mixeta_skripta

7/17/2019 mixeta_skripta

http://slidepdf.com/reader/full/mixetaskripta 1/6

1

MIXETA

Osim naziva rezijski sto u strucnoj terminologiji srescemo i nazive: mixer, mixeta, konzola, mix pult

itd.

Mixeri se mogu prilicno razlikovati po svojoj velicini i kolicini funkcija koje mogu da obavljaju kao i po

nameni za koju su pravljeni (studijski, razglasni, mixeri za radio difuziju).Postoje analogni, digitalni, automatski, poluautomatski itd. rezijski stolovi.

Studijski mixer u svojoj konfiguraciji imaju cetiri po funkciji razlicite sekcije, to su:

- Ulazni moduli

- Izlazni moduli (sub grupe)

- Master modul (master sina)

- Monitorska sekcija

Mixeri se mogu razlikovati po tome sto mogu imati:

1. Fizicki potpuno odvojenu grupu ulaznih od izlaznih modula. Na jednoj (najcesce levoj strani) grupisani

su svi ulazni, a na desnoj izlazni moduli. Ova vrsta mixsera nosi engleski naziv split konzola (splitconsole).

2. Takvu konfiguraciju da se u okviru jednog modula nalaze ugradjene obe sekcije: i za prijem i za izlazak

signala iz mixera. Strucni naziv ovakvog modula je ulazno-izlazni modul, a samog mixera – in lajn

konzola (in line console).

Ulazni modul predstavlja broj ulaznih kanala kojima mixer raspolaze, odnosno koliko nezavisnih audio

signala moze primiti u sebe na “obradu”. Deli se na pet sekcija:

- Prijem signala

- Filterska grupa ekvilajzera, ekvilajzer

-

Sektor “pomocnih slanja” (auxiliary send)

- Prostorno pozicioniranje signala (panorama)

- Regulisanje nivoa signala

Sekcija I - Prijem signala: Na samom “vrhu” stola na svakom ulaznom kanalu nalaze se “zenski”

konektori za prijem audio signala. Ima ih najcesce tri: za prijem linijskog (line), za prijem mikrofonskog

(mic), za prijem povratnog signala (tape).

Konektori mogu biti balansirani – XLR konektori tj. “Kenon” i nebalansirani konektori – banane ili

dzekovi. Mikrofonski ulazi su snabdeveni XLR konektorima a linijski “dzekovima”. S obzirom da se jacine

mikrofonskog i linijskog signala po jacini bitno razlikuju (linijski je jaci), na mixeru mora postojati taster-

selektor kojim odredjujemo koju vrstu od ovih signala primamo. Pored njega najcesce pise mic/line.Funkcija za regulaciju nivoa ulaznog signala poverena je rotirajucem potenciometru sa oznakom gain.

Ukoliko je ulaz preopterecen, LED dioda sa oznakom overload ce nam to signalizirati crvenim svetlom.

Ukoliko je mikrofon kondenzatorski, to znaci da je neophodno dodatno elektricno napajanje od 48V, tzv.

fantomsko napajanje. To napajanje je moguce dodeliti svakom ulaznom modulu posebno.

Ulazni signal u pojedinim slucajevima moze biti zaista jak. Tada, da on dalje ne bi unosio izoblicenja,

pritiskanjem odredjenog tastera mozemo trenutno oboriti ulaznu jacinu signala za odredjenu vrednost

(najcesce je to 20 dB). Takav taster obelezen je ili sa pad, att ili sa -20 dB.

Snimatelju je omoguceno da na svakom ulaznom modulu utice i na fazu signala, tj. Svakom signal moze

da “obrne fazu” u slucajevima visokog stepena faznog potiranja, koje se najcesce dogadja kada se sa dva ili

vise mikrofona snima isti zvucni izvor. Taj taster se obelezava phase.

Sekcija II - Filterska grupa ekvilajzera, ekvilajzer: Primljen signal nailazi na prvu fazu obrade,

tacnije na jednu veliku kolicinu tastera i rotirajucih potenciometra koji nose zajednicki naziv filterska



2

grupa ili ekvilajzer. Ona omogucuje intervenciju na prispelom signalu u smislu izdizanja ili slabljenja

pojedinih frekvencija audio spektra.

S obzirom da se frekvencije u audio spektru dele na: niske, srednje i visoke, osnovna verzija filterske

grupe se sastoji iz tri potenciometra: bass, middle i treble. Profesionalni mixeri sadrze i jos neke

potenciometre: lo mid i hi mid za srednje frekvencije, Q faktor (koji ima ulogu suzavanja i prosirivanja

“lepeze” frekvencija oko izabrane frekvencije), hi-pass filter (visokopropusnik), lo-pass filter

(niskopropusnik). Pored tastera za Q factor moze stajati potenciometar za podesavanje sirine “lepeze”

frekvencija (peak – strma, shelve – blaga).

Sekcija III – Sektor “pomocnih slanja” (auxiliary send): Na svakom ulaznom modulu visekanalnog

mixera, najcesce ispod filterske sekcije, nalazi se sektor sa jednim ili vise rotirajucih potenciometara na

kojima najcesce pise aux ili send 1,2,3... Potenciometar pruza mogucnost da signal, pre njegovog slanja na

glavni izlaz, grupu ili visekanalni snimac, posaljemo u neki od eksternih procesora za dodatnu obradu. Istim

potenciometrnom moze se regulisati stepen ucesca tog eksternog procesora u obradi signala.

Primer: Ako smo aux send 1 povezali sa uredjajima za vestacku reverberaciju, onda cemo obrtanjem

istoimenog potenciometra fizicki povecavati prisutnost ove reverberacije u zeljenom signalu. Signal tako

pobudjenog procesora se tada vraca natrag u mixer, u jedan drugi sektor, na specijalni (najcesce stereo) ulaz

koji se zove auxiliary return (aux return). Aux moze biti unapredjen tasterom pre/post cijim pritiskom

odredjujemo da li se signal salje u send lanac pre (pre) ili posle (post) dejstva glavnog klizajuceg reglera.

U auxiliaty send spadaju i potenciometri sa nazivima foldback i cue koji odvajaju signal i takovog ga

salju u slusalicki krug potpuno nezavisan od glavnog monitorskog sistema. To znaci da ukupna stereo slika

foldback ili cue lanca moze direktno da se prilagodjava najrazlicitijim zeljama i potrebama izvodjaca koji u

tom ternutku izvode svoju deonicu na snimku.

Sekcija IV – Prostorno pozicioniranje signala (panorama): Ovaj tzv. panoramski potenciometar, na

stolovima najcesce obelezen skraceno pan pot ili samo pan, moze svojim okretanjem ulevo/udesno da

pomeri neki signal na tu stranu u odnosu na zamisljeni centar stereo slike. S obzirom da je rotiranje ovog

potenciometra glatko, bez zljebova za pojedine fiksne tacke u stereofoniji (osim mozda za sam centar stereo

slike), njime se moze postizati ne samo stacionarno pozicioniranje nekog signala, vec i njegov pokret,odnosno kretanje s jedne strane stereo slike u drugu.

Sekcija V – Regulisanje nivoa signala: Kod poslednje

sekcije na ulaznom modulu svakog mixera nalazi se klizni

regulator za regulisanje nivoa ulaznog signala – regler (klizac

ili “fejder”). To je najznacajniji element svakog ulaznog

modula svakog mixera. Njime regulisemo jacinu signala koji

je predhodno prosao kroz sve predhodne sekcije, i tamo

pretrpeo (ili ne) sve korekcije, obrade i dorade. Ovaj klizni

potenciometar ne pojacava signal linearno, vec logaritamski,

sto znaci da kod klizaca na razlicitim pozicijama na stolu dajecujno razlicite rezultate. Kada je signal slabiji, na klizacu je

slobodniji, i moramo ga prilicno pomeriti da bismo uocili bilo

kakvu promenu. Pri velikim pojacanjima dovoljna su veoma

mala pomeranja za dobijanje cujnih rezultata.

Mogu biti razlicitih dimenzija, tj. mogu imati razlicitu

duzinu hoda.

Regler moze imati dodatni taster – mute. Njegov je

zadatak da generalno iskljuci ili ukljuci tu funkciju za celi taj

ulazni modul. Kada je mute pritisnuto, regler nema nikakvu

funkciju.



3

Unutar ove sekcije srecemo taster sa oznakom solo. Oni obavljaju izuzetno prakticnu funkciju, pritiskom

na njega se iskljucuju svi signali u stolu, osim onog na cijem kanalu je taster pritisnut. On se na taj nacin

izdvaja iz slike, u mono reprodukciji, pre glavnog reglera i bez dodatnih efekata.

Izlazni moduli imaju zaduzenje da prispeli signal sa ulaznog modula posalju na visekanalni snimac: ako

se tasterom za prosledjivanje signala posalje gitara na prvi izlazni modul, dovoljno je podici regler prvog

izlaznog modula i signalu su otvorena vrata ka visekanalnom snimacu. Vizuelnu informaciju o kolicini

signala dace nam merni instrument (najcesce pikmetar) na izlazu iz mixera.

Teoretski je moguce i nekoliko signala zajedno poslati preko istog izlaznog modula na jedan jedini kanalvisekanalnog snimaca, ali se u tom slucaju na njih kasnije nece moci nezavisno uticati, i zato ovu operaciju

treba veoma pazljivo prvo osmisliti pa tek onda izvesti.

Radi lakseg usnimavanja i lakseg remixa, vise instrumenata iste vrste, grupe ili sekcije, kako po

intenzitetu, tako i po boji i rasporedu u stereo slici se mogu grupisati i prebaciti (po grupama) na sub grupe.

Master modul ima nekoliko razlicitih funkcija. Glavna funkcija ovog sektora je slanje celokupnog

muzickog signala na dvokanalni master snimac a druge dve se ticu regulisanja ukupnog nivoa slanja i

primanja zbirnih kanala u/iz eksternih uredjaja za obradu zvuka (master auxiliary send i master auxiliary

return).

Master modul je fizicki smesten na krajnje desnoj strani svake mix konzole a kod velikih mixera (sa 48ili vise kanala se nalazi u sredini). Posto od njihovog kvaliteta direktno zavisi slanje svega onoga sto se do

tada pripremalo na mixeru, oni su najcesce napravljeni od najskupljih elektronskih komponenti. Master

regleri po pravilu imaju maximalan klizni hod zbog sto precisnije regulacije nivoa kompletnog signala, kao i

maximalna preciznost u operacijama postepenog pojacanja i utisanja kompletne zvucne slike, poznatiji kao

“fade in” i “fade out”. Na mixerima se moze naci samo jedan, stereo regler ili dva, mono reglera.

Master modul koncipiran je tako da se kompletan signal iz stola moze poslati u jos neki externi uredjaj

za obradu signala neposredno pre finalnog izlaska iz stola, ka dvokanalnoj masini. Na nekim stolovima

(najceste poluprofesionalnim) ovo omogucavaju tzv. insert ulazi/izlazi, dok su na profesionalnim oni

oznaceni kao send i return. Prakticno, put signala u ovoj operaciji izgledao bi ovako: signal se iz stola

izvodi u tacki pre dejstva reglera, i na mestima oznacenim sa send (slanje), salje se u externi uredjaj.

Obradjeni signal se vraca iz njega u mixer na mestima oznacenim za povratak (return), takodje u tacku prereglera. Tako dodatno obradjen signal i dalje mozemo kontrolisati master reglerima, i slati ga istovremeno

na jedan ili vise stereo uredjaja za belezenje finalnog snimka.

Funkcija master modula je i da regulise ukupne nivoe slanja i povratka svih signala u sve i iz svih

externih uredjaja za obradu zvuka. Ukupna slanja (master send) su mono eventualno stereo kao i povraci iz

tih uredjaja (master return) tako da svaki potenciometar ima dva rotaciona potenciometra za ragulisanje

nivoa.

Svi kvalitetniji rezijski stolovi imaju najmanje 6 nezavisnih slanja. Ne racunajuci da svaki ulazni modul

mora imati potenciometar za ukupna mono slanja i 12 za stereo povratke: ukupno 18. U slucaju da mixer

ima 8 slanja umesto 6, ukupan broj raste na 24 a ukoliko su i slanja stereo, broj skace na 32.

Monitorska sekcija je poslednja i manje znacajna od predhodnih. Ova sekcija omogucava da cujemo,ili putem mernih instrumenata vizuelno kontrolisemo sve sto smo do tada uradili. Dakle, sve opcije

preslusavanja i kontrole, svi dugmici, instrumenti, potenciometri i tasteri koji nam omogucavaju audio-

vizuelno pracenje zvucnog signala – spadaju pod monitorsku sekciju.

Kod audio monitoringa najvaznije je naglasiti potpunu nezavisnost onog dela signala koji se, recimo,

snima na visekanalni snimac, i onoga sto u tom trenutku mi cujemo. U monitorskoj sekciji tu kompletnu

cujnu informaciju mozemo da pojacavamo i utisavamo po zelji, a da se pritom nivo signala koji se usnimava

– ne menja!

Ova sekcija u prvom redu omogucuje slanje zeljenog signala u pojacavac i monitore koji ozvucavaju

kontrolnu sobu (tehnicku reziju) i prostoriju za izvodjenje (studio).

Centralni modul monitorske sekcije smesta se po pravilu uz master modul i sluzi za smestanje svihmaster potenciometara za preslusavanje i kontrolu na jedno mesto. Na njemu se dakle nalaze upravo oni

potenciometri koje najcesce “odvrcemo” da bismo culi kako nesto zvuci. Oni su po pravilu rotacioni i



4

najcesce se obelezavaju sa: ctrl. room (za slusanje u kontrolnoj sobi) i ctrl. studio (za slusanje u studiju).

Tu su jos i master solo, pfl, foldback i cue potenciometri zaduzeni za regulisanje nivoa slusanja signala u

tim rezimima, kao i jedan poveci niz preklopnika (tastera) kojima se mogu birati najrazlicitije opcije

monitoringa: da li ce se slusati ovi ili oni zvucnici (speakers A/B), ove ili one slusalice (foldback 1,2,3,...),

ova ili ona dvokanalna master sina (tape 1,2,3,4,...) , ono sto trenutno snimamo ili miksamo (2 mix ili

stereo mix), i da li cemo sve to na kraju slusati stereo ili mono.

Posebna sekcija tastera zaduzena je za internu komunikaciju kontrolne sobe sa okolnim prostorijama.

Najvaznija od njih je audio veza sa muzicarima koji se nalaze u prostoriji za izvodjenje muzike. Ona je podesena tako da se moze cuti ili samo u slusalicama (taster talkback ili skraceno tlk ), ili na zvucnickom

monitoringu u istoj prostoriji (slate). Pritiskom na bilo koji od ovih tastera ukljucuje se jedan mali, gotovo

nevidljivi sirokopojasni mikrofon ugradjen u sam mikser, koji muzicaru prenosi informaciju iz kontrole

sobe.

U procesu snimanja zvuka javlja se ozbiljna i opradavna potreba za preciznim merenjem i ocitavanjem,

odnosno vizuelnim prikazivanjem svega onoga sto radimo, ili sto smo do tog momenta uradili. Ovaj nacin

kontrole, merenja i pracenja bilo pojedinacnih ili grupnih audio signala nazivamo vizuelni monitoring. To

je istovremeno i jedini objektivan pokazatelj onoga sto u domenu ovog posla radimo.

U domen vizuelnog monitoringa spadaju svi displeji i merni instrumenti koji nam pruzaju informaciju o

nivoima jacine signala, stereofoniji, monofoniji, faznoj koherentnosti i analizi audio spektra.Od svih parametara najneophodnije je kontrolisati nivo, jacinu audio signala, bilo onog koji prispeva na

mixer, bilo onog koji ga napusta. U ovu svrhu u upotrebi su dve vrste mernih instrumenata:

- pikmetar (program peak meter, ili PPM - Peak Programme Meter) koji meri vrsne vrednosti jacine

signala (“pikove”)

- VU-metar (VU-meter – volume units meter) koji meri srednje vrednosti jacine signala.

Oba ova instrumenta su voltmetri, jer ne mere jacinu vec odredjeni strujni napon, proizveden prispecem

signala u njih. Vizuelno su dizajnirani kao da mere decibele, da bi nama bilo omoguceno lakse pracenje

onih velicina koje su primerenije prirodi audio signala.

Pikmetar je instrument koji meri (a na displeju pokazuje) vrsne vrednosti

(pikove) prispelog signala. To je slozen uredjaj ospostobljen da veoma brzo reaguje na

pojavu signala tako da gotovo trenutno mozemo da primetimo i najmanju promenu

nivoa. Da bi ljudsko oko sa manje naprezanja kontrolisalo ovako ceste i brze promene,

podesen je tako da njegovo povratno (silazno) vreme bude mnogo sporije od pojavnog,

i ono iznosi negde oko 2s. Pokazivanje je u dB-a pri cemu nivou 0dB odgovara napon

od 1,55V sinusnog signala frekvence 1000Hz. Ima logaritamsku karakteristiku

prikazivanja nivoa, i na taj nacin prati fizioloske osobine ljudskog uha. Opseg mu je

veliki, i iznosi od –50dB do +5dB.

To su sve karakteristike koje omogucuju zaista izuzetno precizan uvid u sve, pa i

najmanje promene u vrsnim vrednostima signala (posebno pojedinacnih) prispelih uinstrument.

VU-metar je objektivno znatno sporiji

i tromiji merni instrument od pikmetra,

i zbog toga pokazuje srednju,

efektivnu slusnu vredost prispelog

signala. Kratki signali, koje pikmetar

bez ikakvih problema registruje, ne

pruzaju dovoljno energije za

pokretanje sistema VU-matra, sto

automatski znaci da na displeju oninisu adekvatno ni verno prikazani. Za

VU-metar je dakle problematicno ako meri signale koji su kratki, pojedinacni ili se



5

javljaju u vecim intervalima. Sa druge strane, on pruza za oko neuporedivo prirodnije pokazivanje vrednosti

signala od pikmetra, a samim tim i prirodnije vizuelno pracenje citave zvucne slike u procesu obrade.

Za razliku od pikmetra, konstrukciono je prilicno jednostavan, skala mu je relativno mala, i iznosi od

-20dB (VU) do 3dB (VU).

Mada prilicno razliciti, i pikmetar i VU-metar ipak imaju nesto zajednicko – oznaku 0dB. Deo skale

koji pokazuje 0dB-a na oba instrumenta oznacava granicu do koje signal ne ulazi u zonu izoblicenja. Svi

signali preko ove granice ulaze u vidno obelezeno crveno polje. Ono oznacava preveliki nivo signala koji

kasnije moze izazvati izoblicenja ili na snimku ili u monitorskom lancu.

Bez obzira na postojanje granicne oznake 0dB-a postoji medjusobna razlika u pokazivanju nivoa signalakod ova dva instrumenta. Ona nije mala, i iznosi izmedju 6 i 10 dB-a sto se veoma lako moze uvideti

prilikom uporednog vizuelnog monitoringa. Vece vrednosti ce pokazivati pikmetar.

Sto se tice vizuelnog pracenja, oba instrumenta imaju dve srandarne vrste indikacije. To su ili displej sa

kazaljkom, ili uspravni displej sa nizom LED dioda od kojih zalene pokazuju neizobliceni signal, a crvene

signal sa izoblicenjima. Granica razdvajanja zelenih i crvenih lampica je “0 dB”.

Ma koliko VU-metar prijatno za oko radio, nikada necemo imati u uvid pravi nivo, tj. videti kolike su

nam vrsne vrednosti signala u snimku a one mogu, za vreme dok nam VU-metar pokazuje stabilnih 0dB-a

biti tolike da znacajno izoblicuju zvucni zapis.

Trenutno u svetu postoji vise razlicitih standarda merenja nivoa audio signala. U digitalnoj audio

tehnici u radijskim i televizijskim stanicama, i studijima za snimanje zvuka koristi se dBFS. Nivo od 0dBFS predstavlja tzv. pun nivo (full-scale digital, odnosno, FSD) poznat i kao maksimalni nivo kodovanja. Prema

preporukama EBU (Evropska zajednica radio i televizijskih organizacija) za podesavanje nivoa u digitalnoj

audio tehnici primenjuje se sinusni signal frekvencije 1000Hz, na –18dBFS. Ovaj nivo je 18dB nizi od

pomenutog maksimalnog nivoa kodovanja, 0dBFS. Pri tom se kao najveci dozvoljeni nivo preporucuje –

9dBFS.

Posto se u mnogim studijima u nasoj zemlji, narocito za potrebe emitovanja radio i televizijskih

programa primenjuju zajedno analogni i digitalni audio uredjaji, a merenje signala i podesavanja se rade

vrsnim (PFM) instrumentom prema nemackim preporukama i o tome je potrebno voditi racuna.

Pech polje (patch board)

predstavlja skup svih studijskihkonekcija na jednom mestu,

kako mixerskih tako i konekcija

visekanalnih snimaca ali i svih

dodatnih, externih uredjaja u

sluzbi snimanja muzike. Pac

polje izgleda kao neko veliko

cetvrtasto sace sa 100 i vise

pravilno rasporedjenih otvora,

odnosno “Zenskih” konektora

pripremljenih, poredjanih i

prilagodjenih potrebama dakratkim kablovima povezemo

“bilo sta sa bilo cim”.



6

mixeta_skripta

Documents