mitoloski zbornik 21 relja novakovic raca - beograd 2009-libre

МИТОЛОШКИ ЗБОРНИК 21

ЦЕНТАР ЗА МИТОЛОШКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ

РАЧА

УредникДР МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ

ПриредиоЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ

МИТОЛОШКИ ЗБОРНИК 21Прво издање

ИздавачЦЕНТАР ЗА МИТОЛОШКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ — РАЧА

УредникДР МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ

ПриређивачЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ

Технички уредникБобан Станојевић

Тираж300

Штампа Колор Прес — Лапово

ISBN 978>86>83829>35>4

ПРОФ. ДР РЕЉА НОВАКОВИЋ

CENTRE DES ÉTUDES MYTHOLOGIQUES DE SERBIE

PROF. DR RELJA NOVAKOVIĆ

Проф. др Реља Новаковић(Стублине, 15. мај 1911. – Београд, 22. новембар 2003.)

9

Научни скуп “Проф. др Реља Новаковић” одржан је 25. септембра 2009. уОбреновцу и на њему су, уз дискусију прочитани радови и прилози из овогзборника.

Научни скуп је организован под покровитељством и уз донаторствоопштине Обреновац, а поводом 150 година имена града Обреновца.

11

САДРЖАЈ

Биоблиографија ...............................................................................................13

Библиографија Реље Новаковића..........................................................................................15СЛАВИЦА МЕРЕНИК

Проф. др Реља Новаковић — кроз време и простор ...........................................................27МИРОСЛАВА ПЕТРОВИЋ

Вредности ........................................................................................................35

Патриотизам као форма сна или о једном сећању на професора Рељу Новаковића .........37РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ

Трагање Реље Новаковића за границама старе српске постојбине.....................................43МИЛОРАД П. РАДУСИНОВИЋ 33

Реља Новаковић и “Још о пореклу Срба “..............................................................................53МАРКО АТЛАГИЋ

Запис о Рељи Новаковићу ......................................................................................................63ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ

Реља Новаковић, директор Гимназије у Краљеву (194791949) ...........................................73ДРАГОЉУБ ДАНИЛОВИЋ

Остала ми је једна туга............................................................................................................77ВИДОСАВА ТОМИЋ

Разговор са професором Рељом Новаковићем ....................................................................81СВЕТЛАНА СТЕВИЋ ВУКОСАВЉЕВИЋ

Историја Срба ...................................................................................................87

Српске историје о српском имену и пореклу .........................................................................89БРАНКО НАДОВЕЗА

12

Браничевска епархија по подацима из повеље Василија II из 1020. године ...................... 97НЕБОЈША ЂОКИЋ

Галич, Сеченица и Тара ........................................................................................................ 113ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ

Старија и новија трагања за пореклом великог жупана Стефана Немање и потпуни преокрет с новим резултатима ........................................................................................... 131ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ

Један осврт на “Срби... народ најстарији”........................................................................... 171БОБАН СТАНОЈЕВИЋ

Уз немачки превод Новаковићеве расправе о Петрусу ..................................................... 183ЂОРЂЕ ПЕТКОВИЋ

У почаст ......................................................................................................... 205

Историја, митологија и фолклор у микротопонимији Горње Топлице и Косанице .......... 207ГОЛУБ М. ЈАШОВИЋ

Континуитет митског аријског ратника у лику Милоша Обилића ..................................... 225ДРАГОЉУБ П. АНТИЋ

Стублине – родно место Реље Новаковића према истраживању Љубомира Павловића237ТОМИСЛАВ ЈЕРЕМИЋ

Забрешка шпиртуља Пољопривредна фабрика шпиритуса и дестилација воћа Сава С. Мићић А.Д.9 Забрежје од 1931.91946. ................................................................................. 245МИЛАН ЂУРЂЕВИЋ

13

БИОБЛИОГРАФИЈА

Митолошки зборник 21

14

СЛАВИЦА МЕРЕНИК 15

БИБЛИОГРАФИЈА РЕЉЕ НОВАКОВИЋА1

СЛАВИЦА МЕРЕНИК

(БЕОГРАД)

Посебна издања2

1. Бомбардовање Београда 1862. – Београд : Просвета, 1952. – 41 стр.

2. Велика кретања народа у Европи. – Београд : Народна књига, 1953. – 78стр. : илустр.

3. Најважније борбе наших народа у прошлости / Јован Нешић, Р.Новаковић. – Београд : Рад, 1957. – 47 стр. : илустр.

4. Бранковићев летопис. – Београд : САНУ : Научно дело, 1960. – 180 стр.,[18] пресавијених листова с факс. : табеле.

5. Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво : (историјско>географскоразматрање). – Београд : Историјски институт : Народна књига, 1977. – 404стр., [3] савијен листа : илустр.

Исто. – 2. изд. –1978. – 415 стр., [5] савијених листова

6. Где се налазила Србија од VII до XII века : (историјско>географскоразматрање) : проблеми и знања. – [1. изд.]. – Београд : Историјскиинститут : Народна књига, 1981. – 415 стр.

7. Baltički Sloveni : u Beogradu i Srbiji. – [1. izd.]. – Beograd : Narodna knjiga,1985. – 180 str.

Исто. – [1. изд.]. – Београд : "Мирослав", 2004. – 180 стр. : геогр. карте

1. Ова библиографија је делимично прерађен рад: Из библиографије Реље Новаковића,Историјски часопис 50 (2003) 2004, 326>337.

2. Из библиографије је изостављена књига Срби или Словени – Словени или Срби, која јеприпремљена за штампу била у најави, али није објављена.


16 СЛАВИЦА МЕРЕНИК

8. Још о пореклу Срба : и сва србска идолу служаше Дагону. – [1. издање]. –Београд : "Мирослав", 1992. – 161 стр. : илустр., геогр. карте

9. Срби : име Срби кроз време и простор. – [1. изд.]. – Земун : "Мирослав",1993. – 239 стр. : илустр., географ. карте

10. Срби и рајске реке : библијске "четири рајске реке" и кавкаско>еуфратскиСрби. – [1. изд.]. – Београд : "Мирослав", 1995. – 64 стр. : илустр.

11. Карпатски и ликијски Срби : прилози за историју Срба од другогмиленијума пре н. е. до XIV века = The Carpathian and Lycian Serbs : supple>ment for the history of Serbs from II millenium b. c. until XIV century. – [1.изд.]. – Београд : "Мирослав", 1997. – 193 стр. : илустр.

12. Непознати Црњански : древни Срби на британском тлу = An UnknownCrnjanski : the ancient . – [1. изд.]. – Београд : "Мирослав", 1997. – 110 стр. :илустр.

13. Србин римски цар. – 1. изд. – Београд : "Мирослав", 1999. – 84 стр. :илустр.

14. Срби и њихови прадавни сродници. – 1. изд. – Београд : "Мирослав", 2000.– 56 стр. : илустр.

Расправе и чланци

15. Светоандрејска скупштина 1858 // Радио универзитет 1 (1953) 64>72.

16. Сто педесет година од Првог српског устанка // Србија : зборникУдружења исељеника>повратника НР Србије. Београд (1954) 72>73.

17. Један покушај тумачења Савиних хронолошких података у Житију св.Симеуна // Историјски гласник 3>4 (1955) 79>122.

18. Никољски летопис // Зборник Филозофског факултета. Београд 3 (1955)155>171, [1] пресвијен лист.

19. О датуму избора Пајсија за патријарха // Прилози за књижевност,језик, историју и фолклор 22, 1>2 (1956) 77>80.

20. Подаци о години спаљивања моштију св. Саве у "Бранковићевом

Библиографија Реље Новаковића


летопису" и у Пајсијевом "Житију цара Уроша" // Прилози за књижевност,језик, историју и фолклор 22, 3>4 (1956) 255>262.

21. Винамор – град Стефана Молдавског // Зборник Филозофскогфакултета. Београд 4>1 (1957) 129>134.

22. О историјскоTгеографској карти у настави историје // Historijski pre>gled 4 (1957) 252>256.

23. Кад се родио и кад је почео да влада Стеван Немања? // Историскигласник 3>4 (1958) 165>192.

24. ИсторијскоTгеографске и историјске цртице. Иванов град – Ново Брдо;Градови Коњуг и Коиниц у "Бранковићевом летопису"; Пренос моштијукнеза Лазара из Приштине у Раваницу // Прилози за књижевност, језик,историју и фолклор 25, 1>2 (1959) 74>80.

25. Осврт на неке карте Србије у Бечком ратном архиву // Зборник МузејаПрвог српског устанка 1 (1959) 99>113.

26. Да ли је Данило изабран за патријарха 1390. године? // Прилози закњижевност, језик, историју и фолклор 26, 1>2 (1960) 71>81.

27. Којим се путем могла кретати поворка са моштима кнеза Лазара и гдеје могла бити граница између Вукове области и земаља породице Лазаревићод 1389. до 1392. године // Прилози за књижевност, језик, историју ифолклор 26, 3>4 (1960) 280>288.

28. О једном запостављеном фонду у нашим архивима // Архивски алманах2>3 (1960) 119>121.

29. О неким питањима граница Србије, Хрватске и Босне у X веку //Зборник Филозофског факултета 7>1 (1963) 153>183.

30. О границама Србије и српске државе у X веку // Зборник Филозофскогфакултета. Београд 8 (1964) 153>181 + карта.

31. О сувоземним путевима у Србији у време Првог и Другог српског устанка// Зборник Музеја Првог српског устанка 3>4 (1964>1965) 5>42.

32. О значају, месту и улози историјске карте у настави историје //



Настава историје у основној школи (1964) 104>114.

33. О години преноса Немањиних моштију из Хиландара у Студеницу //Хиландарски зборник 1 (1966) 91>118.

34. О неким питањима подручја данашње Метохије крајем XII и почеткомXIII века // Зборник радова Византолошког института 9 (1966) 195>215.

35. О редоследу неких извода из Савиног Живота св. Симеона // Прилози закњижевност, језик, историју и фолклор 32, 1>2 (1966) 5>25.

36. Прилог историјској географији // Краљево и околина. – Београд :Књижевне новине, 1966, 193>207.

37. Još o nekim pitanjima teritorijalnog prostranstva Srbije i Hrvatske sredinom Xstoljeća // Historijski zbornik 19>20 (1966>67) 265>293.

38. АустријскоTтурска граница на подручју Србије по Пожаревачком миру1718. године // Анали Филолошког факултета. Београд 7 (1967) 91>103.

39. О неким питањима граница Србије крајем XII и почетком XIII века //Зборник Филозофског факултета. Београд 9>1 (1967) 121>161.

40. Размишљања о хронологији Немањиног зидања манастира Хиландара //Зборник за ликовне уметности 3 (1967) 33>45.

41. Још нека размишљања о обиму Србије IX и X века // ЗборникФилозофског факултета 10>1 (1968) 141>181.

42. О датуму и разлозима Немањиног силаска с престола // Зборник радоваВизантолошког института 11 (1968) 129>139.

43. О Зигосу и граници између Србије и Византије крајем XI и почетком XIIвека // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 34, 1>2 (1968) 3>29.

44. ГеографическоTстатистическо описаније Србије // Даница 1826. 1827.1828. 1829. 1834 / Вук Стефановић Караџић. – Београд : Просвета, 1969, 682>710.

45. Један прилог хронологији Немањина живота // Историјски гласник 2



(1969) 63>65.

46. Још једном о Немањином Кострцу // Прилози за књижевност, језик,историју и фолклор 35, 3>4 (1969) 180>189.

47. Око натписа на цркви Св. Луке у Котору // Зборник за ликовнеуметности. Матица српска 5 (1969) 15>22.

48. Уз чланак "Einiges über Serbien und di ordnung der dinge daselbst" //Зборник Историјског музеја Србије 6 (1969) 115>134.

49. Два прилога новијој историји Србије // Ослобођење градова у Србији одТурака 1862>1867. – Београд : САНУ, 1970, 401>408.

50. Уз проблем порекла балканских Срба // Историјски гласник 1>2 (1970)113>126.

51. Четири прилога историји и историјској географији Србије // ЗборникФилозофског факултета. Београд 10>1 (1970) 205>238.

52. Ко би могли бити Ветонци Ане Комнине / Р. Новаковић, Ненад Пејчић // Историјски часопис 18 (1971) 123>142.

53. Тезе за расправу о кнезу Борни : (историјско>географски приступ),Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 37, 3>4 (1971) 169>189.

54. Четири хронолошка питања из Немањина живота // Хиландарскизборник 2 (1971) 19>30.

55. Нека запажања о 29. и 30. глави De administrando imperio // Историјскичасопис 19 (1972) 5>54.

56. Поводом једног заборављеног истраживача порекла Срба, ЗборникИсторијског музеја Србије 8>9 (1972) 3>21.

57. Трагом старих повеља и других извора // Историјски часопис 20 (1973) 5>14.

58. Да ли је Дукљанинова Полонија исто што и Аполонија? // Историјскичасопис 21 (1974) 241>246.

59. Још једном поводом Cosne у натпису на цркви Св. Луке у Котору //



Историјски часопис 21 (1974) 247>250.

60. Još jednom: Serborum ili urborum // Kulturni radnik 3 (1974) 185>193.

61. Кратак осврт на спомен Далмације и Дубровника у 29. и 30. глави DAI // Обележја 3 (1975).

62. Поводом порекла Срба у једном опису Србије из времена Првог српскогустанка // Ковчежић 12 (1974) 88>92.

63. Да ли су сви Захумљани пореклом Срби? // Историјски часопис 22 (1975)19>43.

64. Срби Константина Порфирогенита и англосаксонског краља Алфреда // Зборник Историјског музеја Србије 11>12 (1975) 3>50.

65. Још једном: Serborum или urborum : да ли су на црквеном сабору уСплиту 925. године учествовали и представници Срба? Или: да ли је urbo>rum исто што и urbium или је urborum исто што и Serborum? // Историјскичасопис 23 (1976) 281>287.

66. Време, простор и карта у истраживању историјске истине // ЗборникИсторијског музеја Србије 13>14 (1977) 241>249.

67. Поводом податка о Растковом боравку у Захумљу // Свети Сава :споменица поводом осамдесетогодишњице рођења 1175>1975. – Београд :Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 1977, 25>32.

68. Још нешто поводом битке на Тари 1150. године // Историјски часопис 25(1978) 5>28.

69. Стримон, Струмон, Заструма // Историјски часопис 25 (1978) 239>248.

70. Burg und Bezirk Petrus // Balcanoslavica 8 (1979) 23>36.

71. Кратак осврт на Јорданов опис словенског простора // ЗборникНародног музеја. Београд 9>10 (1979) 121>137.

72. Ту и тамо око Смилиса // Зборник Историјског музеја Србије 17>18(1981) 11>35.



73. Поводом београдске нахије на Вуковој административној карти Србије// Годишњак града Београда 30 (1983) 69>85.

74. О неким ишчезлим селима на домаку Београда // Годишњак градаБеограда 31 (1984) 55>62.

75. О проблему проучавања градина на Косову // Гласник Музеја Косова 13>15 (1984) 99>114.

76. Још о неким ишчезлим селима на домаку Београда // Годишњак градаБеограда 32 (1985) 101>124.

77. Поводом једног мишљења о сеоби Ободрита са Балканског полуострвана обалу Балтичког мора // Прилози за књижевност, језик, историју ифолклор 51>51, 1>4 (1985>1986) 1988, 76>92.

78. Историјски оквири српске државе у време подизања Студенице // Осамвекова Студенице. – Београд : Српска православна црква, 1986, 33>42.

79. Још о неким ишчезлим селима на домаку Београда // Годишњак градаБеограда 33 (1986) 37>52.

80. Обреновац и околина на старијим картама и плановима // Годишњакграда Београда 34 (1987) 65>83.

81. Поводом текстова Милоша Црњанског о археолошким везама Балкана // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 53/54, ¼ (1987/1988)1989, 162>177.

82. О ишчезлим селима на подручју Београда // Годишњак града Београда 35(1988) 43>60.

83. О ишчезлим селима и насељима на подручју Београда // Годишњак градаБеограда 36 (1989) 47>66.

84. Пожаревац на старијим картама // Viminacivm 4>5 (1989>1990) 199>214.

85. О ишчезлим селима на подручју Београда // Годишњак града Београда 37(1990) 69>84.

86. О ишчезлим селима на подручју Београда // Годишњак града Београда 38



(1991) 55>60.

87. Поводом Бранковићеве месопотамске реке Србице // Прилози закњижевност, језик, историју и фолклор 57/58, ¼ (1991/1992) 1993, 89>98.

88. Уз проблеме порекла Срба // Catena mundi. Књ. 2 / [приредио Предраг Р.Драгић Кијук]. – Краљево : Ибарске новости ; Београд : Матица Срба иисељеника Србије, 1992, 912>917.

89. "И отоле прозва се Србин" : о пореклу Срба // Књижевна реч 23, 442>443(10>25. 7. 1994) 17>18.

90. Чачак и околина на старијим картама Србије // Вишевековна историјаЧачка и околине. – Београд : Удружење Чачана, 1995, 27>67.

91. ИсторијскоTгеографске прилике // Насеља и становништво областиБранковића 1455. године. – Београд : САНУ : Службени гласник, 2001, 48>100.

Уџбеници

92. Историја : за I разред стручних школа / Р. Новаковић, Јован Нешић. –Београд : Завод за издавање уџбеника Народне Републике Србије, 1961. –199 стр. : илустр.

[Више издања].

93. Историја : за III разред гимназије друштвено>језичког смера. – Београд: Завод за издавање уџбеника Народне Републике Србије, 1962. – 269 стр. :илустр.

[Више издања];[Р. Новаковић, Милутин Перовић. – 10. изд. – 1975].

94. Историја : за III разред гимназије природно>математичког смера / Р.Новаковић, Ђорђе Кнежевић. – Београд : Завод за издавање уџбеникаНародне Републике Србије, 1962. – 271 стр.

95. Преглед историје од XI до XX века : за II разред гимназије природно>математичког смера / Иван Божић, Р. Новаковић. – 1. изд. – Београд : Заводза уџбенике Социјалистичке Републике Србије, 1963. – 373 стр. : илустр.




96. Школски историјски атлас [Картографска грађа] : за V, VI, VII и VIIIразред основне школе / приређивачи Р. Новаковић, Г. Шкриванић, В.Стојанчевић, Ж. Шкаламера. – [1. изд.]. – Београд : Завод за издавањеуџбеника Социјалистичке Републике Србије, 1965. – 64 стр. : илустр., геогр.карте у бојама


97. Историја : за III разред гимназије природно>математичког смера / Р.Новаковић, Иван Божић. – Београд : Завод за издавање уџбеникаСоцијалистичке Републике Србије, 1966. – 350 стр.

98. Историјски албум : епоха социјалистичких револуција / Р. Новаковић,Милутин Тасић. – Београд : Завод за издавање уџбеника СоцијалистичкеРепублике Србије, 1969. – [87] стр. : илустр.

99. Historija : për klasën e III gjimnaz drejtimi i shkencave naturore / ZekeriaCana (perkth.). – Beograd : Enti i Botimeve të Teksteve, RS të Serbisë, 1963. – 280str.

100. Historija : për klasën e III gjimnaz drejtimi shoqnoro – gjuhësor / MehmetHoxha (perkth.). – Beograd : Enti Ushtarako>Botues, 1963. – 335 str.

101. Историјски албум : капитализам : [за VII разред основне школе] / Р.Новаковић, Милутин Тасић, Драгутин Ранковић. – Београд : Завод заиздавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије, 1970. – [70] стр. :илустр.

102. Исторически албум : епоха на социалистическите револјуции / Р.Новаковић, Милутин Тасић, Драгутин Ранковић ; преводилац РангелТошев. – Белград : Завод за уџбеници и учебни помагала на Србија, 1971. –[96] стр. : илустр.

103. Исторически албум : капитализм / Р. Новаковић, Милутин Тасић,Драгутин Ранковић ; преводилац Рагел Тошев. – Белград : Завод зауџбеници и учебни помагала на Србија, 1971. – [72] стр. : илустр.

104. Pasqyrë e historisë prej shekullit XI gjer në XX : për klasën II gjimnaz drejtimii shkencave natyrore / Ivan Božić, R. Novaković. – Prishtinë : Enti i Teksteve dhei Mjeteve Mësimore i Krahinës Socialiste Autonome të Kosovës, 1972. – 236 str.




105. Történelem : a szakiskolák I. osztálya számára / R. Novaković, Jovan Nešić ;prevodilac Kálmán. – Novi Sad : Tartományi Tankönyvkiadó Intézet = Pokrajin>ski zavod za izdavanje udžbenika, 1972. – 232 str. : ilustr.

106. Dejepis : pre 3. ročník gymnázia humanistickej vetvy. – Novi Sad : Pokrajin>ský ústav pre vydávanie učebníc = Pokrajinski zavod za izdavanje udžbenika,1973. – 435 str. : ilustr.

107. Istoria : pentru clasa a III>a de liceu, sectia social>lingvistică / prevodilacGligor Popi. – Novi Sad : Institutul provincial pentru editarea manualelor = Po>krajinski zavod za izdavanje udžbenika, 1975. – 285 str. : ilustr.

108. Историја : за трећи разред усмереног образовања културолошко>језичке, правно>биротехничке, просветне и драмске струке / МилутинПеровић, Р. Новаковић. – [1. изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставнасредства ; Нови Сад : Завод за издавање уџбеника, 1989. – 167 стр. : илустр.


109. Историја : за III разред гимназије општег типа и друштвено језичкогсмера и III разред стручних школа : (културолошки техничар, правнитехничар, биротехничар и техничар друштвене самозаштите). – [1. изд.]. –Београд : Завод за уџбенике и наставна средства ; Нови Сад : Завод заиздавање уџбеника, 1992. – 231 стр. ; илустр.


110. Dejepis : pre 3. ročník všeobecného gymnázia a gymnázia spoločensko>jazykového smeru a 3. ročník odborných škôl : (kultútologický technik, právnic>ký technik, byrotechnik a technik spoločenskej sebaochrany) / Milutin Perović,R. Novaković. – [1. vyd.]. – Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,1997. – 222 str. : ilustr.

111. Историја : за III разред гимназије општег и друштвено>језичког смјера/ Милутин Петровић, Р. Новаковић. – [1. изд.]. – Подгорица : Завод зауџбенике и наставна средства, 1993. – 196 стр. : илустр.


112. Historia : për klasën III të gjimnazit të tipit të përgjithshëm dhe drejtimitshoqëroro>gjuhësor dhe për klasën III të shkollave profesionale : (teknik kulturo>logjik, tehnik juridik, biroteknik dhe teknik i vetëmbrojtjes shoqërore). – Beo>grad : Enti i Teksteve dhe i Mjeteve Mësimore, 1996. – 231 str. : ilustr.



Остало

113. Настава историје у средњој школи, 1T2, 3T4, Загреб 1951 : [приказ] //Историски гласник 1>4 (1952) 172> 173.

114. Грга Новак, Сплит у Марулићево доба. Зборник Марка Марулића(1450>1950), ЈАЗУ, Загреб : [приказ] // Историски гласник 1>2 (1951) 144>145.

115. Из годишњег извештаја и дискусије на годишњој скупштиниИсториског друштва НР Србије одржаној 8. новембра 1952 // Историскигласник 1>2 (1953) 153>154.

116. Из годишњег извештаја и дискусије на годишњој скупштиниИсториског друштва НР Србије одржаној 30. новембра 1953 // Историскигласник 3>4 (1953) 155>157.

117. Enciklopedija Jugoslavije. 2. – Zagreb : Jugoslavenski leksikografiski zavod,1956.

Cincar Janko Popović, 378 str.; 19822. – 670 str.; Cukić Pavle, 506 str.; Enciklopedija Jugoslavije. 3. – 19842. – 170 str.; .Cukićeva buna, 506 str.;Čarapić Vaso, 519 str.; 19842. – 190 str.;Čarapićeva buna, 519 str.; 19842. – 190. str.;Čupić Stojan, 616 str.; 19842. – 318 str.;Ćele kula, 618 str.; 19842. – 320>321 str.;Ćurčija Đorđe, 638 str.; 19842. – 351. str.;Dernschwam Hans, 691 str.; 19842. – 425 str.

118. Enciklopedija Jugoslavije. 3. – Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod,1958.

Dobrača Jovan (Dimitrijević), 23 str.; 19842. – 492 str.;Dobrnjac Petar, 26 str.; 19842. – 495>496 str.;Drinčić Milić, 93 str.; 19842. – 580 str.

119. Enciklopedija Jugoslavije. 5. – Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod,1962.

Letopisi, 520>521 str.

120. Јурисдикација Пећке патријаршије средином XVII века : [карта] //



Историја народа Југославије. 2. – Београд : Просвета, 1960.

121. Смедеревски санџак (Београдски пашалук) у XVIII веку : [карта] //Историја народа Југославије. 2. – Београд : Просвета, 1960.

122. Mĕtšk Frido, Bestandsverzeichnis des Sorbischen Kulturarchivs in Bautzen.Teil II Nachlässe von Mitgliedern der Maćica Srbska, VEB Domowina>Verlag Ba>utzen, Berlin 1976 : [приказ] // Историјски часопис 24 (1977) 355>357.

123. Милош Благојевић, Сеченица (ΣΕΤΖΕΝΙΤΖΑ) Стримон (ΣΤΡΥΜΩΝ) иТара (ΤΑΡΑ) у делу Јована Кинама. Зборник радова Византолошкогинститута, књ. XVII, Београд 1976, 65>76 : [дискусија] // Историјски часопис24 (1977) 299>321.

124. Хиландарски медицински кодекс N. 517 / уредник, аутор поговора ВасаМилинчевић ; преводилац Шила Софреновић. – Београд : Народнабиблиотека Србије, 1980. – LXXX, 414 стр. : факс.

Предговор / Р. Новаковић.

125. О поријеклу Илира / Гојко Вукчевић. – Подгорица : Културнопросвјетна заједница, 1999. – 199 стр. : илустр.

Поговор / Р. Новаковић.

126. Староевропски језик и писмо Етрураца / Светислав С. Билбија. – [1.фототипско издање]. – Београд : "Мирослав", 2000. – 7, XV, 298 стр. : илустр.

Увод / Р. Новаковић.

127. Хазари / Светлана Александрова Плетњова. – Београд : Пешић исинови, 2003. – 153 стр.

Увод / Р. Новаковић.

МИРОСЛАВА ПЕТРОВИЋ 27

ПРОФ. ДР РЕЉА НОВАКОВИЋ — КРОЗ ВРЕМЕ И ПРОСТОР

МИРОСЛАВА ПЕТРОВИЋ

(БЕОГРАД)

Рођен је 15. маја 1911. године у Стублинама код Обреновца.Године 1918, одлази у Кулу, где је до 1922. године завршио Основнушколу. Године 1930, завршава Гимназију у Београду, а затим уписујеи завршава 1935. године Филозофски факултет – општа инационална историја.

Радио је као: васпитач у Учитељској школи у Вршцу, суплент уВишој самоуправној гимназији у Прилепу, био у Немачкој узаробљеништву, а по повратку бива постављен за директораГимназије у Петровцу на Млави, затим за директора гимназије уКраљеву, а после тога је начелник одељења за Универзитете и високешколе Савезног министарства, предавач за општу историју занеисторичаре на Универзитету у Београду, где је 1955. годинеодбранио докторску дисертацију под насловом „Бранковићевлетопис и његови извори“. Напредовање у служби од предавача доредовног професора, ишло је по прописима до пензионисања 1973.године. Када се у Историјском институту САНУ указала потреба,изабран је за директора и остао је на том положају три године. Дао јеоставку због неслагања с планом рада. Пензионисан је као научнисаветник.

У оквиру стручног и научног рада, више година је писацуџбеника за гимназије и стручне школе. Што се тиче научнеделатности, највећи број радова је посвећен средњевековномраздобљу и пореклу српског народа.

Историјска дела проф. др Реље Новаковића су објављивана одсредине двадесетог века и садржај им је био најнепосреднијакритика званичне историје (или критичне историје, како је некиословљавају). Тек крајем века је прву критику књига проф. дрНоваковића објавио у „Политици“ Слободан Јарчевић, потоњи


28 МИРОСЛАВА ПЕТРОВИЋ

аутор у нашој издавачкој кући. Додуше, одувек су критичари,професори и академици задужени за историју високо ценили његовекњиге, али нико није спомињао оно што је проф. др Реља Новаковићнаговештавао. Једноставно, доводио је у сумњу званичну историју, укојој је опстајала најнелогичнија тврдња – да су Словени, каонајмногољуднији род у Европи, били неписмени до 9. века и да су,тек у то време, били покрштени. Званични критичари, историчари иакадемици, тај део садржаја Новаковићевих књига, никад нисуспомињали. Но, неко је, ипак, уочио да су Новаковиће сумње уантичку историју Словена опасне, па је, тихо, удаљен из Српскеакадемије науке и уметности, где је био директор Историјскогинститута. С тако високог научног положаја, упућен је у Смедерево– за професора у средњој школи, а одатле је премештен, још даље одБеограда – у Краљево, опет за средњошколског професора.

Као што рекох, тек крајем прошлог века, више историјскихистраживача и образованијих читалаца схватају вредност научнограда проф. др Реље Новаковића. Схватили су да су његови закључции претпоставке о Словенима у Антици били на висини српскихистраживача у дијаспори: Светислава Билбије, др Јована Деретића идр Олге Луковић Пјановић.

Његов допринос историјској науци је уочен и на Међународномсалону књига у Новом Саду (1998). Стручни жири му је ту доделионаграду „Лаза Костић“ за историјска истраживања, а непосредно пообјављивању изазовних књига: „Непознати Црњански – древниСрби на британском тлу“ и „Карпатски и ликијски Срби – прилозиза историју Срба од другог миленијума пре Христа до 14>ог века“.Књиге су објављене паралелно на српском и енглеском језику. Књига„Карпатски и ликијски Срби– прилози за историју Срба од другогмиленијума пре Христа до 14>ог века “, у којој не поставља никакветезе, него доказује да су Срби, у Антици, живели и у Малој Азији и уданашњој Румунији. Запажа да стара грчка и латинска документа,записи и археологија пружају податке да су у та времена, професорНоваковић их означава – „која измичу рачунању“, и у Италијиживели Срби!

За овакве закључке, проф. Новаковић је имао утемељенеизворе. Професионално је користио само историјски потврђенечињенице, а из најстаријих географских карата је преносио

Проф. др Реља Новаковић — кроз време и простор


топониме у овим крајевима – зачудо, били су из српског(словенског) језика, а столећима то нису запажали (или су ихпрећуткивали) европски историчари!

Професор Реља Новаковић је своје читаоце ослободио свихвременских ограда – кад је реч о Словенима. Те су ограде, то знамо,Словенима признавале историју само од 6. и 7. века после Христа.Он Словене препознаје у искону. Ређа чињенице о томе.Неизбрисиве су те чињенице. Неке су уклесане у гранитне плоче уИраку, Малој Азији, Балкану и Етрурији (Северној Италији). Уз овекамене записе непознатих хроничара, остале историјске помене оСрбима оставили су нам такви ауторитети Антике и Средњег века,какви су: Херодот, Страбон, Плиније, Птоломеј, Марцелин, ДионКасије, Апијан из Александрије, Јован Зонара, византијски царПорфирогенит, тзв. Баварски географ и многи други. На ове стареписце су се позивали и сви европски слависти новијег времена –посебно у Француској (Сипријан Робер, Ами Бује), Павел ЈозефШафарик, Јан Колар и Константин Јиричек из Аустроугарске, али инаш савременик Колин Ронфру, професор са Кембриџа.

Оно због чега треба проф. Рељи Новаковићи одати признање јеу чињеници да је неизоставно користио српске изворе о прошлостиСрба и Словена. То нису чинили српски историчари и академици удве Југославије. А он је изворе о старој српској држави и српскојкултури нашао и у српским православним храмовима. Да су овасведочанства била правовремено коришћена, онда би почетакразвојног лука српске културе био стављен у праисторију, тврдио јепроф. Новаковић.

Проф. др Новаковић нас је упућивао на Баварског географа иСловака Павела Шафарика, јер су нам оставили белешке о томе да суСрби били многољудан и моћан народ, од којег су постали свиданашњи Словени.

Дело „Карпатски и ликијски Срби – прилози за историју Србаод другог миленијума пре Христа до 14>ог века“ одговара на многапитања, објашњава недоумице, али намеће и нове. Ако се осврнемосамо на карпатске Србе, слободни смо да констатујемо да будућимисторичарима остаје да прошире ова истраживања, користећиинтердисциплинарну методу. Древност Срба на овом подручју је



потврдио и Константин Јиричек, који је написао да је данашњатериторија Румуније „матична земља“ Срба (Словена), иако је своједело о историји Срба проткао закључком да су се Срби на Дунав и наБалкан доселили у шестом и седмом столећу после Христа. Проф.Новаковић је нашао грчка документа о Србима у Румунији учетвртом столећу после Христа. А у црквеним књигама, до нашихдана, неоспорно пише да су становници Румуније примилихришћанство на српском језику и да су у државној администрацији уСредњем веку употребљавали српски језик. Ето, и лингвистикапотврђује да су преци данашњих Румуна говорили српским језиком,па је и она потврдила све оно што је проф. забележио о Дачанима усвојој књизи „Карпатски и ликијски Срби– прилози за историјуСрба од другог миленијума пре Христа до 14>ог века “.

Проф. Новаковић је први у Југославији коментарисао латински(ватикански) податак да су Срби покрштени у Белој Паланци(Ремизијани), у Србији, у 4. веку, што потврђује да су Србистароседеоци Балкана и да је званична историја кривотворена.Професор Новаковић је набројао стотине српских географскихимена у Румунији и у Малој Азији, али је истоветна (српска) именанашао и у Месопотамији (Ираку). Погледајмо их: Баба, Пиран,Рисан, Берана, Бихаћ, Бар, Дебар, Лим, Бари, Бојан, Колар, Котур имнога друга.

У књизи „Непознати Црњански – древни Срби на британскомтлу“, која је двојезична – на српском и енглеском – проф. РељаНоваковић нас упознаје да је наш велики писац Црњански давнооткрио, да су се археолози, историчари и лингвисти у ЗападнојЕвропи спотицали о српске међе у Шкотској, Велсу, Енглеској иИрској. Црњански је сигуран да на овим острвима није оставиласведочанства о себи нека неодређена словенска маса, него да су нањима препознатљиви трагови древних Срба (или Илира). Проф.Новаковић нас упознаје да Црњански износи пред југословенскујавност, по повратку из Лондона у Отаџбину, 1964. године, чињеницеиз историје, за које нико у Југославији, ако се узимају у обзиршколски и универзитетски уџбеници, никад није чуо. Својаистраживања у Лондону је Црњански упоредио с радовима ирских ибританских историчара и видео је да су истоветна. И његова ибританска истраживања налазе древне Србе у Британији. Црњански



спомиње истраживања лорда Актона. Лорд, који страхује од Словена– као могућих прастановника Велике Британије, те, да би читаоцаразуверио у то, пише – Словени су нестабилни и неспособни застварање државе. Објашњава да су Словени населили Балкан„инфилтрацијом, не као освајачи, него као сањива, лагана, сељачкагомила“. Недоумице око историје Јужних Словена, нису дале мираМилошу Црњанском. На располагању су му биле архиве ибиблиотеке Лондона, где је пронашао хронике, карте и податке ообичајима и уметности из времена првих векова Нове ере у Ирској иБританији. И управо, оно што се односило на староседеоцебританских острва, могло се приписати и тадашњим становницимаБалканског полуострва. Антички називи британских планина,насеља, река, језера и потока су имали истоветна имена и напросторима Јужних Словена, посебно оних која су насељавали Срби.Црњански је открио да и топоними на суседној француској обали – уБретањи, имају своје имењаке на Балкану: Дрина, Свердол, Вран,Вечан, Бреге, Новар, итд. У Бретањи су француски археолозиоткрили, да је ту фолклор скоро идентичан фолклору словенскихнарода. Племена која се појављују у Британији, Ирској и на западнимобалама европског континента носе словенска имена: Бодуни,Добуни, Думани, Корнови, Корни, Корнути, Морини, Бориштени,Горичани, Луги, Ладени, Мијати, Рутени, Морави...

Проф. Новаковић скреће пажњу да је Црњански прикупиоподатке о археолошким истраживањима у Британији. Некитамошњи археолози су се усудили, да закључе да су Словенистароседеоци Западне Европе! Други су се томе жестокосупротстављали. У првом реду – немачки археолози. Они су Вендекатегорички сврстали у Несловене. Немачка историјска школа ниједавала никакве шансе Словенима у Антици. Није их спомињала нида су постојали. Пред том школом су и Руси устукнули, па су Вендепрогласили Протословенима. Овакав научни став о Словенима јесупротан здравом разуму. Црњански је обавестио, да је енглескиархеолог Мина сврстао Венде у Словене и написао је да у томе неманикакве сумње!

То је упорно тврдио и енглески историчар Гордон Чајлд. Чајлдаје подржавао британски биолог Ј.Б.С. Холдејн, који је истицао, умногобројним чланцима, да је Британија у праисторији била



колонија народа који је насељавао просторе Југославије! Ова тврдњаје била неприхватљива за званичну британску историју, као и зајугословенску. Зато је чувена Џекета Хокс, археолог, оштрокритиковала овај став професора Холдејна. Отимајући се ауторитетуЏекете Хокс и званичној британској историји, поједини британски иирски истраживачи су наставили доказивати, да су становници оведве државе, у давна времена, припадали групи народа у којој су билии народи Балкана. Ове тврдње су биле убедљиве, јер се сродностљуди са ова два удаљена подручја доказивала заједничким речима изсрпског, или неког другог словенског језика. На основу тога је ирскиархеолог Мек Алистер веровао у дубоку старост веза становникаБалкана и Британије, наглашавајући да је културни центар њиховезаједничке цивилизације био у Винчи поред Београда!

Ауторитет у историјској науци је уживао и чувени археологШкотских универзитета проф. Стјуарт Пигот. Он је објавио, да јенашао ране трагове Илира у Британији. Најинтересантнији детаљПиготовог истраживања се односи на пронађене скулптуре уБританији из старе прошлости, за које Црњански налази даподсећају на скулптуре у Пољској и много личе на наше стећке!Колико је овај податак драгоцен, а пренели су нам га Црњански ипроф. Новаковић, састоји се у томе да неће нико моћи да тврди да суи у Британији били босански богумили – и да су тамо подизалистећке.

Проф. Новаковић је, анализирајући садржај историјских записаЦрњанског, у име нас свих, написао – да смо пред њим збуњени:

„Западамо у очајање кад се питамо одакле су и када су поједининароди дошли на неко подручје, колико су дуго ту опстајали и шта јенеке од њих уклонило са тамошње позорнице, а другима омогућилода и даље ту остану – можда само под другим именом. Ми готовоништа не знамо не само о настанку појединих народа, него ни оправцима и брзини њихових кретања. Трагови језичке сродностиизванредан су путоказ, али ипак не решавају све неизвесности“.

Управо, сви истраживачи искона Ирске и Британије се муче окојезика својих предака. Име данашњег града Солсберија, у близиниСтоунхенџа, на старим картама је обележен као: Сорбиодун, Сорба,Сарун, Сербола и Сорбиакум. Ова имена упућују на српски језик. Апокрајина у којој се Стоунхенџ налази, звала се у стара времена



Вилчи, што је и име словенског народа. У Ирској, Енглеској, Велсу иШкотској имамо и следеће старе топониме: Тиса, Ведура, Тамиш,Дева, Видуа, Луг, Балтија, Тара, Дервент, Дрина, Љиг, Малена...Провинција Велс се тада звала Венедотија.

Амерички археолог Олбрајт, разматрајући ова имена, написаоје да имена река, планина, језера, потока и насеља не мењају имена никроз неколико хиљада година.

На све ово, проф. Новаковић тврди да су многе недоумице оисторијским догађајима последица наше (српске, или словенске)немарности и недостатка нужног стрпљења, па треба, с изузетномпажњом, покренути истраживања о Протосрбима, Протословенима,Вендима, Келтима, Илирима, Трачанима, Дачанима и другимнародима.

Проф. Новаковића су, хвала Богу, послушали многиистраживачи нашег времена. Неки од њих су аутори у овој кући, илис њом блиско сарађују.

Оно што остаје неком од нових истраживача је и упозорењепроф. Новаковића, да постоји у бечкој архиви историјски рад из1821. године непознатог аутора. У њему се Илири представљају каонарод са запаженом улогом у освиту цивилизације. Између осталог,тамо пише: „Становници Босне и Србије воде порекло од једног однајстаријих и најраспрострањенијих народа – ОД СТАРИХ ИЛИРА“.

Само у овој реченици, расветљава се много тога што мучиирске, британске, француске и немачке научнике. Више од тога, овајнаучни рад садржи и описе илирског учествовања у Тројанском ратуи навод – да су, у IV веку н.е, Илири били једини становнициримског Илирика и да су се тада ширили све до Северног пола.Непознати бечки хроничар, наводи проф. Новаковић, пише да су сеодлутали делови, са севера, нешто касније вратили у Илирик и даИлирима припадају: Далматинци, Хрвати, Славонци, Босанци,Срби, Рашани, Дубровчани, Пољичани, Албанци и Црногорци.Хроничар обавештава, да су Срби и Рашани исти као и Босанци.

Како се проф. др Реља Новаковић тихо бавио истраживачкимрадом, тако је престало да куца његово племенито срце 20. новембра2003. године.

Сва своја објављена и необјављена дела је оставио издавачкојкући „Мирослав“ у Београду. Планирамо их објавити, уз помоћ



српских добротвора, у библиотеци „Избор из сабраних дела РељеНоваковића“, што ће бити путоказ новим генерацијамаистраживача.

35

ВРЕДНОСТИ


36

РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ 37

ПАТРИОТИЗАМ КАО ФОРМА СНА

ИЛИ О ЈЕДНОМ СЕЋАЊУ НА ПРОФЕСОРА РЕЉУ НОВАКОВИЋА

РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ

(БЕОГРАД)

Апстракт: Реч је о научном раду професора Реље Новаковића на проблемима сло9венске археологије, исторографије, картографије и лингвистике. Десетак књига које јепроф.Реља Новаковић написао последњих година свога живота биле су посвећенеискључиво етногенези Срба.

Нешто о професоровом животу како га ја памтимСкоро две последње деценије живота професора Реље

Новаковића биле су посвећене етногенези Словена. Већ у дубокојстарости, али свеж и бодар, око себе је окупио групу млађих ауторакоје је осоколио да почну да раде на овој теми. То је било времекасних деведесетих година 20.века, када је српска патриотска наукапокушала да потражи корене свога националног бића.У то време,као један од млађих истраживача Института за истраживањестарословенске културе у Прилепу који се искључио бавиословенском археологијом, дошао сам у ближи научни контакт сапрофесором Новаковићем.Наши сусрети били су увек посвећениуправо овој теми.У то време он је већ бионаписао две капиталнекњиге о Словенима, у вези са местом њиховог порекла које суизмениле и поспешиле целокупно истраживање словенскеархеологије у Србији.Добро верзиран у све аспекте европскекартографије, јер је изучавању карата , као директор Института заисторију САНУ, посветио део свога живота. Он је баш из тог фундусасагледао: српску генезу и колевку.

Реља Новаковић као релевантни научник свога доба Тешко је да се апсолутном акрибијом сагледа професоров

целокупни рад, јер је он није био научник који се стриктно држао


38 РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ

чињеница, у смислу како је то у науци уобичајено, већ издвајањемпојединих, пре свега картографских података, из њиховогаутентичног контекста, подстицао је на сасвим нове научне токове.Најеклатантнији пример за то је њеогова књига под насловом:''Картаптски и Ликијски Срби'', публикована 1997., у којој суидентификовани сви српски етногенетски проблеми и доведени увезу са најпровокативнијим научним резултатима тога добаС.Билбије и Олге Луковић – Пјановић. Реља Новаковић је нашаосопствени пут у пређашњим словенским етногенетским теоријама ,пре свега ослањањем на радове Ника Жупанича и Милана Будимира,којима су, чини се, они поставили прави темељ даљег лингвистичкогистраживања у тражењу порекла Словена.

Новаковић је посебну пажњу посветио проучавању старихсрпских родослова и летописа које је акрибично публиковао ЉубаСтојановић у Сремским Карловцима 1927. године. Ослањајући се налингвистички фундамент Жупанића и Будимира, професорНоваковић је топономастици српских родослова давао нов идругачији смисао. Наравно да ту није увек могло бити неког сјајногрешења, али хипотеза о словенској етногенези у верзији Новаковићасе полако помаљала.

Многобројне коцкице из словенске етногенезе су се полакоспајале у својеврсни мозаик и реконституисале се приказујућисасвим нову слику . Иако је , наравно, у питању била само једна раднахипотеза и ништа више. Али у науци , радна хипотеза понекад уме дабуде много важнија од '' праве'' тезе , због њеног утицаја иподстицаја на младе научне нараштаје.

Реља Новаковић као хипотетични теоретичар словенске етногенезе

Тешко је из угла нашег времана судити о исходиштима свихрелевантних или нерелевантних научних хипотеза професора РељеНоваковића. Из једноставог разлога што оне нису увек добропримљене у оквиру византолошке науке која је у Србији надлежна икомпетентна за процењивање теоријских диспозиција о месту ипореклу Словена. Сводећи порекло Словена искључиво на времењиховог досељавања, које се лоцирало у доба цара Фоке, и временешто пре доласка на престо цара Ираклија, проблем Словена је увекбио ограничаван на уски хронолошки оквир краја 6. и почетка 7.

Патриотизам као форма сна


века, што је засигурно словенску археологију декуражирало за некедаље хронолошке помаке и нове теорије. За разлику од Срба, рускаархеологија, на челу са академицима Рибаковим и Седовим,спустилаје рационално словенску археологију најмање до сарматског доба ,времена римског царства, дајући јој управо ту ново одредиште зањено боље уклапање у европски и, пре свега, украјински миље.Тако,хронолошки раније датиране, руска, словенска, а на неки начин, ипољска археологија много боље фукционишу са будућимналазима.Археологији као науци нису неопходни само акрибичниисторијски извори, већ и релевантан етнолошки и лингвистичкиконтекст,да би реконструкција целокупне истражене грађе била употпуности могућа.Из тог разлога су резултати професора РељеНоваковића, као верзираног картографа, били неопходни да бипорекло етимологије Срба,као лингвистичког проблема, уопштебило могуће.Када су у питању стари српски родослови и летописи,ту професор Новаковић као да није имао велике среће,јер јерецентан контекст тих родослова био контаминиран великомхронолошком раздаљином и многобројним слојевимаинтерполације која је у потпуности пореметила и упропастилаисторијски контекст. Стога, Новаковић није успео да доведе употпуну везу топономастички миље са историјско>лингвистичкимрелацијама, што је све указивало на узалудност ове његове научнехипотезе.

Реља Новаковић као српски митограф

У многим сферама етногенезе митологија и религија сеукрштају са историјом и историјском географијом.Митологија, каоједан веома стар историјски контекст, уобичајено је била аутентичноврело за све етногенетске теорије, па и за наше српске.Недостатакпотпуног словенског пантеона и његова делимична повезаност саприродом, звезданом капом и зодијаком, говори о многимшупљинама словенске митологије које је требало истражити ипопунити.Реља је све то лепо осетио у две сјајне провокативне књигеод којих је једна под насловом

'' Срби и четири рајске реке'', а друга '' И сва српска... идолуслужаше Дагону'' демонстрирао свој дар да родослове и летописеближе повеже са словенском митологијом, у циљу што бољег



осветљавања словенске етногенезе.Наравно, грешке у тумачењумитологије у већини случајева, битно не утичу на религијскиконтекст, јер је религијска ситуација део ширег етнографског илитерарног сижеа, а само у ређим случајевима и искључиво деолингвистичког материјала. У тумачењу религије ток научниковихмисли у суштини никада битно не умањује нити мења суштину датерелигијске ситуације.

Али за митологију, као аутентичан контекст увек је биланеопходна потпуна и целовита реконструкција неког обичаја, култнерадње или уопште неке идеје и професор Новаковић као да је ту увекбио у праву,јер, иако је његов митолошки миље био добар, његовословенско митолошко ткиво је остајало хипотетично.

Реља Новаковић као хуманиста

Мало сам људи упознао из света науке, за својих четрдесетгодина рада који би моги да се упореде , као хуманисти, сапрофесором Рељом Новаковићем. Дубоко уважавајући младе и свеоне који српски мисле, он се увек држао мерила да оно што је заСрбе добро,добро је и за њега. Из таквог понашања, Реља Новаковићје стекао бескрајно много пријатеља.Читава бујица младих људи инаучника се везивала за њега и његов рад. Увек само са циљем да одњега, као главног '' гуруа'' словенске етногенезе, чују нешто ново и даодатле и сами крену негде, у нове путеве етногенезе Срба. Из таквогНоваковићевог контекста настали су: Институт за истраживањеСловена професора Радивоја Пешића, издавачке куће ''Мирослав'', и''Пешић и Синови'', Центар за митолошке студије у Рачи, и коначно,лист '' Сербона'' из Ниша као његово најмлађе чедо.Рељин рад јесвуда био присутан, а њега су до последњег дана,дугог и плодногживота, опседали пријатељи и ученици. И сада је ’’добри српски исловенски дух’’ професора Реље Новаковића увек свуда присутан гдесе ради нешто у вези са етногенезом Срба и око Срба. Све речено инаведено о Рељи Новаковићу је најбољи пример како се споштовањем других јача сопствено поштовање, а што је јошважније, тиме се истиче и научни реноме, а не само сакупљањемголих научних чињеница које су хладни и мртви артефакти и ништавише.Рад и деловање професора Реље Новковића показали су да јехумана страна научника веома битна,скоро исто колико и његова

Патриотизам као форма сна


акрибија и научна достигнућа.Показало се да Сизифив камен узбрдобоље гура хумана душа од оне рационалне и формалне.

Желели смо да овом приликом покажемо, третирајући свеаспекте дела професора Реље Новаковића колики је био његовсвеукупни допринос српској, историографији, пре свега, потомархеологији, лингвстици, дипломатици, картографији и митологији.Рељино добро национално срце га је – заједно са бујицом ђака ипријатеља,увек терало само напред, и напред у неке нове и новесрпске етногенетске теорије. Можда се то неком неће свидети, ализар то не раде и сви наши суседи:Хрвати, Словенци, Бошњаци,Црногорци, Македонци, Албанци, Мађари, Румуни итд., који својиметногенетским теоријама покушавају да ојачају слабу етничку базусвојих народа. То што сви они раде није ни ново , ни само по себи ,ништа лоше. То је у националном смислу увек налазило оправдања .Стога, драги пријатељи и колеге нашег професора др РељеНоваковића, пожелимо му да путује и даље брдима рајске Аркадијеи да тамо и даље трага за новим путевима етногенезе Срба, јерниједан народ не може да живи без свести о ноторној чињеници даје ''патриотизам као форма колективног сна неопходност без које сене може нигде стићи''.

МИЛОРАД П. РАДУСИНОВИЋ 43

ТРАГАЊЕ РЕЉЕ НОВАКОВИЋА

ЗА ГРАНИЦАМА СТАРЕ СРПСКЕ ПОСТОЈБИНЕ

МИЛОРАД П. РАДУСИНОВИЋ

(БЕОГРАД)

Апстракт: Ни име Срби, ни простор који су настањивали нису разријешили научнициу последњих 500 година. Суочени смо са малобројним изворима, са брдом литературе, паисторичари, иако невољно, морају да пристану на сарадњу са лингвистима иархеолозима. Реља Новаковић трагао је за Србима од Ирана, преко Кавказа и Украјине доПолабља и Балкана. Он је дао исцрпну критику извора и литературе и подстакао будућеистраживаче како би размрсили непознатице и загонетке којима обилује српска исловенска историја.

Кључне ријечи: Срби, Словени, Лаба, Балтик, Венети, Анти, Балкан.

Као изузетан зналац историјске географије проф. РељаНоваковић је судбинском путањом предодређен да се бавипроучавањем коријена Срба унутар моћног словенског стабла1, и тоније напустио до потоњег часа. Он није подлегао утицајимапојединих научника, ни теоријама које су заступали. Прихватао јеоне ставове који су имали упориште у изворима или осланац улогичком расуђивању. Реља Новаковић није спорио да су се Србитрајно населили на Балкану у VII вијеку, али се није трудио даоповргне заступнике теорије да су они дошли на Балкан и Панонијукоји вијек раније. С правом није увјерен да су Срби одједном дошли,они су се постепено пресељавали, уз јасну ограду да нису сви који суносили српско име дошли на Балкан. Присутност некадмногобројних Лужичких Срба, које су Германи успјели да покоре,униште у знатној мјери или да их асимилују, свједочило би оприсутству српског имена на ширем простору. Користећи вјешто и1. Проф. др Реља Новаковић предавао је писцу ових редова историјску географију школске

1963/1964. на Филозофском факултету у Београду.


44 МИЛОРАД П. РАДУСИНОВИЋ

смјело податке које су оставили византински цар КонстантинПорфирогенит у свом познатом Спису о народима (X вијек) или онекоји су сачувани у Љетопису Попа Дукљанина, овај неуморниистраживач оспорио је почетни значај Рашке, убрајајући је упериферне српске земље која је добила важност тек у XII вијеку кадје постала средиште српских земаља. По Новаковићу, Србија и Боснаналазиле на лијевој обали Дрине, а у српске земље убрајају се још:Травунија, Захумље, Паганија (до ријеке Цетине) са острвима Брач,Хвар, Корчула. Српско име се проширило на Рашку и Зету, алитопоним Срб у Лици свакако би говорио о присутству српскогимена на знатно ширем простору. Па ипак, овај историчар сматра дасу Срби, допушта ту могућност, то своје име наметнули и онима којинису били Срби, па чак ни Словени. Чини се да је име Рашка иРашани није утемељено као најстарији траг, тобоже настао погрчком коријену Арс из VI в.и да је у питању замјена слога (Арс >Рас). Тешко би се то уклопило у чињеницу да се такав називпроширио на огромном простору, као Рашка Гора код Мостара,Рашко поље (у зап. Херцеговини), па до Раше у Истри. Име Рассиа (усрпским средњовјековним хроникама) у значењу Србија свакако језанимљиво, пошто су тако и Руси изговарали име своје земље. Нитису то име Руси узели од Варјага, а поготово то нису могли да урадеСрби, јер би таква тврдња била врхунац скандинавоманије, коју иданас протура германска школа, па је с разлогом можемо одбацити.Остаје загонетка како то да су ишчезли Илири, Трачани и Дачани?Ако су Румуни потомци романизованих Дачана откуд толики фондсловенских ријечи у румунском језику? Да ли је близина словенскеплеменске масе утицала на Дачане или су они били Словени док ихније поробио, у српском народном предању, омрзнути цар Трајан?Збуњује велика лингвистичка подударност Дачани – Трачани – Ра>чани. А именом трачког племена Трибала (Срибала), како су Грци усредњем вијеку звале Србе (Србље) уноси нове магле, јермалобројни извори доносе нове недоумице. Чак ни мотивдосељавања, вријеме сеоба и правци кретања ка југу нисуразјашњени. Пошто је с лакоћом одбацио тврдње да су Срби (Илиро> Срби) кренули с југа на сјевер, из Балкана у Германију, Новаковићје навео три могућа правца досељавања на Балкан: из Полабља прекоАлпа, из Галиције преко Паноније све до Тесалије, те из Украјине

Трагање Реље Новаковића


преко доњег Дунава. Чак се усудио да хипотетички устврди да је,можда, постојао и непознати четврти правац. Ту није крај ребусима.Тамо гдје су се јавили они који ће тек од V – VI вијека бити познатикао Словени живјели су моћни народи Скити, па Сармати, али се нејављају у средњем вијеку? Да ли су се олако претопили у друге, и којенароде, или су само узели ново име, што је вјероватније, али које јето име и откада су почели друкчије да се зову, као што не знамо ништа је разлог те изненадне промјене. Разумљиво је да нестане малинарод, али како објаснити етногенезу великих народа. Да ли су Србиутицали на словенско име, да ли су они из Индије, Ирана ушли условенску масу и растворили се у њој, остављајући свој назив, или субили дио огромне словенске масе, чувајући само свој локалниплеменски колорит? Тај прастари словенски говор, без обзира наудаљеност, омогућавао им је комуникацију и повезаност, али намисторијски извори ћуте о покретима Словена, самим тим и Србакоји су дио те масе.2

За Србе у почетку се вјерује да су били настањени између Сале,Лабе и Одре, као и дијела Чешке у земљи Бојка (Чешка>Бохемија).Друга тврдња је да су били и у Галицији, а трећа их види код Дњестраи Дњепра. Реља Новаковић је у почетку прихватао ову прву теорију,уз могућност да су ту „од почетка“ и да су били сусједи Хрвата.Свакако су ту дуже боравили, па су многи склони да повјерују да суГоти и Германи напустили то подручје, а „празан простор“ сунастанили Словени. Други наводе Хуне и Атилу (половина V в.) каоузрочнике словенске (и српске) сеобе. Да ли су Срби (и другиСловени) допрли далеко на запад Европе и гдје су се скрасили? Такосу настале и разне тезе о Великој Србији и Великој Хрватској,односно Бијелој и Црвеној Русији, Великој и Малој Русији, што нијебез подлоге у прошлости. Чини нам се да је Реља Новаковићзанемарио руског слависту Јурија Венелина који је, колико се знапрви, видио Велику Србију између Лабе и Дњепра у III – IV вијеку. Оовој Великој Србији нема ни помена на научном скупу САНУ.3

Несторов љетопис указивао је на Подунавље као на колијевку2. Р. Новаковић, Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво, Београд 1977, ст. 5 – 22;

Милорад П. Радусиновић, Руске теме у историографском дјелу Пантелије Срећковића,Митолошки зборник 14, Рача 2005, ст. 232 – 233.

3. Велика Србија, истине, заблуде, злоупотребе, Зборник радова са Међународног научногскупа одржаног у САНУ од 24 – 26. октобра 2002. године, Београд 2003.



Словена, па су се наводно одатле раширили на три стране: запад,исток и југ. Историописи Јорнадес и Прокопије (V – VI вијек) видеСловене, Анте и Венете као један народ са три имена. Старији писциналазе Инде на низоземској обали већ у I вијеку нове ере, а незнатнејезичке промјене говоре у прилог тврдњи да се ради о истом народу(Инди – Венди > Ванди – Венети – Словени > Срби). Због сличностиимена многи су и Вандале убрајали у Србе и Словене. Нијеискључено да су Вандали, због блиског додира с Венетима преузелито име, али ће прије бити да је ријеч о Германима него о Словенима.Ако ту има и зрнце истине, онда би то указивало да су Венети,Словени, Срби дуже вријеме, бар неколико вијекова боравили на тлуГерманије, или тик уз њу, задржавајући се на простору између Вислеи Лабе.4 Како је могуће да су се Венети – Словени – Срби кретали„бешумно“ и „без трага“, а истовремено су посијали бројнетопониме, од којих су бар два толико упадљива у римско доба идоцније, као Виндобона (Беч) и Венеција (асоцијација Винди – Венди– Венети – Словени > Срби). Опет сличност у језику с Балтима(Литванци, Летонци и ишчезли Пруси) тешко може да нас поколебау одлуци да закључимо да су Словени били њима и географскиблиски, ако запоставимо евентуалну рођачку црту. ЕтногенезаСловена, с разлогом сматра Р. Новаковић, не може се посматратиодвојено од етногенезе Срба, пошто још није јасно да ли се од једногимена појављују три назива: Словени, Анти, Венеди или се од именаВенеда (Венета, Хенета) искристалисала поменута два (Словени иАнти). Уколико прихватимо да су Словени од незнано кад живјели уЕвропи, да нико не може да докаже њихов азијски траг, а да су сепристигли из Азије Срби и Хрвати растворили у словенском мору,задржавајући своје племенско прастаро име, онда се може тврдитида је прадомовина Словена европска, тј да су прастари европскинарод. Супротно од тога је индоевропско поријекло Словена и Срба.Како Плиније и Птоломеј5 виде Србе и Хрвате на обронцимаКавказа, на обалама Црног мора, Каспијског језера, код Волге говори4. Р. Новаковић, Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво, 23 – 43; Р. Новаковић,

Балтички Словени у Београду и Србији, Београд 1985, ст. 21 – 69.5. Р. Новаковић, О границама Србије и српске државе у X веку, Зборник Филозофског

факултета, књига VIII, Београд 1964, ст. 153 – 176; Р. Новаковић, О неким питањимаграница Србије, Хрватске и Босне у X веку, Зборник Филозофског факултета VII, 1,Београд 1963, ст. 153 – 183; Нико Жупанић, Срби Плинија и Птоломеја, Зборник радовапосвећен Јовану Цвијићу, Београд 1924, ст. 578.



о њиховом помјерању из азијских станишта ка источној Европи.Иако хронолошки и територијално неомеђени, Словени, изнепознатих разлога, су се помјерили од истока ка западу. Ништа сене зна како су живјели Словени, несклони номадском животу, сратоборним и покретљивим сусједима Германима. Нема доказа да сусви Словени били концентрисани на једном подручју, то важи и заСрбе, поједина словенска и српска племена могла су бити знатноудаљена једна од других.6 Најсложеније је, свакако, питањеетногенезе Протословена и Протосрба? У својим потоњим радовимаР. Новаковић удаљио се од Полабске Србије тражећи Србе и њиховетрагове у сливу Тигра и Еуфрата, у далекој Месопотамији. Тиме једодао уз европски и азијски сегмент словенске и српске етногенезе.Занимљиво је да су ти Срби, од свог родоначелника Сера, како тврденеки стари српски родослови, поштовали идола Дагона. Уз то,Дагона су поштовали и Дачани, али и старосједиоци Јеладе познатикао Пелазги. Ако се зна да су Пелазги у незапамћено доба старе ереиз Мезопотамије преко Мале Азије допрли до Балкана, то су готовоистовремено урадили и Срби. Исто тако, име Сер се налази уПрикавказју, али и у горњем току Еуфрата. Приближно хронолошкиСрби се у Европи у разним варијантама појављују коју деценију при>је Христа и у првим вјековима послије Христа. Срби су се обрели наДунаву, ту се појавила и Дагонија.7 Истраживач је Дагонију, као једноод станишта Срба, смјестио уз Дунав, добрим дијелом у Хомоље. Онје дошао до закључка да су Срби преобраћени у хришћане одполовине IV вијека и да се у том мисионарству истакао бискупНикета (Ницета) са средиштем у Ремезијани (Бела Паланка). Тиме јенагласио да су Срби доста рано почели да прихватају хришћанство.

У најмери да се приближи рјешењу проблема предбалканскесрпске постојбине, проф. Р. Новаковић је почео да напуштапрвобитно чврсто убјеђење да су Срби у Полабљу живјели не самонеколико вјекова, што је ближе реалности већине истраживача, негосе то присутство могло мјерити периодом од миленијума, па чак идуже. Временом, западао је, као истрајан истраживач, у све већесумње и недоумице. Збуњивали су га и стари писци који су видјели6. Р. Новаковић, Поводом порекла Срба у једном опису Србије из времена Првог српског

устанка, Ковчежић, књига 12, Вуков и Доситејев музеј, Београд 1974, ст. 88 – 92.7. Р. Новаковић, Уз проблем порекла балканских Срба, Историјски гласник 1 – 2, Београд

1970, ст. 113 – 126.



Србе, под овим или оним именом, и ван Полабља, што је све вишеупућивало не само на индоевропско поријекло српског етноса, негои на јасан пут кретања из Азије ка Европи. Тако је овај истраживач идошао до својеврсне раскрснице: први лук се протезао даље каЦрном мору, док је други лук ишао ка Малој Азији (Ликинија) иБалкану све до Подунавља. И ово раздобље није до крајаразграничено, осим да је та сеоба морала да се оствари у старомвијеку нове ере, онда су они који су носили српско име билиприсутни и далеко од Полабља, у доњем Подунављу. У римским кар>тама IV вијека у Карпатима су помињани Serri (Срби) и Montes serro>rum (Српске планине). Мислимо да је тиме поуздано доказано да јеДунав добио назив Фисон управо због ових дошљака. Али култДагона изазива још већу заплетеност, јер се мјесто Дагона налази наушћу ријеке Сенегал у Атлантик, а и мјесто Дагара налази се уСудану. Збуњује и продор Егупћана ка Кавказу (Колхида), што је уХеродотове приче уносило додатну пометњу, па и у етногенезуСловена и Срба.8

Уз то, библијски синови Ноја Сем, Хам и Јафет су повелинароде, тврде стари хроничари, на три стране свијета. Јафет јенаводно повео претке Словена. Упадљиво је да се на том списку неналазе Словени, ни Венеди (Хенети, Венети), ни Срби. Али ту суИлири, Трачани, Сармати, Скити, Кимери, Алани и други. Уочљивоје да су на Птоломејским картама на тлу Британије и Ирскеразмјештени Кимери. Главобоља британских и ирских научниканастаје кад се сударе са слафонским и србофонским називима на тимкартама из поменутог времена, јер не познају своје староседиоце,нити имају поуздано објашњење. Само лингвистичка разглабања, узтопониме који их прате, не доводе их до потпуног објашњења овогисторијског ребуса.9

А „Повјест времених љет“ (Несторова хроника) из XII вијекаИлире (Иљурце) сматра Словенима. Нестор је тврдио да су неке одСловена из Паноније и Подунавља потисли Власи (Румуни) и да сутако Словени доспјели до Висле и ту се прозвали Љахи (Пољаци).Неки подаци се преплићу: Венете сматрају Илирима, а Србе (и8. *** Византијски извори за историју народа Југославије, I, Београд 1955; II, Београд 1959; III,

Београд 1966; IV, Београд 1971.9. Љубомир Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци – Београд

1927; Лубор Нидерле, Словенске старине, Нови сад 1954, ст. 25



Словене) такође држе да су Венети. Намеће се закључак да су Илиристари народ. И како то да су одједном ишчезли?!

Помјерање Словена и Срба и долазак у Илирик и Панонијутешко да се десио у кратком времену, па не изгледа ни вјероватно дасу Срби и Словени на брзину „прогутали“ и „асимиловали“ огромнуилирско – трачанско – дачанску масу. Ако Влахе, Куцовлахе и некедруге групе, до данас очуване, сматрамо остацима старог балканскогстаросједелачког становништва, шта се десило са тако моћнимнародима као што су Илири и Трачани? Ако држимо да су Римљанипостигли релативан успјех код Дачана, шта их је то омело да Илире уцјелини полатине и куд су се дјели непокорни Трачани. Како то нијепошло за руком ратничким Римљаниа који би требали с лакоћом даподјарме „нецивилизоване варваре“? Или обрнуто, како су од IV в.присутни Словени „преко ноћи“ запосјели све и „почистили“остатке Илира и Трачана и претопили их у огромну словенску масу,доспјевши у налету до Крита и Пелопонеза, кад су и византискихроничари записали да се цијела земља пословени.

Проблем није долазак Срба и Словена у старом вијеку, највећатешкоћа је што их нема под својим данашњим именом. А кад ихАустрија у новом вијеку назива Илирима многи су склони да тврдекако је то настало као плод заблуде. Да стару српску постојбину унеком времену треба тражити и ван Полабља, гдје су Срби нековријеме били и оставили своје трагове, свједочиле би не самоСрпске планине у Карпатима, него и назив Бесарабија, коју рускислависта Надеждин10 доводи у везе са Белом (Бијелом) Србијом,очигледно помјерајући знатно даље на исток границе Б. Србије негошто то зна цар Порфирогенит. Западније од Бесарабије, у западнојУкрајини, има низ топонима који су свакако србофонски, међу њимаи мјесто Сербинци (на прузи Београд > Москва), између Чопа иКијева. И то је разлог зашто не смијемо да трагање за старомсрпском домовином ограничимо на Полабље, мада многи топонимии хидроними с тог простора говоре да су Срби (и Словени) итекакодуго боравили ту и оставили неизбрисив траг. Управо због тога се иР. Новаковић одлучио и преломио да освијетли Србе и у античкомдобу или у времену кад су они били још Протосрби и претеча народа10. Повесть временных лет, ч. II, Москва – Ленинград 1950. Н. И. Надеждин (1804 > 1856),

руски слависта који је посјетио балканске земље и оставио занимљиве записе и о Србима.Херодотова историја, Матица српска, Нови сад 1980, ст. 156.



који ће запосјести средиште Балкана. Ова тајанствена „АнтичкаСрбија“ заокупила је и овог зналца. Он је почео да напушта тврдеставове германске школе која је одавно пустила дубоке коријене усрпској историографији. Ђаци поменуте школе или ћуте илииспољавају срџбу што су се неки научници дрзнули да оспоре њиховхор који упорно понавља да су Срби из Германије стигли у VI – VIIв. на Балкан. Новаковић се чак дрзнуо да истакне да је прво српскодосељавање у античко доба у Подунавље и Панонију било чистосрпска сеоба, а да их остали Словени, који тада и нису постојали подтим именом, нису пратили. Овим би балкански Срби, дошавши изправца Тигра и Еуфрата, прије осталих Словена, били старосједиоцикоји су се очигледно помјерали, па су много касније, доспјевши доПолабља кренули, из неких непознатих разлога, ка Балкану, гдје једио њих већ раније остао. Ово отвара проблем сеобе Срба одТигриса и Еуфрата ка Балкану, са успутним станицама у МалојАзији, Кавказу, области Црног мора, да би се, након задржавања напростору Балкана, Паноније и Апенинског полуострва, бар дио њих,запутио ка Карпатима, просторима данашње Украјине, Пољске иГерманије. То изнуђује и претпоставку да су обе сеобе могуће:старија од Балкана ка Подунављу и простору између Висле и Лабе досамог Прибалтика, а онда доцније на даље до VII в. обрнута сеоба одсјеверозапада ка југоистоку. Уочљиво је да је цар КонстантинПорфирогенит тврдио да је тад стигла половина Срба и Хрвата. Знасе да су се Хрвати дуго касније спомињали на тлу Пољске док се нисустопили с околним Словенима. Али шта је било са Србима, кад ихНесторова хроника не помиње. Новаковић је пропустио да погледанеке друге руске хронике које су донијеле вијест да је кијевски кнезВладимир негдје 985. поразио и Србе и Хрвате, свакако на подручјуданашње Украјине и Галиције. Као могуће објашњење може да будеда су се Срби брже стопили с Русима или другим Словенима иизгубили своје име. Занимљива је теза неких руских научника да сусе Срби у неком давном времену, крајем антике, проширили насјевер и да су појмове Бијела Русија, Црвена Русија, па чак и МалаРусија и Велика Русија донијели ван својих првобитних станишта.Дуга старост српског имена не може се олако потиснути млађимсловенским, управо због чињенице да још не знамо како сеформирао словенски корпус. Антички свијет се сломио у тренутку



кад су Словени изашли на историјску позорницу. Тадашњиљетописи (V – VII вијек) ништа не говоре о Србима као да суишчезли да би се они поново нашли на страницама хроника текнакон неколико вијекова.11 Истовремено читав низ народа као да јепросто избрисан са географске карте. Док у средњем вијеку вијести оСрбима постају све гушће, беспомоћно трагамо за несталимИлирима, Трачанима и другима, а Арбанаси као тобожњи потомциИлира не могу да оповргну чињеницу да их је тек 1043. довео изјужне Италије Грк Ђорђе Манијакос. Отад датирају први траговињиховог етничког имена, а доцније и језика, што говори о временудосељавања. Нема сумње да су дошли из кавкаске Албаније и да нисудонијели своје топониме него су преузели словенске називе, јер су ихзатекли на новом тлу. Постепено су Словене асимиловали и ширилисвоје име. Примајући ислам у већини Арбанаси су надвладали и уСкадру, некад главном граду српске Зете.

Проблем српског имена, простора, настанка и ширења је посаои за будуће истраживаче. Очигледно стари српски народ, који носидревно име и јавио се незнано кад, одржао се у вртлогу времена, крозмиленијуме историјске таме, у мозаику Индоевропљана на путуњиховог преобраћања у савремене народе.

Расследование Рели Новаковича границ древнеи сербскои колибели

Ни название „сербы“, ни места их поселения ученые не моглиразрешить вот уже на протяжение последних 500 лет. Мы обладаемнезначительными источниками, множеством литературы, ноисторики, будь это невольно, вынуждены сотрудничать слингвистами и археологами. Реля Новакович расследовал по поводусербов начав с Ирана, через Кавказ и Украину, от Эльбы и Вислы —вплоть до Балкан. Он предоставил исчерпывающую критикуисточников и литературы и потхлестнул будущих исследователейраспутать клубок загадок, которыми так изобилует сербская и11. Реља Новаковић, Срби и рајске реке, Београд 1995, ст. 5 >62; Константин Николајевић,

Први векови српске историје, Београд 2003, ст. 52; Борис Ребиндер, Живот и религијаСловена према Влес књизи, Београд 1996, ст. 51; Юрий Венелин, О первом и второмнашествии завислянских славян на Русь, Чтения в Имп. Московком общeстве истории идревностей российских, № 5 – 6, Москва 1848; Милорад П. Радусиновић, Гдје је билаВелика Србија Јурија Венелина? Српска слободарска мисао, број 75, јули – август 2008,Београд 2008, ст. 296 – 301.



славянская истории.

МАРКО АТЛАГИЋ 53

РЕЉА НОВАКОВИЋ И „ ЈОШ О ПОРЕКЛУ СРБА “

МАРКО АТЛАГИЋ

(БЕОГРАД)

Апстракт: Овим радом се приказује поријекло и вријеме српског народа и Словена уконтексту радова и књига проф. др Реље Новаковића заснованих на историјским изворим

Српски историчари, и то у првом реду византолози имедиевалисти, задали су велике муке историографима 19. И 20.вијека, својим неутемељеним презентовањем чињеница онационалитетима Балкана и југоистока Европе, који се, нажалост,преносе и у савремено доба1. (1) Они такво своје мишљење и ставоветемеље на германско–хабсбуршкој и римокатоличко–ватиканскојисториографској школи, која је, ношена таласом њемачкогнационализма, а уједно и жељом за њемачким продором на Исток,приказивала Србе (Словене) као дошљаке на Балкан у 7. вијеку увријеме цара Ираклија2.

Данас, као и јучер, професори са угледних катедри за историјубеоградског Филозофског факултета, ограничавајући временско ипросторно битисање Срба на балканским просторима, приклонилису се германско–хабзбурско ватиканској школи и тиме, занесенисјајем бечког и берлинског двора, показали сву политичку и духовнуи духовну незрелост, која ће имати далекосежне последице понационални идентитет српског народа, па и његов биолошкиопстанак3.

Они су врло брзо прихватили правила и дух берлинско–бечко–1. Све више се приспитују теорије германске школе о досељавању и поријеклу Срба и

Словена. Разлози за њено преиспитивање последњих година више су него очигледни.Њихови археолошки, лингвистички и етнолошки налази показују да су радови и научнадјела припадника тзв. аутохтонистичке (националне) школе била ближа реалности, иакото некима звучи романтичарски.

2. Расправе и полемике за сагледавање грешака германско–ватиканске школе види настраницма више бројева часописа „ Глас Сербоне“, који излази у Нишу, а посебно ставовепроф. др Момира Јовића и његово реплицирање проф. др Радивоју Радићу.


54 МАРКО АТЛАГИЋ

ватиканске школе, као једину научну истину, поготово када су упитању поријекло, име и распрострањеност Срба (Словена) ињихове сеобе4. Напросто се „удварају“ тој школи, стидећи се, свогнационалног поријекла. Они се, заправо, ријетко крећу изисториографске успаваности, и критичкије , уз одбацивањепреживјелих историографских стереотипа, почну размишљати нанов начин о проблематичним питањима српске историје (српскесеобе, прекодринском битисању Срба, времену настанка хрватства идругим питањима националне историје). У њиховим радовимадоминира мишљење (теза) да су Срби селили (расељавали) предтурским освајачким налетом са једног просторно малог територија(херцеговачког, црногорско–зетског, брдског, подринско–ужичког)ка западним тзв. Хрватским земљама.

Теза о аутохторности Срба у Далмацији, Горском Котару, Лици,Кордуну, Банији, Хрватској, Славонији, Срему и БиХ у потпуности јеанатемисана и одбачена у заборав5.

Срби су се свели на искључиво селилачки, па самим тим иреметилачки народ, који је својим дивљим упадима пустошиопосједе тзв. Хрватске властеле. Такозвана српска критичкаисториографска (читај германска) школа, са родоначелником Ила>ријоном Руварцем, у доброј мјери је прихватила повијесна достиг>нућа римокатоличке историографске хрватске школе, која сводисрпство на „остатак остатака“. Српски академци с краја 19. вијекажестоко су критиковали и анатемисали српске историчаре, који суписали о српском просторном и временском битисању и распро>страњености Срба, као нпр. Милоша С. Милојевића,Симу ЛукинаЛазића, Пантелију Срећковића и друге6.

Савремени епигони и електричари идеја германских писаца, су3. Посебно је трагично стање историјске науке на катедри за историју Филозофског

факултета у Београду, на којој се још не смију писати дисертације о Србима прије осмогвијека.

4. Милан Будимир, О старијим поменима српског имена, Глас САН, 236 књ. 4, Београд, 1959;Грци и Пеласти, САН, књ.167/2, Београд, 1950.

5. Реља Новаковић, Још о пореклу Срба, Београд, 1993; Јован Деретић, Срби–народ, раса–новаВулгата, Музеон, Чикаго, 1996.

6. Olga Luković–Pjanović, Srbi... narod najstariji, Beograd, 1994; Милош С.Милојевић, Одломциисторије Срба и српских–југословенских земаља у Турској и Аустрији, I, II, Београд, 1927; П.Срећковић, Историја Српског народа, I, II, Београд, 1884, 1888; Нико Жупанић, СрбиПлинија и Птоломеја, Зборник радова посвећен Ј. Цвијићу, Београд, 1924; Simo LukinLazić, Srbi u davnini, Zagreb, 1894.

Реља Новаковић и „ Још о пореклу Срба “


оправдано или неоправдано на мети аутохтоне српскеисториографске школе. Један од најзначајнијих историчара 20.вијека из аутохтоне српске историографске школе, био је несумњивопроф. др . Реља Новаковић7.

Већ својом докторском дисертацијом о Ђорђу Бранковићу,приступао је историјским изворима друкчије од дотадашњихистраживача. Није се поводио за ауторима који су ЂорђаБранковића називали пустоловом, и самозванцем. Новаковић јеполемисао око историјске улоге Ђорђа Бранковића. Он је наводиосамо историјске чињенице из њемачких, мађарских, турских, рускихи других извора, и није се трудио да увјери своје менторе уистинитост прикупљених чињеница. Он је уједно скренуо пажњу данаши манастири располажу драгоцјеним историјским подацима ида је велика штета што су их историографски занемарили8. Он их јекористио и отклонио многе недоумице и празнине; Једна одзанимљивих књига проф. др. Реље Новаковића јесте и Срби–имеСрби кроз векове и просторе, објављена 1993. године у Београду, ању је надопунио другим књигом „Још о пореклу Срба„ ,а објављена јеу Београду 1992. године . У жељи да истражи и објасни једну, наизглед, чудну биљешку Карловачког родослова9, Новаковић је биосвјестан потешкоћа да наведене податке протумачи, оцијени њиховуаутентичност и вриједност биљешке у цјелини као историјскогизвора за боље познавање једног, крајње нејасног питања поријеклаСрба10.

Новаковић је констатовао да ми уствари знамо о поријеклуСрба веома мало, готово ништа, а исто тако не знамо поуздано којимсу правцима Срби (Словени) пристизали на Балканско полуострво,а није сасвим ни јасно ни како су се распростирали на својимбалканским стаништима11. Долазак Срба на Балканско полуострво7. Реља Новаковић, Бранковићев летопис, САН, Београд, 1960; Одакле су Срби дошли на

Блаканско полуострво, Београд, 1978; Карпатски и ликијиски Срби, Београд, 1997; Србинримски цар, Београд, 1999; Срби и њихови прадавни преци, Београд, 2000; БалтичкиСловени у Београду и Србији, Београд, 1985.

8. Занемареност српских средњовјековних историјских извора, у првом реду родослова јевршена под утицајем бечко–берлинско–ватиканске школе.

9. Љ,.Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Београд–Сремски Карловци, 1927.10. Нико Жупанић, “Срби Плинија и Птоломеја”, Зборник радова посвећен Ј. Цвијићу, Београд,

1924; М. Будимир, “О старијим поменима српског имена”, Глас САН, 236, Београд, 1959;Ђорђе С. Радојчић, “Доба постанка и развој старих српских родослова”, Историјскигласник, 2, Београд, 1948.



обично стављамо у ВИ и ВИИ вијек, али из првих вијекова њиховогживота на балканским просторима има веома мало података. Имадоста нејасноћа око образовања ране српске државе. Исто таконемамо право објашњење у вези са Порфирогенетовом „садасњомСрбијом„ , нити са настанком и развојем појединих области као штосу Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска област (Паганија), па иРашка, Метохија, Босна и неки други крајеви. Ми не знамо ништа оСрбима пре доласка на Балканско полуострво12. Исто тако ништа незнамо како су и гдје добили име Срби, гдје су живјели раније иколико дуго, у којој су мјери били већ развијени као етничка група,на каквом културном нивоу, којим су језиком говорили итд13.

Једно од подручја која су временом била укључена у историјусредњевијековне српске државе, а о чијем раном периоду знамовеома мало, спада Подунавље и то управо онај дио који се налазиизмеђу доњег тока Велике Мораве, Дунава, Хомољских планина иТимока14. О том простору имамо веома мало историјских извора, ада је тај простор био значајан веома рано говоре бројни археолошкиизвори. Када је проф. др Реља Новаковић обратио пажњу на једнубиљешку у Карловачком родослову, чинило му се да би се некиподаци из те биљешке могли односити на горњи подунавскипростор. Та биљешка гласи:“ Глагољут истини списатељи јакоЛики(ни)ју Србину бити подом, Јелину мудрованијем и вса србскаидолу служише Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; од Сераже Србље“.

Новаковић је добио велики подстицај и инспирацијуХајнрихом Кунстманом , који је у једном раду запазио да сенекадашња римска провинција Дакиа на Словенском звала Дагун, усмислу незнабожачка земља и да су у вези с тим постојали и неки„дачки Срби“.

Новаковић је примјетио да је ова биљешка веома чудна, а унауци је остала незапажена, необрађена и необјашњена. Новаковић11. Исти, Путници кроз српске земље у средњем веку (према рукопису); Heinrich Kunstman,

“Uber die Herkunft der Polen von Balkan”, Die welt der Slowen Haldbjahresschrift fur Slavistik,Jahrgang XXIX, Heft, 2, 4. F.VIII, 2, Munchen, 1984.

12. Византијски извори за Историју народа Југославије, I, Београд, 1955, II, Београд, 1959, III,Београд, 1966; Ljudmil Hauptman, Seobe Srba i Hrvata, JIČ, god. III, sv. I–IV, Ljubljana–Zagreb–Beograd, 1937.

13. Петар Скок, “Константинова Србица у Грчкој”, Глас СКА, CLXXXI, Београд, 1938.14. Реља Новаковић , О Словенима у области Балтика, Београд, 1993.



напомиње да се знало да је Ликиније (Лициније) био римски цар15, даје Дагон прастаро семитско (блискоисточно) божанство, да су Даки(Дачани) стари несловенски подунавски народ, а да се о Серу каопрапретку Срба не зна ништа поуздано, сматрало се, да су наведениподаци нашли у наведеној биљешци сасвим некритички поређани ида не заслужују да буду обрађени као историјски извор вриједанпажње. Проф. Рељи Новаковићу се ипак учинило да би наведенабиљешка и поред, чудног садржаја требала бити добро проучена иоцијењена њена вриједност. Новаковић је приступио анализибиљешке из родослова, задржавајући се на свакомподатку посебно,настојећи да га објасни, а затим је образложио његово мјесто у би>љешци у цјелини. На тај начин је, на основу домаћих, па и странихизвора поријекло Словена и Срба,закључио да у наведеној биљешциКарловачког родослова има појединости које могу бити и те какокорисни у даљем истраживању поријекла и давне прошлости Срба.

Професору Новаковићу је у наведеној биљешци највишепривлачило пажњу вијест када су Срби (вса србска) служили идолуДагону16. (16)

За идола Дагона се зна да је семитско божанство настало напростору горњег Еуфрата и Тигриса, али да је његов култ биораширен и у Мезопотамији, Сирији, Палестини и Феникији.Новаковић запажа да према садашњим нашим сазнањима немамовјеродостојних историјских извора који би указали напрапостојбину Срба негдје у Малој Азији, и уопште у сливовимаЕуфрата и Тигриса, јако сумњива постаје и вијест да су срби („ всасрбска“) било кад поштовали идола Дагона. Та би сумња, према профРељи Новаковићу и могло бити ублажена када би се доказало дакаснији европски, односно балкански Срби могу имати везе саПлинијевим и Птоломејевим Сербима и Сервијанима, који су у I и IIвијеку нове ере констатовани као кавкаски народ уз претпоставку дасу тамо боравили још и далеко прије наше ере17. Подаци успоменутој биљешци Карловачког родослова постају јошинтересантнији када имамо у виду да наш родослов биљежи да суСрби (Србље) постали од неког претка по имену Сер, јер неки15. Реља Новаковић, Србин римски цар, Београд, 1999.16. Исто17. Нико Жупанић, “Срби Плинија и Птоломеја”, Зборник радова посвећен Ј. Цвијићу,

Београд, 1924.



научници тврде да коријен ријечи Серби и Серреи (Плиније) иСербои (Птоломеј) гласи Сер, уствари баш онако како Карловачкиродослов назива тобожњег претка Срба. Новаковић је примјетио дасе у Кавказу зна за Лезгинску групу аутохтону и да Карловачкиродослов спомиње једног женског претка по имену Легга.Новаковић спомиње када жели да сазна има ли какве основедоводити кавкаске Србе у везу са Дагоном, и основе јерменскогисторичара Мозеса (Мојсеја) Хоренског18 који на једном мјестуказује о давним упадима кавкаских народа Алана и Булкара–Венда уЈерменију и о насељавању неких од њих на јерменском простору,углавном сјеверном. По Новаковићу овакви подаци јерменскогисторичара Хоренског могу бити интересантни за наше питање акоприхватимо теорију по којој су Срби аланско племе, јер ако је такоонда су се неки Срби као кавкаско племе, заједно са Аланима,дошавши на простор старе сјеверне Јерменије (Велика Јерманија),могли наћи не много далеко од изворних дијелова Еуфрата иТигриса и тамо временом пасти под утицај култа идола Дагона.Оваква претпоставка, по Новаковићу је у складу са убјеђењемМилана Будимира да би најстарије коријене имена Срби требалотражити у Малој Азији, при чему Будимир посебно истичеанадолски простор. Новаковић сматра да би било веома значајноутврдити да ли постоји негдје у малоазијском простору храм„сербица–бога Дакског „, којег спомиње наш Милојевић. У томслучају ова слика би била знатно увјерљивија.

Они који вјерују да име Дагони(је) и Дакије потиче од називабожанства Дагона, указују у исто вријеме на вјероватноћу да је јошперзијски цар Дарије И (ВИ вијек п.н.е) приликом похода наевропске Ските (сјеверно од Црног мора) могао из Мале Азијеповести између осталих народа, и дио протосрба, који су, послијеДаријевог неуспјелог похода приликом повлачења у Азију, моглизадржати у подунављу и измијешати се са Дачанима (Дакима) који суод тог времена и сами могли прихватити култ Дагона и по њему битиназвани Дагони19.

Новаковић је имао задатак да истакне, не само да ли су некиСрби још у Малој Азији постали обожаваоци идола Дагона, него и да18. Исто19. В.Чајкановић, Да ли су Срби знали за идоле?, Српски етнографски зборник, књ 31, Београд,

1924.



ли је у Подунављу, у непосредном сусједству Дакије, било Србаможда прије досељавања Словена на Балканско полуострво у VI иVII вијеку; Новаковић је настојао да докаже да је Срба у свакомслучају било између Велике Мораве и Тимока много прије него штоје тај простор био обухваћен средњовјековном српском државом ипојмом Србије. Проф. Новаковић сматра да српски хроничари неназивају, без разлога, римског цара Ликинија (Лицинија) Србином.Лицинија, поријеклом Дачанина, домаћи родословци могли суназвати зато што је владао Подунављем гдје су уз Дачане доста раномогли бити настањени и неки Срби. У вези са споменом Ликинију,Новаковић је покренуо питање довођење Немање у родбинску везуса њим преко Беле Уроша, при чему је дао тумачење како је могланастати таква вијест у нашим родословима и љетописима да Немањаводи поријекло од Лицинија.

Новаковић се је позвао, враћајући се спомену Драгона каомогућем прадавном идолу неких Срба у Подунављу, и на некеспецифичне обичаје у сјевероиосточној Србији, сјеверозападнојБугарској и југозападној Румунији. Ти култни обичаји, за којеистраживачи тврде да потичу из прастарог паганског вјеровања и дасу заступљени само на том простору, као нпр. просипање воде исахрањивање под прагом, па и неки славски обичаји („кољиво„),веома много подсјећају на оно што у Библији (Стари Завјет), пише оДагону, али и на тумачењу да је Дагон бог жита и „бог–риба“, па и богводених дубина. Новаковић сматра да се облици главе у виду рибе уЛепенском Виру могу можда довести у везу са Дагоном као богомчије се ликовне представе налазе у виду комбинације човјека ирибе20.

Новаковић сматра да се треба задржати и на појму Маријана, накоји су неки истраживачи различито тумачили његово значење.Узимајући у обзир што је о њему рекао Беџика Хрозни, и МиланБудимир, Новаковић указује на још један спомен Маријана којиможе да буде занимљив. На једном мјесту, под насловом Аријци (најранији Индијци ) у Сирији и Мезопотамији, истиче се да се изнатписа пронађених у Боказкеју сазнаје да је у другом миленијумуп.н.е на хетитском простору поред Хетита и Лувија боравио и други,20. Драгослав Срејовић, Лепенски Вир, нова праисторијска култура у Подунављу, Београд,

1969.



индоевропски народ, један освајачки аријски народ који јеобразовао владајући слој у држави Khurri i Mitanni и, вјероватно увези ранијим освајањем државе Khurri у Сирији и Палестини, тамоје тај владајући слој ( аријски ) наметао сиријским и палестинскимградовима своје династе. Као доказ да је ријеч о освајачима изИндије, Новаковић наводи уговор који је хетитиски царСупилулиумос око 1380. године пр.н.е склопио са краљемМативазом из државе Mitanni, када су као свједоци у заклетви, уздомаће богове, позвани и богови Митра ( Mitrashsil ), Аруна ( Aru>nashshil ) Индара и Nashattijanua, за које се каже исто што и индијскибогови Митра, Индра и Nasatya. Новаковић каже да је ту ријеч оборавку Индијаца у хетитској држави што доказују и таблице изархива у Баказкеју у којима је описан поступак са коњима и колимаприликом такмичења, а који је забиљежен на индијском језику. Такоје трка у једном кругу забиљежена са aikvartanna (старо–инд. eka–h=1); у три круга teravartanna (tray–ah=3); panzartvanna (pan–c=5);shattavartana (septa–7) итд. Поред овога у натпису се спомиње и једанслој војничког племства назван Маријани, који је имао значајнуулогу у Сирији и Khurri–Mitanni, чији назив потиче од стареиндијске ријечи marya–младић, херој (hera).

У том натпису наводе се и имена неких владара у Палестини,Сирији, и Мезопотамији који су аријског поријекла. Из овихпримјера неки научници закључују да су у својим кретањиманајстарији Индијци доспјели у Мезопотамију и Сирију, гдје је у IIили III миленијуму пр.н.е био центар краљевства Khurri–Mitanni21.

Новаковић наводи и чињенице да је E. F. Weidner у вријеме кадаје Хрозни дешифровао хетитско писмо, изјавио да је „хетитскинесумњиво кавкаски језик“. Имајући ово у виду Новаковића јепривукла пажња бројних примјера хетитских ријечи, као што суотац (attash) и вода (vadar) и многе друге помоћу којих хетитскијезик научници сврставају у индоевропски, било преко грчког илатинског или готског и њемачког или санскритског, при чемунајчешће наводе примјере као што су: куисх куит, латински: qуис,qуид (ко што); кuish, kuish, kuit, kuit, латински: quisquis, quidquid(свако, који било); mish, –tish, латински: meus, tuius (мој, твој); итд.

Истраживачи како наводи Новаковић, су настојали истражити,21. Исто



помоћу језика утицаје других народа на Хетите, па су сеопредијелили за став Хетити припадају најстаријим европскимнародима, који су напустили најранију индоевропску постојбину насјеверу, али су већ тамо дошли у додир с другим народима. Појединиистраживачи сматрају каже Новаковић, да је највећи међусобниутицај на писмо и језик, настао преко домаћих језика у Малој Азијиса чијим су творцима Хитити били у додиру око 1000 година, али неискључују могућност да добар дио неиндоевропских ријечи ухититском језику потиче још из времена када су Хитити заузелисвоју најранију индоевропску постојбину. Касније, у другојполовини III миленијума пр.н.е када су Хитити прешли прекоКавказа или Босфора и дошли у Малу Азију, тамо су похаралидомаће становништво, чији је језик извршио утицај на Хитите.Уједно су Хитити дошли у дотицај са асирско–вавилонскимнасеобинама у Малој Азији, од којих су примили клинасто писмо,вјерске утицаје и културна добра и многе ријечи из домаћег језика.Новаковић, напомиње да је Милан Будимир с правом настојао дамакар лингвистичким путем докаже да, када је у питању поријеклоСловена, а прије свега Срба неке коријене треба тражити и намалоазијском простору. Новаковић, констатује да би и подаци уКарловачком родослову могли бити врло корисни у даљем трагањуза рјешењима који би колико–толико освијетлили још увијек нејаснопоријекло Срба. Узимајући у обзир све појединости, које је у својојкњизи „Још о пореклу Срба“, Новаковић изнио посебно у поменутојбиљешци Карловачког родослова. Он је устврдио да првобитно нисусви Срби морали припадати словенској етничкој скупини, већ да сусе временом „пословенили“, приближно на начин на који указујунеки историчари који су убијеђени да Срби (и Хрвати) нисупоријеклом Словени. На концу Новаковић на крају указује да бибило корисно размислити и о археолошком налазишту ЛепенскиВир као могућем централном култном мјесту (храму?) на којем сустановници тога дијела подунавља приносили жртве у видуриболиких глава своме идолу, божанству водених дубина.

Проф. др Реља Новаковић, припада слободномислећој интелек>туалној елити ослобођен свих временских ограда, и не само њих, и натај начин шири видике српског искона. То чини врло лако,ненаметљиво, низајући чињенице које саме стварају слику о Србима,



њиховом почетку и њиховој историјској вертикали. Чини ми се даданас историчари требају поклонити више пажње грчким иримским историчарима који говоре о Србима, а исто тако, не мањеважне су и мапе и географске карте, које нису правовременокоришћене. Проф Новаковић, је своје дјело подредио историјскимизворима и чињеницама прикупљеним са великог подручја, причему је показао изванредно методолошко мајсторство.

ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ 63

ЗАПИС О РЕЉИ НОВАКОВИЋУ

ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ

(НОВИ САД)

Уприповеци Мост на Жепи Ива Андрића прича се, међуосталим, и шта се десило кад је мост на Жепи био готов. Сви супохитали да виде небично лепу грађевину у пустом крају. Многи одњих сетили су се неимара моста и зажалили су што га боље нисузагледали док је био жив.

Мени се током живота више пута нешто слично десило. И кад јеРеља Новаковић отишао са овог света, зажалио сам што се нисам сањим срео још неки пут. А срео сам се са њим уживо свега два пута.Једном је то било у дому Мирославе Петровић, његовог издавача, наНовом Београду. Други пут сам га срео у Новом Саду, кад је добионаграду „Лаза Костић“.

У Мирославином дому сусрет је био сасвим случајан. Старичовек обраћао је пажњу на мене само колико пристојност захтева.Проговорили смо свега неколико реченица. Није ишло. Реља је тадаприређивао своје важно дело, Атлас уз најстарију историју српскогнарода до 9. века, које никад није изашло. Издавач је, колико сесећам, имао обећање од пријатеља из Америке да ће за овај подухватдобити око 10.000 долара. Обећање није испуњено. Тако смо, за сада,остали ускраћени за неопходно дело једног од најдрагоценијихсрпских историчара.

У току тога кратког сусрета Реља није дизао поглед са некихисторијских карата у боји пред собом. Показивао ми је једно местона њима. „Видите: лепо пише Винди“. Колико се сећам, показивао је некоместо негде у Померанији. Затим ми је показао на место у дугом делукарте: „Пише јасно Серби. Погледајте!“

Бацио сам поглед на део карте на које је прстом показивао.Само, разуме се, да покажем да га слушам и да његово понашањеразумем. Том приликом је рекао још једну важну реченицу. „Не


64 ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ

може тек тако нестати један тако бројан народ као што су Илири.Шта је било с њима?!“

У мом доживљају овог сусрета, остало је нешто још важније одових детаља; чини ми се за овог историчара још карактеристичније.То је била страст истраживача која се показивала кроз речи игестове. Историчар, баш као и и онај неимар из Андрићевеприповетке, стално је бдео над својим папирима. Ништа га друготолико није интересовало.

Реља се тих година приближавао својој деведесетој години. У товреме био сам председник жирија за доделу награде „Лаза Костић“на новосадском Салону књига. На то место су ме довели новосадскипесници Павле Поповић, Раша Перић и Ненад Грујичић. Ова част иобавеза ми је припала као аутору једне од ретких књига о овомвеликом човеку: Живот песме Лазе Костића „Santa Maria della SaluTte“ (1981), која је доживела да буде цела прештампана у књизиТриптих о Лази Костићу (1990).

Као и други чланови жирија, морао сам и ја да правимкомпромисе. Али сам успевао и да се изборим да награде добију инеке књиге и аутори до којих сам посебно држао. Тако је било и 1998.године. Тада су аутори издавача „Мирослав“ из Београда добили двенаграде „Лаза Костић“: Реља Новаковић за књигу НепознатиЦрњански (награда за историју) и Зоран Костић за књигу Огњенитрозубац (награда за поезију). Награде са именом Лазе Костића билесу додељиване на свечани начин у Градској кући у Новом Саду.Мирослава Петровић и Реља Новаковић седели су, међу награ>ђенима, у средини првог реда. Прилика је била таква да нисам могаода овим заслужним људима посветим довољно пажње. Са њима седружила моја супруга Вера, такође Мирославин аутор.

Овај случај треба поменути између осталог зато што су великогисторичара Рељу Новаковића награде, по правилу, заобилазиле.Награда „Лаза Костић“, како сам схватио, била му је прва и једина.Чуо сам да је стари историчар био задовољан што је бар некообратио пажњу на њега и његово дело. А била је задовољна иМирослава Петровић, издавач књига које жирији, смишљени заофицијелне награде, обично заобилазе. Као што и онај приповедачвезирове и нeимарове судбине зна доста о томе како се везирскаместа стичу, тако и ја знам доста о томе како се награде додељују.

Запис о Рељи Новаковићу


(Искористићу неку другу прилику да о овим својим сазнањиманешто и посведочим).

Књига Непознати Црњански Реље Новаковића говори о четиричланка великог писца које је НИН објавио 1964. године непосреднопред његов повратак из емиграције. Ја се тих чланака сећам, а сећамсе и свог утиска о њима. Ови чланке сам доживљавао посведругачије од оних дела Црњанског која су била посвећена нашимтемама. Управо због тих књига, Црњански је, још од гимназијскихдана, за мене био велики писац. Отуда сам спадао међу оне који су сарадошћу очекивали његов физички повратак. Али чланци у НИН–уделовали су збуњујуће. Падало ми је на памет и да је велики писацпокидао везе са стварношћу па пише нешто што није могло бити.Славофони и србофони називи места на тлу Велике Британије, то мије у оно време изгледало немогуће. У то време се још није говорилони о нордиској школи нити је неко помињао постојање некаквеаутохтонистичке српске историјске школе. А ја сам управо те годинебио завршио Филозофски факултет. О једном од најзначајнијихистраживача српске народне поезије, Милошу С. Милојевићу, например, у то време се уопште није говорило. Проћи ће скоро дведеценије да Милојевића читам. Ове теме постале су привлачне тек сапојавом нових представника српске самородне историјске школе:Олге Луковић –Пјановић, Јована И Деретића, Светислава Билбије,Радивоја Пешића. Старији од поменутих, Реља Новаковић, постао јепред крај живота један од главних и заговорника и обновитеља тешколе. Књигом Непознати Црњански он је унео више светла унепрекинуту нит ове значајне оријентације у српскојисториографији. Показаће се и као значајна чињеница даисторијски, на челу наше обновљене самородне (аутохтонистичке)школе, стоји једно велико име, и један велики човек и писац,Црњански.

Неким поводом, који сам заборавио, у селу Српски Итебеј, уБанату, на самој граници са Румунијом, била је 29. септембра 2000.приређена једна свечаност у част Црњанског. Сам Милош нема некенепосредне везе са овим селом. Али из њега потичу његови преци,Црњански, у њему се родио његов отац Тома Црњански. Итебејцижеле да сачувају успемену на своје Црњанске, па и на најзначајнијегмеђу њима. Ученици Основне школе, која је носи име Милоша



Црњанског, приредили су изванредан реситал, достојан писца па исваке школе или културног места на свету. А само село је за лагоданживот тако привлачно да сам пожелео и да се у њему скрасим. Биосам у екипи која је говорила нешто о Црњанском. Говорили су, ако седобро сећам: Радослав Братић, Милосав Шутић, Зоран Аврамовић,Мирољуб Јоковић.

Желео сам да мештанима Српског Итебеја (недалеко од њега јеМађарски Итебеј), и поштоваоцима писца Црњанског и породицеЦрњански, укажем на још једну димензију, углавном непознату,великог писца. Па сам им у ствари препричао откриће РељеНоваковића из књиге Непознати Црњански, помињући, наравно, истварног аутора овог виђења. Имао сам утисак да је моје излагањеоставило већи утисак на публику од излагања мојих садругова којису, иначе сви говорили лепо али о познатом Црњанском. Нисамочекивао да ће ико у овом месту знати и за Рељу, за аутохтонистичкушколу, или за преокупације историчара Црњанског. Испоставило се,међутим, да сам се прварио. Нашло се бар пет –шест мештана који субили заинтересовани за оно што сам говорио и који су могли самном равноправно, с познавањем, да разговарају и овом непознатомЦрњанском и о тада посебно интересантној самородној школисрпских историчара. Овим сусретима био сам пријатно изненађен.Схватио сам да и ова школа има велику резерву у оним непознатимљудима који са страшћу прате интересантна збивања на научномнивоу.

* * *

Реља Новаковић (1911 –2003) оставио је за собом обимнонаучно дело. То потврђују и биоблиографски подаци о њему вишепута објвљивани у његовим последњим књигама. У његовомобимном делу ипак постоји нешто што је најважније. То су радови изобласти српске историје из преднемањићког периода. Тимпериодом се мало људи код нас и у свету бавило. Ови радови морајустога да буду драгоцени са чисто историографског становишта.

Преднемањићским периодом се ја нисам бавио; немам ниједанрад из те области. Могло би ми се, отуда, замерити да се,прихватањем позива да учествујем на научном скупу посвећеномовом историчару, мешам се у нешто за шта нисам стручњак. Па ипак,



постоји и нешто што ме, и у стручном погледу, са овом значајнимличношћу повезује, па на неки начин и обавезује да и сам изложимизвесно виђење његовог дела. То нешто је херменеутика, а затим идисциплина о Србима, србистика.

Херменеутика је дисциплина која се бави проблемимаразумевања и тумачења. Сви се, додуше, бавимо у некој мерихерменеутичким пословима. Јер смо често у ситуацији да тумачимогестове и речи других. Понашамо се се као херменеутичари чим себавимо осмесима, погледима или речима ближњих. Али сапроблемима тумачења посебно се срећу они који истражујуисторијска документа.

Једна од мојих професионалних обавеза, коју сам добио још каоасистент 1971. године, била је да се на семинарским часовима бавимтумачењем (интерпретацијом) књижевних текстова, посебнопесама. Тумачење текстова, другим речима херменеутика, у то времеје била вештина која нам је долазила из Загреба, а у Загреб једолазила из немачке педагошке праксе (Штајгер, Кајзер). Могао самубрзо да откријем да ми та вештина није била непозната. БогданПоповић се том вештином служио још на прелазу 19. и 20. века.Накнадно сам спознавао да Срби имају дугу и лепу традицију у овојобласти. У овом умећу су се посебно истакли неки од првих људи уисторији Српске православне цркве. Владика Никодим Милаш, например, на блистав начин тумачио је историјску појаву Ћирила иМетодија још 1881. године. Кад су почела да до јавности допирунекад објављена дела Владике Николаја Велимировића и оца ЈустинаПоповића, показало се да у тој области имамо ненадмашне људе. Исада се дивим вештини и ниивоу тумачења прве реченице молитвеГосподе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас! коју је у Номоканонуоставио Свети Сава. И моје бављење овом делатношћу довело је донеких резултата. Да поменем бар две књиге: Живот песме ЛазеКостића „Santa Maria della Salute“ (1981) и Реч и корелатив (1983).Има зато основа два тврдим да Реља Новаковић и ја имамо нештозаједничко: бављење тумачењем, херменеутиком.

Новаковић није ни једини ни редак наш историчар који себавио тумачењем докумената. Али се ипак међу њима издваја потоме што се највише бавио историјским периодом где су документнии ретки и штури. А то је историјска географија, поготово она која се



тиче преднемањићког периода. Релативно је мало старихисторијских карата и релативно је мало и других историјскихдокумената из тога периода. Из ове чињенице проистиче и задатакисторичара да из тога мало извуче што више, и информација иобјашњења.

Међу разним дефиницијама критике постоји и једнанезаобилазна која се често цитира. Она потиче од великог енглескогписца и теоретичара Елиота, из есеја о Хамлету, а парафразиранагласи: Задатак је критичара да читаоца снабде чињеницама које бииначе пропустио. Критичар је онај који има смисла за чињеице.

Реља Новаковић је имао високо развијен смисао за чињенице.Умео је да открива чињенице и да их повезује. Сличан смисаоналазим још код једног великог нашег човека: код Анице СавићРебац, класичног филолога, која се бавила предплатонскимпериодом у Јелина.

У откривању истине о Србима, поготово онима изпреднемањићког периода, Реља Новаковић је имао на располагањупре свега старе карте. Верујем зато да ће пун обим његовогистраживачког рада показати тек кад буде објављен његов Аталас.Али и поред тога, многе од карата из њега су нам познате: објављенесу у његовим бројним књигама. Из тих карата се јасно види да се ипорекло и простирање Срба никако не може сводити на ускоподручје око Карпата са којег су наши преци, тобоже, дошли наБалкан у 6. веку. Увид у старе карте сведочи да о Србима постојимноштво трагова и у другим деловима света. Новаковић је, уоткривању ових трагова, поступао слично његовом гимназијскомпрофесору Црњанском. Као што је на основу старих каратаЦрњански открио многе србофоне и словенофоне називе места натлу Велике Британије, тако је чинио и његов ђак и поштовалацНоваковић. Али он се, у свом открићима, није задржавао на једномрелативно малом подручју као што је Велика Британија. Он јеобраћао пажњу и на скандинавске земље, и друге европске просторе,али и азијске просторе. Откривене чињенице рушиле су предрасудео младости српског народа, као и о том да су Срби на данашњепросторе дошли из области Карпата. Подаци са карата, па и ониПтоломеја и Плинија, показивали су да је истина о далекојпрошлости српског народа много сложнија.



Увиде које су нудиле старе карте, подупирали су, такође ретки,записи старих аутора као што су записи Јордана и Прокопија из 6.века и Баварског географа из 9. века. Ови записи су, и речима,потврђивале идеју о широком распростирању српског односнословенског народа у најдубљој прошлости. У склопу тих чињеницапосве природно и убедљиво делује мишљење грчког историчараЛаоника Халкохондила из 15. века који је говорио о Србима каонароду који је и најстарији и најраспрострањенији.

У позним годинама Реља Новаковић је још више посветиодомаћим изворима, посебно старим српским родословима какви супокупљени у оних седам књига старих записа и натписа ЉубомираСтојановића. Претераће се ако се каже да се вредност тихдокумената само слутила до појаве Реље Новаковића. Али је онсвакако чинио више и страсније од других да и ови записипроговоре. Оно што код Новаковића посебно импрсионира то јењегова спремност да се посвети и враћа подацима, да разматрањихова скривена значења, или открива њихове везе са другимподацима. Имам утисак да се Новаковић, међу другимисторичарима, не одликује тиме што је открио много новихчињеница, већ као научник који је много размишљао над познатимчињеницама. Понашао се при томе као добар херменеутичар.

За његов начин рада можда су најкарактеристичније две његовеобимом мале књиге: Карпатски и ликијски Срби (1997) и Србин —римски цар (1999). У обема је главни јунак римски цар Ликиније, зети сувладар Константина Великог. И пре Новаковића, уисториографској литратури, ова личност довођена је у везу саСтефаном Немањом. Али је та веза некако била неубедљива инатегнута. На основу ње се није много померала тврдња да су Србимлад народ чија историја потиче од досељавања на Балкан. Оваквовиђење се обично везује за тезу Константина Порфирогенита да суСрби на просторе где сада живе дошли на позив византинског цараИраклија. Историјска појава Ликинија дала му је прилику да својутезу што убедљивије изложи. Он је то чинио на основу честитеинтерпретације историских докумената. Српска самороднаисторијска школа била би значајна и без доприноса РељеНоваковића. Али је Новаковић открићима припадника самороднешколе додавао још један значајан тег: тег херменеутике. Ова школа је



са његовим делом добила на тежини и аргументованости. Његовекњиге вреди читати и због саме интерпретације.

Моје ангажовање последњих година на обнови србистикетакође ме је доводило у везу са изучавањима професора Новаковића.Србистика је дисциплина која треба да се систематски бави Србимаи српским темама кроз историју, али и у данашње време, слично каошто се друге националне филологије баве другим народима, посебноевропским. Задаци које ова дисциплина носи захтевали су од њеногисторичара (какав сам нужно постао, пре свега у књизи Увод усрбистику) да има увид у целину проблема. Са овог становиштаморао сам да сагледавам и домете и ограничења самородне илиаутохтонистичке школе, па и Реље Новаковића.

Припадници ове школе, по правилу се баве старијимпериодима. То значи да се њихова истраживања заустављају негде домодерног доба, конкретније до 18. или почетка 19. века. А то значи даим измиче целина проблема, посебно она друга половина која сетиче модерног доба. Припадници ове школе, на пример, често сепозивају на открића Павла Јозефа Шафарика, и то чине с пунимправом. Али они често запостављају чињеницу да је сам Шафарикбио један од утемељивача и славистике и србистике и да је деловаобаш у време када су се рађале и конституисале и друге националнефилологије. То је време значајно и по томе што је довело до поимањаи формирања савремених европских, а поготово словенских нација.Шафарика, као целовиту појаву, отуда не треба схватити као некогако омогућује само поглед у старија доба словенских народа,поготово српског. Шафарик је кључни филолог који отвара поглед иу новија времена, па и она у којима данас живимо. Овај Хердеровдоследни следбеник, и настављач, у центар својих истраживањаимао је у виду најбитнију карактеристику сваког народа, његов језик.Да се народи идентификују по језицима које говоре, то је истина којасе може често срести у старим натписима и записима. Трагове тихзнања налазимо и у текстовима Реље Новаковића. Али он тим траго>вима није посвећивао довољно пажње. Више је пажње посвећиваоименима.

Рељу Новаковића је мучило једно велико питање: ко су билиИлири? Шта је било или могло бити са једним великимраспростртим народом као то су Илири!? И на то питање није могао



да нађе одговор ни у тумачењу старих карата или старих записа,страних или домаћих аутора. Увид у целину европске и српскеисторије показује да се део одговора може наћи у документимановијег доба. Много је докумената о употреби назива Илири који сунам доступни, у нашој земљи, посебно у Архиву Војводине. Тимименом су називани углавном народи који и данас насељавајуподручје старог Илирика. У Аустријској царевини, међутим, именомИлири називани су скоро искључиво Срби разних вера, а њиховјезик илирски. Привилегије које су аустриски цареви давали Србимагласе на Илире. Патријарх српски назива се патријархом илирским.Језик којим су Срби говорили се назива илирски. А тако се, у тимдокументима, по правилу не зове ни језик Словенаца, ни Хрвата, ниБугара, а поготово Шиптара. Овај податак говори и где треба, пресвега, тражити континуитет народа који се некад звао Илири,односно где треба видети бар његово језгро. Још је Копитар, пре негошто се повезао са Вуком, језик Доситеја називао илирским. После је,као и Вук, исти језик називао српским. Касније, Хрвати у илирскомпокрету (илирци) су прихватили српски језик, али су га називалионако како га је звала званична Аустрија: илирски. После је хрватскафилологија овај језик називала хрватским или српским. Још сам јаучио, на студијама, да се име Илири односи (скоро искључиво) наХрвате. Ови примери указују да се конци идентитета ипак могупохватати, ако се има у виду целина.

Компликована историја Илира и народа старих времена,сигурно ће моћи да покаже да народи и и њихови језици нису олаконестајали, него да су се само јављали под другим именима. И то јепроблем који треба честито истраживати. Обнављање србистикепоказује да истина о Србима није сложена само кад су у питањустарији периоди, где нема много докумената, већ и ови новији, где јемного докумената, али мало честитих херменеутичара. Усастављању мозаика о тој целини драгоцени су напори честитихисторичара као што је био Реља Новаковић.

ДРАГОЉУБ ДАНИЛОВИЋ 73

РЕЉА НОВАКОВИЋ, ДИРЕКТОР ГИМНАЗИЈЕ У КРАЉЕВУ (1947Z1949)

ДРАГОЉУБ ДАНИЛОВИЋ

(КРАЉЕВО)

Апстракт: После завршетка Другог светског рата и успостављања режима „народневласти“ велика пажња посвећена је образовању и васпитању младих генерација.Усредсређеност на питање функционисања просвете утицала је да представници властиврло пажљиво бирају професоре и носиоце просветних власти. Тако се и десило да од1945. до 1949. године Гимназијом у Краљеву руководе знаменити делатници српскекултуре и науке Радослав М. Веснић и Реља В. Новаковић.

Од јесени 1945. до новембра 1947. године директор Гимназије уКраљеву је био Радослав М. Веснић. Још од маја 1946. године, ипоново 29. маја 1947. године, директор Веснић је тражио премештају Народно позориште у Београду.1 У новембру 1947. годинеизвршена је примопредаја дужности између Радослава М. Веснића иДанице Коларевић, професорке историје и вршиоца дужностидиректора гимназије. У међувремену је достављена одлукаМинистарства просвете Србије о постављењу Реље В. Новаковићана место директора краљевачке Гимназије.2

Реља Новаковић, рођен 15. маја 1911. године у Обреновцу, одоца Видака и мајке Милеве, завршио је 1935. године Филозофскифакултет у Београду на групи за историју. Уочи Другог светског ратарадио је у Вишој самоуправној гимназији у Прилепу и 1941. годинеположио професорски испит. За време Другог светског рата био језаробљен од стране Немаца.У заробљеничким логорима у Немачкојје радио на организовању Гимназије.3 После повратка иззаробљеништва радио је као вршилац дужности директора (1945) а1. Историјски Архив Краљево (даље ИАК) Инв.бр 2 Деловодни протокол

1944.1945,1946,1947, 105 и 252.2. Исто, 340.


74 ДРАГОЉУБ ДАНИЛОВИЋ

потом и као директор Гимназије (1946>1947) у Петровцу на Млави. Ујесен 1947. године постављен је за директора Гимназије у Краљеву.4

Зашто је Реља Новаковић премештен из Петровца на Млави уКраљево и којег је тачно датума преузео дужност директора? Удоступним изворима постоји неколико неусаглашених података. Удокументацији Министарства просвете Србије наводи се да је 10.октобра 1947. године Министарство просвете донело одлуку да РељаНоваковић буде постављен за директора Гимназије у Краљеву и да јеон истог дана ступио на дужност.5 У Деловоднику краљевачкеГимназије наводи се да је тек 25. новембра 1947. године достављенаодлука Министарства просвете Србије о постављењу РељеНоваковића за директора Гимназије. 6 У оба документа приметне сукрупне грешке о личним подацима за Рељу Новаковића. У картонупромена на положају отац Реље Новаковића је уписан као Видан, докје у деловоднику краљевачке Гимназије уписано да се „достављаодлука о постављењу за директора Јовановић Реље, директорагимназије у Петровцу на Млави“. У деловоднику Гимназије уКраљеву за 1948. годину тек је под 12. јануаром 1948. године заведенода је Реља Новаковић примио дужност од Данице Коларевић,вршиоца дужности директора.7 Сам Реља Новаковић је биоприлично изненађен одлуком Министарства просвете: „ Кад сам каодиректор Гимназије у Петровцу на Млави, после краткогслужбовања, добио решење да сам премештен за директораГимназије у Краљеву био сам веома изненађен. Размишљао сам ипитао се у себи где сам то погрешио, али сам убрзо сазнао да уопштеније у питању нека грешка у школском послу или политичкеприроде, већ је једноставно прорадила „веза“ којој ни тада никасније нисам био вичан“.8

Сасвим је сигурно да Реља Новаковић постаје директорГимназије у Краљеву на крају првог полугодишта школске 1947/48.године и то због покретања политичке везе која је имала за3. Овај податак Реља Новаковић износи у писму директору Гимназије у Краљеву Милораду

Сенићу од 11. јуна 1999. године, 1 (даље писмо М.Сенићу)4. Подаци о биографији Реље Новаковића налазе се Архиву Србије > Министарство

просвете(даље АС МПс) Службенички картон и картон промена на положају бр.62532.5. АС, МПс, Службенички картон и картон промена на положају бр.62532.6. ИАК, Инв. бр 2, Деловодни протокол 1944,1945,1946, 1947, 340.7. ИАК, Инв. бр.4, Деловодни протокол, 1948, 5.8. Писмо М. Сенићу, 1.

Реља Новаковић, директор Гимназије у Краљеву

ДРАГОЉУБ ДАНИЛОВИЋ 75

последицу његов премештај из Петровца на Млави. О периодудиректоровања у Петровцу на Млави, Реља Новаковић је записаоинтересантна запажања: „Док сам био директор Гимназије уПетровцу на Млави ма колико да је читаво подручје политичкиреаговало на различите начине, Гимназија је некако била достапоштеђена од различитих утицаја и удара ... Моје активноукључивање у атлетику и фудбал, ма колико да је запрепашћивалопросветне власти у Београду, није изазивало никакво ремећењенормалног рада Гимназије као просветне и васпитне установе... УКраљеву је, међутим, на моју жалост, живот и рад сведен наиспуњавање готово искључиво школских обавеза“ 9

У школској 1948/49. години Реља Новаковић је доживео двекорените промене у Краљеву. Град је променио име у Ранковићево аГимназија је подељена на Мушку и Женску Гимназију. ДиректорМушке Гимназије је био Реља Новаковић а директор ЖенскеГимназије је био Никола Красојевић, бивши директор Учитељскешколе у Крагујевцу.10 О овим променама Новаковић је забележио: „Посебан догађај доживљен је онога дана кад је на свечаном скупуназив Краљево промењен у назив Ранковићево. Ако је том приликомнеко и био против мудро је ћутао“.11

После једногодишњег директоровања у Краљеву(Ранковићеву), Реља Новаковић је 1949. године прешао уМинистарство за науку и културу НР Србије као начелникНаставног одељења.12

9. Исто, 3.10. Гимназија у Краљеву 1909T1999, Драгољуб Даниловић, „Пола века гиманзије у

социјализму“, Краљево 2000, 216.11. Писмо М. Сенићу, 4.12. АС, МПс, Службенички картон и картон промена на положају, бр. 62532.


76 ДРАГОЉУБ ДАНИЛОВИЋ

ВИДОСАВА ТОМИЋ 77

ОСТАЛА МИ ЈЕ ЈЕДНА ТУГА

ВИДОСАВА ТОМИЋ

(БЕОГРАД)

Почетком деведесетих окупили смо се у издавачкој кућиМирослав. Олга Луковић Пјановић и Реља Новаковић постали суњена суштинска препознатљивост. Њихово дјело остаће посебне,драгоцјене странице србске историје. Поносна сам што сам, овоме,надам се, дала ваљан допринос и што сам имала част да их упознам,с одушевљењем сарађујем и истински пријатељујем са њима. То јебила немјерљива привилегија. Радећи своју ТВ серију Траг у временуи сарађујући са ово двоје изузетних људи и научника, вјерујем дасам, колико сам могла у то вријеме, одужила нешто дуга Богу инароду.

Кад смо радили промоције Олгиних или његових књига,професор би увијек лијепо и врло аргументовано говорио, а ја, каоводитељ, морала сам да водим рачуна о времену, па бих му кришомдавала знак да приведе крају. Он би се онда насмијешио и обратиопублици: „Има ту још много тога дa се каже, али ми Вида не да.“

Наравно, да он и сада има још много тога да нам кажа и да му несмијемо остати дужни, па ћу и ја овога пута покушати да одужимједан малени дуг.

Снимали смо га у просторијама издавачке куће Мирослав. Искоро кад смо све привели крају, он је мало оћутао, а онда се обратиокамери и нама:

— Прелиставао сам те моје свеске желећи да пишем нешто о Вендима штонисам писао и ја наиђем негде у 36 или 37 свесци, исписано руком, Олга ЛуковићПјановић — амерички Србобран1. Из америчког Србобрана један текст. И ја видим,кад сам то прочитао, шта је она изјавила у том америчком Србобрану. Па рекох: “То јеизванредно. То је нешто ново, што ја нисам познавао и што ми може јако многокористити.“ Не знам на који начин сам сазнао да је она у Паризу. Ко је коме први

1. СРБОБРАН – лист српских родољуба у Америци.


78 ВИДОСАВА ТОМИЋ

писао: да ли ја њој или она мени; не могу да кажем. Али, углавном, ми смо почели дасе дописујемо. И ја видим, та особа зна готово исто онолико колико зна и Будимир.Мислим да је то на том нивоу. Тешко је рећи да ли баш толико зна, али да припада тојкатегорији истраживача, наших. Видим да зна класичне језике. Да простор Србапознаје боље него што ико, колико сам ја знао.

И ми почнемо да се дописујемо. Она чита моја писма и чита оношто ја сад радим. Видим да се, у приличној мери, слаже. А ја већнисам имао куд. Оно што сам прочитао код ње нисам могао ни заживу главу да одбацим, јер је то стварно ново и одговара ономе штосам ја од Будимира сазнао. Тако да сам ја видео да је тај истраживачза нашу историографију нешто, до сада сасвим непознато, и дазаслужује сваку пажњу и свако поштовање.

Међутим, на несрећу, ја сазнам да је она, однекуд, под некомсумњом. Нисам то знао.

Једног дана закуцају код мене на врата, уђу унутра, триполицајца. Кажу: “Молим вас закључајте врата, искључите телефон.” Ја сезапрепастио. Шта сам ја то сад скривио. И код мене био МилошМића Татић, мој комшија, и каже се “ту мора да остане”. Кажем: “Мићаможе да иде кући.” “Не, сви останите ту.”

Сад један почео да испитује да л` ја познајем Олгу ЛуковићПјановић. Рекох: “Не знам. Ми се само дописујемо. Она се бави пореклом Срба.” Е,сад су почели да траже, да копају по столу да нађу писма. Ја, јошонако наиван, рекох: “Што ја знам, није ништа опасно нити је против наше државе.Шта ви тражите?” Каже: “Њена писма.” “Па што ми не кажете.” Ја, будала, испаосам стварно будала. Ја потегнем где су ми била писма и дам. “Ево.”Нема шта да прочита. Само је стручно, чисто научно, слагања инеслагања итд.

Покупе они мени неке књиге и одведу ме доле, у полицију,изнад пиваре, она велика зграда.

На моју несрећу, та писама су остала ту... копиране неке књиге.Ништа ми нису хтели дати.

Ја одем после неколико месеци, па кажем: “Молим вас, могу ли сада дадобијем копије оних књига”. Ништа. Жао ми писама.

Е сад, да ја нисам заборавио, сад кад сам прочитао, рекох: “Богати, па то је двадесет година, нас двоје се дописујемо.” Кад смо се упознали ондасмо ми то обновили.

Хоћу да покушам да одем још једанпут. Отишао сам једанпут у

Остала ми је једна туга

ВИДОСАВА ТОМИЋ 79

Полицију и кажем: “Молим вас, ‘оћете ли ми дати?” Видело се сада да тонема никакве опасности, да она није никакав државни непријатељ.“Па, ‘оћете ли ми дати?” Нема ништа. Сад морам да потражим некога коима везе са Полицијом, па да одем и кажем: “Сада је она умрла жена. Никоменишта није скривила, не можете да је оптужите. Дајте ми. Прочитајте, ако нисте прочиталидо сад, па ћете видети да нема никакве опасности. Нисмо државни непријатељи.” Хоћуда кажем кад сам то прочитао и из америчког Србобрана, на страну,кад сам после њено издање добио, оне две књиге. Па кад сампрочитао, видим да је то стварно најупућеније научно створење међунашим истраживачима порекла српског народа. Колико је она језикапознавала. Клико је историју знала. Не само једну научнудисциплину. Готово све до чега је дошла.

Ја сам већ онда о Олги имао мишљење не може бити боље. Накрају крајева, себе сам сматро далеко слабије упућеним, у оно време,у историју српског народа. А кад сам прочитао после ово њено, ондапоготово. Запрепастио сам се како је наш свет примитиван... можеда буде примитиван, погрешно сам рекао. Може да буде примитиванили не разуме. Ако је узео неке од ових књига и прочитао, панемогуће је да их не цени. Да у њој не види стварно изузетногнаучника. Нема таквих научника код нас. Имамао људе који сунаписали грдне томове...и свашта, али није то оно што је ОлгаЛуковић. Шта је она у својој глави имала. Чиме је све располгала.Како је језике познавала. Какав осећај за језик. Немамо таквих више.И жалосно је што је завршила живот непоштована. Чудило ме какосу могли историографи, научници, било лингвисти или историчариили етнолози, да не осете вредност њеног дела. Да није ништа другорадила, него да је само покупила из литературе оно што је користила,па то је пуно. А на страну, што је она, на основу тога, сама долазиладо нових закључака. И зато кажем. Остала ми је једна туга, мада јаништа не могу себе да оптужујем да сам крив. Туга што бар наснеколицина нисмо одавали веће поштовање. Додуше, мени не могуда пребаце, јер сам ја, ипак, био рецензент њених књига. Према томе,нисам од ових који је нису поштовали. Ето, то је. Свашта се дешава.Свакојака чуда.

БЕОГРАД, 1. СЕПТЕМБРА 2009.


80 ВИДОСАВА ТОМИЋ

РезимеРијеч професора Реље Новаковића о Олги Луковић Пјановић

изречена пред камером Видосаве Виде Томић и њене екипе,приликом последњег снимања у простору издавачке куће Мирослав.Необјављено до сада.

Професор Реља Новаковић и Видосава Вида Томић, приликом снимања овог разговора, у простору издавачке куће Мирослав. (Снимио: Данило Цветановић)

СВЕТЛАНА СТЕВИЋ ВУКОСАВЉЕВИЋ 81

РАЗГОВОР СА ПРОФЕСОРОМ РЕЉОМ НОВАКОВИЋЕМ

СВЕТЛАНА СТЕВИЋ ВУКОСАВЉЕВИЋ

(ВИНЧА – БЕОГРАД)

Велику радост изазивао је у мени сваки сусрет са проф. РељомНоваковићем и будио ми неописиву жељу за сазнањем. Имала самутисак да зна одговоре на сва моја питања. Разговарали смо омногим неразјашњеним питањима из србске историје, културе,Предања, о постанку Света. Знала сам да ми неће замерити ма шта дапитам, а даће ми истинит одговор.

Најлепше разговоре водили смо путујући у Рачу или које другоместо на представљање његових књига у издању куће „Мирослав“.Док Мирослава Петровић вози, Вида Томић седи поред мене, апрофесор Реља и ја се занесемо у разговору.

И тако жалећи се ја питам: „Зашто професоре, многи људи однауке, кад говоре о Хомољу, подразумевају и Звижд (Кучево), честоПетровац на Млави, Сврљиг; је ли у питању непознавање географијеили нешто друго?“

А он ми са благим смешком каже: “Географски простор Хомољасе не поклапа са простором Хомоља у науци, култури – предачкомзнању. Кад се у науци каже Хомоље, мисли се на простор до Дунава.То што ти подразумеваш под Хомољем, то је средиште, које јеозрачило и извршило утицај у прошлом времену изван Хомољскихпланина, Горњачке клисуре, Бељанице, све до Дунава. Хомоље нијеистражено, док у многим списима, летописима, постоје подаци овеликом цивилизацијском значају тог подручја у далекојпрошлости. Трагови великог културног блага ранијих цивилизацијаналазе се под земљом на простору Хомоља. Требало би се озбиљнопозабавити истраживањима у разним областима (археологија,етнологија, лингвистика, историја и тд.) јер Хомоље има много тогада нам каже. Остарио сам, не могу да се крећем као некад, а тако бисе радо упутио у та истраживања. Јер би тај простор имао шта да нам


82 СВЕТЛАНА СТЕВИЋ ВУКОСАВЉЕВИЋ

открије и из ранијих епоха, о ранијим цивилизацијама.“Волео је да слуша приче о Јелинима, веома високој раси

нарочите лепоте и мудрости, која је с великом љубављу прихватилапридошлице новог времена, много нижег човечјег боја. Задивљено,рекао би ми: „Ти твоји Јелини ме веома занимају. То су свакакоПелазги – Пеласти који су живели у Подунављу и на великомпростору Балкана, чак до Пелопонеза. Волео би да ми припремиш телегенде о Јелинима и забележи све што се о њима зна. Свака реч је туважна, једна легенда, једна реченица може да покрене научнаистраживања.“

Наравно наш разговор се водио пре него што је археолог ДраганЈацановић открио кости изузетно високих људи у Тисничкој пећиниизнад Жагубице. Мада су мештани Милатовца и других насеља уоколини Жагубице, копајући темељ за кућу наилазили на гробове укојима су биле кости изузетно високих људи, али нису сачуване.

Сетих се једног обећања датог мом комшији из МилатовцаМилошу Стојадиновићу, које до сада нисам испунила, јер нисамнашла одговор на његово питање. Чика Миша ми је испричао овакавдогађај: „Био сам млађи човек и волео сам да шврљам с' једниммојим другарем из Вуковца, да се картамо кад нађем друштво. И такоједну ноћ се затекнемо у Лазнице, (велико влашко село у Хомољу –отарише се с Милатовцем). Запили се ми у друштву, картамо се, аједан вла' седи там' подаље и онако тијо свири у оне велике вруле,дудуку. Оно нека жалостивна свирка, дирљива па ме потреса... и штаћу ја рећи. Ми Срби много волимо да слушамо влашку песму исвирку, тако је дирљива... Кад ти скочи Сима Зрњкар, висок, јакчовек, па лупи руком у астал и цикну.“

„Ви нашу песму волите, а ми вашу не. Ми вашу песму мрзимо ине слушамо. И учимо наше мало дете да мрзи Србе.“ „Укостенио самсе и од стра питам. А што бре чика Симо?“ „Ми би сад ималифараона да није било Срба! За то ве мрзимо, фараона би имали даније вас.“

„Гледам, то све богати људи из Лазнице, и помисли' : сад ће даме умлате, али дошепали смо се до моје куће како треба.

Па те молим кад идеш у Београд, нађи неке умне људе и питајбога ти, како би то власи имали фараона? И шта смо ми ту криви?“

Професор Реља се слатко насмејао тој мојој причи и рекао:

Разговор са професором Рељом Новаковићем


„Боже, дал је могуће да толико памте? Памте да су дошли из Египта.Они су то значи. То је фантастичан податак. Видиш да ти појасним.Кад сам завршио књигу 'Одакле су Срби' дошли на Балканскополуострво, ја сам почео да откривам разне податке, које нисаммогао да унесем. Тако је и о Власима. Њиховим пореклом би требалонеко озбиљан да се позабави. Видиш, сваки народ има системпамћења и поднарод и група народа. Овај систем није баш славан,али је славан податак, да је то племе дошло из Египта. СветиславБилбија је истраживао Трачане или Рашчане – Србе, како јеисправно. Један део Влаха су поромањени Рашчани, то се види и ујезику и у култури. Други део су повлашени Срби у време Турака. Иево то племе, које је дошло из Египта је свакако најизворније.

У далекој прошлости велики трговачки пут је водио од Египтаморем до Дунава, ка северу и западу, лађама трговачким се путовало.Постојале су велике сеобе народа, не само због ратова и прогона, већи због глади – сушних година, али и од поплава које су могле дазадесе народ Египта. Податак о фараону је драгоцен за озбиљногисторичара. Видиш, треба све бележити, чак и нешто, што ти се чининесхватљиво. Историјска истина је врло важна, јер све доводи досагласја. А и најмања лаж у историји има велике последице, уводи узаблуду и ствара велике невоље међу народима. Да сам мало млађи,сад бих пошао у Хомоље.

Ја се дивим храбрости Олге Луковић – Пјановић. Јер њенахраброст да саопшти истину о Србима целом свету и не само оСрбима, већ и о другим народима, то је за дивљење. Она је показалаисправно поступање једног научника, без било којих предрасуда иоткрила нам у свој светлости, велико дело Милоша С. Милојевића,Ружице Борисављевић и других.“

„Кад смо већ код Милоша С. Милојевића, не могу да одолим, ада Вас не питам, какво је Ваше мишљење о њему?“

„Милош С. Милојевић је грандиозна личност у Срба. Ја сам биозапањен кад сам се срео са његовим огромним делима, с толикимподацима. Проверавао сам колико сам могао, јер је он многонападан од историчара бечко – берлинске орјентације, ми Срби смосе много огрешили о њега. И могу ти рећи, да то што сам успео дапроверим, то је толико све тачно, истинито, толико прецизно, да самја и данас запањен, кад је стигао да пронађе толико података, да их



проучи и све забележи. Он је хтео да то буде грађа која ће да служимлађим историчарима, како би лакше могли да се одваже у истинскаистраживања, те да се сачини једна општа историја Срба на правимтемељима.“

„Мене је професоре, одушевљавала Милојевићева првареченица у Одломцима за историју Срба.“

„Да. – каже професор. Он је том реченицом поставио закон покојем би требало да се владају сви историчари света. То је правиоднос историчара према историји. Он каже: „Историја је храм, у којикад улазимо, све страсти остају напољу, изван храма.“ Ја сампоштовао тај закон, увек ми је на уму, јер ако историчар не поштујеово правило, он уводи човечанство у невоље, а његово дело ће кад –тад бити поништено. Ми се као народ нисмо одужили ни Милошу С.Милојевићу, ни Олги Луковић – Пјановић. Замисли колико је тосамосвесје било код њега и колика љубав према свом роду, кад се онкао универзитетски професор, преоблачио у зидара и улазио наКосово и Метохију (тада под Турском влашћу), и бавио се зидањемпорушених цркава и парохијских домова дању, а ноћу сасвештеницима и учитељима прикупљао обредне песме, бележиоимена места, казивања од значаја и тако даље. Ја сам био на Косову иМетохији у овом времену, бележио сам топониме, цртао мапе, иразмишљао сам како је њему било тад у најгорем времену, а многотога што је он забележио нестало је, имена места пошиптарена.“

Често је понављао да млади историчари не би смели да сепрепусте ономе што постоји, већ да читају и проверавају свеподатке, који су им на располагању, јер брдо има не проученихлетописа и списа на старословенском језику и другим језицима.

„Знаш Светлана људски ум је ограничен. Често размишљам отоме, о несхватљивој моћи Творца. Какав је то велики Ум, који јестворио толико различитих светова. Узмимо цветове, прекрасниразличити сви, различитих облика, боја, прашника на цветовима.Сваки цвет има свој мирис, свака травка има свој мирис, своју сврху,и на ливади све у савршеном складу. Створио је малену пчелу каосавршено друштво које беспрекорно служи Творчевој сврси. Воденисвет различит, шуме, горе и све у њима. А те мале птице су задивљење, свака има свој пој и све заједно су у сагласју. Сваки човекна планети је различитог лика, различитих способности, мисли

Разговор са професором Рељом Новаковићем


различите. Кад погледаш Сунце и његову сврху... звезде, планете ињихово кретање, па сазвежђа и њихова кретања, која изазивајупромену у Васиони, све у сагласју – у узајамном деловању. Млечнипут је наша Галаксија или како би народ рекао Васељена. И она сеокреће циклично, пун обрт се зове коло Сварге и траје 26.000 година.У сваком колу историја се понавља. Мене је то много занимало, алије просто несхватљиво људском уму да је Он – Творац све то такосмислио и створио. Садању цивилизацију и њене умне способностиБог – владалац нашом Васионом је ограничио да не би смозлоупотербили као раније расе, наше предходнице које су уништилесебе својим техничким достигнућима. Треба развијати љубав премаБогу и ближњима, и љубав треба да расте заједно са сазнањем, јер насона уздиже и неда нам да посрнемо.

Знаш Светлана, реч, песма, свирка, коло, остављено је човеку одБога – Творца, да нас узвисује, и подсећа на порекло – Божанско. Мито често заборављамо. Ти, то не смеш да заборавиш, већ да насподсећаш и бодриш.“

СажетакКроз разговоре професор Реља Новаковић оставља упућења

будућим историчарима да се не задовоље кабинетским радовимапреписујући нечија дела већ да све податке који су им нарасполагању озбиљно проуче. Да уважавају Предање (приче,легенде, песме и тд.), као што то чине источњачки народи индуси,тибетанци, кинези... Они држе до својих прича, легенди... јер знају дана тајанствен начин чувају историјску истину. И озбиљан научникне сме да заобиђе религију, јер је то степен цивилизације једногнарода.

87

ИСТОРИЈА СРБА


88

БРАНКО НАДОВЕЗА 89

СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ О СРПСКОМ ИМЕНУ И ПОРЕКЛУ

БРАНКО НАДОВЕЗА

(БЕОГРАД)

Апстракт: Овим радом се скицирају ставови у Историјама Срба с краја XIX и почетка XXвека о пореклу Срба и њиховом имену.

Српске историје у другој половини ХIХ и почетком ХХ векауглавном сматрају да се српско име први пут помиње од VI века новеере. Српски народ је постојао и пре тога, али под другим именом илина другим просторима и у другим културним и верским облицима.

Снага модерних великих европских нација не почиваискључиво на историјској традицији, већ на материјалној ибиолошкој моћи. Осећај немства у односу на пруство, баварство,датира у другој половини ХIХ века, слично је са италијанском, па ифранцуском и енглеском нацијом. Срби спадају међу најстаријеевропске нације.

Све опште историје српског народа прихватају да су СрбиСловени који су дошли иза Карпата око VI века.

Пантелија Срећковић пише: “Преминуло је више од дванаествекова од како су наши праоци заузели и населили ове благословенеземље Белог, Јонског и Јадранског мора и Дунава, да се они нисупроменили као Франци, Вазиготи, Вандали, Остроготи, Лонгобардии т.д.“1

Панта Срећковић спада у свакако најзначајнијег писца општесрпске историје пре ХХ века. Он пише: “Ово најславније и јуначковреме освајања јужних земаља, борбе око самоодбране,самоодржавања и припремања јединства народног, од половине VIдо половине ХII ст.“2

Остале опште историје српског народа су краће, сажетије,1. П. С. Срећковић, Историја српскога народа, Београд 1884, стр. 1.2. Исто, стр. II


90 БРАНКО НАДОВЕЗА

јасније од Срећковићеве.У историји Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића пише: «Први

словенски прелази преко Дунава нису били у особито срећно време.Тада је на босфорском престолу седео знаменити Јустинијан I (527 –565), који је на све стране обнављао силу римску».3 Мада у истојисторији српског народа пише и то да је поред имена Словенин,живело још једно име «знатно старије од првог», то је име Срби (умножини Србљи и Срби), које је забележио још римски писацПлиније Старији (23 – 79. година), I века. После га је помињао иславни александријски географ и астроном Птоломеј, око 160.године нове ере.

Било је и неколико општих историја српског народа које сунаписали странци.

А. Мајков, Рус, у својој Историји српског народа пише: «Удругој четвртини седмога вијека (636 – 638.) дођоше за Хрватима натракијско полуострво Срби и населише се покрај Хрвата. За насељењихово први нам каза Константин Порфирогенит“ и “Видимо Србезаузеше земљу између воде Мораве, Дунава, Саве, Врбаса и Цетине,Адријатског мора, Скадарског језера и воде Дримца, Ибра и СрпскеМораве. Главне планине дјелише сву Србију на двије половине: узападној бијаху области Неретва, Хум, Травунија и Зета; а у источнојБосна и права Србија“.4

Интересантна је историја српског народа од Бењамина Калаја.Иако је по обиму кратка, врло је сажета. Он пише “Готи и Карпи (овису јамачно били Словени) већ су у II и III веку после Хр. пустошилитрачко>илирско полуострво“. Он пише да је први и самостални упадСловена на Балкан забележен 493. године. Словени и Анти су тадабила два племена која су долазила на Балкан, али да је “још и преовога доба било словенских насеобина на Балканском полуострву“.

Ипак поузданије се може узети у обзир “да је балканскополустрво у разним приликама, већ од краја III века неприметнодобијало многе словенске становнике, не путем освајања, већ кадшто насилним пресељењем, а ови се Словени за тим нештоизмешали са остатцима староседелаца, а нешто су сачували својународност.“5

3. Љ. Ковачевић, Љ. Јовановић, Историја српског народа, Београд, 1893, стр. 36.4. А. Мајков, Историја српског народа, Биоград 1876, стр. 1.

Српске историје о српском имену и пореклу


Многи народи су нестали, утапајући се у друге, попут Авара. Тајпериод од 4. до 7. века на Балкану је врло сложен. “Хрвати и Срби,који се појавише у првој половини VII>а века на међама источнецаревине, такође нису оружјем у руци отели од византијског цараземљиште на ком се настанише, већ се управо на царев позив онамодоселише.»6

Б. Калај је и писао неке субјективне и пристрасне ствари“...после неколико година за Хрватима дошли су и Срби, њиховиблиски племенски рођаци, који су на исти начин добили земљиштегде се и данас налазе“.7

Тај период различите националне историје су тумачили по свомнахођењу и у свом интересу, али постоје и објективни документи изВизантије или Старог Рима. Многи народи су се тада укрштали наБалканском полуострву.

“Пошто су прохујали сви ти ужаси варварскоих народа, а упочетку VI века, појављују се на овом полуострву словенскаплемена. Тек за владе Јустинијанове, тврде грчки писци, словенскинароди почели су нападати на Источну Ромејску (Римску)царевину.“8

Прихваћена је теза у историјама српског народа да су сеСловени кретали за германским племенима и Хунима. Германи(Источни Готи, Гепиди и друга племена) касније су отишли на запади југозапад, а Хуни нестали. “Осим ранијега кретања на исток исевер, и Словени се кретаху за Хунима и Германима на југ, најугозапад и на запад тако да их већ беше на левој обали доњега исредњега Дунава (518).“9

Неоспорно да је тада на Балкану владао хаос и конгломератразних народа. Али, када се све рашчистило, Словени су се усталилина тим просторима. “Тада Словени населе велики део Балканскогполуострва, чиме се заврши заузимање доста ненастањених области(око 650.), а доцније беше само померања. Прво се седам племенанасели између Дунава и Балкана.“10

5. Вењамин Калај, Историја српског народа, Београд 1882, стр. 5.6. Исто, стр. 6.7. Исто, стр. 9.8. Милан. С. Убавкић, Историја Срба, Београд 1886, стр. 8.9. Л. Зрнић, Историја српскога народа, Београ 1912, стр. 7.10. Исто, стр. 8.



На основу тих података очигледно је да се тек после VII века наБалкану почела разјашњавати етничка ситуација која ће касније ипостепено доводити до државотворних облика народа.

Све историје српског народа прихватају исту историјскутеорију о издвајању српског народа у словенској раси, око VI веканове ере, и досељавању са истока.

“Српске области. Сеоба је Срба из домовине крај БалтичкогаМора у ове данашње земље трајала, дакле, више од два века изавршена је тек у првој половини VII. в. Срби заузеше и населишетада ове земље: Банат, Бачку, Срем, Славонију, Хрватску, Истрију,Далмацију, Босну, Херцеговину, Црну Гору, Србију, Стару Србију(Србију под Турцима), Маћедонију и западне делове данашњеБлгарске и Румуније. У овим земљама Срби беху подељени наплемена и засебне државице, и задржаше своја предеона илиплеменска имена. И овде, као и у старој домовини, српско имеХрвати (Брђани) насељено на огранцима Алпа, задржа своје староиме.

Староседиоци на Балк. Полуострву. За време овог насељавањаСрба остатци се староседелаца Арбанаси и Куцовласи (Власи)повукоше у планинске пределе (отуда арбанашке планине аКуцовласи сточари). А остатци Римљана, Латини, повукоше се уутврђене градове на Јадранском Мору, који градови, са некимостровима, осташе покорни и даље грчкоме цару ('Грчка Далмација')а Грци се повукоше у јужни и југоисточни крај БалканскогПолуострва, махом по утврђеним градовима.

Српске земље на Балканском Полуострву, дељаху се тада наЗагорје и Приморје, по планинама, које деле воду Јадранскоме Моруи иза тих планина ка истоку. Све области у сливу Јадранског Морасачињаваху Приморје а све остале Загорје.“11

У једној историји српског народа с краја XIX века, санепотписаним аутором, или више аутора стоји следеће о српскомпореклу и насељавању Балкана:

“Не зна се управо зашто су Срби оставили своју стару отаџбину,и пошли у далеки свет, да траже себи нова седишта. Но доста сепоуздано може рећи, да је било више узрока, због којих се Срби11. Јован Ђорђевић, Историја српског народа (од најстаријега до најновијега доба), Врање

1900, стр. 7>8.



иселише. У почетку 7. века (604 – 613.) Авари потчине себи некасловенска племена, и приморају их, да с њима заједнички војују. Тоје била прва прилика, те се почеше кретати и они словенски народи,који су до тада били на миру. Авари, нападајући на римско царство,јако су опустошили земље међу Дунавом и Јадранским морем. Грчкицар Ираклије, тражећи помоћ против народа који су нападали нањегово царство, позове у своје земље Хрвате, који су становали изакарпатских гора. Хрвати пристану на овај позив, и 634. год. изађу изсвоје старе отџбине Беле Хрватске, па се настане у северној Дал>мацији и даље до реке Купе и Врбаса. Срби јамачно расцепљениунутрашњим раздорима, видећи шта урадише Хрвати, разделе се надвоје. Неки остану у Бојци под својим кнезом а други се под управомкнежевог брата крену из Бојке, да траже себи нову отаџбину. Онипошљу своје посланике грчком цару Ираклију, и заишту од њега, даим да земље, где би се могли настанити. Цар Ираклије једва дочекаову понуду и даде Србима солунску област да се населе. Срби пређуДунав (636.) и у својим новим седиштима сазидају град, који назовуСрбица. (У овом пределу на реци Инџекарасу има и данас место овогимена).

Где се по други пут настанише Срби

Срби нису остали дуго у својим новим седиштама. Они сепокају, и зажеле повратити у своју стару постојбину; па јаве то и царуИраклију, који им допусти да се могу иселити. Тако се Срби крену напут, и пређу Дунав. Но тек што пређу ову реку, намисле по други путнастанити се у земљама грчког царства. Они пошаљу својепосланике у Београд немаснику грчког цара и замоле се, да им седопусти, да се врате натраг у земљу грчког царства. Цар им послушаи сад молбе и Срби се настане између Хрвата и Бугара од реке Врбасаи Јадранског мора до реке Мораве и Ибра.“12

У истој историји пише и следеће о додиру Срба>Словена саосталим народима током насељавања Балкана: “Од овог су доба некасловенска племена непрестанце мењала своја седишта насељавајућисе у пространим пределима од карпатских гора па до самогјадранског мора. У 5. веку (около 449.) Словени су у друштву сАтилом, краљем над Хунима, заузели пределе на севереном Дунаву и12. *** Историја српског народа, Београд 1883, стр. 6>7.



завладали су Далмацијом. У 6. веку било их је много у Дарданији гдесе родише грчки славни цареви словенског племена Јустин иЈустинијан (који се у детинству зваше Управда). Ови су царевиимали у својим војскама многе Словене и Јустинијанове знаменитевојводе: Велизарије, Диброгост, Всегорд и Хвилибуд били су Словеникоји тада беху насељени на обема обалама Дунава. У половини 6.века (548 – 551. год.) Словени, који нису били подчињени римскојвлади пустошећи прешли су били сав Илирик, неке су чете допираледо самог града Драча (Durazzo, у Албанији на јадранском мору,около 548. год.) а друге су прешле реку Марицу, (550.) разбижеримске војске, освојише град Топир, (на егејском мору) наподкрепљавање многим четама које долажаху од Дунава, намеравахуосвојити и саму знамениту приморску варош Солун (551.) Ове суборбе и доцније настављене, а при концу 6. века Словени, у друштвус Аварима, нападајући на римско царство, силно га потресоше. (581– 601. год) Тада се Словени стално наместише у земљама измеђуДунава и Балкана, и простираху се к југу до Солуна, а на југозапад одграда Орида.“13

Тадашње историје српског народа писане су за наставу историјеосновних и средњих школа и за српску културну јавност. Извори субили историје познатих страних аутора, затим историје Византије исви остали доступни извори.

Мора се рећи да је и тада у српској култури било оних који сусматрали да су Срби постојали и пре Христа, у античким временима,али они су били ретки, неизбиљно схваћени.

Аутентичних извора није било, и ако су они можда и постојали,уништени су у доба петовековног турског ропства и репресије, којаје коришћена према сваком покушају истраживања српске историје.

У познатој историји српског народа Миленка Вукићевића,почетком ХХ века, пише: “Сеоба Срба у нову отаџбину. – на четиристотине година после Христова рођења дође из Азије некакавазијски народ (Хуни), покори многе народа па нападне и на Словене,који поцепани на племена нису се могли сложно бранити, већ паднупод туђинску власт, а ,туђе господство готово ропство! Многинароди потиснути од овога азијског народа, почеше се селити, амало помало настаде тако кретање и комешање народа и племена да13. Исто, стр. 5.



се створи опште сељење народа, које учени људи зову: Великимпресељавањем народа. И кућа кад се сели не може човек одмах да сесмести а камо ли кад се селе читави народи и племена. С тога се и топресељавање с мањим или већим прекидима протезало око тристагодина.

И наши прадедови у том великом покрету и метежу нису моглиостати на миру, већ су оставили своју стару постојбину и пошли датраже нову отаџбину. С тога једни право пређу преко Карпата пасиђу долином Тисе на Дунав у данашњу мађарску равницу, а другидолином реке Прута спусте се у румунску равницу, на доњем Дунаву.Одатле почну прелазити преко Саве и Дунава, у прво време саморади пљачке и пустошења по земљама Грчкога Царства, а доцније супочели освајати села и градове и читаве крајеве насељавати.“14

У мање познатим историјама српског народа објављеним уиностранству на страним језицима такође су заступане исте теорије.

“Масовно и организовано досељавање догодило се између 630.и 640. године; пишући о њима стари византијски истроичариозначавају и називају та племена Србима и Хрватима, како су и онисами себе називали.“15

У то доба дошло је до судара две цивилизације; једне на измаку,Римске империје, једне у настајању, Византије, са једне стране иварварским народима са друге стране, међу којима су и Словени, амеђу њима и Срби. У тој историјској пометњи Срби су населилиБалкан и од тада постају аутентичан народ. О томе има малописаних историјских извора а још мање археолошких.

Многи уважени историчари, попут Реље Новаковића(“Проучава историјску географију средњовековне Србије, старекарте, изворну вредност историјских списа, хронолошка питања.Писао је прилоге из методике наставе историје и уџбенике иприручнике за средње школе. Његови радови о раном средњем векучесто су засновани на претпоставкама које немају поуздану изворнуподлогу“)16 у каснијим научно>истраживачким периодима свог радасу пошли другим путевима од наведених историја српског народа, усмислу старијег етничког порекла Срба и њиховог имена и живота14. Миленко Вукићевић, Историја српскога народа (у слици и речи), Београд 1912, стр. 15>16.15. Драго Војновић, Историја сербскога народа, (на руском), Одеса 1903, стр. 6.16. *** Енциклопедија српске истроиографије, Београд 1997, стр. 540.



на Балкану.

РезимеСве историје српског народа написане у Србији у другој

половини ХIХ и почетком ХХ века тврде да су се Срби, као деословенског народа, доселили на Балкан око V и VI века нове ере, изаКарпата. Од тада се и формирају као народ са етничкимособеностима у односу на друге околне народе. Углавном се користеизвори византијских писаца.

НЕБОЈША ЂОКИЋ 97

БРАНИЧЕВСКА ЕПАРХИЈА

ПО ПОДАЦИМА ИЗ ПОВЕЉЕ ВАСИЛИЈА II ИЗ 1020. ГОДИНЕ

НЕБОЈША ЂОКИЋ

(БЕОГРАД)

Апстракт: У раду се износи ново мишљење о простирању Браничевске епархије увреме Василија II око 1020. године. Аутор сматра да је Браничевска епархија много мањанего што је то сматрао Стојан Новаковић тј да њене границе нису прелазиле на леву обалиВелике Мораве осим можда на простору срењовековног Кучева. Такође, ни на југу, Сталаћније улазио у састав исте епархије премда су њене границе можда допирале и доданашњег Параћина па можда и нешто јужније али никако не јужније од данашњегПојата.

Кључне речи: Браничевска епархија, Београдска епархија, Василије II, Смедерево,Браничево, Бела Црква, Варварин, Сталаћ

Уважени професор Реља Новаковић је неоспорно био један однаших најзначајних историјских географа. Његов допринос српскојисторијској географији је без двоумљења врло велики. Он се безустручавања прихватио да реши читав низ недовољно разјашњенихпитања српске историографије од којих су нека била праве табутеме.

Међутим, интересантно је да није посветио посебну пажњуједном од најзначајнијих извора за наше крајеве у XI веку а то суповеље византијског василеуса Василија II из 1019. и 1020. године.Тако су још увек на снази ставови које изнео Стојан Новаковић јошпре једног века а који су, бар кад су у питању епархије на северуданашње Србије (Браничевска, Београдска, Сремска) очигледнонеприхватљиви.

Ми смо последњих година у неколико радова1 скренули пажњуна то да је неопходно поновно издање ове две Василијеве хрисовољe


98 НЕБОЈША ЂОКИЋ

као и на њихово ново тумачење. Неодрживост Станојевићевихставова смо јасно показали на питању граница Браничевскеепархије. Наши ставови су углавном позитивно примљени у српскојисториографији и можемо рећи да сем ретких изутетака постојиконсенсус да је потребно ревидрати Станојевићева тумачења причему је и наше гледиште о границама Браничевске епархије у товреме готово у потпуности прихваћено. Због тога у овом раду дајемонеку врсту резимеа наших досадашњи радова на ову тему.

По мишљењу Стојана Новаковића Сталаћ се спомиње, каоИстаглангон (Ισταγλαγγῶ) у повељи византијског цара Василија IIБугароубице из 1020. године којом је он Охридској архиепископијипотврдио територијални опсег који је она имала за време ранијихбугарских царева.2 Интересантно је да је ово мишљење усвојено унашој историографији, практично без озбиљније дискусује.3 ДодушеМ. Динић на једном месту наводи:

“Али то су само нагађања без сигурне потврде у изворима.”4 У, вероватно, најновијем раду о Браничеву, А. Веселиновић о

овом проблему само укратко каже: “Тада се помиње Браничевска епархија у саставу Охридске архиепископије.

Имала је велики обим. Припадало јој је Смедерево и још нека места чија убикацијаније сасвим сигурна. Ако би прихватили мишљење С. Новаковића, онда би онаобухватала добар део данашње централне Србије, а на истоку би ишла до сливоваМлаве и Пека.”5

Проблем са овим мишљењем је у томе што се Истаглангонналазио у Браничевској епархији а мало је вероватно да се простороко Сталаћа икада налазио под јурисдикцијом те епархије.

Наиме, у касној антици од доба Диоклецијана насеље (ако га је1. Н. Ђокић, О. Думић, Храм Успеније Пресвете Богородице у Враварину – од Темнићског

записа до друге владе Милоша Обреновића, Гласник – Службени лист Српске православнецркве бр. 3/март 2004, 89–96; Н. Ђокић, Границе Браничевске епархије у XI и XII веку,Саборност бр. 1/2007, Пожаревац 2007, 99–111; Н. Ђокић, Д. Рашковић, Град Сталаћ каTпија Поморавља, Весник – Војни музеј бр.34, Београд 2007, 11–28; Н. Ђокић, „Прилог про>учавању фортификацијских система Моравске Србије“, у: Моравска Србија (зборник ра>дова са истоименог научног скупа одржаног 29. и 30. септембра 2007. у Крушевцу иНаупари, ed. проф др Синиша Мишић), Крушевац 2008, 265 – 291

2. С. Новаковић, Охридска архиепископија у почетку XI века, Глас СКА 76, Београд 1908, 36–44.

3. На пример видети М. Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 764. М. Динић, “Браничево у средњем веку”, у: Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 915. А. Веселиновић, Североисточна Србија у средњем веку, Историјски гласник бр. 1–2/1987,

55

Браничевска епархија


било, наравно) које је постојало на месту данашњег града Сталаћаније припадало Месији прими (Moesia I). После напуштања Дакијеседамдесетих година III века формиране су нове провинцијеПриобална Дакија (Dacia Ripensis) и Средоземна Дакија (Dacia Medi>terranea) које су настале на простору источне Горње Мезије изападне Доње Мезије. У Диоклециајново време основане суДарданија (Dardania) на југу Горње Мезије и Мезија прима на северуГорње Мезије које су заједно са двема дачким провинцијама и Пре>велитаном (Prevelitana) на југу Далмације чиниле мезијску дијецезукоја се касније називала дачком. Тако се, простор на коме се налазиданашњи град Сталаћ у време Константина (а и нешто пре тога каои нешто касније) налазио по М. Мирковић у Дарданији6 а по ПетруПетровићу у Средоземној Дакији.7 Премда, као што смо навели,постоје разна мишљења нико од аутора не ставља Сталаћ у Мезијуприму.

Слично мишљење важи и за VI век, премда овде нешто друкчијестање даје Е. Хонигман по коме се Дарданија налазила само наКосову и Метохији а Мезија прима иде на југу до ње а саСредоземном Дакијом се граничи негде линијом Јастребца и измеђуНиша и Алексинца. Сталаћ спада у Мезији приму.8 Са овимтврђењем Хонигмана се никако не можемо сложити јер се Сарматис(mutatio Sarmatorum у It. Hieros. 566; Σαρνατεζ — Procop, De. aediф.IV) готово сигурно налазио негде на простору Сикирица — ГорњеВидово9 а он је спадао у област Наиса, па је готово извесно дапростор данашњег Сталаћа није спадао у Мезију приму.

Са друге стране, бар од времена владавине Стефана НемањеСталаћ се најмање током једног века (све до око 1291. године)налазио у другој држави у односу на Браничево. И то ако је Сталаћприпадао Загрлати, а ако је припадао Расини онда је био у саставусрпске државе и пре Немањине владавине. Значи, бар од негде око6. М. Мирковић, Историја српског народа I, Београд 1981, 937. П. Петровић, Ниш у античко доба – друго допуњено издање (Ниш, 1999. г. – са комен>

тарима проф. А. Јовановића, ту видети и старију литературу), Ниш, 1999, сл. 12 (Картацентралних балканских области у III и IV веку). О разним мишљењима о разграничењуове три провинције: Мезије приме, Дарданије и Средоземне Дакије, управо у широј око>лини Сталаћа читалац се може детаљније упознати управо у овој књизи.

8. E. Honigmann, Le Synékdemos d’Hiérokles, 1939. За различита мишљења видети такође П.Петровић, н. д, на више места нарочито с. 120–123 (ту видети и старију литературу као иизворе).



1180. године Сталаћ није могао да припада Браничевској епархији.Од формирања Жичке архиепископије Сталаћ је, у црквеномпогледу, био директно потчињен њој.

Овде би скренули пажњу на један моменат слабо запажен унашој историографији. Наиме, Партеј је у једном свом раду 1967.године10 скрену пажњу на то да су током једног периода у средњемвеку (и то сигурно баш у XII веку) приобални градови Дунава билипод јурисдикцијом Цариградске цркве. Наиме, Нил Доксопатар усвоме спису из 1143. године говори о 31 епархији Охридске цркве ињихову међу са епархијама патријаршијске јурисдикције на северујасно приказује кад каже да су “под цариградским троном сви приобалниградови, тј градови реке Дунав...”11 Међу њима наравно Београд иБраничево. Услед непознавања те чињенице М. Јанковић сеприлично произвољно упустила о закључивању о епархијскомсистему у Српској цркви пре 1346. године као и о разлозима збогкојих се мачвански (београдски) и браничевски епископ не налазе усрпским епископским списковима са краја XIII и почетка XIV века,затим о разлозима због којих они не учествују на саборима итд.12 Усваком случају, 1143. године браничевска епархија већ нијеприпадала Охридској архиепископији.

Тешко је рећи када су београдска и браничевска епархијаодузети охридској архиепископији. Претпостављамо да се то могло9. О томе где се, највероватније, налазио Sarmatorum тј Sarmatis видети П. Петровић, н. д, 99.

Истраживањима на терену утврђено је да у натици на простору Сикирица – Горње Видовопостоје вероватно три насеља из античког периода. Најстарије насеље се, највероватнијеналазило на једном од три некадашња острва у Заструми. Наиме, Јовановачка река сенекада уливала у Велику Мораву код Сикирице, али се непосредно пре тога спајала саКрежбиначким потоком и затим стварала праву делту са најмање три острва. Ова острваније потапала Морава ни при највишем водостају (ово насеље вероватно има и праис>торијску — латенску фазу). Насеље се затим преселило на плато на коме се данас налазисело Сикирица, на левој обали Крежбиначког потока. Овде има много керамичког мате>ријала од почетка III до краја IV века. Ту су нађене и три оставе римског новца, две изсредине III и једна са краја IV века. Из овог периода су и гробнице са тегулама на да>нашњем сикиричком гробљу. Треће насеље из VI века се налазило у близини ове некро>поле, на десној обали Крежбиначке реке и оно је тачно на међи између Сикирице и ГорњегВидова. Споменимо и да се у јужном делу села, према Дреновцу, налази огроман вин>чански локалитет.

10. G. Parthey, Hieroclis Synecdemus et Notitie graecae episcopatum accedant Nili Doxapatrii Notitiapatriarchatum et locorum nomina imutata, Amsterdam 1967, 297.

11. G. Parthey, n.d, 297; Migne PG, 132, 1105.12. М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве, Београд 1987, 49–51; др М. Пет>

ровић, Студенички типик и самосталност срспке цркве, Горњи Милановац 1986, 73, на>рочито нап. 182.



десити већ у време устанка Петра Одељана 1040–41. године када јеПетар у Београду проглашен за бугарског цара.13 Његово крунисањеје вероватно обавио београдски епископ са браничевскимепископом. Јасно је даје Петра морао да крунише неки црквенивеликодостојник а пошто је тај чин обављен у Београду готово јеизвесно да је то био београдски епископ. Као одмазду за тај чинмогле су бити од охридске тј “бугарске” архипескопије одузете бео>градска и браничевска епископија и директно потчињенеЦариградској патријаршији. Наравно, не треба одбацити нимогућност да је браничевска епархија одузета од охридскеархиепископије тек за владе цара Јована II Комнина.14

За период од формирања Жичке архиепископије па до данас(укључујући и период турске владавине) сматрамо да нема потребеда доказујемо да Сталаћ никада није припадао браничевској(пожаревачкој) епископији. О томе постоји обимна литература а имноштво извора па ту не би требало да буде било шта спорно.15

Дакле, као што смо напред изнели, од времена императора Дио>клецијана па до рушења Ромејске власти на овим просторима(вероватно око 610–617. године) крај око Сталаћа никада ниједиректно припадао Митрополији у Виминациуму. Чак и да је улазиоу састав провинције Мезије приме (а готово је извесно да није)припадао би оближњој епископији у Хореум Маргију (данашњојЋуприји) а не далеком Виминацију. Такође, скоро сигурно можемода тврдимо и за период после 1143. године – па све до данас, даникада није припадао браничевској (пожаревачкој) епископији.Нема никаквог разлога да верујемо да је друкчије било и око 1020.године.

Управо Новаковићево тврђење да се браничевска епархија око1020. године “пружала с обе стране Велике Мораве хватајући цео њен простор измеђуКосмаја, Рудника и Котленика с једне и планине које са истока чине водомеђу Тимоку,Дунаву и Морави с друге стране” нам говори да овај његов рад треба поновоозбиљно критички размотрити.16 Заиста је тешко прихватити да је13. А. Веселиновић, н. ч, 55.14. Ово друго мишљење заступа Р. Милошевић, видети у: Р. Милошевић, “Историја Христове

цркве у Браничеву”, Српска православна епархија браничевска — Шематизам 2003, По>жаревац 2003, 24

15. За ово питање детаљније видети у: М. Јанковић, н. д, на више места.16. С. Новаковић, н. ч, 36–37; М. Ал. Пурковић, Виминациум и Браничево, Браничевски

весник бр. 1/1934, 15



Гронцион – Гружа, Дивисискон – данашњи Дивостин17 кодКрагујевца а касније су неки аутори усвојили и да је Сфентеромон –данашњи манастир Свети Роман.18 Тако се за Стојана Новаковића саједне стране браничевска епархија простирала до линије Космај,Рудник и Котленик а са друге страна данашња Смедеревска Паланкаје некадашња Бела Црква која је припадала београдској епархији – ато једно друго директно искључује.

Шта у ствари пише о браничевској епархији у Василијевимповељама. Повеља набраја места и крајеве који јој припадају: “Ке тонЕпископон Вранитцис ис тин Вранитцан ке тон Моравискон ке тонСвентеромон ке тон Гронтцион, ке тон Дивисискон ке тонИстаагланган, ке тон Вродарискон клирикус 15 ке парикус 40” тј“Заповедамо да има епископ вранички у Браничи и у Морависку и иу Сфентеромону и у Грончи и у Дивисискону и у Истаагланги и уВродариску 15 клирика и 40 парика.”19 Епископ бранички је сасвимизвесно епископ браничевски а Бранича је Браничево. Можемослободно рећи да ту постоји консенсус и ту је једино Новаковић управу. Код свих осталиј насеља греши осим можда кодСвенторомона и Моравискона.

Али, пре него што кренемо са покушајем убикације бар некиход споменутих градова морамо нагласити једну ствар. Нигде се уВасилијевој повељи не наводи да су то једини градови убраничевској епархији. Њих је било сигурно много више одспоменутих седам а то још више отежава наша истраживања.Међутим ако се држимо основних система фортификације можда иможемо да изведемо и неке посредне закључке о положају неких одспоменутих градова. Подсетимо који су то основнифортификацијски системи.

Основни фортификацијски принципи су непроменљиви.Важили су и у антици и у средњем а и у новом веку. Систем17. С. Новаковић, н. ч, 36–45. 18. М. Веселиновић, Свети Роман — Сфентеромон, Гласник православне цркве бр. 11/1911,

179–180. Касније је ангажовањем Сретена Динића то објављено у посебној књижици: М.Веселиновић, Свети Роман, Ниш, 1939. Премда је ово тврђење још 1940. године убедљивооповргао М. Јевтић (М. Јевтић, Архимандрит манастира Св. Романа Сава Петровић(1793–1961), Преглед – службени орган епархије нишке бр. 9–10/1940, Ниш, 1940, 352–359)чак и неки савремени аутори, пре свега историчари уметности заступају ово мишљење, например И. Стевовић, Црква Св. Романа код Ђуниса, Лесковачки зборник XXXIII, Лесковац1993, 167–168.

19. С. Новаковић, н. ч, 36



утврђивања неке земље се заснивао на великим трајнимчињеницама и приликама, које су непосредно везане за ту земљу икоје нису зависиле од “пролазних модних погледа на рат”20. Наравно, детаљису се мењали током времена, зависно од развоја ратне вештине ивојне технике.

Најпростији и најприроднији задатак тврђава је заштитанасељених места (градова и села) од нападача. Међутим још упраисторији, утврђења су добила много сложеније задатке. Везе којеје имало утврђено насеље са целом земљом и сопственом војскомдале су му ускоро већу важност, значај који је важио и изван његовихбедема и знатно доприносио освајању или одбрани земље. Тако сутврђаве добиле свој оперативни и стратегијски значај, јер сусматране као посредна заштита земље, као чворови који држеоперативно и стратегиско ткиво. Убрзо су се појавиле тврђаве безградова и становника, предвиђене само за војну посаду.21

Дејство неке тврђаве је састављено из два различита елемента,пасивног и активног. Првим штити место а другим врши известанутицај и на околину. Активни елемент сачињавају, пре свега, нападикоје посада предузима против непријатеља који се приближи доизвесне тачке. Наравно, што је тврђава већа и са јачом посадом то јеи круг активног дејства већи. Активни елеменат се састоји и одјединица које не припадају тврђави, али стоје са њом у вези.22

Систем утврђења распоређен на одређен начин (било плански,било случајно) са циљем одбране неке државе (или дела државе)назива се фортификацијски систем. Њега чине и другифортификацијски објекти (стражаре, осматрачнице, депои,зимовници, радионице итд.) и комуникације.23

Фортификацијски систем треба да испуни два главна задатка:први је да осигура границе, други да помогне операције које изводивојска на отвореном земљишту.24 Најважнији елеменатфортификацијског система су тврђаве и без њих је бранилачка војскакао тело без оклопа. Пасивни задаци тврђава су били осигурање20. Клаузевиц, О рату, Београд 1951, 342.21. Клаузевиц, О рату, Београд 1951, 332–333.22. Клаузевиц, О рату, Београд 1951, 333.23. Постоје и објекти пољске фортификације (било их је и у антици, нарочито код Римљана),

који такође обично улазе у фортификацијски систем,али овде говоримо само о објектимасталне фортификације.

24. Жомини, Стратегија, 1952., Београд 1952, 160.



слагалишта и великих и богатих градова.25 Тврђаве са претежноактивним задацима су биле запречне тврђаве,26 тактичке ослонетачке27, утврђене етапне станице и радионице оружја28, тврђаве на>мењене заштити концентрације војске, војни логори,29 тврђаве зазаштиту непоседнутих покрајина30, одбрану река и планина.

У Поморављу у антици су од ових врста утврђења у првомпериоду (углавном у првој половини I века и можда до краја тогвека) биле запречне тврђаве, тактичке ослоне тачке, тврђавенамењене заштити концентрације и заштити непоседнутихтериторија као и за одбрану реке31. У каснијем периоду, све до крајаантике, јављају се утврђена насељена места, запречне тврђаве,тактичке ослоне тачке, утврђене етапне станице, тврђаве за одбранурека и можда део зимовника VII легије. Међутим, треба имати у видуда је читав овај (веома развијени) фортификацијски систем имаозадатак, пре свега, да обезбеди концентрацију трупа у Нишу иоколини, било ново пристиглих, било претходно потучених наДунаву. У касној антици се јавља и већи број мањих утврђења (честообичних кула осматрачница) са основним задатком, надгледањакомуникација и саобраћаја на њима.

Граничне тврђаве представљају озбиљну препреку само ако сугранице заштићене и природним препрекама (планинама, рекама имочварама).

Планине могу бити озбиљна препрека, чак и кад нису високе.Међутим, саме планине никада нису у стању да спрече пролазодлучним трупама. Ни мања утврђења у теснацима нису довољнагаранција, јер ипак могу бити заузета или их нападач можеједноставно обићи. Много пута у историји се показало да су и врло25. По правилу нападач бира место и време напада, због чега бранилац мора да држи стално

одређену количину ратног материјала и хране у слагалиштима. Са друге стране, овај мате>ријал мора да буде заштићен да нападач не би дошао до њега. Градови се могу третиратикао велика слагалишта. О овоме види у Клаузевиц, О рату, Београд 1951, 334.;

26. Затварале су путеве и реке на којима су лежале. Клаузевиц, О рату, Београд 1951, 335;27. Обично су постављане на крилима фронта, на којем се очекивао непријатељски напад.

Клаузевиц, О рату, Београд 1951, 335.28. Етапне станице су биле на комуникацијама и служиле су за обезбеђење транспорта.29. На пример римски легијски логори као и утврђени зимовници.30. Посредно брани територију, коју не брани оперативна војска. Клаузевиц, О рату, Београд

1951, 338.31. Сасвим је могуће да су у Алексиначкој котлини били размештени зимовници, легије

смештене у Нишу.



јаке снаге успеле да прођу планинским путем за који се мислило да јенепролазан.

Најпростији и најприроднији задатак тврђава је заштитанасељених места (градова и села) од нападача. Међутим још упраисторији, утврђења су добила много сложеније задатке. Везе којеје имало утврђено насеље са целом земљом и сопственом војскомдале су му ускоро већу важност, значај који је важио и изван његовихбедема и знатно доприносио освајању или одбрани земље. Тако сутврђаве добиле свој оперативни и стратегијски значај, јер сусматране као посредна заштита земље, као чворови који држе опе>ративно и стратегиско ткиво. Убрзо су се појавиле тврђаве безградова и становника, предвиђене само за војну посаду.32

Дејство неке тврђаве је састављено из два различита елемента,пасивног и активног. Првим штити место а другим врши известанутицај и на околину. Активни елемент сачињавају, пре свега, нападикоје посада предузима против непријатеља који се приближи доизвесне тачке. Наравно, што је тврђава већа и са јачом посадом то јеи круг активног дејства већи. Активни елеменат се састоји и одјединица које не припадају тврђави, али стоје са њом у вези.33 Што сетиче места на коме треба градити тврђаве овог пута ћемо сезадржати само на онима које имају стратегијски значај34 јер као штоћемо видети Сталаћ је једна од само неколико таквих тврђава уСрбији. Утврђене стратегијске тачке у некој земљи су биле (одпраисторије па до I светског рата): престонице, места која сузначајна за економски потенцијал државе (у средњем веку пре свегарудници и трговачки центри) и најзад географске тачке којепредстављају препреку непријатељској инвазији или омогућавајусопствену инвазију непријатељске територије тј тачке којеконтролишу комуникацијске правце који онемогућавају кретањенепријатељске тј олакшавају кретање сопствене. Битно је да такве32. Клаузевиц, О рату, Београд 1951, 332–333. О настанку утврђења у правом смислу те речи

видети у: Ph D Aron Alexander Burke, “THE ARCHITECTURE OF DEFENSE: FORTIFIEDSETTLEMENTS OF THE LEVANT DURING THE MIDDLE BRONZE AGE — VOLUMEONE”, The University of Chicago, 2004. g. Ту видети и старију литературу.

33. Клаузевиц, О рату, Београд 1951, 333; Н. Ђокић, М. Стевић, Краћи прилози историји градаСталаћа, Расински анали бр. 3 (за 2005. г.), Крушевац 2005, 49

34. Стратегијски значај појединих тачака није се битно променио од праисторије до појавеваздухопловства. Детаљније о томе Ж. П. Јовановић, Војна – стратегикса – географијаКраљевине СХС и суседних држава, Београд 1924, 9–37



географске тачке морају бити на стратегијским комуникацијскимправцима и то у непосредној вези са географским препрекама крозили преко којих пролазе, при чему се као најзначајније тачке узимајуушћа значајнијих река.35 Није случајно да су најзначајнија античкаутврђења у Србији била Сингидунум (ушће Саве у Дунав),Виминациум (ушће Велике Мораве у Дунав) и Наиссус (ушћеНишаве у Јужну Мораву).36 Слично је било и у средњем веку самошто уместо Виминациума имамо најпре Браничево а затим Смеде>рево.

* * *

Моравискон је, заиста, вероватно антички Маргус каснијиКулич.37 Из чисто војних разлога ту је и у XI веку морало да постојиснажно утврђење које је заједно са Браничевом контролисало ушћеМораве у Дунав и запречавало северни део моравскогкомуникацијског правца.

Ако којим чудом Моравискон није Маргус тј Кулич онда је тосигурно антички Маргум тј средњовековно Равно — данашњаЋуприја. Међутим, ми сматрамо да је касније Равно у ствари35. M. M. Mагдаленић, Oдбрана држава и фoртификациjа на краjу XIX века, Беoград, 1896,

54–6136. O утврђењима у позној антици видети у: Hugh Elton, Warfare in Roman Europe ad 350–425,

Clarendon press – Oxford, 1997, p. 155–175; S. Johnson, Late Roman Fortifications, London,1983; J. Lander, Roman Stone Fortifications, BAR S206, Oxford, 1984; M. Kandler and H. Vetters,Der römische Limes in Österreich, Vienna, 1986; C. Scorpan, Limes Scythiae, BAR S88, Oxford,1980; Z. Visy, Der pannonische Limes in Ungarn, Stuttgart, 1988; J. Hobley and B. Maloney, eds.,Roman Urban Defences in the West, London, 1983. Ту видети и старију литературу и изворе.За утврђене виле видети у: J. Percival, The Roman Villa, London, 1976. O начину коришђењафортификације у римској империји видети у: E. N. Luttwak, The Grand Strategy of the RomanEmpire, London, 1976. Премда се као главни извор обично узима Vegecije за питање утвр>ђивања је важнији Pseudo–Hygini, DE MUNITIONIBUS CASTRORUM. Ми смо користилируски превод овог дела (А. В. Колобова) објављеним у: "Античность и средневековье Ев>ропы" св. 5, Перм, 2000. g. Постоје и ова новија издања тог дела (која нам нису била дос>тупна): Grillone A. Hyginus' de Metatione Castrorum. Leipzig, 1977; Lenoir M. Pseudo–Hygin,Des Fortification du Camp. Paris, 1979; Gilliver C.M. The de munitionibus castrorum: Text andTranslation // JRMES. 1993. №4. P.33–48. Премда се у савременој историографији сва лите>ратура о позно римској војсци објављена пре седамдесетих година XX века сматра пот>пуно неупотребљивом (разлоге зашто је то тако видети у предговору књиге Hugh Elton,Warfare in Roman Europe ad 350–425, Clarendon press – Oxford, 1997) наши аутори још увекуглавном користе ту литературу. У сваком случају пре било каквог озбиљнијег изучавањапозно римске војске неопходно је прочитату рад Later Roman Military Operations In Europe:A Theory, од Пери Греја (Perry Gray) професора војне историје на Вест Поинту.

37. С. Новаковић, н. ч, 37; исто мисли и К. Јиречек у: К. Јиречек, Војна цеста од Београда заЦариград, Зборник константина Јиречека I, Београд 1959, 126



Вродариск тј Бродариск. Реч је очигледно о неком месту код којег јепостојао значајан прелаз преко реке тј “брод”. То не може да будеПараћин јер у ужој околини Параћина нема готово сигурно остатакаиоле већег насеља које би могло да се веже за тај период38 али уЋуприји има. У осталом Равно је значајно утврђење у XII веку.

Гронцион (Гронстон) или Гронча би пре могао да буде Горњакнего Гружа. Да будемо прецизнији вероватно је реч осредњовековном граду Ждрелу. Наиме, Горњачка клисура је препунаостатака старих утврђења: на вису Вукану је градић, као и наУзенгији, а на супротној страни, на Јежевцу, стражара осматрачница,са које се види читав предео све до Београда. Крај реке су постојалезидане капије које су затварале тај једини и мучни пролаз у Хомоље.Средином XIX века још увек је постојало више развалина од кула истарих градића и с једне и с друге стране Млаве. Народно предање ихје приписивало браћи Дрману и Куделину.39 Премда је овај крајданас мало “скрајнут” управо су се око Ждрела у средњем веку па икасније укрштали многи путеви.40

Када говоримо о Дивостину интересантно је да сви аутори којису се бавили овом темом превиђају један податак. На западнојстрани села Крњева, поред пута Крњево–Смедеревска Паланка, уживописној котлини Дивостин, обраслој храстовом и грабовомшумом, богатом изворима, налази се крњевачка црква брвнарапоред које протиче поток, чији су извори у црквеној шуми ипотесима Грабар и Саставци, и који се улива у Језаву кодСараораца.41 Један од најбољих познавалаца шире околинеСмедерева, покојни др Леонтије Павловић, је сматрао да је црквабрвнара у Крњеву подигнута на темељима манастира Дјевотина.42

Иначе овај манастир се у литератури помиње и као Дивостин иГневотин.43

38. Момировић сматра да је то каснији Паракинов брод тј данашњи Параћин. ПетарМомировић, Историја браничевске епархије, Браничевски весник за 1939, 52–53

39. М. Ђ. Милићевић, Манастири у Србији, Гласник Српског ученог друштва књ. IV, Београд1867, 57; Ђурђе Бошковић, Средњовековни споменици североисточне Србије, Старинар I(1950), 187–88; др Радомир Милошевић, “Горњак”, у: Српска православна епархијабраничевска – Шематизам 2003, Пожаревац 2003, 232

40. Видети у: Gavro Škrivanić, Putevi u srednjovekovnoj Srbiji, Beograd 1974, 117–11841. Б. Перић, Моравска свитања – Хроника општине Велика Плана, Велика Плана, 1986, 1842. Л. Павловић, Споменица поводом прославе стоседамдесет година постојања Основне

школе “Димитрије Давидовић” у Смедереву 1806–1976, Смедерево, 1976, 260.43. Српска православна епархија Браничевска – Шематизам 2003, Пожаревац, 2003, 306–307



Сфентеромон би могао бити Смедерево али уз озбиљнурезерву. У сваком случају то није данашњи манастир Свети Роман.Што се тиче Истаагланге ту је тешко било шта рећи осим да није речо Сталаћу. Сматрамо да би један од споменутих седам градова једанморао да буде Голубац али је тешко рећи који. Ако су остала нашаубицирања тачна (а што уопште није сигурно) можда би башИстаагланга могао да буде Голубац.

Вратимо се одређивању граница браничевске епархије.Мишљења смо да је апсолутно неприхватљиво тврђење да је,

рецимо, Гружа икада могла да буде у саставу браничевске епархије аисто тако и крагујевачки Дивостин и Сталаћ. Ако је територијабраничевске епархије негде прелазила на леву обалу Велике Моравето је могло да буде само северно од данашње Баточине. У ствари,браничевска епархија се највероватније простирала насредњовековно Браничево и Кучево. Споран остаје Петрус, који јеповремено имао и сопственог епископа, који се понекад називао ипараћинским. Додуше, сигурне потврде за петруског епископа има>мо из времена османске владавине. 44

Постоји још један врло јак доказ да браничевска епархија нијеобухватала данашњи Темнић и Левач а још мање Гружу.

За историју Поморавља и наравно (премда индиректно)браничевске епархије веома је значајан “Темнићки натпис” нађен уГорњем Катуну код Варварина пре једног века. Овај натпис се данасвезује за сам почетак XI века, а на њему су исписана именадесеторице од 40 севастијских мученика. Веровало се да се,исписивањем њихових имена, грађевине штите од рушења.“Темнићки натпис” представља четврти део камене плоче која јебила узидана у одређену грађевину, у овом случају највероватнијецркву.45 Он представља доказ да су Срби већ у то време познавалићирилицу и имали словенску литургију.46

44. Ово питање излази из теме нашег рада. Детаљније о овоме види Р. Тричковић, Српскацрква средином XVII века, Глас САНУ CXXX, Београд 1980. г. Видети и Н. Јованчевић,Може ли се реконструисати црквено устројство у Шумадији под турском влашћу,Каленић 6/1999, 16–19 који даје различита мишљења о проблему петрушке тј. параћинскеепископије. О Кучеву у средњем веку и у време османске власти детаљније видети у: А.Крстић, Кучево и Железник, Историјски часопис књ. XLIX (2002), Београд 2003, 139 – 162

45. Б. Чигоја, Темнићки натпис, Анали Филолошког факултета, Београд 1987, књ.18., 211; С.Радојчић, Темнићки натпис. Сујеверице средњовековних градитеља о чудотворној моћиимена и ликова севастијских мученика, Зборник за ликовне уметности, Нови Сад (Матицасрпска), 1969, књ.3, 9



Сасвим је извесно да натпиbс не потиче са места на коме јенађен већ да је ту пренет са неког другог локалитета. Постоје,заправо, само два локалитета са којих је могао да буде донет, а то суцрква у Орашју и црква у Варварину. Варваринска црква посвећенаУспењу пресвете Богородице саграђена је 1825. године, тачније, томприликом је обновљена старија сакрална грађевина. У аустријскимизворима из XVIII века поред Варварина помиње се, у непосреднојблизини, и Бела Црква. Занимљиво је да се у већ споменутој повељивизантијског цара Василија II Бугароубице у оквиру Београдскеепископије, помиње град Аспра Еклесиа тј. Бела црква.47 СтојанНоваковић је сматрао да је то Смедеревска Паланка за коју знамо дасе у време турске владавине такође звала Бела Црква или,евентуално, Бела Црква у Јадру.48 Константин Јиречек је још ранијеусвојио мишљење да је реч о Паланци.49 М. Кашанин је, пак, сматраода се ради о Белој Цркви у Карану.50 С обзиром да нико од њих неспомиње Белу Цркву тј. Варварин (а има много разлога запретпоставку да је реч управо о тој Белој Цркви), највероватнијенико није ни обратио пажњу на то да се Варварин звао и БелаЦрква.51 У сваком случају, ако користимо турске и аустријске изворе,Бела Црква могу да буду само Смедеревска Паланка или Варварин.Кад је реч о Смедеревској Паланци, немамо ни изворе ниархеолошке налазе који би могли поузано да се вежу за периодВасилија II. Међутим, у погледу Варварина имамо сасвим другачијуситуацију. Ту је, најпре, сам Темнићки натпис који потиче управо из46. Реч је о ћирилици која је старија верзија од тзв “преславске” ћирилице. О отоме детаљно

видети у поменутом раду Бранкице Чигоје као и код Александра Младеновића, Српскаредакција старословенског језика и употреба само танког јера у писању, Археографскиприлози 19, Београд 1997, 15–16; Н. Ђокић, Духовни живот у Варварину и околини доПрвог светског рата, Корени бр. 1 (за 2003. г.), Историјски архив у Јагодини, Јагодина,2003, 77; Н. Ђокић, О. Думић, Храм Успеније Пресвете Богородице у Варварину – ОдТемнићског записа до друге владе Милоша Обреновића, Гласник – Службени лист Српскеправославне цркве бр. 3/март 2004, 91–93

47. С. Новаковић, н. ч, 36–4448. Исто49. К. Јиречек, Војна цеста од Београда за Цариград, Зборник константина Јиречека I, Београд

1959, 12650. М. Кашанин, Бела црква каранска, Старинар, 1926–1927, 12751. С. Новаковић је морао да зна за рад Д. Руварца, Митрополија Београдска око 1735.године,

Споменик СКА XLII, Београд 1905. Исто важи и за М. Кашанина. Јиречек је свој радштампао још 1877. године тако да није био упознат са Руварчевим радом. Каснији ауторису само преписивали Јиречека и Новаковића. Н. Ђокић, н. ч, 77; Н. Ђокић, О. Думић, н. ч,91–93



тог периода. Веома је значајно да је у Варварину откривенанекропола са материјалом из IX–X века.52 То, међутим, није све. Ту јеи локалитет у Маскарама на коме такође има налаза из тог временакао што су опеке, по многим карактеристикима рановизантијске,које би требало да потичу из VI или VII века.53 Међутим, на две опекесе налазе рељефно изведени крстови, на крајевима рачвасторасцепљени. Примери оваквог типа крста, у сличнимкомпозицијама или усамљени, често су урезивани на зидовимацркава значајних хришћанских центара X века на територији коју јепокривало бугарско Прво царство.54 Његова је употребаконстантована и у Србији у истом периоду. Постоје примери таквогкрста урезани на керамичким судовима, довратницима илифасадним украсима откривеним на неким византијскимутврђењима у Србији (Чечан, Рас>Градина, Београд).55

При набрајању градова у Београдској епархији, Бела Црква сенаводи последња, што би било и нормално ако су градови набрајанипо неком реду > а за ову епархију је долазило у обзир само набрајањеод севера ка југу > наравно, уколико је у набрајању уопште билонекаквог реда.

Можда сви ови аргументи, појединачно узети, нису довољноубедљиви докази за тврдњу да је Бела Црква из повеље Василија IIданашњи Варварин али, када се узму сви заједно, неоспорно је да ихтреба узимати врло озбиљно, а сасвим сигурно озбиљније негоаргументе који указују на Смедеревску Паланку.

На основу Темнићког натписа, Радослав М. Грујић тврди: “Изврло су раног доба, по свој прилици из римског, и цркве Св. Николе у Ђунису, четрдесетмученика у Варварину и још неке друге.”56 Не можемо се сложити са овакораним датовањем ове цркве и сматрамо да је саграђена негде у Xвеку, када и црква Св. Духа у Сталаћу. Наравно, није искључено да је52. Д. Минић, Керамичке посуде као гробни прилози на средњовековним некрополама у Србији,

Годишњак града Београда XXV, Београд 1978, 88; Н. Ђокић, н. ч, 77; Н. Ђокић, О. Думић, н.ч, 91–93

53. Д. Рашковић, Н. Ђокић, Резултати рекогносцирања античких налазишта и комуниTкација на подручју јужног Темнића, Гласник САД 13, Београд 1997, 137–139, сл.1 и сл.2; Н.Ђокић, н. ч, 77; Н. Ђокић, О. Думић, н. ч, 91–93

54. Лю. Дончева – Петкова, Знаци Вьрху археологически паметници от средновековнаБьлгариа VII–X век, БАН, София, 1980, 19–24, 49–51, Т.XXXV/25, Т.XXXVI

55. М. Бајаловић–Хаxи Пешић, Унутрашње утврђење Београдског града, Годишњак градаБеограда књ. XXXIX, Београд 1992, 39; Н. Ђокић, н. ч, 77

56. Радослав М.Грујић, Православна Српска црква, Крагујевац, 1989, 59



саграђена на темељима ранохришћанске базилике, али то тек требада потврде или оповргну археолошка истраживања. Сем тога, црквазасигурно није била посвећена четрдесеторици мученика > већ смонавели чему је плоча служила. Мишљења смо да је црква билапосвећена Св. Варвари и да је по њој Варварин и добио име.

РезимеАко резимирамо све претходно речено границе Браничевске

епархије у 1020. години можемо доста прецизно оцртати. На југу сеБраничевска епархија простирала до долине реке Црнице која јеулазила у њен састав.57 Западна граница је била Велика Морава и тонегде од данашњег Горњег Видова или Сикирице до негде до ВеликеПлане.58 Ту је граница прелазила Велику Мораву обухватајућикасније Кучево тј негде до линије Космај – Авала одакле је границаскретала на Дунав где је излазила нешто јужније од Гроцке која је каои Авала вероватно припадала Београдској епархији. На северуграница је ишла Дунавом од Гроцке (искључно) до Голупца а мождаи Казана. Најспорнија је источна граница премда је она вероватноодговарала данашњој источној граници Браничевске епархије јер тоу ствари природна географска граница ове епархије.

57. Јужно се налазила Нишка епархија.58. Западно се налазила Београдска епархија.

ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ 113

ГАЛИЧ, СЕЧЕНИЦА И ТАРА

ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ

(БЕОГРАД)

Апстракт: Византија је победила Србију у два рата, прво одузевши јој Рашку 1149.године, а затим 1150. године у битци на реци Тари. У чланку се пореде археолошки подацио Галичу и Сеченици, данас Сочаници, са различитим подацима о путевима. Они се свиуклапају у опис византијског похода преко Сочанице до реке Таре.

Крај 11. и прва половина 12. столећа су доба упорних борбиизмеђу Србије и Византије за власт над областима између сливоваИбра и Јужне Мораве. То су области које су настањивали Срби имање групе источних Словена, а веома богате рудама, пре свегагвожђа, сребра, олова и злата. Победама извојеваним средином 12.столећа, цар Манојло Комнин је ставио те области под византијскуконтролу, али је убрзо непосредну власт препустио српскимжупанима. У описима рата са Србима 1149. и 1150. године у делуЈована Кинама, сачувани су драгоцени топографски подаци. Осимтврђаве Рас, познате из више писаних извора, по имену је забележиојош места Галич и Сеченицу. Рат је завршен византијском победомна реци Тари. Јованка Калић је свеобухватно и исцрпно приказаласва старија тумачења Кинамових вести; у уводу је скренула пажњу напреводе и лоше преписе (Кинам 1971: 1–5). Треба нагласити да ЈованКинам није био учесник збивања из 1149. и 1150. године, које описујенеких 30 година касније; он чак није знао ни име српског владаракога је тада победио цар Манојло Комнин. Зато је потребна посебнаопрезност у тумачењу података који су до нас доспели. Ј. Калић је укоментарима уз Кинамово дело, установила да је Галич поредСеченице – Сочанице у Ибру, и да је тим путем и даље преко Расавизантијска војска продрла ка реци Тари (Кинам 1971: 22–37).Међутим, Милош Благојевић је у својој расправи „Сеченица(Σετζενίτζα), Стримон (Στρυμών) и Тара (Tάρα) у делу Јована


114 ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ

Кинама“, на основу новог тумачења положаја касније забележенихтопонима, Сечанице и Заструме, које проналази између Ниша иПараћина, док Тару повезује са потоком који се улива у Јабланицузападно од Ваљева, закључио да се битка одиграла на потоку Тариодносно негде у Ваљевској Подгорини (1976).

Таквом тумачењу се, са правом, енергично успротивио РељаНоваковић (1977; 1979). Његови аргументи се заснивају нагеографији, начину ратовања... Настојао је да одбрани став да себитка у којој су поражени Срби на реци Тари одржала негде кодМојковца, а не код Ваљева. Тамо је било средиште Србије, како јеупозоравао Р. Новаковић, док је област Ваљева била у пограничномподручју Србије и Византије (али свакако са српскимстановништвом). Убедљиво доказивање и расуђивање Р.Новаковића није помогло, и историографи су без резервиприхватили премештање места одржавања битке далеко на север.Тумачење М. Благојевића подржао је Љ. Максимовић, речима да јеистраживање М. Благојевића било „исцрпно и прецизно“ док је Р.Новаковић „покушао“ да га оспори (1983: 10). Ново тумачењеуграђено је у последњу Историју српског народа (1981: 202–204).

Пошто сам лично прегазио Колубару испод Ваљева једног маја1984. године (вода ми је била мало изнад колена), било ми јеневероватно да се таква река могла опевати као нека препрека закоњицу (битка се водила око моста), а камоли поток који се улива уњену притоку. У потпуности прихватам доказе које је изнео Р.Новаковић и сматрам да је ово питање са историографскоггледишта успешно и потпуно расправио 1977–1979. Друго је питањезашто су писци наше историје заузели различит став. Од расправе обици на реци Тари прошло је три деценије, и данас се располаженовим археолошким подацима, а они недвосмислено показују да себитка одиграла заиста на српској реци Тари. Данас се поуздано знада се тврђава Рас, за коју се боре Визанитија и Србија у првојполовини 12. столећа, налазила изнад ушћа Себечевске реке у Рашку(Поповић 1999), где се налазило позносредњевековно Пазариште.Већ сам раније указао да се у данашњој Сочаници налазила античкабазилика обновљена под бугарском влашћу, да уз њу има гробова 12.столећа (Јанковић 2004: 68–72). За те податке Р. Новаковић нијезнао. Овде ћу мало опширније размотрити археолошке податке о

Галич, Сеченица и Тара


Галичу и Сеченици, оне о путевима и неке друге, и њима потврдитизакључивање Р. Новаковића.

Јован Кинам пише да се 1149. цар Манојло Комнин налазио најугу, спремајући се за поход на Сицилију, када је српски архижупанзапочео борбу против Византије. Цар се тада брзо окренуо Србији(„Далмацији“) и разорио тврђаву Рас, за коју је Кинам написао да сује Срби срушили, негде 1127–1129. г. Тамо остави војску и тамошњестановништво потчини. Потом је опустошио област архижупанаНикаву са њеним утврђењима. Затим дође до Галича, и пошто„тамошњи варвари неће да му предају то прибежиште уздајући се усвоје мноштво и у неприступачност положаја, постави логор инареди да се не часећи ни часа гађају они на бедему стрелама икамењем из праћки и тако кроз три дана на јуриш освоји ту тврђаву.Затекавши тамо мноштво варвара, који су делом били ратници, аделом сточари“, одатле их расели. Архижупан је кренуо упротивнапад али је био принуђен да се повуче у планине, јер се Царвратио у Рас, а потом му је опустошио неке пределе са владарскимдвором који је спалио (Кинам 1971: 22–26). Упоредимо Кинамовопис збивања 1149. са стањем на терену. Наводно су прво Србикренули у напад, вероватно из Рашке коју су ослободили пре дведеценије. Византијска војска је са југа, дакле несумњиво прекоКосова поља, продрла у Србију и заузела Рас, данашњу Градинуизнад ушћа Себечевске реке у Рашку. Ту се не спомиње Звечан, посвој прилици зато што је био у византијским рукама и затовероватни планирани циљ српског напада1. Затим су заузели Никавукоја може бити само западно а вероватније северно од Раса, што биобјаснило редослед напада на Галич. Дакле византијска војска сепосле успостављања власти у Рашкој жупи окренула Ибру (областикоју су вероватно Срби претходно ослободили, можда 1149.), и ондауз Ибар стигла до Галича; потом се враћају у Рас да би одбили нападвеликог жупана Уроша, кога потискују у планине и продиру назапад. Тешко је замислити владарски двор другде до на западу,укључујући и долину Лима. Овакав редослед војних покретаобјашњава збивања око Галича. Брзом акцијом Византије, освајањемРогозне и Раса, српски ратници и сточари у долини горњег Ибра1. Звечан је имао цркву саграђену пре 1166, која веома личи на мале цркве у средиштима

других византијских градова 11–12. столећа, као што су Врање, Перник или Диногеција.



остали су отсечени од остале Србије, били су опкољени. Зато сеутврђују, у нади да ће добити помоћ војске Србије, али је византијскаармија била успешнија.

Погледајмо сада шта је Галич, о коме је писао НедељкоВиријевић пре 60 година (1949). Данас је Галич назив за брег који сеналази око 3 км североисточно од ушћа Сочанске реке у Ибар.Смештен је при крају косе која се спушта од Копаоника ка Ибру;уздиже се неких 200 м изнад Ибра, 150 м од Добравске и Сочанскереке и 60 м изнад косе. Ту се виде остаци утврђења некада начињеногод земље и дрвета, основе у виду елипсе (сл. 1–2). Унутрашњост јенагнута ка западу, распона око 55 х 35 м. Окружена је нискимнасипом висине до 0,5 м, испред кога је ров понегде дубљи од 2 м,распона око 65 х 45 м, такође споља окружен ниским насипом, уодносу на кога је дубине до око 1 м. Споља са западне стране има јошравног простора у дужини око 30 м, нагнутог ка западу. Немаповршинских покретних археолошких налаза. Изглед остатака овогутврђења ствара утисак привремености. Н. Виријевић је изнеомишљење да су то турски шанчеви (1949: 68–69), а пре њега је АврамПоповић био изричит да су то турски шанчеви из 1876 г. (1906: 220).Томе се противи његова заобљена основа, јер су земљано–палисаднаутврђења од 16. столећа по правилу вишеугаона. На насипу Галичанигде нема положаја за топове, односно отвора у насипу за дејствоартиљерије. Неповољно је и за пушчану паљбу, зато што је око роваблаго нагнуто тло, тако да из рова, са спољњег насипа, браниоци немогу да гађају нападаче на већем растојању, јер га не виде; могли бида га гађају тек са бедема високог неколико метара, а унутрашњинасип једва да је могао бити грудобран за лежећи положај. Тиме јеискључено датовање настанка утврђења на Галичу у време послеСредњег века. Поред тога, његов положај нема никаквог смисла натаквом месту у турско време. Оно брани правац исток – запад а несевер – југ; Турцима су непријатељи долазили са севера. Положајтурског шанца на Ивча главици изнад Сочанице и Ибра (Поповић1906: 218), на далеко је повољнијем месту; њему је Галич могао даслужи само као осматрачница према Копаонику.

Наспрам Галича, на супротној, левој страни Сочанске реке,налази се Сокољача, удаљена у ваздушној линији око 850 м, а вишапреко 50 м (сл. 3). То је окомита стена на страни окренутој Галичу,



просечне висине 50 м, док су остале стране Сокољаче веома стрме;према венцу, на чијем се западном крају налази, такође је природнобрањена окомитим стенама високим неколико метара. На Сокољачисе налази рановизантијско утврђење, површине око 1,7 хектара,колико то може да се процени по изгледу тла.2 Литица на севернојстрани, дуга око 75 м, са обе стране се завршава све нижим стенама,на које се надовезују бочни бедеми, источни дуг око 150 м, асеверозападни око 72 м; повезани су бедемом полукружног правцана јужној и југозападној страни, дугим око 200 м. Врх као да јеиздвојен бедемом такође полукружног пружања, на највећемрастојању до око 30–35 м, у горњи град, површине око 0,2 хектара.На западној страни тог највишег дела утврђења налази се малазараван окренута истоку, где је вероватно била црква. На источнојстрани се налази десетак мањих и већих гомила камена које су, попричи мештана, настале после Другог светског рата вађењем каменаиз зидова, да би се засадио шљивик. По предању, град Галич сеналазио на месту Сокољача, а пропаст града се повезује са ГрчићемМанојлом (Виријевић 1949: 66–68).

Укупна дужина бедема Галича је највише 150 м, а Сокољаче, саоних страна одакле је могла бити нападана, око 420 м. Ако рачунамоједног ратника на сваки метар бедема (што одговара борби прса упрса), то је укупно највише око 570 браниоца у оба утврђења. Томброју људи можда треба прикључити и чланове њихових породица,а и стоку. Унутрашњост оба утврђења није могла пружити одбрануод стрела и камења из праћки, Галич вероватно што је саграђен убрзини, а Сокољача због великог нагиба тла. За освајање обаутврђења истовремено, било је довољно 1000 до највише 1500ратника. Оба утврђења („прибежиште“ — „тврђава“) очигледно суподигнута на брзину. Галич је саграђен од земље и дрвета, аСокољача, утврђење зидано каменом и малтером али тада старо 600година, вероватно је обновљено дрвеном грађом. Околност да супостојала изгледа два истовремена утврђења, можда указује да суподигнута са циљем да бране прилаз Сочаници са истока, путем дужСочанске реке. То би онда значило да су Срби очекиваливизантијски напад из правца Ниша, или се спремали за покрете у2. Овде су многа утврђења страдала приликом сађења шуме и бедеми се назиру само као

гомиле камена у низу.



правцу Топлице. Може се потражити и друго тумачење. Ј. Кинамбележи и прибежиште и тврђаву, и ратнике и сточаре; другимречима, у свом изворном тексту можда је и писао о два утврђења,које су грешке или скраћивање преписивача свели на једноутврђење. У том случају, може се помислити да на Сокољачи коју субранили ратници, није било довољно места за збег. Зато би наданашњем Галичу било подигнуто утврђење, да се ту бране сточарикоји нису хтели да се предају без борбе. Могло је бити и обрнуто.Како било, располажемо неспорним подацима о два утврђења, одкојих једно сасвим скромно а друго безначајно, оба изнад Сочаницеса источне стране, и оба се могу повезати са Галичем из 1149. године.

Дакле, Византија је 1149. године успоставила контролу надИбарским Колашином, горњим Ибром, долином Рашке, тврђавомРас, а Звечан је био и остао њихов. Али Србија није била поражена;жупан је побегао у планине по речима Кинама, заправо се повукао саглавнином војске пред надмоћнијим непријатељем. Другим речима,цар Манојло Комнин је само одузео део територије Србији, иобновио власт над жупом Рашком коју су Срби били ослободили1127–1129, али није победио српску војску. Срби се нису мирили сапоразом и спремали су се за нови рат; овог пута је велики жупанУрош добио помоћ од мађарског двора. Показало се да помоћсавезника није били довољна. Цар Манојло Комнин је 1150. годинепредузео следећи поход, са циљем да сломије одбрамбенусамоувереност Србије и тако обезбеди освојене територије. За походу јесен 1150. године, византијска војска се окупила у Нишу. Прво супокушали да победе савезничке јединице — изгледа оне из Баната —византијски одреди су им кренели у сусрет према Сави прекоЛугомира и даље према Дрини (на запад), где је дошло до првогсукоба; после су их пратили у правцу Таре. За то време је царМанојло главне снаге пребацио на пола пута до Сеченице. Пошто сусе напред послате јединице вратиле, византијска војска је дошла дореке Таре, где долази до изненадне битке. Византија је победила, иСрбија је била принуђена да се покори, да убудуће даје 200 ратникавише за борбе у Азији (укупно 500) а као и пре 2000 за ратовање уЕвропи (Кинам 1971: 26–37).

Погледајмо шта је данашња Сочаница, она забележена у повељи



манастиру Бањској као Селченица, да ли се археолошки можеизједначити са Кинамовом Сеченицом. Прво, Сочаница је исподГалича, где су забележене борбе претходне, 1149. године, одакле јерасељено неко становништво (и можда насељено неко поузданије заВизантију?). Како сам раније показао, приликом истраживања иобјављивања археолошке грађе из такозваном. Муниципиума ДД уСочаници, начињен је низ грешака, због чега није уочено постојањецркве и одговарајућег гробља 10–12. столећа (Јанковић 2004: 68–72).3

Ту је саграђена базилика са апсидом на западној страни, у добатетрархије (Чершков 1970: 35–41); она је рано преправљена у цркву,најкасније у 6. столећу. Она је под бугарским царем Симеономобновљена, о чему сведочи њен камени украс, капители пре свега, иједан бронзани крст привесак. Две бронзане наруквице, објављенебез података о месту и условима налаза, по свој прилици нађене су угробљу у подручју базилике. Оне имају бројне аналогије на просторуод Македоније до Подунавља и датују се шире око 12. столећа.Једном примерку са завршетцима налик змијским главама јенарочито слична наруквица из гробља Трњана код Пожаревца(Марјановић–Вујовић 1984: 48, гроб 300). Ова црква је била безкрова и запуштена дуже времена, јер се у њој обавља сахрањивање утоку 15–16. столећа, о чему сведоче надгробни споменици који су увисини пода цркве 9–10. столећа.

Околност да у Сочаници постоји велика црква вековногтрајања, са гробљем 12. столећа, несумњиво указује на њен значај. Тоније био манастир, већ насеобинска црква неког трга, по својприлици рударско–металуршког средишта. И данас се Сочаницаистиче међу околним местима у Горњем Ибру по бројусредњевековних налазишта – ту је црква Усековања Светог ЈованаПретече античких темеља, још два неистражена црквишта ивероватно треће на Сокољачи, из рановизантијског доба. Прекопута, са друге стране Ибра је село Придворица, које није билоукључено у властелинство манастира Бањске (Шкриванић 1956;Томовић 1987); зато негде поред Сочанице треба тражити двор(атари села Слатина, Каменица?). Реч је о раштрканом насељу,несумњиво важном због црквеног средишта, рударства, металургије3. Проучавање свих њених фаза и археолошко–конзерваторских интервенција захтева

посебну критичку студију.



и свог положаја на раскрсници путева. Сочаница – Селчаница –Сеченица је била средиште Горњег Ибра, пре образовања млађихтргова око новоразвијених рудника и металуршких средишта. Галичје био њена одбрана 1149. године. Зато је Сочаница била природан иразумљив оријентир у 12. столећу.

Између Ниша и Сочанице налази се данашња Куршумлија,некадашње Беле Цркве, а пре тога Топлица, позната као место уНишкој епархији од 1020. г. из повеље цара Василија Бугароубице.Имала је три значајне цркве у 12. столећу. Стефан Немања је подигаоманастир Светог Николе из основе на неким античким темељима;основао је и манастир Пресвете Богородице, за који није јасно сакојом га црквом треба повезати. То може бити обновљентриконхални храм из 6 столећа, где нема старијих покретних архео>лошких налаза од 12. столећа, или велика једнобродна црква са двебочне просторије испод Марине куле (Латинска црква, или СветаПетка), где има уломака грнчарије из рановизантијског доба, 9–10.столећа и Позног средњег века.4 Како било, ту су постојале цркве преСтефана Немање и ту је он столовао у време Манојла Комнина докније преузео великожупански престо 1166. Куршумлија је удаљенаод Ниша око 63 км, што се могло прећи за један, највише два дана.Брзина путовања је зависила од тежине терета који су ратнициносили, да ли су се кретали пешице или на коњима, од снабдевањахраном и водом. Налази се на раскрсници путева исток (Ниш) –запад (Нови Пазар) и север (Крушевац) – југ (Приштина). Зато јеКуршумлија – Топлица била пригодан избор за логор византијскевојске после Ниша.

Сматра се да је средењевековни пут Рас – Ниш водио из долинеИбра преко Остраћа северно од Сочанице и даље преко Копаоникасилазио у Топлицу (Шкриванић 1974: 107–108). Г. Шкриванићспомиње и село Јелакце око изворишта Добравске реке као место напуту (1974: 127–128); између Добравске и Сочанске реке налази сеГалич. А. Поповић пише о опширно о путевима, а онај главни, одНовог Пазара до Ниша, бележи такође преко Остраћа, на основуподатака из Турског доба (1906: 199–217; 1907: 177). Али из Топлицеводи краћи правац за Рас право на запад, преко венаца што суразвође Топлице и Лаба до испод врха Пилатовица (1703 м). То су4. За обавештење о налазима захваљујем Е. Зечевић, Народни музеј Београд.



венци прекривени травом и ниским жбуњем, па су лако проходни, заразлику од пошумљених падина испресецаних јаругама и потоцима.Одатле се могло спуститити у долину Ибра низ више коса(укључујући према Остраћу), међу којима и оном између Сочанске иДобравске реке, на којој је Галич.

Познато је да су гробља у римско доба била уз пут, на излазимаиз насеља. Римски гробови 3–4. столећа су откривени у Присоју(Виријевић 1949: 71–72), на почетку венца који се од Ибра уздижепрема Копаонику и на коме је Галич, изнад десне обале Сочанскереке. То би указивало на римски пут правца исток – запад поредГалича. Е. Чершков ово гробље повезује са утврђењем на Сокољачи(1970: 11), што се не може прихватити. Иако је то утврђење моглобити подигнуто пред крај 4. столећа, много су значајнији објекти 4–6. столећа на месту римског муниципијума. Негде код раскрсницепута поред Ибра и пута који се одвајао поред десне обале Сочанскереке за Галич, видела се стара калдрма, а у Ибру су постојали остацистубова моста (Поповић 1906: 218), куда је несумњиво водио пут одГалича.

Н. Виројевић бележи и предање о пропасти насеља на местуантичког муниципијума у Сочаници (данас Луке и Тројан Град),повезаног са отпадањем од хришћанства бана који се звао Љутерн,Љутеран (1949: 68). Ово предање посредно сведочи о путу, јер сеЉутеран може именом повезати са жупаном Љутомиром. Наиме, уЉетопису Попа Дукљанина је забележено да рашки жупан Љутомир(Luthomirus), одбивши да се покори краљу Белу Павлимиру, бивапоражен на Лиму и да је затим прогоњен све до реке Ибра, где су гана мосту људи из његове пратње убили и бацили у реку. Потом јеБело подигао у Рашкој код (Новопазарске) Бање цркву апостолуПетру (Петрова црква) и тврђаву (Љетопис 1950: 71). То је изричитподатак о путу који је из Раса 10. столећа (Постење код Петровецркве) водио преко Рогозне до моста на Ибру и свакако даље наисток, јер је Љутомир морао бежати у области под бугарскомвлашћу. Предање о Љутерну сачувано управо у Сочаници, подаци опостојању (римског?) моста код Сочанице, указују да је жупанЉутомир управо ту убијен, приликом покушаја да се склони подзаштиту бугарских власти. То показује да је у другој половини 10.столећа преко Сочанице водио пут Рас – Ниш.



Од Куршумлије до Сочанице има око 43 км, са великимуспоном од преко 1000 м, што војска може прећи за 1 или два дананајвише, јер је био напорнији од оног до Ниша. Од Сочанице прекоВуче на левој обали Ибра, где постоје остаци старог пута,једноставно и лако се косом могло попети на Рогозну, до Бара, азатим до тврђаве Рас и даље преко Пештера у долину Лима, доБијелог Поља и потом Мојковца. До Таре је од Сеченице требало око3–5 дана пута (до Тврђаве Рас 1 дан и 2–4 дана до Таре). ЦиљВизантије 1150. је био напад на средиште Србије, а тврђава Рас јебила најважније византијско упориште, одбрана и база за нападепрема Србији. Тврђаву Рас је цар Манојло претходне године освојиои потчинио. Краћи је пут из Ниша и Топлице према Расу прекојужније Сочанице, него преко Остраћа. Пут преко Сеченице је био ипотпуно безбедан, јер је после освајања Галича српскостановништво било расељено.

О одигравању битке управо на реци Тари такође постојиархеолошко сведочанство. У Пљеваљском музеју чува се јединственвизантијски мач, нађен у клисури Таре, наводно у Пирлитору, богатоукрашен инкрустрацијом (сл. 4), из 12. столећа.5 Овај скупоцен мач јенесумњиво производ неке од најбољих византијских радионица.Морао је припадити ратнику са неким од највиших команднихположаја. Ако је био изгубљен на Тари 1150. године, показује дабитка није била тако једноставна како се то може чинити изКинамовог описа.

Дакле, сви расположиви археолошки подаци се уклапају у описзбивања Јована Кинама о походу византијске војске на правцу Ниш– логор (Топлица) – (Галич) Сочаница – (Рас) – река Тара, ипотврђују класичне ставове које је бранио Реља Новаковић о походуцара Манојла и битци на реци Тари, једноставно и очигледно. Србису намеравали да 1150. године, уз помоћ из Мађарске, повратепретходно изгубљене области. Цар Манојло је то сазнао (а могао јепретпоставити, јер 1149. није поразио Србе), или се решио дазаврши започето потчињавање Србије, и изненадио је савезнике.Кренуо је из Ниша и логоровао на пола пута до Сеченице –Сочанице (рачунајући тежину пута а не растојање), у ондашњем5. Мач није стручно објављен; за аналогије видети бр. 229 и друге код Aleksić 2007, са ста>

ријом летературом. За фотографије захваљујем Р. Манојловићу, директору Завичајног му>зеја у Пљевљима.



средишту Топлице, јер није знао ратни план непријатеља. Одатле јемогао да крене у долину западне Мораве, уколико би се војске изСрбије и Мађарске ујединиле негде на том простору. Очигледно јевизантијска претходница успела да изненади један од одреда изМађарске, пре него што су се прикључили војсци Србије, вероватноонај из Баната, који су напредовали са десне стране (вероватноДунава, да би у Срему прешли Саву). Бројно слабији од византијскиходреда, кренули су ка месту окупљања савезника, по свој прилицинегде на западним странама Рашке жупе, а део византијске војске ихпрати до Стримона6 и наводно до Таре. Брзим маршем прекоСочанице, вероватног средишта горњег Ибра, и тврђаве Рас,византијска војска стиже до Таре и побеђује. Судећи по многимоколностима, окупљање савезника било је предвиђено на Пештеру ипродор на правцу Рас – Ибар и даље према Скопљу или Нишу. Да сусе савезници окупљали код Ваљева, значило би да им је циљ Београди Браничево, што нема смисла, противило би се свим претходним ипотоњим сукобима Србије и Византије, који су се одигравали утроуглу Рас – Ниш – Скопље, а ни један према Београду.

Измештањем битке са Таре у околину Ваљева, замагљени су свиратни напори Србије прве половине 12. столећа, да ослободи одвизантијске окупације своје југоисточне области, оне између сливаИбра и Јужне Мораве. У приказивању ових догађаја, из углавизантијских писаца, Србија стално напада Византију, а она јепринуђена да се брани од завојевача. Ратови Србије вођени заодбрану Косова од 1072. године су сведени на пљачкашке српскепоходе. Заправо, била су сукобљена два интереса, Византијскогцарства и Србије, који се могу наслутити. Византија је хтела даприсвоји богате руднике између Биначке Мораве и Копаоника, као ионе на Рогозни. Тежње Срба биле су да сачувају и уједине са матицомсвоје области између Ибра и Јужне Мораве, укључујући Косово, и дасами користе руднике, наравно. Чињеница је да се међусобне борбеод краја 11. столећа померају све даље на запад до почетка друге6. Пошто се поменути Стримон никако не може изједначити са реком Струмом, М. Бла>

гојевић је налази код Параћина (1976: ), а Р. Новаковић предлаже различита решења тра>жећи Стримон односно Струму под другим именом на западу Србије (1979а). Указујем најош једну могућност, да је Струмом некада називан данашњи Ибар у Старом Колашину,узводно од Косовске Митровице. Тамо се 4 км источно од Рибарића налази село Струмцеи Струмачко брдо; јужно од Зубиног Потока је Струмачки поток који се улива у Цре>пуљску реку из којих настаје Клина, на којој су села Горњи и Доњи Струмац.



половине 12. столећа, дакле да Византија одузима део по деоисточних предела Србије. Те области су касније доспеле у поседжупана Десе и затим Стефана Немање.

Резиме

Рат са Србијом започет 1149. Византија је завршила великомпобедом на реци Тари 1150. године (Кинам 1971: 22–37). У описуратних збивања забележени су утврђење Галич и место Сеченица. М.Благојевић је у својој расправи закључио да се битка одиграла уоколини Ваљева (1976). Таквом тумачењу се енергично успротивиоР. Новаковић, бранећи став да се битка одржала негде у средиштуСрбије, код Мојковца (1977; 1979).

Галич је брег удаљен 3 км источно од Сочанице. Ту се видеостаци утврђења некада начињеног од земље и дрвета, основе у видуелипсе (сл. 1), распона око 55 х 35 м. Наспрам Галича, на левој страниСочанске реке, налази се Сокољача, са рановизантијским утврђењемповршине око 1,7 хектара (сл. 2). По предању, град Галич се налазиона Сокољачи, а пропаст града се повезује са Грчићем Манојлом(Виријевић 1949: 66–68). Оба утврђена места могу се повезати саГаличем из 1149. године. Ако рачунамо једног ратника на свакиметар бедема, бранило их је највише 150 односно 420 људи.

У такозваном. Муниципиуму ДД у Сочаници налази се великабазилка доба тетрархије (Чершков 1970: 35–41). Она је преправљенау цркву најкасније у 6. столећу, затим је обновљена под бугарскимцарем Симеоном; ту су нађене бронзане наруквице 12. столећа(Јанковић 2004: 68–72). Наруквице имају бројне аналогије узападним пределима Византије од Македоније до Подунавља, анарочито је слична наруквица из околине Пожаревца (Марјановић–Вујовић 1984: 48). Сочанска црква под Сокољачом и још двацрквишта, сведочанства о рударству, металургији и положај нараскрсници путева, показују да је Сочаница – Селчаница – Сеченицабила средиште Горњег Ибра, пре образовања млађих суседнихтргова. Галич је био њена одбрана 1149. године.

На средини пута од Сочанице до Ниша је Куршумлија – стараТоплица, позната у 11–12. столећу. Иако млађи писани подациуказују на пут преко Остраћа северно од Сочанице (Поповић 1906:199–217; 1907: 177; Шкриванић 1974: 107–108), забележен је и пут



преко Јелакца (Шкриванић 1974: 127–128). Римски гробовиоткривени више Сочанске реке а испод венца на коме је Галич(Виријевић 1949: 71–72), као и остаци калдрме и стубова моста(Поповић 1906: 218), указују на римски пут правца исток – западкоји пролази кроз Сочаницу. Тај пут потврђује домаће предање обану Љутерну, Љутерану (Виријевић 1949: 68), чије име подсећа нажупана Љутомира, убијеног на мосту на Ибру приликом бегства изРашке (Ље'топис 1950: 71) у Бугарску. Од Сочанице преко Вуче налевој обали Ибра, где постоје остаци старог пута, лако се моглопопети на Рогозну, и преко тврђаве Рас стићи до Бијелог Поља ипотом Мојковца.

Сви расположиви подаци о местима на путу од Ниша до Тарепоказују да се битка заиста тамо одиграла. Шта више, у Пљеваљскоммузеју чува се јединствен византијски мач, нађен у клисури Таре, из12. столећа, богато украшен инкрустацијом (сл. 3). Измештањембитке са Таре у околину Ваљева, замагљени су сви ратни напориСрбије прве половине 12. столећа, да ослободи од византијскеокупације своје југоисточне области: Косово и оне између сливаИбра и Јужне Мораве.

Библиографија

M. Aleksić 2007: Medieval Swords from Southeastern Europe, Belgrade.

Н. Виријевић 1949: “Комплекс Галич”, Музеји 3–4, Београд, 66–77.

М. Благојевић 1976: “Сеченица (Σετζενίτζα), Стримон (Στρυμών) иТара (Tάρα) у делу Јована Кинама”, Зборник радоваВизантолошког института 17, 65–76.

Ђ. Јанковић 2004: “О цркви Рашке доба пре Немање”, ГласникСрпског археолошког друштва 20, 63–79.

Ј. Кинам 1971: Έπιτομή, обрада Ј. Калић, превод Н. Радошевић–Максимовић, Византијски извори за историју народаЈугославије, Београд 1971, 1–105.

Љетопис 1950: Љетопис Попа Дукљанина, приредио В. Мошин,Загреб.

Љ. Максимовић 1983: “Србија и правци византијских похода у 12веку”, Зборник радова Византолошког института 22, 7–18.

Г. Марјановић–Вујовић 1984: Трњане, Београд.



Р. Новаковић 1977: Милош Благојевић, Сеченица (Σετζενίτζα),Стримон (Στρυμών) и Тара (Tάρα) у делу Јована Кинама,Историјски часопис 24,299–321.

1979: “Још нешто поводом битке на Тари 1150. године”, Историјскичасопис 25–26 (1978–1979), 5–28.

1979а: “Стримон, Струмон, Заструма”, Историјски часопис 25–26(1978–1979), 239–248.

А. Поповић 1906: “Горњи Ибар Средњега Века”, Годишњица НиколеЧупића 25, Београд, 166–222.

1907: “Горњи Ибар средњега века”, Годишњица Николе Чупића 26,Београд,

143–190. М. Поповић 1999: Тврђава Рас, Београд. Г. Томовић 1987: “Сопотски забел Чрмањ”, Историјски часопис 34,

Београд 1987, 37– 58.Е. Чершков 1970: Муниципиум ДД код Сочанице, Приштина –

Београд.Г. Шкриванић 1956: “Властелинство св. Стефана у Бањској”,

Историски часопис 6, Београд, 177–198.1974: Путеви у средњовековној Србији, Београд.

СликеСл. 1. Галич, сателитски снимак и поглед са Сокољаче.Сл. 2. Галич, изглед утврђења на јужној страни.Сл. 3. Сокољача, сателитски снимак и поглед са Галича.Сл. 4. Мач из кањона Таре, Завичајни музеј Пљевља.



Сл. 1. Галич, сателитски снимак и поглед са Сокољаче.



Сл. 2. Галич, изглед утврђења на јужној страни.



Сл. 3. Сокољача, сателитски снимак и поглед са Галича.



Сл. 4. Мач из кањона Таре, Завичајни музеј Пљевља.

ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ 131

СТАРИЈА И НОВИЈА ТРАГАЊА ЗА ПОРЕКЛОМ ВЕЛИКОГ ЖУПАНА

СТЕФАНА НЕМАЊЕ И ПОТПУНИ ПРЕОКРЕТ С НОВИМ РЕЗУЛТАТИМА

ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ

(РАЧА – КРАГУЈЕВАЦ)

Апстракт: Разматрањем података из старијих средњовековних извора, X–XIII века,до млађих, од XV до XVII века, долази се до сасвим нових сазнања и чињеница о пореклувеликог жупана Стефана Немање него што су то она конструисана усиљено и необузданоод стране биолога и математичара Љубомира Ковачевића, почетком XX века, у времеуспостављања наше критицистичке школе од стране Илариона Руварца и СтојанаНоваковића и оправданог слома романтичарске историографије. Овакво порекло СтефанаНемање су без икаквог научног оправдања прихваћена од стране бечког професораКонстантина Јиречека и потом безразложно и неаргументовано негована и чувана усрпској историјској науци све до данас.

Још од Љубе Стојановића, који је 1927. године средио и објавиоСтаре српске родослове и летописе и при томе у Приступу настојаода разјасни бројна нејасна места као и загонетне личности, немаисторичара који није изразио став да су подаци који доводе у везупорекло великог жупана Стефана Немање, како се каже, са римскимцаревима Константином Великим и Лицинијем које, у овој или онојформи и обиму, преносе без изузетка сви старији и новији српскиродослови и летописи, потпуно нетачни и да су у питању несувислифалсификати1 а поготову и због тога што се за Лицинија – Ликинијакаже да је Србин. Љуба Стојановић је упутио на Зонару као главниизвор из кога је црпен податак о римском цару Ликинију Србину.2

1. Б. Крсмановић, Н. Радошевић, Легендарне генеалогије византијских царева и њихових поTродица, Зборник Византолошког института XLI, Београд 2004, стр. 75–94.

2. Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци 1927, стр. XII–XIII.


132 ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ

Зонара је живео у првој половини XII века на византијском двору, акасније се повукао у манастир где је написао своју хронику однастанка света до 1118. године при чему је користио велики бројстарих извора који су касније једним делом нестали.3 Дакле, Зонараје био савременик Стефана Немање и његовог оца.

Сматрајући да у нашој науци није било озбиљнијих покушаја дасе објасни појава Ликинија Србина као римског цара и РељаНоваковић је приступио решавању овог тешког, готово бесмисленогподатка. У овом послу се ослонио на релевантне податке из римскеисторије о царевима Константину Великом и Лицинију. Извршио јепомну анализу података из родослова и летописа стварајући широкуслику не доводећи у сумњу тврдње наших црквених хроничарапошто је изгубио из вида да је и византијски цар Константин VIПорфирогенит генеалогију своје породице потпуно исконструисанодоводио у везу са Константином Великим и Александром Великим.Новаковић је приметио да је потпуно нелогично довођење у везу Не>мање, “организатора и заштитника хришћанске цркве у својој зем>љи“, са Лицинијем “који је у историји познат као отпадник од те истецркве, као идолопоклоник и непоколебљиви прогонитељ хри>шћанства“. Из тих разлога сумња у то да је такву нелогичну везууспоставио Константин Филозоф и закључио да то није ни Зонарајер није морао имати посебног интереса да “баш српског владара иСрбе веже за Константиновог зета Лицинија“. Зонара је, сматра, ко>ристио велики број старих, изгубљених извора из IX–XI века и за>кључује да “та вест о Лицинију као Србину... морала је бити негде за>писана пре него што су Зонарини претходници, а и он сам, почелиписати опште историје“ а пре ће бити, сматра, “идеја да се они доведуу везу са Немањом и његовим пореклом могла је пасти на ум само не>ком далеко после смрти Немањине, можда тек негде крајем XIII илиу XIV веку, мада је уопште несхватљиво да било ко од српских хро>ничара из времена Немањића Немањино порекло доведе у везу башса Лицинијем, поготову што су ти хроничари свакако били изцрквених редова. Зар Немања... да води порекло од Лицинија,жестоког и немилосрдног прогонитеља хришћана... Тешко је ипомислити да би тако нешто за Немању написао и КонстантинФилозоф“.4 Новаковић правилно приметио да је “у неком3. *** Византијски извори за историју народа Југославије III, Београд 2007, стр. 245.

Старија и новија трагања за пореклом великог жупана


првобитном рукопису, који није имао никакве везе са нашимдомаћим збивањима, смрћу Лицинијевом била завршена или читавахроника или један њен део. У сваком случају одељак у нашимизворима који почиње са Бела Урошем не може имати никакве везеса претходним текстом у којем се помиње Лициније... Тај домаћирукопис, родослов, могао је почети од Беле Уроша, вероватно некогугледног или најугледнијег предка Немањине породице, кога је тра>диција јасно упамтила... То су, по свој прилици, првобитно биле двецелине које су касније преписиване... не може се уопште рећи да сусастављачи... свесно изводили порекло Немањино из брака сестрецара Константина и његовог савладара Лицина“.5 Новаковић јенегирао став Љ. Ковачевића да је Константин Филозоф затекао уСрбији утврђено мишљење о пореклу Немањином од СрбинаЛикинија и подржавао Љ. Стојановића “мало је вероватно да је ународу било икад успомене на Ликинија“. Новаковића је мучила имисао ко је Лицинија прогласио Србином и зашто. При томе сматрада је бесмислица и податак о женидби Беле Уроша, “за кога јошнисмо у стању да одгонетнемо ко је био и када је живео“, са Аномћерком “франческаго краља“. Свестан свега, Новаковић упозоравада и он сам осећа тешкоћу “кад покушава да убеди читаоце у то дањегова разматрања и претпоставке имају основе...“.6

Користећи Зонару, Реља Новаковић је доказивао постојање везеСрба и римског цара Лицинија у антици.7 Најзад, целокупнимпитањем Р. Новаковић се бавио и касније при чему ни тада нијеизнео коначан суд иако је присутна тежња да се докаже генеалошкавеза Стефана Немање са римским царевима као и постојање Срба наБалкану пре досељавања и њихова “античка историја“.8

У порекло српских владара Немањиног колена од римског цараЛицинија, који је био Дако–Трибал са територије данашње Србије,истраживачи уопште не верују имајући у виду сличне немогуће гене>алошке комбинације које постоје у средњовековној западноевроп>ској књижевности. Сматра се да је ова Немањина генеалогија из>мишљена по узору на ова дела.9 У средњем веку су створене легенде4. Р. Новаковић, Још о пореклу Срба, Београд 1992, стр. 82–86.5. Исто, стр. 87–88.6. Исто, стр. 88–90, 101–103.7. Исти, Карпатски и ликијски Срби, Београд 1997, стр. 14–17.8. Р. Новаковић, Србин римски цар, Београд 1999.



о тројанском пореклу француске и британске династије, па чак, инарода. Тако је и владарска кућа епирских деспота Мусакија својепорекло изводила од Тројанаца а преко Француза. ХроничарКонстантин Мусаки тврди за себе да преко српске лозе води ипорекло од цара Константина а ове податке је, каже, добио одАндреје Ангела Комнена, за кога се тврди да се лажно претстављаокао принц. И ови подаци потичу из поменутих српских летописа10

или из неког непознатог и изгубљеног извора.

Имајући у виду све ове оправдане сумње и рад РељеНоваковића о питању порекла Стефана Немање на основу српскихлетописа и ми смо се бавили кроз свеобухватна истраживања оримским царевима Константину Великом и Лицинију као истаробалканским Трибалима. Стварна веза између римских цареваи предака Стефана Немање није могла бити пронађена али смоостали у убеђењу да су “ови извори неоправдано одбачени каоконструкција, односно поручен фалсификат српских владара зарадостваривања владарског легитимитета и дигнитета“ и да “не могу сезанемарити вишевековне тврдње грчких и других старихисторичара и летописаца о трибалском пореклу српских владара исрпског етноса“.11

Крећући се у правцу да су стари српски родослови и летописибуквално читани и недовољно артикулисано “прочитавани“ дошлисмо до дога да су подаци испреплетани са античким личностима ивладарима из доба Римског царства укомпоновани кроз метафоре:царско титулисање владара није дословно и да њиховоословљавањем “римским“ не значи да је реч о староримскимимператорима и да се зато о њима мора просуђивати, уз сав опрез, надруги начин. Осим тога, дошли смо до уверења да српски летописции нису дословно мислили на, временски још удаљенијег, старогрчкогАлександра Македонског када помињу Александра Великог.

Кренули смо од анализе података из Житија деспота СтефанаЛазаревића које је написао Константин Филозоф, после 1433.године, које се сматра најстаријим и од кога потичу касније9. Н. Радојичић, О Немањићима, Прилози Летопису Матице српске, Нови Сад, јануар–феб>

руар 1928, стр.4.10. Н. Банашевић, Летописи о пореклу Немањића, Прилози за књижевност 21, 1–2, Београд

1955, стр. 8, 12.11. Ж. Андрејић, Владари Трибала, Рача 2000, стр. 157.



развијене фабуле12 о потомцима српског цара Ликинија:

“Беше Конста велики, звани зелени, отац великог Константина,муж по свему најкроткији, који љубљаше благочашће. Затохришћане примаше, царствујући у Вретанији у оне године кадаДиоклецијан и Максимијан Еркулије, пошто су побили многедесетине тисућа хришћана, оставише царство и беху у простомживоту; а Максимијан се на истоку одржа, и њега, мучитеља,Константин Велики беше у таоштву. А Максенције у самом великомРиму цареваше.

Велики Конста роди три сина: Константина, Констанција иКонсту и кћер Констанцију, коју велики Константин даде Ликинијуза жену, и њему грчки део царства одели, јер слушаше омучитељском рушењу и чињаше непријатељства. А овај Ликинијебеше далматијски господин...“

Овде се завршава део који се односи на генеалогију римског ипрвог хришћанског цара Константина Великог и, одмах затим, безикаквог објашњења, од римског цара Лицинија а преко српскогЛикинија, наставља се са генеалогијом Стефана Немање:

“... Ликиније беше далматијски господин, родом Србин, и родиод Констанције сина Белу Уроша, а Бела Урош роди Техомила, аТехомил роди Симеона, а свети Симеон роди са супружницом трисина: Стефана првовенчаног краља, и Вукана великог кнеза, иРастка, после нареченог Саву, првог архиепископа српског... АСтефан (Првовенчани) краљ роди 4 сина: Радослава, Владислава,Стефана и Предислава. И Стефан, дакле, би наречени Урош (I), посвоме прадеду...“.13

Проширену причу о Лицинију, у којој се наводе и некиисторијски подаци о императору Константину Великом који нисуприсутни код његових савремених хроничара, бележи на почеткуОпшти лист патријаршије пећке: Лициније је мучитељ хришћана,ожењен је Констанцијом, Београд је новосаграђени град од странеЛицинија, Константин и Лициније су се сукобили, један од сукобабио је око Београда који је потом Константин разорио, преорао,проклео и посуо сољу да се никада више не обнови, царство је12. Ђ. Сп. Радојичић, Доба постанка и развоја старих српских родослова, Историјски гласник

2, Београд 1948, стр. 23.13. К. Филозоф, Житије деспота Стефана, Београд 1989, стр. 81–82.



раздељено између Константинових синова.14 Општи лист каже иследеће: “... још у време цара Александра великог, јако и при њему услужби војној беху и ради славних дела ратних наречени праведноСлавени“.15 Под овим Словени претпоставили смо да се мисли наТрибале чијим именом су византијски летописци и историци усредњем веку ословљавали Србе. Млађи, Пејатовићев родослов,вероватно, преноси из неког непознатог извора нове тврдње. ЦарЛикиније Србин је “царског колена, унук Олимпијаде, мајкеАлександра Македонског цара...“.16 Произилази да је Лициније синАлександра Великог Македонског, односно сестрић или синовацшто је потпуно неодрживо и за највеће маштаре. Заправо, Немањапоред римског има и херојско античко порекло потпуно истоветнокао што је то Константин Порфирогенит измислио за својудинастију. Око ових података смо се задржали под претпоставкомда су црпени из тачних извора а да су касније нетачно тумачени излоупотребљени. Претпоставили смо да је дошло до заменеАлександра Македонског са неким античким римским царомАлександром који се такође звао Велики и да је припадао временублиском римском императору Лицинију. Такву личност смопронашли у Александру Северу. Када је дошло до замене АлександраСевера Великог са Александром Македонским Великим српскилетописац је направио додатак у вези Лицинијеве бабе. Да је бабацара Лицинија могла бити мајка Александра Севера је доказиварелација17.

Али, треба размислити да ли се подаци о Александру Великомиз Општег листа и Пејатовићевог родослова односе и наимператора Александра Великог Севера. Није ли у питању неки царАлександар Македонски из још познијег времена? Наиме, није ли упитању византијски цар Александар (савладар 879–912, цар 912–913.), син Василија I Македонца (867–886.) и његове друге супругеЕвдокије Ингерине. Прва супруга Василија I је позната као МаријаМакедонка а са њом је имао сина Константина (очев савладар, 869–14. М. С. Милојевић, Општи лист пећке патријаршије, Гласник СУД XXXV, Београд 1872,

стр. 10.15. Исто, стр. 11.16. Љ. Станојевић, Стари српски родослови и летописи, стр. 45.17. Ж. Андрејић, О сродству римских августа Александра Севера и Лицинија и императора

Прве и Друге тетрархије, Развитак 227–228, Зајечар 2007, стр. 114–125.



879.). Готово је немогуће довести у везу Евдокију Ингерину, мајкуАлександра I Македонца са именом Олимпија, коју помињу српскилетописи и родослови. Додуше, може се помишљати да јеАлександрова мајка упамћена по титуларном или монашком именуЕвдокија, а да јој је крштено име било Олимпија.

Од велике важности за ова питања је да маштовита иневероватна генеалогија Стефана Немање српских летописа иродослова има заједничку особину са фалсификованомгенеалогијом византијског цара Василија I коју је сачинио његовпотомак Константин VII Порфирогенит. Константин је међу своје ипретке Василија I, који је био незнатни и неписмени македонскипровинцијалац, уврстио парћанску династију Арсакида као и Алек>сандра Македонског и Константина Великог. Василијев отац је биоожењен неком удовицом за коју се говорило, не без основа, да је билау сродству са Константином Великим.18

Имајући у виду податак српских извора да је мајка АлександраВеликог баба српског владара Ликинија, ако би смо га применили навизантијског цара Александра I Македонца као решење, пошто онније имао мушког наследника а не помиње се ни нека његова кћер,што не значи да је није имао, то би значило да је његова сестра билаудата за неког српског владара и да су они били “родитељи“ претциЛикинијa и Беле Уроша, односно, како се каже, великог жупанаСтефана Немање. Византијски цареви Лав и Александар IМакедонци имали су четири сестре: Анастасију, Ану, Јелену иМарију19 за које се незна ко су им били мужеви и да ли су биле удате.

Што се тиче трећег податка, сасвим је извесно да су Словени –Срби могли бити у војној служби византијских царева Лава VIМудрог (886–912.) и његовог брата Александра. Међутим, у времесавладарства, одан уживањима, Александар није учествовао удржавним пословима а пошто је изненада умро владао је непунихгодину дана не оставивши за собом свог наследника. За то време јенеопрезно одбацио да плаћа данак бугарском цару Симеону и увукаоземљу у тешке ратне невоље20.18. Б. Крсмановић, Н. Радошевић, Легендарне генеалогије византијских царева и њихових поT

родица, Зборник Визан. инст. XLI, Београд 2004, стр. 77–81; 19. В. Станковић, Цариградски патријарси и цареви македонске династије, Београд 2003, стр.

273.20. Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1993, стр. 238, 253.



У време Лава VI21 и Александра у Србији су на власти биликнезови: Мутимир Властимировић (око 851–891.), његов синПрибислав (891–892.) и његов синовац, Петар Гојниковић22 (892–917.). Почевши од доласка на власт Лава VI, 886. године, кнез Петарје владао читавих двадесет година као његов вазал. У рату који јеизбио у време византијског цара Александра I српски кнез ПетарГојниковић се ставио на страну Византије што га је коштало власти.Да ли су то те Словенске трупе у војсци Александра Македонца окојима говори Константин Филозоф? Петра су Бугари заробили напревару и одвели у Бугарску где је и умро у заточеништву.23

Нема никаквих података о жени Петра Гојниковића и њиховимпотомцима. Имајући у виду да је био вазал византијских царева ЛаваVI Мудрог и Александра I, који су га признали 896–897. године, кадаје окончан и Први византијско–бугарски рат, може сепретпоставити на основу претходних антиципација, да је тадапостао њихов зет. Наиме, Петар је добио једну од њихових сестара зажену. У прилог томе иде и Порфирогенитов податак да се тада Петарокумио са бугарским царом Симеоном. Има више претпоставки оприроди кумства Петровог са Симеоном. Између осталих, дали бисмо предност претпоставци да су били двоструки кумови. Симеон јебио крштени кум Петровог детета које је рођено из брака са некомнама непознатом “Македонком“, 897. године. Око 900. годинебугарском цару се родио син који је крштењем постао имењаксрпског кнеза Петра, а то би ишло у прилог да је српски владар биокум бугарског принца24.

Постоји претпоставка да је прва жена Петра Гојниковића биланека Хрватица јер је једно време био у изгнанству у Хрватској кнезаБранимира25. Имајући у виду да је после повратка у Србију и доласкана власт уз помоћ Василија I, 892. године, добио за жену једну одВасилијевих кћери, сестру Лава VI и Александра I, то би значило даје Петар Гојниковић био отац Ликинија Србина а мајка кћивизантијског цара Василија I. Али, имајућу и виду “растегљиву“прецизност летописаца, проистеклу због недовољног разумевања21. Син Лава VI Мудрог и његове четврте супруге Зоје Карбонопсине, био је Константин VII

Порфирогенит (цар 913–959.), а потом следе њихови потомци Роман II (959–963.),Василије II Порфирогенит — Бугароубица (976–1025.), Константин VIII (1025–1028.) ињегова кћи, Зоја (царица 1042–1050.) са тројицом супружника: Романом III Аргиром(1028–1034.), Михајлом IV (1034–1041.) и Константином IX Мономахом (1042–1055.).



или непрецизности извора које су користили, Ликиније може битинеки даљи потомак “ћерке Олимпије, мајке цара АлександраМакедонског“, односно кнеза Петра Гојниковића. Да је то такоможемо се уверити на основу податка да је извесни КонстантинВелики дао Ликинију своју сестру Констанцију за жену са којом јеимао два26 сина. Један од тих синова је предак жупана Стефана

22. Петар је највероватније син најмлађег Мутимировог брата Гојника. Када је Мутимирпрогнао своју браћу Стројимира и Гојника у Бугарску, 855–856. године, задржао је код себемалолетног Петра са циљем да се обезбеди од напада браће. Петар је тада, највероватнијеимао од 5. до 10. година што би значило да је рођен 845–850. године. Када је Петародрастао побегао је у Хрватску где је ожењен неком принцезом са двора кнеза Бранимираодакле се вратио 892. године и преузео власт у Србији пошто је збацио браћу од стрица,Мутимирове синове, Првослава, Брана и Стефана који су се нашли на простору Хрватске.Тада је Петар имао око 45. година што би значило да се у Хрватској оженио. У време визан>тијско–бугарског рата, 894–896. године, власт у Србији је покушао да преузме Строји>миров син Клонимир, бугарски експонент. Клонимир је заузео престони Дестиник али јепосле Петровог напада подлегао, ухваћен је и убијен. Око 912. године је Бран напао Петраали је поражен и ослепљен. Петар је 913. године подржао Византију против Бугара на челуса царом Симеоном, а када се припремио да уђе и у савез са Угарима пао је као жртвазавере захумског кнеза Михајла Вишевића, 917. године. Захумље је тада деловало само>стално. Уз лажна обећања Петар се предао Бугарима а потом је, напротив, заточен и кас>није умро у бугарском затвору.

На власт је, 917. године, дошао Павле (рођен 870–880.), син слепог Брана, унук кнезаМутимира. Међутим, нови византијски цар Роман Лакапин је у Србију послао Захарију,сина кнеза Првослава, да преузме власт од Павла, 920. године. И Првослав је, по свемусудећи, напустио Хрватску упутивши се у Цариград. Али се незна да ли је тамо рођенЗахарије. Захаријин напад је пропао, он је поражен и предат Бугарима. Међутим, 923.године, изазван нападима захумског кнеза Михала Вишевића, бугарског експонента, Пав>ле започиње непријатељства проив Бугарске која је употребила Захарија и довела навласт. Али, убрзо, и Захарија се окренуо против Бугара који су на њега упутили војску.Овога пута је бугарска војска била поражена и Захарија је у Цариград упутио више одсе>чених глава њихових заповедника са оружјем. Када се указала прилика, Бугарска је про>тив Захарија упутила кнеза Часлава, сина Клонимировог, унука кнеза Стројимира. Заха>рија је избегао у Хрватску, 926. године, потом у Цариград а сви српски жупани су напревару заробљени и са Чаславом враћени у Бугарску. Србија је следећих седам годинабила у потпуној власти Бугарске. Часлав је са четири жупана дошао у опустошену Србију,933. године, највероватније, на основу заједничког договора Бугарске и Византије са на>мером да се ојача Србија као будућа брана нападима Угара који су постајали све јачи. Тадасе, вероватно, вратио и Захарије. Када је Часлав победио угарску војску на челу са Кишомна историјску сцену је изашао Техомил, будући зет рашког жупана. (Т. Живковић, ПортTрети српских владара (IX–XII), 31–55; Ж. Андрејић, Нова сазнања о српском кнезу СтTроимиру из IX–X века на основу “архивског записа“ са његовог златног печатњака, Архив>ско наслеђе 5, Зајечар 2007, стр. 125–133.

Порфирогенит једино не помиње Мутимировог сина кнеза Стефана после прогон>ства у Хрватску. Стефан је био најмлађи син кнеза Мутимира, а по свему је рођен око880–885. године. Сви су изгледи да се Стефан оженио неком хрватском принцезом садвора кнеза Мутимира. Да се претпоставити да је касније напустио Хрватску пошто је одстране кнеза Михајла Вишевића добио неку област у Захумљу. Имајући у виду да је кнезПетар, заправо, био жртва интриге кнеза Михајла мора се рачунати са тим да је у томенеку улогу имао и Стефан.



Немање.

* * *

Други подаци из родослова и летописа нас стављају пред јошвеће тешкоће: Константин Велики је своју сестру (Карловачки,Загребски, Врхобрезнички, Пејатовићев и Новаковићев летопис),односно кћер (Руварчев и Пивски), Констанцију дао за женуЛикинију Србину који је са њом добио сина Бело Уроша а овај родитри сина. Најстарији Техомил роди Стефана Немању. Обшти листнам износи нов податак: “Овај Ликиније имао је два сина који су самајком, после смрти Ликинијеве побегли из некада славног градаСирмијума. Из тога града они су преко Босне побегли у Захумље уотечество свога оца (значи Ликиније је из Захумља)...“. Пивскилетопис нам допуњава слику: “Беше овај Ликиније далматинскигосподин родом Србин. Роди од Констанције сина од кога по коленумноги изидоше до Беле Уроша“. Пајсијев родослов не помиње имеЛикинијевог сина који је избегао, каже, пред бугарским царом у Зету(то каже и Ћоровићев летопис), односно Захумље и у изгнанствуродио сина Бела Уроша. Карловачки родослов нам доноси податак дасе у Захумљу Бела Урош оженио Аном, односно Катарином(Пејатовићев), ћерком француског краља и да са њом роди два сина:Техомила и Чудомила, а Техомил роди четири сина: Завиду, Страци>мира, Првослава и Стефана Немању. Обшти лист доноси у другомделу сасвим другачију причу иако је главни актер и даље Бела Урош:“... био је неки човек (по имену Пото – Попо) који је исповедаоманихејство у селу Луца у Захумљу у време осмосотноје од рођењаХристова (IX век). Тај човек је био пореклом од Ликинијевих синоваи његова се земља сада зове Попово... И тако овај Попо роди синаЉубомира који се оженио ћерком свога стрица (по манихејском23. Т. Живковић, Портрети српских владара (IX–XII), Београд 2006, стр. 36; Ж. Андрејић, НоT

ва сазнања о српском кнезу Строимиру из IX–X века на основу “архивског записа“ са његоTвог златног печатњака, стр. 131.

24. Т. Живковић, Портрети српских владара (IX–XII), стр. 37.25. Исто, стр. 40.26. Римски цар Лициније је имао само једног сина, Лицинијана. (I. Rabar, Povijest carstva rimT

skog, Zagreb 1889, стр. 190.) Међутим, према нашим истраживањима, Лициније је са Конс>танцијом био у другом браку а да је из првог брака, са неком супругом ниског варварскогпорекла имао кћи Пенелопу, потоњу великомученицу Св. Ирину, а могуће је и два сина.(Ж. Андрејић, Владари Трибала, Рача 2000, стр. 87–88; Исти, О сродству римских августаАлександра Севера и Лицинија и императора Прве и Друге тетрархије, стр. 123.)



закону) и са њом је добио земљу на којој је било једно знатно местокоје се звало Чрновица а које је он преименовао у Љубомир...Љубомир је имао сина који је због белине тела и косе назван Бела...Бела је имао сина Уроша, који је по оцу добио назив Бела Урош, икоји је покорио сву Захолмију, Травунију, Дубровник, Далмацију,Херцеговину и обе Сенте (Зете)... Бела Урош је живео много година.Имао је два сина чија су имена била Тихомил и Чудомил. Они суподелили своје поседе. Овај Техомил је имао децу чија су имена билаПрвослав, Страшимир (Страцимир), Давид и Немања.“

Слично Општем листу пише и Мавро Орбин: “... живљаше уХумској области, у пределу Луке, неки поп грчког обреда, наречениСтефан... имао, између осталих, сина по имену Љубомир... њега је(Љубомира) господар Хума (Стефан) именовао жупаном једногпредела, званог Трново, који се данас по његовом имену називаЉубомир... ускоро умре оставивши иза себе једног сина по именуУрош... краљ Ђурађ (Ђорђе Бодин) га потврди на управи и власти уреченој области. Кад је касније Урош био заробљен у једном окршајукоји је краљ Ђурађ имао с краљем Драгињом, био је одведен у Рашку,где је остао све док краљ Ђурађ није поново... заузео Рашку. ОдУроша се роди Деса... а од Десе... Мирослав, Константин и Немања,по којој кућа Немањића доби име... Кад је Немања умро, оставио једва сина, Тихомила и Симеона. Тихомил није остао на власти дужеод годину дана, јер је умро. Наследио га је брат му Симеон... Симеонје умро у педесетој години живота...“27

Очигледно је да се у Општем листу, Пивском летопису,Карловачком родослову и Краљевству Словена појављују подаци онеким Немањиним претцима који немају никакве везе састароримским царевима и да се са овим подацима треба позабавити.Пре него што се то учини пожељно је резимирати ове податке и некеодмах коментарисати: римски цар се више пута назива Ликиније,али се појављује и под именима Ликије, Ликиниа, Ликин иИскленин28 која сва, сем овог последњег, имају српскословенскикорен и значење29; Ликиније је имао два сина (а не једног, као што је27. М. Орбин, Краљевство Словена, Београд 1968, стр. 20–21.28. Ђ. Сп. Радојичић, Из старе српске подунавске књижевности и писмености, Годишњак Фи>

лозофског факултета III, Н. Сад 1958, стр. 160. Р. Новаковић је сумњао у веродостојностовог податка из родослова пронађеног у Софији и претпостављао да “Искленин“ значи“Словенин“. (Р. Новаковић, Још о пореклу Срба, стр. 85, нап. 56.



то случај са римским императором Лицинијем); Захумље јеЛикинијева отаџбина (а не Источна Србија где је рођен римски царЛициније); један неименовани Ликинијев син је избегао предбугарским царем (а не пред римским импертаром КонстантиномВеликим); Ликинијев унук је Бела Урош који је био ожењен Аном,односно Катарином (може бити да јој је Ана титуларно а Катаринакрштено име), ћерком француског краља; Бела Урош је са њом имаодва сина: Техомила и Чудомила; Техомил је имао четири сина:Завиду, Страцимира, Првослава и Стефана Немању.

У Општем листу се тврди да је пореклом од Ликинијевихсинова био неки манихејски (павликански)30 поп који је живео у IXвеку (у време кнеза Мутимира и његових потомака, као и ПетраГојниковића), а према Орбину овај поп је православан и звао сеСтефан (Могао би то бити Стефан, најмлађи син кнеза Мутимира,рођен око 845–850. године. Он је брат од стрица кнеза ПетраГојниковића, такође рођеног око 845–50. године). Поп Стефан јеимао сина Љубомира који се оженио својом сестро од стрица, премаманихејском закону (стричеви Стефана Властимировића су Строи>29. Ђ. Даничић, Ријечник из књижевних старина српских, 2, Београд 1975, стр. 12.

Сматра се да име Ликиније, поготову име Лициније, а са тиме се сложио и Реља Нова>ковић, нема никакву традицију код Срба. Међутим, треба се подсетити да слично именосе Лицике, припадници једног од српских племена која су се доселила са реке Висле напростор Захумља. (*** Византијски извори за историју народа Југославије II, Београд 1959,стр. 60.) Корен именице Ликиније, Ликије, Ликиниа и Ликин је реч “лика“ у значењу“влакнасти део коре дрвета“. Лика је код Срба хороним, хидроним и топоним; лично имеи надимак, потом, назив од мила за мајку или, уопште, драгу особу. Личанин је човек изобласти Лика у Хрватској коју су већински насељавали Срби. Познато је и лично име Ли>кота, а у Приморју реч “ликарије” означава нешто што светлуца. Реч ликовање од ликаима значење “весеље – славље”. (*** Riječnik JAZU, VI, Zagreb 1904–1910, стр. 89; *** РечникСАНУ, књ. XI, Београд 1981, стр. 433–439; P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskog ili srpskogjezika, II, Zagreb 1972, стр. 301.). За нашу тему о Ликинију врло је интересантан топонимЛикина у близини Солина у Далмацији који је забележен у извору из X века. (*** RiječnikJAZU, VI, стр. 89.)

Област Лика се помиње први пут у првој половини IX века. Области Лику, Крбаву иГацку Порфирогенит не убраја у 11. жупа које чине Хрватску. Он за њих каже да их “држипод влашћу“ хрватски бан, а да се Хрватска граничи према Цетини и Ливну са Србијом.(*** Византијски извори за историју народа Југославије II, стр. 33, 35.)

30. О постојању павликанске невере сведочи и натпис са зида цркве у Истоку: “... и мијаСтефана рекомаго ва паваликијскиие невјар...“ из 1142. године када је Немања био краљ,односно велики жупан. (М. С. Милојевић, Путовање дела праве старе Србије, Београд1872, стр. 164.) Овим текстом и његовом хронологијом као и чудном титулом “краљ свихсрпских и поморских земаља“, којом је ословљен велики жупан Стефан Немања, бавио сеРеља Наоваковић и на основу свега закључио да се Немања 1142. године оженио и постаовелики жупан. (Р. Новаковић, Један прилог хронологији Немањина живота, Историјскигласник 2, Београд 1969, стр. 63–65.



мир, отац кнеза Клонимира и деда кнеза Часлава, и Гојник, отацпоменутог кнеза Петра). Љубомир има сина Белу, а од њега унукаБела Уроша. Орбин не помиње Белу и каже да је Љубомиров синУрош који је касније био заробљен (у време окршаја краља ЂорђаБодина са Драгињом) и кога је Ђорђе касније ослободио (дакле, речје о великом жупану Урошу I). Летописци из IX века прелазедиректно у прву половину XII века, а то би значило да Урош нијеЉубомиров син већ потомак. Од Уроша се роди Деса, који имасинове Мирослава, Константина и Немању. Од Десиног синаНемање остадоше два сина: Тихомил (владао само годину дана) иСимеон (влада после брата, умро у педесетој години). Сасвим јаснопроизилази да су Бела Урош (II) и Деса синови жупана Уроша I.

У ранијим радовима о пореклу великог жупана СтефанаНемање смо користили све расположиве изворе и дошли дорезултата да је његов далеки предак дрински жупан Техомил (такођесин неког попа, али из извесног села Рабице) из времена кнезаЧаслава и потоњи рашки жупан. Он је био ожењен ћеркомнеименованог жупана Рашке и са њом је имао синове: Љутомира(погинуо на Ибру око 960–962.) и неког неименованог и једну кћеркоја је била удата за Драгимира, господара Травуније и Захумља.31

Немањи претци се јасније уочавају од времена краља Бодина, оддруге половине XI века.

У време српско–византијског рата 1072. године и устанка ЂорђаВојтеха источне земље заузима Бодин, син краља Михајла. Међутим,Византинци су поразили Бодина, заробили и заточили у Антиохијиодакле је успео да се ослободи уз помоћ млетачких трговаца. Бодинсе оженио Норманком Јаквинтом из Барија, 1081. године, а послеочеве смрти, 1082. године, ослобађа Босну и Рашку. У Рашку је ушаоњегов брат Петрислав који рашког жупана и његову породицуодводи у Дукљу. Нешто касније, 1084. године, Бодин поставља завладара Босне жупана Стефана32, а у Рашку упућује своје дворане31. Ж. Андрејић, Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу жуT

пана Стефана Немање, Новопазарски зборник 26, Нови Пазар 2002, стр. 82; Исти, СредTњовековна Топлица, баштина жупана марка и његових потомака, великих жупана СтеTфана Вукана и Стефана Немање, Митолошки зборник 20, Рача 2009, стр. 26–29.

32. Име овог Бодиновог великаша би могло бити титуларно. Ми смо закључили да је крштеноиме босанског бана Стефана било Бодин и да је он био син Петрислава, брата краља Бо>дина. (Ж. Андрејић, Размишљање о раним бановима Босне и неке претпоставке о њиховомпореклу и покушај успостављања родослова, Гласник 5, Бања Лука 2007, стр. 114–115.)



Вукана и Марка. Вукан и Марко су му се заклели "да ће они и њиховисинови бити истакнути приврженици краља Бодина".33 Изпоследњег навода се види да су и Вукан и Марко имали синове.Међутим, о Вукановим синовима нема трага у изворима. Имајућисве у виду, још је Ковачевић претпоставио да је онај рашки жупан,кога је Петрислав одвео са породицом у Дукљу, отац Вукана и Маркаи предак Стефана Немање.34 Немањин отац је "избегао" у дукљанскуРибницу, тамо где је живео његов отац Марко и где је и он рођен увреме краља Бодина, где је непознати рашки жупан одведен у времекраља Михајла и где је касније рођен и Стефан Немања.

Али, не сме се заборавити и онај претходни жупан Рашке, тасткнеза Предимира. Има се утисак да је Предимиров таст исти онајкоји се као савезник краља Радослава завадио са Михајлом или је упитању отац Предимировог таста. Михајло је успео да их победи идође на власт, 1046. године. По свему судећи, тада је у Рашку ушаоМихајлов син Петрислав који ће тог жупана са породицом одвести уДукљу. Ако није у питању Предимиров таст онда је тај рашки жупан,који се сврстао против Михајла, био Предимиров други шуракимајући у виду да је Радиград постављен за жупана у Оногошту. Овајдруги син рашког жупана има, како Дукљанин каже, име Плена35 илиПигна. Изгледа да се други син рашког жупана звао Пленимир36.Дакле, сасвим јасно произилази, да су жупани Вукан и Марко синовирашког жупана, таста Предимировог, или синови његовог шуракаПленимира. Или још јасније, Вукан и Марко су синови или унуцирашког жупана, таста кнеза Предимира. Предимир је син српског33. E. Perčić, Ljetopis popa Dukljanina, стр. 85.34. Љ. Ковачевић, Неколика питања о Стефану Немањи, Глас СКА LVIII, Београд 1900, стр.

60. 35. Други син рашког жупана има врло чудно име које се ближе објашњава другим а и то нам

није разумљиво. У српскословенском језику реч "плена" и "плјан" значи ланац, оков и плен(С. Петровић, Речник црквенословенског језика, Ср. Карловци 1935, стр. 154–155.). У ЖичTкој повељи се помиње Пљен (Љ. Јухас–Георгиевска, Стефан Првовенчани — Сабранисписи, стр. 111.). Ова старословенска реч је основа за речи: плјанају, плјанју, плјанение узначењу: пленити, одвести у ропство, заробљавати. (С. Петровић, Речникцрквенословенског језика, стр. 155.) У Вуковом народном језику "пига", односно "пигав"означава пегавог човека (В. Ст. Караџић, Српски ријечник, Београд 1969, стр. 499.).Слободније тумачење имена другог сина рашког жупана, који је био одведен у ропство,било би Пленимир а надимак Пегав.

36. Пленимир је име познато и на бугарском двору. Тако се звао и прворођени син бугарскогцара Петра I (Константина) (927–970.) и Марије Ирине али је вероватно умро млад. /И.Андреев, И. Лазаров, П. Павлов, Кои кои е в средновековна Балгарија, Софија 1994, стр.316./



владара Стефана Војислава и нећаке цара Самуила. Вукан и Маркоби, заправо, били синови рашког жупана и кћери српског краљаРадослава чију је владарску грану лозе потиснуо краљ Михајло ињегов син Бодин.37

Мавро Орбин, Стефана, бана Босне, назива краљем који јепосле краћег времена умро, а наследио га је син Вукмир. ЖупанаВукмира је наследио његов млађи брат Крешимир, 1113. године.Орбин очигледно не мисли да је жупан Крешимир хрватски краљКрешимир II, или неки од његових наследника, јер зна да је хрватскикраљ умро без мушких потомака. Крешимир II је имао само једнукћер која је била удата за угарског краља. Из тих разлога су сеугарски краљеви после Крешимирове смрти почели називати“господарима Хрватске, па и Босне... Али Хрвати и Босанци, нехотећи их признати за господаре, изабрали су између себе својевладаре и банове. Понекад је Босном владао само један владар, апонекад је власт била подељена на много владара... Некад се такођедешавало да се Босна удруживала с Рашким Краљевством, и сХрватском и с облашћу Хума. У то време били су бан Твртко, Кулинбан, бан Борић и многи други.“38 Али, потсетимо се Диканжоветврдње да је бан Вукмир поново освојио Босну, а то би значило да јеон био прогнан. Орбини каже да је Вукмира наследио млађи братКрешимир, а Диканж да је потом дошла у Босну наредба за Креши>мирову смрт. После Крешимирове смрти, можемо прихватитиДиканжа, Бодин је поставио на власт свог бана Стефана. Дакле,Орбини и Диканж износе различите податке. Диканж пре банаСтефана, кога поставља Бодин, наводи још једног Стефана, потомВукмира и Крешимира тако да је то супротно од онога што тврдиОрбини, а поготову да Вукмир и Крешимир нису синови банаСтефана кога доводи на власт краљ Бодин. Чак, Диканж каже да јеТвртко, вероватно син Вукмиров, или Крешимиров, прогнао из37. Ж. Андрејић, Средњовековна Топлица, баштина жупана Марка и његових потомака, веT

ликих жупана Стефана Вукана и Стефана Немање, Митолошки зборник 20, Рача 2009,стр. 28. Имајући у виду претпоставку да је сестра краља Бодина била супруга жупана Мар>ка, а да је Марко син кћери краља Радослава чини се да прво или друго неће бити могуће.Жупан Марко би био четврто колено од заједничког претка, кнеза Стефана Војислава аБодинова сестра је треће колено. Имајући у виду да је у то време четврто колено било ва>лидно такав брак није сматрао родоскрвним. С друге стране, ствар се компликује ако сеима у виду да је Предимир, брат краља Радослава био ожењен ћерком рашког жупана.

38. М. Орбини, Краљевство Словена, стр. 136–137.



Босне Бодиновог експонента Стефана. Орбинијево приповедање јетечније и повезаније тако да је он у овом случају био бољеобавештен. Бан Стефан, кога је поставио српски краљ Бодин,претходи Вукмиру и Крешимиру.

У време постављања Стефана на власт у Босни краљ Бодин је уРашкој поставио за жупане браћу, Вукана и Марка. За жупане,савладаре Рашке, Вукана и Марка је, своједобно, ЉубомирКовачевић тврдио да су синови Петрислављеви39, а унуци краљаМихајла. Са овом његовом тврдњом се слагао и Фердо Шишић40. Мисмо доказивали и доказали да су жупани Вукан и Марко потомцирашког жупана Тихомила из времена кнеза Часлава и да су Вукан иМарко били у родбинској вези са српско–дукљанском краљевскомкућом. Наиме, Марко је био ожењен сестром или ћерком краљаБодина.41 Што се тиче браће краља Бодина, Дукљанин тврди да су свиизгинули42, а да су једино Владимир и Петрислав имали синове.Петрислав је имао сина Бодина, а Владимир сина Владимира.43

Уколико се прихвати Ковачевићева претпоставка, да су Вукан иМарко синови Петрислављеви, онда произилази да су они имали ибрата Бодина, који је био имењак свога стрица, краља Бодина. Наоснову тумачења Житија Стефана Немање ми смо дошли допретпоставке да је Немањин деда жупан Марко имао заиста поредбрата Вукана још једног брата. Дошли смо до закључка и да јеМарков син, Стефан Вукан, отац великог жупана Стефана Немање,био велики жупан Рашке44. У сваком случају, на основу свега изнетогу ранијим радовима остајемо при томе да су Вукан и Марко потомцирашког жупана Тихомира–Техомила. На основу ових релацијадолазимо до претпоставке да је Бодин, син Петрислављев, овенчанза великог жупана Босне и добио титуларно име Стефан. Из ових39. Љ. Ковачевић, Неколика питања о Стефану Немањи, Глас СКА 58, Београд 1900, стр. 58–

60.40. Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, Београд–Загреб 1928, стр. 85.41. Ж. Андрејић, Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу жупаT

на Стефана Немање, Новопазарски зборник 26, Нови Пазар 2002, стр. 37–82. Панта Срећ>ковић је своједобно изнео тврдњу да је жупан Марко био ожењен Марчом (Marciuicii) ћер>ком краља Бодина. (П. Срећковић, Историја српског народа I, Београд 1884, стр. 412, 414,404.)

42. * * * Ljetopis popa Dukljanina, Bar 1999, стр.84.43. Исто, стр. 83.44. Ж. Андрејић, Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу жупаT

на Стефана Немање, стр. 37–82.



разлога стари хисторици мешају унука и деду. Тако унука називајукраљем Босне, а он је заправо био жупан–бан, познат само каоСтефан. Дакле, у време краља Бодина Босна је у саставу Србије, ањоме влада Стефан Бодин, синовац краља Константина Бодина.

Ако критички повежемо све ове детаље, које износе Дукљанини Орбин, донекле и Диканж, можемо доћи до закључка да јеПетрислав имао сина Бодина који је од стране краља Бодина, свогстрица, овенчан жупанским венцем и постављен да влада Босном сатитуларним именом Стефан. Стефан (Бодин) је имао синовеВукмира и Крешимира чији наследници владају Босном. Бан Стефанје дошао у проблематичну ситуацију после смрти краља Бодина ипада Хрватске под Угарску власт, 1102. године, а његов положај сејош више искомпликовао после смрти краља Владимира и рашкогжупана Вукана, 1113. године, када су избили велики немири. Уколи>ко имамо у виду да су Вукан, Марко и Стефан Бодин посталиовенчани жупани Рашке и Босне око 1082–85. године, да је босанскижупан Стефан Бодин учествовао у опсади Дубровника 1092–1093.године, да је српски краљ Константин Бодин умро 1099. године, ондаможемо закључити да је босански бан Стефан, као Бодинов унуквладао и после његове смрти.

Ово нису једине родбинске везе српске владарске куће родаВојислављевића и рашких жупана. И Драгимир, отац СтефанаВојислава био је ожењен ћерком рашког жупана Љутомира који јепогинуо на реци Ибар, 960–962. године.45 Пре Љутомира, Дукљанинтврди да је кнез Часлав поставио дринског жупана Техомила зажупана Рашке.46 То је било после ослобађања Србије од Бугара, 933.године.47 Према Дукљанину Техомил је био син неког попа из селаРабице и у борби против Угара се посебно истакао а Часлав ганаграђује тако што га поставља за жупана Дрине и при томе га женићерком рашког жупана. Када су Угари поразили и убили Часлава,943. године, Тихомил је "наследио Рашку али се није усудио назватикраљем или баном већ само великим жупаном".48 Техомиловипотомци су наставили да владају Рашком.49 То би значило да је45. M. Orbin, Kraljevstvo Slavena, стр. 281; E. Perčić, Ljetopis popa Dukljanina, стр. 59.46. Исто, стр. 56–57.47. Т. Живковић, Портрети српских владара, Београд 2006, стр. 52.48. M. Orbin, Kraljevstvo Slavena, стр. 280; *** Историја Црне Горе, Титоград 1967, стр. 408.49. E. Perčić, Ljetopis popa Dukljanina, стр. 61.



рашки жупан страдао са Чаславом и зато га наслеђује његов зет. Овајрашки жупан је могао бити један од она четири жупана са којима јеЧаслав побегао из Бугарске и ослободио Србију. Техомилов син јеЉутомир а имао је и још једног неименованог сина. Техомиловаунука, кћер Љутомирова, била је супруга кнеза Драгимира и мајкаСтефана Војислава. Заправо, тај рашки жупан би могао бити и некиод стричевске браће кнеза Часлава.

* * *

Константин Филозоф нам доноси и податак да је српски краљСтефан Првовенчани имао четири сина: Радослава (краљ, 1228–1233.), Владислава (краљ, 1233–1243.), Стефана (краљ, 1243–1276.) иПредислава (Сава II, архиепископ, 1263–1270.). За Стефана каже да јеимао и име Урош које је добио по прадеди који се, такође, звао Урош.Може се сматрати да је овај податак у складу са претходним оНемањином пореклу од Беле Уроша. Дакле, отац Стефана Немање сетакође звао Урош. Имајући то у виду неки историчари су сматралида је отац Стефана Немање велики жупан Урош II који је имаокрштено име Завида.50 Мандић је претпоставио да се овај податакможе односити на Немањиног деду, прадеду или још старијег преткаБелу Уроша, наводно, сина Ликинија Србина.51 Постало је јасно да суимена Стефан и Урош титуларна. Сви српски владари су приликомкрунисања, без обзира на титулу, добијали име Стефан52 а неки су, посвој прилици, у блиској вези са угарском владарском кућом,добијали и титуларно име Урош53. Има индиција да су титуларнаимена Стефан и Урош у каснијем периоду постала угарска и српскалична имена. У најновије време су се појавила тумачења датитуларно и лично име Урош није угарског већ далматско–романског порекла54. Настало је рефлектовањем титуларногстароугарског “урум“, у значењу “мој Господ, мој господин, мој50. С. Мандић, Велика господа све српске земље, стр. 26–31; Исти, Царски чин Стефана НеT

мање, Београд 1990, стр. 92–100.51. Исти, Царски чин Стефана Немање, стр. 93.52. М. Ћоровић–Љубинковић, Одраз култа светог Стефана у српској средњовековној уметT

ности, Старинар 12, Веоград 1961, стр. 45; С. Мандић, Венцоносци, У: Чрте и резе, Београд1981, стр. 7–32; С. Марјановић–Душанић, Владарско име и титула у државоправној траTдицији Немањића, У: Владарска идеологија Немањића, Београд 1997, стр. 42–59;

53. Исто; С. Мандић, Урош, У: Велика господа све српске земље, Београд 1986, стр. 5–33.54. Ж. Вељковић, Српско име Урош из далматског врела, Прилози за књижевност, језик, ис>

торију и фолклор 74, св. 1–4, Београд 2009, стр. 63–93.



господар“, у старосрпски и старохрватски. Почетак повезивања завладарску титулу на српском простору везан је за жупана Уроша Iпреласком именице у апелатив услед његове “русе косе“. Лично имеУрош није потврђено на угарском већ само на српском етничкомпростору.55

Имајући у виду да се поједине личности из српских владарскихлоза појављују и са крштеним именима: Вукан, Примислав, Белуш,Деса, Завида, Мирослав, Страцимир, Тихомир, Белош, Владислав,Радослав, Милутин, Драгутин, Душан, Лазар, Ђорђе... дошли смо дозакључка да су све личности које су познате само по титуларнимименима имале крштено име Немања јер се оно подразумевало:жупан Урош I, жупан Урош II, краљ Стефан Првовенчани, краљСтефан Урош I, цар Урош, деспот Стефан.56 С друге стране личностикоје се помињу само са крштеним именом Немања нису биливладари по било ком основу. Имајући у виду да је отац СтефанаНемање жупан Стефан Вукан произилази по КонстантинуФилозофу да је и он имао титуларно име Урош. Постојипретпоставка да је Стефан Вукан био ожењен неком угарскомпринцезом па тако произилази да је могао имати и ово титуларноиме. Дакле, потпуно именовање оца Стефана Немање гласи СтефанВукан Урош.

* * *

Ђ. Сп. Радојичић нам наводи један други податак из летописа да“Стефан (Урош I) син Првовенчаног краља роди сина и даде му имеБела Урош у име прадеде свога, то је Стефан краљ Урош“.57 По свемусудећи реч је о Драгутину или Милутину. Драгутин је био ожењенКатилином, ћерком угарског краља Стефан V а Милутин је кратковреме био у браку са његовом другом ћерком. Тако да произилази да55. Вељковић порекло имена топонима на Урсу и Урса налази у панонскороманском и дачко>

романском Ursus – медвед. Сматра да је именица Урош доспела у старомађарски тек у пе>риоду од око 1112. до око 1146. године. Сматра да је име Урош можда конотативно титули“велики жупан, краљ, цар“ а тврди да је, свакако, конотативно изразу “русе косе“, да је ан>тропонимни апелатив +урош “русе косе“, потом, маскулини оритоним у дубровачкомурош у значењу “(светли) мужјак жуње“, или апелативи “светле масти“ – “пас светлемасти“.

56. Ж. Андрејић, Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу жуTпана Стефана Немање, стр. 39–40.

57. Ђ. Сп. Радојичић, Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба,Нови Сад 1967, стр. 169.



су оба брата могла доћи до угарског титуларног имена Урош.Међутим, ни један ни други нису познати и по имену Бела.58 Чини седа код Константина Филозофа релације са претцима и потомцимакраља Уроша са именом Бела Урош служе да убедљиво увере улажно Немањино порекло од Беле Уроша сина Ликинија Србина.Постоји и могућност да је врло поуздани Константин Филозоф наоснову неког извора црпео ове податке, а који нису Зонарини илиПорфирогенитови када је реч о династији Македонаца.

Наша историјска наука није прихватила податке о синовимаУроша II и Десе према родословима, летописима или Мавру Орбину.Ми смо их прихватили али без довођења ових личности у везу саочинством према великом жупану Стефану Немањи и допунили наследећи начин. Велики жупан Урош II је имао синове Техомила иЧудомира, а од Техомила унуке: Завиду (Давида), Страцимира(Константина), Првослава и Немању. Велики жупан Деса (Десимир)имао синове: Мирослава, Страцимира (Константина), Завиду иНемању, а од Немање унуке Тихомила и Симеона.59 Најстарији синУроша I био је Белош који је отишао у Угарску, 1130. године, када сењихова сестра Јелена удала за угарског краља Белу II и потом постаопалатин и бан као старатељ малолетног краљевског пара. У нашојнауци је давно усвојено да су Урош I и његов брат Стефан Вукансинови жупана Марка, млађег брата рашког великог жупана Вукана.

За великог рашког жупана Вукана (1084–1112.) се у нашој науцитврди да није имао мушке деце већ само кћер која је била удата задукљанског краља Владимира II (после 1001–око 1112.), синаВладимира, унука краља Михајла (пре 1077–после 1081.). Из тихразлога су га на власт у Рашкој наследили синовци Урош I и СтефанВукан и њихови потомци. Вукан је, највероватније, био ожењенћерком жупана Стефана60 кога је на власт у Босни поставио краљБодин, 1084. године. Међутим, када је краљ Бодин за жупане Рашке58. О постојању српских титуларних имена Бела и Урош, односно имена Бела Урош, и у првој

половини XIV века видимо и на примеру видинског деспота, брата бугарског цара Ми>хајла III Шишмана, који је познат по надимку Белаур. За њега смо доказали да се звао БелаУрош. (Ж. Андрејић, Света Богородица у Доњој Каменици, Рача 2007, стр. 50–52, 203.)

59. Исто, стр. 38.60. Ж. Андрејић, Размишљање о раним бановима Босне и неке претпоставке о њиховом поT

реклу и покушај успостављања родослова, Гласник 5, Бања Лука 2007, стр. 113. ПантаСрећковић је први изнео претпоставку да је жупан Вукан био ожењен ћерком босанскогбана Стефана. (П. Срећковић, Историја српског народа I, Београд 1884, стр. 412, 414, 404.



поставио Вукана и Марка заклели су му се “да ће они и њиховисинови бити истакнути приврженици“61. Још је Љ. Ковачевић прет>поставио да је жупан Вукан имао сина а потом нетачно тврдио да јето Завида, наводно, отац Стефана Немање, а ту нетачност је у новијевреме као тачну подржао снажно Т. Живковић уз низ новиххипотеза које су такође неодрживе.62 Дакле, и Вукан је имао бар двасина, ако не и више, али се они у српским и грчким изворима непомињу.63

Остао је скоро не примећен податак из Трокових, угарскихизворника који помињу српске великаше Уроша, Вукана и Павлакоји су ослепљени од стране угарског краља Коломана када је тоучинио и свом брату, противкраљу Алмошу и његовом сину Бели II,1109. године.64 Осим тога, на почетку власти угарског краља СтефанII, 1116. године, у Угарској се помиње палатин Јован син Урошев.65

Мађарски историчар Сентклери тврди да су Срби из Угарске, Банатаи Бачке, били на страни Алмоша. Одмах би се на основу сличностиимена помислило: може бити да су ослепљени српски великаши(вероватно жупани Срема, Бачке и Баната) Урош и Вукан синовижупана Марка, познати као жупани Урош I и Стефан Вукан. Иаковеликаши Урош и Вукан имају иста имена као Маркови синовиУрош и Стефан Вукан не мора да значи да су у питању истеличности. Тако нешто су показала наша истраживања у вези саистоветним именима али различитих личности српских жупана ињихових синова. Своје синовце, “рођаке и изабране жупане“ Урошаи Стефана Вукана, а не своје синове “најдраже и најмилије“, са јошдвадесет других, рашки жупан Вукан је морао да упути као таоце уЦариград, 1094. године.66 Жупан Вукан је и дванест година касније,1106. године, био принуђен да шаље таоце у Византију.67 Из каснијихпримера, из 1150. и 1155. године, види се да су српски жупани Урош61. E. Perčić, Ljetopis popa Dukljanina, Bar 1999, стр. 85.62. Љ. Ковачевић, Неколика питања о Стефану Немањи, Глас СКА 58, 190, стр. 61–62; Т.

Живковић, Портрети српских владара, стр. 119.63. Ж. Андрејић, Средњовековна Топлица, баштина жупана марка и његових потомака, велиT

ких жупана Стефана Вукана и Стефана Немање, стр. 27–28.64. J. De Thwrocz, Chronica Hungarorum, Schwandtner, I, 118, 125. Из: Ј. Радонић, Србија и УгарT

ска у средњем веку, Војводина I, Нови Сад 1930, стр. 130.65. Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, Београд–Загреб 1928, стр. 100.66. *** Византијски извори за историју народа Југославије III, Београд 1966, стр. 388–389.67. Исто, стр. 390.



II и Деса давали “за таоце оно што им је најдраже“ и “најмилије“68 ида су то морали бити њихови синови и синовци. Сви ови таоци су,сматра се, враћени у Рашку пре смрти жупана Вукана, 1112. године.На престолу Рашке су се, 1112–1146. године, измењивали СтефанВукан и Урош I и о неком њиховом евентуалном слепилу нема вести.Најпре ће бити да су жупани Урош, Вукан и Павле синови великогжупана Вукана из брака са ћерком босанског жупана Стефана.Уколико се Вукан оженио 1082–84. године они су могли бити рођениизмеђу 1083. и 1088. године тако да су у време ослепљивања 1109.године имали од 20 до 25. година. Када је умро жупан Вукан они саовако великим хендикепом нису могли бити узети у обзир задолазак на власт у Рашкој, али и због велике кризе и немира који сузахватили Дукљу и Рашку. Сасвим је извесно да су као евентуалнипрестолонаследници били скривани са малолетним Белом II уманастиру Демеш на Дунаву, недалеко од Ваца а касније, недалеко одПечуја, у бенедиктинској опатији у Печвараду, све до 1130. године.

Наиме, Алмош је пет пута покушавао да се домогне престола узпомоћ завере. После ослепљења Алмош је побегао у Византију,променио име у Константин и добио један град у Македонији одцара Јована II Комнина који је био ожењен његовом сестром одстрица, Пирошком – Приском. После смрти краља Коломана, 1116.године, на престо је дошао његов петнаестогодишњи син Стефан II.У време угарско–византијског рата, 1127–1129. године, умро јеАлмош. У овом рату је дошло до побуне Срба на челу са жупаномУрошем I кога је подржао Стефан II а против Византије. Мађари супокушали да ухвате цара Јована II Комнина али је дошло до издаје одстране неке жене Кристијане која је ухваћена и спаљена по наређењуСтефана II. Кристијана и њено понашање говори да она може бити унекој вези са ослепљеним Алмошем или са неким од ослепљенихсрпских великаша. Помишљамо да је била са неким од њих у брачнојвези. Пошто није имао деце Стефан II је пронашао слепог Белу II,сместио у двору у Толни и оженио Јеленом, ћерком рашког жупанаУроша I. После Стефанове смрти на власт је дошао Бела II и чим јеступио на престо одржан је сабор у Араду на коме је његова женаЈелена Српкиња наредила да се открију и казне сви учеснициБелиног ослепљивања, 1109. године.69 Том приликом је убијено68. *** Византијски извори IV, Београд 1971, стр. 197, 192.



шесдесетосам виновника краљеве трагедије и његовог оца Алмошаали се губи из вида да су на тај начин освећени и ослепљени српскихвеликаши Урош, Вукан и Павле. Ангажовање краљице Јелене у овојистрази и кажњавању је врло индикативно и наводи на закључак дасу српски жупани Урош, Вукан и Павле не само савезници њеногсупруга Беле и његовог оца Алмоша већ и њеног оца Уроша I,заправо њеног деде жупана Марка али и у то време, 1109. године, уРашкој владајућег стричевског деде, великог жупана Вукана.

Али о сукобима или савезу са Угарима жупана Вукана немаподатака. Његова војна сила је била усмерена према Византији,источно и југоисточно од граница Србије. Међутим, постоје некеиндиције да је са Угарима чврсто сарађивао његов брат, жупанМарко. Живковић сматра да је жупана Марка држао северне областиРашке и да је веома рано ступио у родбинске везе са неком угледномугарском породицом. Имајући у виду појаву извесног жупана (co>mes) Марка у угарским изворима, 1111, 1113. и 1124. године, уповељама краља Коломана, Живковић сматра да је у питању рашкижупан Марко и да је он постао значајна личност на двору и у бли>зини краља. Живковић види разлоге за такве везе жупана Марка саУгарима због потпуне доминације жупана Вукана70 који је његовесинове послао као таоце у Византију. То би значило да Марко нијебио у добрим односима са Вуканом и да је из тих разлога био удобрим односима са Коломаном те да није подржавао против краљаАлмоша. Да би се обезбедио од ратоборног и моћног рашког жупанаВукана угарски краљ је успео да га присили да своје синове пошаље уУгарску. Али, жупан Вукан је из тих разлога могао подржаватиАлмоша иако је то морао бити сложен однос. Наиме, жупан Вукан јебио чест противник Византије. Резултат оваквих размишљања иде уприлог да ослепљени великаши Урош и Вукан (и Павле) нису синовижупана Марка већ жупана Вукана.

Када се ситуација променила после великог метежа, 1112–1116.године, после смрти жупана Вукана и краља Коломана, на власт уРашкој су дошли синови жупана Марка, прво Стефан Вукан а затим69. П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал, А. Касаш, Историја Мађара, Београд 2002, стр. 46–50. Шишић је

сматрао да је до ослепљивања дошло 1115. године, непосредно пред смрт краља Коломана.(Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, стр. 90

70. Т. Живковић, Једна хипотеза о пореклу великог жупана Уроша I, Историјски часопис LII,Београд 2005, стр. 9–21.



Урош I. Неспособни синови жупана Вукана нису могли игратиникакву улогу тако да су остали у Угарској. И односи између Србијеи Угарске су се у потпуности поправили да би ускоро билосклопљено велико савезништво.

Врло је интересантно да се одмах по смрти краља Коломана,1116. године, у Угарској појављује Јован, син Урошев који сеословљава палатином71 а то је једна од највећих титула на угарскомдвору. По свему судећи да је то син једног од тројице ослепљенихсрпских великаша, савезника слепог Алмоша и његовог слепог сина,краља Беле II. Од 1130. године, од удаје Јелене, ћерке рашког великогжупана Уроша I, за угарског краља Белу II главна личност на двору јепалатин Белош, најстарији син Уроша I, брат краљице Јелене. Пада,такође, у очи да се у то време, 1131. године, помиње и неки судијаУрош72. И у боју угарске војске против Немаца на Лајти, 1146. године,коју је предводио палатин Белош, истакао се извесни жупан Урош73.За овог Уроша се претпоставља да је у питању српски жупан Урош II.Ову претпоставку је Шишић одбацивао74 и по свему ће бити да је управу. Најпре ће бити да је у питању син платина и бана Белоша којије био жупан у јужним или југоисточним деловима Угарске где суживели Срби. Пошто се касније не помињу мушки потомци банаБелоша најпре ће бити да је жупан Урош његов син и да је томприликом у битци страдао. У угарској исправи из 1156. године сепомиње и Вукан75. По свему судећи, то неће бити Стефан Вукан, отацСтефана Немање, али може бити да је реч о Вукану, најстаријем синуСтефана Немање. Стефан Немања је тада имао 43. године, био је од1143–1146. године у другом браку са Аном, ћерком босанског банаБориса, а његовом сину Вукану, рођеном 1131. године, у првом бракуса ћерком краља Ђорђа Бодина, било је тада већ 25. година.76

* * *

Прихватили смо становиште В. Јагића77, И. Руварца78, С.71. Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, стр. 101.72. Исто73. Исто74. Исто75. Исто76. Ж. Андрејић, Средњовековна Топлица, баштина жупана Марка и његових потомака, веT

ликих жупана Стефана Вукана и Стефана Немање, Митолошки зборник 20, Рача 2009,стр. 31, 37.



Новаковића79, Д. Анастасијевића80, Ф. Шишића81, Љ. Стојановића82,Н. Радојчића83, Л. Мирковића84, Р. Новаковића85, С. Мандића86 и М.Грковић87 да Завида, отац кнеза Мирослава, не може бити отацвеликог жупана Стефана Немање и потом у потпуности одбацилитврдње Љ. Ковачевића88, К. Јиречека89, В. Ћоровића90, Ђ. Сп.Радојичића91, као и Ј. Калић92, С. Ћирковића93 и Т. Живковића94 икроз више радова доказали да је у питању Стефан Вукан95, као што суто већ тврдили П. Срећковић96, Ђ. Вукичевић97, С. Станојевић98 и В.Радојковић99. На тај начин долазимо до тога да је Немања по вишелинија потомак српске династије Војислављевића и да је по тојоснови и, не само Рашка, читава Србија његова дедовина. Заправо,краљ (и цар) Константин Бодин је дедовски ујак и (пран)дедаСтефана Немање.

Произилази да је Стефана Немање, син великог жупанаСтефана Вукана и да су његова, наводно, рођена браћа Тихомир,Страцимир – Константин и Мирослав, заправо, његови братићи —стричевићи. Тихомир је син жупана Уроша II а Константин иМирослав су синови жупана Десе. Стефан Немања је имао два, а не77. В. Јагић, Константин Филозоф и његов живот Стефана Лазаревића, Гласник СУД 42,

Београд 1875, стр. 257.78. И. Руварац, Мирослав брат Стефана Немање, великога жупана српског, Годишњица Н.

Чупића X, Београд 1888, стр. 68.79. С. Новаковић, Земљиште радње Немањине, Годишњица Н. Чупића I, Београд 1907, стр.

236, 238; Исти, Неколика тежа питања српске историје, Годишњица Н. Чупића XXXI,Београд 1912, стр. 16.

80. Д. Анастасијевић, Отац Немањин, Београд 1914, стр. 28.81. Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, Београд – Загреб 1928, стр. 92.82. Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, стр.14–17.83. Радојичић је сматрао да је неуспела студија Љ. Ковачевића Неколика питања о Стефану

Немањи и закључује да “Српски историци, заморени хипотезама, примили су Ковачеви>ћеву мисао о Завиди као оцу Стефана Немање, ма да она очевидно није била сасвим беззамерке“. Најважнији Радојчићев разлог против јесте тврдња Стефана Првовенчаног да јеМирослав, син Завидин, његов стриц. (Н. Радојчић, О Немањићима, Прилози ЛетописуМатице српске, књ. I, св. 1, Нови Сад, јануар–фебруар 1928, стр. 6.)

84. Л. Мирковић, Старе српске биографије XV и XVII века, Београд 1939, стр. 56.85. Р. Новаковић, Бранковићев летопис, Београд 1960, стр. 39.86. С. Мандић, Царски чин Стефана Немање, Београд 1990, стр. 92.87. М. Грковић, О пореклу Стефана Немање, Осам векова Студенице, Београд 1986, стр. 45–

47.88. Љ. Ковачевић, Неколика питања о Стефану Немањи, прилог критици за српску историју

XII века, Глас СКА 58, Београд 1900, стр. 1–62.89. К. Јиречек, Тољен, син кнеза Мирослава хумског, Глас СКА, XXXV, Веоград 1892, стр. 3–15:

Исти, Историја Срба I, Београд 1952, стр. 147–154.90. В. Ћоровић, Питање о хронологији у делима Св. Саве, Годишњица Н. Чупића XLIX, Бео>

град 1940, стр. 42.



три, рођена брата. То су велики жупани Примислав и Белуш што једоказивано у нашим претходним радовима.100 У новије време су Ј.Калић101 и М. Благојевић102, окрећући се ка давно обореним прет>поставкама Пантелије Срећковића и неких романтичарскихисторика103, доказивали да су велики жупани Урош II и Примиславједна личност и да је исти случај и са великим жупаном Белушом иБелошем, угарским палатином. У ранијим радовима Ј. Калић јеовако нешто, такође, негирала али је променила став.104 Иако се ниједног тренутка не позивају на П. Срећковића, вероватно, у намерида одмах не изазову подозрење, нема сумње да су и Ј. Калић и М.Благојевић направили исту грешку као он.

И о пореклу Немањине жене Ане, у монаштву Анастазије,постоје бројне недоумице. Стефан Немања је био ожењен ћеркомбосанског бана по Орбинију105. Рајић је тврдио према ЛетописуЂорђа Бранковића да је Немањина супруга Ана кћи босанског банаСтефана Борића (1154–1163)106 Глушац наводи ово мишљење ипретпоставку да је Ана сестра бана Борића. Троношки летопис91. Ђ. Сп. Радојичић, Завида отац хумског кнеза Мирослава, Јужнословенски филолог 23,

Београд 1958, стр. 255–261.92. Ј. Калић, Српски велики жупани у борби с Византијом, Историја српског народа I, Београд

1994, стр. 208; Иста, Стефан Немања у модерној историографији, Стефан Немања – СветиСимеон Мироточиви, Београд 2000, стр. 7.

93. С. Ћирковић, Преци Немањини и њихова постојбина, Стефан Немања – Свети СимеонМироточиви, стр. 21–22.

94. Т. Живковић, Једна хипотеза о пореклу великог жупана Уроша I, Историјски часопис LII,Београд 2005, стр. 9–21; Исти, Синови Завидини, Зборник Матице српске за историју 73,Нови Сад 2006, стр. 7–24; Исти, Портрети српских владара (IX–XII), Београд 2006, стр.95–126; Исти, The South Slavs – Between East and West: 550–1150, Beograd 2008, стр. 313–332.

95. Ж. Андрејић, Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу жупаTна Стефана Немање, Новопазарски зборник 26, Нови Пазар 2002, стр. 37–82; Исти, СветиСава, Рача 2004, стр. 5–55; Исти, Прилог истраживању о великим жупанима Примиславу иБелушу и претпоставка о њиховим могућим потомцима, Митолошки зборник 13, Рача2005, стр. 43–50.; Исти, Света српска лоза, Рача 2005; Исти, Пантелија Срећковић и ИлаTрион Руварац – сукоб либерално–романтичарске критичности и радикално–позитивисTтичког критицизма; урушавање индоктринарног система са појавом новоромантичара –слика слабости српских националних институција и потреба стварања нове српскеисторијске школе, Митолошки зборник 14, Рача 2005, стр. 206–210; Исти, Црква свете БоTгородице у Доњој Каменици, Рача 2007, стр. 27–38.; Исти, Ко је хумски кнез Мирослав и кадаје настало његово јеванђеље, Митолошки зборник 18, Рача 2008, стр. 133–149; Исти, СредTњовековна Топлица, баштина жупана Марка и његових потомака, великих жупана СтеTфана Вукана и Стефана Немање, Митолошки зборник 20, Рача 2009, стр. 24–29.

96. П. Срећковић, Стеван Немања, Гласник СУД, Београд 1870, стр. 220–225; Исти, Историјасрпског народа I, Београд 1884, стр. 208.

97. Ђ. Вукичевић, Је ли био Мирослав, кнез Хумски, брат или синовац Немањин?, Летопис Ма>тице српске 189, св. 1, Нови Сад 1897, стр. 1–28.



бележи да је његова жена била кћи француског краља, односно да јеНемања морао побећи од браће, отишао је преко мора, примио га јефранцуски краљ и због часног држања и мудрости дао му кћер за же>ну. Потом је једно време живео на двору свога таста где су му рођенадва сина Стефан и Вукан107 Пурковић наводи неодређено да је Ана"рода фрушкога".108 У нашим родословима и Ана супруга Беле Урошаје кћи француског краља. Руварац сматра да је Немањина супруга"незнана рода".109 Срећковић сматра да је она ћерка дукљанскогкраља Ђорђа.110 Многи истраживачи тврде да је она византијскогпорекла, што не мора да значи да она није била из лозе француско–норманских Анжуанаца јужне Италије. Мандић сматра да се Немањаоженио рођаком Манојла Комнена после склапања мировногуговора 1155. године када је одликован "царским саном" и добиообласт Дубочицу111. Карановић наводи Доментијана који каже замајку Светог Саве да је била "велика кнегиња Ана, кћер цариградскогимператора Романа".112 Јустин Поповић тврди да је "Ана кћи грчкогцара Романа IV" (1068–1071.). Види се да Роман нема никаквехронолошке везе са Немањом. Свети Сава каже да Немања осим"жене своје (Ане), Богом дане првога венца... не би учесника другогбрака".113 Изнета је и претпоставка да је Ана из Топлице где је98. С. Станојевић, О Немањином оцу, Старинар V, Београд 1930, стр. 3–6.99. Б. В. Радојковић, Политички положај кнежевине захумске, Историјски записи XVII, св. 1,

Титоград 1960, стр. 21–35; Исти, Расматрања о деоном владању и деоним кнежевинама,Историјски записи XVII, св. 2, Титоград 1960, стр. 212–234.

100.Ж. Андрејић, Прилог истраживању о великим жупанима Примиславу и Белушу и претTпоставке о њиховим могућим потомцима, Митолошки зборник 13, Рача 2005, стр. 43–48.

101. Ј. Калић, Жупан Белош, Зборник радова Византолошког института XXXVI, Београд 1997,стр. 63–64, 75–79.

102.М. Благојевић, Српске удеоне кнежевине, Зборник радова Византолошког институтаXXXVI, стр. 57; Исти, Немањићи и Лазаревићи, Београд 2004, стр. 12.

103.П. Срећковић, Стање и односи српских архонтија према Угрији и према Византији у поTловини XII века, Гласник СУД LIV, Београд 1883, стр. 159–160, 183.

104. Ј. Калић, Рашки велики жупан Урош II, Зборник радова Византолошког института XII,Београд 1970, стр. 21–27, 33–34.

105.М. Орбин, Краљевство Словена, стр. 15–16.106. Ј. Рајић, Историја разних славенских народа, II, Беч 1794, стр. 327.107.Н. Радојичић, О Троношком родослову, Београд 1968, стр. 14–15.108.М. Пурковић, Српска култура средњег века, Хилместир 1985, стр. 107.109.И. Руварац, Вукан, најстарији син Стефана Немање и Вукановићи, Годишњица Н. Чупића

X, Београд 1880, стр. 1.110.П. Срећковић, Историја српског народа, II, стр. 12.111.С. Мандић, Царски чин Стефана Немање, Београд 1990, стр. 12–17.112.М. Карановић, О мајци Светог Саве, Вардар, Скопље 1936, стр. 122.113.Сава Немањић, Живот Стефана Немање, Београд 1980, стр. 54.



Немања имао прву своју самосталну власт.114

Мора се напоменути да је Немањин брат Мирослав био ожењенсестром босанског бана Кулина, односно ћерком бана Борића. Збогтога многи сматрају да долази до грешке у вези тога да је Борић тастНемањин. Бан Кулин је због нечега признавао Немању за врховноггосподара. Осим тога, за бана Кулина се каже да је Немањинсродник, а мисли се да је то због тога што је Немањин брат ожењенКулиновом сестром. Бан Кулин је на власт у Босни дошао послесмрти бана Борића па може бити да је он његов син Коломан(Кулман–Кулин). У угарским родословима стоји да је Борис имаосина Коломана (Кулмана) и две н. н. кћери које су биле старије.115

Произилази да је једна његова кћер Ана удата за Немању, а друга н. н.за његовог брата Мирослава. По томе су се две рођене сестре удале зарођену браћу. Постоји могућност да је Мирослав најстарији Десинсин, а брат од стрица Немањин, оженио другу Борисову кћер. На овајначин се елиминише ова не баш свакидашња ситуација да рођенабраћа ожене рођене сестре.

Борис је по легенди био син Бретиславе или Брениславе, Брене,или монашког Ефимије, ћерке руског великог кнеза Светопулка имађарског краља Коломана коме је ово био други брак (владао 1095–1114.).116 Уствари, Борис је син Коломана и Еуфемије, ћеркеВладимира II Мономаха, великог кијевског кнеза. Еуфимијинабратаница Еуфросина је била удата за угарског краља Гезу II, а забратанца Владимира била је кћи угарског бана и српског жупанаБелоша.117 С тога има много реалности у Доментијановим речима даје Ана "велика кнегиња". Коломан је супругу (која је била обудовела)одагнао и вратио у Кијев због тога што се "срамотним злочиномоскрвнула" (turpi crimine contaminatum). У Кијеву је родила синаБориса који је ту одрастао и добио титулу "кнез Галички", а она сезамонашила као Јефимија.118 Као младић је упућен у Цариград кодцара Јована Комнена који ће га оженити неком својом рођаком 1131.године. Борис се као претендент на мађарски престо сукобио са114.М. Чанак–Медић, Ћ. Бошковић, Архитектура Немањиног доба,I, Београд 1986, стр. 39.115.S. Jozcef, Magyar nemzet, Budapest 1896, родослов династије Арпад.116.Синиша (Сима Богдановић), Неколико ријечи о тасту Немањину бану Борићу, Летопис

Матице српске, 151, Нови Сад 1887, стр. 40–47.117. Ј. Калић, Жупан Белош, стр. 69.118.Синиша (Сима Богдановић), Неколико ријечи о тасту Немањином бану Борићу, стр. 41.



Белом II коме су помагали Чеси и Срби. После угарско–византијскограта, на основу мира из 1154. године Геза II му даје Босну иДалмацију и титулу бана. Босна се од тада назива и "русаг" штонесумљиво говори о Борисовом руском пореклу. Већ у следећем ратугине подмукло убијен по Гезином налогу.119 Ана је удата за Немањупосле 1143. године када се са оцем вратио у Рас и када је добио удеонуобласт. Тада је имао 30. година. Према томе, најстарији син Вукан јемогао бити рођен око 1145. (умро 1208. у 63 години), Стефан НемањаII око 1150. (умро 1228. у 78 години) и Растко 1175. (умро 1236. у 61години).

Немања се по томе оженио доста касно, а Ана је од њега знатномлађа. Ана "мора бити, у најмањој претпоставци, бар 12–14 годинамлађа... а ако се узму друге комбинације, још и више". Теодосије јеуказао на то да је Ана, родивши Немањи синове и кћери, престаларађати и да јој муж због тога приговара (ако је Стефан Немања IIрођен око 1150. онда је Растка родила после паузе од 25. година). Топодразумева да је била млада и у могућности да још рађа. Теодосијевели “... јер је Бог закључа... због чега ју је вређао и корео муж...Господ... послуша њихова мољења... у рођењу буде чудесно дете, јерто није било само дело људске природе... дадоше га да се учи светимкњигама... и велможе њихове са њима говораху да ће он битинајбољи међу браћом својом...”.120 Поменута је хронолошкаситуација са најмлађим сином Растком кога је Немања добио у 62.години живота као и још млађом кћери која се 1217. године удала заепирског деспота и потоњег цара Манојла Анђела.121

Ћоровић питање ове кћери сматра много тежим. Ако је биларођена пре Растка неку годину онда је у време удаје имала најмањеоко 45 година. Могла се удати као девојка или удовица, али Ћоровићсматра да је невероватно да Манојло запроси тако стару девојку, апонајмање удовицу. Ако је рођена после Растка неку годину, онда јеСтефан Немања тада морао имати најмање 65 година. И под тимусловом она је у време удаје имала око 40. година.122 Најпре ће битида је у време удаје имала највише 20 година, а то значи да она нијекћи Стефана Немање. Тај Немања може бити само господар Дендре,119.Исто, стр. 40–47.120.Љ. Јухас–Георгијевска, Стара српска књижевност, стр. 90–91.121.В. Ћоровић, Питање хронологије у делима Св. Саве, стр. 3–20.122.Исто, 11–13.



син жупана Десе: Немања. Помињана је у нашој науци и могућностда је Ана његова друга, чак и трећа,123 жена и поред изричитенапомене Св. Саве: "првог венца ... не би учесника другога брака".Немања је постао за оно време пунолетан још 1130. године, а са оцемСтефаном Вуканом–Вакином се вратио дефинитивно у Рашку 1143.године.

Стефан Немања II Првовенчани тврди за свога оца следеће: "Акад је одрастао до младићства (пунолетства) и примио 14честочаства својег, по имену Топлицу, Ибар и Расину и званеРеке...".124 Доментијан даје и допуну: "када је доспео до младићкогреда, и дотле да га сједине ка законитом браку, би му дан део његовоготачаства, источна земља, и живљаше на истоку...".125 Дакле, у товреме источну област Рашке представљају Топлица, Ибар, Расина иРеке. То значи да је Немања деону област и кнежевску титулу мораодобити од свог оца Стефана Вукана или стрица Уроша I, који су у товреме владали Србијом. Овакав обичај је био нормалан уколико сеима у виду да је и Растко Немањић добио од оца на управу област са14. година али није том приликом ожењен иако је тада по важећимзаконима постао пунолетан126. Ако би смо прихватили тврдњуДоментијана, да је Немања примио деону област и том приликом биоожењен, онда је то било 1127–1130.

И српски родослови потврђују неке тврдње Житија али идодатно осветљавају ове догађаје: "(Немања) дође у цркву Светихапостола Петра и Павла, која је усред Раса, и ту прими светокрштење руком преосвештеног епископа рашког Леонтија, у свомузрасту од 30. година."127 С. Мандић је сматрао да овај податак изРодослова треба тумачити тако да је у Расу Немања овенчан великожупанским венцем и добио име Стефан.128 Р. Новаковић тумачи да123.Исто, стр. 10.124.Д. Богдановић, Старе српске биографије, Београд 1968, стр. 68.125.Л. Мирковић, Животи Св. Саве и Св. Симеона, Београд 1938, стр. 224.126.У средњем веку, према правилима римско–византијског права, дечаци су стицали пуно>

летство са 14. а девојчице са 12. година. Тада су стицали најраније право ступања у брак.(С. Шкарић, О стицању пословне способности у средњовековном српском праву, Зборникрадова Византолошког института XLIII, Београд 2006, стр. 71–75.) Теодосије у ЖитијуСветог Саве каже да су родитељи Сави дали неку област на управу када је напунио 14.година а хтели су да га ожене када је напунио 16. година. (Теодосије, Житије Светог Саве,Београд 1984, стр. 8.)

127.Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, стр. 16–19.128.С. Мандић, Велика господа све српске земље, Београд 1968, стр. 46.



се Немања вратио тада у Рашку, да се тада оженио, да је тада добио науправу део очевенине у 30. години живота.129 М. Благојевић сматрада је Немања као удеони кнез тек после добијања Дубочице добио"царски сан" и владарско достојанство нашавши се у посебномположају у односу на осталу браћу. Готово да се изједначио сабратом који је владао Рашком а био је виши од кнезова Страцимираи Мирослава.130 У још новије време, Благојевић сматра да је МанојлоКомнен почаствовао царским – владарским достојанством Немањуса титулом кнеза и, заправио, уздигао у ранг владара који је њемупотчињен.131

Дакле, том приликом, Немања је у престоном Расу ожењен инаставио да живи у својој деоној кнежевини на истоку, у Топлици.По свему произилази да је Немања у Рас дошао из своје области напозив оца, великог жупана. Немањина супруга је млађа од њега ивероватно у време удаје, 1130. године, нема више од 14. година а тозначи да је рођена око 1116. године. Имајући све ово у виду, тасупруга Немањина не може бити Ана мајка Св. Саве.132

И у Хиландарској повељи, из 1198. године, помиње се светокрштење Немањино: "И постави ме (Бог за) великог жупананареченог у светом крштењу Стефана Немању".133 Ово би било некотреће или четврто крштење Немањино. Заправо, "крштење" изХиландарске повеље се односи на овенчавање великожупанскимвенцом када је коначно постао врховни господар Србије и Рашкепобедивши браћу после битке код Пантина.

Дефинитивно треба одбацити као нетачне тврдњеархиепископа Саве I134 и Теодосија135 да је Ана једина Немањина129.Р. Новаковић, Где се налазила Србија од VII до XII века, стр. 142.130.М. Благојевић, Српске удеоне кнежевине, Зборник радова Византолошког института 36,

Београд 1997, стр. 59.131.М. Благојевић, Велики кнез и земаљски кнез, Зборник радова Византолошког института 41,

Београд 2004, стр. 298.132.Руварац је сматрао да је Немањина супруга Ана "незнаног рода" (И. Руварац, Вукан, најT

старији син Стефана Немање и Вукановићи, Годишњак Н. Чупића X, Београд 1888, стр.1.), а Панта Срећковић је претпостављао да је Ана ћерка дукљанског краља Ђорђа Бодина(П, Срећковић, Историја српског народа II, Београд 1888, стр. 12.). У новије време постојипретпоставка да је Ана била родом из Беле Цркве у Топлици (Куршумлија). (М. Чанак–Медић, Ђ. Бошковић, Архитектура Немањиног доба I, стр. 31.) У Ћоровићевом летописусе каже да је Ана умрла у Топлици, 21. јуна или 21. јула после 1200. године, а касније суњене мошти пренесене у Студеницу.

133.А. Соловјев, Повеља Стефана Немање 1198–1199, Прилози V, Београд 1925, стр. 282–283.134.Сава Немањић, Живот Стефана Немање, Београд 1980, стр. 54.



супруга: "... (Ане), Богом дане првог венца... не би учесника другогбрака... " и "... узе, по закону, себи по имену Ану... Родише им сесинови и кћери...". Доста уопштено, али слично, тврди иДоментијан136: "Када је благоверни и благочастиви... самодржавнигосподин Стефан, великославни и велеродни и превелики жупанНемања самодржавно царевао свом Српском и Поморском земљом,и Диоклитијом и Далмацијом и Травунијом, са ... супругом... Аном...родише синове и кћери." Према Доментијану произилази да јеНемања са Аном изродио синове и кћери тек када је постаосамодржаван. То би значило да је Вукан рођен тек око 1168. године ато не може бити.

О прецима Немањића не говори ни једно од најранијих Житија,која су писали синови великог жупана Стефана Немање,архиепископ Сава I и краљ Стефан Првовенчани, или, један векакасније, монасаи Доментијан и Теодосије. Летопис попа Дукљанинасе врло мало бави Немањом, а ни мало његовим претцима. Први нашстари извор који се бави пореклом Немањиним је Житије деспотаСтефана писан од стране Константина Филозофа, око 1433. године,а по наруџбини деспота Ђурђа. Али ни један податак КонстантинаФилозофа не постоји у Житијима првих Немањића тако да се одмахпоставља питање где их је он пронашао, или је то он измислио иконструисао за потребе српског двора. Потом следе наши стариродослови и летописи који, више или мање, понављају тврдњеКонстантина Филозофа. Слично њима, о Немањином пореклу,тврди и Мавро Орбин.

Први део тврдње Константина Филозофа о пореклуНемањином од римског цара Лицинија – Ликина Србина и сестрецара Константина Великог је давно одбачен као несувислифалсификат иако се Филозоф сматра поузданим животописцем иисторичарем. По свему судећи, Филозоф се угледао на византијскогцара писца, Константина Порфирогенита Македонца који је истиначин описао лажно порекло своје династије. И други део Немањинегенеалогије је погрешан јер је реч о делу родослова жупана Уроша II.До грешке је дошло због повезивања Стефана Немање и Немање,унука Уроша II или у другом случају са Немањом, сином жупана135.Д. Богдановић, Старе српске биографије, стр. 90.136.Л. Мирковић, Животи Св. Саве и Св. Симеона, стр. 27.



Десе.Чини се да је извесни Бела Урош, кога помиње Филозоф и

родослови и летописи, неки даљи предак Стефана Немање. ПредакБеле Уроша и Стефана Немање је, нема сумње, рашки жупанТехомил кога је на власт поставио кнез Часлав, после 933. године.Исто тако се може претпоставити да је даљи предак рашког жупанаТехомила, заиста, могао бити неки Ликиније – Ликије, који је живеонепосредно пред покрштавање Срба у IX веку, тако да би му овобило народно име. Уколико прихватимо податак Мавра Орбина да једалеки Немањин предак Стефан који је живео у Захумљу онда би томогао бити трећи син кнеза Мутимира познат само са хришћанскимименом Стефан. Ово би, чак, могло бити и његово титуларно име.

У сваком случају, Немањин деда, топлички жупан Марко,женидбом се ородио са српским краљем и царом КонстантиномБодином Петром III. Одговор на питање ко је отац великог жупанаСтефана Немање је пребрзо дат од стране Љ. Ковачевића и К.Јиречека и с тога је потпуно погрешан. Због одсуства било каквереалније идеје овај измишљени отац Немањин је тврдогало иирационално брањен у нашој историјској науци све до данас. Најзад,треба одбацити било какву могућност да је Немањин отац извесниЗавида. Отац Немањин је млађи Марков син Стефан Вукан, а његоваправа рођена браћа су, по свему, велики жупани Примислав и Белуш.

И о претцима Немањине супруге Ане наши извори ћуте.Дедуктивним и индуктивним путем дошли смо до сазнања да је Анакћи угарског против краља и босанског бана Бориса. Робује се итврдњи архиепископа Саве I да је његова мајка Ана (Дука Арпад)прва и једина супруга Стефана Немање. Заправо, Ана мајка краљаСтефана Немање Првовенчаног и првог архиепископа и патријархаСаве је друга Немањина супруга.

New results in researches about the origines of the great župan Nemanja

Of the ancestors of the family Nemanjic speaks none of the earliestBiographies (ZITIJA) that were written by the sons of Grand Prince Ste>fan Nemanja, archbishop Sava and king Stefan the First–Crowned, or, acentury later, by monks Domentianus and Theodosius. The Chronicle ofthe Priest of Duklja deals very little with Nemanja, and not at all with hisancestors. Our first old source which traces the lineage of Nemanja is the



Biography of Despot Stefan Lazarevic, written by Constanitin the Philo>sopher, about 1433, at the order of despot Djuradj. But none of the data ofConstantin the Philosopher do not exist in the Biographies of the firstmembers of the family Nemanjic so that the question is posed immedia>tely where he found them, or he forged and constructed them for theneeds of the Serbian Court. Our old genealogies and chronicles which,more or less, repeat the allegation of Constantin the Philosopher, comesubsequently. Similarly, Mavro Orbin also claims the same about the an>cestry of Nemanja.

The first part of the allegation of Constantin the Philosopher thatNemanja descends from the Roman emperor Licinia – Likin the Serb andthe sister of emperor Constantin the Great was rejected long ago as a me>aningless forgery although the Philosopher is considered to be a reliablebiographer and historian. For all we know, the Philosopher emulated theByzantine emperor–writer, Constantin Porfirogenit the Macedonian,who, in the same way, described the untrue origin of his dynasty. Also thesecond part of Nemanja’s genealogy is incorrect because it is about thepart of the genealogy of Grand Prince Uros the Second. The error wasmade because Stefan Nemanja and Nemanja, the grandson of Uros theSecond, were linked or in the second case Stefan Nemanja and Nemanja,the son of Grand Prince Desa.

It seems that certain Bela Uros who is mentioned by the Philospherand in the genealogies and chronicles is a distant ancestor of Stefan Ne>manja. The ancestor of Bela Uros and Stefan Nemanja, no doubt, is theGrand Prince of Rascia Tehomil who came to power with the support ofPrince Caslav, after 933. It can also be supposed that a distant ancestor ofGrand Prince of Rascia, Tehomil, could really be some Likinije – Likije,who lived actually before the conversion of the Serbs to Christianity in the9th century so that Likije could be his popular name. If we accept the dataof Mavro Orbin that a distant ancestor of Nemanja is Stefan who lived inZahumlje, then this Stefan could be the third son of Prince Mutimir,known only after his name Stefan. This could be even his titular name.

Anyway, Nemanja’s grandfather, Prince of Toplica Marko becamerelated to the Serbian King and emperor Constantin Bodin Peter theThird by marriage. The answer to the question who the father of GrandPrince Stefan Nemanja is was given too quickly by Lj. Kovacevic and K. Ji>recek and that is why it is absolutely wrong. Because of the lack of any



more essential concept this made–up father of Nemanja has been defen>ded persistently and irrationally in our historical science. Finally, any po>ssibility that Nemanja’s father is a certain Zavida should be rejected. Thefather of Nemanja is a younger son of Marko, Stefan Vukan, and his realnatural brothers are, by all appearance, Grand Princes Primislav and Be>lus.

Our sources are also mute about the ancestors of Nemanja’s spouseAna. By deductive and inductive method we came to know that Ana is thedaughter of Bosnian Ban Boris, the Hungarian anti–king. The historicalscience is also under the influence of the allegation of archbishop Sava theFirst that his mother Ana (Duka Arpad) is the first and only spouse of Ste>fan Nemanja. Actually, Ana is the second spouse of Nemanja.



Родослов Властимировића према Ж. Андрејићу



Напоредни родослов Војислављевића и жупана Рашке, према Ж. Андрејићу



Родослов потомака краља Радослава Војислављевића, према Ж. Андрејићу



Родослов потомака рашког жупана Марка, према Ж. Андрејићу



Родослов жупана Стефана Немање, према Ж. Андрејићу

БОБАН СТАНОЈЕВИЋ 171

ЈЕДАН ОСВРТ НА “СРБИ... НАРОД НАЈСТАРИЈИ”

БОБАН СТАНОЈЕВИЋ

(КОСОВСКА МИТРОВИЦА)

Апстракт: Краћа анализа језичких аргумената које користи Олга Луковић–Пјановићпоказује да су редовно непотпуни или нетачни. Вредност њеног рада је првенствено ууказивању на извесне правце истраживања прошлости српског народа, и у одбранимултидисциплинарног приступа проучавању историје, историје српског народа у овомконкретном случају.

Кључне речи: Олга Луковић–Пјановић, Срби, историја, језик, српски, санскрт.

УводМада је прошло приближно двадесет година од објављивања

књиге Олге Луковић–Пјановић Срби, народ најстарији, и даљенедостаје ваљано и обухватно сагледавање тог дела, нарочитоњегових језичких основа. Књигу и њене хипотезе, злоупотребило јенеколико псеудо–историчара, што је изазвало Радивоја Радића данапише памфлет Срби пре Адама и после њега1, у којем је наизме>нично критиковао неосноване претпоставке Јована И. Деретића, инаводио, истргнуте из контекста, сетне жалопојке Олге Луковић–Пјановић о судбини српског народа, стварајући тако утисак да сењена књига управо састоји само од тога: неоснованих хипотеза ижалопојки. Том приликом је изостала основана критика коју збор>ник језичких и историјских студија доктора Луковић–Пјановић, каоозбиљно дело, завређује, јер не само што је засновано на познавањуупоредне граматике и проучавању бројних извора, него и указује начитав низ недоумица у нашем познавању античких народа, Словенаи Срба напосе.

Додуше, рад доктора Радивоја Радића само је рефлекс, пара>дигма односа наших историчара према, данас и у нашим оквирима,1. Радивој Радић, Срби пре Адама и после њега, Београд 2003


172 БОБАН СТАНОЈЕВИЋ

ретким синтетичким радовима којим се обухватају историја (архео>логија), језик и антропологија. Имплицитну, озбиљну и конструк>тивну критику рад Олге Луковић–Пјановић доживљава само у де>лима Реље Новаковића2: с једне стране, испитивањем старихтекстуалних сведочанстава и мапа Новаковић трага за Србима ондегде их Луковић–Пјановић наслућује, затим, Новаковић постављапитање кључно за концепцију Олге Луковић–Пјановић, питање отоме када народ постаје народ (Новаковић 1993).

Не можемо сасвим кривити Радивоја Радића: међу ауторимакоји су се упустили у мултидисциплинарна истраживања мало јеозбиљних, јер то захтева дубоко познавање података из неколикообласти: Милан Будимир, чији су радови тешко доступни данас,Никола Јеремић3 и Александар Лома4 су неки од њих.

Рад Олге Луковић–Пјановић ваља поново сагледати, јер садржибројне чињенице које су значајне за нашу прошлост и наше корене.Такође, у њеном делу сачуване су од заборава поуке и промишљањаниза великих научника XIX и XX века, од Цвијића, Даничића, прекоМилојевића, до Робера и Будимира. Али ваља те чињенице пажљивопревредновати, уочити шта је међу њима вредно, шта је, можда,превазиђено, а шта нетачно.

I

У делу Срби, народ најстарији, уочавамо неколико различитихслојева: најпре, онај на који се Радић обрушава — да га назовеморомантичарским. Испољава се у неколико видова: први, непосредноуочљив, када се Олга Луковић–Пјановић упушта у лирске тужбалиценад судбином српског народа. Наравно, такви одломци нису поукусу већине савремених научника, навикнутих на другачији научнидискурс, безличан, без емоција, којим се наглашава објективност.Такав стил, владајући данас, нешто је што се сматра предусловомваљаног научног дела, и што се намеће младим научним радницимау оквиру научних и образовних институција. Олга Луковић–Пјановић се у овом случају држи другачије традиције, традиције која2. Овде нарочито ваља издвојити Име Срби кроз време и простор, ИПА „Мирослав“, Земун,

1993.3. Никола Јеремић, Српска земља Бојка, ИПА «Мирослав», Земун, 1993.4. Александар Лома, Пракосово, словенски и индоевропски корени српске епике, САНУ,

Београд 2002.

Један осврт на “Срби... народ најстарији”


је доминирала током XIX и почетком XX века, и у којој се сматра даје улога научног, напосе историјског дела не само да поучи, него и даваспита. Наравно да у томе претерује, и колико год је њено пред>стављање Словена као доброћудних и мирољубивих пастиранестварно, толико је описивање Германа као крволока неукусно,мада, у појединим случајевима, не и незаслужено. Идеологија — ињено друго, Јанусово лице, пристрасност — која прожима радовесвих наших историчара, јасније се уочава код историчараромантичарске школе, јер је часнија: они величају свој народ.

Други су данак романтизму, тесно повезане с првим, тематика иосновне тезе књиге Срби... народ најстарији.

Најпре, Олга Луковић–Пјановић обрађује изворе скоро забо>рављене данас, изворе које наша историографија упорно заобилази,и који делом припадају епохи што француског, што нашег исто>ријског романтизма. Тиме је непосредно оживела истраживања делаМилоша Милојевића, Симе Лукин–Лазића, Панте Срећковића,Сипријен Робера5, и у мањој мери, Илије Живанчевића. Такав је њенстав привукао пажњу на многе заборављене и проскрибоване исто>ричаре XIX века, чије су дела била олако заборављена.

Затим, Олга Луковић–Пјановић истражује помене Срба преVIII века нове ере, о чему има веома мало ваљаних дела у последњевреме, као да је та тема табуисана. Научни поступак који примењујевероватно не одговара методологији доминантног правца у савре>меној српској историографији, јер поред једне квантитативне обраденепоузданих писаних података, захтева мултидисциплинарноукључивање тековина антропологије, митологије и упоредне гра>матике, што је било прилично често у XIX веку, а од чега наши исто>риографи данас — из разнородних разлога — непотребно зазиру.

На крају, најпроблематичнији је део рада Олге Луковић–Пјановић онај у којем, путем језичких поређења, покушава дадокаже не само древност српског имена, већ и његову повезаност саједном елузивном људском популацијом, с првобитним Индо–Европљанима, при чему она, а то је још проблематичније,изједначује помен назива с поменом народа, аутоматскипретпостављајући континуитет у етничкој свести од прастарихвремена до данас, што, мада изгледа природно, тек треба доказати.5. О Сипријен Роберу докторску дисертацију је написао Павле Секеруш



IIКада почнемо прегледати њене огледе један за другим, можемо

их разврстати у неколико типова: > огледе који се тичу српско–хрватских односа и

асимиловања Срба на верској и језичкој основи уХрватској; та је проблематика у последњи неколико годинадовољно обрађена, да нема потребе да се овде говори отоме;

> огледе у којима представља заборављене историчаре XIX ипрве половине XX века и њихове ставове везане за Србе;

> лингвистичке огледе којима доказује древност Срба.Мада се у последње време историчари и археолози начелно

ограђују од закључака лингвиста и историчара XIX века (последњипример у Curta 2001: 6, 14–43), чини се да не успевају пронаћизаправо ништа ново, и да њихова истраживања не побијају ставовеШафарика или Нидерлеа, на пример. Стога је драгоцен подухватОлге Луковић–Пјановић да нам представи ставове Ами Буеа,Сипријен Робера, Павела Шафарика, Илије Живанчевића и бројнихдругих научника XIX и прошлог века. Нажалост, код ње недостајекритичан однос према изворима, и на исти начин се вреднујудетаљне анализе Милана Будимира и конфузне претпоставкеСипријен Робера, који, супротно тврдњама Олге Луковић–Пја>новић, не познаје довољно “илирски” језик о којем пише. Даље:ставови Пиктеа, Бирнуфа данас су увелико превазиђени, али чини седа Олга Луковић–Пјановић као да тога није свесна, или не жели битисвесна. Када помиње Милојевића, она заборавља да нагласи какоМилојевић ретко где, у свом делу, не помиње своје изворе, и какоњегове тврдње ваља често узети cum grano salis, итд.

У овом раду акценат ће бити стављен на ову трећу тезу,најважнију за општу концепцију Олге Луковић–Пјановић. СтавовиФранциска Марије Апендинија, Сипријен Робера, Ами Буеа, илиЛеоника Халкокондила, колико год занимљиви били, могли бипредстављати известан доказ о пореклу српског народа и српског је>зика само у оквиру једне квантитативне, математичке анализе исто>ријских извора какву је својевремено унеколико неуспешно покушаоАнатолиј Фоменко6. Није случајно што су је велики број историчарастаријег доба везивао Србе за балкански простор, и њихово



сведочење се не може олако одбацити. Систематска обрада свих све>дочанстава би омогућила правилну селекцију извора, једне одбацилаа другима вратила кредибилитет, а пажљиво проучавање показалодомете разних докумената којима располажемо. У овом тренутку, унашој историографији, таквих систематских покушаја нема. Изворина које се ослања Олга Луковић–Пјановић се одбацују без ваљаниханализа, мада су скорија истраживања из области популационегенетике вероватно7 показала да су увелико били у праву (Роснер2000: passim, Перичић 2003: passim).

Што се језичких аргумената тиче, јављају се вишеструкетешкоће. Најпре, што језик, мада битан чинилац у формирањуетничке свести, није искључиви фактор у томе. Када Олга Луковић–Пјановић указује на сличности између санскрта и словенских језика,шта год она мислила, управо само то чини: тиме не доказуједревност Срба. Језици могу бити архаични, а народи сасвим млади:пример вардарских Македонаца, чија се етничка свест — ма шта ониданас тврдили — формирала поглавито тек у комунистичкојЈугославији, речит је пример о томе. Изједначавање језика с народом,архаичности језичких форми с древношћу народа итд. не само што јенеосновано, него и опасно. С друге стране, уколико би билодоказано да су дијалекти блиски старословенском били раширени наБалканском полуострву, теза о аутохтоности Срба на том подручјубила би знатно оснажена.

Потом, већина савремених српских историчара одбацујејезичке чињенице као релевантне за своју науку. За то постоје бројниразлози, од којих је основно, нажалост, незнање: сведоци смо давизантолози не знају класичне језике, медијевалисти површно вла>дају старословенским и старосрпским, а скоро нико од њих нијеваљано упознат са упоредном граматиком. Такво незнање води доодбацивања или занемаривања лингвистичких радова од значаја заисторију, какви су, на пример, извесни радови Павла Ивића (Ивић1991а), чија компетенција не може бити предмет сумње, или до запа>њујућих тврдњи да не постоје словенски топоними старији од осмогвека на Балкану.6. Обухватна критика Фоменкових дела у: Konstantin Sheiko, Lomonosov's Bastards: Anatolii

Fomenko, PseudoTHistory, and Russia's Search for a PostTCommunist Identity, Ph.D. Dissertation,University of Wollongong, Australia, 2004, доступан преко интернета.

7. Популациона генетика је релативно млада наука подложна, још увек, коренитим промена.



III

Нажалост, када почнемо анализирати језичке чињенице којенаводи Олга Луковић–Пјановић, стичемо утисак с једне стране, дадео тих чињеница није ваљан, а део не указује на оно у шта ауторпокушава да нас убеди.

Почећемо једном грешком. На страницима 346. другог томасвоје књиге, Олга Луковић–Пјановић указује на етимологију речидруид, и указује на потенцијалну сличност са старословенским. Авај,када узмемо реч (корен) derv/dru, уочавамо да постоје когнати ускоро свим индоевропским језицима, не само у старословенском, ито веома слични: Ст. Ир. daur ‘храст’, Гр. δόρυ ‘стабло; дрво; копље’;Хит. taru ‘дрво’; Aв. dauru ‘дрво, стабло; дрвено оружје’; Скрт. daru‘дрво’; у изведеницама имамо Грк. δρυ ‘дрво, храст’, Алб. dru ‘drvo’,drushk ‘hrast’ (Mallory 2006:159). Ако сам за потребе овог наводакористио дело које представља увод у компаративну граматику, то једа бих нагласио да је то општа спознаја и да је Олга Луковић–Пјановић морала тога бити свесна. На истој страни, она наставља саанализом речи “луг” коју налази и код Келта и код Срба и цитира Н.Ђорђевића који тврди да је реч српска (Луковић–Пјановић 1990–I:346–347). И то је веома сумњиво: Ђорђевић повезује Луг, Лугдунумса Лужице; и мада је сасвим вероватно да су те речи етимолошкиповезане, корен који се јавља у речи Лужице у старословенском иманазално о уместо у, и иако је могуће да је су у извесним словенскимдијалектима већ у то време назали прешли у оралне самогласнике,тешко је веровати да је реч о позајмици. Чини се да Олга Луковић–Пјановић, оптерећена тезом о првобитности српског рода, прома>шује праве аргументе када је реч о везама Келта и Словена, јертаквих веза свакако има: од назива извесних келтских племена (Боји,Венети), преко хидронима (Морава, Колубара, Ибар), лексема каквеје caballo, коњ, која је — знатно вероватније од “луг” — словенскогпорекла.

О сличностима санскрта и српског Олга Луковић–Пјановићпише као да је то непознаница: можда за неке историчаре, али јеопште место у компаративистици, што је, с обзиром на изворе које јекористила, веома добро знала. И санскрт и старословенски, старо>српски, спадају у такозване сатем језике, сачували су веома сличансугласнички систем, и мада је независтан развој истоветних или



упоредивих фонолошких особина могућ, сличност у лексици (чак икада измемо најчешће речи) указује на везе између Словена и индо–иранских народа. У том погледу, закључци не могу бити такоједноставни како се чини Олги Луковић–Пјановић, и ваља раз>матрати и друге хипотезе. Указао бих поново на још један сумњивметодолошки поступак Олге Луковић–Пјановић: наиме, мада јееволуција српског од XII века прилично позната, у поређењу сасанскртом, она редовно пореди савремене облике српског саведским. У бројним случајевима реч је о неоправданом, али за>хвалном поступку: у савременом српском, у односу на старосло>венски, дошло је до упрошћавања самогласничког система (овде јеважна замена полугласова гласом а), што чини сличност са сан>скртом упадљивијом.

Не треба овде да се указује на све радове лингвиста уутврђивању прапостојбине индоевропске популације (на некиначин, то је и тема рада Срби... народ најстарији; за најосновнијулитературу, види Mallory 2006: 86; Clackson 2007: 15), да би се зналоколико је та проблематика сложена са језичког становишта. Уоста>лом, њено изванредно запажање вредности напомене Кетрзинског оетимологији имена нордијске богиње Фреје (Луковић–Пјановић1990–II: 44) управо упућује на то.

Данас, на основу већ поменутих радова из популационегенетике познато је да постоји заједничко порекло народа источногБалкана, Анатолије, залеђа Црног Мора до Кавказа, с једне стране, инордијских народа (Швеђана и Норвежана) и Шкота с друге. Али одтих сазнања и језичких и историјских чињеница којима данасрасполажемо створити целовиту слику изразито је тешко. Оно штосе нама чини несумњивим је да Срби који су се у VII веку доселилина западни Балкан нису дошли у страну средину, већ међу сроднаплемена, која су говорила сродним језиком и можда чак имали истуетничку свест. Тешкоћа је у томе што су ти Срби били другачијеетногенезе, што је карактеристично уопште за Словене, и указује нањихову древност (Перичић 2003). Та различитост племена која су седоселила у VII веку јасно се огледа у Ивићевим дијалектолошкимкартама (Ивић 1991а: passim).

Олга Луковић–Пјановић пропушта да укаже на такве чиње>нице, већ је њена амбиција већа, и најбоље се види из наслова можда



најпроблематичнијег огледа у зборнику Срби... народ најстарији,“Неопходност замене мита о ‘Индо–Европљанима’ и ‘индо–европском’ језику науком о Србима и српском језику”. Најпре, мадаје корен “срб” у својим различитим видовима веома стар, нигде немаиндиција да су се првобитни говорници индоевропског језика (ако јетакав језик уопште постојао) звали Србима. Сва разнородностназива племена која су учествовала у етногенези Словена указује даније постојао континуитет у поимању етничког заједништва међутим групама. Затим, таква теза претпоставља још две ствари: најпре,да постоји вредносна хијерархија међу језицима (Олга Луковић–Пјановић тако нешто и прихвата), као да је српски, у тој хијерархијипривилегован. Таква је теза толико бесмислена да је невероватно даје износи лингвист. Претпостављам да је Луковић–Пјановић желелада укаже на нешто друго: да су сатем језици као што су српски и сан>скрт чинили дебло од којег су се издвајали остали огранци индо>европске породице језика. Ми данас знамо да санскрт у Индијипотиче најкасније из средине III миленијума п. н. е. (Chandler: 14), и,с обзиром на то што нема никаквих назнака да су се Аријевцинасилно доселили у долину Инда, морамо претпоставити да су онионде били најмање миленијум и по пре тога. То свакако отежаваустановљавање временских оквира настанка старословенскогкаквог га замишљамо, чини неопходним редефинисање односа сло>венских и германских језика, и, уопште, модификује временскеоквире које компаративисти обично прихватају. Али то не доказујетезу Олге Луковић–Пјановић.

Социо–лингвистика нам је, у последњих неколико десетљећа,знатно расветлила узроке еволуције језика, мада недостају прецизнеквантитативне одреднице (питање је може ли их уопште бити).Ипак, ставови о “архаичности” извесног језика су неретко заснованисамо на једном мерилу, или су чисто импресионистичке природе. Невидимо по чему би старословенски био архаичнији од старогрчког,или санскрт од латинског. Атестовани облици могу бити старији илимлађи, али архаичнији не значи много ван тог контекста. Када доброразмислимо, дијахронијски, данас, сви су језици индо–европскепородице подједнако стари, сви су доживели знатну еволуцију, и свиимају подједнаку вредност.

Обе водеће теорије о простору с којег су потекли “Индоевроп>



љани”, једна балканско–анатолска, друга црноморско–кавкаска(Mallory 1997), могу бити повезане с прапостојбином Срба, алистиче се утисак да Луковић–Пјановић по ко зна који пут пропуштаприлику да ваљано искористи аргументе којима располаже. Већинањених расправа остаје недоречена, несистематична, и мада ауторкауказује на низ неоспорних чињеница, не види се јасно поступак за>кључивања. Остаје такође утисак да је њено познавање класичних је>зика (нарочито грчког) остало неискоришћено. На сличности из>међу грчког и српског је указивао не само Сипријен Робер, већ, и тоаргументовано, и Бенвенист (κυδος, чудо). Нарочито је пропуштенамогућност да се разјасни низ ономастичких нејасноћа где је њенакомпетенција могла бити од непроцењиве вредности.

Завршне напомене

На крају, можемо закључити да Олга Луковић–Пјановић остајенедоречена и неубедљива. Најпре, сам њен стил писања, личнообојен, емотиван у појединим тренуцима, представља извеснуслабост: прилагођен широј публици и тренутку у којем је њензборник објављен, изазвао је негативан пријем у научним кру>говима, и данас оставља утисак извесне неозбиљности. Потом, низстудија, мада занимљиве саме по себи, нису никакав доказ за њенуосновну тезу о првобитности српског народа, нити за тезу оаутохтоности српског народа на овом простору. На крају, и у томевидим њену највећу слабост, често заказује као филолог: не требаовде помињати контроверзан став о бугарском језику (Луковић–Пјановић 1990–I: 11), већ необавештеност, која можда има везе свременом писања дела расправа из зборника Срби... народа најстаTрији: derv није само словенска реч, већ има когнате у неколико индо–европских језика, а сличност са санскртом не мора значити оно штонам Олга Луковић–Пјановић непрекидно сугерише, нити је поузда>но да је санскрт најсличнији реконструисаном прото–индоевроп>ском језику, колико год да је таква реконструкција хипотетична инесигурна. Притом пропушта да пружи бољи преглед језичкихчињеница на простору о којем пише — шта се заправо зна оилирском, трачком, или, пошто је хелениста, да истражи везе измеђустарогрчког и старословенског језика, за шта је вероватно биладовољно компетентна.



Опет, њено дело указује на ваљане правце у истраживањудалеке прошлости нашег народа: језичке и антрополошке чињеницеваља озбиљније схватити. Наши историчари су пречесто та фактазаобилазили, мада су могле да им пруже веома драцоцене смерницео периодима наше историје за које немамо довољно другачијих по>датака. У том погледу, радови Чајкановића, Будимира, Ивића, Ломе,Јеремића могу бити веома корисни. Даље, Олга Луковић–Пјановићје — и у томе је њена заслуга несумњива — отргла од заборава низзанимљивих и значајних српских научника, од Милоша Милојевићадо Илије Живанчевића, чија дела свакако заслужују пажњу.

Библиографија

Chandler: Kenneth Chandler, Origins of Vedic Civilization, (књига унастајању, прва поглавља доступна преко интернета).

Clackson 2007: James Clackson, IndoTEuropean Linguistics, An IntroducTtion, Cambridge University Press, Cambridge

Curta 2001: Florin Curta, The Making of the Slavs, History and ArchaeolTogy of the Lower Danube Region, c. 500–700, Cambridge UniversityPress, Cambridge, 2001

Mallory 1997: James Mallory, “The homeland of the Indo–Europeans, уRoger Blench and Matthew Spriggs, eds: Archaeology and LanguageI, Theoretical and methodological orientations, Routledge, NewYork – London

Mallory 2006: J. P. Mallory and D. Q. Adams, The Oxford Introduction toProtoTIndoTEuropean and the ProtoTIndoTEuropean World, OxfordUniversity Press, Oxford 2006.

Ивић 1991а: Павле Ивић, «Миграције балканских Словена усветлости лингвистичке географије», у Изабрани огледи I, Ословенским језицима и дијалектима, Просвета / Ниш, Ниш,1991.

Луковић–Пјановић 1990–I: Олга Луковић–Пјановић, Срби... народнајстарији, АИЗ ДОСИЈЕ, Београд, Том I.

Луковић–Пјановић 1990–II: Олга Луковић–Пјановић, Срби... народнајстарији, АИЗ ДОСИЈЕ, Београд, Том II.

Новаковић 1993: Реља Новаковић, Срби, име Срби кроз време ипростор, „Мирослав“, Земун

Перичић 2003: Peričić et al., „High–Resolution Phylogenetic Analysis ofSoutheastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow



Among Slavic Populations“, Molecular Biology and Evolution, т. 11,Nature Publishing Group, 2003., стр. 535 – 542.

Роснер 2000: Zoë Rosser et al, „Y>Chromosomal Diversity in Europe IsClinal and Influenced Primarily by Geography, Rather than by Lan>guage“, The American Journal of Human Genetics, v. 67, 2000, стр.1526 – 1543.

Histoire, langue et idéologieNous pouvons conclure que Olga Luković–Pjanović ne réussit pas

vraiment à convaincre en ses thèses fondamentales, celle de l’antiquité dupeuple serbe et celle de son origine balkanique. Son style, d’abord, avecses digressions chargées d’émotions, très personnel, représente une cer>taine faiblesse, et convient mieux à une oeuvre de popularisation qu’à uneoeuvre scientifique. Ensuite, nombre d’essais, intéressants en soi–même,ne prouvent rien. Malheureusement, la plus grande faiblesse d’OlgaLuković–Pjanović est son argumentation linguistique, fautive sur biendes points.

D’un autre côté, Olga Luković–Pjanović réussit à attirer l’attentionsur nombre d’auteurs de valeur dont les oeuvres avaient été oubliées ounégligées, et à populariser une approche multidisciplinaire de l’histoire,du peuple serbe dans ce cas précis.

ЂОРЂЕ ПЕТКОВИЋ 183

УЗ НЕМАЧКИ ПРЕВОД НОВАКОВИЋЕВЕ РАСПРАВЕ О ПЕТРУСУ

ЂОРЂЕ ПЕТКОВИЋ

(ПАРАЋИН)

Апстракт: Једна расправа Реље Новаковића о средњевековном Петрусу објављенана немачком језику (Burg und Bezirk Petrus), писана пре тридесет година као својеврсниопонентни одговор на расправу Радета Михаљчића (Где се налазио град Петрус?),послужила је као повод за овај скромни прилог на исту тему. Укључени су неки резултатиархеолошких и топономастичких истраживања, као и новија литература, на њимазаснована. Аутор скромно наглашава своју сарадњу са Митолошким центром, која му јеомогућила да разреши, преко заједничких топонима Петруса и Требиња (планина Баба,врх Дед/Ђед, село Плана…) и информација Мавра Орбина (Краљевство Словена),долазак жупана Вукослава са народом у Петрушку област (“пустињу над пустињама“).Постојала су два града – утврђења под истим именом Петрус, и пре Вукосављевог доласкау Петрушку област, које је он са синовима Црепом и Држманом обновио. Били сус(р)едиште истоимене области, али не у исто време, што се често не узима у обзир и отудамогући неспоразуми. Петрушка област је посебно разматрана у светлу Најпергтовогизвештаја и Епшеовицове карте из 1717. године.

Кључне речи: Град Петрус на Баби, Град Петрус на Црници, Петрушка област, РељаНоваковић, Раде Михаљчић, археолошка изстраживања, топономастичка истраживања,Петрушки дистрикт.

Претходне напомене

О постојању ове расправе Реље Новаковића1, чијем животу иисториографском раду је посвећен овај научни скуп, знам већдесетак година2, мада сам неку натукницу о томе могао да имам ираније3. Очекивао сам да ћу га наћи на српском језику и до сада сенисам њиме користио, односно нисам се на њега позивао, мада самсе средњевековним Петрусом бавио, било непосредно, било1. Relja Novaković, Burg und Bezirk Petrus, Beograd, 1979. Посебан отисак из: “Balcanoslavica“ 8

(23–36), Beograd, 1979.


184 ЂОРЂЕ ПЕТКОВИЋ

посредно, самостално4 или у коауторству.5 Издашно сам користиоједан други Новаковићев прилог који се односи на Петрушкуобласт6, у најширем смислу те речи, а овај сам заобилазио збогјезика. Наравно, он је намењен другој читалачкој структури,афирмише нас пред светом. Када сам сазнао за овај научни скуп7 и,како то обично чиним, свратио сам до Завичајног музеја у Параћину,речено ми је да само тај текст и имају8, како у часопису, тако и каосепарат. Када сам, уз помоћ речника, ушао у његову садржину, видеосам да се ради о изузетно отвореном тексту и да ће ми он самомогућити да својим прилогом на адекватан начин искажем својепоштовање према личности и делу знаменитог српског историчараРеље Новаковића и изразим завичајну захвалност за труд окоистраживања Петрушке области, територије коју сада у главномбаштини Општина Параћин. Уз то, верујем, да је Новаковић знао зарадове који се на споменицима културе у долини реке Црницеодвијају у деценији пред објављивање предметне расправе.Уосталом, не верујем да се случајно у истом часопису нашао његовтекст непосредно испред прилога који се на та истраживања2. Био сам вршилац дужности директора Завичајног музеја у Параћину (1998–2000.), када

сам почео интезивније да се интересујем за историографију Параћина и околине, али икада сам се активно укључио у остваривање племенитих идеја Митолошког центра у Рачи,организатору и нашег данашњег научног скупа. По тој функцији био сам организаторстручне радионице – округлог стола и уредник зборника радова са овог скупа: Петрушкаобласт у средњевековној Србији, Завичајни музеј, Параћин, 1999. Садржај: Прилози о ПетTрусу / Саво Ветнић; Петрус и Раваница / мр Радослав Прокић; Петрушка област и ХиланTдар / Душко Грбовић; Нова топономатичка истраживања у поседу властелинства уПетрусу из Повеље Патријарха Јефрема (1376–1379. година) / Предраг Вучковић; Путнамрежа у Петрушкој области у Средњем веку / Весна Вучковић; Саставци у доба Немање /Никола Берић. Новаковићеву расправу у литератури уз свој текст (додуше, због карте) на>воде Душко Грбовић и Весна Вучковић.

3. Радослав Прокић, Средњевековна архитектура Петрушке области, Светлост, Завод зазаштиту споменика културе, Крагујевац, 1986. Он у литератури ове своје књиге (иначе, ма>гистарског рада) наводи: “Реља Новаковић, Петрус град и област, у штампи.“ Његовакњига произашла је и из његових дугогодишњих радова на заштити средњевековних спо>меника културе у долини реке Црнице. На почетку тих радова, био сам секретар ново>формиране Општинске заједнице културе (1971–1975), која је, уз Републичку заједницукултуре, ове радове Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу финансирала.

4. Видети текстове: Паракинов брод, Паракин, Параћин… Прилог проучавању топономасTтике; Косовски јунаци као митски преци¸ Косовски јунаци и народно памћење; КонтраTверзе о Венедикту Цреповићу; Поводом Каница: Прилози за културну историју Параћина.Све у Ђорђе Петковић, Параћин и околина 1. Прилози из митопоетике и културне истоTрије, библиотека “Др Вићентије Ракић“, “Графопромет“, Параћин, 2006, 9–66.

5. Предраг Јашовић, Ђорђе Петковић, Петрушка област и Косово, “Баштина“ 19 / 2007, Инс>титут за српску културу, Приштина – Лепосавић.

Уз немачки превод Новаковићеве расправе о Петрусу


односи9. На крају, није без значаја чињеница да је текст објављен препуне три деценије, што значи да пружа шансу свом савременомчитаоцу да упореди изнета запажања и ставове са ставовима изапажањима из новије литературе о истом питању. Дакле, у центрупоменуте расправе је питање: Где је средњевековни град Петрус? Но,покрећу се и нека друга питања.I

Потрага за градом Петрусом

Напред сам већ поменуо отвореност Новаковићеве расправе,треба томе додати да је у питању и својеврсна полемика, што тојотворености у значајној мери придоноси. Подвргава се критичкојанализи једна “расправица“, како је назива сам Новаковић, оПeтрусу Радета Михаљчића.10 Оцењујући Михаљчићев рад као“занимљив прилог проучавању Петруса“, Новаковић скромноформулише свој приступ теми: “Како се, међутим, и поред веомапривлачних предлога које је изнео Р. Михаљчић, чини да о Петрусуможе још увек да се каже нека реч, биће можда корисно да се јошједном покуша да се неке појединости око Петруса још подробнијеприкажу и објасне.“11 Очигледно је да га одговор Михаљчићев насеби постављено питање, где је град Петрус, није задовољио.

1. Михаљчић: Град Петрус је на Баби. Полазећи од српскихсредњевековних извора, Михаљчић оповргава дотадашњеисториографско становиште да је средњевековни град Петрус нанеком другом месту а не на планини Баби, како он закључује. Какоон то чини? Критикује им аргументовано прилаз изворима, из којихне произилази оно што су закључили, а што се, у крајњем, своди наЈиричекову тврдњу, да је град Петрус утврђење (наравно, остаци) на6. Реља Новаковић, Стримон, Струмен и Заструма, Историјски часопис, књига XXV–XXVI,

1978–1979, Просвета, Београд, 1979, 239–248 користио ми је за рад: Ресавски трагови анTтичких митова, Митолошки зборник 6 / 2002, Митолошки центар, Рача, 2002, 61–70. Об>јављен је касније и у Ђорђе Петковић, Параћин и околина 1, исто, 193–200

7. Хвала господину Живојину Андрејићу. 8. Хвала Мирославу Матићу.9. Dimitrije Madas, Trial researches at the medieval town of Petrus, Balcanoslavica, isto, 37–45.10. Раде Михаљчић, Где се налазио град Петрус?, Прилози КЈИФ 34, св. 3–4 (1968), 264–267;

Исти, Прошлост и народно сећање, Гутенбергова галаксија, Београд, 1995, 225–229.11. “Da es aber trotz sehr verlockender Vorschläge, die R. Mihaljčić vorgebracht hat, dennoch

scheint, dass es über Petrus noch mehreres zu sagen gipt, wird es vielleicht von Nutzen sein, zuversuchen einige Einzelheiten in Betreff Petrus noch ausfürlicher darzustellen und zu erklären.“(Relja Novaković, isto, 23.)



речици Црници, североисточно од Параћина: “Лијево по страни, ушумовитој планини, лежао је град Петрус, чије се рушевине, званеПетруша, могу видјети источно од Параћина на рјечици Црници.“12

Сматра да је ово становиште произашло из погрешног тумачењасредњевековног извора који се односи на област а не на град Петрус,како је правилно превео приређивач рукописа Ватрослав Јагић “inregione Petrusca“13. Наводећи више средњевековних и садашњихтопонима с позивом на ову реч (Петрус), он констатује да се цео овајкрај, у сливовима горњег тока Велике Мораве, Црнице, Грзе иЈовановачке реке, називао Петрус и у доба српске средњевековне и удоба турске управе. Дакле, каже он, убицирање града Петруса наоснову данашњих назива није могуће.14

Михаљчић затим приступа критичкој анализи два нивоа извора(две српске хиландарске повеље), из којих је јасно да је црквапосвећена Богородици (Богородици Петрушкој), чији је ктиторжупан Вукослав, сазидана у селу Лешју “под Петрусом“ које је иданас где је и некада било на обронцима планине Бабе. Ево унајкраћем његове аргументације:

“Није редак случај да село мења свој положај, али ово насељесигурно је остало у границама свога атара из друге половине XIVвека које прецизно бележи хрисовуља кнеза Лазара15. На основутопонима који су забележени у наведеној исправи није тешкореконструисати атар Лешја, па према томе и место средњевековногграда Петруса. (…) У близини је и ушће поточића, на чијем сеизвору, изнад Лешја налазе остаци града Петруса. Поред утврђења суи темељи старе цркве, вероватно Богородице Петрушке. Видни суостаци куле који народ везује за Орловића Павла. Управо овопредање замаглило је и прекрило стари назив Петрус о комеизричито сведоче искази савремених дипломатичних извора. Иположај овог града говори у прилог убикације Петруса више селаЛешја. То је природни центар једне географске целине и посебнеадминистративне јединице у средњевековној српској држави, док јеутврђење на Црници, коме је погрешно приписивано име Петрус,12. Зборник К. Јиричека , Београд, 1959, 132. (цитирано по: Раде Михаљчић, исто, 225.)13. V Jagić, Ein Beitrag zur Serbischen Annalistik mitliteraturgeschichtlicher Ein leitung, Arhiv für

Slavische Philologie 2 (1877), 86. (Исто, 226.)14. Опширније видети аргументацију у: Раде Михаљчић, исто, 226.15. Видети прецизан средњевековни испис из повеље у: исто, 227. (фуснота 15.)



скоро на самој граници Петрушке области. Град је доминирао око>лином и имао прворазредан стратешки значај, јер је овај предо био икраиште. Испод утврђења, кроз Честобродицу водио је пут утимочки и видински драј. У близини је била транзитна – ̀ мимоходнацарина` војводе Црепа. Његов отац, жупан Вукос(л)ав, добио јеоколину а сигурно и град од цара Душана. Ту је сагради црквуБогородицу Петрушку, која је два пута даривана Хиландару и двапута враћана породици Вукославића; први пут суом. Ово местопостаје културни центар. Град је разрушио султан Муса 1413.“16

Пошто даје још неке информације из литературе и са терена,још једном, и то дефинитивно и изричито закључује: “Овимубицирањем утврђење на Црници које је било поистовећено сасредњевековним градом Петрусом ‘губи’ своје име. То нимало незбуњује. Јер, оно се придружује низу ‘безимених’ средњевековнихградова у Србији који још нису идентификовани”.17

2. Новаковић: Град Петрус је на Црници код Забреге18. РељаНоваковић најпре коментарише четири одломка из цитиранихповеља у којима се помиње Петрус19, укључујући и оне које јецитирао Михаљчић:

“Кад читамо ове текстове у којима се спомињу Богородичинацрква и Петрус на први поглед нам се чини да је реч о једној цркви ио једном локалитету (граду), али кад се мало боље удубимо у смисаопојединих делова горњих навода стичемо све јачи утисак да није свебаш тако једноставно. У првом тексту се говори о Цркви МајкеБожје под Петрусом, у другом о цркви на Вукос(л)ављевој баштиниу Петрусу, али на месту који се зове Лешије, док је у трећем текстуреч о богородици Петрушкој у Лешију, а у четвртом се не спомињецрва већ очигледно нека међа која се завршава у Петрусу.“20

(Подвукао Р. Н.)Он верује да су у питању две цркве, једна је у Лешју а друга под

Петрусом изнад реке Црнице. Тако покушава да елиминишеМихаљчићева сазнања из нових хиландарских повеља. Да би биоуверљивији, пошто је свестан удаљености ове две локације, указује16. Исто, 227–22817. Исто, 22918. Сада се чешће говори “код Поповца“, који је источно од брда Чокоће на коме се “лоцира

Петрус“ а Забрега је северо–источно од Поповца уз Црницу.19. Старословенски цитат из повеље иде овде (Relja Novaković, isto, 25.)



на двоструки унутрашњи садржај речи, да се под Петрусомподразумева и град и област: “Оно 'у Петрус' не односи се на град већна област Петрус којој је припадало и село Лешије. Да додамо само дасе у оба случаја црква назива петрушка, али је разлика биларазумљива.“21

Пошто је и сам увиђао “да све ово што је досад речено поводомподатака о Петрусу у поменутим повељама не мора сваком да звучиубедљиво, нарочито онима који Петрус траже даље од Црнице“(Подвукао Ђ. П.) алудирајући тако и на Михаљчића, Новаковићпозива у помоћ Епшелвица који је у овом крају (у селу Извору)боравио од 19. до 22. септембра 1718. године са аустријскомкомисијом на челу са пуковником Најпергтом, која је са турскомкомисијом радила на успостављању нове границе између дведржаве, после Пожаревачког мира. Анализира детаљно две његовекарте (на то ћемо се осврнути у одељку о Петрушкој области) ипосебно инсистира на чињеници да је на једној од њих на траси путаод садашњег села Текије јутоисточно од Параћина, према Главици,на десној обали Црнице, уписано Nach Petrus (Подвукао Р. Н.),односно, то му је кључни доказ за тезу о положају Петруса наЦрници:

“И збиља, ако упоредимо оно што се данас од материјалнихтрагова налази уз Црницу, на коју је указао аустријски картограф напочетку XVIII века, обележавајући на карти смер према Петрусу, саоним што се може видети у селу Лешју и околини, биће нам јасно даград Петрус треба тражити само у данашњем селу Забреги, изнаддесне обале реке Црнице, на брду Чокоће или Ћокоће (386), око којегрека Црница прави оштру окуку. Остатке града Петруса сасвим јелепо снимио и описао Дероко, а још раније Каниц”.22

20. “Wenn wir diese Texte lesen, in denen die Kirche der Gottesmutter und Petrus genannt werden,scheint uns auf den ersten Blick, dass von einer Kirche und von einer Lokalität (Burg) die Redeist, aber wenn wir uns etwas mehr in den Sinn der einzelnen Teile des oben angeführtenvertiefen, gewinnen wir den Eindruck dass doch alles nicht so einfach ist. Im ersten Text wirdvon der Kirche der Gottesmutter unter Petrus gesprochen, in dem zweiten von der Kirche aufdem Erbe Vukosav in Petrus, aber an dem Ort, der Lišje heisst, während im dritten Text von derPetruser Gottesmutter in Lešje, im vierten dagegen wird die Kirche nicht genannt, sondernaugenscheinlich eine Grenze, die in Petrus endet.“ (Relja Novaković, isto, 25.)

21. “Objekt im Dorfe Lešje die Rede und nicht von jenem in Petrus. Das ’in Petrus’ bezieht sich nichtauf die Burg sondern auf den Bezirk Petrus, dem auch das Dorf Lešije angehörte. Wir wollennoch hinzufügen dass in beiden Fallen die Petruser Kirche genannt wurd, doch ist der Unter>schied verständlich.“ (Relja Novaković, isto, 26.)



3. Покушај решења: Пр(а)ви Петрус. Очигледно је да су у питању,бар на први поглед, два непомирљива става. Овим што сам у овоммеђунаслову слово а ставио у заграде означава одређен двострукикарактер: приви и прави али то питање може да се разреши и каостарији (ранији) и млађи (каснији), као у основи једно отворено(дискутабилно) питање. Ове речи треба схватити као својеврснухипотезу, на коју ће се одговорити у наставку текста, с тим што ће сеуказати на још нека питања с којима је и ово у вези.

3.1. Наши аутори, Реља Новаковић и Раде Михаљчић, су поовом питању, као што смо напред видели, супростављених ставова, усвојим расправама. Чини ми се, да занемарују, или боље речено, неводе довољно рачуна о чињеници да се раде о обновљенимградовима – утврђењима која су ту остала од ранијих римско–византијских времена. Досадашња археолошка истраживањапотврђују њихово постојање. Ја се нећу детаљно упуштати у топитање, пошто би то излазило изван оквира постављене теме, али јечињеница да се постојање ових утврђења констатује и у раду једногархеолога који ми је при руци: Петрус више Поповца; Петрус наБаби23. Битно је да се у овом раду констатује постојање градоваутврђења из времена римско–византијске управе на овимпросторима, али и разјашњава како је временом дошло до тога да онпостане “пустиња над пустињама“, у каквом стању га затиче иприкључивање држави Србији. Зна се да је овде Немања ратовао и даје Стеван првовенчани забележио да му је ту и граница државе.24 Дали је и шта ту обнављано и утврђивано пре Душанове владавине? УДушаново време, читава ранија жупа, ако је то уопште била, односноова област, у литератури се назива Пустош Петрус“25 (Подвукао Р.П.)

3.2. Друго питање којим се наши аутори, Реља Новаковић и Раде22. “Und tatsächlich, wenn wir das was sich heute von materiellen Spuren an der Crnica, auf die der

österreichische Kartograph am Anfang des XVIII. Jahrhunderts hingewiesen und auf der Kartedie Richtung gegen Petrus bezeichnet hat, vorfindet, mit dem vergleichen was man in DorfeLešije und in der Umgebung sehen kam, wird uns klar sein, dass die Burg Petrus nur im heutigenDorfe Zabrega zu suchen ist, oberhalb des rechten Ufers der Crnica, auf dem Berge Čokoće oderĆokoće (386), um welchen der Fluss Crnica eine scharfe Biegung macht. Die Überzetse vonPetrus hat Derko ganz shön aufgemommen macht.“ (Relja Novaković, isto, 31–32.)

23. Саво Ветнић, исто, 12, 16.24. Радмила Тричковић, Ћуприја и средње Поморавље до Првог српског устанка, у: Бој на

Иванковцу1805, САНУ, Београд 1979, 85–169.25. Радослав Прокић, Средњевековна архитектура петрушке области, исто, 8.



Михаљчић нису у цитираним радовима озбиљније бавили а које бимогло да буде од користи, пре свега да не буду тако искључиви усвојим ставовима, јесте ко је петрушки властелин Вукослав и у којимусловима он са народом, што је посебно важно, долази у ПустошПетрус. У питању је време између 1346. и 1355. године: “Хрисавуљацара Стефана Душана којом дарује жупану Вукославу пустошПетрус, настала је између 1346. и 1355. Није сачувана.“26 Са великомвероватноћом се може тврдити да је Вукослав, родоначелникпетрушке властелинске породице, син српског властелина Црепа,који се помиње у дубровачким документима 1319. и 1321. године, а1322. године је забележен као покојни. Мавро Орбин је о њемузабележио занимљиву биографску секвенцу из које ја износимнеколико података. Ради се о његовом сукобу са Бранивојевићима(четири брата) који су владали Хумом и били тада у експанзији:

“У њихово време био је у Требињу, Гацком и Рудинама некижупан по имену Цреп, храбар човек, који је владао у тим местима каонамесник рашког краља. Поменута браћа пошла су против њега, па,затекавши га у Требињу, поразили су га у бици и погубили, тезаузели све што је држао под својом влашћу, не марећи ни за рашкогкраља ни за босанског бана, јер су били веома осиони људи.“27

Овакво становиште сам већ изнео у једном свом раду28, узаргументацију коју сада нешто проширујем:

> Неспорно је у историографској литератури да жупанВукослав има сина Црепа Вукославића.29 Ако је овајВукослав Црепов (оног властелина из околине Требиња)син, онда је нормално да му се нађе ново властелинствопошто му је отац признавао власт (био властелин)Душановог оца, Стефана Дечанског.

> И на самременим картама околине Параћина и околинеТребиња лако је наћи најмање три заједничка топонима(планина Баба, њен врх Дед / Ђед и село Плана).

26. Раде Михаљчић, Прилог српском дипломатару. Даровнице властеоске породице ВукослаTвић, у: исти, прошлост и народно памћење, исто, 85.

27. Мавро Орбин, Краљевство Словена, Београд, 1963, 91.28. Ђорђе Петковић, Параћин и околина 1, исто, 12.29. Најпотпунију биографију Црепа Вукославића са исцрпном литературом нашао сам у:

Марко Шуица, Немирно доба српског средњег века. Властела српских обласних господара,ЈП “Службени лист СРЈ“, Београд 117–119.



> Обичај да се сину, нарочито првом, даје дедово име нијеишчезао ни до данашњих дана.30

Остаје отворено питање за даља истраживања, да ли је Вукославса очевог огњишта из околине Требиња отишао са мање или вишенарода и где се у међувремену, од смрти оца (1322.) до издавањаповеље (1346–1355.), са тим народом или без њега налазио. У времедо Душановог доласка на власт (1332.) Вукослава са народом немазабележеног, колико је мени познато. На могућем путу, у било којојваријанти, од Требиња до Поморавља, до сада сам нашао само једанмогући траг задржавања или дужег останка овог народа прекотопонима Плана у крушевачком крају.

Како ова територија у Пустоши Петрус није била нарочитопривлачна, не само због онога што произилази из самог имена, негои због чињенице да је била крајиште, границе према Бугарској, настратешки важном правцу (Честобродица), лако је замислити да севластелин Вукослав, у каквом другом статусу, заједно са народом(или једним његовим делом) и раније, још од времена када су избеглииз Требиња, овде налазио. Дакле, још за владе Стефана Дечанског.Наравно, треба имати у виду, да је негде у то време, када је он изгубиооца у Требињу, овде у Пустоши Петрус, могло да дође и до сукоба,после смрти краља Милутина (1321.) који је имао превласт “наисточним обалама Мораве од преко двадесет година“, те се уисториографској литератури оставља могућност да је Бугарска, као иувек у таквим приликама, настојала “да овлада овим пределима“. Усваком случају, Душан је границе своје државе према њима ојачао и“родбинским везама“.31

3.3. Било како било, тек нови властелин, можда и пре но што једобио повељу, морао је да обнавља један од порушених градова, билоонај на Чокоћу (изнад Црнице код Забреге), било онај на Баби, мадаје напред, у једном Михаљчићевом цитату, речено да је Вукославдобио “околину а сигурно и град од цара Душана“.

Ако је морао да гради, односно обнавља град, како ја мислим,онда је из свега што је напред речено, логично да то буде град Петрусна Баби. У то ме уверава ту очигледно исказана љубав преманапуштеном завичају, преко градње, не само града, који је30. Ево једног примера из средњевековног времена: “У сродству са кнезом Лазаром био је и

Иваниш, унук деспота Иваниша, син Алтоманов.“ (Марко Шуица, исто, 160.)31. Радослав Прокић, исто, 18.



првенствено био нужна потреба, него и, пре свега, преко градњицркве Богородице Лешјанске, као и уграђеним пренетимтопонимима: Баба, Дед/Ђед, Плана. Сигурно је, да је и народ, који јеса Вукославом пошао, у свему томе одиграо значајну улогу. Град наБаби више приличи тврђави, него ли тврђави–двору.

Тек ће касније, заједно са синовима, Црепом и Држманом,жупан Вукослав, а можда и само војвода Цреп, подизати –обнављати други град, целокупношћу својом примеренијисредњевековној тврђави–дворцу, уз који иде и придворна црква,Блага Марија Петрушка, како је сачувана по имену у народу и како јесада у историографској литератури називају. То је град Петрус набрду Чокоће изнад Црнице, у близини Забреге која је на северу иПоповца који је на истоку.

Шта је ту први, а шта и када, прави град Петрус, с(р)едиштеПетрушког властелинства?

Да и није било другог разлога, сама чињеница, да се један одВукослављевих синова окренуо искључиво вери, касније изакалуђерио, изискивала је потребу да се оба сина, и Цреп и Држман(у калуђерству “старац Дионисије“), на адекватан начин материјалнообезбеде, поделом очеве имовине. Поступали су као изузетно добридомаћини. То се види и из упорне борбе да им се део властелинства,које је припало манастиру Богородици Лешјанској и са њомХиландару, поврати онда када су калуђери престали да се о њемустарају као добри домаћини. Први је, у време Вукослава, да старијавремена не помињем, пошто се око тога историчари РељаНоваковић и Раде Михаљчић и не споре, град Петрус на Баби, тада јеон и прави, у смислу с(р)едишта Петрушког властелинства. Каснијесе ситуација мења утолико што с(р)едиште властелинства, заправоњеговог световног дела, Цреповог дела, постаје град Петрус наЧокоћу над Црницом, у близини Забреге и Поповца. Град на Бабипостаје духовно средиште целог властелинства, али са сопственомимовином – међама.

Нормално је, да је овај нови град у народом памћењу све вишедобијао на значају у световном (административном, одбрамбеном)смислу, а онај на Баби је памћен по цркви (седишту духовном). Бартако ја ствари видим, при чему се у основи слажем са РадославомПрокићем: “Центар Петрушке области у војном погледу био је град



Петрус на Баби а затим Петрус на Црници”.32

Наравно, од тог властелинства изузет је у међувремену део заманастир Раваницу (поклоном или продајом, није битно) пошто јесаграђена на северној граници Петрушког властелинства. Исто тако,ваља имати на уму да од 1389. године, од Косовског боја, више немапомена о Црепу Вукославићу, а властелинство припада владарскојпородици Лазаревића, односно Бранковића. После коначног падаСрбије под турску власт 1459. године, од када је 550 година, српскаправа су редукована и постала подложна турским прописима, узкраткотрајну владавине Аустрије, све до 1806. године, односно 1833.године. Но, то све превазилази ову моју тему посвећену расправиРеље Новаковића. Зато се враћам на територију Петрушког власте>линства, пошто је он у својој расправи томе посветио доста пажње.

II

Петрушка област

Нужно је одмах направити једну ограду. Ко жели да се ближеупозна са овом облашћу из времена властелинске породицеВукославић, нека погледа неке од књига и текстова које сам ја удосадашњем раду користио.33 Овде ће сада бити речи само о томекако је ту област видео Реља Новаковић из перспективеНајпергтовог извештаја и Епшелвицове карте из 1718. године.Наравно, ја ћу првенствену пажњу посветити неким дискутабилнимпитањима, у вези са којима је исказана извесна несигурност, апружају могућност да се на ту тему каже још нешто, како би рекаосам Реља Новаковић. Јер, неспорне ствари писање и не изазивају.

1. Новаковић овако одређује свој други задатак: “Ако пођемо одчињенице да је Петрус и на почетку XVIII века34 важио каодистрикт значајнији од Параћинског и Ражањског (подвукао Ђ. П.),можемо слободно сматрати да је у средњем веку, кад није билоПараћина, морао бити још значајнији и вероватно пространији.“35

32. Радослав Прокић, исто, 140.33. Радослав Прокић, Средњевековна архитектура Петрушке области, исто; Петрушка обT

ласт у средњевековној Србији, зборник радова (уредник Ђорђе Петковић), исто; Раде Ми>хаљчић, Прилог српском дипломатару, исто; Ђорђе Петковић, Параћин и околина 1, истои др.

34. У оригиналу је вероватно омашком погрешно уписано: XVII.



Што се предњег Новаковићевог закључка тиче и резултата до којихје у том погледу дошао, укључивањем развођа, односно Јовановачкереке (на југу), Црнице (по средини) и Раванице (на северу) унекадашњу српску Петрушку област, примедби немам. Међутим,мислим да он није у праву када помиње три дистрикта (по турском,нахије) на овом простору (Петрушки, Параћински, Ражањски). Тошто је Епшелвиц упоредо исписао на карти Петрушки иПараћински дистрикт, не мора да значи да их је у том тренутку два,већ да још увек о тој области постоје, у употреби су код народа, аконе и званично, оба назива. Стари назив се нарочито преузимао издокумената у докуменат (у тапујама на земљу, купопродајним уго>ворима и сл.). Такав паралелан назив не треба да нас чуди иизненађује, пошто се он одржао и у суседним нахијама: Ресавска –Ћупријска, Левачка – Јагодинска. Када су Турци изградили својупаланку Параћин и престали да користе назив области Петрус ипочели да га именују по Параћину, није тачно утврђено или бар мениније познато. На одређени начин, Новаковић то обазриво и каже,при чему је јасно “ да је Петрус старије а Параћин млађе име заприближно исту површину“.36

Овом тексту приложићемо пет карата (две Епшелвицомве,једна из Рељиног текста и две из коришћене Прокићеве књиге), такода ће читалац моћи да упореди Петрушку област како су је виделиразни аутори, пројектујући делом и различито време.

2. Описујући начин Епшелвицовог картографског рада (личновиђење, коришћење бусоле и сата, опис извештача), Новаковић справом констатује да се не треба чудити што је на његовим картамагеографска основа делимично исправљена, те је оријентација понегде нетачна, али да су за нас на његовим картама најважнијимеђусобни положаји топонима и река које је уносио у своје kарте. Замене је занимљив један његов коментар у вези са реком Црницомкоја је кључна за разумевање онога што је Епшелвиц уписао аНоваковић коментарисао. Новаковћ даје најпре један општи став:“…не смета нам много ни што је неке реке унео двапут, те добијамо35. “Wenn wir von der Tatsache ausgehen, dass Petrus schon am Anfang des XVIII. (исправио Ђ.

П.) Jahrhunderts als Distrikt, der bedeutender als der Paraćiner oder Ražanjer var, galt, könnenvir mit Recht annehmen, annehmen, dass er im Mittelalter, da es noch kein Paraćin gab, noch be>deutender und wahrscheinlich auch grösser war.“ (Relja Novaković, isto, 32.)

36. “… dass Petrus der ältere und Paraćin der jüngere Name für annähernd diesilbe Fläshe ist.“(Relja Novaković, isto, 31.)



утисак као да поједина места леже на рекама, мада се на рекама нисуналазила”.37 Сматра да је хидрографску слику реке Црнице приказаодоста различито од правог стања: “То нас помало зачуђује с обзиромна чињеницу да село Извор није тако далеко од Петруса на Црници.Имамо утисак да је стање обележавао према двострукомобавештењу. Чини нам се као да је реку Црницу уцртао двапут, алије само уз једну ставио Zernica Ba(ch).“38

То да је Црница двапут на карти уцртана, лако је разумети,пошто река Грза није уопште уписана а уцртана је, што значи дазаиста постоје две реке. Међутим, на једном месту у тексту напредстоји поред река Црница у загради Мутница са знаком питања: DemFlus Crnica (Mutnica?).39 Уз то, додајмо и ми чињеницу да се потокСуваја бележи као Мутничка река40 не треба искључити нимогућност да се садашња Грза, бар њен део од кад стигне до скретањана исток, па до сусрета са Црницом, некада називао Мутницом илиМутничком реком.41 Слушао сам од старих Мутничана да говоре:“Идем до реке“, не помињући јој име, а мислећи на Грзу, поред свогсела. Област Грза не обухвата цело поречје ове реке, већ само њенгорњи ток, до скретања на исток, излазак из Честобродице.

Но, вратимо се Новаковићу, односно једном његовом другомтексту који можда не може све ово да разјасни, али може боље даосветли ову његову дилему:

“Као што се зна, извориште Црнице налази се у Кучајни, упределима у којима се данас налазе познати рудници угља Сењски иСисевачки. Сасвим је могуће да је Црница, коју називају иМутницом, своје име добила од боје својих вода, које су вековимапротицале кроз богате наслаге угља у свом горњем и средњем току.Врло је вероватно да је и њено најстарије име одражавалокарактеристике њеног воденог тока. Она је, по свој прилици одувек37. “… es stört unch aus nicht, das er einen Fluss zweimal eingezeichnet hat, so das wir den Eindruck

gewinen, dass einige Ortschaften an Flüssen liegen, abzwar sie sich nie an einen Flusse betundenhaben.“ (Relja Novaković, исто, 29.)

38. “Das ist un so überraschender als das Dorf Izvor nicht gerade weit von Petrus an der Cernica ist.Wir haben den Eindruck, dass er den Stand der Dinge nach zwei Berichten einge tragen abe. Esscheint, dass er den Fluss Crnica zweimal einge zeichnet hat, aber nur bei einen Zerniza Ba(ch)aufgeschrieben hat.“ (Relja Novaković, isto, 29.)

39. Relja Novaković, исто, 27–28.40. Видети карту Радослава Прокића.41. Видети: Ђорђе Петковић, Ресавски трагови античких митова, у: Исти, Параћин и

околина 1, исто, 197.



била Црна река, Kara–su, Schwarzwasser, па би се у неко давно времемогла звати и Струмен.“42

Ако је нама сада тешко да све то размрсимо, немојмо се чудитиЕпшелвицу који је ту боравио само четири дана и, уз друге бриге,успео да нам остави забележене бројне податке, па макар нешто одтога остало за њега и за нас и неразрешиво, нешто и погрешнозаписано; доста је тога остављено и тачно.

3. Ево још једне Новаковићеве опаске погодне за коментар:“Што одмах пада у очи јесте да се у попису не спомиње Петка, па насчуди откуда на карти Петка уз топографски знак за цркву наЦрници, а нема је уз село Извор у којем је Епшелвиц провео четиридана.“43

Новаковић је очигледно у дилеми: Забрега или Извор, где јеСвета Петка? Ево како то решава: “Али може да буде и нешто друго.Као што смо рекли Епшелвиц је на овој карти уцртао у ствари двеЦрнице, али је само на једној написао и назив реке. Поповац и Петкаобележени су уз неозначену Црницу место уз означену, како битребало да буде према садашњем стању.“44

Овде је очигледна Новаковићева асоцијација на Света Петкукод Забреге, а има у виду савремени положај села Извора на путуПараћин – Зајечар, у чијој непосредној близини је манастир СветеПетке. Радослав Прокић је констатовао постојање Света Петке узреку Црницу, поред Забреге.45 Небојша Ђокић Епшелвицевопомињање Свете Петке повезује искључиво уз село Извор. Онништа не замера Епшелвицу, али замера Покорном46: “Описујућиове крајеве на путу од Раванице према селу Извору Покорни помињесело и даје број хришћанских кућа али цркву и манастир не помиње42. Реља Новаковић, “Стримон, Струмен и Заструма”, Историјски часопис, књига XXV–

XXVI, 1978–1979, 244.43. “Es fällt soglech auf, dass in diesem Verzeichnis Petka nicht genannt wird, und so staunen wir,

woher auf der Karte Petka an der Crnica mit dem topographischen Zeichen für eine Kirchkommt und sich bei Izvor nicht befindet, wo doch Öbschelwitz vier Tage verbrascht hat. Es istimeressant, dass auf der Karte die Entfernung von Popovac…“(Relja Novaković, isto, 29.)

44. “Es könnte aber auch etwas anderes sein. Wie wir schon gesagt haben, hat Öbschelwitz auf derKarte zwei Flüsse Crnica eingetragen, aber nur bei einen den Namen geschrieben. Popovac undPetka sind an dem Fluse ohne Namensbezichnung eingetragen statt an der beschriftetn Crnicawie es nach dem heutigen Stand der Dinge sein sollte.” (Relja Novaković, isto, 30.)

45. Радослав Прокић, исто, 135. 46. Аустријски обавештајни официр Франц Покорни, који је ове пределе уходио 1784. године

(Душан Пантелић, Војно–географски описи Србије пред Кочину Крајну, Споменик СКА,LXXXII, 64, Београд, 1936, 58.)



премда је прошао поред њега на само неколико десетина метара.“47

Зашто ни Епшелвиц на почетку XVIII века, нити Покорникрајем XVIII, мада су у Извору боравили, не знају за Свету Петку кодИзвора, односно први је бележи само на неком другом месту, а другије не примећује и не бележи? Одговор је, по мом мишљењу,једноставан: Она је у њихово време гомила камења у шуми поредсадашње реке Грзе, а село Извор није поред ње него на пола сата ходасеверније у шуми.48 Село је, по наредби власти, сишло с планине доманастира на размеђи између XIX и XX века. Црква манастирска јеобновљена 1823–1825.49

Исто, као на почетку овог текста, када се расправљало оположају два града – утврђења Петрус (на Баби и на Чокоћу), какокод њиховог дизања, тако и код њиховог обнављања, када су уз њихподизане и касније евидентиране две петрушке цркве (БогородицаЛешјанска и Блага Марија Петрушка), уз две Забреге које су кодНоваковића добро разрешене и зато их нисам ни помињао, уз двеЦрнице, о којима сам писао, тако и сада имамо две цркве СветеПетке (код Забреге и Извора). То само иде у прилог Новаковићевојопасци да се о овим питањима има још што–шта истраживати, штоје чињено, а о чему се и ја, три деценије после Новаковића, могусложити. Без обзира што је, као што сам показао у датим информа>цијама о новим сазнањима из цитираних новообјављених књига ирадова, вишеструког истраживања и ангажовања окосредњевековне Петрушке области у међувремену било, али тачкастављена није.

4. Пишући о забележеном од Епшелвица Манастињцу,Новаковић каже да “није искључено да је овде реч о болници која сеу изворима спомиње недалеко од Раванице“50, позивајући се на М. Ђ.Милићевића.51 Треба имати у виду да ову одлику, подобност да буде47. Мр Небојша Ђокић, Прилог историји манастира Свете Петке у Извору код Параћина,

“Расински анали“, 5/2007, Крушевац, 2007, 40.48. “Зна се да је старе зидине пронашао јереј Анђелко Вучетић, бивши парох доњомутнички и

то још као ђак. Одмах ихје показао свом духовнику неком Серафиму, јеромонаху ма>настира Каленића који раскрћи око зидина и затим их покри липовим лубом да их заш>тити. Затим је јеремонах Серафим више манастира ископао један подземни `бурдељ` у ко>ме је живео.“ (Небојша Ђокић, исто, 41.)

49. Небојша Ђокић, исто, 41–43.50. “… es ist aber nicht ausgeschlossen, dass es sich hier ili das Spital handelt, das in den Quellen

unweit von Ravanica genannt wird.“ (Relja Novaković, исто, 32.)51. Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија II, Београд, 1886, 1103.



болница, са много више права, погодних особина, може да носиСисевац, на изворишту Црнице, такође забележен на карти(презентираној уз текст). “У народу се сматрало да је Св. Сисоје биопокровитељ лекара и ондашње медицине. То наводи напретпоставку да је у Сисевцу, а не у Раваници, постојала болница(лазарет) за лечење лепрозних (губаваца). Ово утолико пре што је уСисевцу постојао извор топле воде, а истовремено да је због својеудаљености био погоднији за изоловање оболелих. Извор топле водепостоји и данас.“52

5. За крај сам оставио једно, само на први поглед, ситно питање.Ради се о од Епшелвица забележеном насељу Sellna Kloster. У вези сањеговим положајем, Новаковић је дошао у разлаз са приређивачемЕпшелвицових белешки и тумачем његових карата ДушаномПантелићем, на кога се у својој расправи издашно ослањао, односнопозивао: “Забуну причињава једино Ѕellna Kloster, које је Пантелићпротумачио као Сење (Горње), сматрајући да се Kloster односи наМанастир Раваницу, али нон није био сасвим сигуран да је Sellnoисто што и Сење, већ каже `По свој прилици`. Нама се чини да јемало вероватно да је Sellno Kloster исто што и данашње Сење кодМанастира Раванице већ самим тим што родослови сасвим јаснокажу да је Раваница била у Петрушкој области. Осим тога,Петрушкој области у прилог иде и један, чини нам се, досад сасвимнепознат податак. Наиме, на једној карти, једва километар далеко одСења и Раванице налази се једно узвишење означено као Цреповобрдо. (…) Све ово, чини се, иде у прилог претпоставци да она SellnaKloster, које је припадало Ресавском дистрикту, није исто што иСење код манастира Раванице, које је било у саставу Петрушкогдистрикта”.53 (Подвукао Ђ. П.) Избацили смо из текста коректно52. Богомир М. Михајловић, Сисојевац, манастир Светог Преогражења Господњег и насеље

Сисевац, Манастир Раваница, Параћин, 1997, 12.53. “Eine Unklarheit schafft nur Sellna Kloster, das Pantelić als Senje (Gornje) interpretiert hat,

indem er annimmt, dass sich »Kloster« aut das Kloster Ravanica bezieht, doch war er nicht ganzsicher, dass »Sellna« dasselbe ist wie Senje, und sagt deshalb »wahrscheinlich«. Uns scheint aberkaum wahrscheinlich, dass Sellna Kloster dasselbe sein könnte wie das heutige Senje bei demKloster Ravanica, schon deshalb nicht, weil die Genealogien ganz klar besagen, dass Ravanica imPetruser Distrikt war. Für den Petruser Distrikt spricht auch eine, glaube ich, bisher ganzunbekannte Angabe. Auf einer Karte befindet sich kaum 1–2 km entfernt von Senje undRavanica eine Anhöhe als Crepovo brdo bezeichnet.(…) Alles das scheint für die Voraussetzungzu sprechen, dass Sellna Kloster, das in den Resaver Distrikt göhorte, nicht dasselbe ist wie Senjebei dem Kloster Ravanica, welches wieder im Petruser Distrikt umfasst war.“ (Relja Novaković,isto, 32–33.)



описане податке о петрушком властелину Црепу Вукославићу у везибоја са Турцима на Дубравици. У наставку текста, пак, коректно јеизведено једно од могућих обележавања границе Петрушке области,на то немам примедбе, а и напред сам рекао да у те детаље нећуулазити. Радослав Прокић је овако идентификовао Горње и ДоњеСење, уз још нека: “Ова села су припадала петрушком властелиствујер су се поуздано налазила на левој обали реке Раванцие. Помињу се1376. и 1381. године као села која припадају метоху манастираРаванице. Горње Сење се једнино могло налазити на десној обалиРаванице и то на потесу Старо село, где се данас налази село Сење.“54

Турци су, грубо гледано, некадашње Раваничко властелинство,онај део који је преузет, било куповином или поклоном ктитору –кнезу Лазару, укључили у Ресавску (Ћупријску) нахију, док јеПетрушко властелинство, које су, после косовске трагедије 1389.године држали Лазаревићи и, на пар година пред пропаст Србије,Бранковићи, постало Петрушка нахија, у коју је ушло ивластелинство које је припадало манастиру Богорадице Лешјанске.Део раније Петрушке облсати који је био у долини реке Шупељак(сада Јовановачка река) припао је Ражањској нахији, од када нисамуспео да сазнам. На карти се, после преговора аустријске комисије, укојој је био и Епшелвиц, и турске комисије, део Ражањске нахијепрема Сталаћу, што се види на карти, придодат је опет Параћинском(Петрушком) аустријском дистрикту.

Пуно збрке се уноси терминолошким непрецизностима кодсложених појмова, што је и овде случај. Примера ради напред смопомињали Петрус, као град–тврђаву, и то на две локације, где је он,пре свега, између два с(р)едишта, сваког у своје време, Петрушкеобласти, али се под њим подразумева и читава област; затим,петрушко властелинство, које је, примера ради, смањивано па је уразним временима његова територија (права, уствaри) се разликује.Реља Новаковић није једини које је Епшелвиц збунио паралелнимисписивањем Петрушки–Параћински дистрикт. При руци ми јекњига у којој је то протумачено као Параћински (и Петровачки) дис>трикт.55

Нема другог Сења, сем овог код Ћуприје, колико знамо из54. Радослав Прокић, исто, 133.55. Душан Ј. Поповић, Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718–1739),

Београд, 1950, 16.



литературе,56 које би долазило у обзир за разрешење овог питања.Пантелић је у праву а не Реља Новаковић, када је Сење у питању.

Када је Епшелвиц боравио у Извору, у насељу је било само 8поданика (домаћина – пореских обвезника), а слична ситуација јебила и у другим од 9 насељених места, колико их је у дотадашњојПараћинској (Петрушкој) нахији констатовано приликом пописа скраја 1717. године.57 Значи, имао је мали број информатора, пошто јенарод страдао и одавде избегао због ратних разарања.

Закључни моментиБез обзира што је за предмет овог рада узета на критичко

разматрање само једна краћа расправа Реље Новаковића о граду иобласти Петрус, објављена пре 30 година на немачком језику,показало се, да је омогућила сагледавање овог питања у новомсветлу. Тај нови приступ је омогућен археолошким итопономастичким истраживањима на терену, али и новимсинтезама у историографској литератури. Тиме се не умањује напорРеље Новаковића нити његовог инспиратора за предметну расправуРадета Михаљчића, без обзира што су око положаја средњевековногграда Петруса у неку руку опоненти. Напротив, изнети аргументи изњихових расправа су значајни и, без обзира што су од других аутораизношени и другачији погледи на ово питање, остају за трајнуисториографску употребу.

Сама чињеница да је Реља Новаковић, ради потпуније подршкесвом становишту да је српски средњевековни град Петрус на рециЦрници испод села Забреге (брдо Чокоће), са циљем да потпунообезвреди становиште Радета Михаљчића – да је град Петрус напланини Баби, увео у расправу Област Петрус, при чему су муНајпергтов извештај и Епшелвицове карте из 1717. године билекључни ослонац, од изузетног је значаја. Она је подстицајноделовала да се у разматрање узима и чињеница да једна реч можеимати различита значења, да та различита значења долазе одконтекста у којем је реч примењена, од онога шта се њоме именује,да се тај садржај кроз историју мења, што сам покушао да на примеруПетруса покажем. Једна је његова садржина, када се помињу као56. Јован Гавриловић, Речник географско–статистички Србије, репринт издања из 1846,

Култура, Историјски институт САНУ, Београд, 1994, 147, 213.57. Душан Ј. Пантелић, исто, 16.



град–утврђење, обновљени, пошто их је раније било два, у различитовреме, када су с(р)едиште истоимене области. Потом се у то имеукључује с(р)едиште властелинства жупана Вукослава и његовогпотомка Црепа Вукославића, које је такође у различито време ималоразличиту садржину, пошто је дељено, из њега је издвојен део заРаваничко властелинство, потом за властелинство МанастираБогородице Лешјанске. Сасвим је нова позиција Нахије Петрус подТурцима, да ли је она под тим именом и колико дуго живела, (поштосе зна да је султан Муса градско средиште срушио), али јетерминолошки (по документима) свакако фигурирала, чак и ондакада је под Турцима устаљен назив Параћинска нахија (по паланцикоју су Турци код српског Паракиновог брода саградили).

Чак и кад је установљен (устаљен) Параћински дистрикт, подкојим је изгледа била сасвим нова садржина у односу на Петрушкуобласт у најширем ранијем простору58, али то је већ изван доменаовог мог рада.

Укључивање археолошких налаза (оквирно) који потврђујупостојање градова – утврђења на обе опонентне локације, како уримско–византијском, тако и у српском средњевековном периоду,као и долазак жупана Вукаслава са народом, протераних са простораТребиње, Рудиње, Гацко, потврђеног топонимима (планина Баба,врховима Дед/Ђед, селима Плана), помогли су аутору уаргументацији уз коментаре и ставове које је изнео, потврђујући илиоповргавајући оно што је изнето у историографској расправи РељеНоваковића.

Рељи Новаковићу припада заслуга што је ово питање у својевреме актуелизовао и што је то учинио објављивањем своје расправена немачком језику.59 Време ће показати, ако то већ није, пошто отоме не располажем никаквим подацима, да ли је било интересовањаи каквог за ово питање од стране научника других језичких кругова,58. “Србија је била испочетка подељена у девет дистрикта: београдски, смедеревски, гро>

чански, пожарвачки, јагодински, руднички, шабачки, ваљевски и палешки. По свом долас>ку у Србију принц Александар је 1721. формирао још два: градиштанско–рамски и пара>ћински (ресавски). Ова подела у 11 дистрикта трајала је, са неким краткотрајнимизменама, за све време аустријске управе у Србији.“ (Душан Пантелић, исто, 63.)

59. Када је овај рад био у основи приведен крају, са одмора се вратио господин АлександарСрндаковић, археолог Завичајног музеја у Параћину, који ми је ставио на увид откуцанитекст Реље Новаковића који се напред помиње као текст у штампи, што је консултовано уконачној верзији текста. Захваљујем се Завичајном музеју на укупној сарадњи, а посебнокод израде овога рада.



односно каква је његова рецепција, сем цитираног из домаћелитературе.

Сл.1. Епшелвицова карта Параћинског дистрикта из 1718. године



Сл.2. Карта Петрушког властелинства према Р. Прокићу



Сл.3. Карта Петрушке области уз Новаковићев текст

205

У ПОЧАСТ


206

ГОЛУБ М. ЈАШОВИЋ 207

ИСТОРИЈА, МИТОЛОГИЈА И ФОЛКЛОР

У МИКРОТОПОНИМИЈИ ГОРЊЕ ТОПЛИЦЕ И КОСАНИЦЕ

ГОЛУБ М. ЈАШОВИЋ

(КОСОВСКА МИТРОВИЦА)

Апстракт: Садржину рада чини кратак осврт на друштвено–политичке идемографске прилике на географском простору који се назива Горња Топлица и Косаница.Поменути су најзначајнији историјски догађаји који су се одиграли на овим просторимаили су се посредно тицали ових крајева. Помињу се и стари називи насељених места саиспитиваних подручја који се наводе у писаним изворима од античких времена до нашихдана. У другом делу рада говори се о микротопонимима мотивисаним усменимпредањима, легендама и веровањима људи који живе у испитиваним насељима.

Кључне речи: Горња Топлица, Косаница, историја, митологија, фолклор, народнаетимологија, миграције, ратови, порекло становништва.

Своје данашње име Топлица је добила у VII веку, одмах последоласка и сталног насељавања бројнијих група јужнословенскихплемена.

Међутим, долина реке Топлице и њене притоке Косанице, билаје настањена још у доба палеолита, старијег каменог доба и неолита,млађег каменог доба, о чему сведоче бројни археолошки локалитетии предмети материјалне културе тога времена.

Проучена су многа преисторијска налазишта у Вичи, Бацу,Плочнику и у самом Прокупљу.1

Поменута насеља припадају старчевачкој културној групи ипредстављају нову фазу винчанске културне групе и названа су1. Пронађено је више стотина предмета: камене секире, камене алатке за копање земље,

камени чекићи, комади посуђа од полупечене глине, делови јеленског рога, разне глиненестатуе, игле од костију и слично, Буда Илић, Споменица осамдесете годишњицеослобођења Топлице и педесете годишњице гимназије у Прокупљу, Прокупље 1958, стр.8–9.


208 ГОЛУБ М. ЈАШОВИЋ

винчанско–плочничком културном фазом.2

Археолошка налазишта винчанске културне групе јасно указујуна две фазе у развоју културе човека чија су насеља откопана. Прво јевинчанско–тордошка, названа по главном налазишту пронађеном умасту Тордош у Румунији, а друга винчанско–плочничка названа поархеолошком налазишту у селу Плочнику.

Култура ових људи била је на већем нивоу у односу настарчевачку. Правили су четвороугаоне куће од блата и прућа.Керамика је савршенија и разноврснија од старчевачке. Израђиваниса пехари на сталак, велике посуде за чување хране, амфоре, посудеза пржење рибе и сл. Судећи по пронађеним предметима може сезакључити да је ова група људи живела на прелазу из неолита убронзано доба.3 У најстаријим писаним споменицима каостановници Топлице помиње се илирско племе Дардани о којимаговори грчки историчар Херодот (живео у V веку пре Христа) којикаже да кроз земљу Дардана протичу две реке Ангрос (ЗападнаМорава) и Бронгос (Јужна Морава).4

Почетком трећег века пре Христа келтско племе Скордисцимења етнички састав Поморавља и Топлице потискујући затеченостановништво у непроходне шуме и планине. Скордисци сувојнички поражени и уништени у борбама са римским легијамакрајем првог века пре Христа. Из тог времена имамо више податакао Топлици и Поморављу забележеним у римским изворима у којимасе говори о борбама Римљана против староседелаца који живе уовим крајевима.

Након угушења Панонског устанка и победе над Скордисцимаи Македонцима Филипа Великог, Топлица је припојена римскојпровинцији Далмацији и једним малим делом Горњој Мезији.

За време владавине царева Септимија Севера (193–211) који јевојницима дозволио да се жене и Александра Севера (222–235) којије војницима ветеранима додељивао земљу са наследним правом,али без права на отуђење, почиње брзи развој тргова, рударства итрговине. Хронике бележе податак да су Римљани у време царева2. Б. Илић, Исто, стр. 9.3. У једном слоју насеобине у Плочнику пронађени су предмети који припадају енеолиту:

глинене пећи, јаме за отпатке, глинено посуђе, бакарно посуђе, бакарна длета и секире,оруђа од кремена, костију и рогова. Б. Илић, Исто, стр. 14.

4. Гордана Томовић, Топлица у средњем веку, Београд 2000, стр. 14.

Историја, митологија и фолклор


Нерона и Трајана дневно са Копаоника добијали тридесет килограмазлата.

Римљани су почели са градњом путева. Најпознатији је пут Na>issus–Lissus изграђен у време цара Александра Севера у трећем веку.Пут су користиле војничке легије и трговачки каравани. Поред путаје изграђен миљоказ на коме су убележене раздаљине између насељаи тврђава и бројне тврђаве и осматрачнице: Ad Herculem(Житорађа), Ad Fines (Куршумлија), Hammeum (Прокупље).

Преко читаве Горње Топлице је пролазио један кракДубровачког друма који је водио од Дубровника преко Херцеговине(Требиње, Фоча), Старог Влаха, Новог Пазара, Копаоника, Мерћеза,Жуча, Влахиње, Спанца, Тулара, Прокупља и Ниша за Цариград.

Трагови римске цивилизације сачувани су и има их по читавојТоплици.5 У Куршумлијској Бањи пронађени су остаци старогримског купатила, сребрни новац императора Филипа из трећег векапосле Христа и један надгробни споменик. Код Великог Пупавцасачувани су остаци утврђења које је штитило пут Hammeum–Viciana(Прокупље–околина Приштине). Средњовековна тврђава у селуИван Кула подигнута је на темељима римског кастела. Сличнихграђевина има у селима Рударе, Луково, Мерћез, Прокупље.

Деобом Римске империје у IV веку Топлица припада Византијикоја је у то време водила непрестане борбе са разним варварскимплеменима.

Почетком седмег века у долинама Лима, Таре и Ибра ствара сејак племенски савез који ће убрзо створити језгро будуће српскедржаве.

Топлица је и у XI и XII веку, у време формирања Рашке, једне одпрвих српских држава, била ретко насељена шумовита област којуповремено користе Срби као природно склониште од упада већиходреда византијске војске.

У време Самуиловог царства (976–1018) Топлица је у саставуСамуилове државе. После победе над Самуилом 1014. годинеВизантија покушава да учврсти своју власт у Топлици и омете јачањеи ширење српске државе.

Византијски цар Василије II у хрисовуљи из 1219–1220. године5. На једном локалитету у центру данашње вароши постојали су остаци бедема римског

утврђења направљеног од опеке све до 1934. године. На том месту пронађен је сребрениновац императора Аурелијана.



потврђује права и границе Охридске архиепископије. У повељи се,поред осталих, први пут помиње и насеље Топлица као седиштетопличког епископа — данашња Куршумлија.6

У Љетопису попа Дукљанина помиње се место Apliza у вези саборбама које против Грка водио дукљанско–зетски кнез Војислав.Apliza је очито искварено за реч Топлица у Србији (Куршумлија,Плочник), западно од Ниша.7

Око 1162. године за великог жупана је изабран Немањин братТихомир а Немањи је на управу остала Топлица. Немања је 1172.године поражен од византијске војске Манојла Комнена (1143–1180), заробљен и убрзо ослобођен добивши на управу и Дубочицуса околином.

Стефан Немања, још док је био удеони кнез, средином XII векагради два манастира које свети Сава помиње у Житију светогСимеона. Први, женски манастир Света Богородица и други, мушки,Свети Никола, на ушћу река Топлице, Бањске и Косанице. Обаманастира су вероватно подигнута између 1152–1166 године.8

Манастир Свети Никола постаје седиште и средиште Топличкеепископије а за првог епископа изабран је Јоаникије. За времевладавине Стевана Првовенчаног Топлица је дата на управу Вукануа после Вуканове смрти господари Топлице су његови наследници.

После проглашења царства и уздизања српске цркве на рангпатријаршије 1346. године Топличка епископија је сигурноуздигнута на ранг митрополије.9

Летописи бележе да је родом из ових крајева и деспот Иваниш,истакнути феудалац, Душанов дворјанин, који 1346. године прилажесело Тудорче у Косаници манастиру Свети Архангели кодПризрена.10

Године 1387. помиње се место Плочник у долини реке Топлицекао поприште битке у којој је Лазерава војска потукла један јачиодред турске војске, о чему сведоче предања и називи везани за тај6. Стојан Новаковић, Охридска архиепископија у почетку XI века, Хрисовуља цара Василија

II од 1219–1220, Београд 1908,стр.33.7. Ристо Радуновић, Топоними Apliza и Obolon у Љетопису Попа Дукљанина, Зборник

реферата V ономастичке конференције, Сарајево 1985, стр.62.8. бРадољуб Јотић, О Немањиним задужбинама у Топлици, Ток XLI/38, Прокупље 2006, стр.

149.9. Љуба Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Београд 1902, стр. 56.10. Вероватно данашње село Рударе у Косаници.



догађај.11

Код Плочника постоји тврђава коју народ зове Кула МиланаТоплице, нешто јужније је град Ивана Косанчића и Милошева вода.

После смрти деспота Стефана Лазаревића 1427. године насрпски престо долази Ђурађ Бранковић (1427–1456) који водинепрестане борбе са Турцима како би очувао државу те је стогаприморан да уда кћер Мару за султана Мурата II предавши на управуТурцима Дубочицу и Топлицу као Марин мираз.

Мехмед II Освајач, средином петнаестог века, уговара саЂурђем примирје и шаље му у Србију ћерку, царицу Мару и уз њувраћа на управу Србији Дубочицу и Топлицу.

После освајања Цариграда 1454. године Турци коначно освајајуТоплицу а нешто касније и целу Србију.

У другој половини XV века Турци на територији деспотовинеоснивају неколико санџака а Топлица ће припасти Алаџа–Хисару —Крушевачком санџаку и једним мањим делом Вучитрнском санџакукоји су у саставу Румелијског беглербеглука.

Прва Немањина престоница је после подизања два манастиракоји су били покривени белим оловним плочама добила име Белецркве. Исти назив места користе и Турци, наравно преведен на својјезик Kuršumlu Kilise.

Куршумлија је потом постала средиште нахије и истоименикадилук.

Беле цркве су значајан трговински центар и рударски крај јошод XIII века. У граду често бораве трговци из Котора, Трогира иДубровника. Хроничари бележе њихово присуство у Топлици сведо друге половине XVIII века, до насељавања Арбанаса у овекрајеве.12

Кроз Топлицу пролазе два најважнија балканска пута —Цариградски друм и Дубровачки трговачки пут којима су поредвојске и трговачких каравана прошла и многа државна посланства ипутописци који су оставили краће или дуже описе крајева кроз којесу пролазили. Поменућемо неке од њих: Феликс Петончић(Куршумлију назива Bazilica alba, Корнелије Дуплиције Шепер,Павле Кантарини, скадарски бискуп Петар Богдани, др Едвард11. С. Новаковић, Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци 1927, стр. 215.12. Богумил Храбак, Манастирски трг сребра копаоничких рудника у XIII–XIV веку,

Куршумлија 2000, стр. 28.



Браун и многи други.13

Оба Аустријско–турска рата вођена су делимично и натериторији Топлице. Топличани су се масовно придружилиАустријанцима када је 1698. године генерал Пиколомини заузеоНиш и Прокупље и преко Топлице сишао на Косово. После поразакод Качаника у јануару 1690. и пораза у рату 1737–1739. годинеАустрјска војска се повлачи, а заједно са њом из Топлице се масовноисељава српско становништво у двема великим сеобама подвођством патријарха Арсенија III Црнојевића и Арсенија IVЈовановића–Шакабенде.

И за време Првог српског устанка ратовало се на подручјујугоисточне Србије и Топлице.

Један већи одред устаника под командом МладенаМиловановића, Станоја Главаша, Вула Коларца и Јефта из Обрежа,на Богојављење 1806. године, потукао је Шашит–пашу и ослободиоскоро целу крушевачку нахију. Устаници су се спустили у Топлицу,потукли Турке и Арнауте код Куршумлије и ушли у Подујево.14

Поменуте буне и ратови допринели су да се у Топлици знатнопрореди становништво. Тако су многа села потуно напуштена аТурци их насељавају Арбанасима, Арнауташима, Циганима иЧеркезима. Српски хроничар Мита Ракић наводи податак да уКосаници средином деветнаестог века од 6700 становника живисамо 757 Срба.

Српска држава крајем XIX века, у децембру и јануару 1877–1878. године ослобађа и Топлицу која је одлукама Берлинскогконгреса 13. VI–13. VII 1878. године донела одлуку о дефинитивномразграничењу Турске и Србије која, после петовековног ропства,добија пуну независност.

У ратовима од 1912–1918. године, ионако ретко насељенпростор Косанице и Горње Топлице, поново тешко страда.Уништене су читаве породице. Није било ни једне куће из које нијепогинуо бар један војник. Страдало је више од 20000 војника ицивила и спаљено 50000 кућа. Потпуно је уништено 55 села.15

У једном чланку о миграцијама становништва у Србији Васа13. Радоје Костић, Описи Топлице у делима страних путописаца XVI века, Ток 9–10,

Прокупље 1984–1985, стр. 69.14. М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд 1912, стр. 411.15. Енциклопедија Југославије, књ. VIII, Загреб 1971, стр. 355.



Чубриловић констатује: Србија је у Топличком округу збринуладесетине хиљада досељеника, а они су се својој држави одужили нанајбољи начин. Дали су јој најбољи и најхрабрији пук њене војске –Други пешадијски пук првог позива Кнез Михаило, једини пук сапочасним називом Гвоздени пук.

Трагови бројних историјских догађаја одиграних на овимпросторима, у даљој или ближој прошлости, посведочени су ибројним топонимима који се користе за именовање села, заселака,водених токова, стајаћих вода, брда, потеза, и других географскихобјеката и предела.16 Поменућемо неке од њих: Ајду̑чка че̏шма (КБ),А ̑н (Жч), Ара ̏пска ре∆ка (РШ), Бакал̅о ̏во (К), Барута̏на/Барута ̏не(БП–Пљ), Барута ̏нска во ̏да (БП), Бегла ̏чка л`ива̏да (Тр), Бој̏еваглави ̏ца (Бћ), Бра̑нкова ку ∆ла (Љш–Рд), Јери ̅ни̑н гра̑д (Жг), Гради̑ште(Сл), Бу ̏гарски гро ̏б (Вк), Мијај̑лов гро ̑б (Пђ), Пра̏ведни/Пра ̏ведниковгро ̏б (Тп), Партиза ̑нкин гро ̏б (Ск), Гр ̏чко гро ̏бље (ВП–ПБ), Рим̑скогро ̏бље (Тп), Чиву ̑цко гро ̏бље (Пд), Шва ̏пско гро ̏бље (МС), Ши ̏фтарскогро ̏бље (Пр), За ̅гра̏ђе (З), Зла ̏чура̑ван (Мј), Каљај̏а/Кајај̏а (Пл),Кара̏вула (Тп), Тур̏ска кара̏вула (М), Ср ̏пска кара ̏вула (Тр), Ку ∆ланиза ̑нска (В), Куми ̑цки бре̑г (Л), Магаци ∆ни (Тн), Ко ̏стине пећи̏не(Мх), �џин по ̏ток (Мр), Патро ∆ла (Бг), Нова ∆кова пећи ̏на (Ђ), Ри̑мскокупа ̏тило (КБ),17 Ша̏нчеви (ДТ), Ве̏лики ша ̏нчеви (Мд), Шва̅би ̑н бре̑г(И), Шва̏пске коли̏бе (Ш).

Прикупљајући ономастичку грађу за потребе Одељења заономастику САНУ, забележили смо и предања и легенде које су намодабрани информатори казивали, а који се односе на настанакимена неких објеката или простора у околини Куршумлије.

Главни јунаци забележених предања су Марко Краљевић,16. За локализацију микротопонима, а ради уштеде у простору, користићемо се скраћеницама

датим у заградама: Бабица (Б), Богујевац (Бг), Доње Точане (ДТ), Грабовница (Г),Маричиће (Мч), Баћоглава (Бћ), Жегрова (Жг), Жуч (Жч), Влахиња (Вл), Игриште (И),Селова (Сл), Луково (Л), Сеоце (Сц), Штава (Шт), Мрче (Мр), Требиња (Тр), Парада (Пр),Пардусе (Пд), Мијачиће (Мј), Пљаково (Пљ), Бело Поље (БП), Коњува (Књ); Самоково(См), Пачарађа (Пч), Магово (М), Калудра (Кл), Баце (Бц), Плочник (Пл), Иван Кула (ИК),Ђаке (Ђ), Заграђе (З), Кастрат (К), Рача (Р), Мала Косаница (МК), Кутлово (Кв), Прекорађе(Пђ), Зебице (Зб), Механе (Мх), Дешишка (Дш), Равни Шорт (РШ), Рударе (Рд), ПроломБања (ПБ), Велико Пупавце (ВП), Добри До (ДД), Трпезе (Тп), Трн (Тн), Секирача (Ск),Мердаре (Мд), Мачја Стена (МС), Васиљевац (В), Куршумлијска Бања (КБ), Вукојевац(Вк), Шатра (Ш), Љуша (Љш), Крчмаре (Кч) и Космача (Кс).

17. Сачуване су надгробне плоче са натписима и фигуре богиње Хигије у атару селаКуршумлијска бања које сведоче о постојању бањских лечилишта и одмаралишта залегионаре ветеране.



Милош Обилић, Старина Новак, Косанчић Иван, Топлица Милан,Црни Арапин, Крчмарица Мара, Војвода Штавски, историографијипознат и под именом Војвода Сићевски и многи други.

Забележени су бројни митоними теонимског и хагионимскогпорекла. Највише микроназива ове врсте и начина постања јесуоними мотивисани апелативима црква, метох.

У непосредној близини вароши постоје села Горња Мекуљана/Микуљана и Доња Мекуљана/Микуљана и приградско Мекуљанско/Микуљанско насеље које је по предању било метох оближњегманастира Света Богородица. Село је преко старијег обликаМетохјана добило данашње име Мекуљана.

Скоро у сваком селу постоје микротопоними типа: Цр ̑ква,Цркви ̑ште, Цркви̏на, Цркви̏ца, Цркве̏на во ̏да, Цркве̏ни по ̏ток,Кам̏ена цр ̑ква, Бе∆ћова цр ̑ква и слични.

Предања говоре да су многа црквишта откривена случајно,приликом каквих грађевинских ископавања, предосећањем некогпојединца да се баш ту нешто налази, да се на том месту дешавајучудни догађаји и слично.

Остаци неке цркве која се налази на имању Вукомира Перића уБелом Пољу били су потпуно затрпани земљом. Цркву су одавноТурци били порушили. Једнога дена људи из села су косили ливадеблизу Црквишта. Нека жена је на том месту извршила нужду исутрадан се потпуно парализовала. Није јој било лека све док нисупронашли неког хоџу који јој је рекао узрок обољења и начин на којиможе да се искупи за нехотично почињен грех. Сељани су касније натом месту пронашли и откопали цркву. Народ сада на том светомместу празнује Свету недељу. Испод те црквине, сачувани су остацитемеља и пола метра каменог зида, постоји поток између две великестене и у њему вода хладна као лед. Ту вода избија из воде, из коритапотока. Више воде налазе се остаци црквеног конака и старо гробљешто говори да се ту ради нејвероватније о неком средњевековномманастиру. Старији људи се сећају да се на том месту налазио великистари храст који су неки људи покушавали да посеку али тестераније хтела да га сече. Гасила се сваки пут чим се примакне стаблу.Дуб је касније посекао Светозар Перић који је убрзо после тогаизненада умро.18

18. Предање смо забележили 1986. године од Радисављевић Радивоја рођеног 1914.



У Мачковцу, на имању Милића Димића, на Молитвишту,налази се овећи камени блок. Постоји предање да се ту некаданалазила црква.19

Занимљив је митоним хагионимског порекла Бла ̑га Ма∆ра/Гужве̑њска цр ̑ква и предања везана за поменуто пећинско сакралноместо. Наиме, у стенама Гужвеничког потока вода је направилапећину у којој има сталактита који обликом подсећају на фигуресветитеља. Становници верују у лековитост и чудотворну моћ водекоја капа са сводова пећине. У пећини постоји камена плоча којаподсећа на сто а на њему се налазе удубљења која личе на чаше ишоље у којима се прикупља вода која лечи очна обољења. У пећинипостоје камени украси који подсећају на кравље виме са сисама. Наједној страни пећине постоји скуп фигура који личе на учитељицукоја говори ученицима и фигура жене огрнуте плаштом која дојибебу.

Мештани говоре да је било људи који су уништавали те фигуреи да су увек такви од неке више силе за то били кажњени. Тако седесило, једном приликом, дрвосечама који су секли стабла у близинипећине, да се одједном нагло време промени, настане изненаднапровала облака. Страдали су и људи и волови и то усред дана. Водаиз цркве у пећини не сме да се износи. Жена која је то покушала даучини да би умила болесно дете, умало није настрадала. Изненада јетако страшно загрмело, да ју је од страха, човек који ју је придржаваоумало опржио цигаретом посред ока. Прича се и то да је од лековитеводе у пећини прогледала слепа кћи некаквог Ђорђа Јовановића којасада живи у Лесковцу.

Једном приликом, каже наш информатор, изгубила се унукакомшије Дикомира. Девојчица од четири године је нестала ипронађена је тек четвртог дана, испред пећине, неповређена.Ниједна звер је није напала. Дете је после причало да ју је у цркви, упећини, чувала и хранила нека тета у црнини. Постоји предање даљуди који носе какав грех једноставно не могу да уђу у пећину маколико се трудили да то ураде.20

Регистрован је и микротопоним Цркви ̏не посвећен БлагојМари, а у њој се слави Огњена Марија.21

19. Информатор Чарапић Миливоје рођен 1924.20. Забележено 1987. од Сретеновић Стадије рођене 1915. године.



У једној шумици, у селу Грабовници, у засеоку Ложњак, постојеостаци манастира зиданог тесаним каменим блоковима од пешчара.Црква је имала темеље димензија 22,5 х 7,5. у близини манастира је,по предању, живела само једна породица (самохрана мајка са децом).Једном приликом када су Турци наишли да купе данак у крви и узелијој десетогодишњег сина, мајка се успротивила, свађала (гложила) почему је место добило име Гложњак односно Ложњак. У насталојгужви дечак је откинуо парче мајчиног џемпера које је однео сасобом. Касније, а то је било у време Мехмед–паше Соколовића,долази у родни крај као јаничарски заповедник, проналази мајкукоја га је препознала по комадићу џемпера и у родном селу подижехрам посвећен светом Илији у ком ће му се мајка замонашити.22

У засеоку Горња Требиња, у селу Требињи, постоји црква која јеобновљена 1986. године на старом Црквишту и посвећена је Светојтројици. Предање говори да се црква некада налазила у суседномселу Пардусе, па у засеоку Бачиће, а касније сама прелетела прекопотеза Саматвор̑ни мо ̑с на своје данашње место. Црква је отудапобегла зато што су жене поред ње прале и на њој сушиле пелене игаће.23

У засеоку Мали Пролом, у Проломској бањи, у потоку на крајусела, на граници према јабланичком селу Власову, подигнута јецрква брвнара, једина на читавом испитиваном терену, посвећенакнезу Лазару — Лазарица. У црквеној порти се до 1996. годинеславила Лазарева субота а од тада се слави Видовдан. Чува сепредање да је у тој цркви причешћен део српске војске уочи боја наКосову.24

У Вишеселу су откривени 1959. године остаци средњовековнецркве. Темеље, и остатке зидова открио је мештанин ЈовановићСтојан. Делови зида били су високи до два метра и на њима је јошбило фрагмената живописа који је одмах после откопавања иисушивања малтера уништен. Том приликом пронађене су и неке21. Информатор Николић Милован рођен 1922. године.22. Забележено од Милићевић Драгомира рођеног 1915. У атару села Богујевца на темељима

тога манастира подигнута је сеоска црквица Свети Илија, Г. Јашовић, Микротопонимијаоколине Куршумлије, Докторска дисертација (рукопис), Косовска Митровица 2008, стр. 69.

23. Костић Властимир рођен 1926. године.24. У црквеној порти налазе се неколика дрвета, углавном стабла шљива која су сприрално

увијена, имају облик плетенице, што је занимљив природни феномен. ИнформаторМилошевић Љубомир рођен 1923.



сасуде и предмети који се користе на богослужењу у цркви.25

У селу Рача, заселак Мариће, делимично је сачувана јена старацрква. Очувани су камени зидови високи око два метра. Зидине сузаштићене од даљег урушавања настрешницом и покривене суцрепом.

Косаоничани чувају предање да су Турци порушили манастирСвета Богородица, на ушћу Косанице у Топлицу, и од тог каменанаправили џамију у Рачи. После ослобођења Топлице, Обреновићису камен од те џамије, која је Турцима за време последњег ратаслужила као магацин, употребили за градњу касарне која ће каснијепостати школска зграда.

Забележели смо предање да је Чарнојевић са народом исвештенством за време Велике сеобе Срба имао три коначишта.Прве вечери законачио је у Рачи куршумлијској. Друго коначиштему је било у Рачи крагујевачкој а треће у Сремској Рачи.26

Забележили смо предање да је некада у Бабици постојала цркваСвета Петка од које је сачуван само један камен. Камен је био деоједног од носећих стубова храма. Сељаци су са три пара воловапокушавали да камен помере са тог места али нису успели у томе јерсу им се кола ломила а камен сам враћао на пређашње место.27

У Калудри, селу које припада општини Прокупље, бележимопредање да се у сеоском атару некада налазио манастир са бројнимбратством, те је према грцизму калуђер и само село добило име.

У Дегрмену, на левој обали Мале Косанице, налази сенепокривена и недовршена црква озидана опеком у народу познатапод именом Бе ∆ћова цр ̑ква. Црква је посвећена светом Петру. Градњахрама је почела пре Првог светског рата. Ратни догађаји супрекинули завршетак градње. За време рата погинуо је последњипотомак ктитора цркве Бећа Лакетића.

Дегрменци су касније у више наврата покушавали да наставерадове на цркви. Међутим, увек би се десила несрећа или незгодакоја је доводила до обустављања радова.28

25. Јовановић Обрад рођен 1928.26. Младеновић Момчило рођен 1937. године.27. Забележено према казивањима Марковић Милосава рођеног 1930. године.28. Информатор Душан Добричанин рођен 1917. године казивао нам је о догађајима и

судбини и Бећове цркве и куће Лакетића. Сазнали смо да је Бећо послао сина Александрада изучи Богословију. Касније је породица пала на крв. Александра Лакетића суМакочевићи, због крвне освете, убили у Бокорину код Прокупља на веома свиреп начин.



У селу Спанцу, заселак Радовановићи, постоји локалитетРим̑ска цр ̑ква. На том месту су до недавно постојале неке надгробнеплоче које су однете у музеј у Прокупље. Ту су бил`и сарањени некиџидови, имал`и вел`ики кости. Ту било неко звоно. Срби затрпалито звоно у бунар и после заборавили где и никада нису могли да ганађу. Звоно се налази ту негде, тврде мештани, и данас.

Становници Кастрата верују да је цркву Свету Богородицу, којународ зове Света Петка, у подножју Ма̅ри̏не кул̅е̑, поред моста наушћу Велике Косанице у Топлицу, подигао свети Сава. Сава је,према предању, озидао и оближње утврђење, град у ком би живеоблизу мајке која је тада била игуманија поменутог манастира.29

У селу Крчмару забележени су микротопоними: Ма̑рково се ̑но(К), Соколо ̑в кр ̏ш (Кч–Кс), Мар̑кова лива ̏да (Кч–Сц–Тр–Дш), Мар̑ковкам̏ен/Мар̑ков кр ̏ш (КБ), Мар̑кова чу ̏ка (Бћ), Мар̑ково бр ̏до (ВП),Ма̑рково кори̏то (К) Мар̑кова пло ̏ча (Шт), Мар̑кова во ̏да (Кч–МС–ИК–Г), Мар̑кови кона̏ци (Кв), Мар̑ков из̏вор (Ск), Мар̅и ̏на ку ∆ла (К),Ма̏ричића Ку ̑ч (Мч–К), које легенда везује за име Марка Краљевића.

Легендарни српски јунак и мегданџија, Марко Краљевић, честоје долазио у Крчмаре, у посету крчмарици Мари, која му је, попредању које живи у овим крају, била љубавница а не посестримакако се опева у песмама, и да су се из те везе рађала деца коју је народназвао Маричићи, а која су живела у суседном истоименом селу којеје по њима и добило име.

У вези са топонимом Марково сено бележимо предање којеговори о томе да је чувени мегданџија пролазио кроз село и видевшипластиоце на једној ливади затражио сена да нахрани Шарца али јеодбијен. Марко је сељаке проклео и стог сена им се скаменио. На томбрду заиста постоји стена која подсећа на стог, а нешто даље налазисе место Мар̑кова пло ̏ча и на њему стена у којој се види отисакШарчевих копита.30

За име Марка Краљевића везује се и настанак ојконимаСамоково. Легенда каже да је Марко често са Копаоника прекоСамокова пролазио на путу према Крчмару. Једном приликом су гасељаци питали да ли му нешто треба и он им је одговорио да мутреба само ков за Шарца, па је село касније по томе само ков, само ков29. Темељи тога града, тврђаве, делимично су очувани и налазе се на потезу Кузмановско поље

у атару Кастрата. Информатор Симовић Радивоје 1944.30. Радољуб Глигоријевић, На путу знања, Куршумлија 2005, стр. 260–261.



добило име Сам̏оково.31

Према другом предању село је добило им е по ковачници која сеналазила у центру села, на месту на ком се сада налази сеоска кафана.Турцима је ту раја кулучила правећи им ђулад а Турци сунепрестано наређивали само ков, само ков па отуда име селуСамоков.32

У вези са настанком имена села Коњу̏ва бележимо предање да јеу селу живела само једна породица која се бавила узгојем идресирањем коња за војне потребе.33

Постоји више легенди о томе како је Плочник добио име. Премаједном предању Плочник је добио име по великим плочама нагробовима јунака који су ту сахрањени после Плочничке битке.Друга легенда говори о томе да је некакв Турчин дошао у село и,знајући да међу сељацима нема људи вичних сабљи и мегдану,изазивао Србе на мегдан. У селу се задесио неки јунак прерушен упросјака. Изашао је силнику на мегдан и убио га без оружја, обичномкоњском потковицом (плочом) по чему је село касније добило име.34

Према предању село Трпезе добило је име по томе што је у њемувечерала војска кнеза Лазара уочи Косовске битке. Легендупоткрепљују микроназиви којима се именују два сеоска узвишења:Пра̏ведни/Пра ̏ведников гро ̏б и Вул̅о ̑в гро ̏б. Узвишења су, наводно,добила име по томе што је војвода Милош на том месту убиокнежевог уходу како не би кнезу Лазару казао истину о јачиниМуратове војске.

У вези са микротопонимом Ђавољ̏а вар̑ош (Ђ), којим се именујеједан ороним, су и хидроними којима се именује стајаћа вода Ђавољ̏иви̑р (Рд) и текућа вода Ђавољ̏и по̏ток (Рд–Зб). Егзотичан и тајновитизглед јединствених камених облутака, насталих ерозијом тла,испровоцирао је настанак више легенди и предања у вези сапоменутим оронимом. Забележили смо легенду по којој је варошнастала тако што је ђаво натерао неког калуђера да венча брата исестру па их је бог казнио тако што им је скаменио сватове.Забележили смо и веровање да су камене куле настале од олтарскихстубова бројних порушених топличких цркава и манастира. 31. Башовић Стеван рођен 1909. године.32. Спасојевић Србољуб рођен 1942.33. Информатор Смиљковић Мирослав рођен 1916.34. Записано од Ракић Предрага рођеног 1916.



У нашој грађи са испитиваног терена нашла су се и неколикапредања у вези са култом дрвета. Тако, на пример, недалеко од кућеМилуновића у љушанском засеоку Војниће налази се стари храст, попредању, старији од Косовске битке. у близини храста постојетопоними Ср ̏пско гро ̏бље и Ту̏рско гро ̏бље. Сличне дебљине храстпостоји и на Моли̏твишту, у другом делу села, у близини Вељовићакућа.35

У селу Данковићу постоји храст лужњак који је под заштитомдржаве. Обим стабла је пет метара а пречник крошње 19,5 х16,5метара. Према легенди, испод тог храста је преданила војскачеститога кнеза на путу за Косово, па је по томе и село названоДанковиће. На потезу Јефтовица у Плочнику налази се једна великашумска трешња. Дрво не сме нико да посече зато што се верује да јепроклето јер је испод његове крошње неки Турчин сахранио текрођено дете.36

Регистрована су неколика предања у вези са порекломстановника ових крајева. Постоји живо предање да је Лазар сасвојом војском на путу за Косово сишао баш долином Топлице иизбио на Лаб. Прошавши кроз село Жуч позвао је његовестановнике да се придруже војсци што су Жучани одбили па их јекнез проклео – дабогда радили од јутра до сутра, док вам жуч непукне и ништа не вајдили. Тако је настало име села Жу ̑ч.37

Жучани су познати као људи који болују од гушавости. Једномприликом срела се двојица Жучана у болници у којој су лечени одгушавости а који се нису познавали. Питају један другога одакле је, аовај му због гуше нејасно одговори из Дута. Онда Жучанин питањега, а ти одакле си? И ја из Дута, али више пута, а не као ти, нижепута. Према другој варијанти предања Жучани су се Лазаруправдали да не могу у бој због тога што касне са сетвом кромпира.Кнез их је после проклео клетвом — дабогда вам кромпири подгушом били. И тако су постали Гушаћи.38

Занимљиво је предање о пореклу Белоица. Белоице сматрају дасу постали од браће Ђела и Бела који су у Шумадији, на неком сабору35. Информатор Милуновић Вукајло рођен 1921. године.36. Записано од саговорника Ракић Предрага рођеног 1916. године.37. Информатор Илијић Крстомир рођен 1916.38. Гушаћи је погрдни надимак за све становнике поткопаоничких села у изворишном делу

Топлице.



у Гружи, некој властелинки украли златну огрлицу коју су потомпоклонили неком Турчину који им је заузврат дао велико имање.Ђелу се у Санџаку губи траг. Бело се потом оженио девојком од родаКраљевића Марка. Од њега су све Белоице, а данас их има их 390домова.39

Хидроним Ар̏апска ре∆ка/Ар̏апска рије ∆ка је поток који тече одОрловца и Превоја према Равном Шорту и Љуши и улива се са левестране у Косаницу. Име је добила по томе што је на њеномизворишту потучен неки одред турске војске у ком је билотамнопутих војника.40

Свако место у Горњој Топлици и у Косаоници на ком постојеостаци старих грађевина именују се микротопонимима типа:Гра̏дине (Жг), Ку ∆ла (Тп), Кул̏ина (Мх–Тм–Р–Б), Гради ̑ште (Л–Шт–Сл), Гради ̑шки бре̑г (Пд), Јери ̏нин гра̑д (Шт), Јери̏њин гра ̑д (Вл) ислично.

На потезу између села Љуша и Рача забележили смо оронимБра̑нкова ку ∆ла. То је узвишење које доминира висином на ком сеналазе остаци неког утврђења. Косаоничани сматрају да су то остациграда челника Бранка, родоначелника династије Бранковића.41

На крају плочничког атара, на самом врху једног узвишења,налазе се остаци античких грађевина, тврђава из времена Римљана,за коју мештани верују да је Гра̑д То ̏плице Мил̏ана/То ̏пличин гра ̑д.

У центру села Иван–Кула постоји истоимена тврђава коју народзове још и Ива ̏нова ку ∆ла/Ку ∆ла Коса ̏нчић Ива ̏на а недалеко од њеједан извор зове се Ива̏нова во ̏да и никада не пресушује.42 У суседномВеликом Пупавцу бележимо хидроним Ми̏лошева во ̏да. ОдМилошеве воде су, према легенди, три побратима: Милош Обилић,Косанчић Иван и Топлица Милан, кретали у лов на утве златокрилепо планини Соколовици.43

У селу Калу ̏дра које припада општини Прокупље на потезузваном Кул̏ина, на крају сеоског атара према Чунгули има некихзидина. Народ верује да су то остаци града Кулина бана. Међу39. Белоица Ђорђе рођен 1937. године.40. Информатор Вујовић Радомир рођен 1915. године.41. Милуновић Вукајло рођен 1921. године.42. Микротопониме Кула Милана Топлице и Чешма Милана Топлице забележили смо и у

атару Селове.43. Информатор Радоичић Радован рођен 1937. године.



зидинама, кажу, живи велика змија дебела као греда. Нашинформатор је тврдио да је ту змију изблиза видела његова мајка.44

Када је почела градња пута за Луково, уз реку Ранковицу,ископани су остаци темеља неке старе грађевине. Прича се да су тоостаци некадашњих рударских насеља. Људи верују да су се ублизини налазиле топионице сребра и злата. Топоними Пла̑вчевобр ̏до и Цр ∆нчева чу ̏ка,45 забележени у атару истог села, најбољи сусведоци постојања развијеног рударства у овом крају од најстаријихвремена.

И на крају, уместо закључка, треба рећи и то да су поменути ианализирани микротопоними забележени на простору ГорњеТоплице и Косанице најбоље сведочанство континуираног трајањасрпског становништва на овом, вековима немирном и несигурномпростору.

ЛитератураАнастасијевић, Д., Откопавање Немањине Свете Богородице код

Куршумлије, Старинар III, серија I, Београд 1922, стр. 47 – 57.Арсовић, Југослава, Микротопонимија Блаца и околине, Прилози

проучавању језика 8, Нови Сад 1982, стр. 71 – 86.Вукићевић, Миленко, Карађорђе II, Београд 1912.Глигоријевић, Радољуб, На путу знања, Куршумлија 2005.Васиљев, Спасоје, Митологија древних Словена, Београд 1986,Вуловић, Бранислав, Неколико средњовековних споменика у околини

Куршумлије, Музеји, 6, Београд 1951, стр. 136 – 149.Вуловић, Бранислав, Црква светог Николе код Куршумлије, Зборник

Архитектонског факултета 3, Београд 1957, стр. 3 – 22.Енциклопедија Југославије, књ. VIII, Загреб 1971.Илић, Буда, Споменица 1878–1908–1958, Прокупље 1958.Јашовић, Голуб, Дренички топоними настали од апелатива црква,

Баштина 11, Приштина 2000, 135 – 146.Јашовић, Голуб, Микротопонимија околине Куршумлије, Докторска

дисертација (у штампи), Косовска Митровица 2008.Јотић, Радољуб, О Немањиним задужбинама у Топлици, Ток XLI/38,

Прокупље 2006.44. Радуловић Вучина рођен 1930. године.45. Српски средњовековни рударски термини.



Костић, Радоје, Описи Топлице у делима страних путописаца XVIвека, Ток 9–10, Прокупље 1984–1985, стр. 69.

Лома, Александар, Везана митолошка назвања у топонимији,Ономатолошки прилози VIII, Београд 1987, стр. 37 – 50.

Новаковић, Стојан, Стари српски родослови и летописи, СремскиКарловци 1927.

Новаковић, Стојан, Охридска архиепископија у почетку XI века,Хрисовуља цара Василија II од 1219–1220, Београд 1908.

Пешикан, Митар, Дијалектолошка сведочанства штокавскеисторијске ономастике, ЈФ XLIII, Београд 1987, 49 – 56.

Радуновић, Ристо, Топоними Apliza и Obolon у Љетопису ПопаДукљанина, Зборник реферата V ономастичке конференције,Сарајево 1985.

Стојановић, Љуба, Стари српски записи и натписи I, Београд 1902.Томовић, Гордана, Топлица у средњем веку, Београд 2000.Ћупић, Жељко, Свето и ђавоље или – Трагови култног у косовско –

метохијској топонимији, Баштина 8, Приштина 1998, 97 – 109.Храбак, Богумил, Беле Цркве – манастирски трг сребра копаоничких

рудника у XIII – XV веку, Куршумлија 2000, стр. 23 – 31.Цершков, Емил, Беласица и Врхлаб – материјал за историјску

геграфију средњег века, Зборник Музеја Косова и Метохије 1,Приштина 1956, 217 – 224.

Šojat, Antun, O nazivima mjesta prema imenima svetaca, Jezik XV/4, Za>greb 1967 – 1968, 121 – 127.

Histoire, mythologie et folklore dans la microtoponymie de la Gornja Toplica et de la Kosanica

Cette étude est consacrée à la population qui habite, de l’Antiquitéau XX siècle, la région de la Gornja Toplica et la vallée de la Kosanica,dans des communautés qui appartiennent principalement à la communede Kuršumlija, mais également aux communes de Prokuplje et de Blace.Nous avons ajouté un court résumé de la genèse du peuplement de cetterégion, de l’origine et de la structure de la population actuelle de la GornjaToplica et de la Kosanica, et effectué une analyse lexico>sémantique desnoms de lieux, de villages, de villes et de hameau mentionnés dans les do>cuments, actes et recensements médiévaux tant serbes que turcs qui étai>ent à notre disposition. Les noms d’habitats relevés sur le terrain entre1996 et 2006 ont été analysés. Nous avons utilisé les archives de l’Institut



de géodésie de la République de Serbie, Secteur du cadastre et des biens>fonds, les cartes géographiques et autres documents du XIV siècle à lapériode contemporaine, mentionnant les lieux de la région investiguée.Les noms d’habitats relevés au cours de nos recherches sont analysés gra>mmaticalement et phonologiquement. Ils sont donnés dans leurs formesdialectales, et ont été notés d’habitude chez des personnes d’un certainâge, représentants typiques de ces dialectes, et bons connaisseurs de la ré>gion qui était l’objet de nos investigations.

ДРАГОЉУБ П. АНТИЋ 225

КОНТИНУИТЕТ МИТСКОГ АРИЈСКОГ РАТНИКА У ЛИКУ МИЛОША ОБИЛИЋА

ДРАГОЉУБ П. АНТИЋ

(БЕОГРАД)

Апстракт: Циљ овог рада је да познате чињенице о Милошу Обилићу допуни некимподацима о митском ратнику, које иду у прилог теоријама о дубокој прошлости овогаријског мита.

Милош Обилић је једна од централних фигура историјског иепског памћења Косовског боја. С обзиром на његову изузетнозначајну улогу у боју, логично би било да његов лик буде детаљнијеобрађен од историчара оног доба, па макар и да се ради о ратникукоји се тек у самом боју издигао из анонимности. Таква тајанстве>ност и неразјашњеност са гледишта реалног историјског лика је употпуној супротности са силином његовог епског и митолошкоглика. Због тога су се код истраживача српске митологије наметнулизакључци да суштина Милоша Обилића и није у стварној исто>ријској личности и историјском догађају, већ се ради о митолошкомјунаку, чији су лик и ратнички подвиг део прастарог мита, а уконкретном историјском догађају су актери само препознати упостојећој митској матрици и додељене су им одговарајуће улоге.

Веселин Чајкановић је у својим истраживањима српскемитологије значајно место доделио Милошу Обилићу. Посебно јеинтересантан низ опаски поводом анализе једне арбанашке песме укојој је Милош Обилић главни јунак1. Чајкановић коментарише некекарактеристичне мотиве из анализиране песме, као што су:пророчки снови, божанство на десном рамену, сунце и месец,растављање воде, опроштај пред смрт, неповредивост јунака, коњ санатприродним особинама, ходање без главе, кобно задоцњење, по>1. Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, с. 559>563, Српска књижевна задруга,

Београд, 1973.


226 ДРАГОЉУБ П. АНТИЋ

братимство (Косанчић Иван и Топлица Милан су дублети једне истемитске личности), катастрофа због моралне покварености итд. Та>кође утврђује присуство тотемизма у српској митологији, по коме сесматра да је Милоша Обилића родила кобила по једној верзији, а подругој змај. Порекло од змајева воде многи српски митски јунаци:Милош Обилић, Змај Огњени Вук, Реља Бошњанин, БановићСекула, Бановић Страхиња, Љутица Богдан, Краљевић Марко итд2.Даље Чајкановић уочава паралеле између српске митологије имитологије других народа. У анализама Чајкановић долази дозакључка да је појам врховног словенског бога пренет нахришћански култ Св. Ђорђа, који наслеђује улогу вучјег божанства,као што је низ зимских светаца преузео појединачно неке од осталихфункција тог некадашњег врховног божанства3. Он констатује даоваква појава има паралелу код других европских народа.

Митологија боја на Косову садржи обиље необичних чињеница,које у поређењу са митологијама других народа указују на њенодавно порекло и дају разлоге за закључке да она не описује стварандогађај, већ реални догађај уклапа у старију сложену митолошкуматрицу4, са јасним претхришћанским пореклом. Живојин Ан>дрејић је открио паралелу мита о Косовском боју са митском биткомна Курукшетри из Махабхарате, у којој учествују Кришна иАрђуна5, а митолошко Косово поље је поље прастарог бога смртиКоса, који представља тамну страну врховног словенског бога, заразлику од Саваота (Сафа, Белбог, Бал), који је његова светластрана6.

Митолошка подлога лика Милоша Обилића је изучаванпроблем, као што је и појам митског ратника познат предметизучавања у митологијама индоевропских народа. Са гледиштатеорије континуитета индоевропске цивилизације7 и са гледишта2. Ibidem, с. 35>45.3. Ibidem, с. 365>370.4. Александар Лома, Пракосово – Словенски и индоевропски корени српске епике, Балка>

нолошки институт САНУ, Београд, 2002.5. Живојин Андреји, Историјско и митолошко Косово, у: Митолошки зборник 1, с. 75>109,

Центар за митолошке студије, Рача, 1998; Исти, Митологија Коса прастарог бога рата исмрти, Митолошки зборник 5, с. 58>60, Центар за митолошке студије, Рача, 2002.

6. Исти, Митологија Коса прастарог бога рата и смрти, Митолошки зборник 5, с. 74>97.7. Луцијан Вуга, Пешићев рад у светлу савремене теорије континуитета, с. 225>264 у

зборнику “Живот је љубав (О Винчанском писму)”, Пешић и синови, Београд, 2002.

Континуитет митског аријског ратника у лику Милоша Обилића


физичко>техничких доказа о неизводљивости масовних крат>котрајних миграција и непостојању физичких услова задисконтинуалне промене цивилизације8,9, лако је закључити да је оваод интереса за даља изучавања, јер, због свог архаичног и дубокомитског карактера пружа могућност за понирање у дубокупрошлост Аријаца и за стицање података о прапотомцима Срба.Бројни резултати истраживања из последњих деценија указују на тода је то исправан пут за логично објашњавање многих од загонетки,које није могуће објаснити на основу званичних ставова историчара.

Милош Обилић, као очигледни пример митског аријскогјунака, садржи све одлике митског борца, браниоца Сунца исветлости, који се бори против зла и таме оличеног у змају. МилошОбилић је митски херој, у суштини соларни, као ратник светлестране врховног прастарог Бога, иако има много елемената и зањегово третирање као лунарног симбола, што је вероватно одразосновне идеје о соларном култу.

Веома је корисно је упознати се са (данас углавном непознатим)истраживањима руског научника Александра Фомича Вељтмана(1800>1870), чија су истраживања прастановништва Европе (у комеон препознаје Словене)10, богат извор за изучавање митског јунака,који се јавља код Аријаца (индоевропских народа).

Према Вељтмановим анализама, организованим око чињеницанаведених у Тацитовој Германији11, у предантичко доба су Европунасељавали аутохтони становници, међу којима су најзначајнијиприпадници народа, које он назива Сајвани или ИндоTГермани. Ујезику (очуваном у забележеним топонимима, именима и називима)и обичајима ових прастановника Европе, које је забележилаисторија, Вељтман препознаје природну везу са савременим8. Драгољуб П. Антић, Континуитет винчанске цивилизације од могућих хиперборејских

корена до данас, с. 53>130, Пешић и синови, Београд, 2002.9. Драгољуб П. Антић, Миграциона ширења и гушења Винчанске и других Подунавских

цивилизација и физичка реалност, с. 145>221 у зборнику “Живот је љубав (О Винчанскомписму)”, Пешић и синови, Београд, 2002.

10. Александр Ф. Вельтман, ИндоTГерманы или Сайване, Москва, 1856.Важно је напоменути да Вељтман појмом ИндоTГермани означава везу прастановништваЕвропе са данашњим Индусима, али не означава исту такву везу са Германима у данасопште прихваћеном смислу, већ се тај део назива односи на Тацитове Германе, које сматраСловенима и то у својим анализама доказује.

11. “Тацитова Германија”, превео др Веселин Чајкановић, проф. унив. Прештампано изГодишњице XXXVI. Државна штампарија Краљевине СХС, Београд, 1927.



Индусима и језик и обичаје који су се у великој мери очували кодСловена. Пратећи основну Вељтманову идеју, по којој је прастанов>ништво Европе пре 3.000 година било готово јединствено по етнич>ким и културним карактеристикама, могу се лако и логично објас>нити многи процеси у историји Срба, Словена и других европскихнарода. То се односи и на питање култа ратника и ратничкихсталежа, који се јављају у сличној форми код многих индоевропскихнарода, који се данас сматрају различитим по пореклу.

Према Тациту, Германи у песмама опевају Херкулеса, родо>началника хероја, а Вељтман у својим анализама утврђује да се уИндији у ведама опева Дева Харе, који је бог Вишну у својствупобеде. Он је хиљадуруки Арџуна (Арјуна, Ареј, Јаро). Он је у ликувиджајас – бог победник, витез, као и светаваджин – световидни,белокоси, па у њему Вељтман препознаје и скитског Ареја исловенског Световида. У својим анализама Вељтман полази одкулта божанства Сиве (Саве, Шиве, Живе), као творца свега живогвидљивог света, да би дошао до култа божанства рата Харе. Име овогбожанства он препознаје у словенским именима, као што су Јаро,Јаровид, Јуро, Ђурђе, а у многим ратничким појмовима код Словена(тј. Тацитових Германа) проналази везе са ведским терминима.

Хришћански светац, борац против змаја, Св. Ђорђе се директнои по имену и по својој функцији повезује са митским ратником –родоначалником ратника. Интересантно је да, потпуно независно одВељтмана, Никола Јеремић12 у својим анализана објашњава називвитез речју Витјаз – ратник бога Вида (Световида), Вита. Овајназив (као и име бога Вида) има старији корен, који Вељтманпроналази у санскритској речи Виджајас, која означава Вишнуа каопобедника. Он такође изводи називе херој, Херкул, Јаро, Јаровит изимена бога рата Харе (на с. 21). Он овде налази и корен ратномпокличу хура! Вељтман такође утврђује паралеле између многихевропских народа и у именима владарских слојева препознајеваријетете имена култног ратника Јара, Јаровита, Јурија. Бој наКосову се одиграва на Видов дан, па је симболика Видовог ратника уМилошу Обилићу очигледна, као и његова паралела са Св. Ђорђем.

Вељтман објашњава речи раџа, раја, кнез, бојарин (као исродних германскиих назива кonnungz, konnung, konig, koenig) и у12. Никола Јеремић, Српска земља Бојка, с. 17>25, ИПА Мирослав, Београд, 1993.



њима налази у смисао вође ратника и вође уопште. Створитељ свегаје Вишну (Вишњи Бог). Он је и гауспати – Господ, а та реч потиче одгаус – крава, земља и пати13 – отац (pater, Fater). Наставак Tджаозначава произилажење, наставак, а у комбинцији са ра – стварнисвет даје раджа – светородни, онај који предводи силу (ганнас), тј.означава појам родоначалника. У зендском се јављају облици рац,радз, рас, раја. Одатле потиче реч рој код пчела (ројити се –увећавати се).

Вељтман доказује да су у раној историји индоевропских народаи Словена постојали владарски сталежи, чије је име настало од некеод верзије имена бога рата Харе (раџански сталеж, јурјевски род кодРуса итд.). Његове анализе показују да је ратнички сталеж праста>новништва Европе имао посебну улогу и да је она изведена из старихмитолошких корена и прастаре религије, чије остатке налазимо иданас у већој мери у Индији, а код европских народа скривене утрадицији. Сви ти ратнички сталежи имају свог родоначалника, свогпретка – митског ратника, божанство рата, а култ митског ратника сејавља у митовима, епској поезији и другим видовима очувањатрадиције.

У језику једног народа акумулиране су чињенице из његовенајдубље историје, па зато он представља драгоцен извор заизучавање његове историје, наравно, уз спрезање са другим научнимдисциплинама. Једноставним повезивањем лингвистичких анализа,које саме за себе представљају тему од интереса за узак круглингвиста, често се отварају невиђено широки простори за даљаистраживања. Једно од таквих поља за будућа истраживања отвориоје савремени руски лингвиста Вјачеслав Всеволодович Иванов14, којије утврдио да трачко Рης, РαςT потиче од индоевропског имена(свештеног) цара *rēĝ’(=*rēĸ’), а ово реконструише из старо>индијског rájan > цар, латински rex, древноилирски ri, ríg – цар. Даљето повезује са старогрчким όρέγο – провлачити праву линију одместа субјекта (ректификација), латински regio – област, rectus –13. Касније Вељтман, с. 38 наводи значења питра = хранилац и пати, патис = баћа, баћушка.

На с. 52 наводи и речи Гопас = прабгу (прабог, вечни) Вишну у лику Кришне; као и гопала,гопати = пастир.

14. В. В. Иванов, Древнебалканские названия священого царя и символика царского ритуала, узборнику “Палеобалканистика и античность”, Сборник научных трудов, редактор В. П.Нерознак, с. 6>13, Наука, Москва, 1989.



права линија. Он закључује да се израз односи на уопштени појамвишег вида власти (у санскриту samTrāj – општи цар; svaTraj – царсам по себи), да је се очувао код Келта и Италика и да се латинско rexјавља као еквивалент етрурског свештеног цара кроз латинску соци>јалну структуру наслеђену од Етрураца. Ови закључци лингвистеИванова у великој мери подржавају Вељтманове анализе, премакојима се основна улога владара Праиндоевропљана састојала усуђењу, дељењу правде (тј. у “одвајању доброг од зла”). Сви наведенитермини Иванова јављају се и у Вељтмановим студијама, иако јењегов пут истраживања био другачији.

Други веома занимљив пут за истраживање отвара лингвиста В.Н. Топоров15, који даје аргументе у корист мишљења Иванова, јерповезује латински израз ērigere (уздизати се), словенску реч rezati ииндоевропско rájas, као означавање (дељење) простора (дељење нарегије). Иако то није тема ове анализе, овде треба констатоватизакључак који се намеће, да велика цивилизацијска тековина –писмо код Индоевропљана настаје као резултат потребе да сераздели – одреди граница, тј. да се одреди власт и право, да се успос>тави поредак, односно да се забележи Реч (Уговор, Завет). Ова чиње>ница је битна за разумевање многих историјских догађаја код Срба(укључујући и догађаје око боја на Косову), у којима је доминантнопитање речи, успостављање границе и избора између двеју опција,или опредељење за поштовање уговора (са Богом).

Наведени примери лингвистичких закључака, уз повезивање саВељтмановим анализама, указују на прастару матрицу друштвеногуређења, са истакнутом улогом ратничког сталежа, који савладарским сталежом представља носиоца и чувара друштвеногпоретка. Узајамна веза између имена пранарода Европе – Аријаца иимена врховног митског ратника указују на исконско јединство инајвероватније и на могуће путење истраживања пореклаИндоевропљана, односно Аријаца.

За ближе објашњење митског аријског ратника потребно јеповезати овај култ са још једним значајним култом – Култом светTлости, који је индиректно садржан у свим Вељтмановим анализама,мада он то експлицитно не истиче. Постоје бројни докази о пос>15. В. Н. Топоров, Славянские комментари к некоторым латинским архаизмам, Этимология

1972, с. 12>19, Москва, 1974.



тојању веома јаког култа Сунца код свих Словена (код Срба наро>чито), што потврђује и Вељтман навођењем бројних зендских опцијакод тумачења појединих појмова (позната је велика улога култаСунца у персијским учењима), као и приликом анализе многихобичаја везаних за годишње обичаје (обележавања периода јачања ислабљења Сунца). Срби су рано (још у неолиту) дошли докалендарског знања, па је и сама реч календар настала од српске(словенске) речи коледар (колоTдар), што археолог ДраганЈацановић16 темељно доказује. Скити су себе називали Сколоти, аНиколај С. Державин17 (на с. 16) наводи теорију руског лингвисте Н.Ј. Мара, који повезује име Словени са именом СелоTвени као и склоTвени (на с. 30). Значи, име СколоTвени би значило рођаци, који су изистог круга, кола, али би могли и да буду народ сунца (сунце – коло),светлости. Од култа Сунца потиче име староседелаца Балкана Пе>ласта18, а име Срба је такође повезано са појмом светлости и Сунцапреко санскритског корена срT, серT, суT19 (на с. 10>30).Највероватније је име Срби у неком од давних периода пред>стављало име за ратнички сталеж, за шта има пуно доказа и чиме семоже објаснити широка распрострањеност овог имена, чак и напросторима где би идеја о постојању предака Срба звучалафантастично.

У индијској митологији Гаруда је небеска птица – цар птица20 накоме јаше Вишну, он је његов гласник и кочије21. Паун са раширенимкрилима симболизује сунчеве зраке, па се овде ради о сунцу исветлости, као победнику таме и зла (оличених у гмизавцима).Намеће се асоцијација на Жар птицу, познату из руских бајки. ЈуријМирољубов22 види у Жар птици заправо ведску птицу ВишнуTМатарисваш, која доноси људима огањ са неба и која сија. У руској16. Д. Јацановић, Књига постојања T Српски календар, Браничево, Бр. 1>3 (1996), стр. 74>93.17. Nikolaj S. Deržavin, Porijeklo ruskog naroda, Prosvjeta, Zagreb, 1948.18. Р. Пешић, Сеобе или геометрија идентитета, поглавље у наведеном зборнику Catena

Mundi, т. I, с. 23>27.19. Милош С. Милојевић, Одломци историје Срба и српскихTјугославенских земаља у Турској и

Аустрији, с. 10>30, Београд, 1872. 20. Мифологический словарь, с. 142, редактор Е. М. Мелетинский, Большая Российская

Энциклопедия и Лада – Маком, Москва, 1992.21. Вера Вучковачки>Савић, Енциклопедијски речник индијске митологије и религије, с. 94>95,

Слово, Врбас, 1995.22. Юрий Миролюбов, Руская Мифология – Очерки и материалы, с. 220>222, Verlag Otto

Sagner, Műnchen, 1982.



бајци он види победу Индре – Перуна (у лику Царевића Ивана) надВртром – божанством мрака (у лику Змаја Горинича). Он такођеЖар птицу сматра једним од видова приказивања врховногсловенског божанства, космичке мајке Матер Славе, “птицепрекрасне која прецима нашим огањ у домове доноси и снагу нашуобнавља” (Влес књига. дашчица 7б)23, која је у Влесовој књизиприказана као бела птица бела птица (руски и српски двоглави белиорао, код Пољака и Румуна једноглави).

Истраживање Живојина Андрејића о старом божанствуСафону – Бал Сафону – Сафи – Сипону – Сифону – Тифону који сеиз из Подунавља (у том смислу се поклапа са Вељтмановимзакључцима о пореклу Савина, Сајвана, тј. Словена из Подунавља иПаноније) проширио на широк простор Средоземља и БлискогИстока24 кога многи научници препознају у Јахвеу>Саваоту. У тимсеобама старо божанство, од симбола светлости и Сунца у каснијимверзијама постаје побеђено божанство и добија форму змаја,инкарнације зла. У тим представама је птица симбол дневног сунцакоје се бори са подземним силама оличеним у змији. Чак иповршним упоређивањем Андрејићевих анализа са Вељтмановиманализама Сиве и Сајвана и Змајем Гориничем из студије Мирољу>бова, стиче се утисак да постоје бројне додирне тачке и широкемогућности (и потреба) за даље анализе.

Култ змаја и ратника који се бори против њега широко сураспрострањени у словенском свету, о чему сведочи преглед бројнихистраживања руских научника25. Ова истраживања доводе до веомаинтересантног повезивања појма митског ратника – борца противзмаја са реалном физичком појавом – поларном светлошћу, која сејавља у поларној области. У суровим климатским условима поларнеклиме симболика Сунца се своди на драстичан ниво сталне борбесветлости и мрака, живота и смрти. У тој борби се преплићу старијеи новије верзије митова, у којима се као симбол Сунца јавља змај,односно змај постаје непријатељ Сунца са којим се митски ратникбори. 23. “Матер Слава” – Словенски пантеон, реконструкција Јурија Мирољубова на основу

Велесове књиге, постер, ИПА Мирослав, Београд, 1992.24. Живојин Андрејић, Витезови реда змаја, с. 7>26, ИПА Мирослав, Београд, 1999.25. Л. М. Алексеева, Полярные сияния в мифологии Славян – Тема змея и змееборца, Радуга,

Москва, 2001.



Према овим теоријама, једна од персонификација врховног сло>венског бога је Велес (лако се уочава паралела са Андрејићевимистраживањима о Белбогу, Балу, Саваоту), који у првобитнимверзијама има облик змаја, а по неким верзијама облик вука (корен*uel или *uol, је са овим у логичкој вези, а интересантно је да је истикорен и у вези са појмом волети, желети). Према овимистраживањима, на далеком евроазијском северу је настао мит оборби светлости и таме и у том простору њиховог раздвајања јесмештана деобна линија између овоземаљског и загробног света.Господар света мртвих се јавља у облику бесмртног Кошчеја.Анализом руске митологије долази се до низа испреплетаних мито>лошких слојева, које је веома тешко пратити и узајамно поредити, амотив змаја и ратника који се са њим бори је веома чест. Тако сејављају Огњени Змај, Змај Огњени Вук, Змајевић, Иван Царевић,Баба Јага, Иван Сучич, итд. Руске анализе указују на паралеле саЧајкановићевим закључцима о преношењу функције некадашњегврховног словенског бога на зимске свеце итд. Такође, резултатианализа С. Сендеровича26 показују да се појам борца против змаја(змејеборца) са примањем хришћанства претаче у лик ГеоргијаПобедоносца, тј. Св. Ђорђа, у коме се обједињују и појмовиземљорадника, енергије и небеског крсташа. Основна нит овихрезултата се у великој мери допуњава са поменутим анализамаЖивојина Андрејића.

Питање култа Сунца је веома важно за утврђивање којипостојећи подаци могу да укажу на пут тражења још давнијепрапостојбине Индоевропљана, која је претходила прапостојбини уПодунављу, на Балкану, у Малој Азији и крај Црног Мора. Токомпротеклог века је спроведено више истраживања историчара, палео>океанолога, палеоботаничара, палеоклиматолога и палеогеографа,на основу којих се озбиљно указује на могућност да прапостојбинуАријаца треба тражити на крајњем северу Евроазијског копна упериоду непосредно крајем последњег леденог доба (око 20 миле>нијума пре Христа). Са гледишта теорије континуитета индоев>ропске цивилизације и са гледишта физичко>техничких анализауслова за настанак дисконтинуалних промена цивилизације27 за26. Ibidem, с. 302>306.27. Драгољуб П. Антић, Континуитет винчанске цивилизације од могућих хиперборејских

корена до данас, с. 209>236, Пешић и синови, Београд, 2002.



овакве хипотезе има реалних основа и њима говоре у прилог бројнаоткрића археолога и лингвиста из последњих деценија, која су унескладу са званичним ставовима историчара о великим сеобаманарода и новијем пореклу многих индоевропских народа. Познато једа је последње ледено доба у Европи држало залеженим већи деокопна северно од Алпа и Дунава и да је отопљавање почело пре 20>акмиленијума. Такође је познато да је у тим процесима било неколикомини циклуса климатских варијација. Такође се зна да је ниво океанаварирао за више од 100 метара у тим процесима и да су великипростори данашње Европе мењали свој лик. Митови о Хиперборејису дубоко уткана у митологију многих европских народа, па ихникако не треба занемарити. Бројни антички и средњовековниизвори се данас могу повезати са теоријама насталих токомпоследњих стотинак година, а нарочито са новијим резултатимаистраживања руских историчара.

Милош Обилић је у миту о боју на Косову најмање историјскаличност и учесник стварног догађаја. У његовом лику се садржипрастари мит о вечној борби светлости и таме, добра и зла, деобаизмеђу овоземаљског и загробног света. Битка се одвија на митскомпољу бога смрти Коса, у коме се лако препознаје Кошчеј из рускемитологије, а Милош Обилић је борац против змаја, заштитниксветлости. Он се жртвује, јер је то вид обнављања живота. Завет јеизнад овоземаљског живота, а опредељење за небеско царство је видраздвајања и успостављања јасне границе. Улога ратника у реалномсвету јесте у чврстом опредељењу за завет, а овоземаљски ратник јесамо одраз свог митског претка. Прикључивање слабо познатихрезултата Вељтманових анализа подацима коришћеним удосадашњим анализама митологије боја на Косову и МилошаОбилића и усмеравање ка трагању за дубљом прошлошћу Аријаца имита о соларном ратнику, долазимо до могуће северне аријскепрапостојбине и времена пре неолита.

Резиме

Праћење мита о Милошу Обилићу се логично одвија узпретпоставку о континуитету цивилизације, јер се бројни сроднимитови код индоевропских народа и старих народа у Евро>Медитерану и Блиском и Средњем Истоку лако узајамно повезују.



Тако се долази до митологије Косовског боја и Милоша Обилића,који су одраз прадавне српске (словенске, аријске) митологије. У тојчињеници лежи суштина неразумевања синтагме “Срби > небескинарод” и нелогичног тумачења да “Срби славе пораз”, који су резул>тат пресликавања новијих матрица на прастару митолошку.

ТОМИСЛАВ ЈЕРЕМИЋ 237

СТУБЛИНЕ – РОДНО МЕСТО РЕЉЕ НОВАКОВИЋА

ПРЕМА ИСТРАЖИВАЊУ ЉУБОМИРА ПАВЛОВИЋА

ТОМИСЛАВ ЈЕРЕМИЋ

(ОБРЕНОВАЦ)

Реља Новаковић је рођен у Стублинама у општини Обреновац.Шта се о Стублинама знало, ко је ту живео и како, крајем 19. ипочетком 20. века? Много тога о Балкану, па и о Стублинама, знамозахваљујући Јовану Цвијићу и његовим ученицима. Чим је постаоредовни професор Велике школе, а имао је тада 27 година, Цвијић јеосновао Географски завод и Географски семинар у коме су младигеографи оспособљавани за самостални истраживачки рад. Кад су1896. године објављена Цвијићева „Упутства за испитивање села уСрбији и осталим српским крајевима“ нагло се повећалоинтересовање младих географа, етнографа, наставника, учитеља,свештеника и других образованих људи за истраживање порекластановништва и насеља.

Један од првих сарадника Јована Цвијића био је ЉубомирПавловић. Током студија на Природно–математичком одсекуФилозофског факултета у Београду се упознао и зближио са својимземљаком и вршњаком Јованом Цвијићем. Резултате својихтеренских испитивања Љуба Павловић је изложио у монографији„Антропогеографија Ваљевске Тамнаве“ која је објављена 1912.године. Село Стублине је на том простору и овде доносимо изводеонога што је Љуба Павловић забележио о том селу. Приређивач овогтекста је, дакле, само издвојио и за штампу припремио делове из овемонографије који се односе на село Стублине, а подаци и текст суЉубомира Павловића.

Стублине су на Тамнави и Колубари, земљишта мање вишеравног. Западни део села је издигнутији и неравнији, а источничиста равница. Издигнутији део села ѕове се Стублине, а равнији


238 ТОМИСЛАВ ЈЕРЕМИЋ

Велико Поље. Куће су у оба краја размештене у џемате великогпространства. Стублински су џемати: Грчки крај до Трстенице,Перићи средина села, Јадрани на север од Перића и Ново село доГрабовца. Џемати В. Поља су: Вепровица до Пиромана, Сланобараоко угљо–киселог извора и Велико Поље до Белог Поља. Дакле,ондашње Стублине обухвата данашње Стублине и Велико Поље.

Стублине је на две реке (Колубара и Тамнава), има баре и очаге,али и минерални извор. Од минералних извора је Сланобара. Надесној обали Тамнаве, у углу имеђу Тамнаве и Колубаре, усредравнице, избија из земље најјачи извор у области, , од кога постаједвапута јачи поток од Тамнаве. Сланобара је на додирној зонитерасасте равнице и колубарског дилувијума, избацује у клобуциматамнавски песак с муљем и сумпорводоник, ради чега имабљарутлјив мирис и осећа се на неколико десетина метара около.Извор је округлог облика , дубок 3–5 дм. С као кристал бистромводом накиселог укуса, која отиче каналом од метра у просеку ипосле 60 м. Пада у Тамнаву.Сељаци причају да се извор не мути, алида с пролећа, кад се отпочну по планинама снегови топити и кадотпочну јаче кише падати, да се и Сланобара повишава и избацујеборове шишарке, по чему закључују да је њен зачетак далеко, у некојпланини. Кад би Сланобара имала пада, кадра би била снагом својеизворске воде обртати и два витла. Хемијски вода овог иѕвора ниједетаљно испитана, а према данашњим анализама сматра се каохладни алкални кисељак.Око овог извора има доста кућа, које су сенаселиле ради лековите воде и користи која се добија употребомводе.

Име Стублине дошло је од многих стублина (вода у удубљењупања и стабла дрвета), које су биле поред старог пута , којим се некадишло преко овог села за Београд и бродила Колубара на ЦаревомБроду. Од тих старих стублина и данас их има испред горње сеоскемехане и око Шарене чесме. Наиме, стари ваљевски пут није ишаоданашњим путем . Од Уба, преко Совљака где прелаѕи Тамнаву,папреко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице иСтублина где прелаѕи Колубару на Царевом Броду.Ту се налазеостаци Кулине, место где се, по предању, налазила караула сапосадом за безбедност превоза преко Колубаре. Предање, наравно,меша времена, људе и догађаје, па је Сибињанин Јанко пошао с

Стублине – родно место Реље Новаковића


војском на Косово од Београда, да је прешао Колубару на броду(прелазу) у Стублинама. Брод је по њему назван Царев брод, а ѕатимје дошао у логор у Пироман и улогорио се у потоку, који је по поњему наѕвао Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекиваладругу војску и пировала, те се по томе село наѕвало Пироман.

Поред предања Стублине има и богате остатке и трагове животаиз праисторије и историје.Црквине су велико неолитско насеље, усписку села ваљевске епархије од 1735. године је и село Стублине, усписку села палешког и шабачког дистрикта из 1737, који јесаставила Београдска Администрација тога доба помиње се и селоСтублин.Дакле, једно од обреновачких села које као самосталнопостоји више од 400 година јесте Стублине.

Српско село посебно иѕдваја цркву и школу. Стублине ту нијеизузетак. Стублинска црква је ѕавршена 1892. године. Школа уСтублинама је основана 1871. године, њено истурено одељење уВеликом Пољу 1928. године. Зграда нове школе у Стублинамазавршена је 1930. године. У дворишној згради школе родио се РељаНоваковић.

Љубомир Павловић је, заправо, направио и публиковао пописпородица и у селу Стублинама на почетку 20. века и ми га овдепреносимо. Објашњење уз бројеве гласи:

1–Презиме породица, 2–Доба досељавања, 3–Области и места одакле судосељене породице, 4–Слава (Крсно име) и 5–Напомена (ако је има)

1. 1–Агорчевићи, 2–После 1827.године, 3–Банат, 4– Аранђеловдан) 5–покрштениМаџари

2. 1–Адамовић, 2–После 1827. године, 3–Вукићевица, 4–Алимпијевдан 5–Доводац узматер

3. 1–Аничићи (Тиосавићи) 2–Прва половина 18. века, 3–Бела Црква у Рађевини, 4–Алимпијевдан

4. 1–Бабићи, 2–После 1827. године, 3–Бања Лука, 4–Јовањдан 5–Бабиће је доселиовојвода Голуб Бабић, овде живео неко време и сама се вратио у Босну

5. 1–Бајићи, 2–После 1827, 3.Брајићи у Рудничком округу, 4–Ђурђевдан6. 1–Баранци, 2–После 1827. године, 3–Дубица, 4–Стевањдан7. 1–Бођани, 2–После 1827. године, 3–Ердељ, 4–Никољдан, 5–Посрбљени Румуни8. 1–Бурсаћи, 2–После 1827. године, 3–Лика, 4.Ђурђевдан9. 1–Велимировићи, 2–После 1827.године, 3.Грабовац, 4–Аранђеловдан, 5–Уљез у

Колаковиће



10. 1–Владисављевићи, 2–После 1827. године, 3–Паљуви, 4.Ђурђиц11. 1–Врачаревићи, 2–После 1827. године, 3.Лика, 4.Никољдан12. 1.Вујковићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Коњуша у Рађевини, 4.Ђурђевдан13. 1.Вучковићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Јања у Босни, 4–Свети Павле исповедник14. 1–Гавриловићи I , 2.Друга половина 18. века, 3–Цветуља у Рађевини, 4–Ђурђевдан15. 1–Гавриловићи II, 2–Друга половина 18. века, 3–Банат, 4–Стевањдан, 5–Предак

ових Гавриловића је Румун који је дошао за чувара оваца па су га његове газдеожениле и окућиле

16. 1–Гавриловићи III, 2–После 1827. године, 3–Ваљево, 4–Ђурђевдан, 5–Уљези уГрчиће

17. 1–Гајићи, 2.Друга половина 18. века, 3–Цветуља у Рађевини, 4–Стевањдан18. 1–Годићи, 2–После 1827. године, 3–Лесковице у Подгорини, 4–Ђурђевдан, 5–

Досељени као слуге19. 1–Грчићи, 2–Прва половина 18. века, 3–Македонија, 4–Никољдан, 5–Грчића предак

био је механџија, па иако Србин, пошто је знао грчки и цинцарски прозван јеГрком.Његови потомци су око старог хана и тај крај се и данас зове Грчки крај

20. 1–Давидовићи I, 2–Друга половина 18. века, 3–Драгачево, 4–Игњатијевдан21. 1–Давидовићи II, 2–После 1827. године, 3–Б. Крајина, 4–Вартоломеј и Варнава22. 1–Давидовићи III, 2–После 1827. године, 3–Богатић у Подгорини, 4–Јовањдан23. 1–Дамњановићи (Кремићи), 2–Друга половина 18. века, 3–Осат, 4–Јовањдан24. 1Дамњановићи II, 2–После 1827. године, 3–Осат, 4–Јовањдан25. 1–Ђукић, 2–После 1827. године, 3–Лозница у Колубари, 4–Ђурђевдан, 5–Уљези у

Ђуковиће26. 1–Ђурђевићи, 2–После 1827. године, 3–Попинци у Срему, 4–Нововерци27. 1–Ђурићи (Ранковићи), 2–Друга половина 18. века, 3–Завлака у Рађевини, 4–

Јовањдан28. 1–Жикић, 2–Друга половина 18. века, 3–Добановци у Срему, 4–Ђурђевдан, 5–Уљези

у Пајиће29. 1–Игњатовићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Комирић у Рађевини, 4–Никољдан30. 1–Илићи, 2–После 1827. године, 3–Си. Река окр. Ужички, 4–Никољдан, 5–Уљези31. 1–Исаиловићи, 2–После 1827. године, 3–Семберија, 4–Стевањдан32. 1–Јадрани, 2–Прва половина 18. века, 3–Липеновић у Рађевини, 4–Аранђеловдан33. 1–Јевтићи I, 2–Друга половина 18. века, 3–Осат, 4–Ђурђевдан34. 1–Јевтићи II, 2.После 1827. године, 3–Мијокус у Поцерини, 4–Никољдан35. 1–Јелићи, 2–Друга половина 18. века, Мокра Гора Стари Влах, 4–Јовањдан, 5–Велика

задруга36. 1–Јеремићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Стари Влах, 4–Јовањдан37. 1–Јеротићи, 2–Прва половина 18. века , 3–Македонија, 4–Никољдан38. 1–Јовановићи (Ранковићи II), 2–Друга половина 18. века, 3–Стари Влах, 4–Никољдан39. 1–Јосиповићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Бобова у Подгорини, 4–Аранђеловдан



40. 1–Кесићи, 2–после 1827. године, 3–Семберија, 4–Ђурђевдан41. 1–Којићи, 2–После 1827. године, 3–Б. Крајина, 4–Ђурђиц42. 1–Колаковићи, 2–Прва половина 18. века, 3–Н. Жупа, 4–Мратиндан, 5–Колаци

стублински су из Врховина од тамошњих Иконића. Сишли у Стублине и данас се зовуНедељковићи, Зарићи, Јаковљевићи и сви у Грчком и Перића крају

43. 1–Кремић (Дамњановић), 2–Друга половина 18. века, 3–Осат, 4–Јовањдан44. 1–Кузмићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Купиново у Срему, 4–Свети Лука45. 1–Кумбарићи, 2–после 1827. године, 3–Б. Крајина, 4–Јовањдан46. 1–Лазићи (Томићи), 2–Прва половина 18. века, 3–Гласинац, 4–Петровдан47. 1–Лукићи I, 2–Друга половина 18. века, 3–Осат, 4–Никољдан48. 1–Лукићи II, 2–После 1827. године, 3–Лика, 4–5. септембар по новом календару49. 1–Малетићи, 2–После 1827. године, 3–Срем, 4–Петровдан50. 1–Малешевићи, 2– Прва половина 18. века, 3–Дружетић, 4–Ђурђиц, 5–Малешевићи

су пореклом са Старог Влаха . Насељени су око Сланобаре, а зову се још и ДавидовићиI, Ранковићи II и Јеремићи

51. 1–Марковићи, 2–После 1827. године, 3–Пљевље, 4–Светог Матеју52. 1–Матићи, 2–Другаполовина 18. века, 3–Срем, 4–Никољдан, 5.Посрбљена циганска

породица53. 1–Меденице, 2–После 1827. године, 3–Лика, 4–Ђурђевдан54. 1–Милићевићи, 2–После 1827. године, 3–Т. Хођош Банат, 4–Никољдан55. 1–Миловановићи I, 2–Друга половина 18. века, 3–Крива река Стари Влах, 4–

Ћиловдан56. 1–Миловановићи II, 2–После 1827. године, 3–Брадарци окр. Пожарев., 4–

Стевањдан, 5–Трговачка и занатлијска породица57. 1–Милошевићи I, 2–после 1827. године, 3–Т. Хођош у Банату, 4–Света Петка58. 1–Милошевићи II, 2–после 1827. године, 3–Жлне.окр. тимочки, 4. Никољдан59. 1–Михаиловићи, 2–после 1827. године, 3–Осат, 4–Јовањдан60. 1–Младеновићи, 2–после 1827. године, 3–Куклин до Ниша, 4–Аранђеловдан61. 1–Николићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Осат, 4–Ђурђевдан, 5–Николића предак

славио је Арханђела, па како му се у зидарском послу десио неки несрећни случај,променио је славу и узео славити светог Ђурђа

62. 1–Нинчићи, 2–После 1827. године, 3–Банат, 4–Јовањдан63. 1–Ожеговићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Славонија, 4–Ђурђевдан64. 1–Павловићи, 2–После 1827. године, 3–Комирић у Рађевини, 4–Ђурђевдан65. 1–Пајићи, 2–Прва половина 18. века, 3–косјерићи округ ужички, 4–Стевањдан66. 1–Пантелићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Каона у Драгачеву, 4–Свети Врачи67. 1–Пејићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Сибница окр. Београд., 4–Ђурђиц68. 1–Перићи, 2– Друга половина 18. века, 3–Осат, 4–Свети Лазар, 5–Стублински Перићи

су од гвозденовачких Живковића и новачких Лазаревића, велике и врло имућнезадруге из чије је средине г. Живојин М. Перић, професор Универзитета и признати



правник. Он и Реља Новаковић су, можда, најзначајнији обреновачки интелектуалцисвих времена, а оба рођена у Стублинама.

69. 1–Петковићи, 2–После 1827. године, 3–Грабовица у Колубари, 4–Свети Мрата70. 1–Петровићи I, 2–Друга половина 18. века, 3–Лика, 4–Св. Лука71. 1–Петровићи II, 2–После 1827. године, 3–Брезовица у Подгорини, 4–Михољдан72. 1–Петровићи III, 2–После 1827. године, 3–бесеровина окр. Ужички, 4–Јовањдан, 5–

Уљези у Крстиће73. 1–Пољарци, 2–После 1827. године, 3–Дубица, 4–Ђурђевдан74. 1–Поповићи I, 2–После 1827. године, 3–Темишвар, 4–Јовањдан, 5–Уљези75. 1–Поповић II, 2–После 1827. године, 3–Паљуси, 4–Ђурђиц76. 1–Пушићи, 2–После 1827. године, 3–Грабовац, 4–Свети Лука, 5–прешли уз матер77. 1–Радивојевићи, 2–После 1827. године, 3–Брежђе у Колубари, 4–Алимпијевдан78. 1–Рајковићи, 2–После 1827. године, 3–Футог у Срему, 4–Јовањдан79. 1–Ракићи, 2–После 1827. године, 3–Грабовац, 4–Ђурђиц, 5–Доводци80. 1–Ранковићи I, 2–Прва половина 18. века, 3–Бањани у Црној Гори, 4–Ђурђевдан, 5–

Ранковићи су заостали од бријежђанских Урошевића, који су се некада прво населилиу Стублинама, па се вратили преко Јабучја у Бријежђе

81. 1–Ранковићи II (Јовановићи), 2–Друга половина 18. века, 3–Шљивовица Ст. Влах, 4–Никољдан

82. 1–Ранковићи III (Ђурићи), 2–Друга половина 18. века, 3–Завлака у Рађевини, 4–Јовањдан

83. 1–Рафаиловићи, 2–Друга половина 18. века, 3–Мачва, 4–Света Петка, 5–Циганскогпорекла

84. 19Ристић I, 29После 1827. године, 39Ратари, 49Ђурђевдан и Јовањдан, 59Уљези уЋуковиће

85. 19Ркаловићи, 29Друга половина 18. века, 39Лика, 49Јовањдан86. 19Саџаковићи, 29Прва половина 18. века, 39Осат, 49Аранђеловдан87. 19Симеуновићи (Томићи), 29Прва половина 18. века, 39Гласинац, 49Петровдан88. 19Сремчевићи, 29Друга половина 18. века, 39Срем, 49Ђурђиц89. 19Стаменићи I, 29Прва половина 18. века, 39Равње у Колубари, 49Никољдан 90. 19Стаменићи II, 29После 1827. године, 39Д. Љубовиђа у Азбуковици, 49Ђурђевдан и

Никољдан, 59Уљези у Стамениће I91. 19Станковићи, 29Друга половина 18. века, 39Прилеп, 49Никољдан92. 19Станковци, 29Друга половина 18. века, 39Охрид у Македонији, 49Ваведење

пресвете Богородице93. 19Стевановићи I, 29После 1827. године, 39Дубаци, 49Свети Игњатије 94. 19Стевановић II, 29 После 1827. године, 39Љубиш, 49Аранђеловдан, 59Уљези у

Колаке95. 19Степићи, 29После 1827. године, 39Звечка, 49Ђурђиц, 59Доводци96. 19Сујићи, 29После 1827. године, 3.Хођош у Банату, 49Алимпијевдан



97. 19Тијосавић (Аничићи), 29Прва пловина 18. века, 39Б. Црква у Рађевини, 49Алимпијевдан

98. 19Тодоровић I, 29Друга половина 18. века, 39Комирић у Рађевини, 49Ђурђевдан99. 19Тодоровић II, 29После 1827. године, 39Крајина, 49Алимпијевдан100.19Томићи (Симеуновићи и Лазићи), 29Прва половина 18. века, 39Гласинац, 49

Петровдан, 59Томића претци су из велике давнине с Гласинца, а раније однекуда изХерцеговине. После 20 година, кад су се први доселили, дошао је из истог места Лазар,синовац раније досељених Томића и населио се поред њих. Томићи су прво били уЈадранском Крају, а данас су по Великом Пољу и зову се још и: Симеуновићи иМиловановићи. Томићи су у почетку досељења славили Часне Вериге, па кад им сеуочи славе лонац на ватри смрзао, решили су да напусте исту славу и да приме Св.Петра

101.19Ћатићи, 29Друга половина 18.века, 39Петровчић у Срему, 49Аранђеловдан102.19Ћуковићи, 29Прва половина 18. века, 39Бељина, 49Ђурђевдан, 59Ћуковићи су

раније из Херцеговине и из овог села растурили су се по многим местима поваљевском округу. У селу се зову још и: Алексићи, Јеремићи, Симићи,,Добросављевићи и Радовановићи и први су насељеници Великог Поља и његовогсевероисточног дела

103.19Ференчевићи, 29После 1827. године, 39Београд, 49Јовањдан, 59Уљези уТодоровиће

104.19Чавићи, 29После 1827. године, 39Крајина, 49Јовањдан105.19Чолићи, 29Друга половина 18. века, 39Комирић у Рађевини, 49Јовањдан106.19Шпановићи, 29Друга половина 18. века, 39Славонија, 49Никољдан

МИЛАН ЂУРЂЕВИЋ 245

ЗАБРЕШКА ШПИРТУЉА

ПОЉОПРИВРЕДНА ФАБРИКА ШПИРИТУСА И ДЕСТИЛАЦИЈА ВОЋА САВА С. МИЋИЋ

А.Д.Z ЗАБРЕЖЈЕ ОД 1931.Z1946.

МИЛАН ЂУРЂЕВИЋ

(ОБРЕНОВАЦ)

Апстракт: У раду је на основу необјављене архивске грађе, објављених докумената икњига представљен привредно9финансијски развој Обреновца у првој половини XX в.Детаљно је обрађен постанак и развој "Пољопривредне фабрике шпиритуса и

дестилације воћа Сава С. Мићић" А. Д. са седиштем у Забрежју.

Кључне речи: шпиритус, алкохол, дестилација, Обреновац, Забрежје.

Индустријски развој Србије крајем XIX в. добио је известанполет још 1873. године јер је тада донет Закон о потпомагањуиндустријских предузећа, који је имао за циљ да подигне домаћуиндустрију давањем широких повластица, царинских ослобођења заувоз машина, оруђа и справа. Како је развој индустријскихпредузећа завистан од сировина за прераду, највише се развијајумлинарска, пиварска, текстилна, месно>прерађивачка, дрвно>прерађивачка и друге гране индустрије, јер је сировина за те гранебило највише.

Законодавна иницијатива као и повољан географски положајомогућили су да се Обреновац са околином почео снажноиндустријски развијати још на самом почетку XX в. Град је биоцентар среза посавског у оквиру округа ваљевског. Са Ваљевом јебио повезан железницом још од 1908. године а која је ишла одЗабрежја до Ваљева. Само село Забрежје било је погранично место2,5 до 3 км удаљено од Обреновца и простирало се на самој десној


246 МИЛАН ЂУРЂЕВИЋ

обали Саве. Имало је своју луку, царинарницу, складишта јер јепреко њега вршен извоз пољопривредних производа у Аустрију иУгарску још у XVIII в. Колики је значај овог места за увозно>извознепослове говори и чињеница да је 1915. године Аустро>Угарска властнаправила пругу од Бољеваца до Батајнице тако да је роба изКраљевине Србије сада још брже и ефикасније могла да сетранспортује. Како су Бољевци место на левој обали Саве, прекопута Забрежја, а с обзиром да није постојао мост, то су тадашњевласти направиле дереглију која је могла да превезе преко Саве дважелезничка вагона и тако се транспорт железницом настављао и уАустро>Угарској. У самом Забрежју постојала је фабрика за прерадуоблове грађе као и млин за прераду житарица под називом "Парнастругара и аутоматски млинови Митра С. Симовића и синова" док јеу Обреновцу постојала слична фабрика "Индустријско>трговачкоА.Д. Сувобор". Обе фабрике радиле су и пословале изузетноуспешно. У "Сувобору" ће 1924. године бити направљена прваелектрична централа тако да ће Обреновац имати електричноосветљење међу првим градовима у Србији. У Обреновцу је билаизузетно развијена индустрија цигле и црепа јер је било осамциглана чији је укупни капацитет био до 5.000.000 комада цигле и до4.000.000 комада црепа. Ово говори да је Обреновац снажно помогаоразвој грађевинарства у тадашњој Краљевини СХС. У самом градуживело је доста људи који су се бавили увозно>извозним пословима,највише је било трговаца житом, кукурузом и стоком па се јавилапотреба за финансијским институцијама које ће пратити развојпривреде. Прва инситуција такве врсте биће "Обреновачка задругаА.Д. Обреновац" основана 1894. године. Задруга ће до 1925. годинепословати са променљивим успехом и њен први председник бићеКоста Хаџи>Петровић. Ова институција ће касније у свом деловањупроширити делатност па ће у свом власништву имати јавнаскладишта и етиважу1 на Забрежју а бави се:

1. примањем новца на текуће рачуне и уложне књижице,1. Етиважа је објекат у коме су се сушиле шљиве. Налазио се уз саму обалу Саве на простору

између данашње кајакашке шупе и ткзв. Агенције. Шљиве су се сушиле уз помоћ дима одбукових дрва искључиво, и то само температуром коју даје дим. Биле су изузетногквалитета и веома тражени артикал. Паковале су се у специјалне гајбице које су билеобложене масним папиром. Биле су тражене у целој Европи.

Забрешка шпиртуља


2. давањем зајмова: а) на залог покретних добарак; б) на хартије одвредности,

3. вршењем наплате и исплате за другога,4. есконтовањем и реесконтовањем меница, 5. вршењем свих других банкарских и мењачких послова.

После 1918. године долази до новог полета у пољопривредноми индустријском развоју који се огледа у проширењу производње иповећању погонске снаге фабрика. Парне машине су веће и снажнијеи имају од 250 до чак 500 коњских снага. Развој ће бити успорен збогекономске кризе светских размера 30>тих година XX в., али ћепредузимљиви и инвентивни појединци тражити могућност за даљинапредак и просперитет.

У такве људе спадају и чланови породице Мићић, Сава и његовсин Стеван. Сава је рођен 1868. г. умро је 1942. г. а Стеван је рођен1898. г. умро је 1970. г.. Отац је био познати извозник жита, свиња исувих шљива.

Економско имање Саве Мићића налазило се на просторуданашњег насеља "Дудови" укључујући и простор где се налазишкола "Посавски партизани" и обданиште. На самој обали Купинцабили су изграђени свињци за узгој товљеника док је осталу земљуизнајмљивао за башту, а што је омогаћавала вода, из таданезагађеног Купинца, која се извлачила долапом. Познати закупацбио је Илија "Бугарин" и својом робом снабдевао пијацу и Обреновцаи Београда.

Породична стамбена кућа у којој је Сава живео и данас сеналази у ул. Милоша Обреновића 159. Син Стеван С. Мићић био једиректор "Обреновачке задруге" дуги низ година а задруга ће битисмештена у улицу Краља Петра Великог Ослободиоца бр. 96. Изнадпросторија задруге налазиле су се стамбене просторије Стевановепородице. Данас је ту смештена Управа за трезор (бивши СДК иБеобанка).

Стварањем Краљевине СХС, проширењем граница самоЗабрежје више неће бити погранично место и то је чињеница која ћесвакако у почетку утицати на смањење трговине. Како је срезпосавски изразито пољопривредно подручје, то се јавила идеја да сеу Србији отвори још једна фабрика за производњу алкохола ишпиритуса. Подсећамо да је до тада у Краљевини Србији постојаласамо једна фабрика за производњу алкохола и шпиритуса "Вштечка"



Д.Д. у Београду и да јој је капацитет био свега 30 хектолитараалкохола и шпиритуса

Значај производње шпиритуса и алкохола

Код пољопривредних производа веома је значајно да се онипрераде у трајне производе а то се може постићи искључивоиндустријским начином, производња шпиритуса и алкохола спада уиндустријску пољопривреду. Алкохол је поред воде најважнијесредство које служи као растварач за разне органске материје. Онслужи за производњу сирћета, парфема, за прављење лака и другиххемикалија. Важан је и у медицини и фармацеутској индустрији.Ратна индустрија ткзв. наменска индустрија користи га запроизводњу експлозива (бездимног барута) а може се користити икао гориво за моторе са унутрашњим сагоревањем.

Слад и скроб настају у биљци деловањем сунчеве енергије ихлорофила и има их највише у кромпиру, кукурузу и шећерној репи2.Слад и скроб, као резервни материјали су заправо акумулиранасунчева енергија.

Претварање те енергије у алкохол долази до веома малоггубитка енергије од 4% које се претвара у топлоту, до 96% калоријапрелази у алкохол и џибру. Џибра представља одличну сточну хрануа још 1921. године научници W. WÖLTZ и N.ZUNTZ утврдили су дакраве музаре које се прехрањују са 100 литара џибре дају 2 литрамлека више. За целу фабрикацију алкохола потребна је малаколичина енергије и то углавном за грејање различитих справа зањихов погон. Рачуна се да је за један хектолитар алкохола потребно100>120 килограма доброг угља који даје око 6.800 калорија. Задњиотпадни продукт ове производње је меласа у којој има највишешећера али није рентабилно из ње вадити шећер а да то будеекономски оправдано.

За период о коме говоримо законом је било прописано да се потехничкој опреми индустрија шпиритуса јасно дели у две категоријеи то: индустријске фабрике и пољопривредне фабрике или пецаре.Ове прве могле су да прерађују сировине ма одакле долазиле док судруге биле подигнуте у циљу прераде сировина са сопственоггаздинства. Пољопривредним фабрикама је био максимиран2. Индустрија шпирита у Краљевини Југославији др. Инг. Виктор Коуделка Бгд 1930 г., 15



контигент на 40.000 литара па је подигнута на 80.000 литараапсолутног алкохола. Од 1929. године дошло је до забране подизањаиндустријских фабрика шпиритуса на 10 година ван територијеСрбије, Црне Горе, Далмације и Словеније а што говори да је на овимпросторима било јако мало или никако фабрика за производњушпиритуса3. Имајући у виду све горе наведене чињенице као и то даје Обреновац са околином изразито пољопривредно подручје дошлосе на идеју да се отвори нова пољопривредна фабрика задестилацију воћа и производњу шпиритуса. На иницијативупредузимљивих Обреновчана Краљевина Југославија Кр. банскауправа дринске бановине Одељење за трговину обрт (занатство) ииндустрију под бројем 12313/31 од 2. децембра 1931. г. дало јеследеће одобрење "Мићићу С. Сави извознику из Обреновца идруговима да могу приступити оснивању новог акционарскогдруштва под именом

Пољопривредна фабрика шпиритуса и дестилација воћа СаваС. Мићић А.Д. са сједиштем у Забрежју код Обреновца, а сапредвиђеним акцијским капиталом од дин. 600.000 расподјељеним у600 комада акција свака по дин. 1.000 номиналне вредности.

Из увида у Правила пољопривредне фабрике шпиритусаможемо констатовати да акције нису дељиве, да су снабдевенедивидендним купонима и талоном, сувим печатом и својеручнимпотписом председника и једног члана Управног одбора. Акције сугласиле на доносиоца а морале су се одмах при упису потпуноуплатити. У члану 6. стоји да акционари имају право и дужност начисту годишњу добит сразмерно свом броју акција а у истом односуи на друштвену имовину када друштво престане да постоји. Ониодговрају за друштвене обавезе једино својим улогом у друштвенојглавници.

Сва права акционара извршавају сви акционари на Зборуредовном или ванредном. Збор сазива Управни одбор. Датумседнице и дневни ред морају бити објављени у Службеним новинамаКраљевине Југославије најмање 30 дана пре почетка седнице. Билансстања ставља се на увид акционарима у друштвеним просторијама 8дана пре почетка седнице.3. Наша ДОМАЋА ПРИВРЕДА фактори стање унапређење написали Инг. Новак Поповић

и Др. Душан Мишић Бгд 1929. г.



Пуноважно решавање на зборовима је када је на њимазаступљено 1/2 друштвене главнице а питања се решавју простомвећином гласова. За важна питања потребна је 3/4 друштвенеглавнице депонованих акција а свака акција значи један глас.Управни и Надзорни одбор подносе годишње извештаје о свомраду. Збор акционара бира 4 члана Управног одбора сваке петегодине и бира 3 члана Надзорног одбора сваке године. Сматрамотакође битним да је у резервни фонд сваке године уплаћивано 10%добити а у амортизациони фонд 5%. За тантијеме Управни одбор једобијао 10% а Надзорни одбор 5%. Остало је припадалоакционарима. Дивиденде се исплаћују после збора а неподигнутедивиденде у року од 3 године прелазиле су у резервни фонд.

О самом процесу производње у периоду од 1931.>1946. г. минеможемо ништа да кажемо јер у архивама нисмо нашли релевантнуграђу. Из разговора са мештанима Обреновца знамо да је зацелокупну производњу, покретање и обуку радника био задуженИво Миховиловић, који је вероватно живео на простору Славонијеили Војводине али је сигурно да је био врхунски стручњак који јепроизводио беспрекоран 96% алкохол и око 72% денатурисанишпиритус.

Такође, није нам познато која је количина угља трошена у томпериоду а знамо да су као гориво користили и огромне количинепиљевине а која се налазила у Симовићевој стругари која је одфабрике удаљена свега 500 метара и која је сасвим сугурно билаизузетно јефтина. У фабрици је било запослено од 15 до 20 радника.

Поред јечма и кукуруза као сировине користиле су се и свеврсте воћа које се гајило на територији среза посавског, значишљиве, јабуке, крушке итд. и то без обзира на квалитет и класу.Такође, фабрика је куповала и сву пшеницу или кукуруз који су билиоштећени ватром и димом и нису се могли користити ни за сточнуни за људску употребу. Ове чињенице нам говоре да су и потребнесировине могле бити набављене по изузетно повољним ценама. Овеличини и обиму саме фабрике потпуну информацију имамо изЗаписника о конфискацији а која је извршена на дан 30. маја 1946.године у Забрежју (посл. бр. Зок>23/46).

1. Одузета је парцела бр. 101/1, кућа кбр. 58., кућа кбр. 60. са кућиштем и

двориштем површине од 13,80 ари и четири парцеле укупне површине 29,29 ари;



2. Фабричка зграда у дужини од 18x12x6 метара од тврдог материјала, фабрички оџак у висини од 30 метара, фабричка ложионица 14,80x5,60x3,60 метара од тврдог материјала,купатило дужине 3,60x2x2,60 од тврдог материјала,једна отворена шупа за угаљ 60 м² површине, затиммагацин клијалиште од 120 м² чија је висина била 4,3 м, затимјош једна магацинска шупа од 80 м² а висине 3,5 м од тврдог материјалазатим магацина са шталом и гаражом под једним кровом, димензија54x8,50x3 м, затим 1 кућерак одељење за становање од тврдог материјала12x4,60x2,80 м, затим базен за џибру 7x5x0,80м;3. Целокупно фабричко постројење са све машинским уређајима у фабричкој

згради, резервоари за шпиритус са спољним цевима, везама и инсталацијама;5. Денатурисаног шпиритуса 10.243 хектолитара, сировог шпиритуса 47.016,96 хектолитара, рафинаде 2.348,03 хектолитара, предњег и задњегтоке 1.947 хектолитара, паточног уља 2.651 литар односно 442 хектолитара; 6. 16.450 килограма окруњеног кукуруза, 1.430 килограма клијавог јечма уклијалишту, 5.043 килограма сувог јечма у клијалишту, 100 килограма машинског уља, 3 бурета гвоздена од по 200 литара машинског уља, 5 балона од по 50 литара сумпорне киселине;7. Скроман канцеларијски материјал и много остале опреме као што суепрувете, ваге, пумпе, алкохолометри, термометри, сахорометри, кофе,лонци, буради, не би до детаља набрајао, али нас импресионира данабројимо да је било каца запремине 12.000 литара, 3.000 литара, затим1.500 литара,1.000 литара, да је у великом магацину било 200 комадабуради од 250 литара. И овлашним сабирањем свих каца, буради ибалона види се да су у питању хиљаде хектолитара;8. Треба напоменути да је машинска радионица била технички веомадобро опремљена, да је имала дребанг, бор машине, разне кључеве,клешта и сву потребну опрему која је служила за беспрекорнофункционисање фабрике. Процену алата и опреме вршио је Вукашин Митровић, електроинжињер, чиновник Министарства индустријеНародне републике Србије Београд. Чини нам се интересантним његов завршни извештај па га у целости наводима: " Још једномнапомињем да за процену машина у овој фабрици нисам био стручанјер сам електроинжињер, иако се жели прецизнија процена требапозвати инжињера технолога или машинског који је радио уфабрикама ове врсте. Ја сам се трудио по мом знању и умењу



прегледајући сваку машину и уколико је то било могуће да дам што

приближнију процену." За све наведено процењена вредност је око

1.200.000 динара предратних.

Конфиксацији имовине није присуствовао Стеван Мићић јер јебио на издржавању казне у Пожаревцу. Зашто, није нам познато, већњегов син Сава који је име по деди добио. Наведена фабрика радилаје до седамдесетих година XX в. Главни мајстор је био ученик ИвеМиховиловића, Станаћевић Микица. Данас је то пословни просторфирме "Србоекспорт".

Извори и литература:

1. Лепосава Цвијетић>Обреновац на преласку из XIX у XX в. >становништво и привреда > Ваљево 1998.г.

2. Виктор Коуделка>Индустрија шпирита у Краљевини Југославији >Београд 1930. г.

3. Новак Поповић и Душан Мишић>Наша ДОМАЋА ПРИВРЕДА >фактори стање>унапређење> Београд 1929. г.

Необјављени извори:

4.1. Архив Југославије>А.Ј.65>1354>2338

4.2. ИАВ ОНО Ваљево Привредно одељење кутија 10 група Ј

П. С. Овај рад посвећујем господину Рељи Новаковићу игосподину Свети Станаћевићу. Станаћевић је рођен у Обреновцу1920. године. У вишегодишњим разговорима с њим, поред бројнихчињеница и детаља, сазнавао сам и ''атмосферу'' и ''дух'' предратногОбреновца, социјална кретања, друштвене односе... Чини ми се дасам, уз чика Светину несебичну помоћ, наслутио живот у мојој малојвароши. Неизмерно сам му захвалан.



1. Фотографија фабрике шпиритуса на Забрежју

2. Фотокопија акција Обреновачке задруге



3. Фотокопија одобрења дринске бановине

mitoloski zbornik 21 relja novakovic raca - beograd 2009-libre

Documents