19

Naše sjajne vođe dadoše nam zadatak da otkrijemo neprijatelja iuništimo ga. To je barem bilo jasno, čak i najograničenijima među nama! Kaoječam za stoku! To beše vojska!

Ama, šta radiš ti tu? Junačiš se? Da zadiviš one sa

galerije? Ne, ipak ne!

Pusti me da govorim!

Slušam te.

Onda zatvori klepetalo! Otvorićeš ga kad odslužiš svoje.

Kad odslužim?

Vojsku!

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:52 Page 19

20

Prestani s budalaštinama! Ti i ne voliš vojsku, a kažeš mi da

mogu da pričam tek kad je odslužim! To nema smisla!

Objasniću ti.

Kad samo pomislim da si se sam prijavio! Sramotiš me!

A ti mene nerviraš, mali!

Šta ćeš sa svom ovom gvožđurijom? Da li bi mogle da se naprave šerpe, nešto

korisno – igračke, vozići, lavori?

Ispričaću ti.

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:52 Page 20

21

Tridesetog januara 1933. napunio sam 18 godina. Tad je takođe AdolfHITLER, kancelar Trećeg rajha, došao na vlast i život je krenuo nizbrdo.

Bili su to samo susreti državnika... Počeci demonstracije sile i pretenzije naproširenje teritorije, koja je teško mogla izdržati 70 miliona Nemaca sobzirom na to da je bila skučenija od Francuske sa 40 miliona stanovnika. To je postalo „Drang nach Osten” – juriš na istok.

Zašto ne anektirati te usrane zemlje, kolevke nereda i latentnih sukoba? A to su bile Poljska,Čehoslovačka, Mađarska i Ukrajina. Bugarska je ostala zaboravljena. Što se tiče

Zapada, bilo je nezamislivo i da se zakorači tamo. Nemci ne bi tako lako dobili Veliku Britaniju i Francusku. To ti je situacija u trenutku

HITLEROVOG dolaska na vlast.

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:52 Page 21

22

Jednog dana, za vreme odmora, direktor, tip iz Lorenekoji je služio 1914–1918, doneo je neki sto u dvorištei popeo se na njega da nam održi govoranciju. Ovo su mladi nemački Jevreji koje je

Francuska upravo primila. Napustili su svoju zemlju usled bezbrojnih

maltretiranja. To su vaši novi drugovi!Lepo ih dočekajte!

Sprijateljio sam se s jednim od njih, VASERMANOM. Iz zezanja smo ga zvali VOTERMAN, kaomarku naših olovaka. Nikad ga nismo pitali da li je obrezan. Tražio sam ga posle rata, ali nikadviše nisam ništa čuo ni o njemu ni o drugima.

Sigurno su ih pokupili nacisti, preko francuske policije, pod maskom

zbrinjavanja...

...i besplatno ih je prebacio SNCF!*

Mnogo žuriš! Imali smo još nekoliko godina da

živimo u miru.

* Francuska nacionalna železnica (Prim. prev.)

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:52 Page 22

23

Ja sam ovajpretposlednji ugornjem redu.

Svirao sam klarinet sa opštinskim orkestrom.

Sviruckao sam iharmoniku i nabadao

na mandolini!

Moja majka bila je vrlo religiozna i „gospođa poštarka”. Moj otac, koji beše obućar, postao je, ko zna zašto, poštar u tom mestašcetu kraj Droma, gde smo živeli.

Bio sam sin jedinac. Kao Korzikanac, moj stari je prvi put kročio nogom na kontinent pred rat. Nije odugovlačio sa ženidbom i dobio je klinca 1915...

Mene! Više puta je bio ranjavan i zahvaćen gasom... i ponovo poslat na front. Vratio se iz krkljanca 1914–1918. ćutljiv i

autoritativan. Nije se mnogo oglašavao, ali ponekad, pred kraj jela, zapevao bi „Vreme trešanja” istim glasom kao

Tino Rosi i to mi se sviđalo. Imao sam i psa.

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:52 Page 23

24

Dakle, PTT i Narodna banka Eparnje – moj otac je silno želeo da napravim činovničku karijeru! Makar „svakog meseca znaš kolika ti je plata”. Ali ja nisam želeo

da trunem kao funkcioner u nekojusranoj kancelariji!

Postao si oficir od karijere. Pa, i to je pomalo kao neka vrsta

funkcionera, zar ne?

Shvatićeš kasnije. U tom trenutku sam bio član

ragbi ekipe.

Momčić u prvom redu, s jednim kolenom na zemlji i sa zastavicom, to sam ja.Šta li su postali svi ti drugovi s kojima sam se igrao loptom?

„Graf cepelin” spuštaose iznad doline Rone kako bi se okrenuo i vratio u BuenosAjres. Jedne večeri, krajželezničke stanice, video samga kako stoji u mestu borećise protiv maestrala. Pitao sam seda li je vetar dovoljno jak dazadrži HITLERA i njegove vukove u njihovim crnim šumama?

Tata, sve to,to je poezija...To je vetar.

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:52 Page 24

25

Uprkos očiglednim znacima upozorenja, izigravali smo nojeve. Rat 1914–1918. smo jedvadobili, za dlaku, i to zahvaljujući velikoj pomoći saveznika, ali bili smo ubeđeni da smonajjači. Još je postojao savez sa Engleskom, koja je imala obilje kolonija. I sama Francuska je imala značajnu kolonijalnu imperiju, veliku rezervu za mobilizaciju... Beše to čitav svet! U školi su nam neprestano ponavljalikako smo bili jaki u svim oblastima. Imali smo DEKARTA, BOALOA itd., itd., pa smo bili silni i niko se ne bi usudio da nas nervira. To je bilo

usađeno u Francusku tog vremena. Dakle, nismo shvatali situaciju!

Ubeđeni da je svaki „podanik” iz naših kolonija imaonekog Gala za pretka, bili smo sigurni u njihov entuzijazam da

dođu i proliju krv za Francusku, koja ih je silom terala da rade! Kao što vidiš, državna škola je sjajno obavljala svoju funkciju.

Ovo je tenk FT 17.

FT? Faibletonnage!*

Pošto je ionako pre ili kasnije trebalo odslužiti vojni rok, prijavio sam ses još desetak drugova na predvojničku obuku. Imao sam 19 godina.

Učili smo do besvesti rasklapanje i sklapanje puške lebel. Stojeće pucanje, rukovanje oružjem, strojevi korak,

sportske vežbe, tenkovi, topovi, mitraljezi, upravljanje FT-om za one koji su odabrali

specijalizaciju tenkiste. Marševi od 25 km sa 25 kg peska u rancu, s puškom i torbom

odbrambenih granata F1. Sve je to bilo potrebnoda bi položio za tenkistu! To je bilo nešto!

Ponavljam, imao sam 19 godina.

I to ti se svidelo?

Ne razumem te! Uvek sipljuvao po vojsci!

Počinješ da me nerviraš! Još uvekse nisam bio odlučio za vojsku i nisam mogao

ni da zamislim nesposobnost koju će naše vođe pokazati i njome zapanjiti ceo svet! Iako sam se

bavio predvojničkom, još se nismo sudarili sa onimludakom HITLEROM. Pored toga, mogli smo da biramo

puk i to nam je bilo idealno, jer smo Anrijeta i ja planirali da se venčamo jednog dana.

*Male tonaže (Prim. prev.)

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:52 Page 25

26

Takođe sam pomalovozio motor pre nego

što nam se celo to sranje sručilo na glavu.

Roditelji su mi ponudili mone–goajon za dvadeseti rođendan zato što sampoložio ispit. Mislim da je taj motor bio ohrabrenje da istrajem

na putu koji su moji stari želeli. Opasan mehaničarRože i ja baš smo nabudžili tu mašinu.

Rože, o kome ću ti kasnije više pričati, bio jerođak Anrijete, piljaričine ćerke. Pipkali smose iza leđa njene majke, koja, ako nije bila

prijatna, bila je prava živa slikapobesnelog Betovena.

Vruuum!Vruuum!

Zeta je bila godinu mlađa od mene. Bila je narodno dete.

Što će reći?Pogledaj rečnik!

Narodno dete, dete koje je izgubilo oca

u ratu, dobija izdržavanje od države.

U, kako je ljubazna

država!

Njen otac Anri Kolen poginuo je za Francusku

17. novembra 1916. na Somi, pred kraj ofanzive na Ženermonovu

šećeranu. To je dvadesetak kilometara od Sen Kventenai u to vreme za nas ostale to je bilo daleko, na severu zemlje. Nije se putovalo. Bili smo izolovani u svojim selima. Gradski život

je slabo dopirao do nas, preko TSF prijemnika, koji su radili slabije negodanašnji, ili preko „filmskih novosti” ako bismo išli u Valans, 6 km dalje.

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:52 Page 26

27

Zetina majka Berta, ratna udovica i piljarica, brzo se ponovo udala za Selestena Arčibalda,najboljeg druga njenog muža iz rovova. Kolen je ostao na Somi, zauvek ohlađen na

dnu nekakvog kratera od granate, nasred polja repe prerovanog od nemačke artiljerije.Imao je samo 22 godine i nikad nije ni upoznao svoju ćerku...

Prokleti rat!

Moj stari mi nije pričao o svom ratu, „večitom ratu”. Nisam tomogao da razumem. Po njemu, ko god nije učestvovao,

nije mogao ni da shvati. Za mene je to bila nečuveno brutalna klanica koju mi je bilo teško da zamislim. S druge

strane, jasno sam videoda ćemo to ponoviti!

Selesten, piljaričin drugi muž, bio je, moglo bi se reći,povremeni frizer, jer bi im sređivao tikve na tim njihovim

farmama u blatu i balegi. Ponekad bi šišao žbunoviteglave, kasno noću, u kuhinji piljarnice.

Bazil je učio zanat. Bazil?

Bazil je rođen u tom drugom braku, Zetinpolubrat, miljenik njenog očuha,

svakako, pošto je bio njegova krv!

Selesten nije dugo ostao s nama.Čovek je izašao iz rovova, nakon što je

izbegao iperitu i vašima, da bi konačno položiosvoju mašinicu, jer ga je rak pojeo do kosti.

Jednom me je ošišao, to je sve.

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:53 Page 27

28

Tata, je l, skupaoklopnjača?

Ni govora! Ne kaže se oklopnjača,kaže se tenk!

Takođe, moraš znati da postoje dve kategorije tenkova. Ženski tenkovi opremljeni mitraljezom i muški tenkovinaoružani topom! Oko nas su

sve muški!

A oni što imaju i mitraljez i top,

u kojoj su kategoriji? Ne pametuj!

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:53 Page 28

29

Sve ovo oko nas je u priličnološem stanju.

Tata, na putu si da izgubiš rat!

Kako se usuđuješ da tako govoriš?Sramotiš me!

Batali ovu gvožđuriju!Muški ili ženski, koga je uostalom briga?! Ma, pusti! Čudesna

francuska vojska je dobila lekcijuza primer i ti sam ne možeš ništa da promeniš nastavljajući da se boriš!

To je potpuna propast!

Začepi tu prljavugubicu! Imam randevu

s pancerima!

Ne pametuj!

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:53 Page 29

30

TATA!

Tata! Ne budi lud!

Izlazi iz oklopnjače, to su opasnestvari, tata, pazi se!

Ne kaže se oklopnjača! Kaže se tenk! Zaveži, treba

da nanišanim ova dva pancera!

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:53 Page 30

31

Pa nećemo ih valjda pustiti da se tek tako

vrate?! Kao 1914?

Pazi na drugog!

Bravo, tata! Nokaut iz

prve!

Previše lako! Nije to baš tako išlo! Pusti da ti ispričam sve po redu. Zbog tebe sam izgubio

nit. Kasnije ću ti ispričati tačno kako je bilos dva pancera.

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:53 Page 31

32

U oktobru 1935. poslali su me u Valans, priključili me 504. tenkovskom puku i pravo odredu učenikaza kaplare. Odvojeni od drugova i gomile regruta, bili smo strpani u izdvojenu zgradu i podvrgnuti strogoj disciplini. Bez pogovora i bez aljkavosti. Na poligonu smo unapređivali znanje o tenkovima, o motorima, o naoružanju,upravljanju, korišćenju terena i svemu ostalom...

Mislili smo da smo najmoćnija vojska na svetu, ali obučavali smo se na krntijama još iz Prvog svetskog

rata. Stara oprema za staru vojsku budućih mladih gubitnika! To sam kasnije shvatio. Trideset pete

smo mislili da je budućnost pred nama...

Da li ti je padalana pamet mogućnost dapogineš živ spaljen u

metalnom sanduku na gusenicama?

Deveti u četvrtomredu sam ja!

MoiRTARDI_019-074_SR 05-Mar-15 18:53 Page 32