovat-na stvar!

Prhva}ena sam u holivudskim krugovima kao osoba koja je vr-lo visoko cenjena u svom poslu. Moji klijenti su postali holivudskiproducenti, reditelji, glumci i ostale dobro poznate slavne li~no-sti, kao Tom Kruz, Nikol Kidman, Stiven Sigal i mnogi drugi.

Sr|an je nova generacija u Holivudu. Za razliku od mene,on jo{ ne `ivi svoj san. @eli da bude filmski reditelj i naporno

146

radi na ostvarenju svog cilja. Upravo se bavi svojim scenarijemi nada se da }e izvr{iti pozitivan uticaj na ljudske `ivote, kadazavr{i film koji radi zajedno sa svojim prijateljem Sa{om Ren-duli}.

Na{a }erka Jelena, izvanredan student na prvoj godini fakul-teta, nada se da }e postati dobar advokat u filmskoj industriji.„Kad se umorim od bavljenja zakonom, mogu da postanem ho-livudski producent i radim sa svojim bratom. A onda }emo do-vr{iti mamin san, daju}i joj ulogu u Sr|anovom filmu.”

Moj dragi voljeni mu`, uz mene je punih dvadeset i sedamgodina. On neprestano i ne`no obavija decu i mene svojom lju-bavlju i radosnim iznena|enjima. Posvetio je svoj `ivot nama ina{em snu o Jedinstvenom Svetu Mira (One Peaceful World).

Godina 1996. Samo u Americi je mogu}e da igramo glavneuloge u ovoj bajkovitoj pri~i. Dva an|ela ~uvara su zavrtela To-~ak Sre}e za Dobi}e, u~vr{}uju}i ~vrsto na{e korene u ameri~-ko tle. Na{i najdra`i prijatelji Filis Miler i Glen Voren, koji po-seduju vrlo uspe{an internacionalni biznis, vi{e od finansijskihstubova su na{oj porodici podr{ka u poslednje dve godine. Onitako|e velikodu{no potpoma`u i mnoge druge ljude. Filis i Glensu i „kumovi” ove knjige. U jesen 1996. dali su nam klju~eve na-{eg novog doma, sa bazenom i svim {to ide uz to!

Za njih je `ivot najsre}niji kad mogu da usre}e druge. Nji-hov cilj nije novac, ve} pomo} ljudima. Sa njima delimo najve-}e blago, toplo prijateljstvo. Napravili smo tajni d`ep i za{ili gauz srce. Tu ~uvamo ljubav, koju nam oni daruju, za sva vreme-na. Dve moje ranije klijentkinje, sada ve} prijatelji, obe izle~e-ne od raka, pomogle su u realizovanju ideje o nedeljnoj Makro-bioti~koj grupi potpore. Jedna od njih je otvorila vrata svojeku}e za nedeljno okupljanje. Godinu i po dana sam imala pri-vilegiju da dr`im predavanja. Svakog ponedeljka smo pravili jed-nosatno putovanje u Holivud Hils. Na moj predlog pozvali su idruge u~itelje, koji su do{li iz cele zemlje i sa drugih kontinena-ta. Od tog malog po~etka pre pet godina, ova grupa je nastavi-la da raste i postala je vrlo poznata.

147

Ja sam li~no iskusila {ta Orijentalna filozofija u~i one kojiprimenjuju makrobioti~ki na~in `ivota,” Ako daje{ bezuslovno,dobija{ bezuslovno. Kada si pravilno izbalansiran, ako se dobrohrani{, ve`ba{, brine{ o drugima, `ivi{ u harmoniji sa prirodom,ima{ zahvalnost i po{tovanje za sve {to se doga|a, sve }e ti do-}i, jer ti sam stvara{ sopstvenu sudbinu.”

148

Poglavlje 12PRI^E O IZLE^ENJU

1. Blagosloveni doga|aj, Aleks Dauns i Tejmi En Kasper

Tejmi i ja smo profesionalci u filmskoj industriji. Uvek smose trudili da jedemo zdravu hranu, pripremljenu kod ku}e. Sma-trali smo da je izbacivanje crvenog mesa iz ishrane i primenaprilago|ene vegetarijanske ishrane, uklju~ivanje piletine neko-liko puta nedeljno, zdravo i mudro. Na nas je ovo delovalo kao”lek” protiv lo{ih `ivotnih navika, pa ipak se nismo ose}ali osna-`eno, ~ak ni uz redovno ve`banje. Slu~ajni susret sa Nadin Bar-ner, makrobioti~kim kuvarom i an|elom, uputio nas je u potragukoja je po~ela sa prudnikom (u narodu poznata kao „pepelju-ga”) ~arobnom „kraljicom zrnevlja” i hranom koju nikad pre ni-smo jeli jer za nju nismo ni znali.

U susretu sa Minom i makrobioti~kom hranom zapo~elo jena{e ~udesno samotraganje. Sve maske su popadale. Mina je bu-kvalno ~itala na{a lica, ko`u, osmehe, i ta~no je znala je {ta je zanas neophodno da bismo se ose}ali jo{ bolje. U to vreme TejmiEn i ja smo odlu~ili da imamo dete. Ona je bila spremna da seposveti ~i{}enju svog tela i duha, kako bi se pripremila za fizi~-ku i emocionalnu promenu. Imaju}i to u vidu, Mina nam je sa-vetovala {estonedeljnu makrobioti~ku ishranu za ~i{}enje tela.Na ovaj na~in `elela je da nas podu~i o energiji i harmoniji.

149

Iako nam je trebalo neko vreme da se naviknemo (potrebnaje ~vrsta volja da bi se ~ovek odrekao starih navika), mi smo sa-svim okrenuli svoju filozofiju i na~in ishrane. Izbacili smo iz ku-hinje sve {to nije bilo prirodno ili je sadr`avalo za{titna sredstva,{e}er ili vodonikova ulja. Umesto toga smo nabavili razne inte-gralne `itarice, namirnice gajene bez pesticida, mahunarke, se-menje, soju, alge, makrobioti~ku testeninu, dakle namirnice ko-je su nam bile nepoznate, ali koje su nas podmladile!

Tejmi Enina trudno}a uz makrobiotiku je bila neverovatna.U toku na{eg petnaestogodi{njeg zajedni~kog `ivota, nismo po-ku{avali da za~nemo dete. Ali ~im smo doneli tu odluku, TejmiEn je zatrudnela, ve} u prvoj nedelji. Na{i mnogobrojni prijate-lji u `elji da imaju bebu, iz meseca u mesec tro{ili su na hiljadedolara a telo su punili lekovima za plodnost. Tejmi En je u to-ku trudno}e dobila korisnih 15 kilograma. Redovno je ve`balai zdravo se hranila, tako da je beba dobijala izuzetnu osnovu is-hrane koja se samo po`eleti mogla. Dodatna dobrobit makro-biotike je bila taj da Tejmi En nije imala jutarnje mu~nine i daje bila puna energije tokom celog dana.

Kad se beba rodila, znali smo da se na{oj porodici pridru-`io neko vrlo poseban. Od prvog trenutka svog novog `ivota,na{a mala Liberti Re posmatrala je sve oko sebe vrlo pa`ljivo,{irom otvorenih o~iju. Gledala je svoju mamu i tatu i ovaj ne-verovatni svet u koji je do{la ispitiva~ki, predano i sa velikiminteresovanjem. Njen blistavi ten, spokoj i veselo raspolo`enje,iznena|ivali su nas svakog dana i to smo pripisivali na{oj ljuba-vi, zdravim osnovama koje joj je Tejmi En dala, kao i makro-bioti~ki proizvedenim maj~inim mlekom koje je isklju~ivo uzi-mala.

Neverovatno ali istinito, sa tri meseca smo je pitali da nampoka`e gde se nalaze nos, o~i i usta i ona ih je dodirivala. Liber-ti Re ima najdivniji osmeh. Zvonko se smeje i voli da stoji naobema nogama dok odr`ava ravnote`u, dr`e}i nas za ruke. Rav-note`a.To je su{tina makrobioti~kog principa. Dovesti svoje te-lo u ravnote`u da bi funkcionisalo onako kako je Bog to zami-

150

slio. To je sinhronizovani ples sa izobiljem prirodnih proizvoda,od jednog do drugog godi{njeg doba.

Za nas je ovo iskustvo bilo kapija u novi na~in `ivota koji nasje i duhovno i fizi~ki obnovio. Od ovog u~enja imali smo ogrom-nu korist: izgledamo mla|e, bistrijeg smo uma, ~istijeg tena, sve-tlije du{e i ono najva`nije, zdrava trudno}a Tejmi En i na{e dete.Ono {to nas je posebno impresioniralo jeste da prirodna, nepre-ra|ena hrana ima du{u i osim {to nas hrani, ona nam menja iduh. Kada smo ranije jeli mrtvu hranu, ose}ali smo se umrtvlje-no, kao da nas je truljenje ove hrane usporavalo i `alostilo namduh. @ivot u harmoniji sa zemljom u makrobioti~koj ravnote`i,promenio nas je na nivou }elija. Zato smo duboko zahvalni Na-din i Mini jer su nam pomogle da do`ivimo preobra`aj. Kad kre-nete ovim putem, doga|a vam se renesansa uma, tela i du{e. Za-to krenite odmah.”

2. Poslali su ga ku}i da umre.

Piter, ~etvorogodi{nji sin Ane i Adama smrtno je oboleo odraka mokra}nog trakta. U potrazi za nadom, do{li su k meni.Ve} letimi~an pogled na de~aka rekao mi je da je mnogo pro-patio. Glavica mu je bila potpuno bez kose. Slatko, okruglo li-ce je bilo zelenkasto-sive boje. Crni krugovi su uokvirivali o~iboje kestena. Bile su usahle, kao da pripadaju nekom starcu.Usne, tanke i bezbojne, sakrivale su se ispod dugmenceta od no-sa. Sasvim su izgubile radost i osmeh. Nije mogao da jede jer sumu usta bila ote~ena, puna bolnih testerica. Slaba{no telo biloje tako mr{avo da se te{ko moglo na}i ispod {iroke ode}e kojunosi.

Pitam se kako bilo kakva terapija mo`e da bude zaista efika-sna kada ovako nemilosrdno uni{tava telo? Kako takva agresiv-na terapija mo`e da pomogne ve} oslabljenom imunolo{kom si-stemu u procesu oporavljanja? Ispred mene je dete ~iji se `ivotgasi pre nego {to je i po~eo. Uni{teno je ~itavo njegovo bi}e, fi-

151

zi~ko i emotivno i duhovno. O~igledno je da se njegov `ivot ga-si. Doktori su im rekli da nema vi{e ni~ega {to bi oni mogli daurade za Pitera i poslali su ga ku}i da umre. Ana je dvadesetpe-togodi{nja privla~na `ena prijatnih proporcija, ali njeno ovalnolice otkriva hladan, bolan gr~. Njene plave o~i vi{e ne sjaje. Ote-~ene su i prekrivene mre`om crvenih kapilara. Kada je prona{lanajudobniji polo`aj na sofi, po~ela je nesvesno da provla~i krozkosu kao ~e{alj, svoje duge, vitke prste. Sun~eva svetlost se pre-lamala preko dijamanta na ruci, dok se ona nervozno borila daotplete kosu sa skupocenog prstena. ^ak ni debeo lanac koji jeukra{avao njen labudovski izvajani vrat, nije uspevao da povra-ti njeno lice u `ivot. Ipak, uprkos unutra{njeg bola, emitovala jesna`an unutra{nji duh. Isti taj duh genetski je nasledio i Piter.

Adam, plavokos i vrlo visok, odavao je ~oveka koji se bavibodi-bildingom. Ruke su mu se nervozno kretale. Lice mu je bi-lo rumeno. Izjave su mu bile ljutite i pune kritike. Mladi rodi-telji su do{li do mrtve ta~ke u odnosu na Piterovo ozdravljenje.

Ana `eli da po~ne sa makrobiotikom, dok Adam nema pove-renja u ovaj pristup. Adam je mi{ljenja da je okrutno davati la-`ne nade njegovom sinu. On ne veruje da hrana uzrokuje bole-sti, a kamoli da ih mo`e izle~iti. (Ovo verovanje skoro jedinstvenodele medicinski stru~njaci i nau~nici). Adam je takore}i vikaona Anu:” Ne}u da mi se sin pred smrt izgladnjuje jedu}i pti~juhranu, `itarice, pasulj i morske alge. Br`e }e umreti bez mesa.I ne samo to, ko }e mu kuvati tu makrobioti~ku hranu kad je ka-fa sve {to ti ume{ da skuva{?”

U ovoj porodici postoji ogroman konflikt. Ana je striktni ve-getarijanac. Adam jede meso i poprili~no pije. Njihov sin Piternaginje o~evom na~inu ishrane. Pravi konflikt nije samo o na-~inu `ivota ve} i ~iji }e ego biti zadovoljen. Ana je spremna dakoristi hranu kao lek da bi izle~ila sina. Ali Adam misli da je li-{iti Pitera hrane koju voli veliki pritisak, naro~ito sada kad jekancer uzeo njegov `ivot pod svoje.

Kako je tu`no gledati ovu porodicu koja ustvari i nije poro-dica ve} samo jedno obi~no pretvaranje. U trenutku kad se Pi-

152

terov `ivot meri sekundama, on postaje `rtva roditeljske slepesebi~nosti. Negativna energija prikriva prava pitanja: [ta odr-`ava i hrani ljudski `ivot? Gledam ih i pitam se: „Gde je ljubav,bezuslovna/nesebi~na ljubav?” Onda sam pogledala Pitera i ose-tila sam da je on doneo odluku da napusti svoje roditelje – daumre. Njegovo malo lice postalo je tamnije i glava mu je palajo{ ni`e. Izgledao mi je kao starac, iznuren od `ivota i sa odlu-kom da ga okon~a.

„Izvinite,” rekla sam. „Dozvolite mi da razumem cilj va{egdolaska. Sudbina va{eg deteta je u va{im rukama. Ukoliko na-stavite da se prepirete, ja ne vidim nikakvo re{enje.” Izgovorilasam ovo u `elji da pokrenem razgovor.

„Adame,” obratila mu se Ana, re{ena da se suo~i: „Do{li smoovde sa nadom da na|emo na~in da pomognemo svom detetu.Hajde da dozvolimo Mini da nas upozna sa tim na~inom ishra-ne.”

„Da li znate {ta je makrobiotika? Da li znate {ta ta re~ zna~i?”Nemo su odmahnuli glavama. Ana je dodala: „^itala sam ne-

{to o tome, ali ne znam dovoljno. @elela bih da nau~im.”Rekla sam im da makrobiotika u osnovi zna~i „veliki `ivot”

i da je ishrana bazirana na zdravorazumskom pristupu kori{}e-nja prirodnih, integralnih `itarica i povr}a koje je prirodno ga-jeno. „U slu~aju va{eg sina,” rekla sam, „po{to on ima samo ~e-tiri godine, vi oboje morate da preuzmete odgovornost za njega.Zar niste ve} rekli da su lekari od njega digli ruke?”

Ana me prekida okre}u}i se prema mu`u. „Da. I{li smo kodlekara i dopustili smo da urade sve {to su rekli da je neophod-no, ne osporavaju}i nijedan tretman koji su propisali. Predlo`i-li su da se napravi poseban program. Zadnje dve godine le~ilisu Pitera zra~enjem i hemoterapijom. Ni{ta nije pomoglo. Sa-da tra`imo druga~iji pristup. Zato smo ovde. Piter nije ni pro-bao makrobiotiku. Do{li smo kod vas da nas nau~ite o tome.Adame. ti si odmah pokazao da ne ceni{ alternativni pristup.Ali {ta je sa Minom? Ona je savladala rak. Ho}e{ li i nju takobrzo da odbaci{?”

153

Nastavila je: „Pro~itala sam razne knjige i poku{avala da po-delim sa tobom sve {to sam nau~ila. Odbijao si i da ~ita{ i da slu-{a{. U stvari, te knjige jo{ uvek le`e neotvorene na no}nom sto-~i}u pored tvog kreveta.” Adam je gledao u zemlju i }utao.

^inilo mi se kao da posmatram dvoje dece na klackalici u br-zom zamahu, u strahu da svakog trenutka jedno mo`e da pad-ne, a da }e Piter osetiti najve}i bol. Ve} sam osetila taj njegovbol i bespomo}nost i nesvesno sam se sa stolice preselila na pod.U tom trenutku je Piter prihvatio moj nemu{ti poziv rukom dado|e i sedne mi u krilo.

Gledaju}i njegove tu`ne o~i, rekla sam: „Izgleda da ba{ nevoli{ kad tvoji roditelji ovako razgovaraju.”

Odre~no je odmahnuo glavom. „Ne.”„[ta jo{ ne voli{?”„Ne volim kad ljudi pucaju u ptice i ne volim kad moram da

prestanem da se igram zbog bolova koje ose}am.”„[ta radi{ kad po~ne da te boli?” Videla sam kako su mu se

usne stegle.„Mama i ja se molimo Isusu a ponekad moram da idem u

bolnicu, izgubim kosu i gledam glupave crta}e.” „Da li kod ku}e gleda{ crta}e?”„Da.”„Da li su glupi?”„Ne.”„Za{to ka`e{ da su u bolnici crta}i glupi?”„Zato {to jesu glupi, i bolnica je glupa i sve one ma{ine u mo-

joj sobi su glupe i hrana je bljak,” insistirao je.„Ne}e{ vi{e nikad tamo oti}i! Obe}avam ti to!” Jo{ dublje je

uronio u moje krilo i ~vrsto se dr`ao za mene.„Ni ne `elim.”^vrsto sam ga zagrlila i rekla mu:” Hajde da se zajedno po-

molimo da vi{e nikada ne mora{ da ode{ tamo.” Polo`io je svo-je maju{ne hladne ru~ice na moje ruke i {aputao za mnom: „Dra-gi Isuse, molim te ne dozvoli da Piter vi{e ikad mora da gledacrta}e u bolnici i ne dozvoli da ima one ma{ine privezane za se-

154

be, ~ak ni u snovima. Zaustavi sav bol u Piterovom telu sa ~i-stom i zdravom hranom. Dozvoli mu da se igra i igra i igra sasvojim drugarima dok se ne umori od igranja, hvala ti GospodeIsuse.” ^ula sam kako je duboko uzdahnuo dok je izgovarao„Amin”. Onda sam prekinula ti{inu. „Piter, ho}emo li da ka`e-mo mami i tati da nam se pridru`e na podu.” Sa suznim o~imaje rekao, „Ako `ele.”

Rado su nam se pridru`ili i seli tesno uz svog sina obuhvata-ju}i ga u topao zagrljaj. Odjednom je u sobi postalo jako toplo.Za trenutak sam se osetila kao uljez i po`elela da iza|em iz so-be. Ovo je bio njihov trenutak.

Adam je prvi progovorio: „Hajde da ~ujemo {ta Mina ima daka`e.”

Predstavila sam im makrobiotiku i predlo`ila medicinsku is-hranu uravnote`enu za Piterove potrebe. Dala sam im i nekoli-ko imena ljudi koji su se izle~ili od iste bolesti koriste}i makro-bioti~ki na~in le~enja. Oti{li su spokojni.

Po prvi put u svom `ivotu Ana je stvari uzela u svoje ruke ipostala {ef apoteke u svojoj „Apoteci `ivota” – sopstvenoj ku-hinji. Provela je sate i sate kuvaju}i obroke, prave}i lekove zasebe i svog sina.

Jednog dana smo svi troje kuvali u kuhinji. Napravili smo Pi-terovo omiljeno jelo – pr`ene krompiri}e. Jeo ih je sav predanstalno ponavljaju}i „Njam, njam, njam”. Nije ni primetio da smomu ustvari „krompiri}e” pravili od rotkve. Se}am se da sam po-mislila kako je to neobi~na slika: mu{karac (~ak i ~etvorogodi-{njak) u kuhinji. U mojoj zemlji vlada uvre`eno mi{ljenje da jeza mu{karca sramota da bude u kuhinji, rade}i „`enske” poslo-ve. Piter je u`ivao u kuvanju i u hrani.

^etiri meseca kasnije, Piterovi rezultati su pokazali nevero-vatno pobolj{anje. I posle {est meseci, bio je izle~en od raka.Njegovi roditelji su se na`alost razveli, i pored toga Piter je da-nas sre}no i zdravo dete.

155

3. Moj put isceljenja, napisala Antoanet Ipolito

Imam pedeset tri godine i svesna sam da je vreme dragoce-no. Godine1996, u toku nekoliko meseci, dogodile su mi se pro-mene koje su mi potpuno izmenile `ivot: udala sam se, dobilaotkaz na poslu i preselila se u novu ku}u. Stalno sam se pitala,„Kako to da sam pro{la kroz sve ove promene bez posledica,bez neke bolesti?”. Odgovor na ovo pitanje stigao je sredinomjanuara.

Menstruacija mi je po~ela posle pauze od dva meseca. Vrlosam se obradovala kad sam je dobila. Krvarila sam nedelju da-na, zatim deset dana... onda dve nedelje. U tom periodu, oti{lasam jedne nedelje uve~e sa Donom u bioskop. Kad smo se vra-tili ku}i i kad sam videla koliko obilno krvarim, uhvatila me jepanika. „Bojim se”, rekla sam mu, „jo{ uvek jako krvarim i ose-}am kako kopnim”. Gledati kako vitalna teku}ina napu{ta telo,bio je to za mene zastra{uju}i znak i znala sam da ne{to nije uredu.

Pre vi{e godina pro~itala sam jednu knjigu koja se zvala Ka-ko sam izle~io rak autora Antoni Satilara. Bila je to pri~a o bor-bi jednog ameri~kog doktora medicine sa neizle~ivim rakomprostate i kona~nim izle~enjem pomo}u makrobiotike.

Davno sam izu~avala makrobiotiku i jedno vreme je prime-njivala, ali bez potpunog predavanja tim na~elima. Tokom u~e-nja o makrobiotici, upoznala sam jednog izuzetnog makrobio-ti~ara/dijagnosti~ara, koja je stanovala u susedstvu, Minu Dobi}.Duboko sam zahvalna {to je ona prisutna u mom `ivotu.

Posle dve nedelje krvarenja, pozvala sam Minu i zamolila jeda me primi. Intuicija mi je govorila da se radi o fibroidima, mi-omima koje je imala i moja majka a koji su rezultirali u delimi~-nu historektomiju (odstranjenje materice). Mina se slo`ila dado|em tog ponedeljka.

Kada sam stigla na zakazani sastanak, skoro da sam bila ustanju histerije. Bila sam slaba zbog velikog gubitka krvi, a ta-ko|e – verovatno podjednako ote`avaju}e – i na smrt prepla{e-

156

na. Mina je videla u kakvom sam stanju i ostale smo u razgovo-ru oko sat i po. Pitala me je ~ime se hranim i {ta se de{avalo umom `ivotu na emotivnom i duhovnom planu. Dobar deo pro-blema je le`ao u tome {to je moj brak sa Donom, do tada, zamene bio naporan.

Lo{e sam se hranila. Znala sam da gre{im. Ali u zadnje vre-me jela sam slatki{e, meso, kafu, vino – sve {to sam znala da ni-je dobro. Hrana je bila slaba uteha da smanjim stres i dobijembar neko zadovoljstvo u `ivotu.

Mina mi je proverila puls, pogledala lice, ruke, beonja~e,utvrdila naduvenost i nate~enost i pove}anu kila`u. Rekla je damisli da imam fibroide, ali da oni ne moraju po svaku cenu dabudu povezani sa menstruacijama ili sa srednjim godinama ukojima sam bila. Mogu}e je da su se pojavili zbog preteranog,nagomilanog stresa i prevelike upotrebe {e}era, ulja i proizvo-da `ivotinjskog porekla.

Sve ovo, kombinovano sa `ivotnim promenama kroz kojesam nedavno pro{la, rezultiralo je u ne`eljenim izraslinama. Re-kla je da su to znaci upozorenja i da moram da napravim nekeradikalne promene ukoliko `elim da mi bude bolje. Tako|e jerekla da ne mo`e ni{ta odre|eno da uradi dok ne odem na ske-nerski pregled karlice, da bi se odredila veli~ina, broj i lokacijafibroida.

Posle tog razgovora, oti{la sam ku}i sa primerkom standard-ne makrobioti~ke ishrane, koja je sadr`avala njene posebne pre-poruke i odmah sam oti{la u prodavnicu zdrave hrane da poku-pujem {ta mi treba.

Od po~etka januara, kada sam se prvi put videla sa Minom,do kraja januara, krvarila sam ukupno dvadeset tri dana. Po-slednjih deset dana sam `ivela kao u paklu. Bila sam upla{enaizdajom sopstvenog tela ali sam shvatila da moram bolje da sebrinem o sebi. Moje prijateljice, kojima sam sve ispri~ala, bilesu mi potpora i spasenje. Zvale su me po nekoliko puta dnevnoi dozvolile mi da budem pani~arka ukoliko to `elim. Prihvatalesu me onakvu kakva sam.

157

Odlu~ila sam da zapo~nem sa makrobiotikom jer sam ose-}ala da je to najpametnija stvar koju mogu da u~inim. Bilo je te-{ko, jer nikog nisam imala pored sebe da mi pomogne. Ose}a-la sam se u`asno, bila sam bleda, slaba i prepla{ena. Sama sammorala da kupujem hranu i da je pripremam. Mina je rekla {tatreba da uradim i dopustila mi je da je zovem nekoliko puta sadodatnim pitanjima na koje je ona svaki put strpljivo odgovara-la. Ali ja sam morala sama da se brinem o sebi.

Borba sa strahom je bila stra{na. Te{ko je bilo i rvanje sa sop-stvenim umom. Pru`ao mi je otpor u prihvatanju ovog zadatka.Sve mi je delovalo nepremostivo. Sedela sam na radnom pultuu kuhinji, mole}i se i glasno sebi govore}i: „Mo`e{ ti to. Mora{,jer niko to ne mo`e za tebe da uradi. Mo`e{ ti to da izgura{. Mo-ra{ to da uradi{”.

Motivisala me je ~injenica da je Mina obe}ala da }e raditi samnom, ali tek posle potvrde njene dijagnoze. Odmah sam se ja-vila lekaru i tra`ila uput za ultra zvuk. Dobila sam ga i nekakosam se odvezla do bolnice da se to obavi. Dok sam vozila autoputem, ruke su mi se tresle na volanu. Na stolu za pregled bilasam totalno slomljena. Stalno sam zapitkivala: „Vidite li ne{to?[ta ima tu?” Znala sam da potpuno izlu|ujem tehni~ara svojimpitanjima i bila sam potpuno zaprepa{}ena kad mi je rekla dane vidi ni{ta zna~ajno.

Sko~ila sam sa stola u ekstazi i pozvala Minu. @elela sam dajoj ka`em da ni{ta nisu na{li.

Nekoliko sekundi je }utala, a onda mi je odgovorila: „Ondatreba da bude{ jako sre}na”.

Posle nedelju dana javili su mi iz doktorske ordinacije da suzapravo na{li dva mioma fibroida, ali mala. Zato su smatrali dasu nalazi ultra zvukom bili „normalni”. Telefonirala sam Donupa onda Mini. Ona mi je na to rekla: „Mo`e{ da ih jo{ smanji{.Hajdemo na posao”.

Realno gledano, „kombinovana medicina” – me{avina Isto-ka i Zapada mo`da je najbolji pristup. Odlu~ila sam da }u uovom spoju sama napraviti bitne promene u svom na~inu `ivo-

158

ta, u poku{aju da se izle~im od negativnosti koje sam pustila usvoj `ivot, bilo da je u pitanju ishrana ili ne{to drugo.

Onda sam se susrela sa sopstvenim otporom. Ponekad samsedela za stolom u kuhinji do 3,30 ujutru, pitaju}i se odakle dapo~nem. Napravila sam tablice ishrane i zapisala svaku i naj-manju sitnicu koju treba da jedem svakog dana, jednom nedelj-no, dva puta ili tri puta. Napravila sam veliki spisak za kupovi-nu. Bukvalno sam se odvukla u radnju zdrave hrane. Kupilasam pilule koje mi je Mina preporu~ila. I{la sam u kratke {et-nje. Zdravo sam se hranila. Gledala sam stare emisije Endi Gri-fita, koje su me smirivale. Radila sam ve`be dubokog disanja.Molila se Bogu. Krvarenje se smanjivalo i krajem januara pot-puno je prestalo.

Ose}ala sam da se u mom `ivotu desilo ~udo! Ja sam to ~u-do sama napravila, sopstvenim rukama. Bacila sam se na kole-na i zahvalila se na{em Tvorcu {to me je inspirisao da uradimono {to je trebalo.

Nekoliko meseci je pro{lo. Simptomi su nestali, a fbroidi suse smanjili na pola. Pregled holesterola, koji je uvek bio visok,pokazao je smanjenje za sto dvanaest. Me|utim, ~ekalo me jejo{ puno posla, nije sve bilo gotovo. Nekoliko puta sam preki-nula uzimanje alkalne, ~iste hrane koja mi je bila propisana. Iz-gubila sam deset kilograma, od kojih je ve}ina bila od naduve-ne masno}e koja mi je tako ru`no stajala. U najboljim danimaose}ala sam se kao da plovim, puna energije i mirnih, koncen-trisanih ose}anja. Ponekad, kad bi mi pripremanje hrane te{kopalo, setila bih se Mininog upozorenja da ja treba samu sebe daisceljujem.

Ubrzala sam proces kuvanja, tako da mi je sada potrebnokra}e vreme. U`ivam u hrani koja mo`e da bude ukusna kao isvaka druga, ali sa manje za~ina i bez proizvoda `ivotinjskog po-rekla. Uglavnom koristim sve`e povr}e bez pesticida, mahunar-ke i proizvode od njih i integralne `itarice. Kada izlazim, nosimhranu sa sobom, jer sam jo{ uvek u po~etnoj fazi isceljenja. Ka-snije }u jesti jednostavnu hranu po restoranima, kao na primer

159

testenine. Ali, mislim da se nikad vi{e ne}u vratiti na ve{ta~ku,previ{e za~injenu hranu, koju sam jela ~itavog svog `ivota. Sa-da ta hrana, za mene, ima potpuno bizaran ukus i izgleda sinte-ti~ki i la`no. Ne mogu vi{e da podnesem ni{ta la`no u svom `i-votu, ~ak ni kola~ od sira.

Sve koji ovo ~itaju zamolila bih da cene i po{tuju svoje `ivo-te i hrabro naprave promenu dok jo{ mogu. Shvatite da je sna-ga ljubavi i pomaganje sebi i drugima jedino va`no. Zamolilabih vas da budete dobri prema sebi i da se pridr`avate ovoga.Budite ne`ni prema osobi koja sedi na stolici do va{e jer i onapoku{ava da `ivi svoj dragoceni `ivot koji joj je Bog dao, na naj-bolji mogu}i na~in.

4. Jedan dan u Mininom `ivotu

Po~ela sam sa kuvanjem hrane za moju porodicu u pet satiujutru. Sada je oko podne, jo{ jedan topao, sun~an dan u Kali-forniji. Odmaram se u le`aljci pored bazena u ba{ti iza ku}e. Pti-ce komponuju sonate, dok sam ja, njihova jedina publika, po-sebno dirnuta njihovim koncertom. Ose}am `elju da im sezahvalim na izvo|enju. I dok razgovaram sa njima, one mi od-govaraju povisuju}i harmoni~no svoje glasove. Kao da govorenekim novim jezikom, koji jedino ja razumem. Uverena sam darazumeju moje raspolo`enje i dolaze da me tra`e. Ptice imajutajanstvenu sposobnost da budu uvek tu kada su mi potrebne.Muzi~ka poruka koju mi prenose ~ini da se ose}am posebnom.Zahvalna sam im i ispunjena. Ritmi~ki zvuk vode koja te~e iz|akuzija (malog bazena sa virovima tople vode) u bazen je kaoreka mog detinjstva. Odzvanja kroz moje telo, ne`no me uvodiu duboku meditaciju. U ovom prijatnom okru`enju, ose}am ka-ko se ~vornovato klube stegnutosti odmotava i kapela moje du-{e blagosilja. Moj um se opu{ta uz magi~ne vibracije prirode.Ponovo uspostavljam vezu sa univerzumom. Zvono na vratimaremeti meditiranje.

160

Moja }erka Jelena otvara ulazna vrata. Na dovratku stojimlada `ena, otprilike moje visine i godi{ta. Na licu meni dobropoznati gr~. Dobro poznajem taj izraz jer sam i sama `ivela sanjim tolike godine. Stajala je tako kao surogat nekada{nje Mi-ne. Kao da sam se gledala u ogledalu. Za jedan tren to je bilonestvarno.

Mlada `ena je otvorila srce i ispri~ala mi svoju pri~u, to je bi-lo kao de`a vi. Opisala je kako se njen `ivot odvijao. Bila je re-diteljka televizijske serije, potpuno predana svojoj profesiji; po-slednja je napu{tala studio, bez ose}aja za vreme, zaboravljalada jede, da ode u toalet, svoje vikende je posve}ivala priprema-nju slede}e radne nedelje, bez izleta, bez odmora, bez privat-nog `ivota.

Zastra{uju}e, zar ne. Nije znala odakle da po~ne. Nije zna-la gde da stane. Ose}ala se kao da je na beskona~noj traci pro-izvodnje, ali nije znala kako da si|e. Znala je samo da vi{e nemo`e da izdr`i. Hroni~ni sindrom umora, uporne migrene, hro-ni~ne alergije, problemi sa varenjem, akutna gljivi~na upala, prei post menstrualni sindromi, sve je to uzimalo danak njenomzdravlju i `ivotu.

Zagu{enost! Uzimanje raznih lekova godinama, dovodilo jesamo do privremenih promena i razornih {tetnih posledica.

Kao i ve}ina ljudi, `elela je da zna {ta je prouzrokovalo ta-kvo stanje. Poku{ala sam da joj objasnim relevantne ~injenice.

Kandida je infekcija koju izazivaju gljivice sli~ne dobro}ud-nim parazitima koji `ive u na{em telu ne o{te}uju}i ga. One na-ro~ito deluju u vla`nim sredinama kao {to su usna duplja, respi-ratorni trakt i vagina. Kad do|e do intenziviranja infekcije, mo`eda prodre u krvotok, da probije }elijske zidove, nastani se u raz-li~itim organima, ~ak i da prodre kroz krvnu barijeru i dopre domozga.

Klju~ le~enja je potpuno izbegavanje fermentisane hrane,izuzev umebo{i {ljive, koja se intenzivno koristi u medicinskomkuvanju. Kandida napreduje u {e}ernoj klimi, pa je va`no iz-begavati ugljene hidrate, kao {to su peciva sa kvascem, vo}e,

161

zasla|iva~i i sirova so dodata kuvanoj hrani. Slabi bubrezi nemogu da odr`e potrebnu koli~inu natrijuma u telesnim te~no-stima.

Da bi se izle~ila kandida i osna`io imunolo{ki sistem, prvo mo-raju da se oja~aju bubrezi. Savetovala sam da stavlja obloge od|umbira na bubrege, dva puta nedeljno po dvadeset minuta. Onepobolj{avaju cirkulaciju i donose bubrezima potrebni kiseonik,ja~aju}i i opu{taju}i ih. Kupka sa morskom soli trideset minuta,dva puta nedeljno, tako|e je preporu~ljiva. ^ak i kad osoba po-stane svesna da mora, te{ko se odri~e hrane na koju je navikla.Duh je jak, ali je telo slabo.

Nensi mi se poverila: „Jednom prilikom smo morali da pre-kinemo snimanje jer mi je bilo toliko lo{e da nisam mogla dastojim. Na kraju je to ispalo dobro, jer sam srela osobu koja mije rekla za vas. Njena pri~a je sli~na mojoj. Dala mi je va{ brojtelefona.”

Pre nego {to smo zapo~ele sa konsultacijom, izvadila je iz ta-{ne, jedan po jedan, sve svoje bo~ice sa lekovima, vitaminima,mineralima i druge „dopunske” pilule. „Gde vam je kanta za |u-bre? Ovo pijem godinama i gledajte u kakvom sam stanju. Ho-}u da pobacam sve ovo jednom zauvek”, ljutito je rekla.

Po{to je ovo bio njen prvi susret sa makrobiotikom, konsul-tacije su trajale dva sata. Na{ dana{nji svet je tehnolo{ki vrlomo}an, ali je potpuno ispao iz ravnote`e. Bolesti, hemikalizaci-ja, kriminal u porastu, pove}ana stopa razvoda, biogeneti~ki in-`injering, sve su to dokazi ogromnog haosa koji neminovno vo-di ~ove~anstvo ka uni{tenju. Makrobioti~ki pristup se sprovodida izle~i patnju i povrati ravnote`u. Hrana je jedina energija do-voljno sna`na da izle~i na{e fizi~ko, emocionalno i duhovno bi-}e.

Hrana mo`e da izle~i svet, ali ako za to upotrebljavate ma-krobioti~ko oru|e. Samo prirodnom hranom `ive}i u harmoni-ji sa prirodom i `ivotnom sredinom; vitalnim ve`bama; uz za-hvalnost na daru `ivota; uz radost i zahvalnost celom ~ove~anstvu`ivot mo`e da bude ispunjen zahvalno{}u i sre}om.

162

Ovaj kratak filozofski pristup za Nensi je imao smisla. Njenkomentar je bio da je ona `ivela i radila u neproduhovljenom iljutitom svetu. Bila je spremna za promenu. Nije mogla da seseti kada je poslednji put pro{etala u sun~anom danu. Jedinove`banje koje je upra`njavala bilo je hodanje od kola do ulaznihvrata, studija ili restorana. Razumela je da smo mi deo prirodei da moramo da joj se vratimo. Sve {to unesemo u na{e telo, ilinosimo na na{em telu, treba da bude prirodno i nezaga|eno.

Bilo joj je potrebno jedno vreme da prihvati promene u is-hrani. Prestala je da truje svoje telo mesom, mle~nim proizvo-dima i {e}erom, ali joj je te{ko palo odricanje od vo}a i peciva.To su bile najtvr|e navike koje je trebalo iskoreniti. Po{to nijevolela da kuva, to je re{ila tako {to je iznajmila makrobioti~kukuvaricu. Za dva meseca, njeni simptomi su nestali. ^ak i posleoporavka re{ila je da zadr`i svoju kuvaricu za stalno. Ali, sadabira svoju hranu iz „gurmanskog” makrobioti~kog jelovnika.

Kako joj se stanje popravljalo, ne samo da su nestali starisimptomi, ve} joj je i ko`a postala meka kao saten i bore su jojse ubla`ile. Izgledala je mla|a deset godina. Postala je stalo`e-na, depresije su nestale i ponovo je bila u stanju da se koncen-tri{e. Po{to su joj ljudi delili komplimente, odala im je svoju „taj-nu”. Delila je svoju pri~u sa svakim ko je hteo da slu{a. Mnogiljudi su imali koristi od toga i promenili su svoj na~in `ivota. Jo{jednom se obistinila izreka:”Iz jednog zrna, deset hiljada zrna.”

Nensi i ja smo postale vrlo bliske. Vi{e nije bilo ni savetnikani klijenta, ve} prijateljica. Nebrojeno puta smo kuvale zajed-no, {etale zajedno. Ona je stigla do velikog otkri}a, ili je bar njojtako izgledalo. Ptice su oduvek tu. Pevaju od pamtiveka, ali onaih nikad ranije nije ~ula. Slu{anje njihovog savr{enog izvo|enjabila joj je radost, kao `ivot u beskrajnom svetu bajki. Prihvata-nje makrobioti~kog na~ina `ivota omogu}ilo joj je da otkrije naj-vi{i nivo svesti, dinamiku unutra{nje slobode i kvalitet `ivota ko-ji upotpunjuje na{e zdravlje i unutra{nju sre}u. @ivot je simfonijaa mi smo dirigenti.

163

5. Pri~a o isceljenju, napisala D`enifer I. Grin, doktor nauka

Decembar 1988. Novogodi{nji praznici su u punom jeku. Prenekoliko nedelja sam saznala da moj mu` ima ljubavnicu a upra-vo su mi rezultati biopsije pokazali da imam rak dojke. Ne mo-gu da ka`em da sam u {oku u kakvom je ve}ina `ena kad im sesaop{ti ovakva vest. Kod mene se kancer pojavio prili~no rano.Moja majka je imala pedeset osam godina kada se kod nje ja-vio. Ja imam ~etrdeset ~etiri.

Majka je imala radikalnu masektomiju – odstranjenje dojke– sa prvim kancerom, deset godina kasnije i drugu, na drugojdojci. Umrla je deset godina kasnije, posle nekoliko tretmanahemoterapijom. Kancer joj se pro{irio na kosti, mozak, na celotelo.

Moj „A -tim” Los An|eleskih doktora (naziv koji je dao je-dan od doktora iz tima), odlu~io je da su lampektomija, zra~e-nje i tamoksifen razumni pristup u le~enju. Znala sam da je jo{ne{to bilo potrebno, van medicinskog le~enja. Nisam se slagalasa stavom svog doktora da je kancer besmislena tragedija. Zna-la sam da ga izaziva ne{to u mom na~inu `ivota, ne{to {to imaveze sa ~etrdeset~etvorogodi{njim ose}anjem bespomo}nosti.Kao da jo{ uvek nisam zaista zapo~ela `ivot, ve} se stalno pri-premam da `ivim. Godinama sam ose}ala da je moje pravo bi-}e blizu, ali da sam odse~ena od njega. Samo kada sam pila, {tosam ~inila u velikim koli~inama, od dvadesete do ~etrdesete –ose}ala sam hrabrost tog svog bi}a, svu `ivotnost i kreativnost.

Napustila sam posao u Udru`enju filma i po~ela da poma-`em drugima da se oslobode starog, stegnutog na~ina. Sama udnevnoj sobi, jedne ve~eri kasno, gledala sam film Moja Afrika.Dok sam gledala kako Ajsak Denisen gubi sve do ~ega joj je sta-lo, otkrila sam da je moja su{tina – borac u pre`ivljavanju.

Stid nestaje i na kratko se ose}am slobodnijom nego ikada.Onda pronalazim novu izraslinu. Na biopsiji iglama, pogre{no

164

je pro~itano da je izraslina benigna, tako da sam je ostavila bezintervencije od septembra 1991. do januara 1992. kada se rastu-}i tumor pokazao na analizi krvi i kada je moj onkolog izraziosumnju u prvobitnu dijagnozu. Ponovo sam pro{la kroz lampek-tomiju. Ovoga puta je doktor ~vrsto predlagao hemoterapiju,ali sam ja ponovo insistirala na zra~enju. Jo{ uvek sam gledalana svoje male izrasline kao na lokalni fenomen. Napad na ~ita-vo telo sa smrtonosnim hemikalijama ~inio mi se kao potpunouni{tenje.

Stalno sam pitala svoje telo za{to proizvodi maligne izrasli-ne. [ta je to u meni {to uti~e da izrasline pucaju? A onda, u ju-lu 1992. suo~ila sam se sa jo{ te`om dilemom: kancer se pro{iriona grudnja~u (grudnu kost). Sada vi{e nisam imala opciju maleoperacije koja }e ga odstraniti. Uz srce i plu}a koji su tako bli-zu, ni moje dobro, staro zra~enje nije vi{e bilo preporu~ljivo. He-moterapija je bila moj jedini spas. Imala sam dva tretmana, sapauzom od nedelju dana i onda se dogodilo ne{to {to jo{ uveknisam u stanju da objasnim.

U septembru 1991. kada sam mislila da imam sre}nu vezu,koja mi se ~inila i jaka i puna podr{ke, iznenadila sam samu se-be, ludo se zaljubiv{i u ~oveka koji je bio mla|i nekoliko godi-na. Ne znam {ta da ka`em o sudbini ili ta~nije, o promeni ne~i-je sudbine, ali ~ini mi se sasvim mogu}e da sam i dalje ostala ubiv{oj vezi sa ~ovekom koji je i sam pre`iveo rak, i koji je imaonerazumnu veru u zapadnu medicinu, izazvanu strahom, ja da-nas sigurno ne bih bila me|u `ivima. Novi ~ovek koji se pojaviou mom `ivotu, imao je razumevanja prema ~i{}enju tela prirod-nim putem. Za mene, sa konvencionalnim pristupom medicini,ta ideja je bila prili~no sumnjiva.

I sada kad se setim pro{losti, shvatam da se ne{to sigurno po-krenulo i da je moja veza sa Skotom bila priprema za ono {to }ese desiti. Posetili smo lekara holisti~ke medicine, koji je prepo-ru~io makrobiotiku kao ishranu koja bi trebalo da podr`i hemo-terapiju. Dana prvog septembra 1992. srela sam Minu. Reklami je, izme|u ostalog, da }e ~i{}enje raka iz mog organizma bi-

165

ti prosto ko’ pasulj. Ovo je bilo u totalnoj suprotnosti sa mi{lje-njem mog onkologa da }e hemoterapija u~initi svoje, ali da po-stoji 90% {ansi da }e se bolest vratiti.

Nisam ta~no znala {ta me je pokrenulo. Mo`da je to bilo Mi-nino ohrabrenje koje me je inspirisalo. Mo`da je to bio obes-hrabruju}i stav mog onkologa. Mo`da i moj sopstveni izve{taj osvim negativnim nijansama i promenama koje su usledile nakontretmana sa hemoterapijom. Mo`da je to bilo ose}anje da su zu-bi po~eli da mi se klate. Mo`da je to bila kombinacija svih na-vedenih razloga, a mo`da ni jedan od njih. Negde u meni done-ta je odluka da napustim zapadnu medicinu i ukrcam se na putmakrobioti~kog isceljenja. Bi}e da je tu odluku doneo onaj deomene koji zna vi{e nego ja, koja obi~no donosim odluke.

Su{tina `ivota na makrobioti~kom re`imu je u jednostavno-sti. Skot i ja nau~ili smo da kuvamo i na{a kuhinja je postala na-{a apoteka. Trljala sam telo toplom vodom i |umbirom svakogjutra i ve~eri, da pobolj{am cirkulaciju i pomerim zastoj. Idemu duge {etnje u prirodu kad god mogu. Pevam vesele pesme.Nosim ode}u od ~istog pamuka. Zaobilazim gledanje televizijezbog svih zaga|enja koje izbacuje. Nosim zavoj od kupusa nagrudnoj kosti da izvu~e napolje toksine. Ponekad se ose}am kaosalata koja hoda.

Meseci su prolazili i moje isceljenje je sve osim prosto ko pa-sulj. Jo{ uvek se borim sa demonima starog `ivota koji su moj`ivot ~inili malim i sku~enim tolike godine. Prijatelji smatrajuda sam hrabra {to ne pose}ujem lekare, ali u su{tini me moj strahdr`i na distanci od njih; ne mogu da prihvatim tu potkopavaju-}u dozu sumnje koju bi mi donela poseta medicinskom svetu.Re{ila sam da u~im o makrobiotici da bih razumela kako funk-cioni{e. ^itala sam knjige D`ord`a O{ave i Mi~ija Ku{ija. I{lasam na Ku{ijev institut da u~im. Ose}ala sam da je moj um klju~-ni element u ovom procesu i po~ela sam da ~itam, u~im i ve-`bam, da bih ga pokrenula da radi za mene. Stalno sam smi{lja-la kratke pozitivne afirmacije i pu{tala ih kroz mozak kaopokvarenu plo~u da bih programirala podsvest za isceljenje. ^i-

166

tala sam inspirativne pri~e drugih ljudi koji su pre`iveli bolest.Na predlog moje prijateljice Ru{ke, ~iji se kancer potpuno po-vukao, organizovali smo malu grupu za podr{ku. Sretali smo sejednom nedeljno u mojoj ku}i i pozivali lokalne instruktore mi-krobiotike da nam budu u~itelji.

Polagano i pospano promena je dolazila. Primetila sam raz-like ne samo u svom telu ve} i u na~inu razmi{ljanja i ose}anja,u na~inu na koji istra`ujem svet. Ono {to sam vremenom shva-tila jeste da smo mi ono ~ime se hranimo i to na na~in za kojimnogi nisu ni blizu razumevanja. Jedu}i celovitu, neprera|enu,izbalansiranu, prirodnu hranu, ja stvaram celovitu, izbalansira-nu – samu sebe. Biti ceo, zna~i preuzeti odgovornost za sopstve-ni `ivot. Moja bespomo}nost je bila stagnacija isto koliko i mojkancer. ^isto, holisti~ko razmi{ljanje nije ne{to {to dolazi odspolja, ono je prirodan, zdrav pogled na `ivot, koji ostaje kadpro|e stagnacija.

Ne mogu da ka`em da posle ovakvih momenata, kroz kojeprolazimo, vo`nja postaje potpuno mirna, bez trzaja, ali celo-kupno putovanje postaje znatno mirnije i lak{e. Posle jedana-est meseci makrobioti~ke prakse, svom svakodnevnom re`imudodala sam i ^i Gong ve`be. Kada sam osetila putanju energi-je u sebi – direktno iskustvo sveta koji se ne vidi – sve je posta-lo mogu}e i probudilo je strast da saznam jo{ vi{e.

U martu 1994, osamnaest meseci od prelaska na makrobiotiku,odlu~ila sam da odem na medicinski pregled i vidim da li se ostva-rilo ono {to mi je Mina nagovestila. Pregled kostiju skenerom jeutvrdio da je tumor ili u remisiji ili potpunom odlasku a analiza kr-vi je pokazala da vi{e nemam kancer. Ovo mo`da zvu~i kao krajpri~e, ali nije. Mi u makrobiotici ka`emo da je potrebno sedam go-dina, manje vi{e, da se izgradi novo telo. Duh i telo su zaista jed-no. Duhovni razvoj je bio srce mog isceljenja. Verujem u to jer smomi po prirodi duhovna bi}a, i uvek smo sa ne~im u jedinstvu. Doknije zapo~elo moje le~enje, ja sam bila u jedinstvu sa bezna|em,nemo}i i depresijom.Ranije sam ja bila u jedinstvu sa sobom, a on-da je moj o~i{}eni deo tela preneo fokus na jedinstvo sa Bogom.

167

Dok sam bila izgubljena u starom sistemu verovanja, bilo jepuno razloga za strah i uprkos bezbrojnim poku{ajima, nisamnikako mogla da odagnam taj strah. Kada sam shvatila da samprvo i pre svega energija/duh ({to se desilo kada je zdrava ishra-na po~ela da izbacuje blokade iz mog tela) i da je moje telo re-zultat svega {to se de{ava na tom nivou bi}a, tek onda je mogloda se promeni ono u {ta verujem da je isceljenje. Sa ovim no-vim verovanjima i moja ose}anja su mogla da se promene: strahje zamenila ljubav, radost, zahvalnost, uzbu|enje.

Ljudi raspravljaju o tome da li su hrana ili duh osnovni izvorisceljenja. Ono {to ja znam jeste – kad sam po~ela da jedem iz-balansiranu makrobioti~ku hranu i kancer i depresija koja me jepratila celog `ivota, polako su nestali. Moj duh je mogao da za-po~ne svoje lagano bu|enje, to je bila poslednja prepreka poslekoje sam ja sama, onakva kakva jesam, mogla da zasijam. Inte-resovanje za ^i Gong se razvilo u intenzivno u~enje energetskogisceljenja i sada ja imam praksu u kojoj poma`em u isceljenjudrugih, kao i u u~enju i pomo}i oko samoisceljenja. Zauvek }ubiti du`nik Mi~iju, Mini i svim onim divnim makrobioti~kim u~i-teljima koju su mi pomogli na mom putu preobra`aja.

6. Slu~aj slomljenog srca

Jedan od nezaboravnih slu~ajeva bio je Ivan, koji je do{ao uAmeriku da prona|e svoju nadu. Imao je dijagnozu neizle~ivograka. Ni operacija, ni zra~enje, ni hemoterapija, kroz koje je pro-{ao u Jugoslaviji, nisu mu pomogli. Njegov brat je ~uo o momiskustvu i pozvao ga da do|e i proba le~enje ovom alternativ-nom medicinom.

Ivan je dolazio u moju ku}u svakog jutra u 6 sati i u~io samnom sve do pet po podne, kada bi odjurio kao mi{ uhva}en nasvetlu dana. Bio je nizak, sa dvadeset osam kilograma preko nor-malne te`ine, {ire}i se u struku, kretao se polako i veoma pe-dantno vodio ra~una o svojoj kesi za kostolomu. U najve}em de-

168

lu tela bio je li{en mekih pregiba, imaju}i uglavnom o{tre ivice.Svaka tamna, rasko{na dlaka, za~e{ljana na dole, bila je urednoaran`irana na temenu njegove glave. Debele, `bunaste obrvedominirale su ~istim, izbrijanim licem. Ekspanzivno stanje nje-govih creva se moglo lako pro~itati na nadutim, ote~enim usna-ma. O~igledno je bio ~ovek sa veoma jakom konstitucijom, ko-ji je potencijalno mogao da ima dug `ivot.

Svakog jutra bi me pozdravio pri~om o savom snu od pret-hodne no}i. Odjednom bi postao izuzetno napet. ^uo bi se kaozvuk pucketanja iz njegovih usta, o~i bi mu zasijale, glas dobiodublju boju. Potpuno bi promenio pona{anje dok bi mu re~i ska-kutale preko usana u nestrpljivim kovitlacima. Nikada mu nisunedostajale re~i dok se prepu{tao slatkom zadovoljstvu svojenajnovije fantazije. Prepri~avao je svoj poslednji san:

Eto njega u dvori{tu iza ku}e, kako konstrui{e kuku sa trizupca dobro pri~vr{}enu na vrhu trono{ca, u ~ijoj se sredini na-lazi te`ak tu~ani lonac, oka~en iznad velike vatre. U zagrljajutoplog lonca kr~ka se njegovo najomiljenije jelo gula{-paprika{,napravljen sa svinjskim mesom, ljutim papri~icama, paradajzom,krompirom, lukom, {argarepom. Ili drugo omiljeno jelo – pra-se}e pe~enje. Na kraju pri~e bi upitao bestrasnim, hladnim gla-som: „Koliko dugo se kuva taj pirina~?”

Nije imao pojma {ta ja to radim u kuhinji, niti ga je bilo bri-ga za izbalansiranu hranu. Ali uprkos svom prvobitnom nezna-nju, posle prvog meseca je oslabio 15 kg, po~eo da kuva za se-be i umeo je i da pravilno izbalansira hranu. Jednom prilikomje ~ak izjavio da mu se ova hrana ustvari svi|a i da ima sve ma-nje i manje „svinjskih” snova. On je bio muzi~ar, nastupaju}i sasvojom harmonikom na svadbama. Mnogo puta, usred kuva-nja, po~eo bi sa nekom pesmom, i ja bih mu se pridru`ila. Ta-ko bismo improvizovali ~itav koncert i hrana je imala jo{ boljiukus. Verovali ili ne, ljudi su bili sre}niji kad su jeli na{u hra-nu pripremljenu uz muziku.

On nikada nije prihvatio i razumeo ameri~ki, haoti~ni na~in`ivota. Govorio je da amerikanci prave decu za „vrti}e” i „bebi-

169

siterke”, dok se bake i deke nalaze u domovima za stare. Kakoporodica mo`e da `ivi bez ljubavi? Ovo je bila njegova svako-dnevna `alopojka o bratovljevoj porodici. Nedostajala mu je nje-gova porodica. Bio je o~ajni~ki nostalgi~an, tako odvojen od `e-ne i dece. Bio je ovde, ali je njegovo srce bilo na drugom mestu.Nije razumeo davno dokazanu mudrost da makrobiotika nijesamo hrana, iako sam ga tome svakodnevno u~ila. @eleo je dase vrati u svoju zemlju, iako je tamo bio rat, iako tamo ne}e na-}i makrobioti~ku hranu koja mu je potrebna.

„Ja sam ovde nesre}an, hrana me ne mo`e usre}iti,” prote-stvovao je.

Kada je po~eo sam sebi da kuva, bio je po ceo dan sam u ku-}i svog brata. @ivot mu je bio prazan. Ivan se pojavljivao u mo-joj ku}i potpuno neo~ekivano, izgledao bi kao neuredni krevetgovore}i da prosto mora s nekim da razgovara. Nikada nam ni-je bio na smetnji, naprotiv, zavoleli smo ga. Njegove o~i govo-rile su istinu, tamne i sveznaju}e, potamljene usamljeno{}u.Njegov govor je bio prekidan tugom koja ga je gu{ila. Nije biosvestan svog tmurnog raspolo`enja. Tuga je bubrila u njemu.Zloslutni crni oblak je punio prazan prostor u kome je nekad`ivela sre}a. Nije vi{e imao pesama za pevanje. Bio je za `alje-nje.

Godinu i po dana kasnije, na dan kada je trebalo da otputu-je u Jugoslaviju, ne poseduju}i nijednu od tajni besmrtnosti,umro je, ali ne od raka, umro je od slomljenog srca.

7. Svetlost – vodilja, napisala Ru{ka Porter

Uvek sam verovala da mogu da vodim divan `ivot, ali mi jetrebalo {est godina po{to sam dobila dijagnozu raka dojke, dapo~nem da `ivim svoj divan `ivot! Da ka`em da sam zahvalnane bi bilo dovoljno, naro~ito kada razmi{ljam o svojim u~itelji-ma koji su me nau~ili kako da stignem dovde gde sam sad. Mi-na Dobi} je jedna od njih.

170

Danas je 19. novembar, 1997. Na dana{nji dan, pre {est go-dina, doktor mi je rekao da imam rak dojke. Mislila sam da }use onesvestiti. Moj mu` je prebledeo. „@ao mi je {to ponovo mo-ra{ da pro|e{ kroz ovo,” rekla sam mu. Ranije, u Engleskoj, de-vojka mu je umrla od raka dojke.

Kada se osvrnem na to vreme, od pre {est godina, shvatamkako je prijateljska, nevidljiva ruka vodila svaku moju odluku.Na osnovu preporuke, izabrala sam onkologa Vajsmana. On jebio i ostao savr{en lekar.

Po{to sam imala tri izrasline i tumor koji se nalazio u stadi-jumu dva, savetovao mi je otklanjanje dojke, vrlo jaku hemote-rapiju i tamoksifen. To je lek koji se rutinski prepisuje kao pre-ventiva da se rak ne bi povratio.

Veoma sigurna da }u prona}i alternativu za moje le~enje, re-kla sam dr Vajsmanu da }u zadr`ati dojku i i}i na zra~enje i sla-biju hemoterapiju.Tako|e sam mu rekla da ne}u uzimati vi{enikakve lekove posle zavr{enog tretmana. Po{to je bio tako do-bar lekar i intuitivna osoba, bilo mu je jasno da ne}e mo}i dapromeni moju odluku, pa nije ni poku{avao da me odgovori. Ve-rovao je da je moj tip raka izle~iv. Le~enje je prepustio meni.

Sa Minom Dobi} sam se srela ne{to kasnije radi makrobioti~-kih konsultacija. U razgovoru smo otkrile da smo obe radile kaonovinarke/dopisnici za Radio Beograd Prvi program. Slu~ajnost,pomisli}e neko, ali ja ne verujem u slu~ajnosti.

Za vreme konsultacija, pregledala je svaki milimetar mog te-la, {to niko pre toga nikad nije uradio. Primetila sam naro~itisjaj u njenim o~ima dok mi je govorila o mo}i koju `itarice ima-ju na na{e zdravlje, posebno integralni pirina~ kratkog zrna. Od-jednom mi se pojavila pred o~ima slika iz detinjstva: dok samrasla na malenoj farmi u centralnoj Bosni, moj deda, koji je biopoljoprivrednik, obi~avao je da nosi zrnca razli~itih `itarica pod`epovima, kao izraz po{tovanja prema njima. Kada bi seo sanama decom (a bilo nas je puno), pa`ljivo bi izvukao nekolikozrna, stavio na dlan i rekao: „Pogledajte kako su lepa i sjajna.”Dok mi je Mina pri~ala o makrobioti~kom na~inu `ivota, imala

171

je isti sjaj u o~ima kao i moj deda kada je govorio o zrnevlju. Utom deli}u sekunde postala sam potpuno svesna da }e ta istasvetlost koju su oboje imali u o~ima, postati, od sada pa na da-lje, svetlost-vodilja u mom le~enju.

Te no}i sam bezbri`no zaspala. Nadala sam se da }e jednogdana, kad po~nem da jedem `itarice, ista takva svetlost sijati i umojim o~ima. Slede}eg jutra sam stavila po nekoliko zrna inte-gralnog pirin~a u sve svoje d`epove. @elela sam da nastavim tra-diciju svoga dede.

Kada sam dobila dijagnozu raka dojke, moja mala zemlja Bo-sna je prolazila kroz rat. Po{to su telefonske i po{tanske vezebile prekinute, nisam mogla da pi{em niti telefoniram mami osvojoj bolesti. U svom srcu sam znala da kad bih joj rekla da je-dem `itarice i povr}e za svoje ozdravljenje, ona se ne bi vi{e bri-nula. Otkad je moj deda umro, 1968. moja mama je bila jedinakoja je sejala `itarice i povr}e na na{oj zemlji. Ve} mnogo go-dina milioni zrna su dodirnuti rukama moje mame. Kakvu div-nu sliku svoje majke imam u glavi u ovom vremenu le~enja.

U oktobru 1992. oti{la sam na Ku{ijev Institut da u~im ne-delju dana. Sa velikom `eljom da saznam vi{e o tome kako dapostignem ravnote`u u svom novom na~inu `ivota, vra}ala samse u Beket svake godine na mesec dana, dok nisam savladala svatri stepena studija. Kod ku}e, u Los An|elesu, nastavila samobrazovanje svakog ~etvrtka uve~e, uz izvanrednog u~itelja, Se-sil Tovah Levin.

U poslednjih pet godina, svakog ponedeljka uve~e, D`eniferGrin i ja smo bile doma}ice Makrobioti~koj grupi podr{ke, je-dinoj te vrste u Los An|elesu. U prvih nekoliko godina, Minaje odr`ala nebrojene ~asove u~enja i podr{ke.

Idem na pregled kod dr Vajsmana jednom godi{nje. Pro{legodine sam mu rekla da ne `elim vi{e da radim mamografiju.On nije bio iznena|en i to mi je i rekao, znaju}i za moj novi, pri-rodni na~in `ivota.

Kada sam ove godine u oktobru bila kod njega samo da prove-rim krvnu sliku, nedelju dana kasnije sam primila njegovo pismo:

172

„Draga Ru{ka,`elim da vam dam podatke o va{oj krvnoj slici, koja je, kao i

obi~no, izuzetno normalna. Holesterol je 162. ^estitam! Ozna-ke za tumor su normalne. Kao {to znate, ja nastavljam da vasnagovaram da radite mamografiju i dalje, ali po{tujem va{u od-luku da niste vi{e zainteresovani”.

Na nebrojeno mnogo na~ina, `ivot mi je sada tako lep. ^aki kad su mi se neke stvarne nesre}e dogodile u prethodnim go-dinama, bila sam u stanju da ostanem mirna i usredsre|ena, ose-}aju}i da me ni{ta vi{e ne mo`e zaista poremetiti iz ravnote`e.Verovatno je lepota zrna u{la u moju du{u.

Hvala ti Mina.

8. Pri~a teniskog {ampiona Peid` Bartelt

Mislila sam da imam vrlo zdravu, izbalansiranu ishranu dokse nisam upoznala sa makrobiotikom pre pet meseci. Treniramprofesionalno tenis. Moram da budem svesna svog tela i ener-getskog nivoa, kako hrana uti~e na moje treninge i na moju spo-sobnost da igram uspe{nije. Moja definicija zdrave ishrane bilaje: salate, piletina, vo}e i proizvodi sa smanjenom masno}om.Uprkos ovog zdravog jelovnika, nikad nisam imala dovoljnoenergije. ^esto mi se spavalo posle ru~ka, ~eznula sam za {e}e-rom i slatki{ima. ^ak i posle spavanja od osam ili deset sati, bu-dila sam se umorna. Iako sam uvek ~ekala nekoliko sati poslejela da nastavim sa treningom, neko neprijatno ose}anje mi jeusporavalo telo. Hrana je delovala kao velika izraslina u momstomaku, jo{ uvek nesvarena. Ovo sam obi~no pripisivala nedo-statku sna ili preteranom ve`banju. Ili sam pak racionalizovala,govore}i sebi da se ve}ina ljudi tako ose}a i da je to normalno.

Kada sam pre{ala na makrobioti~ku ishranu, odmah sam pri-metila ogromno pove}anje energije koju je lako odr`ati tokomcelog dana. Postala sam mnogo `ivahnija. Sada se budim rani-je i ose}am se bolje, sa manje spavanja. Ko`a mi je mek{a i sve-

173

`ija. Nema vi{e otoka ili tamnih senki oko o~iju. I kad svi okomene pate od prehlade ili gripa, ja se ne razbolim.

Od svih ovih promena, najbolja je moja novoste~ena spo-sobnost da treniram intenzivnije i da se sve vi{e isti~em u spor-tu koji treniram. Ishrana je jedino {to sam promenila. Odmahsam bila u stanju da ve`bam du`e. Postala sam izdr`ljivija. Neose}am vi{e ni pribli`no bol posle te{kih me~eva i duga~kih tur-nira. Moje telo se mnogo br`e oporavlja.

Iskreno sam zahvalna za to {to sam se upoznala sa makrobi-oti~kom ishranom. Svakoga dana se ose}am sve bolje. Naro~i-to sam odu{evljena pobolj{anjem u igranju tenisa. I {to je naj-va`nije, verujem da makrobiotika spre~ava bolesti. Nau~ila samkako neprestano da odr`avam zdravu `ivotnu sredinu prave}ibolje izbore u svojoj ishrani.

9. Anonimna oda makrobiotici

Mina je pravi stru~njak kada je u pitanju veza izme|u tela i bio-hemije hrane. Ako ste njen sagovornik, ili njen pacijent, o~iglednovam je da je ona bri`na osoba u onom najosnovnijem i najdubljemsmislu te re~i. Kao i kod svih velikih lekara, ili velikih umetnika le-~enja, ni kod nje nema nesigurnosti niti {tetnih posledica.

Kada sam se prvi put susrela sa Minom, bila sam suo~ena sanekim zdravstvenim problemima. Doktor me je uputio na seri-ju testova i mada nisu bili kobni, ipak su za mene predstavljaliizazove. Bila sam iscrpljena {to od testova {to od slabosti. Poslenekoliko dana upoznala sam Minu preko zajedni~kih prijatelja.Do{la je u moju kancelariju i nije mnogo govorila. Gledala meje i tra`ila da mi vidi ruke. Skinula sam cipele da bi mi ispitalastopala. Zatim mi je pogledala o~i i zamolila me da isplazim je-zik najvi{e {to mogu. Posle toga mi je opipala puls i na kraju po-novila sve ono {to su tridesetodnevni testovi zaklju~ili. Bila sampotpuno zapanjena njenom pronicljivo{}u i ta~no{}u dijagnoze.Rekla je i neke druge stvari, koje testovi nisu prona{li.

174

Objasnila mi je da je telo izuzetno mudar instrument kojimo`e sam sebe da izle~i, uz pomo} pravilne ishrane i eliminaci-ju {tetnih materija u telu. Sledila sam njene savete i stanje mi sedosta popravilo. Bila sam zapanjena, jer sam sebe smatrala oso-bom koja pazi na ishranu. Jedno vreme sam bila i vegetarijan-ka. Godinama sam postila i s vremena na vreme bila na raznimdijetama i vegetarijanskim re`imima. I mada je sve ovo bilo ve-oma dobro za moje zdravlje, nikada nisam prona{la sistem ko-ji je toliko okrepljuju}i, kao {to je makrobiotika.

Ne vidim nikakvo neslaganje izme|u doktorske dijagnoze ionoga {to je Mina dijagnostifikovala kroz svoju pronicljivost iznanje.

Hvala Mina.

10. Mudrost malih bi}a

Roki je na{ sused iz ulice. Porodica mu `ivi preko puta nas.Jednog obi~nog dana, polako je do{etao stazom do mojih ula-znih vrata, tiho zakucao i ~ekao da mu neko otvori. Otvorila sammu vrata i on, iako nikada ranije nije bio u mojoj ku}i, instink-tivno je krenuo u pravcu moje apoteke-kuhinje.

Nikada mu niko nije rekao da sam savetnik mikrobiotike. Neznam {ta ga je nagnalo da do|e i nikada ga to nisam pitala. Nje-gova pri~a nije nalikovala ni na jednu koju sam do tada ~ula.Prognoze nisu bile dobre. Lekar ga je otvorio. Otkrio je tumoru stomaku, na pankreasu i slezini. On je pritiskao aortu, {to jeprouzrokovalo gubitak ose}aja u nogama. Onda ga je lekar za-tvorio i poslao ku}i, rekav{i da ne mogu vi{e ni{ta da u~ine zanjega. Lekovi koje je uzimao prouzrokovali su da se ose}a jo{gore. Patio je od konstantne dijareje i povra}ao svaki put kad bipoku{ao da jede. Gubio je na kila`i u opasnim razmerama.

Njegova porodica je imala planove da poseti ro|ake za vre-me Bozi}nih praznika, ali Rokiju se nije ba{ putovalo. Na mo-je nagovaranje, dopustili su da ostane u na{oj ku}i slede}ih pet

175

dana, dok oni budu odsutni. Uveravala sam ih da }e mu biti bo-lje kad se budu vratili. Pripremila sam mu lekove: krem od pi-rin~a i je~ma, supu od povr}a sa algama, jela od mahunarki ispecijalne dodatke sa natom (fermentisana soja bogata enzimi-ma i vitaminom B12). Hrana se slu`ila svakodnevno, sve`a i to-pla. Prvo je samo omirisao a onda re{io da isproba ovaj napi-tak ~udnog izgleda, ispijaju}i ga do kraja. Svaki obrok mu sesvi|ao vi{e od prethodnog, ku{aju}i ga i tra`e}i jo{. Bila samodu{evljena i ohrabrena kada sam videla takav entuzijazam iopredeljenost kod nekoga koji nikada ranije nije okusio ma-krobiotiku.

Slede}ih pet dana jednako je u`ivao u svakom obroku i nana{e zaprepa{}enje, hrana je uspevala da se zadr`i u telu. Kadase prvi put pojavio na na{im vratima jedva je stajao. Nesigurnenoge su nemo}no izdr`avale te`inu tela, ali sada je bilo o~igled-no da mu se energetski nivo podizao. Redovno je {etao i mirnospavao tokom no}i. Roki je po prirodi miran, ali mu o~i odajuja~inu. Bilo je dovoljno da pogledam u te bistre o~i i da vidimkoliko iskreno ceni sve {to sam ~inila za njega.

Sada skoro svaki dan, u vreme ru~ka, Roki, sa repom kao odpalminog lista, kuca na na{a vrata. Ta~no zna gde da me na|e.Kada se vrata otvore, pred nama se pojavi najsla|i, malo sivka-sti, malo garavo crni, malo pra{njavo beli, kovrd`avi lasa apso.

Sam pogled na njega vam zabada strele u srce. Dogega se dokuhinje, pogleda me kroz duga~ke, lutala~ke {i{ke, koje skriva-ju braon o~i i kao da ka`e: „Pa evo me! [ta ima za jelo?”

U`ivao je dok smo ga na smenu mazili. Prednjim {apama jemazio nju{ku sa obe strane, tope}i se od na{e ljubavi i pa`nje.Ru~ak nestaje za minut i onda se opet okre}e da ga mazimo.Deca ga odvode napolje na igranje.

„Mama, noge su mu oja~ale. Mnogo bolje hoda”, rekla je Je-lena sva uzbu|ena. Sr|an je sebe zadu`io da nosi Rokiju ma-krobioti~ku hranu. Arame alge sa kukuruzom mu je bilo najdra-`e jelo i olizao bi tanjir kad je to jeo. Za njega je to bio najsla|ikola~!

176

Naravno, sada, kada je Roki makrobioti~ar, u`iva povlasti-cu u dnevnim {etnjama. Po{to je oslabio, sa lako}om se provla-~i kroz ogradu i tr~i ko bez du{e do na{ih vrata. Zanimljivo jeda, mada smo susedi preko godinu dana, Roki nikada ranije ni-je dolazio da nas poseti dok se nije razboleo! Nikada ne}e shva-titi {ta je makrobiotika, ali je nekako ipak uspeo da me sam pro-na|e. Ono {to razume je da mu ova hrana poma`e da se boljeose}a. I sada odbija da jede ono {to je ranije jeo.

Zanimljivo je da pas mo`e da zna {ta je njegovom telu po-trebno i da ide to da tra`i. Evo psa koji nas u~i kako da prona-|emo energiju u snazi hrane.

Sre}om, sinteti~ka hrana nije uni{tila njegov instinkt. Mo`daga je taj uro|eni instinkt, koji `ivotinje imaju i vodio. Ko zna?Mo`da }e se nekada kasnije pojaviti neki Roki u Sr|anovom fil-mu. Pa, kona~no, on je heroj. On je bio od neprocenjive va`no-sti. Naterao je svoju porodicu da nau~i ne{to vi{e o prirodnomna~inu `ivota i da svoju ishranu zamene za mnogo zdraviju. Mo-`da bi mogli da ka`emo: „Roki im je pokazao put?“

11. Motivisana krvlju – put ka makrobiotici,napisala Filis Miler

Moj put ka makrobiotici bio je flekav (nije u pitanju igra re-~i). Prvi put sam ~ula za makrobiotiku kada sam anga`ovala pri-jatelja da mi bude li~ni trener za ve`banje. Pa`ljivo sam slu{alapri~u o njegovom iskustvu i veri u makrobiotiku. ^ak sam i pri-menjivala makrobiotiku neko vreme, ali mi je bilo te{ko da sena nju naviknem. Ipak, ose}ala sam da je sve to va`no i istinito.Na`alost, u tom prvom susretu sa makrobiotikom, nailazila samjedino na striktne i netalentovane kuvare, tako da mi je ta hra-na bila bljutava i vrlo ograni~ena. Me|utim, nisam nikada pre-stala da razmi{ljam o njoj i kad god sam je upra`njavala, neve-rovatna lepota i zdravlje su pro`imali moje telo. Promene su bilebr`e, pozitivne i dramati~ne. Ali uvek sam nekako ispadala iz

177

koloseka. Pro~itala sam puno knjiga i potpuno se uverila da jeto pravi na~in na koji treba `iveti, ali nikad se nisam pridr`ava-la re`ima zauvek i do kraja, ve} s vremena na vreme.

Posle jedno deset godina razmi{ljanja o tome, pojavio mi sezdravstveni problem. Po~ela sam vaginalno da krvarim. I{la samkod doktora koji mi je rekao da se verovatno radi o poja~anojmenstruaciji. Me|utim, ja sam toliko krvarila da mi je posle se-denja na stolici krv dolazila skoro do struka. Mogla sam da ose-tim kako nadolazi u talasima. To me je zabrinulo. Mislila sam da}u iskrvariti na smrt, tu na licu mesta. Po{to sam bila vrlo sum-nji~ava prema lekarima zapadne medicine, oti{la sam da me pre-gleda doktor holisti~ke medicine. Tog lekara mi je preporu~iopoznanik, koji se bavio makrobiotikom, tako da nisam dovodilau pitanje njegovu dijagnozu. Samo me je jednom pogledao (to-kom na{eg susreta) i rekao da mi je potrebna dijagnosti~ka kire-ta`a. Eto, pre nego {to sam se osvestila, bila sam na operacio-nom stolu. Uradili su mi dijagnosti~ku kireta`u. Jao!

Kada sam se probudila iz anestezije, lekar mi je rekao da jeoperacija prili~no dobro pro{la. Ali da postoji samo jedna stvar...na{ao mi je izraslinu na desnoj strani. Nije mogao ba{ dobro daje pogleda, ali je mogao da je napipa. Izraslina je bila otprilikeveli~ine grejpfruta. Savetovao mi je da se podvrgnem jo{ jednojproceduri da bi se izraslina proverila. Lekar mi je rekao da jeverovatno u pitanju samo fibroid ali da se mora „pregledati napravilan na~in”. Posle kireta`e, znala sam da se sigurno ne}upodvrgnuti jo{ jednoj proceduri. Bila sam ljuta {to su me i za ki-reta`u tako brzo ubedili. Kako se to uop{te desilo kada samustvari `elela samo neki makrobioti~ki savet?

Bilo kako bilo, ja sam se zabrinula i prepla{ila. Ovaj „grej-pfrut”, prema lekarevoj pri~i, zaista me je zabrinuo. Ovoga pu-ta sam pre{la na makrobiotiku, pridr`avaju}i se uputstava pri-li~no striktno. Dosta sam smr{ala, dobro izgledala i nikada vi{enisam imala problema te vrste. Tako sam `ivela dve godine aonda sam se ponovo vratila u ulogu osobe koja jede sve, bez re-strikcija. Natrag na slatki{e, {e}er, masno}e, mle~ne proizvode.

178

U to vreme sam radila kao savetnik za marketing u svojoj li~-noj kompaniji, na projektu za „Junisajz” (kompjuterski proiz-vo|a~i). Projekat nas je vodio u razne evropske zemlje. Bili smosvakog dana u drugom gradu. U Poljskoj sam jela jedino belihleb, sir i vo}e. Bila sam vegetarijanka a gdegod smo i{li, slu`i-li su nam uglavnom meso. Po{to nisam htela da jedem meso, je-la sam sve drugo, uglavnom hleb i sir, koje sam ina~e volela.

Te no}i, smestili smo se u hotel i ja sam oti{la u WC. Kadsam pogledala u {olju, zaprepastila sam se. Bilo je toliko krvi danisam mogla da verujem sopstvenim o~ima. Mislila sam da mo-`da opet imam „jaku menstruaciju”. Na svoj u`as, shvatila samda krvarim analno.

Krvarenje je bilo toliko jako da sam legla na krevet, na sto-mak, nadaju}i se da }e me sila gravitacije spasti. Intenzivno samrazmi{ljala o svom jadnom stanju – sama sam a krvarim na smrtu hladnom, ru`nom, sumornom hotelu usred strane zemlje (u tovreme Poljska je bila komunisti~ka zemlja). Nisam imala nikogsvog pored sebe. Da su ljudi iz „Junisajsa” znali {ta se sa mnomde{ava, sigurno bi insistirali da odem u bolnicu, a to me jo{ vi{epla{ilo. Bolnica, u Poljskoj? Ja, Amerikanka, nema govora.

Uspani~ila sam se i poslala SOS signal mu`u da pozove sa-vetnika za makrobiotiku koga sam poznavala. Ona mi je poru-~ila preko mu`a da odmah prestanem da jedem hleb i sir. Ka-kav mudar savet! Po{to nije bilo ni~ega drugog za jelo, postilasam slede}a dva dana. Bila sam upla{ena i toliko sam krvarilada mi nije bilo te{ko.

Slede}eg jutra je trebalo da imam prezentaciju za tim iz „Ju-najsisa”. To je zna~ilo da budem na nogama ceo dan. Na`alost,ja sam bila jedina osoba koja je odr`avala prezentacije na ~ita-vom putu. Stalno sam morala da se izvinjavam i jurim u kupati-lo da vidim da li mi krv te~e po nogama ili je mo`da probila ode-}u. Sre}om na sebi sam imala tamno plavi kostim i ni{ta se nijevidelo. Stavila sam zamotani WC papir i manje pe{kire za ku-panje u ga}ice, da pokupe krv. Brinula sam se kako bi klijent re-agovao i bio prepla{en da vidi toliku koli~inu krvi koja mi se sli-

179

va niz noge na pod. Sre}om taj dan je nekako pro{ao da niko ni-{ta nije primetio.O ovome nisam ni sa kim govorila.

Imam sliku, napravljenu u 2.45 ujutru te no}i, na Var{avskomaerodromu, posle celodnevnog sastan~enja. Napu{tali smo Polj-sku i neko je {kljocnuo aparatom. Na fotografiji se vidi `ena nasamrti koja mo`da ne}e pre`iveti put avionom. [ta }e ljudi mi-sliti kad budu gledali tu sliku, napravljenu samo nekoliko minu-ta pre njene smrti? O ~emu je ona razmi{ljala? Da li je bila sve-sna smrti?

Porazgovarala sam sa sobom. Shvatila sam da ukoliko pre-`ivim slede}a dva dana i ne umrem od krvarenja prelazim namikrobiotiku, koja }e me spasiti. Ali sam morala da razmi{ljami o ~injenici da sam sebe konstantno ubijala onim ~ime sam sehranila. Onda sam ponovo, na trenutak, zastala i porazgovara-la sa sobom, potpuno otvoreno i iskreno.

Zapitala sam se: „Da li `eli{ da `ivi{ ili da umre{”? Bilo je ja-sno da radim stvari koje }e me neminovno odvesti u smrt. Za-{to? Za{to sam toliko `elela smrt?

Moj `ivot nije bio ba{ tako sre}an. Mislim da sam na nekipodsvesni na~in `elela da se ubijem. Ali sam onda razmi{ljala oposledici svoje smrti na one koji su me voleli i njihovoj tuzi. Za-ista nisam razumela za{to su me uop{te i voleli. Ali, sre}om toje bilo tako. Onda sam nekako odlu~ila da }u `iveti, zbog njih.I taj motiv mi je bio dovoljan. Dao mi je dovoljno discipline dase potpuno sredim u slede}ih dve godine. Smr{ala sam na 85 ki-lograma. A onda, polagano, u narednih nekoliko godina pono-vo sam popustila svojim slabostima.

Kad sam potpuno ispala iz re`ima, brzo sam vratila staru te-`inu od 105 kg. Datum: 14 septembar, 1998. Poslovno puno pu-tujem. Dve tri nedelje sam ba{ mnogo putovala, uglavnom avi-onom, mnogo vi{e od pilota aviona. Neprospavane no}i su mojaspecijalnost. Malo sam ka{ljala. U po~etku samo onako, da pro-~istim grlo. U roku od slede}ih 24 ~asa, dobila sam temperatu-ru 42°C i te{ku upalu plu}a. Jedva sam stajala na nogama. Kaopo dogovoru, moje telo je odlu~ilo da ba{ tada izbaci nekoliko

180

`u~nih kamenova. Istovremeno sam izgubila kontrolu be{ike irektuma i ose}ala sam se jako slabom. Nisam mogla da se bri-nem o sebi. Tresla sam se od hladno}e i groznice. Od ka{lja samjedva disala i spavala. Bila sam puna {lajma, tamno zelene i siv-kaste boje, sa tragovima krvi. Ose}ala sam velike bolove. Svi onikoji su izbacili jedan do dva `u~na kamena znaju ta~no o ~emugovorim.

Sada sam ve} toliko dugo van makrobioti~kog puta da ne vi-dim u sebi ni{ta makro. Ho}u da ka`em, bilo me je sramota daim pogledam u o~i po{to sam toliko dugo vremena van zdraveishrane. Rekla sam mu`u da sam prili~no sigurna da mi je krajovog puta vrlo blizu. Imala sam `elju da odem u bolnicu, ali samznala da bi oni izvadili 30% raznih delova mog tela, naro~ito`u~.Osim toga, ne volim lekare. Od antibiotika sam jo{ bolesni-ja.

Na kraju sam ipak pozvala makrobioti~kog savetnika da meponovo izbavi iz nevolje. Njeno ime je Mina Dobi}. (Ustvari,ona je mene pozvala. Mislim da je neko ko me voli njoj poslaoSOS signal u moje ime. Nisam sasvim sigurna {ta je u pitanju,ali „slu~ajnost” je bila prava i ~udesna. Niko mi do sada nije ni-{ta priznao).

Mudro sam prihvatila poziv. I verovali ili ne, kao Devica Ma-rija, strpljivo i sa puno razumevanja, do{la je u moju ku}u i ne-govala me dok nisam povratila svoje zdravlje. Mu` nije i{ao naposao dve nedelje i pomagao je u tom procesu izle~enja. Suvi-{no je re}i da ja uop{te nisam bila u stanju da se brinem o sebi.Trebalo mi je vi{e od mesec dana da se potpuno oporavim.

Ovoga puta sam jela samo makrobioti~ku hranu da bih se iz-le~ila. Nisam pila lekove niti pilule za smanjenje bolova bilo ka-kve vrste. Ovoga puta nisam varala niti skretala sa puta hranekoja me je le~ila. Ni jedan atom lo{e hrane nisam pustila u te-lo. Za mesec dana smr{ala sam 15 kg. Odjednom mi se javilamotivacija. Pro{la sam kroz zaista velike krize. Oslobodila samse nekih lo{ih navika tokom uzimanja striktno zdrave hrane. Ose-tila sam da mogu da iskoristim svoju situaciju za preokret na bo-

181

lje i to sam i u~inila. Kao neki narkoman, znala sam da ne smemda varam jer bih se vratila na puter od kikirikija i sigurnu smrt.Ovoga puta sam odlu~ila da istrajem. Do sada sve dobro funk-cioni{e.

I tako je ovo postalo ~udesno otkri}e. Ovoga puta je bilo lak-{e da se dr`im programa. Nisam pravila prekr{aje.

^injenica je da sam po~injala makrobioti~ku ishranu dva pu-ta u roku od dve godine, ali za mene to nije izgubljeno vreme.Ja znam da preda mnom stoji dug put. Znam da jo{ uvek radimna postizanju svog cilja. Ali, ovoga puta, imam puno poverenjau sebe. Verujem, da }e stvari biti druga~ije.

Pod jedan: Pi{em knjigu jer ~vrsto verujem da postoji pro-mena u mom `ivotu

Pod dva: Ne patim a do sada sam uvek patila.Pod tri: Sada volim ovu hranu, potpuno.Pod ~etiri: Pobe|ujem u svemu sa ovim novim pristupom.Vide}emo. Korak po korak.

182

DODATAK APOVRATAK OSNOVAMA

Nau~ni podaci

Januar 1998. Laguna Niguel, Kalifornija, divne SAD. Mojavoljena porodica je ~itava i zdrava. Ja sam izle~ena i telesno iduhovno, ali sam vrlo zabrinuta. Iz ~asa u ~as, ljudi u Americi i{irom sveta oboljevaju. Uprkos o~iglednom medicinskom istra-`ivanju, uvo|enjem novih terapija i lekova, u SAD se na svakihpetnaest sekundi dijagnostikuju bolesti srca ili raka. Na primer,na po~etku XX veka rak je napadao jednog od dvadeset sedamljudi u SAD. Do 1950. odnos je porastao, jedan prema osam, a1985. zvani~ni prora~uni su bili da jedan od troje ljudi oboli odove bolesti.

Ako rak nastavi da se pove}ava ovom stopom, do 2000. sva-ki drugi ~ovek bi mogao da oboli. Do 2020. rak bi pokosio ~e-tvoro od petoro ljudi, a zatim, prakti~no svakoga.

Procenjeno je u 1994. godini da bi vi{e od 520 000 Amerika-naca moglo da umre od raka, i jo{ 1,130 000 da oboli. Izme|u1973. i 1988. frekvencija raka u svim delovima tela kombinova-no, popela se skoro 17% (20% me|u mu{karcima i 13% me|u`enama). Sve zajedno, prema ameri~kom dru{tvu za rak, 83 mi-liona Amerikanaca koji danas `ive }e verovatno dobiti rak. Akose ovo pove}anje nastavi sada{njom brzinom, po~etkom 21. ve-

183

ka }e 40 do 50 posto populacije stanovni{tva oboleti od raka zavreme svog `ivota. 30% do 35% od sada, prakti~no }e razvitiovu bolest pred smrt.

Iznena|uju}e statistike koje slede predstavljaju dokaz ozbilj-nosti ove sada{nje opasnosti.

U ~lanku od 9. januara 1995. u ~asopisu Ameri~ke novosti iizve{taji iz sveta (str. 50 i 51), pod naslovom Razli~ita vrsta rizi-ka od raka, ka`e se:

„Ve}ina lekova je sigurna i efektivna kada se uzima u name-njenim dozama, ali statistike pokazuju da se oko dva milionapacijenata hospitalizuje svake godine, i sto ~etrdeset hiljada lju-di umire od ne`eljenih efekata ili reakcija na razli~ite prepisa-ne medikamente. Interni podaci Saveznog ministarstva za leko-ve prili~no zabrinjavaju u pogledu prijavljenih ne`eljenihposledica na vi{e od 30 lekova koji su stavljeni na posebnu listuda bi se pratilo njihovo dejstvo. To su lekovi koje milioni ljudiuzimaju za sr~ane bolesti, artritis, infekcije, astmu, rak i druge

184

Frekvencija kancera u SAD1900 1962 1971 1992

Novi slu~ajevi 25 000 520 000 635 000 1 100 000

dojka nemapodataka 63 000 69 000 175 900

plu}a nemapodataka 45 000 80 000 178 000

deb.crevo-rektalni

nemapodataka 72 000 75 000 157 500

prostata nemapodataka 31 000 35 000 122 000

uterus nemapodataka

nemapodataka

nemapodataka 46 000

zahva}enapopulacija 1 u 25 1 u 6 1 u 5 1 u 3

op{te pojave. Me|utim, niko ne bi trebalo da na svoju ruku pre-kine sa uzimanjem prepisanih lekova, bez dogovora sa svojimlekarom.

Skora{nji podaci na listi Saveznog ministarstva za lekoveuklju~uju dobro poznate i {iroko upotrebljavane lekove. U no-vembru, ’paklitaksel’, koji se prodaje pod imenom ’taksol’, zatumore dojke i jajnika, stavljen je na listu {kodljivih, zbog izve-{taja o hipertenziji. ’Terasozin’, koji se prodaje pod nazivom’hajtrin’, za visoki pritisak i pove}anje prostate, dodat je ovoj li-sti radi izve{taja o prijapizmu – stalnim i bolnim erekcijama ko-je mogu o{tetiti penis i zahtevaju hitan tretman. Pro{log mese-ca ’oksaprozin’, lek za ’artritis’, i ’taktrin’, lek za Alzajmerovubolest, stavljeni su na listu za ispitivanje Saveznog ministarstvaza lekove, zbog prijava pankreatitisa ili zapaljenja pankreasa.’Aprotinin’, krvni koagulator koji je dobio upotrebnu dozvoluu decembru 1993. kao pomo} koja smanjuje gubitak krvi kodbaj-pas operacija zazvonio je na uzbunu u Saveznom ministar-stvu za lekove, kada je bilo bar {esnaest prijavljenih slu~ajevatromba u kojima je ~etrnaestoro pacijenata umrlo. U deset od~etrnaest slu~ajeva, smrt je nastupila kada se tromb formirao usr~anoj arteriji. (Predstavnik korporacije koja prodaje ovaj lekka`e da oni tesno sara|uju sa Saveznim ministarstvom za leko-ve... da bi se odredilo da li lek doprinosi ovoj pojavi).„

Filozofija

Bro{ura koja se nalazi na stolu privla~i moju pa`nju. Naslovje Upozorenje ~ove~anstvu. Hiljadu {esto sedamdeset vrhunskihsvetskih nau~nika, me|u kojima je sto tri `iva nobelovca, ka`u:„Ljudska bi}a i prirodni svet su na putu ozbiljnog sukoba. Ljud-ske aktivnosti nanose grubu i ~esto nepovratnu {tetu `ivotnojsredini i kriti~nim resursima. Ako se ne ograni~e... oni mogu to-liko da promene `ivi svet, da vi{e ne}e biti u mogu}nosti da odr-`avaju `ivot na na~in koji nam je poznat. Potrebne su su{tinske

185

promene, ukoliko `elimo da izbegnemo sudare u koje nas vodisada{nji smer.”

Ovo me tera na razmi{ljanje. Poznato nam je da je dvadeseti {est velikih civilizacija nestalo, ali nijedna od njih nije uni{tava-la `ivot na zemlji kakav mi poznajemo. Zemlja i svi njeni narodisada su suo~eni sa istim problemom sa kojim sam ja bila suo~enakao pojedinac. Rak nije samo problem jedne osobe; on je sistem-ska pojava na{eg dru{tva. ^ove~anstvo je zaista na Raskrsnici.Priroda, Bog, {ta god ili ko god da je, po bilo ~ijem uverenju,stvorio je na{ Kosmos i sav @ivot i govori nam vrlo jasno: Pro-meni svoj na~in `ivota, mi{ljenja i ishrane – ili nestani!

Principi makrobiotike }e opstati dokle god bude opstao i ljud-ski `ivot. Ne zato {to se naziva „makrobiotikom”, ve} zato {toprepoznaje i bazira se na ~injenici da smo mi neodvojivi deo pri-rode.

O{ava je u~io ljude kako uz pravilnu ishranu mogu da `ivedivan `ivot pun slobode i kreativnosti. On je proveo najve}i deosvog `ivota {ire}i makrobioti~ku filozofiju i reformu u ishranipo celom svetu. Njegovi u~enici, Mi~io Ku{i, Herman Aihara,Noboru Muramoto i drugi, prilagodili su tu ishranu potrebamazapadnog na~ina `ivota. U ovo moderno vreme tehnolo{ke evo-lucije i ~ovekovog „pobolj{anja” onog {to nam je dala priroda,va`nost pravilne ishrane za odr`anje dobrog zdravlja je nestala.U nekim primitivnijim dru{tvima ova osnovna ~injenica je pot-puno prepoznata, usvojena i iskori{}ena kao osnova medicine.

Cilj makrobiotike je da uspostavi ravnote`u tela, da pobolj-{a funkcije na{ih organa i da potpomogne cirkulaciju. Ona ohra-bruje ljude da naprave izbore koji }e spre~iti degenerativne bo-lesti i produ`iti njihove `ivote. Ako je nekog bolest ve} savladala,ova ishrana ~esto mo`e da zaustavi proces pogor{anja i preo-krene simptome. Postoji ogroman broj knjiga o ovoj temi. Po-stoje tako|e nebrojene dokumentovane li~ne istorije ljudi kojisu, po{to su im doktori rekli da su neizle~ivo bolesni, koriste}isamo makrobiotiku uspeli da povrate svoje zdravlje. ^ovek ta-ko|e mo`e da prona|e savetnike i u~itelje makrobioti~kog ku-

186

vanja, jer postati dobar makrobioti~ki kuvar predstavlja vitalnideo zdravog `ivljenja.

U pro{losti, ljudi su se oslanjali na tradicionalnu medicinukoja se prenosila s generacije na generaciju. Nisu postojali le-kari. Uz prirodni, makrobioti~ki na~in, svaki ~ovek dolazi do sa-znanja da je on sam odgovoran za svoje zdravlje.

Makrobiotika se mo`e objasniti kao zdravorazumski pristupshvatanju odnosa izme|u univerzalnog zakona i na{e `ivotnesredine. To zna~i ishranu u skladu sa sredinom, da bi se stvorioporedak i ravnote`a u na{em svakodnevnom `ivotu. Makrobio-tika nije samo japanska ishrana, kao {to neki ljudi misle. Onapredstavlja i `ivotnu filozofiju. Makrobioti~ko znanje se razvi-lo pre Homera i renesanse i obuhvatilo sve kulture. U su{tini jeto ishrana obi~nih ljudi – radnika, trgovaca, poljoprivrednika,zanatlija, umetnika, i zna~i ishranu integralnim `itaricama, ne-zaga|enim povr}em, umesto obroka od jako prera|enih artika-la, od kojih je ve}ina `ivih sastojaka rafinisana.

Hrana je na{a najdirektnija veza sa prirodom i tu`no je ko-liko smo se udaljili od utvr|enog poretka univerzuma. Hemij-ska prerada i trovanje hrane i tla pesticidima, otklanjanje vital-nih sastojaka rafinisanjem zrna, preterana prerada, daljezaga|ivanje hrane aditivima da bi joj se produ`io `ivot na poli-ci u {pajzu i ~esto neosmi{ljen na~in na koji pravimo svoje obro-ke, uzeo je svoj danak u na{im `ivotima.

Bukvalno re~eno, na{ `ivot je u na{im rukama. Moje telo }esutra biti ono {to odlu~im da danas pojedem. Kad sam to ko-na~no razumela, radosno sam preduzela mere koje su bile neo-phodne da ga spasim! Ljudi nisu ro|eni kuvari.

Za{to se hrana kuva? Zar sirova hrana nije bolja? U univer-zalnom smislu, vatra je isto toliko prirodna kao i sve drugo. Uprakti~nom smislu, potpuno je prirodno za ~oveka da upotrebivatru u pripremanju svoje hrane, isto toliko koliko je prirodnoza majmuna da svoju hranu jede sirovu.

^ovek je postao ~ovek zbog upotrebe soli i vatre za spre-manje hrane. Kroz to~ak vatre i kuvanja ~ovek je postao ~o-

187

vek u pravom zna~enju te re~i. Pre toga je bio samo prosta`ivotinja sa velikom lobanjom i vrlo posebnom sudbinom. Va-tra se upotrebljava da promeni hranu i u njoj u~vrsti spiralnavlakna.

Kraljevstvo povr}a, u stanju je da napravi veliki skok pre-ma ~oveku. Magnezijum mora da se promeni u gvo`|e, hloro-fil da postane hemoglobin, ~ovek mora da postane ~ovek. Bezkuvanja je to jako te{ko posti}i. Transformacija je nedovoljnabez jin- jang energetske sile vatre. Jedenje sirovog povr}a te-`i da dovede do vi{e jin naboja tela. Konsekventno se so {iri iprazni otpatke i dolazi do odre|enog ~i{}enja. Ovo povreme-no mo`e biti korisno. Za jaku i zdravu osobu to je me|utimnepotrebno.

Po zakonu suprotnosti, osobe koje su godinama preteranojele privla~i post. Ljude koji su se preterano odavali seksu pri-vla~i celibat a ljudi koji su prepuni toksina smatraju da treba dajedemo sirovu hranu a da su vatra i so zlo.

Sirova hrana slabi krv i prazni }elije, {to ~esto i jeste `eljeniefekat. Ona tako|e izaziva i prijatan efekat hla|enja, tako da jenajbolja za letnji period. Jaka jang hrana proizvodi u telu jinenergiju. Ako se ljudi bore sa bilo kojom vrstom problema ko-`e, treba da izbegavaju sirovu hranu. Sirova hrana je veoma te-{ka za varenje. Enzimi, koji u~estvuju u varenju, nisu dovoljnojaki da prelome vlakna iz sirove hrane. Par~i}i nesvarene hranese spu{taju duboko u }o{kove i pukotine debelog creva, stva-raju}i otpatke i fermentaciju, koji onda uzrokuju stvaranje tok-sina u telu. Oni koji se hrane sirovom hranom, a uzimaju i medi mle~ne proizvode, imaju parazite i crve koji dobro uspevaju uovoj kremastoj i lepljivoj crevnoj sredini.

U~enje o makrobiotici zapravo je bilo oru|e koje mi je omo-gu}ilo da se ose}am dobro. Kuvanje jeste na~in na koji ljudi sa-ra|uju sa prirodom da bi pripremili hranu koja uobli~ava i odr-`ava ~ovekove osnovne funkcije. To je mo}no oru`je koje mo`eda nam donese ili sjajno zdravlje, zadovoljstvo, mir i sre}u, ilibolest, nesre}u, bol i uni{tenje.

188

Zdrav duh u zdravom telu. Hiljadama godina mudri mu{kar-ci i `ene su podu~avali da se to mo`e posti}i regulisanjem na{eishrane i svakodnevnog `ivota i kvalitetom na{ih misli. Me|u-tim, nikad nije kasno da obnovimo ovo razumevanje i po~nemoda ga koristimo, da bismo podigli zdravlje i sre}u na vi{i stepen.Makrobioti~ki pristup ishrani i na~inu `ivota je savremeni izrazovih principa.

Beskona~ni univerzum je bez po~etka i kraja. On je vanpro-storan i bezvremen. Me|utim, po{to se kre}e u svim pravcimabeskona~nom brzinom, on stvara fenomene koji su beskona~nomali i efemerni. Ove manifestacije imaju po~etak i kraj, pro~e-lje i za~elje, veli~inu i trajanje, i mogu se posmatrati kao formekoje se pojavljuju i nestaju u okeanu ne-bi}a.

Beskona~ni univerzum, mada je sam nevidljiv i izvan ~ulnogpoimanja, diferencira se u dve antagonisti~ke ali komplemen-tarne tendencije centrifugalne i centripetalne sile, {irenje i sku-pljanje, vreme i prostor, po~etak i kraj, jin i jang.

Termini jin i jang dolaze sa Orijenta, ali sli~no razumevanjepostoji, u nekom obliku, u svim tradicionalnijim kulturama. Toje ideja o ravnote`i suprotnosti – dan i no}, svetlost i tama, brzoi sporo, toplo i hladno. Svi predmeti, pojave i aktivnosti mogu seopisati u terminima jina i janga, i predstavljaju kombinaciju jingi jang kvaliteta. Tako, nijedna osoba niti objekat ne mo`e da bu-de potpuno jin ili potpuno jang. Ali neko mo`e da bude vi{e jinili vi{e jang od nekog ili ne~eg drugog. Da bismo bili zdravi, po-trebna nam je ravnote`a izme|u jin i jang karakteristika.

Zakoni univerzuma, u pojednostavljenoj savremenoj verziji,mogu se predstaviti kroz sedam principa apsolutnog sveta i dva-naest principa sveta relativiteta, mada su svi oni manifestacijejedne iste beskona~nosti.

Sedam principa poretka u univerzumu1. Sve {to postoji predstavlja diferencijaciju Jedne Besko-

na~nosti.2. Sve se menja.

189

3. Svi antagonizmi su komplementarni.4. Ne postoji ni{ta identi~no.5. [to ima prednju stranu, ima i zadnju.6. [to je ve}a prednja strana, ve}a je i zadnja.7. [to ima po~etak, ima i kraj.

Dvanaest teorema principa (po)vezivanja 1. Jedna Beskona~nost se diferencira u jin i jang, koji stu-

paju u dejstvo kada se centrifugalne sile univerzuma na-|u u geometrijskoj ta~ki u kojoj po~inju da se dele na dvegrane: jin i jang.

2. Jin i jang proizilaze neprekidno iz beskona~ne centrifu-galne sile.

3. Jin je centrifugalan; jang je centripetalan. Jin i jang za-jedno proizvode energiju i sve fenomene.

4. Jin privla~i jang. Jang privla~i jin.5. Jin odbija jin. Jang odbija jang.6. Snaga privla~enja i odbijanja je proporcionalna razlici ka-

rakteristika jina i janga. Kombinacija jina i janga u razli-~itim proporcijama proizvodi energiju i sve fenomene.

7. Svi fenomeni su efemerni, stalno menjaju}i svoj sastav jini jang komponenti.

8. Ni{ta nije samo jin niti samo jang. Sve sadr`i u sebi bi-po-larnost.

9. Ni{ta nije neutralno. U svakoj pojavi se nalazi obilje ili ji-na ili janga.

10. Veliko jin privla~i malo jin. Veliko jang privla~i malo jang.11. U krajnostima, jin proizvodi jang, jang proizvodi jin.12. Sve fizi~ke manifestacije su jang u sredi{tu a jin na povr-

{ini.

Koje je zna~enje ovih principa za savremenog ~oveka? Ka-ko se oni primenjuju na na{e `ivote?

Postaje sve o~iglednije, kroz sve ve}e propadanje na{e pla-nete, da izbori koje mi ljudi pravimo ugro`avaju budu}nost na-

190

{e vrste i skra}uju na{ `ivot. @ivot u d`unglama od betona kojenazivamo gradovima, udaljio nas je od prirodnog sveta i poret-ka u univerzumu. U nekim slu~ajevima ~ak toliko da vi{e i neznamo {ta je taj prirodni poredak.

Mi ~esto postupamo ne odmeravaju}i posledice svojih akci-ja. Pesticidi koje koristimo za biljke koje gajimo za ishranu, tru-ju i nas isto koliko i insekte koje ho}emo da iskorenimo. Hemi-kalije, kojih se bez razmi{ljanja, ili namerno, osloba|amo krozreke i okeane, ubijaju ili deformi{u ribu koju jedemo. Kiselinekoje otpu{tamo u atmosferu padaju na nas i na{e susede {iromsveta, donose}i sobom bolesti i pusto{. Nije slu~ajno da se de-generativne bolesti pove}avaju eksponencijalno.

Osnovna makrobioti~ka ishrana se sastoji od 50% integral-nih `itarica, 5-10% proteina iz mahunarki i proizvoda od soje,5-10% algi, 10% supe, kao {to je miso supa, i 25-30% prirodnogpovr}a, sve`eg ili kuvanog na pari.

Integralni pirina~ kratkog zrna je prioritetna `itarica za sva-kodnevnu upotrebu; slede}a je integralni je~am, a onda proso,ra`, heljda, ovas, itd. Za postotak od 5% proteina, preporu~ujuse specijalne vrste mahunarki: azuki, garbanzo, tamno zelenoso~ivo, crna soja i proizvodi od soje kao {to su tempeh, nato itofu. Supe su obi~no sa miso pastom ili bistre sa suvim pe~ur-kama {itake i kombu algom.

Povr}e koje se preporu~uje je korenasto povr}e kao {to su{argarepa, ~i~ak i repa daikon; okruglo povr}e kao {to su kupus,luk, bundeva i karfiol, i zeleno li{}e, naro~ito kelj, brokoli, ki-neski kupus, list masla~ka, detelina.

Ne preporu~uje se hrana koja sadr`i visok nivo kalijuma i ok-salske kiseline, koja prouzrokuje kamenje u be{ici i bubrezimai izvla~i kalcijum iz kostiju. Zbog toga, najbolje je izbegavati hra-nu od povr}a iz familije no}nih biljki, kao {to su paradajz, krom-pir, patlid`an i zelena i crvena paprika.

Povremena dodatna hrana uklju~uje: ribu, kuvano sezonskovo}e, susamovo i bundevino seme, razne prirodne nearomati~-

191

ne napitke i razne, prirodnim procesom dobijene, dodatke jeli-ma i za~ine. Bolesno stanje nekih ljudi zahteva odre|ene mele-me od prirodne hrane.

Da bi se ova hrana ispravno pripremila, morate da imate ku-hinjski pribor dobrog kvaliteta. I {to je najva`nije, da se za kuva-nje upotrebljava gas. Gas je prirodan i ne uni{tava molekularnustrukturu hrane, na na~in kako to rade struja i mikrotalasne rerne.Neophodni sudovi podrazumevaju posu|e od ner|aju}eg ~elika,tu~ane sudove, drvene ka{ike, itd.

^ovek bi trebalo da ima Vodi~ hrane sa receptima i jelovni-cima, koji obezbe|uju detalje o tome kako da se ovaj programsprovodi.

Moje li~no iskustvo je najbolji primer uticaja savremenog na-~ina `ivota na ljudski organizam. Ja sam bila maglovito svesnakroz moj zreli `ivot, da ne{to nedostaje. Stalno sam dobijala po-ruke: visok krvni pritisak, migrene, bolne mese~ne periode, aler-gije, goru{ica, lupanje srca, ote~enost, nesanice, bolovi u celomtelu. Na nesre}u, kao i ve}ina ljudi, nisam imala znanje da de-{ifrujem ove poruke. Mi savremeni ljudi retko otkrivamo uzro-ke na{ih bolesti, ili bilo kog drugog problema. Naravno, ako ose-}amo mamurluk ili glavobolju, mi za to krivimo suvi{e alkohola.Mi zna~i pravimo takvu vezu. Ili ako posle jela dobijemo mu~-ninu ili dijareu, za to krivimo hranu. Pravimo takvu vezu. Ali,nemamo odgovore na va`na pitanja kao {to su: za{to smo stal-no bolesni? [ta je uzrok tome?

Multinaconalni proizvo|a~i lekova su najbogatija preduze}a.Oni proizvode za nas napitke i pilule. Nauka i medicinska pro-fesija tro{e milijarde dolara na savr{eno tehnolo{ki opremljenelaboratorije. Pa i pored svega toga, suo~eni su sa novim virusi-ma za koje nemaju leka. Na jednoj strani imamo medicinu sasvim njenim modernim „tretmanima”. Na drugoj strani imamopove}anje stope smrtnosti od bolesti kao {to su sr~ane bolesti,rak i sida (aids). Ne{to ne valja.

Nemamo odgovore jer ne povezujemo pravilno. Ako mo-`emo da napravimo vezu izme|u alkohola i mamurluka, {ta

192

nas spre~ava da napravimo vezu na {iroj osnovi. Veza se nepravi jer su „civilizovani” ljudi zaboravili da smo mi neodvoji-vi od prirode. Mi smo priroda. Ali veza nije na~injena sa du-gogodi{njom ishranom koja sadr`i govedinu, svinjetinu, pile-tinu, sir, sladoled, mleko i sve hemikalije u toj hrani; suvi{esoli, ulja, bombona, keksa, vo}a, sokova, {e}era, alkohola i le-kova. Ne samo da je ovo bio na{ izbor jelovnika, ve} su i na{iroditelji i njihovi roditelji pravili isti takav izbor. Oni su bilibolesni isto koliko i mi. Mo`da su i umrli jer nisu znali kakoda pomognu sebi.

Ciste i tumori u reproduktivnim organima nastaju usled ne-prestanog uzimanja slede}e hrane: mle~nih proizvoda kao {tosu mleko, sir, sladoled, zatim ~okolada, sokovi, {e}er i drugi za-sla|iva~i, proizvodi od rafinisanog bra{na kao {to su poga~ice,kroasani, krofne, slatke kifle, onda hamburgeri i ostala `ivotinj-ska hrana. Da i ne govorimo o hemijskim aditivima u toj tako-zvanoj „hrani”. Oh Gospode, gladova}u do kraja `ivota!

Kako mo`ete da elimini{ete ozbiljnu bolest reproduktivnihorgana? Tako {to }ete prestati da radite sve {to ste dosad radi-li. Usredsredite svoju ishranu na integralne `itarice, mahunar-ke, povr}e, alge i male koli~ine vo}a i semenki.

Nedavno su neki specijalisti za rak povezali {irenje virusa ge-nitalnog herpesa sa rakom grli}a materice. Smatraju ga pre-kan-cerogenim. On nije, ka`u oni, izazvan virusom iz spolja{nje sre-dine. Pravi uzrok je hrana sa puno masno}a i {e}era. Nasuprottome je integralna hrana, ~iji je rezultat izbalansirana ishrana,koja proizvodi krv dobrog kvaliteta. Ovo omogu}ava imunolo-{kom sistemu da uti~e na bolju eliminaciju bakterija i drugih mi-kroorganizama.

Pa tako, ako mo`emo da napravimo vezu izme|u uzimanjaodre|ene hrane i bolesti, onda mo`emo da napravimo i mnogova`niju vezu, izme|u zdrave hrane i zdravlja. Na taj na~in }e naspriroda izle~iti. Ako su na{em telu potrebni minerali, vitaminii drugi dodaci, za{to onda da ih ne uzmemo iz hrane boljeg kva-liteta i iz prirodnih izvora, koji }e oja~ati na{ imunolo{ki sistem.

193

To je prava veza. Tu vezu treba da napravimo. O tome treba dau~imo. Tu je odgovor!

Odlazimo kod lekara sa nadom da }e oni prona}i uzrok na-{oj bolesti i znati kako da nas izle~e. To mo`e potrajati neko vre-me, ali na kraju }emo ustanoviti da oni nemaju prave odgovoreza nas. Tu`na je ~injenica da sve vi{e ljudi umire od istih bolesti.

Naravno da to tada nisam znala, ali sada znam. Sve {to sta-vimo u usta hrani na{u krv. Na{ krvotok nosi tu krv u svaki te-lesni organ. Jedna od prvih stvari koju nau~ite u kineskoj medi-cini, jeste da je dobra cirkulacija najva`nija telesna funkcija.

Kinezi je zovu Ki. Kod zdravih ljudi, krv putuje kroz telo10 milja na sat. Ako krv putuje kroz telo samo 5 milja na sat,to zna~i da je osoba veoma slaba. Krv prenosi gvo`|e koje nashrani. Ako je ovo snabdevanje smanjeno, nedovoljno, pojavlju-je se slabost, nizak energetski nivo, anemija.

Standardna makrobioti~ka ishrana se ne bazira samo na ba-lansiranju hranljivih materija, ve} i na dubokom razumevanjubiolo{ke i duhovne evolucije; atmosferskih uslova `ivotne sre-dine; odnosu izme|u Zemlje i Sunca i ostalih nebeskih tela; idrugim uslovima.

Danas makrobiotika predstavlja harmoni~nu me{avinu Isto-ka i Zapada. Mo`emo da primenimo njene principe u na{emsvakodnevnom `ivotu odabiraju}i prirodnu hranu i primenu raz-li~itih na~ina kuvanja prema stalnim promenama na{ih indivi-dualnih potreba. Dve knjige koje daju odli~an pregled ove te-me su Makrobioti~ki na~in Mi~io Ku{ija i Veliki makrobioti~kikuvar Evelin Ku{i.

Standardna makrobioti~ka ishrana, kao i ru~no sa{iveno ode-lo, mo`e da se isplanira za svakog ~oveka posebno, uzimaju}i uobzir njegove individualne potrebe, godine, pol, aktivnost, kul-turno nasle|e, konstituciju i stanje organizma. To varira premaklimatskim uslovima, godi{njem dobu, temperaturi, atmosfer-skim uslovima i prema tome gde `ivimo. Na primer, u Kalifor-niji koja ima samo dva godi{nja doba, pristup ishrani }e biti dru-ga~iji od Isto~ne obale, koja ima ~etiri godi{nja doba.

194

To je razlog zbog koga sam postala makrobioti~ki savetnik ikuvar. @elim svoje znanje da podelim sa drugima, u nadi da }uih spasiti od u~enja na najte`i na~in, kako sam ja morala da u~imkroz te{ku bolest.

Poredak univerzuma je poredak ravnote`e i harmonije, dru-gim re~ima, ljubavi. Sjajno zdravlje se ostvaruje uskla|ivanjemna{eg pogleda na svet sa prirodnim poretkom. Kad prestanemoda posmatramo bolest kao neprijatelja, ve} kao mogu}nost daotkrijemo dublje zna~enje zdravlja, mo}i }emo potpunije da vo-limo i sebe i druge. Su{tinsko saznanje ko smo mi, ljubav pre-ma sebi, duboka zahvalnost i istinsko prihvatanje sebe, sveta i`ivota, jesu trajne osnove o~uvanja zdravlja. Tek tada, mo`emoda sklopimo mir sa sobom i svetom.

195

DODATAK B

JELOVNIK MINE DOBI] ZA NJENO IZLE^ENJE OD RAKA

Jelovnik za ponedeljakDoru~ak u 8 sati– Miso supa: luk, {argarepa, kupus, mo~i, vakame alge, jed-

na tabla nori alge.– Meka `itarica: integralni pirina~ kratkog zrna sa kombu

algom, dve {nite kiselog krastavca.– Zeleni{ na pari: zeleni vrh {argarepe.U 11.30 slatki napitak od povr}a, napravljem sa pola {olje

od: {argarepe, luka, kupusa i bundeveRu~ak u 12.30– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa integralnim

je~mom i sa kombu algom, dve {nite kiselog krastavca.– Proteini: bundeva, azuki pasulj sa kombu algom.– Presovana salata: kupus sa rotkvicama, morska so, sir}e

od pirin~a.– Zeleni{ na pari: blitva.U 16.00 ~aj od azuki pasulja.Ve~era u 17.30– Bistra supa: sa brokolijem.– @itarice: 70% integralni pirina~, 20% slatki pirina~, 10%

su{enog kestena, dve {nite kiselog krastavca.

196

– Arame alge: sa lukom i {argarepom.– Zeleni{ na pari: kelj.– ^aj od ban~a gran~ica samo ako sam `edna.

Jelovnik za utorakDoru~ak u 8.00– Miso supa: daikon sa vrhom, vakame alge, pe~urke {ita-

ke, jedna tabla nori alge.– Meka `itarica: proso sa bundevom, dve {nite kiselog kra-

stavca.– Zeleni{ na pari: kupus sa per{unom.– Podne jedna {olja slatkog napitka od povr}a.Ru~ak u 12.30– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa ra`i, dve {ni-

te kiselog krastavca.– Proteini: dinstano tamno zeleno so~ivo.– Kuvana salata: kupus, rotkvice, brokoli, za~injeno susa-

mom.– U 16.00 ~aj od azuki pasulja.Ve~era u 17.30– Bistra supa: praziluk, {argarepa, kelj.– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa azuki pasu-

ljem, dve {nite kiselog krastavca.– Ni{ime: daikon, {argarepa, su{eni lotosov koren, kupus,

kombu alga.– Zeleni{ na pari: vrhovi daikona.U 19.30 napitak od daikona i {argarepe

Jelovnik za sreduDoru~ak u 8.00 – Miso supa: praziluk, briselski kupus, {argarepa, jedna ta-

bla nori alge.– Meka `itarica: integralni pirina~ kratkog zrna sa kombu

algom, dve {nite kiselog krastavca.– Zeleni{ na pari: kupus sa gornjim delom {argarepe.

197

– Medicinski napitak: Ume-[o-Kuzu.– Podne: slatki napitak od povr}a.Ru~ak u 12.30– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa zimskom p{e-

nicom i dve {nite kiselog krastavca.– Proteini: dinstana leblebija: luk, {argarepa, bundeva.– Kuvana salata: rotkvice sa zelenim delom, kineski kupus,

kelj.U 16.00 sok od crne sojeVe~era u 17.30– Nabe jelo: kombu alga, {itake pe~urke, daikon sa vrhom,

pa{kanat, praziluk, lotosov koren, {argarepa, dve {nite ki-selog krastavca.

– Napitak od daikona-{argarepe.

Jelovnik za ~etvrtakDoru~ak u 8.00 – Miso supa: luk, bundeva, mo~i, per{un, jedna tabla nori

alge.– Meka `itarica: proso sa semenjem od bundeve, dve {nite

kiselog krastavca.– Zeleni{ na pari: blitva, kineski kupus.– Medicinski napitak: Ume-[o-Kuzu.– Podne: slatki napitak od povr}a.Ru~ak u 12.30– @itarice: 8o% integralni pirina~ kratkog zrna, 20% hato

mugi, kombu alga, dve {nite kiselog krastavca.– Proteini: dinstana crna soja.– Presovana salata: kupus, celer, rotkvice.– U 16.00 crna soja: luk, rutabaga, per{un.

Ve~era u 17.30– Supa od bundeve: bundeva, luk, per{un.– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna, slatki pirina~,

kombu alga, dve {nite kiselih krastavaca.

198

– Hid`iki alge; luk, suvi daikon, {argarepa.– Zeleni{ na pari: blitva.– Napitak od daikona-{argarepe.

Jelovnik za petakDoru~ak 8.00– Miso supa: daikon, celer, vakame alge, pe~urka {itake,

jedna tabla nori alge.– Meka `itarica: ovas (potopljen preko no}i), dve {nite ki-

selog krastavca.– Zeleni{ na pari: kupus sa vrhom {argarepe.– Medicinski napitak: Ume-[o-Kuzu.– Podne: jedna {olja slatkog napitka od povr}a.Ru~ak u 12.30 – @itarice: pire od prosa sa karfiolom, dve {nite kiselog kra-

stavca.– Proteini: tempeh, su{eni daikon, luk, {argarepa.– Presovana salata: kupus, rotkvice sa vrhovima, umebo{i

sir}e; zeleni{ na pari: kelj.– U 14.00 pola {olje ~aja od {itake pe~urki.Ve~era u 17.30– Supa od je~ma: luk, pa{kanat, kupus, pe~urke {itake,

kombu alga udon rezanci, dve {nite kiselog krastavca.– Brzi Sote na vodi: praziluk, kineski kupus, {argarepa, gra-

{ak.– Zeleni{ na pari: blitva.– U 16.00 ~aj od azuki pasulja.

Jelovnik za subotu– Bran~ (doru~ak-ru~ak) 10.30.– Miso supa: luk, karfiol, vakame alge, mo~i, 1 tabla nNo-

ri alge.– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa umebo{i {lji-

vom, dve {nite kiselog krastavca.– Hid`iki alge sa bundevom i kombu algom.

199

– Kuvana salata: {argarepa, brokoli, beli delovi praziluka,za~injeno semenjem od bundeve.

– Slatki napitak od povr}a jedna {olja.U 15.00 pola {olje ~aja od pe~urki {itake.Ve~era u 17.00 – Nabe: blitva, kineski kupus, karfiol, pe~urke {itake, kom-

bu alga, tofu.– Udon rezanci.– dve {nite kiselog krastavca.U 17.30 napitak od daikona-{argarepe.

Jelovnik za nedelju– Bran~ (doru~ak – ru~ak) u 10.30.– Miso supa: praziluk, repa, kupus, vakame alge, jedna ta-

bla nori alge.– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna, slatki pirina~,

kesten, pe~ena crna soja, dve {nite kiselog krastavca.– Presovana salata: kiseli kupus, {argarepa, kelj, per{un,

umebo{i kao za~in.– Slatki napitak od povr}a jedna {olja.– Ako sam gladna su{i kao u`ina.Ve~era u 17.00 – Nabe: daikon, {argarepa, kinski kupus, kombu alga, pe-

~urke {itake, blitva.– Bundeva na pari sa mo~ijem,– dve {nite kiselog krastavca,– pola {olje ~aja od pe~urki {itake.

KU]NI LEKOVI – UNUTRA[NJI TRETMANI

Ume-[o-Kuzu1. Rastvoriti jednu punu ~ajnu ka{i~icu kuzua sa nekoliko

ka{i~ica vode2. Dodati rastvoreni kuzu u jednu {olju vode

200

3. Dodati jednu tre}inu umebo{i {ljive vodi sa kuzuom.4. Me{ati stalno dok ne provri (da se izbegne zgrudnjava-

nje). Smanjiti vatru i ostaviti da se lagano kuva dok ne po-stane providno.

5. Dodati jednu tre}inu ~ajne ka{i~ice {oju (soja sos bez al-kohola) sosa i me{ati. Kuvati jo{ trideset sekundi i popi-ti toplo.

Napitak od dajkona/{argarepe1. Izrendati pola {olje {argarepe, plus pola {olje daikona ili

crne repe.2. Dodati dve {olje vode i kuvati ~etiri minuta. Dodati ~eti-

ri kapi {oju sosa dok se kuva.

Slatki napitak od povr}a1. Sitno iseckati po pola {olje slatkog povr}a: luka, {argare-

pe, kupusa i bundeve; dodati kukuruz kad mu je sezona.2. Dodati ~etiri puta koli~inu vode u odnosu na pov}e, kad

voda provri dodati povr}e i pustiti da vri, nepokriveno,dva-tri minuta. Smanjiti plamen na sasvim mali, pokriti ikuvati dvadeset-trideset minuta.

3. Odstraniti povr}e iz supe. (Povremeno se to povr}e mo-`e iskoristiti za supe ili pirjanjenje)

4. Popiti supu ili toplu ili na sobnoj temperaturi5. U ovaj napitak se ne dodaju za~ini. Ova slatka supa mo-

`e da se dr`i u fri`ideru dva dana ali mora ponovo da seugreje ili da se dr`i na sobnoj temperaturi pre nego {to sepije.

^aj od azuki pasuljaDobar je za regulaciju bubrega i urinarne funkcije. Poma`eradu creva.1. Sipati jednu {olju pasulja u {erpu sa 2 cm prethodno po-

topljene i sitno iseckane kombu alge.2. Dodati ~etiri {olje vode i pustiti da provri.3. Smanjiti vatru, pokriti i kuvati oko pola sata.

201

4. Izvaditi pasulj i popiti te~nost dok je topla.5. Pasulj mo`ete nastaviti da kuvate sa dodatkom vode dok

ne omek{a ili ga kombinovati sa drugim receptima.

^aj od crne soje jedna {olja crne soje jedna velika pe~urka {itake{est {olja vode dva centimetra ~i~katre}ina {olje suvog daikonadva centimetra lotosovog korena, se~enog na kri{kejedna umebo{i {ljiva

Kuvati ~etrdeset pet minuta sa ot{krinutim poklopcem. Is-cediti sok. Vratiti da se kuva. Dodati umebo{i {ljivu, sitnoiseckanu. Kuvati pet minuta.

^aj od {itake pe~urkeTradicionalno se upotrebljava za sni`enje temperature, zarastvaranje `ivotinjskih masti i za pomo} u opu{tanju steg-nutog ili napetog stanja organizma.1. Potopiti jednu pe~urku {itake u 1 {olju vode oko 20-30

minuta2. Kada je {itake pe~urka omek{ala, isekati je sitno3. Stavi da provri4. Smanjiti plamen na tiho kuvanje 10 do 15 minuta5. Dodati mal~ice soli ili nekoliko kapi {oju/soja sosa pred

kraj6. Piti dok je toplo.

Napomena: za decu ispod godine dana ne dodavati za~ine

202

Daikon napitak br. 1Poma`e sni`enju temperature kroz izazivanje znojenja. Ubla-`uje i trovanja mesom, ribom i {koljkama1. Izrendaj oko tri supene ka{ike sve`eg daikona2. Pome{ati daikon sa ~etvrtinom rendanog |umbira i pola

ka{i~ice morske soli ili 1 supenu ka{iku {oju/soja sosa. 3. Preliti dve do tri {olje vru}eg ban~a ~aja preko ovih izme-

{anih sastojaka.4. Popiti {to vi{e mo`e{ ~aja dok je vru}5. Posle ovog ~aja treba oti}i u krevet i uviti se u }ebe da se

izazove znojenjeNapomene:• ovaj ~aj je veoma jak – ne piti ga vi{e od dva puta dnev-

no, jedan ili dva dana• deci ograni~iti koli~inu na pola {olje dnevno• za sni`enje temperature kod dece i beba, bolje je davati sok

od jabuke, rendanu jabuku ili kuzu napitak sa sirupom odpirin~a. Rastvoriti jednu ~ajnu ka{i~icu kuzua u hladnoj vo-di. Dodati jednu ~ajnu ka{i~icu sirupa od pirin~a. Sa~ekatida provri na srednjoj vatri uz stalno me{anje. Isklju~iti pla-men ~im se napitak zgusne i postane providan.

^aj ban~a1. Sipaj od pola do dve supene ka{ike pr`enih gran~ica u

jedan i po kvart izvorske vode. Pustiti da provri. ^uvatineupotrebljene gran~ice u hermeti~ki zatvorenoj tegli.

2. Kad provri, smanjiti plamen i kuvati nekoliko minuta. Zaslabiji ~aj kuvati dva do tri minuta, za ja~i i tamniji ~aj,deset do petnaest minuta.

3. Preko metalne ili bambusove cediljke sipati u {olje. Gran-~ice u cediljki mogu da se ostave i ponovo upotrebe ne-koliko puta.

4. Mo`e se piti topao cele godine ali i prohla|en u letnjimmesecima. Obi~no se pije bez dodataka. Za medicinskusvrhu dodati kap tamari ili {oju/soja sosa.

203

Ku}ni lekovi – spolja{nji

Bedreno kupanje sa daikonomGreje telo; tretira reproduktivne organe kod `ene, treti-ra probleme sa ko`om, poma`e u odstranjivanju telesnihmirisa koji nastaju od preteranog konzumiranja `ivotinj-ske hrane.

204

RE^NIK

Agar Agar – `elatin koji se dobija od jedne vrste alge. Upotre-bljava se za pravljenje kantena i aspika od povr}a.

Amasake – sladak, kremasti napitak ili zasla|iva~ pripremljenod fermentiranog slatkog pirin~a.

Arame – tanka, `ilava crna alga.

Azuki pasulj – mali, tamnocrveni pasulj, dolazi iz Japana, ali sedanas gaji i na Zapadu.

Ban~a ~aj – gran~ice, stabljike i li{}e japanskih ban~a `bunova,poznat je i kao kuki~a.

Je~am – integralna `itarica; tradicionalno glavni proizvod sred-njeg istoka i Ju`ne Evrope.

Kuvana salata – salata ~iji sastojci su kratko skuvani ili blan{i-rani u vru}oj vodi pre serviranja.

Bok ^oj – belo povr}e sa zelenim listom popularno u kineskojkuhinji.

Bonito pahuljice – pahuljice dobijene struganjem od su{ene ri-be zvane bonito. Koriste se u supama ili kao garni-rung.

^i~ak – tvrda, divlja biljka koja raste u SAD i u drugim krajevi-ma sveta. Dugi, tamni koren je cenjen u kuvanjuzbog svojih okrepljuju}ih osobina.

205

Daikon – duga bela repa koja se koristi kao povr}e, kao za~in iza kiseljenje.

Podmeta~ za plamen – okrugla metalna plo~a koja se postavi is-pod {erpe ili ekspres-lonca da rasporedi plamenpodjednako i spre~i gorenje.

\umbir – jak, ljuti koren zlatno`ute boje, upotrebljava se u ku-vanju kao za~in i u medicinske svrhe.

Ekspres lonac – metalni lonac koji se hermeti~ki zatvara i kuvahranu brzo i pod pritiskom, na visokoj temperatu-ri. U makrobiotici se pre svega upotrebljava za ku-vanje `itarica i povremeno za mahunarke i povr}e.

Goma{io – susamove semenke i so, koji se pr`e i melju u avanuu odre|enoj razmeri.

Hato Mugi ili perlasti je~am – to i nije je~am ve} divlja trava uobliku perli, poznata i pod imenom „Jovove suze”.

Hid`iki – tamno braon alga koja postaje crna kad se osu{i.

Hokaido bundeva – obla tamnozelena ili narand`asta tikva kojaje vrlo slatka i bere se u jesen. Raste u Novoj Engle-skoj. U Japanu je nazvana po ostrvu Hokaidu.

Kanten – `elantinasti vo}ni desert, koji se pravi sa agar-agarom.

Kinpira – na~in kuvanja korenastog povr}a, koje prvo pr`imo,onda dodamo malo vode, i na kraju za~inimo sa ta-mari/soja sosom.

Kombu – {iroka, debela, tamnozelena alga.

Kuzu – beli skrob, proizvodi se od korena plodne loze. Koristise za zgu{njavanje supa, dinstanih jela, deserta. Po-znat i pod imenom kudzu.

Lotosov koren – koren vodenog ljiljana. Braonkaste kore, sa be-li~astom unutra{njo{}u, podeljenom na komore. Ko-risti se u mnogim jelima i u medicinske svrhe.

206

Mirin – slatko vino za kuvanje, pravi se od slatkog pirin~a.

Miso – fermentirana pasta od soje, morske soli i pirin~a ili je~-ma. Koristi se u supi, dinstanim jelima i kao za~in.

Mrki pirina~ – integralni pirina~ (celo, neprera|eno zrno). Imatri vrste: kratko, srednje i duga~ko zrno. Sadr`i ide-alan balans za ishranu i predstavlja glavni proizvodu makrobioti~koj kuhinji.

Mo~i – kola~ ili knedla, pripremljeno od kuvanog i pasiranog pi-rin~a.

Nabe – tradicionalni japanski obrok od jednog jela, pripremlje-no i poslu`eno kao jela u kaseroli, uz sos za uma-kanje ili supu od tamari/soja sosa ili misa i raznihgarnirunga.

Nato – soja, skuvana i pome{ana sa blagotvornim enzimima ifermentisana 24 sata. Gusto jelo jakog mirisa, do-bro za pobolj{anje varenja.

Ni{ime – dugo, lagano kuvanje u kome se povr}e ili drugi sastoj-ci uglavnom kuvaju u svojim sokovima. Proizvodijaku, smirenu energiju.

Nori – tanki listovi su{ene alge. Crni ili tamnopurpurni, postajuzeleni kada se ispeku nad plamenom. Upotreblja-vaju se za garniranje, za umotavanje loptica od pi-rin~a, za su{i ili kuvane sa tamari/soja sosom kaoza~in.

Presovana salata – pritisnuto iseckano povr}e i morska so, u ma-loj presi za kiseljenje ili pod improvizovanom te`i-nom.

Proso – malo `uto zrno koje se priprema kao obrok za sebe ilise dodaje supama, salatama i jelima od povr}a ilise pe~e. Glavni proizvod u Kini i Africi.

207

Sirup od pirin~a – prirodni zasla|iva~, pravi se od slatkog braonpirin~a.

Seitan – proizvod od integralne p{enice kuvan u {oju sosu i vodisa kombu algom. Koristi se za krokete, itd. Poznat jei kao p{eni~ni gluten ili p{eni~no meso.

Soba – rezanci od heljdinog bra{na ili kombinovanog heljdinogbra{na sa bra{nom od p{enice.

Suriba~i – izup~ana glazirana ~inija ili avan, napravljena od gli-ne. Ima i tu~ak za mrvljenje koji se zove surikogi,koristi se za mlevenje ili usitnjavanje hrane.

[itake – pe~urka poreklom iz Japana, ali se sada gaji i u SAD,su{ena ili sve`a. Ima {iroku primenu u kuvanju. Ko-risti se i u medicinske svrhe.

[oju – prirodno proizveden soja sos, bez ikakvih aditiva.

Tamari – „prirodan” ili „pravi tamari”, koji li~i na soja sos, do-bija se kao nuz-proizvod u procesu pravljenja mi-sa. Ja~i je od obi~nog {oju ili prirodnog soja sosa,koji se pogre{no naziva „tamari soja sos”.

Tempeh – visoko proteinski proizvod od soje, sir}eta, vode i po-sebnih bakterija. Koristi se u supama, sendvi~ima imnogim jelima

Teka – dodatak jelima koji se pravi od ma~o misa, susamovogulja, ~i~ka, lotosovog korena, {argarepe i |umbiro-vog korena. Pirjani se nekoliko sati na niskom pla-menu i pretvara u crni prah.

Tofu – pravi se od zrna soje i nigarija (kristalizovani talog mor-ske soli). Visok u proteinima, obi~no se sprema uobliku kola~a, dodaje se u supe, jela od povr}a, sa-late, sosove, prelive itd.

Umebo{i – slana {ljiva iz tur{ije, koja zri nekoliko godina. Kori-sti se kao za~in, u sosovima i kao dodatak jelu.

208

Umebo{i sir}e – poznato i kao ume-su. Te~nost u kojoj se dr`eumebo{i {ljive. Koristi se u sosovima, prelivima i zapravljenje kiselih krastavaca.

Vakame – duga, tanka zelena alga koja se koristi za priprema-nje miso supe, salata i jela od povr}a.

209

PRIZNANJA

Nema na~ina da se zahvalim svim ljudima ~iji `ivoti su dota-kli moj i na taj na~in doprineli duhu ove knjige. Ali ako bih mo-rala da izdvojim neke, onda bi to bili Mi~io i Evelin Ku{i. Mi~iuje bilo zapisano da bude filozof, u~itelj i iscelitelj. Evelin je ta-ko velikodu{no podelila svoje kulinarske tajne sa svetom. Onaje sna`no, skromno i kreativno ljudsko bi}e. Ona je posvetila se-be ohrabrivanju ljudskog potencijala. @ena od koje sam nau~i-la Jevan|elje `ivota. Izuzetno sam po~astvovana {to ih pozna-jem i {to sam ih imala kao svoje u~itelje.

Aleks D`ek je dragi prijatelj, briljantani pisac i plodan stva-ralac. Njegovo iskustvo, pronicljivost i podr{ka pomogli su mida odredim pravac ovog rukopisa. Zahvalna sam {to je Alekso-vo spisateljsko ume}e uticalo na moj stil pisanja i oblikovalo meu jo{ boljeg pisca.

Stalno me iznova zaprepa{}uje ~injenica da nam univerzumuvek {alje u na{ `ivot prave ljude u pravo vreme, da nam po-mognu da ispunimo svoje snove. Ovo mi se desilo pre tri godi-ne kada se si}u{na ali energi~na Tifani D`ou Gejts pojavila najednom od mojih ~asova u [koli za umetnost isceljenja u SanDijegu. Instinktivno smo osetile da }emo jednog dana zajednouraditi ne{to „veliko”, i jesmo! Ova knjiga ne bi mogla biti na-pisana bez nje.

Tifani D`ou je postala moj student i pomo}nik. Dok sam pri-zivala u se}anje radosti i tuge mog `ivota, ona mi je pomogla da

210

zamenim svoje jugoslovenske izraze engleskim re~ima. Tako|emi je darovala poetske izraze i mudrost iz svog li~nog iskustva.Na{ zajedni~ki rad je bio ~ista radost.

Al Luis i Suzan Filips su nam se pridru`ili kao izdava~i. Su-zan je pisac i struktuirala je knjigu tako da fokusira njen cilj. A.D`. Luis, doktor, psihoterapeut i lider pokreta ljudskog poten-cijala sanja o planeti na kojoj }e „ipak cvetati biljke po ba{tama.”Njegova sposobnost da preradi paragrafe i odabere najta~nijure~, bio je nezamenjivi ~inilac.

Filis Miler i Glen Voren su mi pomogli da krenem sa knji-gom. Hvala vam za va{u stalnu podr{ku i prijateljstvo.

Branki Koji}, mojoj najbli`oj prijateljici koja nikad nije re-kla „ne” na bilo koji moj zahtev za pomo} u prevo|enju mojihzabele`aka na poetski engleski.

Miri Drin~i}, divnoj, ljubaznoj i bri`noj prijateljici koja mi jepomogla u prevodu nekih lingvisti~ki te{kih delova rukopisa.

Mileni Markovi}, mojoj specijalnoj prijateljici koja je posta-la deo na{e porodice. Mnogo hvala za spremanje svih onih uku-snih makrobioti~kih obroka, {to mi je dalo vremena da se ba-vim knjigom.

Hvala mojim kompjuterskim vodi~ima Sr|anu, Brusu Kupe-ru i Glenu Vorenu, koji su me mnogo puta izvukli iz kompju-terskih problema.

Knjiga uvek mora da ima izdava~a. Mojae duboka zahval-nost Dajani Mils, koja me je upoznala sa „Fajndhorn Presom”.Zahvalna sam njihovom uredniku Toniju Mitonu i drugom oso-blju koji su doprineli da ova knjiga ugleda svetlost dana.

Zahvalnost mom dragom mu`u i deci izra`ena je kroz knjigu.

211

Tbesabk

Obqpnfob!•jubpdv;! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 21

QSFEHPWPS! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 22

Vwpe! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 26

Qphmbwmkf!2;!�Hpejob!obef!hpejob!tqbtb�

Lpsfoj!ajwpub!lpkj!tf!•vwb!j!ofhvkf!!/!/!/!/!/!/!/ 2:

Qphmbwmkf!3;!Wpmjn!pop!|up!sbejn!! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 44

Qphmbwmkf!4;!Mj•op!cmbafotuwp!j!sb{p•bsfokf!!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 52

Qphmbwmkf!5;!Npk!sbl!kf!cmbhptmpw! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 64

Qphmbwmkf!6;!J{cps!nblspcjpuj•lph!ob•job! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 74

Qphmbwmkf!7;!Qpwsbubl!lv~j! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 82

Qphmbwmkf!8;!Qswp!qvupwbokf!v!TBE! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 89

Qphmbwmkf!9;!Nj•jp!Lv|j! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ :6

Qphmbwmkf!:;!Nblspcjpujlb!v!Kvhptmbwjkj!Gfojlt!tf!sb}b! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 213

Qphmbwmkf!21;!Qsjqsfnb!{b!cvev~v!lbsjkfsv! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 231

Qphmbwmkf!22;!Lbmjgpsojktlj!tbo! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 251

213

Qphmbwmkf!23;!Qsj•f!p!j{mf•fokv! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 25:2/!Blagosloveni doga|aj, Aleks Dauns

i Tejmi En Kasper !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 25:3/!Poslali su ga ku}i da umre/! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2624/!Moj put isceljenja, napisala Antoanet

Ipolito !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2675/!Jedan dan u Mininom `ivotu !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2716/!Pri~a o isceljenju napisala D`enifer

I. Grin, doktor nauka !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2757/!Slu~aj slomljenog srca !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2798/!Svetlost – vodilja napisala Ru{ka Porter !/!/!/!/!/!/!/ 2819/!Pri~a teniskog {ampiona Peid` Bartelt !/!/!/!/!/!/!/!/ 284:/!Anonimna oda makrobiotici !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 285

21/!Mudrost malih bi}a !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 28622/!Motivisana krvlju – Put ka makrobiotici

napisala Filis Miler !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 288

EPEBUBL!BQpwsbubl!ptopwbnb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 294

Obv•oj!qpebdj! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 294Gjmp{pgjkb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 296

EPEBUBL!CKfmpwojl!Njof!Epcj~!{b!okfop!j{mf•fokf!pe!sblb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2:7

SF_OJL! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 316

Qsj{obokb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 321

214

Milenka Mina Dobi}, MOJ @IVOT JE KAO FENIKS, Kako sam uzpomo} makrobiotike pre{la put od kancera do sjajnog zdravlja • Izdava~: Izdava~ka ku}a PLATW, Akademski plato br. 1, Beograd,tel. 011/30-34-808, office@plato.co.yu, www.plato.co.yu • Za izda-va~a: Branislav Gojkovi}, direktor • Urednik: Aleksandar Radoj-kovi} • Tehni~ki urednik: Mihailo Pendo • Lektura i korektura: Nata{a An|elkovi}, Glorija Martinovi} • Supervizija: LjiljanaBailovi} • Dizajn korica: Bojan Risti} • Distribucija: •Kompjuterska priprema: Goran Skaki} • [tamparija: DNEVNIK, NoviSad • Tira`: 5000

613

DOBI], Milenka

Moj ̀ ivot je kao Feniks : kako sam uz pomo} makrobiotikepre{la put od kancera do sjajnog zdravlja / Milenka Mina Dobi}; prevela sa engleskog Cvijeta Mesi}. – Posebno izd. – Beograd: Plato, 2005 (Novi Sad : Dnevnik). – 214 str. ; 18 cm.

Prevod dela: My Beautiful Life / Milenka Mina Dobic. – Tira` 1000. – Str. 11-13 : Predgovor / Mi~io Ku{i, Avelin Ku{i.

ISBN 86-447-0300-5a) Zdravqe

COBISS.SR-ID 125806092

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd