Povelja

o ljudskoj

komunikaciji

Mi, potpisnici ove povelje, smatramo da:

je ko mu ni ka ci ja osno va ži vo ta sva kog po je din ca i ljud ske za jed ni ce. Svi

lju di ovla šte ni su da par ti ci pi ra ju u ko mu ni ka ci ji i da do no se od lu ke o sa o­

bra ća nju iz me đu njih sa mih i dru šta va u ko ji ma ži ve. Ve ći ni lju di u sve tu

ne do sta ju mi ni mal ni teh no lo ški re sur si za pre ži vlja va nje i ko mu ni ka ci ju.

Vi še od po lo vi ne lju di u sve tu ni je u mo guć no sti da oba vi ni obi čan te le fon­

ski raz go vor. Ko mer ci ja li za ci ja me di ja i kon cen tra ci ja me dij skog vla sni štva

ugro ža va ju jav nu sfe ru ko mu ni ka ci je i one mo gu ća va ju za do vo lje nje kul tur­

nih i in for ma cij skih po tre ba uklju ču ju ći plu ral nost mi šlje nja i raz li či tost je­

zič kog i kul tur nog is po lja va nja ko ji su nu žni za raz voj de mo krat skog dru­

štva. Sna žno i sve pro ži ma ju će me dij sko na si lje po la ri zu je dru štvo, pod sti če

kon flik te i kul tu vi še strah i ne po ve re nje či ne ći lju de ra nji vim i za vi snim.

Ste re o tip ne me dij ske sli ke is kri vlju ju pred sta ve o na ma sa mi ma i stig ma ti­

zu ju one ko ji su naj ra nji vi ji.

Da kle, mi pot pi su je mo ovu Po ve lju de fi ni šu ći osnov na pra va na ko mu­

ni ka ci ju i od go vor nost za pri dr ža va nje osnov nih de mo krat skih na če la i me­

đu na rod nih za ko na. 1

Član 1.

Po što va nje

S vi lju di su ovla šte ni da bu du tre ti ra ni sa po što va njem, uklju­ču ju ći osnov na ljud ska pra va, prin ci pe do sto jan stva, in te gri­

te ta, iden ti te ta i ne di skri mi na ci je.

Član 2.

Slo bo da

S vi lju di ima ju pra va da pri stu pe ko mu ni ka ci o nim sred stvi ma ne za vi sno od dr žav ne ili ko mer ci jal ne kon tro le.

Član 3.

Pri stup

U skla du sa prak ti ko va njem vla sti tih pra va svi lju di tre ba da ima ju fer i jed nak pri stup lo kal nim i glo bal nim in for ma ci o­

nim re sur si ma te da bu du po dr ža ni u ko ri šće nju kon ven ci o nal­nih i no vih sred stva ko mu ni ci ra nja;

• da pri ma ju sta vo ve, in for ma ci je i ide je na je zi ku ko ji sva­ko dnev no ko ri ste i raz u me ju;

• da pri ma ju raz li či te kul tur ne pro iz vo de ob li ko va ne za ši­ro ki spek tar uku sa i in te re sa;

• i da ima ju neo me tan pri stup in for ma ci ja ma o vla sni štvu nad me di ji ma i iz vo ri ma in for ma ci ja uop šte.

Ogra ni ča va nje ovih pri stu pa mo že bi ti oprav da no sa mo u slu ča ju do bro obra zlo že nih raz lo ga kao što su ugro ža va nje me­đu na rod nih stan dar da o ljud skim pra vi ma ili u svr hu za šti te de­mo krat skog po ret ka ili osnov nih pra va dru gih

Član 4.

Ne za vi snost

R e a li za ci ja ljud skih pra va da uče stvu ju, do pri no se i ima ju do bro bi ti od raz vo ja auto nom nih ko mu ni ka ci o nih struk­

tu ra iz i sku je me đu na rod nu po moć u raz vo ju ne za vi snih me di­ja; raz voj tre ning pro gra ma za pro fe si o nal ne me dij ske rad ni ke i osni va nje ne za vi snih aso ci ja ci ja, me disjkih sin di ka ta, udru že­nja no vi na ra, ured ni ka i iz da va ča i pri la go đa va nje me đu na rod­nim stan dar di ma.

Član 5.

Pi sme nost

S vi lju di ima ju pra vo da do bi ju in for ma ci je i sa vla da ju ve šti ne neo p hod ne da bi u pot pu no sti uče stvo va li u jav noj ko mu ni ka­

ci ji i od lu či va nju. Ovo iz i sku je una pre đi va nje spo sob no sti či ta nja, pi sa nja, pri po ve da nja, kri tič kog me dij skog mi šlje nja, kom pju ter­ske pi sme no sti i sa zna nja o ulo zi ko mu ni ka ci je u dru štvu.

Član 6.

Za šti ta no vi na ra

N o vi na ri mo ra ju uži va ti pu nu za šti tu za ko na uklju ču ju ći me­đu na rod no hu ma ni tar no pra vo po seb no u obla sti ma oru ža­

nih su ko ba. Me đu na rod ne in sti tu ci je mo ra ju im ga ran to va ti si­gur nost, neo gra ni čen pri stup iz vo ri ma in for ma ci ja i mo guć nost pru ža nja po mo ći ka da to na la že si ta u ci ja.

Član 7.

Pra vo na od go vor i is prav ku

S vi lju di ima ju pra vo na de man ti i ade kvant ne ka zne za me­di je ko ji ob ja vlju ju dez in for ma ci je. Po je din ci ima ju pra vo

na is prav ku bez ne po treb nog od la ga nja i ta kva is prav ka mo ra bi ti ob ja vlje na pod istim uslo vi ma kao i iza ja va ko ja je iza zi va. Dr ža ve mo ra ju da ga ran tu ju obe šte će nje i is prav ku u svim slu­ča je vi ma ka da sud ne po bit no utvr di da je di stri bu ter in fro ma­ci ja na mer no ši rio ne tač ne, po gre šne i štet ne in for ma ci je ili je po ma gao nji ho vo ši re nje.

Član 8.

Kul tur ni iden ti tet

S vi lju di ima ju pra vo da šti te vla sti ti kul tur ni iden ti tet. Ovo uklju ču je uva ža va nje ljud ske te žnje za raz vo jem vla sti te kul­

tu re i pra vo na slo bod no iz ra ža va nje na je zi ku ko ji čo vek naj bo­lje raz u me i uva ža va nje ljud skog pra va da šti ti vla sti ti kul tur ni pro stor i na sle đe ne po vre đu ju ći ti me pra va dru gih i prin ci pe ove Po ve lje.

Član 9.

Raz­li­či­tost­je­zi­ka

S vi lju di ima ju pra vo na raz li či tost je zi ka. Ovo uklju ču je pra­vo da se iz ra ze i ima ju pri stup in for ma ci ja ma na vla sti tom

je zi ku, pra vo da ko ri ste vla sti ti je zik u dr žav nim obra zov nim usta no va ma i pra vo da ima ju ade kvat na pra vi la kre i ra na da bi obez be di la ko ri šće nje ma njin skih je zi ka gde god i kad god je to po treb no.

Član 10.

Uče­stvo­va­nje­u­kre­i­ra­nju­me­dij­ske­po­li­ti­ke

S vi lju di ima ju pra va da uče stvu ju u jav nom pro ce su od lu či va­nja o pri ba vlja nju in for ma ci ja; raz vo ju i ko ri šće nju zna nja;

oču va nju, za šti ti i raz vo ju kul tu re; iz bo ru i pri me ni ko mu ni ka­ci o nih teh no lo gi ja i struk tu i ra nju i kre i ra nju po li ti ke me dij ske in du stri je.

Po

ve

lj

a

o

lj

ud

sk

oj

k

om

un

ik

ac

ij

i

2

Član 11.

De­či­ja­pra­va

D e ca ima ju pra vo na pro iz vo de me dij ske kul tu re kre i ra ne pre­ma nji ho vim po tre ba ma i in te re si ma ko ji pot pom žu nji hov

fi zič ki, men tal ni i emo tiv ni raz voj. Oni tre ba da bu du za šti će ni od štet nih me dij skih pro iz vo da, ko mer ci jal nih i dru gih me dij­skih eks plo a ta ci ja u ku ći, ško li i me stu gde se igra ju. Dr ža ve mo­ra ju uči ni ti na por da pro iz ve du i di stri bu i ra ju vi so ko kva li tet ne kul tur ne i za bav ne sa dr ža je kre i ra ne za de cu na je zi ku ko ji ona naj bo lje raz u me ju.

Član 12.

Saj ber pro stor

S vi lju di ima ju pra vo na uni ver za lan i jed nak pri stup saj ber pro sto ru. Mo ra bi ti za šti će no nji ho vo pra vo na slo bod nu i

otvo re nu ko mu ni ka ci ju, pra vo na slo bo dan elek tron ski iz raz, nji ho vu slo bo du od nad gle da nja i cen zu re.

Član 13.

Pri vat nost

S vi lju di ima ju pra vo da bu du za šti će ni od pu bli ko va nja tvrd­nji ire le vant nih za jav ni in te res, ob ja vlji va nja pri vat nih fo to­

gra fi ja, pri vat ne ko mu ni ka ci je bez auto ri za ci je ili lič nih in for ma­ci ja da tih i pri mlje nih u po ve re nju. Ba ze po da ta ka kre i ra ne za lič nu upo tre bu, po slov nu ko mu ni ka ci ju ili pro fe si o nal nu svr hu ne sme ju bi ti ko ri šte ne bez auto ri za ci je ili op šteg jav nog nad zo­ra. Dr ža ve tre ba da vo de bri gu da za šti ta pri vat no sti ne do đe u su kob sa pra vom na slo bo du iz ra ža va nja ili dru gim prav nim prin ci pom ko ji šti ti op šti in te res.

Član 14.

Zlo

L ju di ima ju pra vo da zah te va ju da se me di ji ak tiv no su prot sta­ve pod sti ca nju mr žnje, pri stra sno sti, na si lja i ra ta. Na si lje ne

sme bi ti pri ka zi va no kao “nor mal na“, uobi ča je na ili ne iz be žna po ja va i istin ska al ter na ti va na si lju mo ra uvek bi ti ja sno is tak nu­ta. Sva ko dru go na ru ša va nje ljud skog do sto jan stva i in te gri te ta tre ba iz be ga va ti uklju ču ju ći i ste re o tip ne sli ke ko je ra za ra ju re­al nost i kom plek snost ljud skog ži vo ta. Me di ji ne sme ju da stig­ma ti zu ju, dis kri mi ni šu ili de mo ni zu ju lju de na osno vu po la, ra­se, kla se, na ci o nal no sti, je zi ka, sek su al ne ori jen ta ci je i fi zič kih ili men tal nih oso bi na.

Član 15.

Prav da

L ju di ima ju pra vo da od me di ja zah te va ju da po štu ju pra vo na pra ved no su đe nje. Ovo im pli ci ra da ni ko ni je kriv dok

se ne do ka že su prot no, pod ra zu me va pra vo na od bra nu i to da ne tre ba di rekt no pre no si ti sud ske pro ce se.

Član 16.

Po tro šnja

L ju di ima ju pra vo na ko ri sne i tač ne po tro šač ke in for ma ci je ka­ko bi bi li za šti će ni od ne tač nih i de struk tiv nih pro pa gand nih

po ru ka. Me di ji tre ba da iz be ga va ju i, ako je po treb no, da iz ra ze otvo re no gnu še nje pre ma ve sti ma, za bav nim sa dr ža ji ma i kre­a ci ja ma ko je sa dr že is pra zne, iz li šne, štet ne ili eko lo ški opa sne po tre be, že lje, pro duk te i ak tiv no sti. Re kla me na me nje ne de ci tre ba da bu du pro iz ve de ne sa po seb nom skru pu lo zno šću.

Član 17.

Od go vor nost

L ju di ima ju pra vo da zah te va ju od me di ja od go vor nost pred jav no šću i nji ho vu ver nost prin ci pi ma iz re če nim u ovoj Po­

ve lju. U tu svr hu me di ji tre ba da usta no ve me ha ni zme, uklju ču­ju ći i sa mo re gu la tiv na te la, za nad gle da nje i pro ce nji va nje vla­sti tih ak tiv no sti.

Član 18.

Im ple men ta ci ja

U kon sul ta ci ji sa pot pi sni ci ma ove Po ve lje bi će or ga ni zo va ni na ci o nal ni i me đu na rod ni me ha ni zmi za nje no pu bli ko va­

nje ka ko bi se obez be di lo im ple men ti ra nje nje nih prin ci pa u što vi še ze ma lja i stvo rio me đu na rod ni za kon ski me ha ni za ma za pra će nje i pro ce nu po na ša nja ze ma lja i me di ja u sve tlu ovih prin ci pa.

F OND­ZA­RAZ­VOJ­IS­TRA­ŽI­VAČ­KOG­NO­VI­NAR­STVA­I­NO­VE­ME­DI­JE je na svo joj re dov noj sed ni ci odr ža noj u

no vem bru 2007. go di ne usvo jio prin ci pe is tak nu te u Po ve lji o ljud skoj ko mu ni ka ci ji i ti me se oba ve zao da će kao or ga ni za ci ja raz ra di ti plan za nji ho vu im ple­men ta ci ju i nji ho vo pro pa gi ra nje, pra će nje nji ho ve re a li za ci je i ak tiv no sti za pro me nu sta nja ko ja su u su prot no sti sa nji ma.

3

Voleli bismo da se ovo što

započinje­nazove,­jednostavno, poduhvatom

......

4

M I­O­KO je akro nim sin tag me me di ji i oko li na. Ova igra re­či i skra ći va nja upu ću je na do ga đaj ko ji bi hteo da sa be re

stva ra lač ku ener gi ju iz raz li či tih obla sti kul tu re i fo ku si ra se na me di je kao deo ši re dru štve no­kul tur no­isto rij ske obla sti, na me­di je kao ključ jed ne po seb ne kon ste la ci je. Otud i eko lo gi ja kao upu ći va nje na od re đe ni “pri rod ni” sme štaj, “pri rod ni” od nos me dij skog or ga ni zma i dru štve ne oko li ne. Od nos ko ji je apri or­ni uslov kul tu re. Na rav no, sa ma pri rod nost od no sa za pra vo je iro ni zi ra ni osta tak drev nih hu ma ni stič kih pa ra dig mi ko je su u ve li koj me ri is cr pe le svo je eks pla na tor ne mo ći.

Sve sni smo da ova kav pri stup mo že iza zva ti iz ve sne ne do­u mi ce ili čak ne la go du, ali u ovom tre nut ku to i ni je naj va žni je, na i me, za ovaj do ga đaj ni je to li ko bit no zna nje ko li ko iz ve sno po ve re nje. Ve ra u pri ja te lje. Mi po ku ša va mo da po kre ne mo, ak­ti vi ra mo i is pro vo ci ra mo do ga đaj či ja će po sle di ca bi ti na sta nak te o rij sko­ana li tič ko­edu ka tiv ne re vi je po sve će ne pro ble mu me­di ja. Me di ji se u na šoj za mi sli tre ti ra ju ve o ma ši ro ko, uvek u pre­ta pa nju sa mno gim dru gim fe no me ni ma i kre ta nji ma.

U jed noj, u ve li koj me ri pro vin ci jal noj at mos fe ri, ka kva je ova no vo sad sko­voj vo đan sko­srp ska po čet kom dva de set i pr vog ve ka, či ni se da je po sled nje što nam tre ba osni va nje još jed nog ča so pi sa ko ji će se ba vi ti ne ka kvom “kul tu rom” pa k to­me još i me dij skom. Da li uop šte po sto ji per spek ti va iz ko je se na zi re pro blem ili je sve sa mo od sa jaj var lji vih, upra vo me dij­skih, ogle da la?

Pi sa ti o me di ji ma, iz da va ti štam pa nu pu bli ka ci ju po sve će­nu toj te mi obič no zna či po sta vi ti se u me ta per spek ti vu u ko joj je zik i pi smo do ži vlja va mo kao me dij svih me di ja, iz vor i svr hu sva kog sa da šnjeg i bu du ćeg me di ja. Ne ka po zi ci ja me ta me di ja. To zna či po sta vi ti se na po zi ci ju go spo da ra zna če nja.

Na su prot to me na ša za mi sao je da ras pr ši mo tu moć i sa njom i sa mu pu bli ka ci ju. Da je odu va mo iz jed nog me di ja, dez­in te gri še mo i po no vo in te gri še mo u ne kom dru gom me di ju ta­ko da se nje ne po ru ke pro vla če kroz sve vi do ve me dij skih iz ra za me nja ju ći for me, di zajn i za hva te u skla du sa te ma ma, sa dr ža­

ji ma i po sta vlje nim za da ci ma. U ova ko di na mič nom in ter ak tiv­nom ra du ni je is klju če no da se dez in te gri še čak i sam for mat ča­so pi sa/knji ge te da on po sta ne ku ti ja, pla kat, te le vi zij ski ekran, web­duh, ha u stor, pa saž... šta god da že lja spo je na na in for ma­ci o nu ma gi stra lu po že li.

Pa o če mu je ov de za pra vo reč – za pi ta će te se.Ukrat ko, reč je o kul tu ri, no vi nar stvu, obra zo va nju i me di­

ji ma u naj ši rem smi slu. Sa dru ge stra ne reč je o dru štvu i si tu a­ci ji i tre nut nim kon ste la ci ja ma ele me na ta dru štve nih zbi va nja da nas i ov de u Sr bi ji, na Bal ka nu, is toč noj Evro pi...

Ma ga zin je osno van sa ci ljem da oži vi ak tiv no sti na lo kal­noj i re gi o nal noj me dij skoj sce ni. Re dak ci ja ima spe ci fi čan na čin kon ci pi ra nja ra da, ona, u ne ku ru ku, funk ci o ni še kao vir tu el ni pro dukt ener gi ja pro pu šte nih kroz mre žu. Na ši sa rad ni ci mo gu bi ti raz me šte ni od Nju jor ka pre ko Esek sa, Or le a na, Lju blja ne, Za gre ba, Su bo ti ce, Bu dim pe šte do No vog Sa da, Bu ku re šta, So­fi je... ali svi oni su uvek tu.

Vo le li bi smo da ovo što sa da za po či nje na zo ve mo jed no stav­no po du hva tom, na ro či to bi smo vo le li da do kra ja ono i osta ne sa mo po du hva ta nje i po ku ša va nje, ogle da nje a ni kad, ni kad, da ne po sta ne de lo in sti tu ci ja – tvr da kost dru štve nog sta nja. Vi še nam je sta lo do či na ne go do pro iz vo da.

Re koh mi, stal no in si sti ra ju ći na mno ži ni, a u ovom tre nut­ku ni sam si gu ran ko smo to «mi». Ovaj po du hvat sva ka ko ni je na me njen lju di ma ko ji mi sle da je sa me di ji ma sve u re du i da je sa mo pi ta nje vre me na kad će se iz me ri ti sve što još ni je pre­bro ja no u ve zi sa nji ma. Obra ća mo se lju di ma ko je po ma lo po­di la zi je za od me dij skih kre ta nja, ko ji ve ru ju da me di ji mo gu bi­ti za ga đe ni i da i oni sa mi mo gu za ga di ti, da istin ski pre o bra žaj tra ži jed nu za i sta ra di kal nu eko lo gi ju me di ja, je dan in te gral ni pri stup ko ji ob u hva ta mno go vi še od sa mih me di ja u teh ni ci sa­gle da nih. Za pra vo mi tra ži mo sa ve zni ke, one ko ji nam ve ru ju, one ko ji su pro tiv nas. Oni su nam po treb ni da bi smo uhva ti li ne u hva tlji vi puls pre o bra ža ja...... !

Mir­ko­Se­bić

5

Mediji­nisu­deo­našeg­pejzaža,­deo­naše­okoline.­

Oni­JESU­taj­pejzaž,­oni­JESU­okolina,­okruženje.­

Oni ujedinjuju materiju komunikacije kroz ceremonije

koje­liče­na­prirodan­sled­događaja.

Ekologijamedija

7

EkologijamedijaVladimir­Milutinović­/ Post-medijiBranislava­Kostić­/ Mitska stvarnost medijaBILWET / Nema medija bez droga, nema droga bez medijaPaolo Virno /­Brbljanje­i­znatiželjaMateo Paskvineli / Radikalne mašine naspram tehno carstva: ­­od­utopije­do­mreže

Vladimir­Milutinović

Post-mediji

V re me ko je sa da ži vi mo pri li ka je da po no vo raz mi­sli mo o svo jim pred sta va ma o me di ji ma. Kao i u

dru gim obla sti ma, za jed nič ki ime ni telj ovih mi sli mo že bi ti da slo bo da ne pe va ona ko ka ko smo mi sli li u go di­na ma pre 2000. da će pe va ti. Ta da, u de ve de se tim, te o­ri ja me di ja je bi la jed no stav na: sa jed ne stra ne su bi li dr žav ni me di ji ko ji su na sta vi li for mom iz so ci ja li zma, s tim da su sa dr žaj pro me ni li za na ci o na li stič ki. Osta li me di ji na sta vlja li su u stva ri san iz osam de se tih o slo­bod nim me di ji ma ko ji se na pro sto bo re za uni ver zal­ne, za jed nič ke vred no sti o ko ji ma dr žav nim me di ji ma još ni ko ni je ja vio. Ni ko ni je ni po mi šljao da se ta da šnji opo zi ci o ni me di ji ru ko vo de na lo zi ma bi zni sa ili po li ti­ke. I ta ko je ve ro vat no u ve li koj me ri i bi lo. Na ra di ju B92 jed nom je išla emi si ja u ko joj je Ram bo Ama de us u kon takt pro gra mu iz go vo rao de se tak ska rad no sti u mi nu tu, a na Tre ćem ka na lu je kviz bo do van ko li či nom čor be ko ju je vo di telj Ram bo si pao u či ni ju sva kog tak­mi ča ra. Ko ji je taj kun ili po li ti čar tu sme šu du ho vi to sti i bu da la šti na mo gao da na lo ži?

Da kle, u su šti ni i po red ra ta i nje go vih stra ho ta, on da ka da se od njih mo glo po be ći, deo lju di u me di ji­ma ži veo je u ne koj vr sti sve do če nja o du hu ko ji je tre­ba lo da do đe, ali ni je do šao. Če kao se tre nu tak ka da će se re al na isto ri ja vra ti ti ka um noj isto ri ji, po onoj : što je um no, to je stvar no. Da nas već mo ra mo pri zna ti da su se um i stvar nost po me ša li u sme šu ko ja nam go vo­ri da smo opet na po čet ku. Da ni ko ji su če ka ni ne će do­ći, a me di ji su u tran zi ci ji i post­tran zi ci ji (jer se si stem do sta us ta bi lio) kre nu li pu tem ko ji je put ne kog dru gog si ste ma od onog u ko me je na sta ja la ve ći na na ših poj mo­va. Slo bo da ko ju smo če ka li i nas je če ka la iza ugla, ali sa svo jim a ne na šim pra vi li ma. A duh iz osam de se tih ostao je da slu ži kao pod set nik na bo lju pro šlost i ki se­o nik za na sta vak ka ri je ra sa da već sta ri jih ro ke ra.

Ono što se či ni da je osnov na raz li ka iz me đu sta­rog i no vog je ste da su me di ji pre sta li da bu du pro stor ko ji se mo že “oslo bo di ti” u bi lo kom smi slu. Iza post­me di ja ne sto je ni po li ti ča ri ni taj ku ni ko ji ih dr že u lan ci ma svo jih uskih in te re sa, već lo gi ka sa mog no vog si ste ma. A ovaj si stem je slo žen i za mno ge ne pre po­zna tljiv. Pe kić je jed nom opi sao En gle sku kao ze mlju

u ko joj se “osim pro fe si o nal nih po li ti ča ra, na ko je se gle da sa mr zo vo ljom, ni ko ne upi nje da svo jim mi sli ma pro me ni va še”. Ov de je ne što slič no, ni ko se ne upi nje da pro me ni va še mi sli o si ste mu, već da vam skre ne mi sli sa nje ga i usme ri ih sa mo ka va šim pri vat nim stva ri ma. Ne sa mo da ni je tač no da me di ji je­dva če ka ju da se pri la go de um noj isto ri ji, već je nji hov glav ni si­stem ski za da tak da ono um no is ti snu. Us put će te od njih do bi ti go mi lu re klam nih sa dr ža ja, ka ko bi svo ju no vo ste če nu slo bo du od za jed nič kih bri ga is ko ri sti li za ku po vi nu. Ku po vi na na rav no do no si sre ću, a no vac od re đu je šta će po pu ni ti se kun de me di ja, pa vi od re đu je te sa dr žaj po tra žnjom. Me di ji da nas po ru ču ju da vam ne ma ju šta re ći, uko li ko to ni je po nu da za ku po vi nu, mar­ke ting par ti je ili ša re ni sa dr žaj ko ji će po slu ži ti kao ma mac do re kla ma. Da nas su me di ji u stva ri slo bod ni od kon tro le, ali ti me ni su ni šta vi še u slu žbi slo bo de i ot kri va nja stvar no sti.

Po sto je odav no fil mo vi ko ji opi su ju ovu no vu re al nost me­di ja. Tru ma nov Šou ili Ma triks po ka zu ju da je mo gu će da je sva oko li na u ko joj se kre će mo kao kon zu men ti in for ma ci ja la žna, ali na sup ti lan na čin. No vi na ri ko ji se či ne do stup ni ne kom raz­lo gu u stva ri su sa mo tal king he ads pri pre mlje nih kam pa nja i ceo sa dr žaj ih in te re su je sa mo to li ko dok ga pro či ta ju sa idi o ta, no vo po stig nu ta ide o lo ška ne vi nost u na vod no po sti de o lo škom sve tu ko ri sti se za me ku ali is traj nu pro pa gan du, re kla me ni su sa mo po red tek sto va već u nji ma. Me di ji ni su fil ter ko ji ne pro­pu šta sa mo ono što že le fi nan si je ri ili po li ti ča ri, ne go i ono što že le sa mi me di ji, kao po seb na gra na vla sti. A oni ne že le da tro­še se kun de na ne što što se ne ti če pro da je ne če ga ili vam skre će mi sli sa ku po vi ne. Sva ko ko me se to ne svi đa mo že da po ku ša da osnu je svo je me di je, ali će ubr zo shva ti ti da to ni je ta ko jed­no stav no i da je sve što mu osta je, ako ni je bo lje sre će, ne ki blog me đu hi lja da ma slič nih u ko me će že le ti da ura di upra vo ono što se su štin ski pro ti vi lo gi ci i si ste ma i me di ja, da po sre du je svo je mi sli ne kom dru gom.

Za to se mo že mo uži ve ti u ulo gu Dži ma Ke ri ja u Tru ma no­vom šou: okru že ni smo mno ži nom me di ja, ali smo isto vre me no osta vlje ni pot pu no sa mi sa svo jim mi sli ma, na in ter ne tu u re al­nom vre me nu mo že mo ko mu ni ci ra ti, ali ne ma mo o če mu, jer se ti me upu šta mo u raz me nu ko ja je za bra nje na, mo že mo že le ti vi še slo bo de, ali će mo bi ti okru že ni lju di ma ko ji sma tra ju da već uži va ju naj vi še slo bo de što se mo že ima ti. Svet me di ja sve vi še po sta je sa mo sen ka sve ta ide ja u ko me pro mi ču in for ma ci je ko je ne uti ču na na še ide je već sa mo na na še že lje. U ovo me on sa mo

Ekologijamedija

8

re pro du ku je re al ni svet; i nje mu ni smo po treb ni kao auto nom­ni su bjek ti ko ji sa nji me ko mu ni ci ra ju, već pre kao kon zu men ti ili pro dav ci. Post­me di ji su kao stra ža ri iz me đu sve ta ide ja i re­al nog sve ta, ko ji fil tri ra ju ono što je um no, a čak i ide ja ma ko je ne što mo gu zna či ti uda ra ju pe čat par ti ku lar no sti pu šta ju ći ih u svet da se u nje mu iz gu be kao sa dr ža ji ju če ra šnjih no vi na.

Ako je sa ma for ma me di ja ne ka po ru ka, on da je po ru ka da­na šnjih me di ja am bi va lent na. Oni su otvo re ni ji i de mo kra tič ni ji ne go ika da ra ni je, ve ći na ima ju slo bod ne ko men ta re na sva ku vest i blo go ve ko ji se me nja ju u re al nom vre me nu, ali ti ko men­ta ri iz gle da ni su tu da bi bi li uze ti u ob zir u sa znaj nom smi slu, već sa mo da bi se do bio smo kvin list za hlad nu pro ra ču na tost i mo no to nost glav nih stra na i ilu zi ja o spon ta no sti po ru ke. Glav­ne stra ne su za tvo re ne, a to isto pre po ru ču ju i sva ko me ko uče­stvu je u me di ji ma. Skri ve na dog ma me di ja je ista ona ko ja je i skri ve na dog ma dru štva: mi smo odvo je ne je din ke ko je že le da na tr ži štu afir mi šu se be; oči gle dan znak sla bo sti je i po tre ba za ne čim tu đim, po go to vu tu đim mi šlje njem. Mi ko mu ni ci ra mo, ali ti me ni ka kve ide je ne bi va ju raz me nje ne, iz o štre ne, ra ši re ne ili is pro ba ne. Even tu al no ku plje ne.

Da kle, pro blem sa me di ji ma ni je u to me što su ne slo bod­ni, ne go u to me što u nji ma ne čeg ne ma, ne čeg če ga ne ma ni u stvar no sti: otvo re no sti, za jed nič kog do bra, du ho vi to sti i du ha. Pro blem je u to me što oni ni su i ko rek tiv si ste ma, ne go su sa mo nje gov po ma gač i od raz.

9

10

Ekologijamedija

Branislava­Kostić

Mitska stvarnost medija 1.­Uvod,­deo­prvi­–­Istina­i­mit13. april 1980, bol ni ca Bru se: Već pot pu no slep,

sa ja snim zna ci ma ure mi je i gan gre nom u od ma klom sta di ju mu, Sar tr tra ži ča šu vo de od pri ja te lja Pu jo na i iz go va ra jed nu od svo jih po sled njih re če ni ca: “Sle de ći put kad bu de mo pi li, bi će to kod me ne, vi ski”.1)

14. april 1980, ista bol ni ca i isti Sar tr, le že ći za­tvo re nih oči ju dr ži za ru ku Si mon de Bo vo ar i ka že joj: “Vo lim Vas mno go, ma li moj Ka sto re”.2)

15. april 1980, oko de vet, Si mon de Bo vo ar po sled­nji put ula zi u Sar tro vu bol nič ku so bu. “Bio je isti, sa mo što vi še ni je di sao”, na pi sa la je go di nu da na ka sni je.3)

Pre dva de set šest go di na, 1981, ka da je iza šla iz štam pe knji ga “La ce re mo nie des adi e ux”, tri po me nu ta de ta lja već su ro man tič no nat kri lji va la Sar trov ži vot, za­tva ra la krug sa re če ni ca ma iz “Bi ća i ni šta vi la”, spa ja la se sa po sled njim tek sto vi ma ob ja vlje nim u Le No u vel Ob ser va te ur, ko je je pot pi sao za jed no sa Vik to rom (ali­jas Be ni Le vi jem)... po sta ja la deo mi ta o Sar tru, kao što je ap sint po stao deo mi ta o He min gve ju.

Pi ta nje, da li su ci ti ra ni de ta lji tač ni, pod jed na ko je be smi sle no kao i pi ta nje da li je Hem fri Bo gart u fil­mu “Ka za blan ka” uop šte iz go vo rio re če ni cu: “Svi raj to po no vo, Sem”. Ro man tič ni mit za o kru žen je re če ni com ko ja je go di na ma to li ko pu ta po na vlja na da je po sta la isti na ko ja se ne mo že na ru ši ti pro ve rom. Pri to me, nje­na isti ni tost ne ma pod lo gu u či nje ni ci da je ika da iz re­če na, već u de fi ni tiv noj isti ni da je u tom fil mu, baš u tom ka dru – MO GLA BI TI IZ RE ČE NA.

“Čo vek ne na la zi isti nu: on je stva ra, kao što stva ra isto ri ju...”, ka že Pol Vejn u uvo du ču de snog ese ja “Da li su Gr ci ve ro va li u svo je mi to ve”.4)

Ob ja šnja va ju ći ša man ske ri tu a le kod Ostja ka i Vo­gu la, je dan od “tro ji ce ve li kih Ru mu na”, Mir ča Eli ja de, iz me đu osta log ka že: “Za na še is tra ži va nje je va žno da ša man, iz gle da, ima ne po sred na zna nja o svim tim ne­be si ma i, pre ma to me, o svim bo go vi ma i po lu bo go vi­

1)SimondeBovoar:“Ceremonijaoproštaja,razgovorisaSartrom”,Maticasrpska,1984.,NoviSad(str.132-142)

2) Isto.

3) Isto.

4)PolVejn:“DalisuGrciverovaliusvojemitove”,Svetovi,1997,Novisad

ma ko ji na nji ma pre bi va ju.”5) Ta ko Eli ja de, je dan od naj str plji­vi jih i naj u por ni jih is tra ži va ča mi to va, ru tu a la i le gen di “sta rog sve ta”, pi ta nje isti ni to sti po sta vlja na isti na čin na ko ji su ga po­sta vlja li i oni či ju stvar nost pro u ča va. On ek sta tič ka ik sku stva ar ha ič nih ri tu a la ni ka da ne sta vlja u isti koš sa mi to vi ma. Pri ča o ša man skim ru tu a li ma, je, sto ga, za Eli ja dea, pri ča o de lat noj ma gi ji, od no sno stvar no sti či ji je ona deo. Za nje ga, kao i za sta­re na ro de, mit­je­isti­nit­za­to­što­lju­di­u­nje­ga­ve­ru­ju (do kra ja iz ve den, ovaj stav je sa dr žan u dri ud skoj le gen di ko ja ka že da je Ava lon po to nuo u ma glu on da ka da su lju di pre sta li da ve ru­ju u nje ga). Isti na sva ko dnev nog do ga đa nja je, ta ko, is ku stve no od re đe na (uhva će na na li ni ji do pa ra dok sa po jed no sta vlje nog sla ga nja Njut na i Ajn štaj na), od no sno – isti­na­je­ono­što­se­do­ga­đa. I isti na je do kle god se do ga đa. Kad pre sta ne da se do ga­đa, on da, mo žda, vi še ni je isti na (Ber kli je to sa žeo u pi ta nje o do ka zu da nje go va so ba po sto ji ako on sto ji u njoj za tvo re nih oči ju, ne do di ru ju ći ni šta i ne ma ju ći ni je dan čul ni do kaz nje nog po sto ja nja). Sto ga se či nje ni ce i isti na ne mo ra ju po kla pa ti. Isti­na je stvar nost, jer – stvar nost je isti ni ta. Ili bo lje: sve isti ne su stvar nost. I sve stvar no sti su isti ni te. A či nje ni ce? Či nje ni ce su uvek deo (ne ke) stvar no sti. Što ne zna či da nu žno po sta nu isti­na u stvar no sti ko joj pri pa da ju. Na pro tiv.

Do bro ćud no iro nič ni Vejn po sma tra ovaj pro blem iz jed­nog, šar mant no dru ga či jeg, ugla: “Mo že mo li bez pe dan te ri je osu di ti ne ko ga ko rev no sno pri hva ta stra nu Do bra, ko ja je i stra­na Isti ne, zbog raz lo ga ko ji ni su do slov no isti ni ti?”.

2.­Uvod,­dru­gi­deo – Dve hi lja de­i­ku sur go di na pre nas ne ki lju di su zna li šta je to mit; ve ro va li su u nje ga, bio je deo nji­ho ve stvar no sti, ali ni su oče ki va li da im se do ga đa

Ve ći na te o re ti ča ra shva ta nje mi ta kod sta rih na ro da svo di na od nos an tič kih Gr ka pre ma nji ho vim mi to vi ma. Pri to me, na­čin na ko ji su Gr ci ve ro va li u svo je mi to ve ni je ni spe ci fi čan, ni je din stven – na pro tiv, to li ko je ti pi čan da su sa mo ko lo rit i op šta­po zna tost grč kih mi to va stvar ni raz log za svo đe nje raz go vo ra o od no su sta rih na ro da pre ma mi to vi ma, na raz go vor o Gr ci ma i nji ho vim mi to vi ma, što je (upra vo sto ga) so lid na osno va da se na pra vi pa ra le la sa od no som da na šnjeg čo ve ka pre ma mi tu.

Za to, za po tre be ove ma le ana li ze, kre ni mo od sta rih Gr ka iz vre me na či ji po če tak je naj ko rekt ni je po ve za ti sa ta jan stve nim ne stan kom krit ske i po ja vom no ve kul tu re, na grč kom kop nu,

5)MirčaElijade:“Šamanizamiarhajsketehnikeekstaze”,Maticasrpska,1985,NoviSad(str.213)

11

a kraj – sa eks pan zi jom rat nič kog ta la sa osva ja nja grč kih gra do­va od onih ko ji su ru še ći svet ko ji ni su raz u me li, obez be di li be­smrt nost mi to va ko ji su ih na dži ve li. Za Gr ke tog do ba, mit je, upro šće no: opis isti ni tih či nje ni ca uz do da tak le gen di, ko je se vre me nom umno ža va ju. Što je ne ko pre da nje sta ri je, to ga mit­ho des vi še sme ta ju i či ne ga ma nje do stoj nim ve ro va nju u po gle­du de­ta­lja. Isto vre me no, što je mit sta ri ji, to je nje gov osnov­ni­sa­dr­žaj vred ni ji po što va nja i ma nje pod lo žan sum nji.

Po re klo le gen de, “ko ja uvek pra ti mit je u na rod nom ge ni­ju ko ji iz mi šlja da bi re kao ono što je za i sta isti ni to, a to što je u le gen da ma naj i sti ni ti je su upra vo ču da: tu se ogle da emo tiv nost na rod ne du še. Bi lo da gre še ili da su u pra vu, i sta ri i mo der ni ve ru ju u isto rič nost Tro jan skog ra ta, ali iz su prot sta vlje nih raz­lo ga. Mi ve ru je mo zbog ele me na ta ču de snog, a oni su ve ro va li upr kos ču de snom. Za Gr ke je Tro jan ski rat po sto jao, jer u jed­nom ra tu ne ma ni čeg ču de snog: ako se Ho me ru odu zme ču de­sno, osta je taj rat. Za mo der ne je Tro jan ski rat isti nit zbog ele me­na ta ču de snog ko jim ga okru žu je Ho mer: je di no ve ro do sto jan do ga đaj, po nji ma – je di no ve ro do sto jan do ga đaj ko ji je dir nuo na ci o nal nu du šu, ra đa epo pe ju i le gen du”.6)

Iz vo de ći jed no stav nu ra ci o na li za ci ju, do la zi mo do sle de ćeg: za Gr ke je laž bi la ne­bi će, od no sno pri ča o ne če mu što ne po­sto ji. Ta ko je i mit za Gr ke bio ve ro do stoj no isto rij sko pre da nje (jer, ka ko bi se i mo glo go vo ri ti o ne če mu što ne po sto ji?). Isti­na­se­mo­že­iz­me­ni­ti,­ali­se­ne­mo­že­go­vo­ri­ti­o­ni­če­mu. Gr ci su isti nu tra ži li kroz la ži. Oni su ve ro va li da se mytho des to kom vre me na upli ću u mi to ve i kva re ih. Ali, su štin ska isti ni tost mi­ta se ni je do vo di la u pi ta nje. No, ni ko od njih ni je ZA I STA oče­ki vao da se Apo lon po ja vi pred njim, ni ti da na ne koj ste ni ugle­da Pro me te ja raz ro va ne utro be. Ali, Apo lon ski prin cip u grč koj kul tu ri i u gla va ma Gr ka je bio ISTI NIT. Prin cip žr tvo va nja za ide ju do bra­uči nje nog­za­za jed ni cu i sla va onih ko ji su išli sto­pa ma Pro me te ja, su ta ko đe bi li isti ni ti. Da li to zna či da je mit imao dej stvo sa mo na pla nu vred no snih su do va i eti ke? Ne, mit je bio utkan u na čin do ži vlja ja sve ta i čo ve ko vog do ži vlja ja se­be u tom sve tu. Mit je bio i po ten ci jal ni etič ki ko rek tiv, uzor i oprav da nje, ali iz nad sve ga: mit je bio deo nji ho ve stvar no sti. S tim što je sva ki Grk znao pre ci znu raz li ku iz me đu mi ta i sa da­šnjo sti. Mit je pri pa dao pro­šlo­sti. He roj skoj, ču de snoj, ča snoj, ne sva ko dnev noj i za u vek ne pro me nje noj – upra vo za to što je za tvo re na u mit ko ji joj obez be đu je i van vre me nost i isti ni tost. Da bi ne ki do ga đaj po stao mit, bi lo je po tre ban pro tok vre me na ko ji će obez be di ti stva ra nje le gen di na ko ji ma će mit za o kru ži ti svo ju isti ni tost i ste ći atri but stvar nog. Mit je bio okvir, osno va

6)PolVejn:“DalisuGrciverovaliusvojemitove”,Svetovi,1997,Novisad

kul tur nog ko da, i u nje ga se ta ko i ve ro va lo. U mit ni ko ni je ve­ro vao DO SLOV NO, jer bi to bi lo be smi sle no. To bi zna či lo da mit ima kon kret no ovo vre me no dej stvo: da iza zi va, ka na li še i kon tro li še do ga dja je. Mit­bi,­u­tom­slu­ča­ju­bio­DIK­TAT­MO­GU­ĆEG­u­od­no­su­na­sa­da­šnjost. Sta ri Gr ci su su vi še po što­va li i svo je mi to ve i svo ju slo bo du mi šlje nja da bi upa li u ta kvu zam ku. Osim to ga, kod sta rih Gr ka, kao ni kod dru gih na ro da u tom vre me nu ni­ka­da­se­ni­je­de­si­lo da­iza­mi­ta­sta­ne­auto­ri­tet­ko­ji­zah­te­va­nje­go­vo­do­slov­no­po­što­va­nje (in ci dent sa So kra tom imao je ja snu po li tič ku po za di nu, kom bi no va nu sa re li gij skim za le đem, ta ko da se ne mo že uze ti za pri mer). Sto ga je, u su šti ni, ve ro va nje Gr ka u mi to ve bi lo kraj nje jed no stav no: kao ve ro va nje de te ta u lju bav ro di te lja, ili ve ro va nje hri šća na da je Bog=lju bav. Bi lo je to ve ro va nje ko je se za sni va na ele men tar­noj či nje ni ci: bi­lo­bi­ne­za­mi­sli­vo­da­ni­je­ta­ko.

Za vr ša va ju ći ovu krat ku pri ču o Gr ci ma i nji ho vom ve ro va­nju u mi to ve, vre di se vra ti ti vi še pu ta po mi nja nom Vej nu: “... Mi ne stva ra mo la žnu pred sta vu o stva ri ma: isti na o stva ri ma je ta ko ja je to kom ve ko va čud no usta no vlje na. Ume sto da bu de naj­jed no stav ni i je re a li stič no is ku stvo, isti na je naj i sto rič ni je od svih is ku sta va. Bi lo je pe ri o da u ko ji ma su pe sni ci i isto ri ča ri iz mi šlja li či ta ve kra ljev ske di na sti je, sa ime nom sva kog vla da ra i nje go vim ro do slov nim sta blom. Ni su bi li ni fal si fi ka to ri, a ni zlo na mer ni: sle di li su ta da nor ma lan na čin da se do đe do isti ne. Sle di mo li tu ide ju do kra ja, vi di mo da po put njih, isti nom sma tra mo ono što zo ve mo fik ci jom kad je knji ga jed nom za tvo re na: Ili ja da ili Ali sa ni su ni ma nje ni vi še isti ni te ne go Fi stel de Ku lanž. ...”

Na kon dve hi lja de i ku sur go di na, gde je čo vek no vog mi­le ni ju ma u od no su na mit? Ve ru je mo li mi u mi to ve? La kon ski od go vor bi bio: da, na rav no. Uz neo p hod nu opa sku: za raz li ku od nas, Gr ci i osta li “sta ri na ro di” ni su do zvo lja va li da mit po­sta ne go spo dar nji ho vog da nas.

3.­Uvod,­tre­ći­deo­–­Lič­na­kar­ta­mi­ta­,­ili­“Mit o mi tu”Mit (od grč kog mythos = pri ča), ima ne ko li ko ka rak te ri sti­

ka, oko ko ji ih se te o re ti ča ri ovog za ni mlji vog fe no me na ma nje spo re, ne go oko osta lih:

– na stao je pa ra lel no sa raz vo jem lo vač ko­sa ku pljač ke pri­vre de;

– za stu pljen je u svim kul tu ra ma, na svim kon ti nen ti ma i svu da je od raz spe ci fič nog kul tur nog ko da za jed ni ce u ko joj je na stao;

– ne ma od re đe nog po je di nač nog auto ra;– sa dr ži ele men te ne sva ko dnev nog i ču de snog, ali MO GU­

ĆEG – po sma tra no sa sta no vi šta kul tur nog ko da u ko me na sta je;

12

– mit po pra vi lu sa dr ži, za stu pa i pro mo vi še etič ke, vred­no sne, a če sto i on to lo ške po stu la te do mi nant ne u vre­me nu na stan ka;

– mit je op šte po znat u sre di ni u ko joj na sta je i op sta je;– mit je op šte pri hva ćen, ali se nje go vi de lo vi mo gu do ve sti

u pi ta nje;– pri hva ta nje mi ta ni je de fi ni sa no obra zo va njem, po lo ža­

jem, ni ti po lom, ali sum nja u nje go ve de lo ve je ste;– mit se ve zu je za do ga đaj iz pro šlo sti, mi to vi su se DO GA­

DJA LI, oni se NE DO GA DJA JU;– Glav ne lič no sti u mi to vi ma su sve vr ste VI ŠIH BI ĆA, što

pod ra zu me va či ta vu eki pu uz vi še nih, od bo žan sta va, po­lu bo žan sta va, do lju di uz dig nu tih na “Olimpski ni vo”;

– le gen de upot pu nju ju mi to ve, uno se u njih i ele men te no­ve stvar no sti, ali i umet nu te do ma šta ne ele men te;

– osno va mi ta se to kom du gog vre men skog pe ri o da ne me­nja, upra vo sto ga što mit po sto ji i op sta je za hva lju ju ći op­štoj pri hva će no sti svo jih osnov nih ele me na ta;

– lju di su za mi to ve ve za ni emo tiv no, a ne ra ci o nal no, te mit ne vre di ni ana li zi ra ti sa sta no vi šta ra ci ja, već po la­ze ći od lo go sa vre me na u ko me je na stao i op sta jao...

Po sto ji i jed na po seb na ka te go ri ja mi to va: mi to vi o pro ce­si ma i po ja va ma. Ma da su i u nji ma glav ni ak te ri VI ŠA BI ĆA, svr ha ovih mi to va je OB JA ŠNJE NJE po ja va i pro ce sa, te oni sto­ga ima ju i po seb nu vred nost.

Ako osta ne mo na ovim (oskud nim, ali pri lič no ne di sku ta bil­nim) ka rak te ri sti ka ma mi to va, vre me je da na pra vi mo skok od par hi lja da go di na i upo la to li ko ki lo me ta ra u od no su na “sta re Gr ke”, obe ćan u kva zi na slo vu sle de ćeg po gla vlja.

4.­Sa­vre­me­ni­mi­to­vi, ili – “Skok od par hi lja da go di na i ula zak u svet u ko me mit po sta je sa da šnjost”

Na kon dru gog svet skog ra ta7), u Ju go sla vi ji (FNRJ/SFRJ) su se, to kom na red nih pe de set go di na, de ša va la dva pa ra lel na pro ce sa: a)­ ini­ci­ra­nje,­usme­ra­va­nje­i­raz­voj­dru­štve­nih­(so­ci­jal­nih,­

po­li­tič­kih,­so­ci­op­si­ho­lo­ških...)­i­eko­nom­skih­od­no­sa­na te­me­lji­ma­mi­to­va

b)­stva­ra­nje­dr­ža­ve­–­mi­taOva kvi pro ce si su se u frag men ti ma mo gli na ći i u dru gim

ze mlja ma, ali ni u jed noj od njih taj pro ces ni je bio ta ko si ste mat­ski, sve o bu hvat no i prak tič no ne na sil no iz ve den8). Ni u jed noj od tih ze ma lja ni smo ima li mit­sku­struk­tu­ru­dr­ža­ve­i­dru­štva.

7) ratovejepogrešnopisativelikimpočetnimslovima,zarne?

8) Isticanjenenasilnogmodelakaobitnognedezaviušeistorijskuistinuoprimeninasilnihmetoda(posebnouperiodudo1950.godine),većističekaobitnučinje-nicudanasiljenijebilodominantan,nitisistemskimetoddelovanjadržave

Bez ilu zi je da će to bi ti si ste ma ti zo van i pot pun pri kaz, vre­di na bro ja ti ne ke od ele me na ta zbog ko jih je le gi tim no upo tre bi­ti po jam “mit ska struk tu ra dru štva”:

– mi to vi su bi li pro jek to va ni, pred sta vlja ni, na me ta ni i usva­ja ni kroz po sto je će in sti tu ci je – dr žav ne i dru štve ne (kon­tro li sa ne od stra ne dr ža ve);

– autor mi to va je bio ko lek tiv, od no sno “po jav ni ob lik” ko­lek ti va – par­ti­ja; (ka ko je va žio slo gan – “Par ti ja, to smo svi mi”, par ti ja ni je bi la pred stav nik/po sred nik, već – go­vor nik u ime na ro da);

– pe riod pre us po sta vlja nja do mi nant nih mi to va, bio je ujed no pe riod su ko ba, su ro ve “vla snič ke tran sfor ma ci je” i pri sil nog us po sta vlja nja no vih struk tu ra vla sti; za tim je do šao pe riod mi to va u ko me je, upra vo za hva lju ju ći uspe­šnom stva ra nju mi to va, broj i op seg dru štve nih su ko ba sve den na mi ni mum, a u mno gim obla sti ma i pot pu no eli mi ni san;

– naj va žni ji re zul tat usta no vlja va nja mi to va je PO VE ĆA­NJE KO LI ČI NE ZA DO VOLJ STVA, od no sno emo­tiv­no­ve­zi­va­nje­čla­no­va­dru­štva­za dr ža vu, par ti ju i dru štve ne in sti tu ci je i­glo­bal­no­od­su­stvo­ra­ci­o­nal­nog­sa­gle­da­va­nja­dru­štve­nih­pro­ce­sa­i­do­ga­đa­ja.

Ka ko je ovaj po du hvat iz ve den? Či nje ni ca da su par ti za ni, od stra ne po bed ni ka, bi li pri hva će ni kao le gi tim ni sa ve zni ci, ni­je mo gla bi ti do volj na. Bi lo je po treb no ne što što će od biv ših par ti za na, čet ni ka, do mo bra na, biv ših vla sni ka ima nja i fa bri ka, rad ni ka želj nih sve ga, na ci ja ko je su ima le svoj je zik i svo ju tra di­ci ju, ve ru...glad ne de ce i sta ra ca ko ji su ima li pre du go pam će nje, stvo ri ti ho mo ge nu ce li nu ko ja je mo ti vi sa na da:

– osta ne za jed no,– slu ša,– vo li to što joj se de ša va i sprem na je da ga bra ni svim

sred stvi ma.

Ve li čan stve ni “JB”9) je to us peo. Is ko ri stio je su kob sa In for­mbi ro om, da pro mo vi še pr­vi­ve­li­ki­mit: “MI PRI PA DA MO SA­MO SE BI SA MI MA! BEZ OB ZI RA NA VOJ NU I EKO NOM SKU SNA GU MI­IMA­MO MOĆ! NA ŠA MOĆ JE U NA ŠEM JE DIN­STVU, U NA ŠOJ HRA BRO STI DA KA ŽE MO “NE”!”

Pri to me je glav na lič nost mi ta – “Vi še bi će” po stao sam na­rod! Ve šti nom sa vr še nog eli ti ste, “JB” je tu ulo gu “Vi šeg bi ća” ga lant no pre­pu­stio na ro du. Bio je to ve li ki po tez (bez ko ga ne bi smo ni ima li mit, već ve štog po li ti ča ra ko ji do bi ja, ili ne do bi­

9)Korišćenjeinicijala“JB”(inicijaliseizgovarajuspelovanjem–“DžejBi”),umestopunogimenaiprezimenaJosipaBroza(Tita)stvarjegeneracijskogkoda,inesa-držiapriorinegativnukonotaciju

Ekologijamedija

13

ja, po dr šku ma se). Po sma tra no sa dis tan ce od ne ko li ko de ce ni­ja, mno go to ga ni je va žno. Ni je va žno čak ni to što je taj “ve li ki gest hra bro sti i mo ći” u stva ri bi la igra na si gur no, jer je po sto jao “ve li ki brat” ko ji bi u tom mo men tu stao iza sva ko ga ko iz go vo ri do tič no “ne” na pra vu adre su. Usta no vlja va nje ovog mi ta po sta vi­lo je obra zac i za sve bu du će mi to ve na ovom pro sto ru: oni ko ji ga pri hva te bi va ju na gra đe ni – oni po sta ju pri zna ti za čla no ve uz vi še nog i hra brog ti ma, od no sno dr ža ve/par ti je. Po­sta­ju­deo­mi­ta. Oni ko ji ne pri hva te – bi va ju eli mi ni sa ni, ili sklo nje ni kao gu bav ci, jer su sa sta no vi šta tog i ta kvog dru štva iz­van,­a ti me i ne­bi ća. Su ro vost od no sa pre ma IB­ov skim di si den ti ma, ni ka da ka sni je se ni je mo ra la po na vlja ti na ta ko ve li kom bro ju lju di (Pa­vlo vljev re fleks kod lju di de lu je jed no stav ni je ne go kod ži vo ti nja – čo vek čak ne mo ra ni da ose ti ka znu­na gra du na se bi, do volj no je da je vi di na dru gom i da to do ve de do fe no me na in di rekt ne dre su re, ko ja ni je ma nje uspe šna od di rekt ne. Na pro tiv.).

Usta no viv ši mo­del­stva­ra­nja­mi­ta, “JB” je taj mo del da lje raz vi jao do ma ni pu la ci je ko ja sa dr ži ele men te maj stor stva, ako ne i umet no sti. Mit u SFRJ do bi ja no ve di men zi je. Naj va žni ja od njih je: mit­se­iz­pro­šlo­sti­pre­me­šta­u­sa­da­šnjost!!!­Mit­vi­še­ni­je­pri­ča­o­“Vi­šim­bi­ći­ma”­iz­pro­šlo­sti­–­mit­po­sta­je:­pri­ča­ko­ja­se­do­ga­đa­sa­da­i­ov­de,­a­“na­rod”­(od­no­sno­“mi”)­je­ak­ter­tog­mi­ta,­a­ti­me­i­svo­je­vr­sno­“Vi­še­bi­će”.

Pot po mog nu ta mi tom o sve mo ći ko lek ti vi te ta, gde ko lek tiv po sta je ra van bo go vi ma (sa pod jed na ko sum nji vom od go vor no­šću!), stvo re na je at mos fe ra u ko joj MO GU ĆE po sta je OČE KI VA­NO. Gr ci, ka ko re ko smo, ni su oče ki va li da sret nu Te ze ja, Mi no ta­u ra, ili Odi se ja – te lič no sti su, jed no stav no, bi le deo mi ta u ko ji se ve ro va lo. A Ju go slo ve ni ma se mit do ga đao! I to de ce ni ja ma! Ri tu al ne ina u gu ra ci je sa de se ti na ma hi lja da di rekt nih uče sni ka i mi li o ni ma po sred nih (pu tem di rekt nih TV pre no sa), pro sla ve Nje go vog ro đen da na, pra će ne ko lek tiv nim ri tu al no uskla đe nim “slet skim ve žba ma”, po na vlja njem osnov nih mit skih isti na i več­nim za kle tva ma na ver nost, lju bav... do vo di le su zna ča jan deo po pu la ci je u sta nje bli sko tran su (Eli ja de bi re kao da je to bio trans ko ji je se bi svr ha, od no sno na čin uži vlja va nja u mit, a ne ša man sko do se za nje za um nog. Dru gim re či ma: ma ka ko ceo ri­tual de lo vao na mo men te ma gič no, bio je to ipak sa mo do bro in sce ni ra ni slet.).

Na kon to ga, bi lo je re la tiv no jed no stav no ora ga ni zo va ti se ku lar ne mi to ve spe ci jal ne na me ne, ri tu al nog di zaj na i svr he. Je dan od naj u pe ča tlji vi jih bio je ve zan za mla de. Sce na rio pi o­nir skih ma ra ma i ka pa, za kle tvi ko je uz bu dje na de ca po na vlja­ju za od ra sli ma, ob red ini ci ja ci je kroz ve zi va nje pi o nir skih ma­ra ma... bio je to deo ri tu a la ko ji je stva rao i ne go vao emo tiv ni na boj sa dr žan u mi tu o iz u zet no sti sva kog onog ko PRI PA DA iz u zet nom na ro du ove ze mlje.

Emo tiv no ve zi va nje za ri tu a le i mi to ve svoj ko ren na la zi u AP SO LUT NO HU MA NIM I ETIČ NIM PRIN CI PI MA ko je je mit pro mo vi sao. Pi o ni ri su se za kli nja li na dru gar stvo, iskre nost, čast, po šte nje, za šti tu sla bi jih, po moć ugro že ni ma, čak i na lju­bav. Re zul tat: deo po pu la ci je ko ji je uve zan ta ko moć nim etič kim prin ci pi ma ose ća i ve li ku emo tiv nu ve za nost za or ga ni za ci ju ko­ja mu je omo gu ći la da bu de deo ne če ga ta ko či stog, po što va nog i zna čaj nog. Ma ni pu la tiv ni ele me nat po li tič ke upo tre be de ce bio je prak tič no van op ti ca ja kao te ma. On ni je ni imao šan su da po sta ne pred met di sku si je, jer bi pred sta vljao je res ve ću od Ko­per ni ko ve (Ko per ni ko ve ide je su kod obič nih ver ni ka iza zva le sa mo zbu nje nost, a po me nu ta je res bi kod obič nih ko mu ni stič­kih ver ni ka sva ka ko iza zva la zgra ža va nje sa raz li či tim ni vo i ma ga đe nja zbog pr lja nja ne čeg ta ko ne vi nog i či stog).

Deo mi ta o “sve mo gu ćem na ro du” (ko ri šćen i u va ri jan ti “sve mo gu ća rad nič ka kla sa”, s tim da se tu ni ka da ni je pre te ri­va lo, jer su ta da u onim naj ve ćim fo te lja ma se de li lju di ko ji su zna li da ni je uput no do zvo li ti da “rad nič ka kla sa” za i sta po ve ru­je da je sve mo gu ća) bi le su i rad ne ak ci je. Mit o sve mo ći i za jed­ni štvu pod u prt spor tom i ra dom ko ji da je ose ćaj fi zič ke mo ći, uz ne vi no pri hva ta nje da upra vo fi zič ki rad bri še raz li ke iz me đu “omla di ne se la i gra da, rad ni ka i stu de na ta...” sa mo ne kom ko bi stvar po sma trao iz­van je mo gao da iz gle da kao vr hu nac ma­ni pu la ci je. Svi ma ko ji su bi li unu tra, sta var je iz gle da la do bro, lo gič no i po želj no10).

U an tič ko do ba, op sta ja nje mi ta bi lo je usko ve za no za nje­go vu op štu pri hva će nost, dok je za no vo­bal kan ski tip mi ta o ko me go vo ri mo, bi lo bit no i da bu de op šte po znat, op šte pri hva­ćen, ali i da po pu la ci ja ko joj je mit na me njen ak­tiv­no­uče­stvu­je­u­nje­go­voj­re­a­li­za­ci­ji.

Zbog to ga je “JB mo del mi ta” bio ne mi nov no ve zan za me di­je (pre sve ga elek tron ske) kao svo je pro mo te re, ali i kao kre a to re vi še sloj no sti mi ta, ko ji je obič no po či njao kao par tij ski slo gan (su­bli mat), a za vr ša vao kao za o kru že ni mit, obo ga ćen le gen da ma u sli ci i re či (pi sma po dr ške, sli ke ma se ko ja apla u di ra, pla če, gr li i uop šte – da je odu ška svo jim uza vre lim emo ci ja ma).

U mit ski struk tu ri ra noj stvar no sti, me di ji po sta ju auto­ri­te­ti­za­us­po­sta­vlja­nje­i­odr­ža­va­nje­mi­to­va.

Pot kre pi mo to broj ka ma (po sled nja dva ve ka pri met no je da lju di od na u ke mno go vi še ve ru ju broj ka ma ne go re či ma, što ve ro vat no ima ne ke ve ze sa či nje ni com da se iz me đu Pla to na i Ra se la, a i na kon ovog po sled njeg – ma lo ko pi tao o pri ro di, vred no sti i isti ni to sti bro ja/bro je va).

10)Institut“disidenta”biojeznačajankolikoisamsistem,jerjeomogućavaojavniobračunsa“nevernicima”,kojisupostajali“izdajnici”.Sdrugestrane,sitnidisi-denti,kojihjebilousvakojsredini,svojimmarginalnimpoložajemiočitomnemo-ćisuslužilikaopogodnalokalnanastavno-pokaznaparadigma“beznačajnosti”disidenata

14

Pri mer 1 11) – Pod lo ga Te le vi zij ski pro gram je 1988. go di ne sva ko dnev no gle da lo

70­80% gra đa na SFRJ. Gle da nost TV je bi la is pod pro se ka sa mo u Sa ra je vu i de lu B i H (58­60%) i na Ko so vu (40%). Pro ce nat onih ko ji ni ka da ne gle da ju TV kre tao se iz me đu 2 i 6%. Ovi po­da ci su u okvi ri ma ta da šnjih pro se ka u raz vi je nim (evrop skim) ze mlja ma. Ono po če mu se, me đu tim, me dij ska si tu a ci ja u SFRJ raz li ko va la od me dij ske si tu a ci je u za pad nim ze mlja ma mo že se sve sti na dva osnov na ele men ta: u SFRJ je po sto ja la sa mo jed na te le vi zi ja, ko ja je na raz li či tim ka na li ma i ra znim je zi ci ma pri­ča la jed nu istu pri ču, i toj je di noj te le vi zi ji audi to ri jum je ve ro­vao. Ilu stra ti van je pri mer iz is tra ži va nja re a li zo va nog 1989. go­di ne (Voj vo di na, dvo e tap no stra ti fi ko va ni uzo rak – ob u hva će no 1960 pu no let nih gra đa na), u vre me ka da je me seč na in fla ci ja bi­la dvo ci fre na, a ide ja o mo gu ćem sni ža va nju ce na pot pu no van op ti ca ja (i re al ne mo guć no sti). Na pi ta nje “Da li bi ste po ve ro va­li u in for ma ci ju o po jef ti nje nju svih ro ba za 45%” (što je u tom mo men tu bi lo ap so lut no ne ve ro vat no i ne mo gu će), 79% Voj­vo đa na je da lo po tvr dan od go vor. Po lo vi na njih je bi la iz ri či ta: “da, po ve ro va li bi, ako bi ta in for ma ci ja bi la pla si ra na pu tem TV Dnev ni ka”. Ka ko je i sta ja lo u ana li zi is tra ži va ča – ta kva re ak ci ja pro sto ni je bi la nor mal na, ali je ste bi la u skla du sa re zul ta ti ma osta lih is tra ži va nja, ko ja su per ma nent no po tvr đi va la enorm no vi so ko po ve re nje gle da la ca u me di je. Dve de ce ni je (od 1970. do kra ja osam de se tih) je bi lo uobi ča je no da na kla sič no pi ta nje o po ve re nju u in for ma ci je pla si ra ne pu tem TV­a, vi še od po lo vi ne gra đa na od go vo ri “pot pu no ve ru jem u sve in for ma ci je”. To kom svih tih go di na pro ce nat pot pu nih “ver ni ka” kre tao se od 40% do 64% (u za vi sno sti, pre sve ga od de la ze mlje). Naj ve će po ve re nje u TV su po ka zi va li gra đa ni Sr bi je i Hr vat ske, a naj ma nje gra đa­ni Ko so va. To zna či da je bar­po­lo­vi­na­gra­đa­na­jed­ne­ze­mlje­bi­la­sprem­na­da­se­od­rek­ne­i­osnov­nih­ele­me­na­ta­zdra­vog­ra­zu­ma­i­iz­ja­vi­da­pot­pu­no­ve­ru­je­u­sve­in­for­ma­ci­je­ko­je­pre­zen­tu­je­je­di­na­po­sto­je­ća­te­le­vi­zi­ja.

Pri mer 2. – Na iv nost ko ja ne ga ran tu je ne vi nost (pre ko­noć na de kom po zi ci ja sta rih i s tva ra nje no vih mi to va)

Stav: “Za hva lju ju ći RTS i HTV, ali i osta lim “na ci o nal nim te le vi zi ja ma”, ra to vi na pro sto ru ex YU ući će u isto ri ju ne sa­mo po svo joj su ro vo sti, be smi sle no sti i na si lju nad ci vi li ma, već i kao pr vi ra to vi za či je su iza zi va nje, tok i tra ja nje di rekt no od­go vor ni me di ji, po seb no te le vi zi ja”12), ne zna či am ne sti ra nje po li­

11)Časopis“Horizonti,broj1/septembar1994.,istraživanja,BranislavaKostić:“Zlo-činmagičnekutije”

12)Časopis“Horizonti,broj1/septembar1994.,istraživanja,B.Kostić:“Zločinmagič-nekutije”

ti ča ra ko ji su di ri go va li me di ji ma, ni ti am ne sti ju za gra đa ne ko ji su im to do zvo li li. Ovaj stav sa mo go vo ri o fe no me nu de lo va nja te le vi zi je u jed nom vre me nu i na jed nom pro sto ru. U vre me o ko me ci ti ra ni tekst go vo ri, JRT je već bi la raz bi je na na “na ci o nal­ne te le vi zi je”. Bio je to pr vi ozbi ljan ko rak u de kom po no va nju mi ta o “brat stvu i je din stvu” i for mi ra nja no vih “na ci o nal nih” mi to va. Stvar se od vi ja la kraj nje ru tin ski. Isti obra zac, isti sce­na rio, sa mo su osnov ni poj mo vi za me nje ni no vi ma. Re zul tat se ni je mo gao iz be ći: na vik nu ti da ve ru ju, u te le vi zi ju i da ve ru ju u mi to ve, gra đa ni sa da već “biv še” Ju go sla vi je su se po iner ci ji pri­klo ni li no vim mi to vi ma (za ni mlji vo je da su no vi mi to vi sa dr ža li ele me nat osve te pre ma “biv šim mi to vi ma” ko mu ni stič kog re ži­ma, ko ji je svo je ver ni ke “osta vio na ce di lu”, kad je do i zvo lio da se de si ne mo gu će – da “JB” umre, ne sta ne i da se mit “I po sle Ti ta – Ti to” – po ka že kao neo dr ži va ilu zi ja).

Ko li ko su na ci o nal ne te le vi zi je us pe le da u ro ku od sve ga ne ko li ko me se ci pot pu no pro me ne od nos jav nog mne nja pre ma na ci o nal nom pi ta nju?

Re zul ta ti is tra ži va nja iz 1990 go di ne13), u vre me An te Mar­ko vi ća, po ka zu ju da je sa mo 28% gra đa na SFRJ sma tra lo da su me đu na ci o nal ni od no si u nji ho voj re pu bli ci lo ši. De se tak me se­ci pred iz bi ja nje ra ta u Hr vat skoj 28% gra đa na Ju go sla vi je je još uvek ve ro va lo da će ze mlja op sta ti kao fe de ra ci ja ka kva je bi la i do ta da, 13% je sma tra lo da će op sta ti kao fe de ra ci ja sa ne što ve ćim in ge ren ci ja ma re pu bli ka, 20% je sma tra lo da će ipak mo­ra ti da po sta ne kon fe de ra ci ja... Sa mo 7% je u tom mo men tu po­ve ro va lo da će ipak do ći do ras pa da ze mlje i do stva ra nja za seb­nih na ci o nal nih dr ža va.

Go di nu da na na kon to ga, iz bio je rat, na ci o nal ne ten zi je su eks plo di ra le. U ime na ci je, za “je di nu pra vu – svo ju” na ci ju, kom­ši je su se me dju sob no kla le, pa li le ku će i si lo va le. Sve ono što je do ve lo do to ga de ša va lo se iza po zor ni ce, a je di no što je ima lo po jav ni ob lik, je di no što se STVAR NO de si lo iz ma ni pu li sa nim gra đa ni ma u krat kom “pri prem nom pe ri o du” bi la je PRO ME NA SA DR ŽA JA ME DIJ SKI PLA SI RA NIH MI TO VA!

Do mi nant ni me di ji, sta vlje ni pod kon tro lu re pu bli ka to­kom 1989 go di ne, sa audi to ri ju mom ko ji je na njih usme ren u pro se ku 5 sa ti dnev no, kre ću u “pro ces vred no snog re de fi ni sa­nja jav nog mne nja”.

Me to di su već po sto ja li, usvo je ni u to ku SKJ kam pa nja i ve li kih sa ve znih ak ci ja: pro du ža va nje TV dnev ni ka (sva ka re­pu bli ka po či nje da emi tu je “svoj” TV Dnev nik): uvo đe nje spe­ci jal nih emi si ja, upo tre ba no ve lek si ke, in si sti ra nje na et no su u mu zi ci, knji žev no sti, isto ri ji, re tro grad no vra ća nje isto ri ji, žr tva­ma, ne prav da ma...

13)“Jugoslavijanakriznojprekretnici”(grupaod11autoraizsvihrepubličkihcenta-ra),Institutdruštvenihnauka,Beograd(1991)

Ekologijamedija

15

Lek si ka me di ja se me nja: to kom ne što vi še od go di nu da­na (od 1989. do kra ja 1990) u pot pu no sti je pro me nje na osnov­na lek si ka me di ja. Na me sto (na ni vou ze mlje uni ver zal nih) fra­za i lek se ma ti pa “brat stvo i je din stvo”, “rad ni lju di i gra đa ni”, “dru go vi i dru ga ri ce”, “he ro ji u ra tu, ču va ri u mi ru”... do la ze “usta še” i “čet ni ci”, “ve kov na og nji šta”, “mu dža he di ni”, “ni čim iza zva na dej stva”...

Pro ces ko ji se u tom pe ri o du od vi jao pred sta vlja jed nu od naj stra šni jih zlo u po tre ba me di ja ko je su se de si le od nji ho vog na­stan ka. Za hva lju ju ći či nje ni ci da su me di ji po sta li oru đe po li ti ke u dru štvu u ko me je po sto ja la ne u o bi ča je no vi so ka upu će nost na me di je i ne ve ro vat no ve li ko po ve re nje audi to ri ju ma u in for ma­ci je ko je ti me di ji pla si ra ju, me di ji su po ste pe no, ko or di ni ra no na ni vou re pu bli ka, omo gu ći li svo je vr sno “pre pa ri ra nje” jav nog mne nja, dok su re pu bli ke obez be di le da ta kva, no va me dij ska po ru ka po sta ne uni so na na ni vou re pu bli ke, kao što je so ci ja li­stič ko/ko mu ni stič ka bi la uni so na na ni vou fe de ra ci je. One mo­gu ća va njem di so nant nih gla so va unu tar me di ja, po li tič ke eli te su re a li zo va le “eks pe ri ment u kon tro li sa nim uslo vi ma” u ko me audi to ri jum ni je imao re al ne šan se da po ve ru je da je mi ran, do­go vor ni ras plet kri ze uop šte mo guć.

Ko li ko je te le vi zi ja (kao do mi nan tan me dij) us pe la da pro­me ni svest lju di, da ih otu pi na ha os ko ji ih je okru ži vao, a da ih isto vre me no pot pu no mo bi li še u slu žbi tog istog ha o sa go vo re i ne ki bi zar ni de ta lji:

“U pe ri o du ra ta, pri sil ne mo bi li za ci je i et nič kog či šće nja (1990­1994) u Voj vo di ni je for mi ra no 16 eko lo ških ne vla di nih or ga ni za ci ja, sa mo 4 hu ma ni tar ne i ni jed na za za šti tu ljud skih pra va i slo bo da. U isto vre me je u Voj vo di ni sa oko 2 mi li o na sta nov ni ka, for mi ra no 16 mi rov nih or ga ni za ci ja, a u užoj Sr bi ji sa 8 mi li o na sta nov ni ka sa mo 5.”14)

Za i sta je te ško ra ci o nal no ob ja sni ti da lju di u vre me bra to­u bi lač kog ra ta ko ji se de ša va unu tar do ju če za jed nič ke za mlje, u ko joj su se svi de ce ni ja ma za kli nja li na “brat svo i je din stvo”, poč nu sa svim iz ne na da da se ba ve eko lo gi jom, dok se oko njih ru ši svet u ko ji su ve ro va li.

Osim, ako pri hva ti mo da je u mit ski struk tu ri ra noj stvar­no sti, ka kva je kod nas op sta ja la na kon dru gog svet skog ra ta, bi­lo nor mal no, čak pod ra zu me va ju će – ži­ve­ti­mit. Ne – laž, već – mit! Mi lo še vi će va Sr bi ja, kao i Tuđ ma no va Hr vat ska, su bi le mit ske dr ža ve, ko je su, tek na kon du gog (su ro vog i kr va vog) pro ce sa – po sta le, ili po sta ju, stvar ne, re al ne dr ža ve. Stvar nost se u tim mit skim dr ža va ma kre i ra la na ni vou dnev nog (do gro­te ske pre di men zi o ni sa nog) “in for ma tiv no­po li tič kog” pro gra­ma te le vi zi je.

14)BranislavaKostić,“Nevladineorganizacijeitranzicija”,Časopis“Horizonti”,broj2/maj1995.

Ta da kre i ra ne isti ne, op sta ju kao no vi mi to vi u od no su na ko je se da nas, sko ro dve de ce ni je ka sni je, oni ko ji pro la ze kroz pro ces otre žnji va nja ose ća ju kao “čo vek ko ji je sa njao da je lep­tir”. Kao da ni sa mi ni su si gur ni da li su lep ti ri ko ji sa da sa nja ju da su lju di, ili su ipak lju di ko ji su to kom sna do kra ja po ve ro va­li u svo ju lep tir sku pri ro du.

5.­Ume­sto­za­ključ­ka: Bo žan ska po zi ci ja i ne­bo žan ska pri­ro da me dij skih mi to va

Ra na is tra ži va nja efe ka ta me di ja, ba vi la su se usta no vlja va­njem po sto ja nja/ne po sto ja nja ve ze iz me đu kon kret nog po na­ša nja me dij ske pu bli ke i kon zu mi ra nih me dij skih sa dr ža ja. Od ta da na ova mo, naj vi še je is tra ži va no po dra ža va nje po na ša nja vi đe nog/opi sa nog u me di ji ma15) i me dij sko pod sti ca nje agre siv­no sti16), gde je usta no vljen “Rip Van Vinkl” efe kat (“efe kat spa­va ča”), ko ji, u su šti ni ni ka da ni je na uč no do ka zan (po seb no za žen sku po pu la ci ju, gde uop šte ni je bi lo ko re la ci je). Dru gim re­či ma, ni naj ci ti ra ni ja is tra ži va nja17), ni ka da ni su po ka za la ja snu ko re la ci ju iz me đu kon kret nih kon zu mi ra nih sa dr ža ja i kon kret­nog po na ša nja.

Osnov ni pro blem u ova kvim is tra ži va nji ma pred sta vlja te­ško ća da se pre ci zno raz lu če efek ti de lo va nja me di ja od de lo va­nja dru gih so cio­kul tur nih, eko nom sko­po li tič kih i psi ho lo ških uti ca ja. Sto ga su i te o re ti ča ri iz ri či to po de lje ni u po gle du mi ta o (naj če šće “po gub nim”) efek ti ma me di ja.

Iz per spek ti ve is tra ži va ča ko ji je u sop stve noj sre di ni po­sma trao “in vi vo” de lo va nje me di ja na jav no mne nje, osnov ni pro blem je u sa mim pred me ti ma ovih is tra ži va nja. Na i me, nji­hov pred met su efek ti de lo va nja kon kret nih me dij skih sa dr ža­ja na kon kret no po na ša nje, što je pi pav i te ško do ka ziv po sao (su prot nih pri me ra ima ma lo: ima in di ci ja da bi se po na ša nje srp skih do bro vo lja ca na kon osva ja nja Vu ko va ra mo glo do ve sti u ve zu sa pret hod no ob ja vlje nim fo to gra fi ja ma usmr će nih srp­skih be ba, ko je su ob ja vi le dnev ne no vi ne u Sr bi ji – za ko je je na kon za vr šet ka ra ta u Hr vat skoj do ka za no da su bi le re zul tat me dij ske ma ni pu la ci je).

Pro ces ko ji osta je ne dir nut ova kvim is tra ži va nji ma je me­dij­ska­pro­iz­vod­nja­stvar­no­sti,­od no sno svo je vr sno (re)de fi ni­sa nje stvar no sti kroz in ter ak ci ju me di ja i dru štva.­U ovoj igri mo ći, dru štvo de fi ni še po zi ci ju i mo da li te te funk ci o ni sa nja, op­stan ka i raz vo ja me di ja, dok me di ji – in di rekt no, po stup no, sve­o bu hvat no, (re)de fi ni šu dru štvo.

15)najcitiraniji:Cumberbatch,1994

16)najcitiraniji:LeonardBerkovic,1993;HjusmaniErol,1986.

17)međukojimaseističuistraživanjaAlbertaBandura(Bandura,A,1994,Socialcog-nitivetheoryofmasscomunication,uMedyaEffects:AdvancesinTheoryandRe-search,Hillsdale,NJ,LawrenceErlbaum,str61-90)

Pr­vi­ko­rak­u­me­dij­skom­kre­i­ra­nju­stvar­no­sti je me dij­ski oda bir te ma, či me se vr ši oda bir isti na ko je će po sta ti jav ne, uni ver zal ne. Ilu stra tiv ni pri mer je po kolj Si ka u Zlat nom hra mu 1984. go di ne, o ko me su istin ske či nje ni ce či ta vu de ce ni ju bi le isti na sa mo za ne po sred ne uče sni ke tra ge di je, jer su pred stav ni­ci me di ja pri sil no iz ve de ni iz hra ma i nje go ve ne po sred ne oko li­ne 24 sa ta pre upa da dr žav nih sna ga, po na re đe nju In di re Gan­di. Pri me ra na pro sto ru ex YU, to kom oru ža nih su ko ba ko ji su pra ti li njen ras pad, bi lo je vi še ne go što će ih bi lo ka da, bi lo ko ja ana li za mo ći ob u hva ti ti. Ipak, naj i lu stra tiv ni ji je, či ni se, pri mer me dij skog ig no ri sa nja ma sa kra u Sre bre ni ci (od stra ne me di ja u Sr bi ji), za hva lju ju ći ko me se, za zna ča jan deo gra đa na Sr bi je, čak i u vre me iz ri ca nja ha ške pre su de za ulo gu dr ža ve Sr bi je u ovoj tra ge di ji (2007. go di ne), po kolj ta kvih raz me ra ni ka da ni je de sio i do ži vlja va se kao ma ni pu la ci ja “ne pri ja te lja Sr bi je”.

Dru­gi­ko­rak je­me­dij­ska­ob­ra­da­oda­bra­nih­isti­na. Me di­ji su u tom pro ce su u su štin ski ši zo id noj si tu a ci ji, jer se na la ze u pro ce pu iz me đu po tre be da “pre ne su oda bra nu/za be le že nu sli­ku stvar no sti” i po tre be da me dij ski ob ra đe nom in for ma ci jom pri do bi ju pa žnju i in te re so va nje pu bli ke. Me di ji su na tr ži štu i nji hov etič ki kod je ti me bit no od re đen u prav cu osnov nog im­pe ra ti va: op sta ti i ra sti. Uslov za op sta nak i rast je pri do bi ja nje (me dij skim sa dr ža ji ma za si će ne) pa žnje osvo je nog i po ten ci jal­nog audi to ri ju ma, od no sno pre zen to va nje me dij ski atrak tiv nih (za ni mlji vih, ne u o bi ča je nih, iz ne nad nih, dra ma tič nih) isti na, ko je je di ne uspe va ju da se pro bi ju kroz zgu snu to si to audi to ri­ju mo ve pa žnje. Ako ta kvih in for ma ci ja ne ma, me di ji ih mo ra ju pro iz ve sti.

In for ma ci ja ko ju me di ji pla si ra ju od re đe na je, ta ko, u pr vom ko ra ku ti me što je kao me dij ski za ni mlji va oda bra na za pre zen ta­ci ju, a za tim i ti me što pred sta vlja po go dan ma te ri jal za ob ra du ko ji će obez be di ti pa žnju audi to ri ju ma. Kroz ova dva osnov na po stup ka, me di ji po ste pe no ula ze u pro ces re de fi ni sa nja stvar­no sti, ko ja od me dij ske po sta je na ša stvar nost. Unu tar ta ko de fi­ni sa ne na še stvar no sti mi po ste pe no me nja mo svo je po na ša nje, uskla đu ju ći ga sa me dij ski dik ti ra nim kri te ri ju mi ma po želj no sti i oče ki va nih efe ka ta, po sta ju ći po ste pe no vir tu el no de fi ni sa ni lju di u vir tu el no obo je noj stvar no sti. Osnov na isti na je da vi­še­ni­je­pi­ta­nje­ka­ko­me­di­ji­de­lu­ju­na­svoj­audi­to­ri­jum,­već­ka­ko­se­lju­di­sna­la­ze­u­stvar­no­sti­či­ju­ma­pu­i­osnov­ne­pro­ce­se­su­(re)de­fi­ni­sa­li­me­di­ji.

Me dij ski mi to vi za u zi ma ju zna ča jan deo ova ko de fi ni sa ne stvar no sti. Nji ho vo osnov no obe lež je je iz me šta nje mi to va iz pro­šlo sti u sa da šnjost, ko je za so bom po vla či me dij ski in du ko va nu po tre bu audi to ri ju ma da te mi to ve ži­vi. Ne ra di se, pri to me o pu koj imi ta ci ji po na ša nja ili sta vo va, me dij ski pre zen to va nih li­

ko va/lič no sti/pro ce sa, već o po­tre­bi­da­se­mit­pre­ne­se­u­stvar­nost,­da­po­sta­ne­de­lat­na,­opi­plji­va­stvar­nost­–­stvar­nost­ko­ja­se­do­ži­vlja­va­di­rekt­no,­na­osno­vu­lič­nog­is­ku­stva.

Ju na ci mo der nih mi to va ni su ni mu dra ci, ni na uč ni ci, ni fi lo zo fi, ino va to ri, elit ni umet ni ci, već “ce le brity”, po jam ko ji se kod nas, u skla du sa ob u hva tom oso ba na ko je se on naj če šće od no si, obič no pre vo di ne kao “slav ni”, “slav ne oso be”, već kao “estrad ne zve zde”, ili “zve zde šou bi zni sa”, što ova ko ozna če ne oso be ve ći nom i je su. Po vre me no ubra ja nje pi sa ca, po li ti ča ra, čak i po je di nih na uč ni ka me đu “zve zde”, za pra vo je znak da su po sta li deo ne kog (me dij skog) mi ta, da su na kon me dij ske sim­pli fi ka ci je po sta li do volj no “pit ki” i za ni mlji vi za na ci o nal ni, ili čak pla ne tar ni re a lity show. Kroz “ce le bri ti es”, me dij ski mi to vi po sta ju stvar nost, jer me dij ski kre i ran mit ko ji ula zi u stvar nost sa dr ži me ša vi nu film skih, šou i dru gih ulo ga ko ju te lič no sti ima­ju i in se ra ta iz nji ho vog stvar nog ži vo ta – pre zen ti ra nih pu tem me di ja. Ti me se do bi ja ilu zi ja da od re đe ni lik ni je sa mo vir tu el­na kre a ci ja (npr Ro bo kap), već stvar na oso ba o či jem ži vo tu, po­stup ci ma, pro ble mi ma, ve za ma, pa do vi ma... nas me di ji ured no iz ve šta va ju, kre i ra ju ći ta ko zam ku u ko joj se vir tu el na i re al na stvar nost spa ja ju u jed nu.

“Ce le bri ti es” po sta ju glav ni li ko vi mo der nih mi to va, jer ima ju osnov ne ka rak te ri sti ke mit skih ju na ka. Oni ima ju moć (ko ju im da ju “obo ža va o ci”, “fa no vi”), pred sta vlja ju uz o re i mo­de le po želj nog (pri želj ki va nog) po na ša nja. Za raz li ku od an tič­kih mit skih ju na ka, nji hov vek tra ja nja je ogra ni čen, osim u slu­ča je vi ma ka da je mit to li ko ra ši ren, struk tu ri ran i pri vla čan da po sta je ko lek tiv na isti na, či je uki da nje bi bi lo su vi še bol no, jer bi zna či lo po ni šta va nje pret hod no usta no vlje nih isti na (El vis kao još uvek ži va oso ba itsl.).

Mi to vi pred sta vlja ju od stra ne mit skih ju na ka OSTVA RE­NU stvar nost, ali i stvar nost ka kva je po želj na za po što va o ce mi ta, onu za ko jom po sto ji po tre ba. U tom po gle du, me di ji su do sled ni: oni kre i ra ju mi to ve, omo gu ća va ju nji ho vu ne pre sta nu kon zu ma ci ju, omo gu ća va ju su sre te “in vi vo” sa me dij skim li ko vi­ma (raz li či ti mo da li te ti su sre ta nja sa “ce le bri ti es”), kao i di rekt ne pre no se svih me dij ski atrak tiv nih do ga đa ja (od re vo lu ci je u Bu­ku re štu u to se ubra ja ju i di rekt ni pre no si “do ga đa nja isto ri je”, a od Za liv skog ra ta i di rekt ni pre no si rat nih ope ra ci ja).

Pri to me, me di ji su je di ni le gi tim ni kre a to ri i “odr ža va o ci” mi to va. Bez me dij ske po dr ške ni je dan mo der ni mit ne mo že ni na sta ti, ni ne sta ti. Me di ji su ve re no od lu ču ju ka kav će bi ti, ko li­ko će tra ja ti i ka ko će bi ti ubi jen kon kre tan mit. I to bez trun ke emo tiv ne pro iz volj no sti: u skla du sa bož jim pre ro ga ti vi ma ide valj da i ta bo žan ska objek tiv nost, gde su i ra đa nje i ubi stvo/smrt od re đe ni “vi šim bož jim pla nom” (u slu ča ju me di ja pro fi tom, ko ji

Ekologijamedija

16

je, u kraj njoj in stan ci, is klju či va po sle di ca pa žnje audi to ri ju ma). Po jed no sta vlje no, pro fit (eko nom ski, ali i po li tič ki – ko ji će tek in di rekt no po sta ti eko nom ski) dik ti ra mi to ve, odr ža va ih na ša pa žnja, a re zul ta ti su miks ma te ri jal ne i vir tu el ne stvar no sti, ko­ji po zna je mo kao na šu stvar nost.

Ko­ri­šće­na­li­te­ra­tu­ra:1. SimondeBovoar,1984,“Ceremonijaoproštaja,razgovorisaSartrom”,Maticasrp-

ska,NoviSad2. PolVejn,1997,“DalisuGrciverovaliusvojemitove”,Svetovi,Novisad3. MirčaElijade,1985,“Šamanizamiarhajsketehnikeekstaze”,Maticasrpska,Novi

Sad(str.213)4. Lj.Baćević,F.Djinić,S.Flere,B.Panasiuk-Kostić,1990,“Neposlušnimedij”,CIP

RTNS,NoviSad5. Jugoslavijanakriznojprekretnici(grupaod11autoraizsvihrepubličkihcentara

SFRJ),1991,Institutdruštvenihnauka,Beograd6. B.Kostić,1994,“Zločinmagičnekutije”,Časopiszakomunikacijukutura“Horizon-

ti”,broj1/septembar7. B.Kostić,1995,“Nevladineorganizacijeitranzicija”,Časopiszakomunikacijukul-

tura,“Horizonti”,broj2/maj8. AdamBrigs,PolKolbi,2005,“Uvodustudijemedija”,Klio,Beograd9. RolandLorimer,1998,“Masovnekomunikacije”,Klio,Beograd10.Cumberbatch,G,1994,Legislatingmytology:videoviolenceandchildren,Journal

ofMentalHealt,3:485-49411.Berkowitz,L,1993,Aggresion:ItsCauses,ConseqencesandControl,NewYork,

McGraw-Hill12.Huesmann,L.R.iEron,L.D,1986,TelevisionandAggressiveChild:ACross-National

Comparison,Hillsdal,NewYork,LawrenceErlbaum13.Bandura,A,1994,Socialcognitivetheoryofmasscomunication,uMedyaEffects:

AdvancesinTheoryandResearch,Hillsdale,NJ,LawrenceErlbaum,str61-90

17

18

BILWET / pre vod: M. S.

Nema medija bez droga, nema droga bez medija

“Kad primite poruku spustite slušalicu!”

1. Crne kutije

D ro ge su ključ u klju ča o ni ci pri sut no sti. Dro ge no­se obe ća nje da mo gu in ten zi vi ra ti i zgu snu ti ži vot

ka ko bi do ga đa ji u vla sti tom te lu ili u vla sti tom okru že­nju po sta li ne po sred no do ži vlja va ni. Sa mi će mo ne što do ži ve ti, ov de i sa da. Za po vre me nog uži va o ca, dro ge sa dr že ute hu da se ti pre vrat nič ki do ga đa ji i pro do ri nu­de na tu ri stič koj osno vi. Kad opi je nost pro đe, ne sta la su sa mo se ća nja i mo guć no sti. Vi še od to ga i ne mo že se pro me ni ti. Za vi sni ci ne mo gu pod ne ti po vra tak u svo je dru štve no okru že nje. He roj ski uži va o ci, ko ji uzi­ma ju gi gant ske do ze, na da ju se da će se svo jim ve le lep­nim od va lji va njem ta ko čvr sto uko tvi ti u pri sut nost da na kra ju iz nje ne će vi še mo ći iza ći. Dro ge su pre vo zna sred stva na me sta u ko ji ma se na la zi mo, one či ne ne vi­dlji vo vi dlji vim: ono u što zu ri mo po ceo dan.

Ne po sto ji te o ri ja dro ga, kao što po sto ji te o ri ja fil ma ili te o ri ja no vih me di ja. Te o ri ja dro ga se ne vr­ti oko bi o he mij skog de lo va nja ra zno vr snih sred sta va, pod jed na ko kao što se te o ri ja fil ma ne vr ti oko uklju či­va nja i is klju či va nja kamerâ i projektorâ. Njoj ni je sta lo do pro prat nih uči na ka. Op se žno is tra ži va nje sa sta va i de lo va nja pri rod nog i sin te tič kog do u pa iz li šno je ko li­ko i ana li za ha ši ša ili LSDa. Te o ri ja dro ga ne is tra žu je he mij sku osno vu sve sti. Ona ne be le ži po ru ke iz ono­stra no sti i ne iz ve šta va o do ži vlja ju pod de lo va njem dro ga. Te o ri ja dro ga na opi ja te mo ra da gle da kao na cr ne ku ti je. I unu tra šnjost te le vi zo ra je za gle da oca ili fi lo zo fa kul tu re ča rob na, no zbog to ga ni je ni šta ma nje mo gu će ko men ta ri stai i ob ja šnja va ti pro gra me i nji ho­ve učin ke. Šta to dro ge omo gu ću ju, ko ja is ku stva, ko ji uvid? Šta to dro ge že le?

2.­Uži­va­ju­ća­pro­zna­bi­ća­naj­vi­še­po­ten­ci­jeOsam de se tih go di na de vet na e stog ve ka He ri Hju­

bel Kejn u jed noj za tvo re noj, ori jen tal no na me šte noj ka fa ni za pa lio je nar gi lu ha ši ša. Ma lo je po tra ja lo dok ha šiš ni je po čeo de lo va ti, ali na kon ne kog vre me na, naš sve dok je pri me tio da opa ža stva ri ko je do ta da ni su po­

sto ja le u ka fa ni. Po ja vlju ju se zma je vi, ko ji sta nu ta ko br zo da kru že da im se je zi ci sto pe u ogrom nu pla me nu ku glu, ko ja uz si lo vi ti pra sak po le ti u ne bo i iš če zne iz vi do kru ga. Na kon šu ma di vljeg pre la ma nja ta la sa, ko je mo no to no od zva nja, na jed nom sve po sta je mir no. Šum se uti ša do čuj no sti glo go ta nja sla vi ne, ko ju je Kejn već pre bio pri m e tio u pro sto ri ji. Vo da ko ja ka plje u ča šu po stup no po pri ma gla sno ću za glu šu ju ćeg li me nog or ke­stra, ali od nje ga vr lo br zo pre o sta ne tek je dan lo vač ki rog. A on ve se lo od zva nja kra jo li kom br da i do li na, mo čva ra, pa šnja ka i šu ma. Na pla nin skom lan cu po ja vi se sklad no ode ven lo vac ko­ji sti šće rog pod mi škom, iz ne na da za njim usle di sku pi na ja ha­ča ko ji ne kud žur no hr le, za tim uz hi ste ri čan la vež do tr či čo por pa sa. Kejn, ko ji misleći da se pre tvo rio u li sca, da de se u b eg, ali ki lo me tar za ki lo me trom pre ko pa šnja ka ose ća ka ko mu se pri­bli ža va ju lo vač ki psi, dok se is cr pljen ne do mog ne šu me. Već po­ve ru je da mu je smrt su đe na, kad ga za ru ku uhva ti šum ski miš i po vu če u svo ju ru pu. Kej no vo se te lo iz du ži, te po sta ne zmij­sko, uma lo da pro žde re mi ša za ko jim tr či. U to me ne uspe va, te se, po nov no u ljud skom, ali sma nje nom ob li ku, na đe u vla žnoj ru pi pu noj sik ću ćih zmi ja i gu šte ra za stra šu ju ćih oči ju, ko ji mu se pri bli ža va ju. U jed no me ugli le ži hr pa ple me ni tog ka me nja. Pri kra de joj se, poč ne pu ni ti svo je dže po ve do vr ha, ali usli jed to ga to li ko ote ža da se vi še ne mo že po kre nu ti. Kejn is pra zni dže po ve i upla ka nih oči ju vra ti ka me nje – dok s olak ša njem ne po mi sli da sa mo pro ži vlja va san pod de lo va njem ha ši ša. Tok sli­ka od mah se na sta vi, po ja vlju ju se mu škar ci ve li kih no se va, no­se vi se pre o bra ža va ju u bo de že, itd., itd. Da, da na šnji se či ta telj ne ho ti ce pi ta: ka ko li je Kej nu uop šte us pe lo da se bi do ča ra to li­ko sli ka iz sa mo jed nog ma log džo in ta? Ka kva li je to bi la vu tra? Mo že li se do bi ti adre sa te ka fa ne?

Isto ve tan do ga đaj, pe de se tak go di na ka sni je. 1928. Val ter Be nja min u ho tel skoj so bi u Mar se ju za pa li jak džo int. Ni šta se ne do ga đa. Na kon ne kog vre me na Be nja min od lu či da se pro še­ta uli ca ma. Ula zi u ne ki re sto ran ka ko bi ne što po pio, po gle da kroz otvo re ni pro zor na ma li mra čan trg. Pri me ti da se trg me­nja u za vi sno sti od lju di ko ji stu pe na nje ga, od jed nom mu si ne, da je ovo slič no kao što su por tre ti sti se da ma ne stog ve ka pri la­go đi va li de kor fi gu ra ma ko je su pret hod no na sli ka li. De lu je! Be­nja min za pi su je u be le žni cu: “Iz ve ka u vek stva ri po sta ju stra­ni je”. Po ku ša va da do ku či za što je ta ko div no bi ti uro kan. To je po ve za no, mi sli on, sa dva ne za vi sna, me đu sob no pro tiv reč na, ali ugod na is ku stva: is ku stvom jed ne te le sne i jed ne du hov ne ak tiv no sti. Val ter Be nja min za pi su je: “Da bi smo se pri bli ži li za­

Ekologijamedija

19

go net ki sre će u opi je no sti mo ra li bi smo raz mi šlja ti o Ari jan di­noj ni ti. Ko ji uži tak, u pu kom či nu od mo ta va nja klup ka. I taj je uži tak u sa svim du bo kom srod stvu s užit kom opi je no sti, kao i s užit kom stva ra nja. Ide mo na pred; no pri tom ne ot kri va mo tek vi ju ga nja pe ći ne u ko ju smo se od va ži li da uđe mo, ne go u toj ot­kri va lač koj sre ći uži va mo i na osno vu ono ga dru gog rit mič kog bla žen stva ko je se sa sto ji u od vi ja nju klup ka. Ta iz ve snost u ve­što na mo ta nom klup ku što ga od vi ja mo – ni je li to sre ća sva ke, ba rem pro zno– knji žev ne, pro iz vod nje? A u ha ši šu smo uži va ju­ća knji žev na bi ća naj vi še po ten ci je”. Za sa da, kraj Be nja mi no ve mi sli o, ili pod dro ga ma. On na sta vlja da še ta gra dom.

Šta se pro me ni lo iz me đu 1880. i 1930., iz u zev do ze i lič no sti dva ju opi sa nih du va ča? He ri Hju bel Kejn je vi deo kre ta nje auto­nom nog ni za sli ka, kom bi no va nog sa zvu ko vi ma. Sli ka i zvuk ima li su do du še, svo je po la zi šte u ne po sred nom okru že nju, ali br zo bi se od nje ga odvo ji li i kre nu li u sa svim dru gim prav ci ma. Kejn je 1880. uče stvo vao u pro duk ci ji zvuč nog fil ma u bo ji, ne­koj vr sti ra ne pre te če fil mo va o In di a na Džon su. Šta vi še igrao je glav nu ulo gu. Me đu tim, on još ni ka da ni je vi deo film u bi o­sko pu, jed no stav no za to što ta teh ni ka još ni je bi la iz u mlje na. Za to još i ni je na u čio da gle da to ko ve sli ka po put ne čeg što pro­ti če pred oso bom ko ja ih mo že po sma tra ti sa dis tan ce. Za to je svo ju opi je nost ha ši šom i pro tu ma čio kao vi zi ju, san, kao ne što unu tra šnje. No, isto vre me no je ot krio da se po vre me no mo že i is tu pi ti (od no sno bi ti sve stan da se se di u bi o sko pu). Dro ga mu je omo gu ći la is ku stvo opi je no sti ko je će tek de set do dva de set go di na ka sni je po sta ti op šte do stup no. Me đu tim, u me di ju fil­ma taj tok sli ka bi će kon tro li san, po sta će slo bo dan za ru ko va nje, do zi ran. Teh nič ki me di ji ne pri bli ža va ju svet, ne go nas od mi ču od vla sti tih is ku sta va.

No Val ter Be nja min je već gle dao fil mo ve, ta ko da se nje go­va opi je nost sli ka ma vi še ni je od vi ja la u nje go voj vla sti toj gla vi, ne go iz van nje ga sa mo ga, u gra du, na ne u tral nom te re nu. Ha­šiš je bio me dij, op tič ka teh ni ka, ko ja mu je omo gu ći la opa ža nje spo lja šnjeg sve ta na na čin ko ji se raz li ko vao od onog u nor mal­nim sta nji ma. Ka da je Be nja min na ono me tr gu opa zio neo bič ne stva ri, mo gao je da ih sme sti u pred i sto ri ju teh nič kih sli ka i da smi sli ti te o ri ju o umet no sti se dam na e sto ve kov nih por tre ti sta. Be nja min je svo ju opi je nost is ku sio kao tok re či, kao klup ko pro­ze ko je se po ste pe no od vi ja. He ri Hju bel Kejn je tek na knad no sa sta vio no vi nar ski opis svo je opi je no sti. Dok je Kej nov duh kraj­nje kre a tiv no pro du ci rao ce lo ve čer nji film, Be nja min je po sta vio te o ri ju o od vi ja ju ćem na či nu ra da pro duk tiv no sti. Uro ka no po­tre sen, on je za be le žio: “Ka ko se stva ri opi ru po gle di ma”. Jer, Val­ter Be nja min je to is ku sio kao de gra di ra nje: nje go vo je is ku stvo osta lo je ‘tek’ pro za, pa bi la ona i naj ja če sna ge. Ono što je Kejn

is ku sio po put ma gi je, kod Be nja mi na je po sta lo kul tu ra, ko ja se na la zi la na du hov noj ra v ni i ko ja je sto ga iz i ski va la ob ja šnje nja. Dok god se te lo po kla pa sa sa mim so bom, pro mi šlja nje za pra­vo ni je nu žno.Ume sto sred stvom te le snog is ku stva za Benj ma­i ni na je ha šiš bio spo znaj na me to da. On će is ku stvo s ha ši šem raz ra di ti u re flek siv nom i kraj nje kon cen tri sa nom sti lu pi sa nja. No ipak, ose ćao je de gra da ci ju. Film ska teh ni ka re pro gra mi ra la je nje go vo te le sno is ku stvo: in sta li ra la je ni vo ap strak ci je ko ji je još uvek ne do sta jao Kej nu. Čak da je Be nja min, ili bi lo tko dru­gi, i pro na šao Kej novog di le ra, ni ka da vi še ne bi mo gli do ži ve ti ono što se zbi lo tom za do volj nom du va ču 1880.

Do ži vljaj ko ji iza zi va teh nič ki me dij fil ma ima isto ustroj stvo do ži vlja ja ko ji na sta ju pod la kim dro ga ma. U opi je no sti, du vač sti če vi di ke i uvi de, ali po što ona pro đe, ži vot se na sta vlja svo jim to kom. Upra vo za to što omo gu ća va da se ne ko vre me po sma­tra ju neo bič ne stva ri, ha šiš do pu šta da se oba sta nja, ono pre i ono na kon opi je no sti, is ku se kao ‘nor mal na’. Ni je svet, ne go je bi o skop, film ska pred sta va. Tok sli ka ko ji pri ka zu je ži vot na Ze­mlji je stva ran za to što sli ke ko je pro tiču na film skom plat nu to ni su. Za to što je film opi jat, ne­film ski uni ver zum to ni je. La ke dro ge ne me nja ju ni šta fun da men tal no u ljud sko me sta nju, na­pro tiv, one ga či ne sa mo ra zu mlji vom da to šću, ono me če mu se uvek mo že mo vra ti ti.

3.­Naj­ve­ća­mo­gu­ća­ne­ga­ci­ja­do­lič­no­stiMart 1953. Vi li jem Ba ro uz po la zi na eks pe di ci ju u Ko lum­

bi ju. Čuo je o po sto ja nju sna žne lo kal ne dro ge, ja ge, ko ja na vod­no omo gu ća va stu pa nje u te le pat ski kon takt s lju di ma, du ho vi­ma, bo go vi ma ili či me god že li te. Ta je dro ga po gon sko go ri vo in di jan skih dru šta va u pra šu ma ma. Ba ro uz je (na kon du go go di­šnjeg ko ri šte nja) sit is ku stva s kla sič nim dro ga ma. Pri me tio je da po sto je ća sred stva iza zi va ju sa mo pri vat na sta nja, pro ši re nja ili iz ob li če nja onog ma te ri ja la što ga je lič na pred i sto ri ja osta vi la za so bom. Ba ro u zov pri go vor kla sič nim dro ga ma je da one ne us po sta vlja ju kon takt s ‘spo lja šnjo šću’ ko ja ni je dru štve no od re­đe na ili sa sve šću ko ja ob u hva ta vi še od jed ne in di vi due. One sa mo či ne pod no šlji vom sa mo ću dva de se to ga ve ka. Te le pat ske dro ge, po put ja gea, obe ća va ju, me đu tim, pro boj iz seb stva i nje­go vog po li tič ko­dru štve no­po ve sno­eko lo škog okru že nja.

Opoj na sred stva, ka sni je će na pi sa ti Ba ro uz, do pu šta ju sa­mo uvid u vla sti tu “al ge bru po tre ba”. Kao što je Avi tal Ro nel 1992. uop šti la: “Dro ge, sad se to po ka zu je, ni su to li ko u po tra zi za ono stra nom, tran sce dent nom di men zi jom, ne go pre is tra žu­ju frak tal ne unu tra šnjo sti”. Ko li ko god du bo ko za ro ni li u ma te­ma ti ku svo jih po tre ba, na sva kom sle de ćem ni vou sre će mo uvek isto. Na kra ju, ni je dan film ni je vi še od fil ma, bez ob zi ra na me­

20

sto pri ka zi va nja i bez ob zi ra na nje gov kva li tet. Ko se ne že li za­do vo lji ti tim sta njem mo ra pred u ze ti ja če me re.

U Bo go ti, Ba ro uz se sre će sa et no bo ta ni ča rem Ri čar dom Evan som Šult som, ko ji je is tra žio na de se ti ne ha lu ci no ge nih bi­lja ka u pra šu ma ma Ju žne Ame ri ke. On Ba ro u za upu ću je gde mo že na ći svo ju ja ge dro gu, od no sno aja hu a sku (čaj od ko re li­ja ne Ba ni ste ri op sis ca a pi). Kod ne kog vra ča ne gde u šu ma ma Ba ro uz na po slet ku is pi je na du šak pu nu pla stič nu ča šu ja gea. Po mi sli: “to ni je bi lo do volj no”, da bi mu ne tom po sta lo ja sno da se za pra vo pre do zi rao. Istog tre na na stu pa po vra ća nje, gr če vi u že lu cu, kon vul zi je. Iz me đu na pa da po vra ća nja s mu kom pro­gu ta ne ko li ko nem bu ta la. I ta da sve poč ne. Kao što to nje gov bi o graf opi su je:”Ose tio se pre o bra že nim u po žud nu Crn ki nju. Za tim je bio Cr nac ko ji je be po žud nu Crn ki nju. Sve se pre vi ja lo kao na Van Go go voj sli ci. Po stig nu ta je pot pu na bi sek su al nost. Bio je mu ška rac ili že na, na iz me nič no ili po vo lji. Ja ge je, ka sni­je je raz mi šljao, za i sta uči ni la ono što se od dru gih dro ga oče­ki va lo. Zbi lja vam je uvr nu la um. Bi la je naj pot pu ni ja mo gu ća ne ga ci ja do lič no sti.”

To je dro ga ko ja omo gu ća va do ži vljaj ko ji vas ne iz vo dio iz ‘nor mal nog’ sta nja pa vas u nje ga opet vra ća, ona me nja sa mu nor mu. Ba ro uz ni je, po put Val te ra Be nja mi na, vi deo sli kar sko de lo, ne go ga je pro ži vlja vao. Ja ge je pro iz volj no na pa da la ob li ke i sa dr žaj nje go vog ti e la i pre tva ra la ga u vo zi lo ko je pu tu je kroz sve ko li ke te le sne ob li ke: ne na na čin ve čer njeg iz la ska, ne go na na čin mu ta ci je i pre o bra ža ja. Kao ne iz be žnost. Sve ko li ke bi o lo­ške gra ni ce u te lu – mu škost, žen skost, ra sa, bo le sti – po ka za le su se pre ko ra či vi ma. Ne ko li ko ne de lja ka sni je, na po sled njem ja ge­tri pu, pro la zi Ba ro uz kroz da le ko vi še te la ne go što ih ima u nje go voj do mo vi ni i na ko ja plju ju do lič ni lju di. Ba ro uz pi še: “Krv i sup stan ca mno gih ra sa, ne gro id nih, po li ne zij skih, brd­sko­mon gol skih, pu stinj sko­no mad skih, po li glot skih s Bli skog Is to ka, in di jan skih – no vih ra sa, ko je još ni su za če te i ro đe ne, još neo stva re ne kom bi na ci je pro la ze kroz tvo je te lo. Mi gra ci je, ne ve ro vat na pu to va nja kroz pu sti nje i pra šu me i pla nin ska pod­ruč ja (mir no ća i smrt u izo lo va nim do li na ma, gde bilj ke ra stu iz ka me na, i lju ska ri le gu svo ja te la i iz bi ja ju na po lje), pre ko Ti­hog oke a na u ka nuu s iz dig nu tim no sa či ma ve sa la, pra vac Us­kr šnja ostr va.”

Vi li jam Ba ro uz se ni je na la zio, po put Ha ri ja Hu e bel Kej na, u ame rič koj pri ro di de vet na e stog ve ka, a ni, po put Val te ra Be­nja mi na, u evrop skom gra du ra no ga dva de se tog ve ka. Ba ro u zu se či ni lo da su Ze mlja i svi nje ni sta nov ni ci po sta li nje go vim pri­rod nim okru že njem. U sve sti pod ja ge om, Ba ro uz je isto vre me­no bio pri su tan u c e lo me sve tu. Ot krio je da ono ‘ov de i sa da’ u kom se for mi ra ju is ku stva, vi še ne po či va u pri ro di ili gra du,

ne go da ob u hva ta ce lo kup ni glo bus. Sva ko je bio sva ko: sva ki po je di nac sa dr ža vao je sve dru ge u se bi i znao je da mu je sva ki kra jo lik za vi čaj. Is ku stvo ko je je Ba ro uz pro šao s ja ge om bi lo je fi zič ki ob lik efek ta ko ji će dva de se tak go di na ka sni je iza zva ti te­le vi zi ja sa di rekt nom pre no si ma. Ka da su ne gde u uni ver zu mu uklju če ka me re, to me sto auto mat ski po sta je pri sut no u svim dnev nim bo rav ci ma sve ta ko ji ima ju te le vi zij ski ekran. A špi jun­skim sa te li ti ma ne pre kid no se sni ma sva ka tač ka na Ze mlji, i na sva koj tač ki na Ze mlji mo že se ta ko đe ne gde pro na ći te le vi zor. Sva­ko­je­u­sva­ko­do­ba­po­svu­da­uklju­čen­u­pri­sut­nost.

Ba ro uz je u svo joj opi je no sti ja ge om pli vao kroz ka na le, pre ba ci vao se, ili za pra vo – je bio pre ba ci van [kroz ka na le]. Jer, to je bi la raz li ka na spram ono ga što nu di te le vi zi ja. Na te le vi zi­ji je pri su tan sve ko li ki ži vot, ali sa dis tan com. Ži vi mo uz ne što, no sa mi to ne pro ži vlja va mo. Ba ro uz ni je bio tu ri sta u stra nim ze mlja ma, kod stra nih na ro da, on je bio je dan od njih, i s nji ma. On je svu da bio pri su tan u spo lja šnjo sti, nje go ve se me ta mor fo­ze ni su od i gra va le u nje go voj gla vi ili du hu, ne go u nje go vom ce lo kup nom ti e lu. Ose ćao je ka ko po sta je ne ko dru gi, i opet ne­ko dru gi, i ta ko u bes kaj. Po sto ja la je sa mo ne pre kid na pre o bra­zba. Ka da je Bar ouz tra žio teh ni ku pi sa nja ka ko bi svo je uti ske pre to či u re či, raz vio je stil u ko me se re đa ju ne po ve za ni iseč­ci, bez ‘ma ster pla na’ ili pro gram ske še me ko ja bi te frag men te ukla pa la u ce li nu.

Te le vi zi ja ne nu di pre o bra ža je, ona ih po ka zu je: na ekra­nu se stal no vi di ne što dru go, ali uvek ne gde dru gde. TV nas či­ni tu ri sti ma u vla sti toj eg zi sten ci ji, to je pro me na ko ju u na šoj nor mi iza zi va te le vi zi ja. Na se be sa me i na še okru že nje uvek gle­da mo iz va na. Tu ri zam je na ša nor mal nost. Ba ro uz je svo je te le­vi zij sko is ku stvo s ja ge om na zvao ‘The Com po si te City’, (Grad sastavljanjâ) grad na sta njen ‘lar vo li kim bi ći ma ko ja če ka ju na ne­ko ga ži vog?”. Eko si stem tih bi ća po stao je te le vi zor, a kad su se lar ve iš ča u ri le kao vo di te lji i TV­lič no sti, taj ži vi, taj gle da lac, bio je fi zič ki ne do stu pan. Te le pa ti ja ko ju te le vi zi ja po sti že sa ‘spo lja­šnjim sve tom’ ne se že du blje od dve di men zi je sli ke. Be nja mi nov grad kao bi o skop za mje nju je Ba ro u sov stan kao ekran. No dok se Vi li jam Ba ro uz mo rao tru di ti da pre ži vi na pa de po vra ća nja pro u zro ko va ne ja ge om, mi is ku stva ko ja je on ste kao mo že mo da kon zu mi ra mo u prak tič nom i ‘opu šte nom’ ob li ku. U kul tu ri te le vi zi je, ja ge je iz gu bio svoj glas te le pat ske dro ge (njen de lat ni sa sto jak, is po sta vilo se pri po drob ni joj ana li zi, ni je je din stve na tvar te le pa tin, ne go al ka loid har min).

4.­Ko­smič­ko­ki­ko­ta­njeFe bru ar i mart 1972. Te rens Mek Ke na sa gru pom du hov­

nih srod ni ka pred u zi ma pu to va nje kroz pra šu me Ko lum bi je.

Ekologijamedija

21

Na po čet ku sle de istu ru tu kao Vi li jam Ba ro uz, sa mo što Mek Ke ni na gru pa ni je u po tra zi za ja ge om, ne go za eg zo tič nom dro­gom oo­koo­he (ko ja sa dr ži smo lu vi ro le the i do re). Iz izveštajâ Ri čar da Evan sa Šul te sa (Ric har da Evan sa Schul te sa) sa znao je da se u njoj ja vlja pri rod ni DMT, (di me til trip ta min). Ko ri ste ći ga, Mek Ke na je imao do brih is ku sta va: ek sta za po či nje go to­vo tre nut no, tra je tri do pet mi nu ta a na kon če tvrt sa ta ne sta je sva ki trag opi je no sti. U tih ne ko li ko mi nu ta uži va lac se vi ne u pa ra lel ni pro stor, ne po sred no uz naš, u ko je mu ži ve ma la, mi ro­lju bi va, stre lo vi to pre o bra ža va ju ća bi ća, ko ja su sve i sve zna ju, te bi to zna nje pre ne la uži va o cu kad bo ra vak ne bi tra jao ta ko krat ko. Oo­koo­he bi tre ba lo da mo že da pro du ži za dr ža va nje DMT­a ko je će omo gu ći ti du blje uvi de.

Na kon uobi ča je nog pu to va nja gru pa do la zi u La Ho re ru, či sti nu oko jed ne mi si o nar ske ko li be uz re ku. Ne što ma lo po vi­še na la zi se pra šu ma u ko joj ži ve Vi to to, na rod ko ji ko ri sti tu dro gu. U toj šu mi oni pri ku pe ne ko li ko ja ge­li ja na sa po svu da ras tu će bilj ke Ba ni ste ri op sis ca a pi. Pa šnja ci ma pa su kra ve i na nji ho voj ba le zi Mek Ke na ot kri je hr pe pre kra snih glji va, oči to Strop ha rie cu ben sis. Put ni ci, svi struč nja ci za dro gu, zna ju da se u tom sunđe ru na la zi naj ve ća pri rod na kon cen tra ci ja psi ho­de lič ne ma te ri je psi lo ci bi na. Od lu ču ju da će uve če sva ki uze ti po šest ko ma da. Te no ći otva ra im se uni ver zum, dru ga di men zi­ja, zbog ko je oni i za bo ra vlja ju na oo­koo­he. Te rens Mek Ke na ose ća da je na pra gu sve o bu hvat nog, pro sve tlju ju ćeg is ku stva. Sa mo što ni je ko nač no za ko ra čio u pro stor što ga je ot krio u svo jim tri po vi ma na DMT­u. I vi še od to ga: ot kri ve ni unu tra šnji pro stor otvo ri će se i po te ći pre ma spo lja šnjo sti, po sta će do stu­pan sva ko me i za me ni ti spo lja šnji svet. A on da bi bi li r e še ni svi pro ble mi ovog svi e ta.

I De nis Mek Ke na, Te ren se ov brat, ko ji im se pri dru žio kao nar ko bo ta ni čar i po zna va lac ha lu ci no ge nih bi ljaka, ima neo­bi čan uti sak. U sta nju opi je no sti ču je ka ko iz pra šu me do pi re bru je ći ton. Na kon ne kog vre me na uspe va da opo na ša taj ton, kao da je reč o ra di ju ko ji re pro du ku je ne ki ne ljud ski ton. U tre­nut ku ka da ton za zvo ni u nje go vim usti ma po sta je mu ja sno ko li ko je ne pred sta vlji vo pu no ener gi je sa dr ža no u to me sig na­lu. Pri me ću je da ton ko ji pe vu ši ubr za va me ta bo li zam dro ge u nje go vom ti e lu. To ne mo že zna či ti ni šta dru go, za klju ču je De­nis, ne go to da je bru je ći ton za pra vo zvuk svih me ta bo li zi ra ju­ćih psi ho de lič nih ma te ri ja u ži voj pra šu mi oko nje ga ko ji je sad po stao ču jan. Ka da bi se glji va kom bi no va la sa ja ge om, har min iz te dro ge ote ža vao bi raz grad nju psi lo ci bi na i ta ko stra ho vi to osna žio nje go vo de lo va nje. Ka da bi on ta da pod dej stvom ovih ma te ri ja za u stio taj bru je ći ton, u mo le ku la ma psi ho ci bi na mo­ra li bi na stu pi ti je din stve ne po sle di ce. Šta vi še, kom bi na ci ja bru­

je ćeg to na i kok tel dro ga omo gu ći li bi ugrad nju de lat nih sa sto ja­ka psi ho de lič ne ma te ri je u vla sti tu DNK­a. Pre ple tom kvant ne me ha ni ke, su pra vo dlji vo sti, ap sorp ci je re zo nan ci ja i he mij ske raz me ne ma te ri ja ko je je ot krio De nis, ova u DNK usa đe na dro­ga funk ci o ni sa la bi kao ne ki ra dio. Sve in for ma ci je po hra nje ne u ge net skom ma te ri ja lu – sve ko li ka is ku stva svih or ga ni za ma ko ji su ika da po sto ja li i ko ji još po sto je – po sta le bi po sred stvom te an te ne čuj ne i do stup ne svim lju di ma. Pre ko na še vla sti te DNK ko nač no bi smo do i sta ostva ri li me đu sob ni kon tak, ali i kon takt sa ce lim sve tom.

La ga no uz ne mi re na ovim pro lo mom na uč ne in tu i ci je gru­pa do la zi do za ključ ka da je po tre ban eks pe ri ment. Dru ga mo­guć nost, da je De nis po lu deo, uzi ma se ta ko đe u raz ma tra nje, ali bi va do dalj njeg oba če na. Za svo je sme le tvrd nje De nis pred­la že sle de ći eks pe ri ment: ži vu Strop ha riu s iz me tom sta vi će u pro sto ri ju a za tim će svi po je sti glji ve i ja ge. Ka da dro ge poč nu da de lu ju on će iz u sti ti bru je ći ton. U tom će tre nut ku psi lo ci­bin u ži voj dro gi bi ti elek tro he mij ski ta ko pot stak nut da će glji­va spon ta no eks plo di ra ti. Ta da će se sva ko vla sti tim oči ma mo ći osve do či ti ima li on pra vo ili fan ta zi ra.

Eks pe ri ment je pla ni ran za ve če 4. mar ta. Za Te ren sa eks­pe ri ment ima dru go zna če nje ne go li za De ni sa. On zna da ja ge ni je po tre ban. Sve je sa dr ža no u ko smič koj glji vi. Ja ge ili vi še ne de lu je ili ga uzi ma ju u pre vi še ma lim do za ma. Strop ha ria pri pa­da sor ti sun đe ra ko ja se po ja vlju je svu da na Ze mlji. Za raz li ku od ja gea ili oo­koo­he ta ča rob na glji va ni je is klju či vo vla sni štvo jed nog ma log ple me na u di vlji ni Ju žne Ame ri ke kao što ni je ni ti pič no za pad njač ki pro iz vod. Ta se glji va po ja vlju je u svim kul­tu ra ma. To kom eks pe ri men ta tre ba lo bi pod stak nu ti psi lo ci bin u sva koj po sto je ćoj glji vi i ti me ne po sred no ak ti vi ra ti DNK u sva kom čo ve ku. On da će po sta ti mo gu ća uni ver zal na ko mu ni­ka ci ja od no sno, mir na ze mlji lju di ma do bre vo lje. A upra vo to ni je znao da ostva ri ja ge (od no sno te le vi zi ja), upr kos svim po­čet nim obe ća nji ma.

Eks pe ri ment ot po či nje. Ose ća ju da se ak ti vi ra psi lo ci bin u nji ho vim ti e li ma i ka ko za tim po či nju da de lu ju mo le ku li har mi­na. De nis za ču je ka ko do nje ga do pi re bru je ći ton i pre da je ga da­lje. Te rens, ko ji je opi sao tu maj sto ri ju, ose ća ka ko psi lo ci bin u nje go vom te lu vi bri ra u fre kven ci ji bru ja nja. Na sta je ta jac. Noć je mi nu la. Petlo vi ku ku ri ču tri pu ta. Oče ku je se da se, kad glji va eks plo di ra, po ja vi ka men mudracâ i da ga onaj u či ju je DNK ugra­đen psi lo ci bin uzme u ru ku. “Gle!” ka že De nis. Te rens se nag ne nad ži vu glji vu ko ja se ža ri. Kad na krat ko na nju pad ne sen ka on ume sto sun đe ra ugle da “jed nu pla ne tu, Ze mlju, bli sta vu i ži vot­nu, pla vu i smeđ ka stu i za sle plju ju će be lu”. Eks plo zi ja ni je bi la po treb na. “To je naš svet”, ka že De nis. “Us pe li smo.”

Ka da uju tro odu da se na di šu sve žeg zra ka Te ren sa opet spo pad nu sum nje. U nje mu se oslo bo di la ne ka stra na ener gi ja. “Pi tam se sa mo za što mi je bi lo ta ko la ko da uči nim skok od mi­sli da smo ima li čud no vat, pro stor no ve zan do ži vljaj na ide ju da mi za u zi ma mo ključ nu po zi ci ju u pla ne tar nom fe no me nu. Bio sam žr tva ne če ga što bih že leo da na zvem kog­ni­tiv­nom­ha­lu­ci­na­ci­jom. Ume sto vi zu el nog opa ža nja ne če ga što u stvr no sti ni je tu, kog­ni­tiv­na­ha­lu­ci­na­ci­ja­je­to­tal­ni­po­mak­naj­vi­ših­ni­voa­u­na­šem­od­no­su­sa­sve­tom.” O če mu go vo ri Mek Ke na? Šta su to oni za pra vo do ži ve li? U tre nut ku pre la za u dru gi pro­stor, u ko ji nas pre no se DMT i psi lo ci bin, “svet se opu šte no iz o­kre će pre ma spo lja i ot kri va se ono što je bi lo skri ve no: ma gič ni na čin sa gle da va nja, dru gi men tal ni kra jo lik, ni ka da pre vi đen, i taj kra jo lik po sta je stvar nim. To je car stvo ko smič kog ki ko ta nja. NLO­i, vi le nja ci i pan te o ni svih re li gi ja sta nov ni ci su tog ne kad ne vi dlji vog kra jo li ka. Ot kri va ju se kon ti nen ti i oke a ni uobra zi­lje, sve to vi ko ji za ba vlja ju sva kog ko je spre man da se igra, a igra on da ide sve du blje i du blje?”

Ono što Te ren s Mek Ke na tu opi su je, san je o vir tu el noj stvar no sti, od no sno na uč na fan ta sti ka autorâ po put Vi li je ma Gib so na (Wil li a ma Gib so na) i Ne la Ste fen so na (Ne a la Step hen­so na): saj ber spejs, me ta­sve mi ri. Uosta lom, ista ona teh ni ka ko­ja je u raz li či tim la bo ra to ri ja ma raz vi je na pet do de set go di na na kon Mek Ke ni ne vi zi je. Ka da do sko ra po sred stvom vir tu el ne stvar no sti sve in for ma ci je na Ze mlji po sta nu do stup ne u 3D­u, te ka da se svi pri klju če, kom pju ter će po sta ti po jav ni ob lik na še pla ve, smeđ ka se i za slje plju ju će be le pla ne te. Vir tu el na stvar nost je ka men mudracâ. Teh nič ki, me dij vir tu al ne stvar no sti ko rak je da lje od te le vi zi je, jer je od mak nu tost od sli ke uki nu ta. Vanj ski svet une sen je u unu tra šnjost, u sli ke se ula zi. Bra ća Mek Ke na pred po sta vi li su da se ljud ske DNKa mo ra ju pre o bra zi ti u pri­jem nik i tran sfor ma tor sve ta, ali uni ver zal na ko mu ni ka ci ja se po ka za la ne čim što je ostva ri vo na ma nje ne zgra pan i ne zgo dan na čin. S je di nom raz li kom da u vir tu el noj stvar no sti ne po sta­ju do stup ne i vi dlji ve sve u ti e lu po hra nje ne in for ma ci je. Kôd u ko ji su bra ća Mek Ke na hte li da za pi šu svo je is ku stvo – DNK sa nje na če ti ri te melj na ele men ta – za me njen je bi nar nim kôdom sa sa mo dva ele men ta, 0 i 1, ko jim je na pi san ce lo kup ni soft ver di gi tal ne mre že: “du bo ka struk tu ra” sa mog sa ber spej sa. Da kle, po nov no jed no de gra di ra nje.

Vir tu al na stvar nost te ži ka to me da za me ni spo lja šnji svet, a ne ma ni ka kvu po ru ku za te la ko ja u nje mu ži ve. Kog ni tiv ni po mak ko ji do ži vlja va mo u na šem od no su pre ma Ze mlji sa sto­ji se u to me da se be sa me na sto ji mo da uči ni mo su vi šnim. Vir­tu el na stvar nost, a i bi os fe ra, funk ci o ni šu za pra vo bo lje bez čo­ve ka. No, toj sme loj slut nji za uz vrat, do bi ja mo mo guć nost igre

bes ko nač nih pre o bra ža ja sa sli kom na šeg te la i sa sli kom sve ta u ko ji smo do spe li. Osim to ga, vi še ne će mo ći da po sto ji po sto­ja ti od mak od sli ka, ali sva ka ko ho će od na šeg te la. Ono osta je vi si ti u spu ta va ju ćoj ma te ri jal noj zbi lji i ne iz be žno se u nju vra­ća. Pri klju če no na vir tu el nu stvar nost na še je te lo, kao te lo bra­će Mek Ke na u ko jem su mo le ku le iz gra đi va le svo je kom bi na ci­je, po sta lo ma ši nom za ob ra du po da ta ka, me di jem. Ono sa mo ne či ni vi še ni šta.

5. Osta ti tuDro ge ne stva ra ju no vi svet, one raz gra đu ju po sto je ći. Pi­

ta nje, što je bi lo pre – do ži vljaj pod dro gom ili teh nič ki me dij s ko jim se do ži vljaj pod dro gom mo že pro tu ma či ti – pi ta nje je “ko ko ška ili ja je”. Ten den ci ja je od He ri ja Hu bel Kej na i Be nja­mi na, pre ko Ba ro u za do bra će Mek Ke na, bi la da to ov de i sa da u ko jem oni ot kri va ju ka ko tre ba ži ve ti ob u hva ća sve ve će pro­stor ne i vre men ske raz da lji ne. Ba ro u zu je bi lo do sta lo kal nog film skog is ku stva kla sič nih dro ga – “Ko li ko od vas lju di, mo že ži ve ti bez fil mo va?” – i sa ve to vao je da se od mah na pu sti bi o­skop sva ko dnev nog ži vo ta. S ja ge om on je pro šao ek sta tič ko te le vi zij sko is ku stvo u ko je mu je isto vre me no bio pri su tan u ce lo kup nom spo lja šnjem sve tu. Za TV­ge ne ra ci ju bra će Mek Ke na ta je opi je nost bi la bez učin ka. Oni su ot kri li saj ber spejs: ne po sred nu pri sut nost ce lo kup nog unu tra šnjeg sve ta iz van vla­sti tog du ha – na i me, u no voj apa ra tu ri. Ono spo lja šnje, dru go, ono što se na la zi iz van po zna to ga po ka zu je se kao još neo smi­šlje ni i neo stva re ni teh nič ki me dij. Pri met no je da su pod jed na­ko Kejn, Ba ro uz kao i Mek Ke na, svo ja no va is ku stva iz vu kli iz dro ga ko je su bi le deo kul tu re bez teh nič kih me di ja. Sa me su dro ge bi le ko mu ni ka cij sko sred stvo. Ka da je svet pro pat ni pro­iz vod vir tu al ne stvar no sti, beg iz nje nu di mo guć nost iz van vir­tu al nog is ku stva.

Is ku stvo pri sut no sti pod dro ga ma ot kri va pred o se ćaj ne­po zna tog stro ja. Do kle god po sto je me di ji po sto ja će i ‘pro blem dro ga’, tra ži će se iz laz po sred stvom in ten zi te ta. Kon zu mi ra nje opi ja ta je, ta ko sa gle da no, uza lud ni po ku šaj istu pa nja iz me di ja. To uspe va kod onih ko ji uzi ma ju he roj ske do ze. Za one ko ji ma je do volj no mno go ma nje, dro ge su pre spe ci fič no sred stvo ka­ko bi se ra di lo jed na kom br zi nom, in te nzi te tom i kon cen tra ci­jom po put mo der nih elek tron skih ure đa ja. Dro ge po u ča va ju da ži vot ni je ni šta vi še ne go niz me dij skih is ku sta va i mo guć no sti. Pri sut nost u ak tu al no sti on da is klju či vo zna či iz mi ca nje vla da­ju ćem me di ju. S dru ge stra ne, dro ge bi, na rav no, mo gle ima ti i svo je vla sti te na me ne u po gle du pro ši re nja sve sti.

Ke­i­ne­Me­dien­oh­ne­Dro­gen,­ke­i­ne­Dro­gen­oh­ne­Me­dien,poglavljeizknjige, Der Da­ten dandy: Über Me dien, New Age und Tec hno kul tur 1994. Mannheim:Bollmann

Ekologijamedija

22

23

O auto ruBIL­WET­/­ADILK­NO (Stic hting tot Be vor de ring van Il le ga le We ten schap / Fo un da tion for the Advan ce ment of Il le gal Know­

led ge/ Fon da ci ja za di stri bu ci ju ile gal nih zna nja) je osno va na 1983. go di ne kao ko lek tiv pet auto ra. Či ne je Ge ert Lo vink, Ar jen Mul­der, Bas Jan van Stam, Lex Vo u ter lut i Pa tri ci ja Ri e mens. Iz da nak su skvo ter skog po kre ta i pi rat skih ra di ja u Am ster da mu. Oblast nji ho vog in ter so va nja su me di ji i kri tič ka me dij ska te o ri ja.

“Si­tu­a­u­ci­o­ni­stič­ka­igra­se­raz­li­ku­je­od­kla­sič­nog­kon­cep­ta­igre­po­ra­di­kal­noj­ne­ga­ci­ji­ele­men­ta­tak­mi­če­nja­i­ne­pri­sta­ja­nju­na­odvo­je­nost­igre­od­sva­ko­dnev­nog­ži­vo­ta.”

24

Paolo Virno / pre vod: M. S.

Brbljanje­i­znatiželja

N a kra ju, že leo bih da se za dr žim na dva vr lo po zna ta i ozlo gla še na fe no me na sva ko dnev nog ži vo ta ko je

je Mar tin Haj de ger uz di gao u rang fi lo zof ske te me. Pre sve ga, na br blja nje, od no sno na dis kurs bez osnov nog struk tu i ra nog ko stu ra, in di fe rent nog na spram sa dr ža­ja ko jih se po vre me no

do ti če – za ra znom i bez gra nič nom dis kur su. Za­tim zna ti že lji, od no sno ne za si toj po hle pi za onim no­vim kao ta kvim. Či ni mi se da su to dru ga dva pre di ka­ta ko ja pri pa da ju gra ma tič kom su bjek tu “mno štva”. Uz uslov, kao što će te vi de ti, da se Haj de ge ro ve re či po ne­kad ko ri ste pro tiv Haj de ge ra sa mog. Ras pra vlja ju ći o “br blja nju” že leo bih da se fo ku si ram na da lje raz ra đi va­nje od no sa mno štvo/ver bal ni je zik. Zna ti že lja, pak, ima po sla sa od re đe nim epi ste mo lo škim vr li na ma mno štva (pod ra zu me va se da se ov de ra di sa mo o spon ta noj i ne pro mi šlje noj epi ste mo lo gi ji).

Haj de ger je br blja nje i zna ti že lju ana li zi rao u Bit ku i vre me nu . Na njih se po zi va kao na ti pič ne ma ni fe sta­ci je “ne a u ten tič nog ži vo ta”. Nje ga ka rak te ri še kon for­mi stič ko ni ve li sa nje sva kog ose ća ja i raz u me va nja. U ta kvom ži vo tu do mi ni ra im per so nal na za me ni ca “se”: ka že se, ra di se, mi sli se ovo ili ono. Si mon do no vom ter mi no lo gi jom re če no: ono pre din di vi du al no do mi ni­ra sce nom, in hi bi ra ju ći sva ku mo gu ću in di vi du a ci ju. “Se” je ano nim na i sve pro ži ma ju ća. Njo me se hra ne si gur no sti ko je nas ohra bru ju; ona ši ri već op šte pri­hva će na mne nja. Ona­je­bez­li­čan­su­bjekt­me­dij­ske­ko­mu­ni­ka­ci­je. “Se” hra ni br blja nje i po kre će neo b u­zda nu zna ti že lju.

Taj br blji vac, nju ška lo “se” skri va glav nu cr tu ljud­skog eg zi sti ra nja: bi va nje u sve tu. Pa zi te: pri pa da ti sve­tu ne zna či o nje mu ne za in te re so va no kon tem pli ra ti. Ovo pri pa da nje pre sve ga im pli ci ra prag ma tič nu uklju­če nost. Od nos s mo jim vla sti tim ži vot nim kon tek stom ne sa sto ji se sa mo od spo zna ja i pred sta va, već od adap­tiv ne prak se, tra ga nja za sklo ni štem, prak tič ne ori jen ta­ci je, i ma ni pu la tiv nih in ter ven ci ja na objek ti ma ko ji me okru žu ju. Po Haj de ge ru auten ti čan ži vot svoj do sto jan iz raz pro na la zi u ra du. Svet je, na pr vom me stu, svet – ra di o ni ca, skup pro iz vod nih sred sta va i ci lje va, te a tar op šte spret no sti. Pre ma Haj de ge ru, br blja nje i zna ti že­lja iz vr ću taj te melj ni od nos sa sve tom. Onaj ko br blja

i ko se pre pu šta zna ti že lji ne ra di, skre nuo je s pu ta iz vr ša va nja ne kog od re đe nog za dat ka, su spen do vao je bi lo ka kvu ozbilj nu “bri gu”. “Se”, osim što je ano nim no, ta ko đe se na la zi i u sfe ri do­ko li ce. Svet­ra­di­o­ni­ca­tran­sfor­mi­sao­se­u­svet­spek­takl.

Za pi taj mo se: da li je isti na da br blja nje i zna ti že lja osta ju s one stra ne gra ni ce ra da, da kle u vre me nu po sve će nom ra zo­no di i do ko li ci? Tre ba li pret po sta vi ti da su te sklo no sti po sta le per ja ni ca sa vre me ne pro iz vod nje u ko joj pre vla da va ko mu ni ka­tiv no de lo va nje i u ko joj se mak si mal no vred nu je spo sob nost sna la že nja usred stal nih ino va ci ja?

Za poč ni mo s br blja njem. Ono po tvr đu je is tak nu tu ulo gu dru štve ne ko mu ni ka ci je, nje zi nu ne za vi snost od bi lo ka kve ste­ge ili pret po stav ke, nje nu pu nu auto no mi ju. Auto no mi ju od una pred de fi ni sa nih ci lje va, od li mi ti ra ju ćih za du že nja, od oba­ve ze za ver nom re pro duk ci jom stvar no sti. Dis kurs vi še ne tra ži spo lja šnju po tvr du u do ga đa ji ma na ko je se od no si. On sam je sa mo do volj ni do ga đaj, oprav dan sa mom či nje ni com što se do­go dio. Haj de ger pi še: “S ob zi rom na pro seč nu ra zu mlji vost, ko­ja je već sa dr ža na u is ka zi ma go vor nog je zi ka, iz re če ni go vor se mo že do brim de lom shva ti ti, bez po tre be da se slu ša lac udu blju­je u iz vor no raz u me va nje ono ga o če mu se go vo ri”. I na sta vlja: “Br blja nje je mo guć nost da se sve raz u me, a bez da se pret hod­no usvo ji stvar o ko joj je reč”.

Br blja nje sa ka ti re fe ren ci ja li stič ku pa ra dig mu. Ma­sov­ni­me­di­ji­po­ti­ču­iz­kri­ze­te­pa­ra­dig­me. Jed nom oslo bo đe ne oba­ve ze da tač no ko re spon di ra ju ne je zič kom sve tu, is ka zi se mo gu mul ti pli ko va ti do bes ko nač no sti, na sta ju ći je dan iz dru gog. Br­blja nje je ne u te me lje no. Ta ne u te me lje nost ob ja šnja va la bi lan i po ne kad is pra zan ka rak ter sva ko dnev ne in ter ak ci je. Ipak, ta ista ne u te me lje nost u sva kom tre nut ku auto ri zu je iz na la že nje i eks pe ri men ti sa nje sa no vim dis kur si ma. Ko mu ni ka ci ja, ume sto da od ra ža va i pre no si ono što je ste, sa ma pro iz vo di sta nja stva ri, do tad ne vi đe na is ku stva, no ve či nje ni ce. U is ku še nju sam da ka­žem ka ko je br blja nje slič no po za din skoj bu ci – po se bi be zna čaj­noj (za raz li ku od bu ke ve za ne uz od re de ne fe no me ne, kao što je na pri mer bu ka mo to ci kla ili bu ši li ce), no, ko ja ipak ocr ta va ne sto iz če ga se mo gu iz vu ći sig ni fi kant ne va ri jan te, neo bič ne mo du la ci je, ne pred vi đe ne ar ti ku la ci je.

Či ni mi se da je br blja nje osnov ni ma te ri jal post for di stič­ke vir tu o zno sti. Vir tu oz je onaj ko ji pro iz vo di ne što što se ne mo že raz lu či ti, a još ma nje odvo ji ti od sa mog či na pro iz vod nje. Obi čan go vor nik je vir tu oz par ex cel len ce. Ali, sa da to do da jem,

Ekologijamedija

25

ne­re fe ren ci jal ni go vor nik, od no sno go vor nik ko ji, dok go vo ri, ne od ra ža va ni jed no sta nje stva ri, već od re đu je no va sta nja vla­sti tim re či ma: to su oni ko ji br blja ju, po Haj de ge ru. Br blja nje je per for ma tiv no: kod nje ga re či od re đu ju či nje ni ce, do ga đa je, sta­nje stva ri. Ili, ako vam je to bli že: upra vo se u br blja nju mo že pre­po zna ti osno va per for ma tiv no sti – ne “kla dim se” ili “ku nem se” ili “uzi mam ovu že nu za su pru gu”, već pre sve ga u “go vo rim”. U tvrd nji “go vo rim” či nim ne što dok to go vo rim, i k to me obe­lo da nju jem ono što či nim dok to či nim.

Su prot no ono me što pret po sta vlja Haj de ger, br blja nje ni je sa mo jed na bed na i pre zri va po ja va, već se iz rav no ti če ra da i dru­štve ne pro iz vod nje. U mno gim su fa bri ka ma pre tri de set go di na sta ja li nat pi si ko ji su na re đi va li “Ti ši na, ra di se”. Onaj ko je ra dio, ću tao je. Po če lo bi se “br blja ti” tek na iz la zu iz fa bri ke ili kan ce­la ri je. Glav na ino va ci ja post for di zma je ta da je on uveo je zik u rad. Da nas bi u ne kim ra di o ni ca ma mo gli po no sno sto ja ti nat pi si obr nu ti od onih prie tri de set go di na: “Ra di se, pri čaj te.”

Od rad ni ka se ne tra ži od re đen broj stan dard nih fra za, već ne for mal no i flek si bil no ko mu ni ka tiv no de lo va nje ko je je u sta­nju da se su o či s naj ra zli či ti jim even tu al no sti ma (i, na rav no, s pri stoj nom do zom opor tu ni zma). Ter mi ni ma fi lo zo fi je je zi ka, re kao bih da se ne po kre će pa ro le, već lin gue, tj. sa ma je zič ka kom pe ten ci ja, a ne nje na spe ci fič na pri me na. Ta kom pe ten ci ja, ili op šta mo guć nost ar ti ku la ci je bi lo ka kve vr ste is ka za vla sti tu em pi rij sku va žnost sti če upra vo u in for ma tič kom br blja nju. Ta­mo, u stva ri, ni je to li ko va žno “šta se go vo ri”, ko li ko je va žno ono ja sno i jed no stav no “mo ći iz go vo ri ti”.

Pre đi mo sa da na zna ti že lju. I njen je su bjekt ano nim no “se”, ne u pit ni pro ta go ni sta “ne a u ten tič nog ži vo ta”. I ona se, pre ma Haj de ge ru, na la zi iz van rad nog pro ce sa. “Vi đe nje”, ko je je u ra du do vr še no po za vr šet ku ne kog po seb nog za dat ka, u slo­bod no vre me po sta je ne mir no, ne stal no. Haj de ger pi še: “Bri ga se mo že smi ri ti u smi slu da se u od mo ru na čas pre ki ne rad ili da je po sao za vr šen. U od ma ra nju bri ga ne ne sta je, ali se otva ra po gled, ko ji vi še ni je ve zan uz svet de la” (ibid.). Oslo bo đe nje od sve ta de la či ni da se “vi zi ja” hra ni bi lo či me, bi lo ka kvim stva ri­ma, či nje ni ca ma, do ga đa ji ma, ali re du ko va nim na mno go broj­ne spek ta kle.

Haj de ger ci ti ra Augu sti na, ko ji je pro veo za di vlju ju ću ana li­zu zna ti že lje u de se toj gla vi Is po ve sti. Za Augu sti na je zna ti želj­nik onaj ko ji se pre da je con cu pi scen tia ocu i o rum, po ho ti po gle­da, tra ga ju ći za do ži vlja jem ne čeg neo bič nog, pa čak i stra hot­nim spek ta klom: “Jer na sla da ide za onim što je le po, zvuč no, ugod no, teč no, glat ko, a ra do zna lost ide i za tim da is ku ša ono što se to me pro ti vi, ne da tr pi ne u god nost, ne go da iz po žu de is ku si i do zna. [...] Ka kav je užit ka vi de ti na ras tr ga nom mr tva­

cu ono zbog če ga bi se mo ra lo zgro zi ti? Pa ipak, ako ne gdeg de le ži mr tav čo vek, na gr nu lju di da se ža lo ste i da po ble de”. Augu­stin i Haj de ger sma tra ju zna ti že lju per verz nim i de gra di ra nim ob li kom lju ba vi za zna njem. Reč je, da kle, o epi ste mič koj stra­sti. Ona je ple bej ska pa ro di ja bi os the o re ti kos, kon tem pla tiv nog ži vo ta po sve će nog či stom zna nju. Ni fi lo zof, a ni zna ti želj nik ne ma ju prak tič ne in te re se – obo ji ca te že sa mo svr ho vi toj spo­zna ji, vi zi ji bez ika kvih spo lja šnjih ci lje va. Ali, kod zna ti že lje ču­la uzur pi ra ju pre ro ga ti ve mi sli: fi zič ke su oči, a ne me ta fo rič ke oči uma, one ko je po sma tra ju, is tra žu ju, vred nu ju sve fe no me­ne. Asket ska se te o ri ja tran sfor mi še u vo a jer sku “po ma mu za is ku stvom, za zna njem”.

Haj de ge rov je sud ko na čan: u zna ti že lji se ugne zdi lo ra di kal­no otu đe nje, a zna ti želj ni kom “is klju či vo upra vlja iz gled sve ta, na čin bi va nja, u ko me on na sto ji da se ota ra si vla sti tog bi ti­u­sve tu” Že leo bih da taj Haj de ge rov sud kon fron ti ram s Be nja mi­no vim sta ja li štem. U “Umet nič kom de lu u do bu svo je teh nič ke re pro duk ci je”, Be nja min je pred sta vio svo ju di jag no zu im per so­nal nog “se”, na či na po sto ja nja ma sov nog dru štva, ukrat ko “ne­a u ten tič nog ži vo ta”. Druk či jom ter mi no lo gi jom, raz u me se. Do šav ši do bit no raz li či tih za klju ča ka od Haj de ge ra, Be nja min ono što Haj de ger raz u me kao pret nju, do ži vlja va kao obe ća nje ili ba rem va žnu pri li ku. Teh nič ka re pro duk ti bil nost umet no sti i svih vi do va is ku stva re a li zo va na od stra ne ma sov nih me di ja ni­je ni šta dru go do naj pri klad ni ji in stru ment za za do vo lje nje uni­ver zal ne i sve pro ždi ru će zna ti že lje. No, Be nja min upra vo hva li tu čul nu “po ma mu za zna njem”, tu “po žu du po gle da” ko ju He i­deg ger ocr nju je. Po gle daj mo ovo ma lo de talj ni je.

Zna ti že lja (za Haj de ge ra) kao i teh nič ka re pro duk ti bil nost (za Be nja mi na) na sto je da po ni šte dis tan ce, da sve sta ve na do­hvat ru ke (ili, bo lje, na do hvat po gle da). No, ta po sve će nost bli­zi ni kod dvo ji ce auto ra za do bi ja su prot sta vlje na zna če nja. Za Haj de ge ra – uko li ko iz o sta ne mar lji va bri ga o stva ri ma – pri­bli ža va nje ono me što je da le ko i stra no kao svoj je di ni re zul tat ima desk truk tiv nu ne ga ci ju per spek ti ve: po gled vi še ne raz li ku­je iz me đu “pr vog pla na” i “po za di ne”. Kad sve stva ri kon ver gi­ra ju u in di stink tiv nu bli skost (kao što se to, pre ma Haj de ge ru, do ga đa zna ti želj ni ku), iz o sta je sta bil no sre di šte iz ko jeg bi se stva ri mo gle po sma tra ti. Zna ti že lja je slič na le te ćem ći li mu ko­ji se, iz be ga va ju ći si lu te že, u ni skom le tu kre će oko fe no me na (bez da im se po sve ti).

Be nja min, na pro tiv, u po gled ma sme dij ske zna ti že lje za pi­su je “strast da na šnjih ma sa ko je te že da se bi stva ri pri bli že pro­stor no i dru štve no, ko li ko i da pre vla da ju je din stve nost sva ke da to sti po se za njem za nje nom re pro duk ci jom” . Za Be nja mi na zna ti že lja, kao pri bli ža va nje sve tu, ši ri i obo ga ću je ljud ske per­

26

cep tiv ne spo sob no sti. Zna ti želj ni ko va mo bil na vi zi ja re a li zo va­na po mo ću mas­me di ja ne ogra ni ča va se na pa siv nu re cep ci ju spek ta kla ko ja mu se nu di, već, na pro tiv, uvek iz no va od lu ču je šta će vi de ti, i šta za vre đu je da iz bi je u pr vi plan, a šta tre ba da osta ne u po za di ni. Me di ji uve žba va ju ču la da gle da ju po zna to kao da je ne po zna to, od no sno da opa ža ju “ogrom nu i ne pred vi­di vu mar gi nu slo bo de” čak i u naj tri vi jal ni jim i naj re pe ti tiv ni jim aspek ti ma sva ko dnev nog is ku stva. Ali, oni isto dob no uve žba va­ju ču la i za in verz ni za da tak: da gle da ju ne po zna to kao da je po­zna to, da na vik nuv ši se na iz o sta nak usta lje nih na vi ka po sta nu upo zna ti s onim neo če ki va nim i iz ne na đu ju ćim.

Još jed na zna ko vi ta ana lo gi ja. Ka ko za Haj de ge ra, ta ko i za Be nja mi na, zna ti želj nik je uvek ras tre sen. On sve gle da, pri ma, is pro ba va, ali bez ika kvog po sve ći va nja pa žnje. Čak i u tom slu ča­ju sud dvo ji ce auto ra di ver gi ra. Za Haj de ge ra je ras tre se nost, tj. ono što je ko re lat zna ti že lji, očit do kaz to tal ne ne u ko re nje no sti i to tal ne ne a u ten tič no sti. Ras tre sen je onaj ko ide uvek za raz li či­tim, ali ekvi va lent nim i me đu sob no iz me nji vim mo guć no sti ma. Su prot no, Be nja min ja sno hva li upra vo ras tre se nost, opa ža ju ći u njoj naj e fi ka sni ji na čin re cep ci je jed nog ve štač kog, teh nič ki is kon­stru i sa nog is ku stva: “Ras tre se no šću ko ju pru ža umet nost mo že se la ko kon tro li sa ti re ši vost no vih za da ta ka per cep ci je. [...] Film ne po ti sku je sa mo kult nu vred nost /tj. kult umet nič kog de la ka uni kat nog/ do vo de ći pu bli ku u po lo žaj oce nji va ča ko ji od lu ču je šta je u pr vom, a šta u dru gom pla nu – već i ti me što oce nji vač ki stav u bi o sko pu ne zah te va pa žnju. Pu bli ka [a ko vam je dra že, mno štvo kao pu bli ka] je is pi ti vač, ali ras tre se ni“.

Ras tre se nost je pre pre ka in te lek tu al nom uče nju. Ali stva ri se ra di kal no me nja ju kad je reč o čul nom uče nju: ovo po to nje je čak fa vo ri zo va no i po ten ci ra no od stra ne ras tre se no sti, od no­sno ona tra ži od re đe ni ste pen dis per zi je i ne stal no sti. No do bro, me dij ska zna ti že lja je čul no uče nje teh nič ki re pro duk ti bil nih ar­te fa ka ta, ne po sred na per cep ci ja in te lek tu al nih pro iz vo da, te le­sna vi zi ja znan stve nih pa ra dig mi. Ču la – ili, bo lje, “po žu da oka” – usva ja ju ap strakt nu stvar nost, od no sno kon cep te ma te ri ja li­zo va ne u teh ni ka ma, ne od no se ći se pre ma stvar no sti sa stra ho­po što va njem, već se raz me ću ći ras tre se no šću.

Zna ti že lja (ras tre se na) kao i br blja nje (ne re fe ren ci jal no) su atri bu ti sa vre me nog mno štva. Na rav no, atri bu ti bre me ni ti dvo­smi sle no sti ma. No, ne iz be žni.

Naslovorginala:Gra ma ti ca del la mol ti tu di ne – Per una ana lis del la for me di vi ta con tem po ra nee 2001.PrevodjerađensaizdanjaknjigenaengleskomGram mar of the Mul ti tu de,strana88–95;2004Semiotext(e)

Ekologijamedija

27

“Stva­ra­nje­si­tu­a­ci­ja­po­či­nje­na­ru­še­vi­na­ma­mo­der­nog­spek ta kla. La ko je vi de ti do ko je je me re su štin ski

prin cip spek ta kla – ne in ter ven ci ja – po ve zan sa otu­đe­njem­sta­rog­sve­ta.­Na­su­prot­to­me,­

naj­va­žni­ji­re­vo­lu­ci­o­nar­ni­eks­pe­ri­men­ti­u­kul­tu­ri­te­ži­li­su­da­raz­bi­ju­po­sma­tra­če­vo­po­i­sto­ve­ći­va­nje­sa­li­kom­

glav nog ju na ka i da ga ta ko na ve du na ak tiv no po­na­ša­nje,­da­sve­svo­je­spo­sob­no­sti­sta­vi­u­slu­žbu­

re­vo­lu­ci­je­sop­stve­nog­ži­vo­ta.”

28

Mateo Paskvineli / pre vod: Iva na Ko mlen ski

Radikalne mašine naspram­tehno­carstva:­od­utopije­do­mreže­

Svako od nas je istinska mašina, svako od nas je konstruktivna mašina.

Toni Negri

Tehničke­mašine­očigledno­rade­samo­ako­nisu­neispravne.­Sa­druge­strane,­želeće­mašine se neprekidno kvare tokom rada, i u stvari rade samo kada nisu ispravne. Umetnost­često­ima­korist­od­ovog­svojstva­tako što stvara istinske grupne fantazije u kojima­se­želeća­proizvodnja­koristi­za­kratak­spoj unutar društvene proizvodnje, kao i za uplitanje­u­reproduktivne­funkcije­tehničkih­mašina,­uvodeći­elemenat­nefunkcionisanja.

Žil­Delez,­Feliks­Gatari,­“Anti-Edip”­

Š ta je u stva ri de lje nje zna nja? Ka ko funk ci o ni še eko­no mi ja zna nja? Gde je op šti in te lekt na po slu? Uzmi­

te na pri mer ma ši nu za pra vlje nje ci ga re ta. Ma ši na ko ju vi di te je ob je di nje nje na uč nog zna nja u pro gram ske i ma šin ske kom po nen te, stva ra nje ma ši na za ko mer ci ja­li zo va nu upo tre bu: ona auto mat ski upra vlja pri li vom nov ca i ro be, za me nju je čo ve ka me đu sklop ka ma ko­je su la ke za ru ko va nje, šti ti pri vat no vla sni štvo, funk­ci o ni še na prin ci pu mi ni mal ne kon tro le i ru tin skom ob na vlja nju za li ha. Gde je ne stao rad nik u du van skoj in du stri ji? Po ne kad uži va u slo bod nom vre me nu. Po­ne kad kom pa ni ja ko ja po se du je la nac di stri bu ci je me­nja nje ga za ma ši nu. Na me stu rad ni ka u du van skoj in du stri ji, če sto se sre će teh ni čar. Da le ko od to ga da me nja mo Mark sov Frag ment o ma ši na ma u Frag ment o ma ši na ma za ci ga re te, ovaj ne zdra vi pri mer ima za cilj da po ka že ka ko post for dov ske te o ri je ži ve oko nas i ka ko su ma te ri jal ne ili ap strakt ne ma ši ne iz gra đe ne

ko lek tiv nom in te li gen ci jom or gan ski po ve za ne sa bu ji com eko­no mi je i na ših po tre ba.

Tre ba lo bi da go vo ri mo o ko lek tiv nim in te lek ti ma pre ne­go o ko lek tiv nom in te lek tu. Po sto je vi še stru ke for me ko lek tiv ne in te li gen ci je. Ne ke mo gu po sta ti to ta li tar ni si ste mi, po put voj­no­uprav ne ide o lo gi je Mic ro soft kom pa ni je. Dru ge mo gu bi ti ote lo tvo re ne u so ci jal no de mo krat skim bi ro kra ti ja ma, u apa ra tu po li cij ske kon tro le, u pro ra ču ni ma spe ku la to ra na tr ži štu, u ar hi­tek tu ri na ših gra do va (sva ko ga da na ho da mo po ka me nu ko lek­tiv ne in te li gen ci je). U Odi se ji 2001, kao i u fil mu Ma trix, mo zak ma ši na se raz vi ja od sa mo sve snog do tač ke ka da že li da se ota ra­si čo ve ka. Sa dru ge stra ne, “do bre” ko lek tiv ne in te li gen ci je pro­iz vo de me đu na rod ne mre že sa rad nje kao što je to mre ža glo bal­nog po kre ta, za vi snih rad ni ka, stva ra la ca bes plat nih pro gra ma, ak ti vi zma me di ja. One ta ko đe omo gu ća va ju ši re nje zna nja na uni ver zi te ti ma, da ju po vla sti ce kre a tiv nim po je din ci ma, uče stvu­ju u pla ni ra nju ur ba ni zma, na ra ci ji i stva ra nju li ka slo bo de. Iz ge o po li tič ke per spek ti ve mo že mo se be pre po zna ti u ne koj Fi lip Di ko voj na uč no­fan ta stič noj pa ra no ji: ze mljom do mi ni ra jed na in te li gen ci ja, ali unu tar nje se od vi ja rat iz me dju dve Or ga ni za ci­je op šteg in te lek ta, su pro sta vlje ne, a ipak is pre ple ta ne.

Na vik nu ti na tra di ci o nal ne for me pred sta vlja nja glo bal­nog po kre ta, ni smo us pe li da išta shva ti mo o no vim su ko bi ma pro duk ci ja. Za bri nu ti zbog ra to va im pe ri ja, ne po štu je mo cen­tral nost ove bor be. Sle de ći Ma nu e la Ka ste la de fi ni še mo po kret kao iden ti tet ot po ra ko ji ne uspe va da po sta ne iden ti tet pro jek­ta. Ni smo sve sni uda lje no sti iz me đu glo bal nog po kre ta i cen tra pro iz vod nje ka pi ta li zma. Pa ra fra zi ra ju ci Pa o la Vir na, ka že mo da već ima pre vi še po li ti ke u no vim for ma ma pro iz vod nje po li­ti ke po kre ta da bi se još uvek uži va lo u bi lo kom auto nom nom do sto jan stvu.(1)

Do ga đa ji iz 1977. (ne sa mo u Ita li ji već i u raz do blju pan ka) su sank ci o ni sa li kraj “re vo lu ci o nar ne” pa ra dig me i po čet ka po­kre ta da ju ći pro stor kon flik ti ma u po lju ko mu ni ka ci je, me di ja i pro duk ci ji li ko va. Ovih da na ot kri va mo da “po kret” kao for mat tre ba da se pre va zi đe u ko rist for ma ta mre že.

Tri vr ste ak ci je, do bro odvo je ne u XIX ve ku – rad, po lit­ka, umet nost – su sa da in te gri sa ne u je dan stav i cen tral ni su deo sva kog pro duk tiv nog pro ce sa. Da nas da bi ra dio, ba vio se po li ti kom ili pro iz vo dio li ko ve, po je di nac mo ra da ima ogrom­nu struč nost. Ovo zna či da smo svi rad ni ci­umet ni ci­ak ti vi sti, ali ta ko đe zna či da se voj ne fi gu re pre pli ću sa umet nič kim, i da

Ekologijamedija

29

se ta kva struč nost for mi ra sa mo u pro sto ru ko ji je sfe ra ko lek­tiv nog in te lek ta.

Još od Mark so vog “Grun dris se”, op šti in te lekt je pa tri jarh fa mi li je kon cep ta ko ji su broj ni ji i po kri va ju ve li ki di ja pa zon te­ma: eko no mi ju ba zi ra nu na zna nju, dru štvo in for ma ci ja, kog ni­tiv ni ka pi ta li zam, ne ma te ri ja lan rad, ko lek tiv nu in te li gen ci ju, kre a tiv nu kla su, kog ni ta ri jat, ši re nje zna nja i post for di zam. U po­sled njih par go di na po li tič ki lek si kon se obo ga tio is pre ple te nim kri tič kim oru đem ko je pre vr će mo po ru ka ma, pi ta ju ći se ko ja je nji ho va stvar na svr ha. Za rad jed no stav no sti, ubra ja li smo sa mo ter mi ne ko je su na sle di li Pro sve će nost, spe ku la tiv ni, an ge li stič ki, go to vo neo g no stič ki pri stup. Ali re al nost je mno go slo že ni ja i mi če ka mo no ve for me ko je će go vo ri ti za se be o ulo zi ko ju unu tar istog po lja ima ju za hva lju ju ći že lji, te lu, este ti ci, bi o po li ti ci. Ta­ko đe, se ća mo se sva đe kong ni tiv nih na spram za vi snih rad ni ka, dva li ca iste me da lje ko ju oni u or ga ni za ci ji lan ca rad ni ka opi su­ju kao “kog ni tiv ni rad ni ci su mre žni rad ni ci a za vi sni rad ni ci su upra vlja ni mre žom, pr vi su mo zak, a dru gi su la nac: ovi pr vi su pr vo za ve de ni a po tom na pu šte ni od stra ne kom pa ni ja i tr ži šta fi nan si ja, dru gi su uvu če ni u kom pa ni je i stvo re ni flek si bil nim uti ca jem pri li va glo bal nog ka pi ta la.”(2)

Stvar je u to me da mi tra ga mo za no vim ko lek tiv nim agen­tom i no vom tač kom apli ka ci je ume sto zar đa le re vo lu ci o nar ne po lu ge. Uspeh kon cep ta mno štva ta ko đe od ra ža va po sto je ću dez­o ri jen ta ci ju. Kri tič ka mi sao ne pre kid no tra ga za iz mi šlja njem ko­lek tiv nog iz vo đa ča ko ji bi ob je di nio Ze it ge ist i mo že mo se vra ti ti u isto ri ju re kon stru i šu ći na gla še ne for me sva ke pa ra dig me po li­tič kog de lo va nja: ma nje vi še ko lek tiv ni dru štve ni agent, ma nje vi še ver ti kal na or ga ni za ci ja, ma nje vi še uto pij ski cilj. Pro le te ri jat i mno štvo, par ti ja i po kret, re vo lu ci ja i sa mo or ga ni za ci ja.

Po sto je će vi đe nje op šteg in te lek ta (ili ka ko god ga že li te zva ti) de lu je kao da je ko lek tiv ni agent, nje go va for ma je mre­ža, nje go vo po lje de lo va nja je bi o po li tič ki spek ta ku lar no kog ni­tiv ni ka pi ta li zam.

Ne go vo ri mo ov de o mno štvu, za to što je to, od jed nom, su vi še ot men i vi so ko pa ran kon cept, na sled nik fi lo so fi je to kom sto le ća, če sto do zi van uz mar še ve i me ga fo ne. Kon cept mno štva se vi še po ka zao ko ri snim za is te ri va nje iden ti tar nih pre ten zi ja glo bal nog po kre ta, ne go što je ko struk tiv no oru đe. Pars con­stru ens (sa stav ni deo) će bi ti za da tak op šteg in te lek ta: fi lo so fi po put Pa o la Vir na ka da mo ra ju da pro na đu op šte osno ve, iz gu­blje ne ko lek tiv ne agen te, re kon stru i šu ko lek tiv nu in te li gen ci ju i ko o pe ra ci ju ko je pro is ti ču iz mno štva, či ne ći nje go vu kon sti­tu i tiv nu ka rak te ri sti ku.

U dru ga či joj pa ra no id noj pri či, za mi šlja mo da je teh no lo gi­ja po sled nja na sled ni ca se ri je ko lek tiv nih age na ta, ge ne ri sa nih u isto ri ji po put ba bu ška lut ke: re li gi ja­te o lo gi ja­fi lo so fi ja­ide o­

lo gi ja­na u ka­teh no lo gi ja. Dru gim re či ma, sa in for ma tiv nim i in te lek tu al nim teh no lo gi ja ma isto ri ja mi sli je uslo že na, čak iako pam ti mo sa mo po sled nju epi zo du ove se ri je, to jest mre žu ko ja ob je di nju je sno ve pret hod nih po li tič kih ge ne ra ci ja.

Ka ko smo do šli do sve ga ovo ga? Mi smo na tač ki pri bli ža­va nja dva raz li či ta isto rij ska pod ruč ja: na jed noj stra ni, na sle đe isto rij ske avan gar de ko je se is po lja va u sin te zi este ti ke i po li ti ke; bor be ‘68 i ‘77 go di ne ko je su stvo ri le pro stor za kon flik te van fa­bri ka; na dru goj stra ni, pri bli ža va nje ima gi nar nog i ko mu ni ka ci­je, hi per tro fi ja pri zo ra dru štve no sti, eko no mi ja bren da, tran sfor­ma ci ja for di stič kog na jam nog ra da u post for di stič ki auto nom ni ne po u zda ni rad; re vo lu ci ja in for ma ci ja i po ja vlji va nje in ter ne ta, mre žna eko no mi ja i uto pi ja pre tvo re na u teh no lo gi ju.

Ne ki opa ža ju po sto je ći mo me nat kao ži vo pi snu svet sku mre žu, ne ki ga opa ža ju kao neo d re đe ni oblak, ne ki kao no vi vid eks plo a ta ci je, ne ki kao mo guć nost. Da nas gu sti na do sti že svo ju kri tič nu ma su for mi ra ju ći glo bal nu ra di kal nu kla su na ras kr šću pod ruč ja ak ti vi zma, ko mu ni ka ci je, umet no sti, mre žne teh no lo­gi je i ne za vi snih is tra ži va nja. Šta zna či bi ti pro duk ti van i pro jek­tu a lan, na pu sti ti pu ku re pre zen ta ci ju kon flik ta i re pre zen ta tiv­ne for me po li ti ke?

Po sto ji he ge mo na me ta fo ra u po li tič koj de ba ti, u sve tu umet­no sti, u fi lo so fi ji, u me dij skom kri ti ci zmu, u mre žnoj kul tu ri, a to je bes plat ni pro gram. Ču je mo ka ko se to na vo di na kra ju sva ke in ter ven ci je ko ja u se bi ima pro blem ti pa šta tre ba ura di ti (ali ta­ko đe i u član ci ma ko ji se ti ču stra te škog mar ke tin ga), dok slič na me ta fo ra jav nog po re kla za ga đu je sve di sci pli ne: jav no po re klo ar hi tek tu re, knji žev no sti, de mo kra ti je, gra do va…

Pro gra mi su ne ma te ri jal ne ma ši ne. Me ta fo ra bes plat nog pro­gra ma je ta ko jed no stav na po svo joj ne ma te ri jal no sti da če sto ne uspe va da se su ko bi sa stvar nim sve tom. Čak iako zna mo da je to do bra i is prav na stvar, pi ta mo po le mič ki: šta će se pro me ni ti ka da svi kom pju te ri na sve tu bu du ima li bes pla tan pro gram? Naj­in te re sant ni ji aspekt mo de la bes plat nog pro gra ma je ogrom na za jed nič ka mre ža na pra vlje na od stra ne pro gra me ra na glo bal­nom pla nu, ali na ko je dru ge kon kret ne pri me re mo že mo da se po zo ve mo ka da go vo ri mo o pred la ga nju no vih for mi de lo va nja u stvar nom sve tu, a ne sa mo u di gi tal nom do me nu?

Se dam de se tih go di na De le u ze i Gu at ta ri su po sma tra li imi­ta ci ju in du strij skog ob li ka pro iz vod nje. Ko nač no je hi dra u lič ni ma te ri ja li zam go vo rio o že lja ma, re vo lu ci ji, ce li ba tu, rat nim ma­ši na ma a ne o onim re pre zen ta tiv nim ili ide o lo škim.(3)

Kog ni ti van rad pro iz vo di sve vr ste ma ši na, ne sa mo pro­gram: elek tron ske ma ši ne, na ra tiv ne ma ši ne, re klam ne ma ši ne, po sred nič ke ma ši ne, funk ci o nal ne ma ši ne, spi ri ti stič ke ma ši ne,

30

dru štve ne ma ši ne, po žud ne ma ši ne.U XIX ve ku de fi ni ci ja ma ši­ne se od no si la na ure đaj ko ji tran sfor mi še ener gi ju.U XX ve ku Tu rin go va ma ši na – osno va svih kom pju te ra – je po če la sa in­ter pre ta ci jom in for ma ci je u for mi se kven ci od 0 do 1. Na su prot to me, za De le za i Ga ta ri ja že le ća ma ši na pro iz vo di, pre ki da i pra­vi fluk se ve i bez od mo ra pro iz vo di stvar nost.

Da nas mi pred sta vlja mo ma ši nu kao ele men tar nu for mu op šteg in te lek ta, kao sva ko me sto spa ja nja mre že ko lek tiv ne in te­li gen ci je, kao sva ki ma te ri jal ni ili ne ma te ri jal ni dis po zi tiv ko ji or­gan ski me đu sob no po ve zu je fluk se ve eko no mi je i na ših že lja.

Na vi šem ni vou, mre ža, sa ma po se bi, se mo že sma tra ti me­ga ma ši nom ko ja je spoj dru gih ma ši na, čak i mno go broj nost po­sta je ma šin ska, kao što su to na pi sa li Ne gri i Hart u Im pe ri ji:

“Mno štvo ko ri sti ma ši ne ne sa mo za pro iz vod nju, već to isto mno štvo sa mo po se bi po sta je ma ši na po što je na čin pro iz­vod nje u ve li kom po ra stu in te gri san u psi hu i te lo mno štva. U ovom kon tek stu, po nov no odva ja nje zna či ima ti slo bo dan pri­stup i kon tro lu nad zna njem, in for ma ci jom, ko mu ni ka ci jom i uti ca ji ma jer su oni ne ki od pri mar nih sred sta va bi o po li tič ke pro­duk ci je.Sa mo za to sto su ove pro duk tiv ne ma ši ne in te gri sa ne u mno štvo ne zna či da mno štvo ima kon tro lu nad nji ma. Pre će bi ti da to sve či ni nji ho vo otu đe nje ra nji vi jim i opa ki jim. Pra vo da se po no vo odvo ji od ma ši na je stvar no pra vo mno štva ko je se ogle da u sa mo kon tro li i auto nom noj sa mo pro duk ci ji.”(4)

Dru gim re či ma, u post for di zmu fa bri ke su iza šle iz fa bri ka i ce lo dru štvo je po sta lo fa bri ka.Iona ko ma šin sko mno štvo go­vo ri o to me da po sto je će ru še nje pro duk tiv nog si ste ma u auto­nom no pod ruč je mo že bi ti mo gu će ve o ma br zo, is klju ču ju ći mno štvo iz ka pi tal nih ko man di. Ali ova ope ra ci ja ni je ta ko jed­no stav na u tra di ci o nal nom smi slu ‘po nov nog odva ja nja na či na pro iz vod nje’. Za što?

Dok je isti ni ta tvrd nja da je da nas glav no sred stvo ra da mo­zak i da se rad ni ci mo gu od mah po no vo odvo ji ti od na či na pro iz­vod nje, ta ko đe je isti na da su kon tro la i eks plo a ta ci ja u dru štvu po sta le ne ma te ri jal ne, kog ni tiv ne, mre žno po ve za ne. Ni je sa mo po ras tao op šti in te lekt mno štva, već i op šti in te lekt Im pe ri je. Rad ni ci, na o ru ža ni svo jim kom pju te ri ma, mo gu po no vo odvo­ji ti na čin pro duk ci je, ali sa mo što dig nu nos od svo jih sto lo va mo ra ju se su o či ti sa God zi lom ko ga ni su pred vi de li, God zi la op­šteg in te lek ta ne pri ja te lja.

Kao što nam to ka že Bi fo pri se ća ju ći se Or ve la, u na šem post de mo krat skom sve tu (ili ako vam se vi še svi đa, Im pe ri ji) me na dže ri su se do če pa li ko man de: “Ka pi ta li zam ne sta je, ali ga So ci ja li zam ne za me nju je. Ono što se sa da po ma lja je no va vr­sta pla ni ra nog, cen tra li zo va nog dru štva ko je ne će bi ti ni ti ka pi­

ta li stič ko ni u bi lo kom pri hva tlji vom smi slu re či, de mo krat sko.Vla da ri ovog no vog dru štva bi bi li lju di ko ji efek tiv no kon tro li šu na čin pro iz vod nje a to su: po slov ni iz vr ši o ci, teh ni ča ri, bi ro kra­te i voj ni ci, spo je ni od stra ne Bur na ma pod ime nom me na dže ri. Ovi lju di će eli mi ni sa ti sta ru ka pi ta li stič ku kla su, slo mi ti rad nič­ku kla su, i ta ko or ga ni zo va ti dru štvo da sva moć i eko nom ske pri vi le gi je osta nu u nji ho vim ru ka ma. Pri vat no vla sni štvo će se uki nu ti, ali za jed nič ka svo ji na ne će bi ti po no vo us po sta vlje na. No va me na džer ska dru štva se ne će sa sto ja ti od kr plje nja ma lih, ne za vi snih dr ža va, već od ve li kih su per dr ža va, gru pi sa nih oko glav nih in du strij skih cen ta ra u Evro pi, Azi ji i Ame ri ci. Po unu­tra šnjem sa sta vu sva ko dru štvo će bi ti hi je rar hij sko, sa ari sto kra­ti jom ta le na ta na vr hu i ve li kim bro jem ro bo va na dnu.”(5)

Na po čet ku smo spo me nu li dve in te li gen ci je ko je se su o­ča va ju na sve tu i for me u ko ji ma se one ma ni fe stu ju. Mno štvo funk ci o ni še kao ma ši na za to što je ono unu tar še me, dru štve ni pro gram, ko ji je smi šljen za eks plo a ta ci ju svo je ener gi je i ide ja. Za tim, teh no me na dže ri (jav ni, pri vat ni ili voj ni) su oni ko ji, bi­lo da je to sve sno ili ne, pla ni ra ju i kon tro li šu ma ši ne ko je či ne lju di ko ji su sklo plje ni jed ni sa dru gi ma. San o op štem in te lek­tu ra đa mon stru me.

U po re đe nju sa pro ži ma ju ćim neo li be ral nim teh no me nadž­men tom, in te li gen ci ja glo bal nog po kre ta ima ma li zna čaj. Šta da se ra di? Po treb no je iz u me ti istin ski re vo lu ci o nar no ra di kal ne ma ši ne ko je bi se po sta vi le u no dal ne tač ke mre že i su o či ti se sa op štim in te lek tom ko ji upra vlja im pe ri jal nim me ta ma ši na ma. Pre ne go što ovo ura di mo, mo ra mo bi ti sve sni gu sti ne “in te li­gen ci je” kon cen tri sa ne u sva kom ar ti klu, or ga ni za ci ji, po ru ci i me di ju, u sva koj ma ši ni post mo der nog dru štva.

Ne moj te mr ze ti ma ši ne, bu di te ma ši na. Ka ko mo že mo pre­tvo ri ti de lje nje zna nja, oru đa, i pro sto ra u no ve re vo lu ci o nar no ra di kal ne pro duk tiv ne ma ši ne, iz van na du va nih bes plat nih pro­gra ma? Ovo je iza zov ko ji se ne ka da dav no zvao po nov no odva­ja nje na či na pro iz vod nje

Da li će glo bal no ra di kal na kla sa us pe ti da iz u me dru štve ne ma ši ne ko je mo gu iza zva ti ka pi tal i funk ci o ni sa ti kao pod ruč je auto no mi je i auto po e zi sa? Ra di kal ne ma ši ne ko je su spo sob ne da se su o če sa teh no­me na džer skom in te li gen ci jom i im pe ri jal­nim me ta­ma ši na ma ko je su ras po re đe ne svu da oko nas? Meč Mno štva pro tiv Im pe ri je po sta je meč ra di kal nih ma ši na pro tiv im pe ri jal nih teh no ču do vi šta.

Ekologijamedija

Ci ta ti:1)PaoloVirno,A Gram mar of the Mul ti tu de,Semiotext(e),NewYork2004.Orginalno

izdanje,Grammaticadellamoltitudine,DeriveApprodi,Roma2002.

2)Chainworkers,Ilprecognitariato.L’europrecariatosièsollevato,2003,objavljenona:www.rekombinant.org/article.php?sid=2184.videtitakođewww.chainworkers.orgiwww.inventati.org/mailman/listinfo/precog

3)GillesDeleuze,FelixGuattari,L’anti-Oedipe,LesÉditionsDeMinuit,Paris1972.http://www.republicart.netprevodnasrpski:

4)MichaelHardt,AntonioNegri,Empire,HarvardUniversityPress,CambridgeMA2000.prevodnasrpski:

5)GeorgeOrwell,SecondThoughtsonJamesBurnham,1946,citiranouFranco“Bifo”Berardi,Iltotalitarismotecno-managerialedaBurnhamaBush,2004,objavljenowww.rekombinant.org/article.php?sid=2241.

http://www.republicart.net

31

Sve­što­je­čvrsto­i­postojano­pretvara­se­u­dim,­

sve što je sveto biva oskrnavljeno i ljudi su naposletku

prisiljeni­da­na­svoj­životni­položaj­i­na­svoje­međusobne­

odnose­pogledaju­trezvenim­očima.

Manifesti

33

ManifestiMateo Paskvineli / Manifest za urbanu televiziju

Ma teo Pa skvi ne li / pre vod: M. S.

Manifest za urbanu televiziju

Ka participativnoj demokratiji masovnih medija ili realizacija prve televizije otvorenog pristupa!

34 Manifesti

1.­Scenario:­ nezavisna komunikacija i medijski monopol

N o vi tip me dij ske kul tu re kru ži sve tom! Po sle tra di ci nal nih sred sta va slo bod nog ko mu ni ci ra nja kao

što su ra dio i In ter net, da nas pro na la zi mo na sto ti ne eks pe ri me­na ta ko ji u igru po no vo uklju ču ju tzv “sta re” me di je kao što su: ne za vi sna te le vi zi ja, ulič ni i sa te lit ski vi deo ka na li i web te le vi­zi jai. Ovaj te le vi zij ski vi deo ak ti vi zam ro đen je kao al ter na ti va glo bal nom mo no po lu kor po ra tiv ne te le vi zi je.

Mi ve ru je mo da je da na šnje dru štvo do sti glo de mo krat sku zre lost te kul tu ral no i teh nič ko zna nje za sa mo or ga ni zo va nje vla sti tih me di ja u for mi Ur ba ne te le vi zi je – te le vi zij skih ka na la otvo re nog pri stu pa uko re nje nih u ur ba nom ži vo tu.

2.­No­va­pra­va:­ pra vo na sa mo or ga ni zova nu ko mu ni ka ci ju

T o kom pro te kle de ce ni je raz vi la se no va svest o pra vu na ko­mu ni ka ci ju. Da nas ta kva pra va sto je upo re do sa uni ver zal nim

gra đan skim pra vi ma. Vi de ti na pri mer tekst “Po ve lje o ljud skoj ko mu ni ka ci ji” (Pe o ple’s Com mu ni ca tion Char ter (http://www.pcchar ter.net).

Ova no va svest se mo ra i da lje raz vi ja ti: za jed no sa no vim jav nim do me nom me di ja dru štvo mo ra pre po zna ti vla sti to ak­tiv no pra vo na sa mo or ga ni zo va nu ko mu ni ka ci ju a ne sa mo jed­no stav no pra vo na pa siv no uče šće u ko mu ni ka ci ji.

3.­No­vi­pro­sto­ri:­jav­ni­do­men­me­di­ja

K ul tu ra slo bod nog ko mu ni ci ra nja u bi lo ko joj for mi, od vi deo ak ti vi zma pre ko slo bod nih ra dio sta ni ca do slo bod nog soft­

ve ra otva ra no vi pro stor iz me đu me di ja i teh no lo gi ja, pro stor či je po li tič ko i kul tur no gra đan stvo mo ra sa da bi ti pre po zna to.

Kul tu ro lo ški, po li tič ki i prav ni okvir ovog po kre ta je pro stor ko ji mi zo ve mo Jav ni do men ko mu ni ka ci je. Mi raz u me mo jav ni do men kao sfe ru ko ja ne pri pa da ni ti dr ža vi ni ti tr ži štu već dru­štvu u ce li ni, kao sfe ru ko ja je upra vlja na i kon tro li sa na je di no od dru štva sa mog (ovo ne tre ba po br ka ti sa kon cep tom jav nog ser vi sa kog re a li zu je dr ža va sa ma)

Ak te ri ko ji tre ba da do pri ne su pro ši re nju jav nog do me na mo ra ju sa da ra di ti na nji ho vom in ter nom sa mo or ga ni zo va nju i eks ter noj vi dlji vo sti. Vi de ti Ho land ski kam pa nju “Pu blic Do­main 2.0” (http://www.wa ag.org).

No vi auto nom ni jav ni do men ko mu ni ka ci je mo ra bi ti pri­hva ćen kao in sti tu ci o nal no sred stvo par ti ci pa tiv ne de mo kra ti je i no ve op štin ske sa mo u pra ve. In sti tu ci ja mo ra ko nač no po dr ža ti in stru men te i re še nja ko ji će tran sfor mi sa ti for di stič ko u post­for di stič ko dru štvo.

4.­No­va­po­li­ti­ka:­kul­tu­ra­no­vih­me­di­ja

I n sti tu ci o na li zo va na po li ti ka no vih me di ja raz ma tra sa mo pi ta­nje uklju če nja (če sto u tr ži šno ori jen ti sa noj per spek ti vi) i ne

raz u me nji ho vu vred nost kao sred stva de mo krat ske par ti ci pa ci je i nji ho vu ulo gu kao kul tur nih ka ta li za to ra i ino va to ra.

To kom po sled njih go di na za hva lju ju ći spon ta nim prak sa­ma ko je do la ze ne po sred no iz za jed ni ce no va me dij ska kul tu ra bi la je u sta nju da se raz vi ja. Za ka sne la in sti tu ci o na li za ci ja do­zvo li la je po kre tu slo bod nog ko mu ni ci ra nja da do seg ne kri tič nu ma su i za poč ne sa mo or ga ni zo va nje.

Ita li jan ska kul tu ral na po li ti ka in ve sti ra sa mo u za šti tu kul­tu ral nog na sle đa a ne u ino va ci je; isto se de ša va u ce loj se ver noj Evro pi. Ovaj in te lek tu al ni stav shva ta no ve me di je kao no vi kon­tej ner sta rih sa dr ža ja. No vi me di ji mo ra ju bi ti pre po zna ti kao slo bod ne for me kul tu re i dru štve nog eks pe ri men ta.

5.­Tak­tič­ki­me­di­ji:­te­le­vi­zi­ja­su­sre­će­mre­žu

M re ža pred sta vlja mo me nat ot kri ća i ve žbe za par ti ci pa tiv­ne me di je. Te le vi zi ja još uvek za u zi ma cen tral nu ulo gu u

dru štvu, kul tu ri i po li ti ci i iz tih raz lo ga neo p hod no ju je de kon­stru i sa ti na re a lan i de mo kra ti čan na čin iz dej stvo va ti da te le vi­zij ski me dij sret ne in ter net me dij. Te le vi zi ju tre ba raz u me ti kao no vu pro te zu i pro du že tak mre že ma da tre ba iz be ga va ti dru gu kraj nost – ge to. Ho ri zon tal ni in ter net me dij mo ra upo zna ti “dru­štve nu” sna gu te le vi zi je.

Stra te gi je slo bod ne ko mu ni ka ci je su: otvo ri ti pri stu pe ka­na li ma i teh no lo gi ja ma, pro li fe ra ci ja brod ka sta, pro duk ci ja al ter­na tiv nih sa dr ža ja. Za Ur ba ne te le vi zi je čvor na tač ka ni je sa mo pro sta kon tro la emi to va nja ili sa dr ža ja već po no vo ot kri va nje ko lek tiv ne iz ra žaj no sti po ru ke. To je po nov no osvaj nje jav ne i ko lek tiv ne ulo ge ko ju re pre zen tu je te le vi zi ja.

Ra di ti sa te le vi zij skim me di jem da nas mo že bi ti in te re sant­no je di no ako se tran sfor mi še u no vi par ti ci pa tiv ni, tran spa rent ni i etič ki me dij u skla du sa usme re njem nje go ve mo ći na eko nom­sko i kul tur no raz vi ja nje dru štva sa mog, a ne sa mo na po dr ža va­nje tr ži šnog ili po li tič kog kon sen zu sa.

6.­Tak­tič­ka­te­le­vi­zi­ja:­jav­ni­pri­stup­ka­na­li­ma

I z ovih raz lo ga neo p hod no je kre i ra ti Ur ba nu Te le vi zi ju u for­mi otvo re nog pri stu pa te le vi zij skim ka na li ma i pro mo vi sa nju

dru štve nog i ko mu ni tar nog uče šća.Jav ni pri stup zna či da je TV ka nal ne sa mo otvo ren za pri­

stup već i da nji me upra vlja za jed ni ca ko ja pro iz vo di dru štve ni ži vot u ur ba noj sre di ni. Jav ni pri stup ima smi sla ako se ko ri sti u sfe ri ko lek tiv nih sa dr ža ja a ne za pro gra mi ra nje hi je rar hi ja.

Ko mu ni tar na te le vi zi ja ozna ča va te le vi zi ju ko ja ni je sa mo jav no do stup na i sa mo re to rič ki po dr ža va slo bo du go vo ra (slo­

35

bod no iz da va štvo) već je ta ko đe u sta nju da gra di dru štvo i spe­ci fič nu so ci jal nu tek stu ru (ko mu ni tar ni pri stup a ne jed no stav­no otvo ren pri stup)

Ur ba na te le vi zi ja je za sno va na na ši ro kom dru štve nom uče šću a ni je sa mo in vol vi ra na u me dij ski ak ti vi zam i slo bo dar­sku prak su kao što se to če sto de ša va u mno gim ne za vi snim pro jek ti ma.

Ur ba na te le vi ja ima dru štve nu mi si ju i sta tus za jam čen Etič kom po ve ljom ko ja pre po zna je sva pra va, du žno sti i za do­volj stva par ti ci pa tiv ne za jed ni ce.

Ita li jan ski za stoj u gra đe nju jav nih otvo re nih me di ja mo ra se sre sti sa onim evrop skim is ku stvi ma ko ja po ka zu ju mo guć nost da kre i ra ju te le vi zi ju upra vlja nu za jed ni com sa mom.

7.­Tak­tič­ki­sa­dr­žaj:­od­na­ci­o­nal­nog­pro­gra­mi­ra­nja­ do ur ba nog pro gra mi ra nja

U r ba na te le vi zi ja je te le vi zi ja ko ja pro iz vo di in for ma ci je, za­ba vu i kul tu ru i u sta nju je da kon stru i še sva ko dnev nu na ra­

ci ju ta ko da se ce lo dru štvo mo že pre po zna ti i kon fron ti ra ti se sa mo sa so bom. Ur ba na te le vi zi ja po nov no us po sta vlja pro gram­ski sa dr žaj kao ža nr ko lek tiv ne na ra ci je. Ume sto na ci o nal nog pro gram skog sa dr ža ja za sno va nog na po li tič kom kon sen zu su i so ci jal nom bi o rit mu, ur ba ni pro gram ski sa dr žaj tre ba da bu de gra đen od o zdo na go re.

Sr ce Ur ba ne te le vi zi je je pro gram ski sa dr žaj za jed ni ce kao ogle da la ce log so ci jal nog mo za i ka i nje go vo gra na nje od po je din­ca do sa mo or ga ni zo va nog dru štva. Ko mu ni tar ni pro gram ski sa­dr žaj ta ko đe, or ga ni zu je pro stor de mo krat ske kon fron ta ci je i pod sti če ra di kal ne i an ti kon for mi stič ke sti lo ve i sa dr ža je.

8.­Ur­ba­ni­mo­del:­ ­­­­te­le­vi­zi­ja­uko­re­nje­na­u­ur­ba­ni­ži­vot

S lo bod na ko mu ni ka ci ja mo ra po no vo ot kri ti Grad (ur ba ni­tet) kao no vu di men zi ju de la nja za to što je ur ba ni tet pr vi i

iz vor ni osnov pro iz vo đe nja dru štve no sti. Jav ni pri stup ur ba noj te le vi zi ji mo že la ko bi ti uko re njen u bi lo ko ji sek tor gra đan skog, kul tur nog ili eko nom skog ži vo ta. Ur ba na Te le vi zi ja mo že po sta­ti dra go ce no sred stvo i mo del par ti ci pa tiv ne ko mu ne.

Po kret mo ra ne sa mo da bra ni slo bod nu ko mu ni ka ci ju već i da omo gu ći pro iz vo đe nje no ve dru štve no sti i osvo ji pro stor sva ko dnev nog ži vo ta. Cilj Ur ba ne Te le vi zi je je tran sfor mi sa nje in ter na ci o nal nih po kre ta teh nič kih ino va ci ja u po kret ko ji ak tu­al no gra di dru štvo.

9.­Eko­nom­ski­mo­del:­ne­pro­fit­ni­ko­o­pe­ra­tiv­ni­me­di­ji

N o vi mo del dru štve ne ko mu ni ka ci je je di no je kre di bi lan i pred sta vlja al ter na ti vu mo no po lu ako je eko nom ski ne za vi­

san. Me dij ski ak ti vi zam mo ra da iz be ga va ne ke gre ške uči nje ne u pro šlo sti – u svo joj isto ri ji on je kre i rao in ven tiv ne prak se ras­ki da sa tr ži šnom ko lo ni za ci jom. (na pri mer ita li jan ski slo bod ni ra dio se dam de se tih ko ji je po plo čao put za ne za vi sne ko mer ci­jal no odr ži ve ra di je)

Ur ba ne te le vi zi je su ba zi ra ne na ne pro fit nom mo de lu so­ci jal ne sa rad nje gde se do bit ula že u no vu pro duk ci ju i pro jek­te za za jed ni cu. U kon tek stu post for di stič kog dru štva Ur ba na te le vi zi ja je ak ti va tor mul ti me dij ske eko no mi je, va lo ri zo va ne od o zdo­na go re pro iz vod nje i re a li zo va ne eko no mi je sa so ci jal­nim ci lje vi ma.

10.­Po­li­tič­ki­mo­del:­auto­no­mi­ja­dru­štva

U r ba ne te le vi zi je su ro đe ne iz van ini ci ja ti ve dru štva ali ni su u pot pu no sti iz van uti ca ja dr žav nih in sti tu ci ja ili tr ži šta. In­

sti u ci o nal na po li ti ka mo ra pre po zna ti sa mo or ga ni za ci ju na po­lju kul tu re i me di ja i mo ra iz be ći si mu la ci ju “ci vil nog dru štva” i “so ci jal ne ko mu ni ka ci je” u po li tič ke ili ko mer ci jal ne svr he.

Ur ba ne te le vi zi je ina u gu ri šu no ve re la ci je iz me đu dru štve­nih eko nom skih i in sti tu ci o nal nih su bje ka ta. Na ovaj na čin oni nad vla da va ju sta re ver ti kal ne struk tu re po sre do va nja i po li tič ke re pre zen ta ci je otva ra ju ći pro stor no vim ho ri zon tal nim i auto­nom nim mre ža ma.

Ak ci je/pri me riUr ba na te le vi zi ja Bo lo nje

Pr va ita li jan ska te le vi zi ja otvo re nog pri stu pa po kre nu ta je u Bo lo nji pod na zi vom Ur ban TV Bo lo nje. Gra đa ni dru gih gra­do va po zva ni su da raz vi ju Ur ba ne te le vi zi je tran sfor mi šu ći me dij ski ak ti vi zam i ne za vi sno ko mu ni ci ra nje u iz bor nom i traj nom pro ce su sa ci ljem da se iz gra di Ita li jan ska i Evrop ska mre ža. Pro je kat za po čet u Bo lo nji pred sta vlja pro to tip za Ita­li jan ske gra do ve. Bo lonj ska Ur ba na TV po sta je efi ka sna kroz ne ko li ko ko ra ka: kre i ra nje ne pro fit nih aso ci ja ci ja, ot po či nja­njem raz vo ja veb saj ta (http://www.ur bantv.it) ot po či nja njem so ci jal ne kam pa nje za no vu kul tu ru me di ja i te le vi zi je.

Pu blic Do main 2.0 kam pa nja:Pu blic Do main 2.0 je in ter na ci o nal ni kon cept usme ren na upo zna va nje no vih ide ja i in stru me na ta za mo der nu me dij­sku kul tu ru. Bo lonj ska Ur ba na TV že li da po seb no usme ri pa žnju na sle de će tri tač ke: no va de ba ta o jav nom do me nu ko mu ni ka ci je, ši ro ki op seg pri stu pa ci vil nim i dru štve nim upo tre ba ma ko mu ni ci ra nja i so ci jal na eko no mi ja za sno va na na no vim me di ji ma.

OvajmanifestprviputjeobjavljennaUrbanTV17.februara2003.ikasnijejepostavljennanettime.

36

Ta­kultura­nije­delovanje­ideologije:­

naprotiv,­ona­unosi­proizvodnu­snagu­u­želju­i­obratno,­

ona­uklapa­snagu­želje­u­društvenu­proizvodnju­

i reprodukciju.

Ka novoj medijskoj kulturi

Ka novoj medijskoj kulturi

Mirko­Sebić/ Projekat: Ka novoj medijskoj kulturiVilijem­Džejms­Poter/ Zašto treba razvijati medijsku pismenost?Endrju Hart/­Globalni­mediji­i­globalno­obrazovanjeErvin­Bernhard­i­Danijel­Sus/­Medijsko­obrazovanje­u­Evropi:­zajednički­trendovi­i­razlike

39

40

Projekat:­ Ka novoj medijskoj kulturi

Nosioci:­Fond­za­razvoj­istraživačkog­novinarstva­–­FORINPartner:­Novinsko­izdavačka­ustanova­“MISAO”Vreme: 2007. / 2011. godinaAutor:­Mirko­Sebić

Ka novoj medijskoj kulturi

41

Kra tak opis pro jek ta

“K a­no­voj­me­dij­skoj­kul­tu­ri”­je pro je kat ko ji tre ba da bu­de iz ve den u če ti ri fa ze u pe ri o du od 2007. do 2011. go­

di ne. I fa za je pro pa gi ra nje, edu ka ci ja, ani ma ci ja, ak ti va ci ja; II fa za spro vo đe nje is tra ži va nja kod na stav nog oso blja osnov nih i sred njih ško la i iz ra da mul ti me di jal nog pri ruč ni ka za me dij sko obra zo va nje; III fa za pro pa gi ra nje, edu ka ci ja, ani ma ci ja ro di te­lja za me dij sko vas pi ta va nje de ce i IV fa za, re gi o nal na kon fe ren­ci ja o me dij skom obra zo va nju, po ve zi va nje svih za in ter so va nih su bje ka ta, lo bi ra nje i jav na kam pa nja za iz ra du na ci o nal nog ku­ri ku lu ma obra zo va nja za me di je kao oba ve znog pred me ta na osnov nom i sred nje škol skom ni vou.

Za što če ti ri fa ze? Pro je kat “Ka­no­voj­me­dij­skoj­kul­tu­ri” pred sta vlja du go­

roč ni na por da se pro me ni od nos pre ma me di ji ma uop šte, a po seb no pre ma sva ko dnev noj me dij skoj prak si. On su ge ri še po tre bu uklju či va nja zna nja o me di ji ma u vas pi ta va nje omla di­ne. Ta ko đe, on že li da stvo ri uslo ve za raz voj is tra ži vač kih me­dij skih prak si kod mla đe po pu la ci je. Ta kav pri stup pod ra zu me­va uklju či va nje in sti tu ci o nal nih sred sta va i škol skog si ste ma, ali pod ra zu me va i osve šta va nje ulo ge ro di te lja i dru gih vas pit nih či ni la ca u ovoj vr sti ak tiv no sti. Ta ko đe, sme ra se i na stva ra nje jed ne od go vor ne i me dij ski sve sne po pu la ci je ko ja je spo sob na da kri tič ki vred nu je me dij ske prak se, kao i na sprem nost te pu­bli ke da par ti ci pi ra u tim prak sa ma i da ih ino vi ra. Če ti ri fa ze pred sta vlja ju če ti ri ak ti vi stič ka ko ra ka ko je je neo p hod no iz ve­sti da bi se po sti gli ovi ci lje vi.

Vizija:­Na me ra pro jek ta je da po mog ne raz voj me dij ske kul tu re i

da po dig ne op šti ni vo me dij ske pi sme no sti i kri tič ke me dij ske sve sti ka ko kod na stav ni ka, pe da go ga i škol skih bi bli o te ka ra ta­ko i kod uče ni ka i nji ho vih ro di te lja.

Misija:­Pro je kat pre o bra ža va i ino vi ra škol sku prak su skre ću ći pa­

žnju na va žnost me dij ske kul tu re kao i na po ve za nost obra zov­nih in sti tu ci ja i lo kal nog me dij skog okru ža nja.

Strategija:Tran sfor ma ci ja prak se slo bod nih ak tiv no sti u ško li u kon­

cept raz vi ja nja i pod sti ca nja kre a tiv no sti i uče nič ke iz u zet nost, ospo so blja va nje obra zov nih in sti tu ci ja da pre po zna ju me dij ske kre a ci je i vred no sti i da ak ti vi ra ju afi ni te te uče ni ka u prav cu is tra­ži va nja, pri ku plja nja i ob ra de in for ma ci ja, pu bli ko va nja i di stri­bu ci je in for ma ci ja i raz vi ja nja ko mu ni ka ci o nih teh ni ka. Na kra ju iz ra da ku ri ku lu ma za pred met iz obla sti me dij ske pi sme no sti.

Ciljevi:• Ak tiv na po dr ška ško la ma u raz vo ju me dij ske pi sme no sti• Ob u ča va nje i obra zo va nje na stav ni ka i pe da go ga osnov nih

i sred njih ško la na po lju me dij ske kul tu re• Po bolj ša nje me to da pod u ča va nja u osnov nim i sred njim

ško la ma ko ri šće njem ra znih ob li ka me dij skih prak si• Ospo so blja va nje za kri tič ko po sma tra nje me dij skih in for­

ma ci ja i raz vi ja nje ko mu ni ka cij skih stra te gi ja ško le kao in­sti tu ci je

• Po bolj ša nje spo sob no sti pri stu pa, ana li ze, eva lu a ci je i raz­me ne me dij skih in for ma ci ja kod osnov no škol ske omla di­ne

• Is tra ži va nje na či na ka ko me di ji pri ka zu ju, ob li ku ju, od ra­ža va ju i po ja ča va ju stvar nost

• Una pre đi va nje ob li ka sa mo stal nog ra da uče ni ka na me dij­skom is tra ži va nju, pri ku plja nju i ko ri šće nju in for ma ci ja

• Stva ra nje si ste mat skih zna nja i teh nič ko or ga ni za ci o nih spo­sob no sti za sa mo sta lan rad škol skih me dij skih cen ta ra

Zadaci:• Po sti za nje ni voa me dij skog obra zo va nja ko ji omo gu ća va

kom pe tent nog, kri tič nog i svim medjskim for ma ma vič­nog po je din ca.

• Ko ri šće nje sa vre me ne teh no lo gi je za kre i ra nje no vih me­dij skih po ru ka.

• Pro du ko va nje, uspe šno i efi ka sno raz me nji va nje in for ma­ci ja u svim me dij skim vi do vi ma.

• Obra zo va nje in di vi dua ko je su spo sob ne da pra ve sa mo­stal ne me dij ske iz bo re i da stvo re oso be na zna če nja ver­bal nih i vi zu el nih sim bo la.

• Po me ra nje spo sob no sti uče ni ka od sa mog pre po zna va nja i shva ta nja in for ma ci ja ka vi šem ni vou ve šti na kri tič kog raz mi šlja nja kroz raz ma tra nje, ana li zi ra nje i pro ce nu me­dij skih in for ma ci ja.

• Opre ma nje ško la i škol skih bi bli o te ka naj no vi jim pu bli ka­ci ja ma, teh nič kom opre mom i edu ka tiv nim ma te ri ja li ma i in for ma ci ja ma iz obla sti me dij ske kul tu re

• Raz vi ja nje si ste ma eva lu a ci je škol skog me dij skog ra da

Ak tiv no sti I fa ze (2007. – 2009. go di na)

– Po kre te nje ča so pi sa ko ji je po sve ćen me dij skoj kul tu ri i te o ri ji me di ja i mo guć no sti ma im ple men ti ra nja ovih sa­dr ža ja u obra zov ne si ste me. Ča so pis se ure đu je ta ko da i kroz sa mu nje go vu re a li za ci ju, teh nič ke de ta lje i mul ti me­di jal ne sa dr ža je ko ji se kao sa stav ni deo sva kog iz da nja pla si ra ju u raz li či tim me di ji ma i kon tek sti ma (po čev ši od CD ROM­a pre ko di gi tal nog vi deo za pi sa pa sve do

bil bor da, pa noa, pla ka ta ili kon tek stu al nih in sta la ci ja) pred sta vlja i prak ti čan pri mer po je di nih seg me na ta me­dij ske kul tu re. Ča so pis se, po red te o rij skih, ba vi i prak­tič nim pro ble mi ma obra zo va nja za me di je i na stav nim sred stvi ma pri me re nim tim svr ha ma.

– Or ga ni zu ju se tri ci klu sa se mi na ra: 1. Me dij ska kul tu ra u kon tek stu for mal nih obra zov nih si ste­

ma, škol ski PR, jav na i in ter na ko mu ni ka ci ji ško le. Po la zni ci: di rek to ri i škol ski psi ho lo zi.

2. Po jam me dij ske pi sme no sti, obra zo va nje i me di ji, pri me na me dij ske pi sme no sti i me dij ske ana li ze u ško skoj prak si od pred met nih ku ri ku lu ma do slo bod nih ak tiv no sti. Po la zni ci: na stav ni ci i škol ski me di ja te ka ri.

3. Struč no usa vr ša va nje no vi na ra pro svet no obra zov nih ru bri­ka. Ovaj ci klus se mi na ra for mi ran je kao ško la i po de ljen je pre ma me di ji ma a) štam pa nim dnev nim i štam pa nim pe ri­o dič nim b) elek tron skim vi zu el nim i audio me di ji ma.Po la zni ci: no vi na ri pro svet no obra zov nih ru bri ka i svi za in ­te re so va ni mla di no vi na ri ko ji že le da usa vr še svo ja zna nja.

Sva ki od se mi na ra bi će za o kru žen iz da va njem obim nog edu ka tiv nog ma te ri ja la i in ter ak tiv nim pri ruč ni ci ma ko je će bi­ti mo gu će s vre me na na vre me do pu nja va ti. Ta ko đe, svi se mi na­ri ima ju web po dr šku.

– Or ga ni zu je se se ri ja ra di o ni ca u ško la ma ši rom Voj­vo di ne ko je ima ju za cilj ak ti vi ra nje za in te re so va nih uče­ni ka i na stav nog oso blja za for mi ra nje me dij skih pro je­ka ta ko je će ima ti traj ni ka rak ter, od no sno za osni va nje i raz vi ja nje škol skih me dij skih pro duk ci ja. Po ten ci ra se tre ning is tra ži vač kog no vi nar stva u lo kal noj sre di ni uz osno ve no vi nar ske pi sme no sti i me dij ske ana li ze. Kao re­zul tat ovog ci klu sa oče ku je se for mi ra nje mre že škol skih ti mo va pred vo đe nih na stav ni ci ma i me di ja te ka ri ma ko ji će ko or di ni ra ti ra dom i pro duk ci jom. Re zul ta ti jed no go­di šnjeg ra da tre ba da bu du za jed nič ki me dij ski pro duk­ti: emi si ja, knji ga i mul ti me dij lni CD ko ji su sa sta vlje ni is klju či vo od ra do va uče ni ka. Po seb na ko mi si ja vred nu­je ra do ve i ran gi ra ti mo ve, pred vi đe ne su i na gra de ko je se sa sto je od me dij ske opre me. Ka da se ovaj re gi o nal ni tim uigra ak tiv nost će pro ši ri ti na or ga ni zo va nje re dov­nih go di šnjih let njih omla din skih me dij skih kam po va.

– For mi ra se in for ma ci o ni fond (/mul ti/me dij ski ar hiv in fo te ka/ bi bli o te ka) ko ja tre ba da bu de na uslu zi na stav­nom oso blju za in te re so va nom da se ak tiv no ba vi raz vo­jem me dij ske kul tu re ali i svim za in te re so va nim uče ni­

ci ma i stu den ti ma ko ji pro u ča va ju me di je. U nje go vom sklo pu for mi ra će se “ar hiv kre a tiv nih pro iz vo da”, pri me­ra do bre prak se i do brih sred sta va za kre a tiv no me dij sko obra zo va nje.

– For mi ra se web por tal po sve ćen me dij skoj kul tu ri i obra­zo va nju za me di je ko ji sa dr ži svi ma do stup ne sa dr ža je za me dij sku edu ka ci ju i dru ge ko ri sne in for ma ci je.

– For mi ra se mo bil na me dij ska la bo ra to ri ja ko ja je na uslu zi svim za in te re so va ni ma ko ji že le da spro ve du me­dij ske ra di o ni ce. Na ro či to se pri to me mi sli na po moć si­ro ma šni jim sre di na ma ko je zbog teh nič ke ogra ni če no sti ni su u sta nju da spro ve du pro gra me me dij ske edu ka ci je.

Re le vant nostPo jam me dij ske pi sme no sti de fi ni san je na kon fe ren ci ji o

me dij skoj pi sme no sti 1992. go di ne (Na ti o nal Le a der ship Con fe­ren ce on Me dia Li te racy, 1992) kao”spo sob nost pri stu pa, ana li­ze, vred no va nja i oda ši lja nja po ru ka po sred stvom me di ja”. Ta je de fi ni ci ja usme re na na kon cept me dij ske pi sme no sti ko ji po la zi od me di ja kao po zi tiv nih iz vo ra in for ma ci ja i za ba ve, a za njih tre ba usvo ji ti ili osve sti ti mno ga raz li či ta zna nja i ve šti ne. Ta ko­đe, po jam pi sme no sti se od no si na ši ro ku me dij sku kul tu ru a ne na pu ku ve šti nu ba ra ta nja ra zno vr snim me di ji ma. Raz vi je ni ja dru štva ne osta vlja ju po je din ci ma da se sa mo stal no bri nu i ne­si ste mat ski sna la ze u sti ca nju me dij skih zna nja, ne go pod sti ču raz li či te dru štve ne stra te gi je me dij skog opi sme nja va nja, sle de ći po zi tiv ne me đu na rod ne pri me re i pre po ru ke.

Me dij sku pi sme nost da nas mo že mo sma tra ti neo p hod nom ve šti nom ko ja nam po ma že da se or jen ti še mo i op sta ne mo u sve­tu di na mič nog raz vo ja me di ja.

Tek kad su po je di ne dr ža ve me dij sku pi sme nost uve le u škol ske na stav ne pla no ve i na taj na čin je na či ni le de lom for mal­nog si ste ma obra zo va nja mo gao se raz ma tra ti stvar ni do met ove di sci pli ne i nje na spo sob nost stva ra nja ci vil nog dru štva kroz raz­vi ja nje me dij ske kul tu re ko ja će mla di ma po mo ći da po sta nu kri­tič ni pre ma me dij skim re pre zen ta ci ja ma.

Pro je kat ima za kraj nji cilj uvo đe ne me dij skog obra zo va­nja u ofi ci jel ni si stem obra zo va nja. Cilj nam je da in for mi še mo i ob u či mo što ve ći broj pro svet nih rad ni ka za spro vo đe nje obra­zo va nja za me dij sku pi sme nost, za tim da po mog ne mo uče ni ci­ma da na či ne pr ve ko ra ke u is tra ži vač kom no vi nar stvu i da sa­vla da ju teh ni ku ana li zi ra nja me dij skih sa dr ža ja i stvo re vla sti te pro duk ci o ne cen tre. To su sve ve šti ne i spo sob no sti ko je su, za sa da, van ofi ci jel nih to ko va obra zo va nja.

Ako ho će mo da stvo ri mo od go vor ne me di je mo ra mo po če­ti stva ra njem me dij ske kul tu re ko ja uklju ču je i stva ra nje obra­

42

zo va ne me dij ske pu bli ke ko ja ni je pa siv ni kon zu ment me dij skih po ru ka.

Oče ku je mo da stvo ri mo do bro kon ci pi ran in for ma ti van i edu ka tiv no ko ri stan tro me seč ni ma ga zin ko ji se ba vi me dij skom kul tu rom i ko ji se či ta me đu škol skom omla di nom ali ko ga či ta­ju i ro di te lji i svi za in te re so va ni za me dij sko obra zo va nje. Nje­gov ti raž tre ba da bu de 1000 do 1500 ko ma da.

Oče ku je mo da kroz se mi na re za na stav ni ke i di rek to re ško­la pro đe u pr voj go di ni 200 do 250 oso ba. Od tih lju di stvo ri će se je zgro po ve zi va nja sa 35 do 40 ško la (što je oko 10 % od ukup­nog bro ja ško la u Voj vo di ni) i stva ra nje osno va za spro vo đe nje ra di o ni ca sa đa ci ma u osnov noj ško li.

Me dij ska bi bli o te ka, web por tal i me dij ska la bo ra to ri ja tre­ba da omo gu će per ma nent no edu ko va nje na stav ni ka i svih za in­te re so va nih za ovu pro ble ma ti ku. Nji ho vi sa dr ža ji će se stal no pro ši ri va ti pra te ći po tre be ko ri sni ka.

Dr žav ne i obra zov ne in sti tu ci je u Sr bi ji do sa da ni su po ka­za la in te re so va nje za ba vlje nje me dij skom pi sme no šću i me dij­skom kul tu rom uop šte. Ko li ko je na ma po zna to ovoj di sci pli ni po sve će ne su tek ret ki spe ci ja li stič ki i post di plom ski stu di ji na od go va ra ju ćim fa kul te ti ma. Po sto ji sa mo još jed na usta no va (Fond za umet nost me di ja SMARts) ko ja se ba vi edu ka ci jom na stav ni ka i uče ni ka, sme šte na je u Be o gra du a osni vač joj je te o re ti čar ka me di ja Sve tla na Bez da nov Go sti mir. Ne for mal na edu ka ci ja spro vo di la se do sa da sa mo dva pu ta u Sr bi ji, a u Voj­vod ni ni jed nom. Ne vla din sek tor ko ji se ba vi edu ka ci jom i me­di ji ma okre nut je, uglav nom, obra zo va nju ili usa vr ša va nju no vi­na ra (kao što je to slu čaj sa neo fi ci jel nim no vi nar skim ško la ma) ili se pak ba vi im ple men ti ra njem me dij skih pro je ka ta ko ji već pod ra zu me va ju vi sok ste pen me dij ske kul tu re.

Mi šlje nja smo da naš pri stup omo gu ća va naj pre pro pa gi ra­nje me dij ske pi sme no sti kao va žnog seg men ta me dij ske kul tu re i osno ve za raz vi ja nje kri tič ke me dij ske sve sti, za tim po ve zi va­nje in for ma tiv nih me di ja sa nji ho vim po ten ci jal nim kon zu men­ti ma kroz prak tič ne ra do ve mla dih lju di. Du go roč no gle da no ova kav pri stup mo že da po ve že tri raz li či ta seg men ta: me dij ske eks per te, no vi na re i me dij ske rad ni ke i po ten ci jal nu pu bli ku, na­ro či to onu naj mla đu. Ta ko đe, ova kav pri stup ako, uspe, mo že stvo ri ti kva li tet ni ju me dij sku at mos fe ru. Za Sr bi ju ko ja je iz pe­ri o da ide o lo škog kva zi no vi nar stva pre šla u rat no ma ni pu lant­sku upo tre bu me di ja ve o ma je va žno da kroz te melj ni pri stup obra zo va nju za me di je do đe do raz vi je ne i dru štve no od go vor­ne me dij ske sve sti.

sva­autor­ska­pra­va:­­Fond za raz voj is tra ži vač kog no vi nar stva i no ve me di je, 2007 go di na. 43

44

Vilijem­Džejms­Poter­/ pre vod: Iva na Ko mlen ski

Zašto treba razvijati medijsku pismenost?Mi svoje umove stavljamo u funkciju “automatskog pilota” kako bi se zaštitili od svakodnevne poplave medijskih poruka. Opasnost ove automatske obrade poruka je u tome što ona dozvoljava medijima da upravljaju procesom našeg mišljenja.

K a da ode te u su per mar ket i ku pi te, re ci mo, 25 pro iz vo da, ko li ko ste za pra vo od lu ka do­

ne li? Naj lak še bi bi lo re ći 25 od lu ka po što je tre ba lo do ne ti od lu­ku o ku po vi ni sva kog od 25 pro iz vo da. Ali šta je sa svim onim ar ti kli ma ko je ste od lu či li da ne ku pi te? Pro se čan su per mar ket da nas ima oko 30.000 ar ti ka la na svo jim po li ca ma. Ta ko ste, u stva ri, na pra vi li 30.000 od lu ka za re la tiv no krat ko vre me dok ste bi li u su per mar ke tu – 25 od lu ka da ku pi te pro iz vo de i 29.975 od lu ka da ih ne ku pi te. Ka ko je mo gu će bi ti ta ko brz i efi ka san u do no še nju od lu ka? Od go vor je u to me da po se du je mo auto­mat ske ru ti ne u svom mo zgu ko je nas usme ra va ju da iz ba ci mo sko ro sve pro iz vo de i da se fo ku si ra mo na ma li, sa vla di vi skup pro iz vo da. Ovo nam omo gu ća va da ku pu je mo efi ka sno a da ne pro vo di mo či ta vu ne de lju u su per mar ke tu.

Ve li ka je pred nost ko ri šće nja auto mat skih ru ti na. Pa ipak, po sto ji i se ri ja ozbilj nih ne do sta ta ka u ko ri šće nju auto mat skih ru­ti na – mo že mo po sta ti pre vi še fo ku si ra ni na efi ka snost i iz gu bi ti iz vi da za što ide mo u ku po vi nu. Mo žda ste ve o ma zdra ve sve sti. Da ste ma nje bi li za bri nu ti za efi ka snost, pro či ta li bi ste eti ke te na vi še pro iz vo da ka ko bi ste bo lje oda bra li. Na pri mer, ne ma ju svi ni sko ka lo rič ni pro iz vo di istu ko li či nu ka lo ri ja, ne ma ju svi vi­ta min ski pro iz vo di istu ko li či nu vi ta mi na ili istu pro por ci ju. Ili ste mo žda ve o ma usme re ni ka ce ni. Da ste bi li ma nje usme re ni na efi ka snost, po gle da li bi ste pa žlji vi je ce ne pro iz vo da i mo žda bi ste do bi li vi še za no vac ko ji ste po tro ši li.

Zasićenost­porukama­Na ša kul tu ra je ve li ki su per mar ket me dij skih po ru ka.Te po­

ru ke su svu da, bi lo da smo mi sve sni to ga ili ne, osim či nje ni ce

da je da le ko vi še po ru ka u na šoj kul tu ri ne go pro iz vo da u bi lo kom su per mar ke tu. Ovo raz mno ža va nje po ru ka do la zi do nas pu tem ma sov nih me di ja (vi di ta be lu 1.1). Na pri mer, ove go di ne sa mo u Ame ri ci će bi ti ob ja vlje no sko ro 65.000 na slo va knji ga, a sva ki od njih je do stu pan u jav nim bi bli o te ka ma ili kroz in ter­net pro dav ni ce, po ve o ma skrom nim ce na ma. Osim to ga, knji ge su sa mo je dan ka nal in for mi sa nja. Kroz ceo svet ra dio sta ni ce emi tu ju 65.5 mi li o na sa ti ori gi nal nog pro gra ma sva ke go di ne, a te le vi zi ja do da je na red nih 48 mi li o na sa ti. Sa mo u ovoj ze mlji se dam glav nih film skih stu di ja ima ju u svo joj ar hi vi do dat nih 169.500 te le vi zij skih pro gra ma

Uz po moć lič nih ra ču na ra, ka da se po ve že mo sa In ter ne­tom, ima mo pri stup ve ćem bro ju in for ma ci ja ne go ika da do sa­da. In ter net nam da je pri stup ve li či ne pri bli žno 3000 no vi na. Ta ko đe, World Wi de Web nu di pri stup bro ju od 2.5 bi li o na do­ku me na ta. Ovo su jav no do stup ne stra ni ce, ko je se tre ti ra ju kao po vr šin ska mre ža. Po sto ji i ne što što se zo ve du bin ska mre ža, ko ja se sa sto ji od stra ni ca ko je zah te va ju član stvo, pla ća nje ili su na ne ki dru gi na čin pri vat ne. Pro ce nju je se da su ove du bin­ske mre že 400 do 500 pu ta ve će od po vr šin skih.

Pro blem in for mi sa nja se pre ba cio od onog ko ji se ti cao pri­ku plja nja in for ma ci ja, ka onom ka ko se za šti ti od pre vi še in for­ma ci ja. Do pre dve sta go di na, ve ći na po pu la ci je ni je zna la da či ta, a oni ma ko ji su zna li bi lo je do stup no sa mo par knji ga. Po­čet kom XIV ve ka Sor bon ska bi bli o te ka u Pa ri zu je ima la sa mo 1.338 knji ga i sma tra la se naj ve ćom bi bli o te kom u Evro pi. Sa mo je eli ta ima la pri stup tim knji ga ma. Da nas po sto je mno ge bi bli­o te ke sa vi še od 8 mi li o na knji ga, i one po zajm lju ju svo je knji ge mi li o ni ma lju di, sva ke go di ne.

­ ­Medij Sjedinjene Svet Američke Države

Knjige (godišnji naslovi) 64.711 968.735

Radio stanice 13.261 47.776

Televizijske stanice 1.686 21.264

Novine 2.386 22.643

Mass­market časopisi 20.000 80.000

Naučni časopisi 10.500 40.000

Bilteni 10.000 40.000

Arhivisani pravni spisi 3 × 109 7.5 × 109

45

Sa ve li kom sto pom pi sme no sti, i do stup no šću jav nih bi bli­o te ka u sko ro sva kom gra du i ma njem me stu, pri stup knji ga ma, ča so pi si ma, no vi na ma i audi o vi zu el nom ma te ri ja lu bi lo ko je vr­ste, vi še ni je pro blem. Ne sa mo da je in for ma ci ja la ko do stup na sko ro sva ko me da nas, već na sta vlja da se pro iz vo di ti kon stant­no po ve ća nom sto pom. Vi še je in for ma ci ja ge ne ri sa no otkad smo ro đe ni, ne go što je za be le že no u isto ri ji do vre me na na šeg ro đe nja. Po lo vi na na uč ni ka ko ji su ika da po sto ja li ži ve da nas i pro iz vo de in for ma ci je. Ta ko dje, broj lju di u ovoj ze mlji ko ji se iz ja šnja va za umet ni ke je po ras tao od 737.000 ko li ko ih je bi lo 1970 do 2.2 mi li o na u 2000. go di ni, broj mu zi ča ra je po ras tao od 100.000 u 1970. do 187.000 u 2001.go di ni, a broj auto ra je po­ras tao če ti ri pu ta i sa da iz no si 128.000 (Ki ger, 2004)

Ovi umet ni ci, mu zi ča ri i auto ri pru ža ju sva ko dnev no još vi še po ru ka kroz me dij ske ka na le. Is tra ži va nja su po ka za la da je sa mo u 2002. go di ni ši rom sve ta pro iz ve de no 5 eks a baj ta in­for ma ci ja . Ko li ko je to in for ma ci ja? Bajt je je di ni ca skla di šte nja in for ma ci ja. Ki lo bajt je 1.000 baj ta in for ma ci ja ko je se sa dr že u dve ku ca ne stra ne ili u fo to gra fi ji ni ske re zo lu ci je. Me ga bajt sa mi lion baj ta je ve li či ne ma le pri če ili 6 se kun di snim ka. Gi­ga bajt je 1 bi lion baj ta. Te ra bajt je 1.000 gi ga baj ta, pe ta bajt je 1.000 te ra baj ta, a eks a bajt je 1.000 pe ta baj ta. Ka da bi se 19 mi­li o na knji ga i osta log ma te ri ja la u Kon gre snoj bi bli o te ci u SAD iz ra zi lo u baj ti ma iz no si lo bi oko 10 te ra baj ta in for ma ci ja. Ovo zna či da je ko li či na pro iz ve de nih in for ma ci ja sa mo u 2002. go­di ni 500.000 pu ta ve ća od ukup nog sa dr ža ja Kon gre sne bi bli o­te ke. Kao da to ni je do volj no za stra šu ju ća či nje ni ca, pro ce ne su da se sto pa ra sta in for ma ci ja po ve ća va 30% sva ke go di ne. Ovo zna či da će 2005 go di ne ko li či na no vih in for ma ci ja iz no si ti 10 eks a baj ta ili oko mi lion pu ta ono li ko in for ma ci ja ko li ko je sa da u Kon gre snoj bi bli o te ci.

Pro blem u ve zi sa in for ma ci ja ma ni je vi še u to me ka ko do­ći do njih. Pro blem ko ji vi še pri ti ska je ka ko ići u ko rak sa svim in for ma ci ja ma. Na pri mer, ako bi ste po ku ša li da pro či ta te sa mo no ve knji ge, ob ja vlje ne ove go di ne, mo ra li bi ste pro či ta ti po jed­nu knji gu na sva kih osam mi nu ta, dva de set če ti ri sa ta sva ko ga da na, bez pa u ze to kom ce le go di ne. Sav taj na por bi bio po tre­ban sa mo da bu de te u to ku sa no vim na slo vi ma, ob ja vlje nim sa­mo u SAD! Ne bi ste ima li vre me na da pro či ta te ni jed nu od 66 mi li o na knji ga ko je po sto je ši rom sve ta.. Ta ko đe, svet pro iz vo­di 31 mi lon sa ti ori gi nal nog TV pro gra ma sva ke go di ne. Ako bi ste hte li da gle da te sav pro gram ko ji se emi tu je sa mo u u ovoj go di ni, tre ba lo bi vam oko 35 ve ko va, bez pa u ze!

Ži vi mo u okru že nju ko je je da le ko raz li či ti je od bi lo kog okru že nja ko je su lju di ra nje is ku si li. I okru že nje se me nja ve li­kim ko ra ci ma. Sve ovo se de ša va zbog ubr za ne pro iz vod nje in­for ma ci ja i de lje nja tih in for ma ci ja kroz po ve ćan broj me dij skih

ka na la, gu stog sa o bra ća ja me di ja ko ji ide tim ka na li ma. Po ru ke se sva ko me is po ru ču ju, svu da, kon stant no. Svi smo pre za si će ni in for ma ci ja ma, a sva ke go di ne me di ji su sve agre siv ni ji tra ga ju­ći za na šom pa žnjom.

Odav no smo do sti gli tač ku za si će no sti, ona je bez na de žno oče ki va nje da bu de mo u ko rak sa in for ma ci ja ma. Sa da po sto ji to li ko in for ma ci ja da je pro blem pri stu pu in for ma ci ja ma po me­ren ka onom ko ji se tru di da ide u ko rak sa in for ma ci ja ma, ka onom ko ji te ži da ih iz beg ne.

Ka ko se mo že mo za šti ti ti? Mo že mo pre sta ti ku po va ti i či ta­ti knji ge. Mo že mo pre ki nu ti pret pla tu na ma ga zi ne i ob u sta vi ti dnev nu is po ru ku no vi na. Mo že mo sma nji ti vre me ko je utro ši­

mo tra ga ju ći za in for ma ci ja ma na ra di ju, te le vi zi ji i in ter ne tu. Ali iz lo že nost će i da lje po sto ja ti za to što su me di ji agre siv ni, i za to će stvo ri ti sto ti ne pri li ka sva kog da na ka ko bi oku pi ra le na­šu pa žnju. Ne mo že mo iz be ći sve me dij ske po ru ke osim ako se fi zič ki ne odvo ji mo od na še kul tu re. Ali on da gu bi mo mo guć nost da is ku si mo sve do bre stva ri u ve zi sa me di ji ma. Šta mo že mo ura di ti? Ume sto da se fi zič ki iz me sti mo iz kul tu re, mo že mo da se uklo ni mo psi ho lo ški. Ovo zna či da po de ša va mo naš mo zak na auto pi lot ko man du i ta ko fil tri ra mo sko ro sve po ru ke ko ji­ma nas bom bar du ju.

Se dam ve šti na me dij ske pi sme no sti

Ana l i za — raš čla nji va nje po ru ke u sa dr žaj ne ele men te

Pro ce na — pro ce nji va njae vred no sti ele men ta, pro ce na se vr ši

po re đe njem ele men ta sa ne kim kri te ri ju mom

Gru­pi ­sa­nje — od re đi va nje slič no sti ele me na ta, utvr đi va nje

raz li či to sti ele me na ta

In duk c i ja — iz vo dje nje obra sca za ma li skup ele me na ta, za tim

ge ne ra li zo va nje obra sca na sve ele men te u sku pu

De duk c i ja — ko ri šće nje osnov nih prin ci pa za ob ja šnje nje

spe ci fič nih

Sin te za — sa sta vlja nje ele me na ta u no vu struk tu ru

Ap stra ho va nje — kre i ra nje krat kog, ja snog i tač nog opi sa

ko ji sa dr ži su šti nu po ru ke, is ka za no ma njim bro jem re či

ne go što ih ima sa ma po ru ka.

46

Model automatizmaDa bi smo osta li pri či stoj sve sti u in for ma ci ja ma pre za si će­

noj kul tu ri, pro gra mi ra mo naš um da fil tri ra sko ro sve po ru ke auto mat ski. Psi ho lo zi se od no se pre ma tom auto mat skom ob­ra đi va nju in for ma ci ja kao pre ma auto ma ti zmu. Auto ma ti zam je sta nje ka da naš um de lu je bez sve snog na po ra. Na taj na čin mo že mo oba vlja ti ru tin ski čak i kom pli ko va ne za dat ke, bez ika­kvog raz mi šla nja o nji ma.

Na pri mer, ku ca nje je re la tiv no kom pli ko van za da tak, ali na kon što na u či mo da ku ca mo, to ra di mo auto mat ski. Se ti te se va šeg is ku stva to kom pr vih po ku ša ja da na u či te da ku ca te. Mo ra li ste mi sli ti na sva ko slo vo po na o sob, mi sli ti o to me ko ja tip ka od go va ra kom slo vu, i za tim na re di ti pr stu da pri ti sne od­go va ra ju ću tip ku. Tre ba lo vam je mno go vre me na da ot ku ca te reč. Ali uz ve žbu, spo sob ni ste da ku ca te pa ra gra fe bez mno go raz mi šlja nja o to me ko ji prst tre ba da ot ku ca ko ju tip ku, ko jim re dom. Sa da ka da ku ca te, ula zi te u sta nje auto ma ti zma gde do­bro raz vi je ne na vi ke vo de va še de lo va nje bez po tre be da mi sli­te o nje mu.

Iako je auto ma ti zam ve o ma efi ka sno sta nje za fil tri ra nje sko ro svih me dij skih po ru ka, po sto je mo men ti ka da že li mo da se in fil tri ra mo u po ru ku, to jest ka da že li mo da obra ti mo pa žnju na nju a ne da je ig no ri še mo. Ta ko sta nje auto ma ti zma ima “oki­da če” ko ji su pro gra mi ra ni u nje mu, ta ko da ka da je od re đe na po ru ka u oko li ni na ša pa žnja je iza zva na. Da bi smo ovo ilu stro­va li za mi sli te se be ka ko vo zi te ko la slu ša te mu zi ku sa ra di ja i pri ča te sa pri ja te ljem. Va ša pa žnja je usme re na na kon ver za ci­ju sa pri ja te ljem, a vaš um auto mat ski fil tri ra mu zi ku ko ja svi ra sa ra di ja. Ali ta da po či nje va ša omi lje na pe sma i fo kus pa žnja je pro me njen. Ve o ma je iz ve sno da pre ki da te raz go vor i da svu pa žnju usme ra va te na mu zi ku.

Va žno pi ta nje za me dij sku pi sme nost je ko ili šta pro gra mi­ra fo ku si ra nje pa žnje. Pri rod no, mi sa mi pro gra mi ra mo ne ke od na ših po kre ta ča. Kad smo sve sni spe ci fič nih mo ti va i ci lje va za ba ve ili in for ma ci je, mo že mo la ko pro gra mi ra ti na še po kre ta­če. Va ši omlje ni glum ci su po kre ta či, ka da pre gle da va te no vi ne, br zo pre la ze ći pre ko mno gih pri ča, ime ili sli ka va šeg omi lje nog glum ca se po ja vlju je i ovo usme ra va va šu pa žnju, ta ko da uspo­ra va te i či ta te pri ču.

Ka da ima mo po seb ne ci lje ve ili po tre be za od re đe nim vr­sta ma po ru ka, on da je la ko pro gra mi ra ti na šu pa žnju. Ali ve li ki deo vre me na smo iz lo že ni me di ji ma ne sve sno, jer ni smo si gur­ni šta že li mo pa i ne ma mo cilj, ta ko da br zo li sta mo ča so pis uz mu zi ku sa ra di ja u po za di ni ili jed no stav no pi lji mo u te le vi zor. U ova kvim mo men ti ma, me di ji pro gra mi ra ju na šu pa žnju. Me­di ji ko ri ste pro gram ske stra te gi je da bi stal no iz no va pod sti ca li

na vi ke. Što du že osta ne mo u sta nju bez bri žnog auto ma ti zma, to će me di ji ima ti vi še mo ći da nas uslo vlja va ju. Sto ga, pro blem u pra će nju po čet nog mo de la je u to me što mi ne mi sli mo o to­me šta su na ši po kre ta či, ni ti nas je bri ga.

Ta ko plu ta mo una o ko lo, dan za da nom, bi va ju ći iz lo že ni ne koj in for ma ci ji, ose ća ju ći da smo in for mi sa ni. Iz lo že ni smo uz bu dlji vim sli ka ma i ose ća mo se za ba vlje nim. Iz lo že ni smo pro ble mi ma sa la kim re še njem ko je mo že mo ku pi ti u rad nji i ose ća mo da ima mo kon tro lu nad svo jim ži vo ti ma. Ova ve štač­ka, pro gra mi ra na ose ća nja nas pri jat no odr ža va ju u sta nju auto­ma ti zma. Gu bi mo mo guć nost da ima mo vi sok ste pen kon tro le nad svo jim ži vo ti ma. Gu bi mo mo guć nost da za do vo lji mo svo je uro đe ne po tre be ume sto što stva ra mo me dij ski pro gra mi ra ne po tre be. Gu bi mo mo guć nost da stvo ri mo vla sti te svr he i da po­stig ne mo ci lje ve ko ji će bi ti istin ski na ši.

ZamkeSta nje auto ma ti zma je pre div no oru đe ko je nas šti ti od pre­

pla vlje no sti bu ji com po ru ka. Ali ovo sta nje ima zam ke ko je nas mo gu uda lji ti od po sti za nja sop stve nih ci lje va. Ove zam ke pre­u sme ra va ju na šu pa žnju sa ma na na sta nje auto ma ti zma. One nam da ju la žni ose ćaj do brog sta nja, ali što smo du že uple te ni u ove zam ke, sve vi še sum nja mo u ne ga ti van uti caj me di ja. Na ovom me stu ra sve tli ću če ti ri naj o pa sni je zam ke.

Zam ka 1: Umor od in for ma ci ja

Me di ji pred sta vlja ju mno štvo po ru ka i agre siv no se bo re za na šu pa žnju, ta ko da ne ma mo iz bo ra osim da se po vu če mo u sta nje auoma ti zma. Pri rod no je ose ti ti se umor nim od svih in for ma ci ja i že le ti ih iz be ći. Ali ta ko đe mo ra mo bi ti sve sni da u tom mo ru po ru ka ne ke za nas mo gu bi ti iz u zet no vred ne. Po­sto ji in for ma ci ja da tre ba vo di ti bo lji ži vot: in for ma ci je o is hra­ni, ve žba nju, iz be ga va nju opa snih si tu a ci ja, gra đe nju od no sa sa dru gim lju di ma, i o pro na la že nju sred sta va za na še iz dr ža va nje kroz si stem na gra da. Po sto je po ru ke o to me ka ko da pro ši ri mo sop stve no is ku stvo iz van na šeg sva ko dnev nog ži vo ta, po ru ke o dru gim lju di ma, me sti ma, vre me ni ma, ose ća nji ma, i po stig nu ći­ma. Mo ra mo se uz di ći iz nad umo ra i do bi ti ener gi ju to kom tra­že nja in for ma ci ja ko je su nam po treb ne i ko je že li mo.

Ako ne mo že mo da pre va zi đe mo umor, on da osta je mo u sta nju auto ma ti zma i ima mo kon stant no isti uzan krug is ku sta­va, Ta ko, auto mat ski gle da mo ne ko li ko vr sta TV emi si ja i slu­ša mo sa mo jed nu vr stu po pu lar ne mu zi ke i či ta mo sa mo jed nu vr stu ča so pi sa. Ne ma mo ener gi je da is tra ži mo ni šta van na šeg pro sto ra i to je zam ka. Što du že osta je mo u toj zam ci, sve vi še se ose ća mo umor nim, i sve je te že na ći ener gi ju za is pi ti va nje dru gih vr sta po ru ka. Me di ji po sta ju još moć ni ji u pro gra mi ra­

nju na ših po kre ta ča, ka ko bi nas odr ža li u istom na vik nu tom obra scu iz lo že no sti. Gu bi mo in te res za pro gra mi ra njem sop­stve nih po kre ta ča. Vre me nom, na še is ku stvo po sta je sve oskud­ni je i gu bi mo spo sob nost da pre ki ne mo sa ovom te ško učvr šće­nom ru ti nom.

Zam ka 2: La žan ose ćaj in for mi sa no sti

Po što nas kul tu ra bom bar du je sa ta ko mno go in for ma ci ja, mi sli mo da smo in for mi sa ni. Ma ri ni ra mo se in for ma ci ja ma ka­ko ne bi smo ap sor bo va li ve li ki deo njih.

Ni je pro blem u ko li či ni in for ma ci ja. Pro blem je u ra zno vr­sno sti i ti pu in for ma ci ja. Ka da osta ne mo u sta nju auto ma ti zma, ra zno li kost in for ma ci ja po sta je ogra ni če ni ja. Osta je mo u uskom kru gu po ru ka dok nas me di ji pro gra mi ra ju da iz no va osta ne mo uz istu vr stu iz lo že no sti.

Što se ti če ti pa in for ma ci ja, sta nje auto ma ti zma je ne pro mi­šlje no sta nje, ta ko da kad nam se pred sta vlja ju po ru ke, mi pro­sto pri hva ta mo nji ho vo po vr šin sko zna če nje. Me dij ske po ru ke su ta ko na pra vlje ne da bu du ulic ka ne i po vr šne, to jest ret ko ta­kve po ru ke po kre ću lju de da mi sle i da tra ga ju za du bljim zna­če njem. Ume sto to ga, me dij ske po ru ke de lu ju la ko ra zu mlji ve, i zbog to ga su lju di za do volj ni iz lo že no šću po vr šin skom zna če nju. Da bi smo ovo ilu stro va li se ti te se te le vi zij skih ve sti. Na pri mer, CNN je glav na in for ma tiv na mre ža sa re por te ri ma ši rom sve ta, i sa ve sti ma ko je se emi tu ju 24 ča so va se dam da na u ne de lji. Sa svim ovim iz vo ri ma, CNN za i sta mo že da po nu di de talj ne po­ru ke i da ot kri je kom plek snu pri ro du glav nih pi ta nja u obla sti eko no mi je, po li tič kog si ste ma i kul tu re. Ali CNN ne ko ri sti svo je ogrom ne iz vo re da to ura di. Ume sto to ga on stal no pred sta vlja ve o ma krat ke, po vr šne pri če, po na vlja ju ći ih iz no va po ceo dan i noć. CNN je kao i osta li in for mtiv ni ser vi si iza brao po na vlja­nje pri če ume sto udu blji va nja u nju. Ret ko kad se mo že vi de ti ne ki po dro ban iz ve štaj, čak i ka da to zah te va slo že nost te me. Ume sto to ga mi do bi ja mo pri ču u tra ja nju od 90 se kun di ako je va žna ili 30 se kun di ako ni je glav na te ma.

Pa ipak, za mno ge lju de pra će nje ve sti u tra ja nju od 30 mi­nu ta sva ke ve če ri, osta vlja uti sak in for mi sa no sti o va žnim pi ta­nji ma u to ku tog da na. Oko po lo vi ne od ra slog sta nov ni štva či ta dnev nu štam pu sva ki dan i to im stva ra ose ćaj in for mi sa no sti. Ali pri če ko je se na la ze u no vi na ma su iste one ko je se po ja vlju­ju u ve sti ma. Iako su pri če u no vi na ma du že od onih na ve sti ma, ne pru ža ju zna čaj no vi še de ta lja u iz ve šta ju.

Zam ka 3: La žan ose ćaj kon tro le

Ve ći na no vih teh no lo ških una pre đe nja u okvi ru ka na la ma­sov nih me di ja da je na ma, pu bli ci, mo guć nost za us po stav ljnja ve će kon tro le nad sop stve nom iz lo že no šću me di ji ma. Ali iro ni­

ja je u to me da po što nam je po nu đe na ve ća kon tro la, mi ma nje ve žba mo i ima mo ma nje kon tro le. To jest, ose ća mo se pre pla­vlje nim svim do stup nim po ru ka ma, u ne do stat ku vi še vre me na – ne ma nje – u sta nju auto ma ti zma, gde oni ko ji nas snad be va ju me dij skim po ru ka ma ve žba ju kon tro lu nad na ma.

Da bi smo ilu stro va li naš ve ći po ten ci jal kon tro le, raz mi sli­te ka ko no vi ji me di ji is po ru ču ju svo je po ru ke u po re đe nju sa sta ri jim me di ji ma. Uz štam pu, ko ja je naj sta ri ji ma sov ni me dij, po tro ša či ima ju sko ro svu kon tro lu nad iz la ga njem. Knji ge ne mo gu sa me se be iz lo ži ti po tro ša ču, mi mo ra mo da pre u zme mo ini ci ja ti vu i da ode mo u knji ža ru ili bi bli o te ku. Ča so pi si i no vi­ne se ma lo vi še na me ću jer nam se do no se pred vra ta, ali mo ra­

Pre gled tri za dat ka ob ra de in for ma ci ja

1. Fil tri ra nje po ru ke

Za­da­tak: Od lu či ti ko je po ru ke da ig no ri še mo a na ko je

da obra ti mo pa žnju

Cilj: Po sma tra ti sa mo one po ru ke ko je ima ju naj ve ću pri me nu

i iz be ga va ti sve osta le.

Fo­kus: Po ru ke u oko li ni

2.­Ukla­pa­nje­zna­če­nja

Za­da­tak:­Ko ri sti ti osnov ne spo sob no sti za pre po zna va nje sim bo la

i lo ci ra nje de fi ni ci je za sva ki sim bol

Cilj: Efi ka sno pri stu pi ti pred hod no na u če nom zna če nju

Fo­kus: Sim bo li u po ru ci

3.­Gra­đe­nje­zna­če­nja

Za­da­tak: Ko ri šće nje ve šti ne ka ko bi smo se po me ri li iz van

ukla pa nja zna če nja kon stru i sa li zna če nje za sva ku po ru ku

po na o sob u ci lju do bi ja nja što vi še in for ma ci ja iz po ru ke

Cilj: In ter pre ta ci ja po ru ke iz vi še uglo va, kao sred stvo

iden ti fi ka ci je vi še znač no sti, za tim oda bir jed nog zna če nja

ili sin te za vi še zna če nja47

48

mo da se pret pla ti mo da bi se to de si lo. Ta ko đe, sa svom vr stom štam pe mi kon tro li še mo ni za nje i br zi nu iz lo že no sti. Mo že mo za po če ti či ta nje ča so pi sa sa bi lo ko jom pri čom, či ta ju ći pri če bi­lo ko jim re dom, či ta ju či ih ono li ko spo ro ili br zo ko li ko mi to že li mo. Ta ko da, što se ti če štam pa nih me di ja mi ima mo re la tiv­no vi sok ni vo kon tro le sa svim va žnim od lu ka ma u ve zi sa iz la­ga njem: da li da se iz lo ži mo, ko je pri če pro či ta ti i ko jim re dom, vre me iz lo že no sti, i br zi na iz lo že no sti.

Sa do la skom elek tron skih me di ja, osno va le su se no ve for­me kon tro le ko je se raz li ku ju od onih u štam pa nim me di ji ma, 1920. go di ne po ja vio se ra dio i lju di su po če li da gu be ne što od svo je kon tro le nad iz la ga njem me di ji ma. Na rav no, ra di ju je po­treb no da ga ne ko uklju či ka ko bi in for ma ci ja po če la da te če, ali jed nom kad je zvuk u oko li ni sva ko mu je iz lo žen. Na taj na­čin, ra dio je mno go vi še na pa dan ne go štam pa. Ta ko đe, ra dio kon tro li še ni zo ve, vre me, i br zi nu po ru ka. Ako ho će te da slu ša­te ne ku od re đe nu emi si ju mo ra te uklju či ti ra dio ka da pro gram poč ne. Mo ra te da slu ša te po ru ke onim re dom ko jim se emi tu ju. Ra dio pro du cen ti su ta ko đe do bi li kon tro lu u vi du pre ki da nja (za ogla se) kao i kon tro lu nad tim ka da od lo ži ti pri ču (kao što je to slu čaj u se ri ja li ma). Na rav no ne ki ča so pi si pri ka zu ju se ri ja li zo­va ne pri če, ali či ta lac mo že da sa če ka da se iz da ju svi pri mer ci ča so pi sa pa da on da pro či ta pri ču od jed nom; ovo ni je mo gu će ura di ti sa se ri ja li zo va nim ra dio dra ma ma. Ra dio, a po tom i te­le vi zi ja su nas is tre ni ra li da struk tu ri še mo svoj ži vot oko od re­đe nog vre me na u ko je se da ju nji ho ve emi si je, is tre ni ra li su nas da to le ri še mo pre ki de u vi du ko mer ci jal nih po ru ka, i is tre ni ra li su nas da raz vi je mo ne delj ne na vi ke iz la ga nja.

Vre me nom su ne ke ino va ci je u teh no lo gi ji da le lju di ma po ten ci jal za ve ću kon tro lu nad me dij skim iz la ga njem. Na pri­mer, ka se to fo ni i MP3 player omo gu ća va ju lju di ma da pre u re de audio po ru ke kroz ure đi va nje, ta ko đe lju di mo gu da kon tro li šu vre me pu šta nja audio za pi sa. Vi deo ure đa ji ra de isto, u do me­nu vi deo za pi sa.

I kom pju ter ski pro gram iz gle da da da je lju di ma ve ću kon­tro lu nad tra že njem in for ma ci ja. Ali da bi se ko ri sti le ove teh­no lo gi je mo ra mo da ulo ži mo vi še na po ra. Mo ra mo da pri mi mo vi še po ru ka ka ko bi smo od lu či li šta će mo sni mi ti ili ko ri sti ti, a sve ovo slu ži na šem ve ćem iz la ga nju. Pa ipak ve ći nom vre me­na se ve li ki broj lju di iz la že me di ji ma u okvi ru svo jih me dij ski ob li ko va nih na vi ka.

Ta ko đe, ove teh no lo gi je ima ju sa kri ve ne oso bi ne ko je slu že to me da se uma nji na ša kon tro la, dok sve či ne da ima mo pri vid da one po ve ća va ju na šu kon tro lu. Na pri mer, pri ba vlja či in ter­net uslu ga (ISPs) i na pra ve za pre tra ži va nje In ter ne ta či ne da lju di ose ća ju da oni kon tro li šu in ter net pre tra ži va nje, ali ove na­pra ve ogra ni ča va ju pri stup. ISPs ima ju lin ko ve svo jih omi lje nih

mre žnih saj to va dok dru ge iz o sta vlja ju. Na pra ve za pre tra ži va­nje mo gu pri stu pi ti sa mo ma lom pro cen tu web stra na, ta ko da od lu ka, ko joj stra ni pri stu pi ti pri pa da kom pa ni ja ma na pra va za pre tra ži va nje in ter ne ta, u is toj me ri kao i ko ri sni ku.

Mi smo u vre me nu ka da ko li či na po ru ka ko ji ma nas bom­bar du ju, ina če ve o ma ve li ka, na sta vlja da ra ste. Snad be va či ovim po ru ka ma su uve li ko u mo guć no sti da kon tro li šu na še zna nje, na še sta vo ve i po na ša nje. Pa ipak, mi sa da ima mo vi še po ten ci ja­la ne go ika da ra ni je da kon tro li še mo sop stve nu iz lo že nost i njen efe kat na nas. Tu žna či nje ni ca je to da ma lo lju di pre po zna je ovaj po ten ci jal. Ve ći na lju di su pre u mor ni od na va le po ru ka da bi im se sve sno su prot sta vi li. Ili, lju di ko ji že le da se su prot sta ve pro­ble mu i us po sta ve kon tro lu, ni su si gur ni šta tre ba da ra de.

Zam ka 4: Po gre šna uve re nja Oko li na pre za si će na in for ma ci ja ma i naš od go vor na nju

nas osta vlja ra nji vim u po gle du po gre šnih uve re nja. Ili će mo pri­hva ti ti uve re nja ko ja nam pre zen tu ju me di ji ili će mo ih sa mi iz­gra di ti. Na ša uve re nja ima ju ten den ci ju da bu du po gre šna ako se oslo ni mo na po vr šne i me sti mič ne in for ma ci je ko je usva ja mo to kom auto mat skog iz la ga nja me di ji ma.

Po god no me sto za po sma tra nje po gre šnih uve re nja u po pu­la ci ji je is pi ti va nje re zul ta ta an ke ti ra nja jav nog mnje nja. Če sto ove an ke te po sta vlja ju pi ta nja lju di ma o stva ri ma ko je su ve o ma va žne. Pa ipak, ka da gle da mo obra sce ljud skih uve re nja, mo že­mo vi de ti da mno gi lju di ni su do bro upu će ni u ova, oči to va žna, pi ta nja. Mo že mo vi de ti da su ova uve re nja oči gled no po gre šna jer ni su pre ci zan od raz stvar no sti, ili su lo gič ki pro tiv reč na.

U jav nim an ke ta ma o kri mi na lu, sa mo 17% lju di mi sli da je kri mi nal ve li ki pro blem u nji ho voj za jed ni ci, dok 83% Ame ri ka­na ca mi sli da je kri mi nal ve li ki pro blem dru štva . Lju di go vo re na ovaj na čin za to što ve ći na njih ni je is ku si la kri mi nal u svom ži vo tu i zbog to ga sma tra da kri mi nal ni je ve li ki pro blem ta mo gde oni ži ve. Pa ipak, uve re ni su da je kri mi nal ve li ki pro blem dru štva..Gde jav nost do bi ja ta kve ide je? Iz me dij ske usme re no­sti na gre ške u ve sti ma. Ta ko đe me di ji vo le da pri ka zu ju sen za­ci o nal ne do ga đa je, ra đe ne go ti pič ne.Ta ko da ka da se iz ve šta va o kri mi na lu, obič no je to ne ki ve li ki zlo čin. Gle da ju ći ve čer nje pre no se ve sti sa nji ho vim na gla skom na kri mi nal i na sil ni štvo na vo di nas da po mi sli mo da je ve li ka sto pa kri mi na la pri sut na i da je ve ći na tog kri mi na la na sil ni štvo. Ali u stvar no sti, ma nje od 20% ce lo kup nog kri mi na la je na sil nič ko.Vi še od 80% kri mi na la pred sta vlja kra đa tu đeg vla sni štva, gde žr tva čak ni je pri sut na. Šta vi še, sto pa na sil nog kri mi na la opa da u ovoj ze mlji od sre di­ne osam de se tih go di na, pa ipak sa mo ne ko li ci na lju di je sve sna ovo ga. Ume sto to ga, ve ći na lju di mi sli da je na sil nič ki kri mi nal u po ra stu, po što ne pre sta no vi de kri mi pri če i kr va ve pri zo re u

me di ji ma. Ti lju di su kre i ra li svo je mi šlje nje na osno vu sen za ci­o nal nih do ga đa ja, i ta vr sta in for ma ci je ne obez be đu je ko ri snu osno vu za for mi ra nje ja sne sli ke o kri mi na lu.

U ši ro kom spek tru an ke ta jav nog mnje nja , do la zi mo do ot kri ća da lju di ne pre te ru ju sa mo po pi ta nju kri mi na la, već ta­ko đe pre ce nju ju pro ble me u ve zi sa zdrav stve nom za šti tom, obra zo va njem, re li gi jom i po ro di com, ve ru ju ći da su to sve pro­ble mi ko ji ra stu i ko ji su ozbilj ni. Na pri mer, što se ti če pi ta nja zdrav stve ne za šti te, 90% od ra slih mi sli da je si stem zdrav stve ne za šti te u kri zi, ali u isto vre me, sko ro 90% ose ća da je nji ho vo zdrav stve no osi gu ra nje kva li tet no.

Oko 63% lju di sma tra da su dok to ri dru gih lju di pre vi še za in te re so va ni za za ra đi va nje, ali sa mo 205 njih sma tra da je nji hov dok tor ta kav. Što se ti če obra zo va nja, 64% lju di da je dr­žav nim ško la ma oce nu C ili D, ali u isto vre me, 66% njih da je svo joj dr žav noj ško li oce nu A ili B. Što se ti če re li gi je 65% lju di ka že da re li gi ja gu bi uti caj na ame rič ki ži vot dok 62% lju di tvr di da je re li gi ja do bi la ja či uti caj na nji ho ve ži vo te. Ka da je od go vor­nost u pi ta nju sko ro 90% lju di ve ru je da je glav ni pro blem to što lju di ne ži ve u skla du sa svo jim oba ve za ma ali vi še od 75% lju di ka že da iz vr ša va ju svo je oba ve ze pre ma po ro di ci, de ci i za po sle­ni ma. Sko ro po lo vi na po pu la ci je ve ru je da je je za ve ći nu po ro­di ca ne mo gu će da do stig nu ame rič ki san, dok 63% njih ve ru je da su ga do sti gli ili su bli zu do sti za nja ame rič kog sna. I 40% do 50% ve ru je da se na ci ja tre nut no kre će u po gre šnom prav cu ali 88% Ame ri ka na ca ve ru je da se nji ho vi ži vo ti i po ro di ce kre ću u pra vom sme ru.( Whit man, 1996).

Ve ći na lju di sma tra da me di ji, po seb no te le vi zi ja, ima ju jak uti caj na dru ge lju de, mno gi ima ju ne re a li stič no mi šlje nje da me di ji uzro ku ju na sil no po na ša nje. Ne ki ve ru ju da će, ako do zvo li te jav nom ser vi su da emi tu je re kla me u ve zi sa kon do mi­ma, de ca na u či ti da je do zvo lje no, čak do bro, ima ti seks. Ovo je oči gled no pre te ri va nje. U isto vre me, lju di pod ce nju ju uti caj ko ji me di ji ima ju na njih.

Ka da pi ta ju lju de da li mi sle da me di ji ima ju bi lo ka kav efe­kat na njih lič no, 88% ka že ne. Ovi lju di obra zla žu tu tvrd nju ti me što su me di ji pri mar no iz vo ri za ba ve i ra zo no de, ta ko da ne ma ju ne ga ti van uti caj na njih. Lju di ko ji ve ru ju u ovo ka žu da su pro ve li sa te gle da ju ći kri mi na li stič ke se ri je a ni ka da sa mi ni su pu ca li u ne ko ga ili opljač ka li ban ku. Iako ovo mo že bi ti isti na, ovaj ar gu ment ne po dr ža va u pot pu no sti stav da me di ji ne ma ju uop šte uti ca ja na naš ži vot, on je ba zi ran na po gre šnoj pret po stav ci da me di ji sa mo pri ka zu ju ne ga tiv ne pro fi le, efek­te ne ga tiv nog po na ša nja ko ji su la ko pre po zna tlji vi. Ali po sto ji još pu no vr sta efe ka ta, kao što je stva ra nje uti ska da je kri mi nal ozbilj ni ji pro blem ne go što je to u stva ri, ili da je ve ći na kri mi­na la isto što i fi zič ko na si lje.

49

Me dij ska pi sme nost funk ci o ni še u kon tra stu sa mo de lom ob ra de

me dij skih in for ma ci ja. Mo del me dij ske pi sme no sti sa dr ži če ti ri

glav na fak to ra: struk tu ru zna nja, lič ni lo kus, spo sob no sti i

ve šti ne, kao i pro tok za da ta ka ob ra de in for ma ci ja. Sva ki od ovih

fak to ra funk ci o ni še in ter ak tiv no u si ste mu.

Ob ra da in for ma ci ja se mo že vr ši ti sve sno ili ne sve sno. Ka da je

vr ši mo sve sno, on da je oso ba ko ja je vr ši sve sna ci lje va i pri me nju je

pa žlji vi oda bir in for ma ci ja, bi va ju ći spo sob na da iz vr ši kon tro lu

u ve li kom ste pe nu. Ka da je ob ra da in for ma ci ja ne sve sna, in di vi dua

ni je sve sna še me auto mat ske ob ra de i sa mim tim ni je u mo guć no sti

da kon tro li še sam pro ces. Me dij ska pi sme nost zah te va da in di vi dua

pro ve de vi še vre me na i na po ra u sve snoj ob ra di me dij skih

in for ma ci ja.

Me dij ska pi sme nost je ši ro ka per spek ti va. Ni je ogra ni če na na

či ta nje ili bi lo ko ju odvo je nu ve šti nu. Me dij ski pi sme ni lju di su u

sta nju da vi de mno go vi še u da toj po ru ci. Oni su sve sni ji ni voa

zna če nja. Ovo po ve ća va raz u me va nje. Oni su vi še ovla šće ni za

pro ces se lek ci je i da va nja zna če nja po ru ka ma. Ovo po ve ća va

kon tro lu. Oni će lak še do bi ti ono što že le od po ru ke. Ovo po ve ća va

raz u me va nje. Sto ga, lju di ko ji ra de na ve ćem ni vou me dij ske

pi sme no sti is pu nja va ju ci lje ve vi šeg ni voa raz u me va nja,

kon tro le, i shva ta nja.

U osno vi me dij ske pi sme no sti je skup od pet do bro raz vi je nih

struk tu ra zna nja. Gra di mo ove struk tu re ko ri ste ći ve šti nu da

iza be re mo in for ma ci ju. Za tim spa ja mo te iz bo re u sa dr žaj ne ob li ke.

Ove struk tu re zna nja in for mi šu naš lo cus i obez be dju ju

kon cept za dat ci ma ob ra de in for ma ci ja.

50

Po sto ji po gre šno uve re nje da te le vi zi ju tre ba kri vi ti za to što si stem obra zo va nja ni je ta ko do bar kao što bi tre bao bi ti. Me di ji če sto pri ka zu ju ka ko mla di ame ri kan ci ma lo uče u po re­đe nju sa de com iz dru gih ze ma lja. Na pri mer, na tre ćem me đu­na rod nom tak mi če nju iz ma te ma ti ke i pri rod nih na u ka ko je se od no si lo na đa ke osmog raz re da iz 41 ze mlje, ame rič ki đa ci su osvo ji li 28. me sto iz ma te ma ti ke i 17. me sto iz pri rod nih na u ka (“The Le ar ning Lag,” 1996). Na ci o nal ni Pro ce ni telj Pro gre sa u Obra zo va nju (NA EP) , vo đen od stra ne gru pe ko ju je osno vao Kon gres je 1998. god. dao iz ve štaj u ko me se iz ja vlju je da tre ći­na sred njo ško la ca ne ma čak osnov no zna nje o to me ka ko funk­ci o ni še ame rič ka vla da a sa mo 26% uče ni ka za vr šnih raz re da se sma tra lo do bro upo zna tim, do volj no da bi na pra vi li ra zu man, do bro in for mi san, iz bor to kom iz bo ra (McQu e en, 1999).

Na ci o nal ni Oce ni telj Pro gre sa u Obra zo va nju (NA EP) iz ve­šta va da je sa mo če tvr ti na ame rič kih đa ka po sti gla stan dard nu ume šnost pi sa nja . Iz ve šta ji po put ovog na vo de kri ti ča re da se ža le jer de ca u ovoj ze mlji pre vi še gle da ju te le vi zij ski pro gram.

Pa ipak, isti iz ve štaj ka že da su đa ci u Ja pa nu, na tre ćem me stu po pi ta nju oba slu ča ja, iako gle da ju te le vi zij ski pro gram in ten zi te tom kao i ame rič ka de ca, ali se ova kve in for ma ci je ret­ko ob ja vlju ju.

Mno gi sa ve sni ro di te lji su pri hva ti li uve re nje da je gle da nje te le vi zi je lo še za ma lu de cu. Oni ve ru ju da će te le vi zi ja na ne ki na čin ule nji ti nji hov um, uma nji ti nji ho vu kre a tiv nost i pre tvo­ri ti ih u le tar gič ne ovi sni ke o za ba vi. Ako se ovo de si de ca ne će po što va ti uspeh i ne će bi ti do bri đa ci.

Ovo uve re nje je po gre šno jer kri vi me di je a ne de te ili ro di­te lja, za oskud no aka dem sko do stig nu će. Ono se ta ko đe fo ku si­ra sa mo na ne ga tiv ne efek te i ne da je me di ji ma po ve re nje u vi du po ten ci jal no po zi tiv nih efe ka ta.

Ovo je va žno pi ta nje, ali ni je jed no stav no. Ka da se pa žlji vo udu bi mo u do ka zni ma te ri jal is tra ži va nja, mo že mo vi de ti da je ti pi čan iz ve štaj is tra ži va nja po gre šan a ako po gle da mo još pa žlji­vi je ne ko li ko efe ka ta se de ša va si mul ta no.Na pri mer, ti pi čan iz­ve štaj ka zu je da gle da nje te le vi zij skog pro gra ma ne ga tiv no uti če na aka dem ska do stig nu ća i po sto ji pri li čan broj is tra ži va nja ko­ji da je ova kve za ključ ke. Ono što ove za ključ ke či ni po gre šnim je to da bi ovaj od nos bio bo lje ob ja šnjen ne čim dru gim a to je ko e fi ci jent in te li gen ci je.

Uspeh u ško li je u ve li koj me ri po ve zan sa ko e fi ci jen tom in te li gen ci je. Ta ko đe, de ca sa ni žim ko e fi ci jen tom in te li gen ci je vi še gle da ju te le vi zij ski pro gram. Ta ko da se ko e fi ci jent in te li­gen ci je ra ču na ka da je u pi ta nju ma nje do stig nu će i du že gle da­nje te le vi zij skog pro gra ma. Ana li ze ko je uzi ma ju u ob zir de či ji ko e fi ci jent in te li gen ci je do la ze do sa zna nja da ne po sto ji op šti ne ga ti van uti caj ume sto nje ga po sto ji ve o ma in te re san tan obra­

zac. Ne ga ti van uti caj ne po sto ji uko li ko de te ne gle da te le vi zij­ski pro gram du že od 30 sa ti ne delj no.

Iz van tih 30 sa ti gle da nja pro gra ma što vi še pro gra ma de­ca gle da ju ni ža su nji ho va aka dem ska do stig nu ća i taj efe kat po­sta je ja či sa du žim gle da njem pro gra ma. Ovo zna či da aka dem­sko do stig nu će opa da sa mo ako gle da nje pro gra ma po či nje da pre ki da vre me uče nja i spa va nja. Ali ne po sto ji ne ga ti van efe kat ako se pro gram gle da ma nje od 30 sa ti ne delj no.U stva ri na naj­ni žim stup nje vi ma gle da nja pro gra ma po sto ji po zi ti van efe kat a to zna či da ima iz gle da da de te ko je gle da sa mo ne ko li ko sa ti ne delj no pro gram ili ga uop šte ne gle da po stig ne ma nje uspe ha od de te ta ko je ume re no gle da te le vi zij ski pro gram (12 do 15 sa­ti ne delj no). Ta ko da obra zac gla si: de ca ko joj su uki nu ti iz vo ri in for ma ci ja ko je da je te le vi zi ja su ma nje uspe šna u ško li od de­ce ko ja ume re no gle da ju te le vi zij ski pro gram pa ipak, ka da de­te do đe u si tu a ci ju da gle da nje pro gra ma pre ki da uče nje on da aka dem ski uspeh opa da.

Ka da po sta vi mo pi ta nje: ka kav efe kat ima gle da nje te le vi­zij skog pro gra ma na de či ji aka dem ski uspeh? Mo že mo da ti jed­no sta van, po pu la ran od go vor: po sto ji ne ga ti van efe kat. Ali sa da mo že te vi de ti da je taj od go vor su vi še jed no sta van. Ta ko đe je ob ma nju ju ći za to sto iza zi va ogra ni če no uve re nje da su efek ti me di ja ne ga tiv ni i po la ri zo va ni i da su me di ji glav ni kri vac. Ovaj za klju čak ni je ta ko jed no sta van ta ko da naj ve ro vat ni je ne će bi ti pred sta vljen u ma sov nim me di ji ma.

Raz log što su po gre šna uve re nja ta ko opa sna zam ka je što ona sa ma se be osna žu ju. Pod ovim mi slim da lju di ko ji su stal­no iz lo že ni po gre šnim in for ma ci ja ma ima ju još du blje uve re nje da su nji ho va po gre šna uve re nja tač na.

Oni ima ju sve ma nje i ma nje mo ti va ci je da ih pre i spi ta ju. Ka da ne ko iz ja vi da in for ma ci je na ko ji ma su ba zi ra na nji ho va uve re nja ni su tač ne oni to ne pri hva ta ju za to što su ta ko ja ko ube đe ni da su ona is prav na. Ta ko da vre me nom ne sa mo da ne pre i spi tu ju svo ja uve re nja već sve ma nje ve ru ju da su tu đa uve­re nja tač na.

Potrebe­za­medijskom­pismenošćuTo kom sta nja auto ma ti zma su sre će mo se sa sko ro svim me­

dij skim po ru ka ma a u tom sta nju ni smo za in te re so va ni za ula ga­nje na po ra u sve snu pa žnju, vi še na po ra da ana li zi ra mo, pro ce­ni mo po ru ke i pro na đe mo vi še in for ma ci ja ra di nji ho ve tač ni je in ter pre ta ci je. Ne mo že mo eli mi ni sa ti ovu po tre bu za sta njem auto ma ti zma jer je to osnov no oru đe ko je nam po ma že da iz beg­ne mo pre o ku pi ra nost bu ji com po ru ka iz me di ja.

Pa ipak, mo že mo ura di ti dve stva ri ka ko bi smo upra vlja li ovim oru đem i po sta li me dij ski pi sme ni ji.

Kao pr vo, mo že mo sma nji ti vre me ko je pro ve de mo u auto­ma ti zmu.To ra di mo ta ko što pla ni ra mo da se iz lo ži mo po ru ka ma

ko je su raz li či te u od no su na one ko ji ma se po na vi ci iz la že mo.Ovo pro ši ru je na še is ku stvo sa me dij skim po ru ka ma. Ta ko đe zah te va od nas da mi sli mo o ovim no vim po ru ka ma, to jest, ne mo že mo ih uzi ma ti zdra vo za go to vo. No vi ti po vi po ru ka kao i po ru ke u ve zi sa no vim te ma ma nas te ra ju da se su o či mo sa ne po zna tim i da ra di mo na osmi šlja va nju ovih no vih in for ma ci ja.

Sve dok ra di mo na osmi šlja va nju po ru ka osta je mo van ne­pro mi šlje nog sta nja auto ma ti zma. Kao dru go mo že mo pro ba ti da pro gra mi ra mo na še po kre ta če. Ra de ći to, tre ba li bi da se vo­di mo sop stve nim ci lje vi ma, a ne da do zvo li mo me di ji ma da ih po sta vlja ju za nas.

Mo del me dij ske pi sme no sti Kao što smo to već re kli pre pla vlje ni smo po ru ka ma. Sva­

ka ko da ne mo že mo obra ti ti pa žnju na sve po ru ke, čak ni na ve­ći nu njih, mno ge mo ra mo od ba ci ti. Ka ko bi smo to ura di li, sa što ma nje men tal nog na po ra ko ri sti mo ak tiv nu for mu ob ra de po ru ka, osta je mo u sta nju auto ma ti zma. Dok smo u ovom sta­nju, auto mat ski pro ve ra va mo po ru ke bez raz mi šlja nja o tom pro ce su, sve dok od re đe na po ru ka ne pri vu če na šu pa žnju. Po­sto je ne ke ozbilj ne ma ne ovog ak tiv nog mo de la. Da bi smo to iz be gli tre ba da nam pre đe u na vi ku ko ri šće nje dru gog mo de la to kom su sre ta nja sa po ru ka ma, a to je mo del me dij ske pi sme no­sti. Uče nje ko ri šće nja ovog mo de la zah te va vi še na po ra od pu kog osta ja nja u ak tiv nom mo de lu. Ali ovaj na por će se is pla ti ti jer će nam po mo ći da do bi je mo mno go ve ću kon tro lu nad na šim na vi ka ma iz la ga nju me di ji ma, kao i na či nu na ko ji je zna če nje kon stru i sa no u na šem sva ko dnev nom ži vo tu.

Mo del me dij ske pi sme no sti na gla ša va če ti ri osnov na fak­to ra. U osno vi je fak tor struk tu re zna nja. Kom bi na ci ja struk­tu ra zna nja po hra nju je in for ma ci je u dru gi fak tor, ko ji je lič ni po lo žaj. Tre ći fak tor je skup spo sob no sti i ve šti na oso be, ko je su in for ma tiv no – pro ce sna oru đa. Če tvr ti fak tor je pro tok in­for ma tiv no pro ce snih za da ta ka. Ova če ti ri fak to ra funk ci o ni šu in ter ak tiv no u si ste mu. Haj de da is pi ta mo sva ki od ova če ti ri fak to ra de talj ni je.

Struk tu re zna nja Osno va iz grad nje me dij ske pi sme no sti je skup od pet ja­

kih struk tu ra zna nja. Osno ve na ko ji ma po či va ju ove struk tu re zna nja su: me dij ski efek ti, me dij ski sa dr ža ji, me dij ska in du stri ja, stva ran svet i mi sa mi. Sa zna njem u ovih pet pod ruč ja, lju di sa vi še sve sti ula ze u pro ces ob ra đi va nja in for ma ci ja, i za to po sta ju spo sob ni ji da do no se bo lje od lu ke pri li kom od bi ra in for ma ci ja, to kom ra da sa nji ma i u kon stru i sa nju nji ho vog smi sla i u od re­đi va nju svr ha vla sti tog de lo va nja. In for ma ci ja ko ja či ni ovu sve­snost mo gu ćom le ži u po me nu tim struk tu ra ma zna nja.

Ne mo že mo fi zič ki iz be ći obi lje in for ma ci ja ko je agre siv no tra že na šu

pa žnju u kul tu ri. Ume sto to ga mi se psi ho lo ški šti ti mo ta ko što iz be ga­

va mo sko ro sve po ru ke u mo ru po ru ka. To ra di mo ta ko što ve ći nom vre­

me na na še umo ve po de si mo na auto pi lot funk ci ju. Ovaj auto ma ti zam

nam omo gu ća va da efi ka sno iz beg ne mo sko ro sve po ru ke.

Pa ipak, auto ma ti zam ima svo ju ce nu. Do zvo lja va mo me di ji ma da uti­

ču na nas dok smo u ovom sta nju auto ma ti zma. Me di ji uti ču ta ko što

nas uslo vlja va ju da po na vik nu tom obra scu iz la ga nja usvo ji mo po ru ke

ko je oni iza be ru. Ovo po ve ća va ri zik od to ga da će mo pro pu sti ti mno ge

po ru ke ko je su vred ne za nas. Me di ji ta ko đe uti ču na to da pri hva ti mo

bez raz miš ja nja zna če nje ko je oni pred sta vlja ju u po ru ka ma. Ovo po ve­

ća va ri zik da će mo pri hva ti ti po gre šno zna če nje.

Ka da go vo ri mo o me dij skoj pi sme no sti ra di se u stva ri o pre u zi ma nju

kon tro le. Što ste me dij ski pi sme ni ji ima će te ja sni ju sli ku ogra ni ca ma iz­

me đu re al nog sve ta i onog ko jeg pro iz vo de me di ji.

Ka da ste me dij ski pi sme ni ima te ja sne ma pe ko je vas bo lje vo de u sve­

tu me di ja ta ko da mo že te do ći do onih is ku sta va i in for ma ci ja ko je že­

li te bez ome te no sti dru gim stva ri ma ko je su štet ne za vas. U mo guć no­

sti ste da iz gra di te ži vot ko ji vi že li te ume sto da do pu sti te da ga me di ji

osmi sle.

Oni ko ji ne us pe ju da raz vi ju svo ju me dij sku pi sme nost bi će uda vlje ni

u pli mi po ru ka. Ima će la žan ose ćaj da zna ju šta se de ša va u sve tu sa­

mo za to što su iz lo že ni mno gim in for ma ci ja ma. Eve re ta De ni sa ko ji je

iz vr šni di rek tor Fo ru ma Slo bo de Me di ja Stu dij skog Cen tra na uni ver zi­

te tu Ko lum bi ja u New Yor ku po sma tra me dij sku ne pi sme nost kao”po­

ten ci jal no štet nu i otrov nu za ljud ski duh kao što su to kon ta mi ni ra na

hra na i vo da za na še zdra vlje” (Den nis, 1993, p. 4). Me ta fo ra kon ta mi­

na ci je je oštro um na. Me dij ska in du stri ja nas snad be va mno gim pro iz­

vo di ma ko je že li mo ko ji su do bri za nas ali ova ista me dij ska in du stri­

ja pro iz vo di štet ne pro iz vo de i uba cu je ih u na šu kul tu ru. Ako ni smo pi­

sme ni ne vi di mo raz li ku i kon zu mi ra mo i do bro i lo še.

Ali raz vi ja nje vi so kog ste pe na me dij ske pi sme no sti zah te va vi še

od zna nja, zah te va ta ko đe i raz vi ja nje ve šti na. Što vi še raz vi je te

svo je ve šti ne vi še ni voa zna če nja će te bi ti u mo guć no sti

da pre po zna te u me di ji ma.51

52

Struk tu re zna nja su sku po vi or ga ni zo va nih in for ma ci ja u čo ve ko voj me mo ri ji. One se ne de ša va ju spon ta no, mo ra ju se gra di ti pa žlji vo i pre ci zno. To ni su sa mo hr pe či nje ni ca već su na pra vlje ne od pa žlji vo gra đe nih i sve o bu hvat no di zaj ni ra nih in for ma ci ja. Da bi smo iz ve li ta kav za da tak i ne što na u či li mo ra­mo se oslo ni ti na či tav skup ve šti na. Ove ve šti ne su oru đa. Ko­ri sti mo ih da “ko pa mao” po hr pi či nje ni ca ka ko bi smo ot kri li či nje ni ce ko je su nam po treb ne a uklo ni li osta le. Jed nom ka da smo ot kri li či nje ni ce ko je nam tre ba ju, ob li ku je mo ih u in for ma­ci ju i pa žlji vo ukla pa mo te de lo ve in for ma ci ja na nji ho vo od go­va ra ju će me sto u struk tu ri. Struk tu ra nam po ma že da vi di mo obra sce. Ove obr sa ce ko ri sti mo kao ma pe ko je nam go vo re gde da do bi je mo vi še in for ma ci ja, kao i gde tre ba da ide mo da bi po­no vo do bi li in for ma ci ju ko ju smo pret hod no uob li či li u na šu struk tu ru zna nja.

In for ma ci ja je osnov ni sa sto jak u struk tu ri zna nja. Ali ni­su sve in for ma ci je jed na ko ko ri sne za gra đe nje struk tu re zna­nja. Ne ke su pri lič no po vr šne, po put ime na te le vi zij ske emi si je ili me lo di ja po pu lar ne mu zi ke. Ako je sve što oso ba ima pre po­zna va nje po vr šnih in for ma ci ja po put tek sta na slov ne nu me re te le vi zij ske emi si je, ime na li ko va i glu ma ca i slič nih stva ri, on ili ona po se du ju ni zak ni vo me dij ske pi sme no sti za to što se ta kav tip in for ma ci je od no si sa mo na pi ta nje “šta”. Mno go ko ri sni ja in for ma ci ja do la zi u for mi od go vo ra na pi ta nja “ka ko” i “za što”. Ali za pam ti te, pr vo mo ra te zna ti ne što o pi ta nju “šta” pre ne go što udu bi te u pi ta nja “ka ko” i “za što”.

Lju di ko ji ima ju ši ri di ja pa zon is ku sta va u stvar nom sve tu ima ju i bo lju osno vu za pro ce nji va nje i ana li zi ra nje me dij skih po ru ka. Na pri mer, oni ko ji su po ma ga li ne kom da vo di po li tič­ku ka ri je ru mo gu raz u me ti i ana li zi ra ti no vi nar sko iz ve šta va nje po li tič kih kam pa nja du blje ne go oni ko ji ni su ima li stvar no is ku­stvo sa po li tič kim kam pa nja ma.

Lju di ko ji su tre ni ra li ne ki sport bi će spo sob ni da pro ce nju­ju do stig nu ća u atle ti ci dok pra te tak mi če nje na te le vi zi ji mno go du blje ne go oni ko ji se be ni su fi zič ki is ku ša va li na ovom po lju. Lju di ko ji ima ju pu no po zna ni ka i po ro dič nog is ku stva ima će ve ći ste pen raz u me va nja i mno go du blje emo tiv ne re ak ci je na ova kve pri ka ze u me di ji ma.

Struk tu re zna nja nam pru ža ju kon tekst po mo ću ko jeg će mo uhva ti ti smi sao no vih me dij skih po ru ka. Što vi še ima mo struk­tu ra zna nja to mo že mo bi ti si gur ni ji u shva ta nju smi sla ve ćeg bro ja po ru ka. Na pri mer, mo že te ima ti ve o ma ve li ku struk tu ru zna nja u obla sti po pu lar ne mu zi ke. Mo že te zna ti ime na svih va­žnih mu zič kih gru pa (kao i nji ho vih čla no va i me na dže ra), svih nji ho vih pe sa ma, da tu ma iz da va nja pe sa ma, vr ste na gra da ko ju je do bi la sva ka gru pa i šta su kri ti ča ri re kli o sva koj pe smi po na­o sob. Ako ima te sve ove in for ma ci je ta ko do bro or ga ni zo va ne

da mo že te da ih re pro du ku je te u sva kom mo men tu on da ima te do bro raz vi je nu struk tu ru zna nja o po pu lar noj mu zi ci.

Ako bi ne ko, na pri mer, tvr dio da gru pa Backstre et Boys ima tri čla na, ras pra vlja li bi ste se sa njim i bi li pot pu no uve re ni da on gre ši a da ste vi u pra vu. Va ša struk tu ra zna nja na po lju po pu lar ne mu zi ke vas spre ča va da gre ši te. Da li ste vi me dij ski pi sme ni? U okvi ru ma log pro sto ra ko ji za u zi ma po pu lar na mu­zi ka u sve tu me di ja, je ste. Ali ako je ovo je di na struk tu ra zna nja ko ju ste raz vi li on da će te oskud no raz u me ti sa dr žaj osta lih vr sta me di ja. Ima će te po te ško će da shva ti te ko po se du je i kon tro li­še me di je, ka ko su se me di ji raz vi li vre me nom, za što od re đe na vr sta sa dr ža ja ni ka da ne mo že da se vi di, dok se osta le ne pre sta­no po na vlja ju i ka kav uti caj bi taj sa dr žaj me di ja mo gao ima ti na vas. Sa vi so ko ra zvi je nim struk tu ra ma zna nja, mo gli bi ste da raz u me te či tav ras pon me dij skih pi ta nja i ta ko “ukla vi ri te” za što su me di ji ta kvi ka kvi je su.

Lič­ni­lo­kus­Lič ni lo kus je ter min ko ji se od no si na ono što vo di za dat­

ke u ve zi sa ob ra dom in for ma ci ja. On ta ko đe ob li ku je ukla pa nje zna če nja i zna če nje kon struk ci je. Lič ni lo kus je sa sta vljen od ci­lje va i po ri va. Ci lje vi ob li ku ju za dat ke za ob ra du in for ma ci ja , ta ko što od re đu ju šta će bi ti usvo je no a šta će se ig no ri sa ti.Što ste vi še sve sni svo jih ci lje va , vi še mo že te usme ra va ti pro ces tra­že nja in for ma ci ja. I što su va ši po ri vi za in for ma ci ja ma ve ći vi­še će te ulo ži ti na po ra da ostva ri te ci lje ve. Pa ipak, ka da je lo kus slab (ni ste sve sni spe ci fič nih ci lje va i ener gi ja vam je uma nje na) okre nu će te se kon tro li me di ja. To jest, do zvo li će te me di ji ma da prak ti ku ju na va ma vi sok ste pen kon tro le, u to ku pro ce sa iz lo že­no sti me di ji ma i ob ra di in for ma ci ja

Što vi še zna te o ovom lo ku su i što vi še pra vi te sve sne od lu­ke da ga ob li ku je te, ima te ve ću kon tro lu nad pro ce som. Što vi še sve sno obra ća te pa žnju na svoj lo kus , vi še kon tro li še te pro ces usva ja nja in for ma ci ja i nji ho ve upo tre be. Što vi še an ga žu je te svoj lo kus, to će te bi ti me dij ski pi sme ni ji.

Ipak, bi ti me dij ski pi smen ne zna či da je lo kus uvek an ga žo­van u pot pu no sti.To je ne mo guć za da tak jer ni ko ne mo že kon­stant no odr ža va ti ta ko vi sok ste pen kon cen tra ci je. Me dij ska pi­sme nost je pro ces, ne pro iz vod. Za to, po sta ti me dij ski pi sme ni ji zna či vi še ko ri sti ti lo kus , ko ri sti ti ga ak tiv ni je.

Lo kus ope ri še na dva na či na: sve sni i ne sve sni. Ka da lo kus ra di u sve snom mo du , sve sni ste op ci ja i mo že te pri me ni ti vo­lju u do no še nju od lu ka. Na su prot to me,ka da je lo kus u ne sve­snom mo du, od lu ke se do no se a da vi ni ste sve sni to ga, ni ti ima­te kon tro lu nad nji ma. U oba mo da se mo gu for mi ra ti i ela bo ri­ra ti struk tu re zna nja. Ipak, ka da sve sno ko ri sti te svoj lo kus , vi ima te kon tro lu nad pro ce som in for mi sa nja i da va nju zna ča ja, ali ka da lo kus ope ri še u ne sve snom mo du me di ji is po lja va ju svo je

53

naj moć ni je uti ca je.Lo kus je u ne sve snom mo du ka da pra ti mo ak ti van mo del i ka da smo u sta nju auto ma ti zma.

Spo sob no sti i ve šti neNa kon što lič ni lo kus obez be di plan i po kre tač ku ener gi ju,

po treb na su nam oru đa ka ko bi ostva ri li plan.Ta oru đa su spo­sob no sti i ve šti ne . Spo sob no sti su oru đa ko ja su lju di usvo ji li ka ko bi im bi lo lak še da ostva re in ter ak ci ju sa me di ji ma, kao i da do đu do in for ma ci je sa dr ža ne u po ru ci. Spo sob no sti se uče ra no u ži vo tu, za tim se pri me nju ju auto mat ski. Spo sob no sti su re la tiv no di ho tom ne, što zna či da su lju di ili spo sob ni da ura­de ne što, ili ni su. Na pri mer, lju di ili zna ju ka ko da pre po zna ju reč i uklo pe nje no zna če nje u skla du sa me mo ri zo va nim zna če­njem, ili to ne zna ju.

Spo sob nost ne či ni oso bu me dij ski pi sme nom, već ne do sta­tak spo sob no sti spre ča va po je din ca da bu de me dij ski pi smen, jer ovaj ne do sta tak one mo gu ća va pri stup spe ci fič nim vr sta ma in for ma ci ja. Na pri mer, lju di ko ji ne ma ju osnov nu spo sob nost či ta nja ne ma ju pri stu pa štam pa nom ma te ri ja lu. Ovo u ve li koj me ri ogra ni ča va na do grad nju nji ho ve struk tu re zna nja. Ovo će ta ko đe su zbi ti sta nja po bu de u lo ku su: lju di ko ji ne ume ju da či ta ju će ima ti ve o ma ma li ste pen mo ti va ci je da se iz lo že štam­pa noj in for ma ci ji.

Na su prot ovo me, ve šti ne su oru đe ko je lju di raz vi ja ju kroz prak su. Ve šti na kao spo sob nost ni je di ho tom na; ume sto to ga po­sto ji ši rok di ja pa zon sklo no sti ka ve šti na ma. Bi lo ko ja ve šti na da je u pi ta nju, ne ki lju di ima ju ma lo sklo no sti ka njoj, dok dru gi ima ju mno go.Ta ko đe, ve šti ne su po put mi ši ća. Bez prak se, ve­šti ne će osla bi ti. Uz prak su i ve žba nje,one oja ča va ju. Ka da lič ni lo kus ima jak po riv za ve šti na ma, te ve šti ne ima ju ve će šan se da se raz vi ju na ja čem ni vou. Ve šti ne ko je su naj re le vant ni je za me dij sku pi sme nost su ana li zi ra nje, pro ce nji va nje, gru pi sa nje, in duk ci ja, de duk ci ja, sin te za i ap strak ci ja ove ve šti ne se ret ko ko ri ste na auto mat ski na či ni, ume sto to ga one zah te va ju sve san na por, čak i ka da oso ba po se du je vi sok ste pen ve šti ne.

Da bi smo ilu stro va li raz li ku iz ma đu spo sob no sti i ve šti­ne, se ti te se “či ta nja”, ka ko je ono uče no u osnov noj ško li. De ca uče da pre po zna ju sim bo le ko ji su re či. Uče ka ko da vo ka li zu ju ove sim bo le i ka ko da ih uklo pe u re če ni cu. Ovo spa da u spo­sob no sti. Ka da đa ci do đu do sred nje ško le, sma tra se da po se­du ju spo sob nost da či ta ju, pa ipak još uvek ve žba ju či ta nje. U vi šim raz re di ma či ta nje se po sma tra ma nje kao spo sob nost, vi­še kao ve šti na

Đa ci se fo ku si ra ju na to ka ko da do bi ju vi še zna če nja iz po­gla vlja i pri ča. Na pri mer, ka da uči telj tra ži od đa ka u osnov noj ško li da či ta na glas, či ni to za to da bi pro ve rio spo sob nost đa ka u pre po zna va nju re či i nji ho vom iz go va ra nju. Ali ka da na stav­

nik tra ži od sred njo škol ca da či ta na glas, to je da bi pro ve rio ve­šti nu uče ni ka u iz ra žaj no sti i zna če nju či ta nja.

Me dij ska pi sme nost se mno go vi še ba vi usa vr ša va njem ve­šti na ne go usva ja njem spo sob no sti. Iako su spo sob no sti na ve o­ma vi so kom ni vou , 20% od ra slog sta nov ni štva u ovoj ze mlji ne ume da či ta.. To je ve li ki pro ce nat ka da po mi sli mo na to da je škol ski si stem oma nuo da na u či sva kog pe tog čo ve ka da či ta. Ovi lju di ima ju ozbilj no ogra ni če nje iz lo že no sti me di ji ma, i ve o ma je va žno da ima mo lju de ko ji ra de na sma nji va nju ovog pro cen ta. Ipak, ve ća je za bri nu tost za pre o sta lih 80% od ra slog sta nov ni štva ko ji ima ju osnov ne spo sob no sti ali im fa li ni vo ve šti ne ko ja je po­treb na za me dij sku pi sme nost. Ve šti ne su oru đa ko ja ko ri sti mo da kon stru i še mo sop stve ne struk tu re zna nja. Raz voj ve šti na je ono što za i sta mo že na pra vi ti ve li ku raz li ku u po ma ku oso be od ni skog do vi so kog ste pe na me dij ske pi sme no sti.

Lju di ko ji ima ju sla be ve šti ne ne će bi ti u mo guć no sti da ura de mno go sa in for ma ci ja ma , sa ko ji ma se su sre ću.Oni će ig­no ri sa ti do bre in for ma ci je i fik si ra ti se na ne tač ne ili lo še in for­ma ci je.Oskud no će or ga ni zo va ti in for ma ci je , pra ve ći ti me sla be i po gre šne struk tu re zna nja.U naj go rem slu ča ju, lju di sa sla bim ve šti na ma će u pot pu no sti po ku ša ti da iz beg nu raz mi šlja nje o in for ma ci ja ma, po sta će pa siv ni. U tom slu ča ju će kon tro lu nad kon stru i sa njem ljud ske struk tu re zna nja pre u ze ti pro vaj de ri ak­tiv nih in for ma ci ja, ogla ši va či i za ba vlja či , pre u zi ma ju ći kon tro­lu nad ljud skim vi dje njem sve ta.

Ve šti ne i spo sob no sti sa ra đu ju u ne pre sta nom kru žnom pro ce su. Kod od re đe nih za da ta ka ob ra de in for ma ci ja, ne ke ve­šti ne ili spo sob no sti mo gu bi ti va žni je od dru gih. Na pri mer, kod za dat ka ukla pa nja zna če nja , naj va žni je su spo sob no sti. A kod za dat ka kon stru i sa nja zna če nja , ve šti na gru pi sa nja, in duk ci je, de duk ci je, sin te ze i ap strak ci je su naj va žni je. Ipak, vred nost in­di vi du al nih ve šti na i spo sob no sti se me nja u za vi sno sti od od re­đe nih iza zo va pred sta vlje nih raz li či tim ti po vi ma po ru ka.

Za da ci ob ra de in for ma ci jaTri za dat ka ob ra de in for ma ci ja su fil tri ra nje, ukla pa nje

zna če nja i kon struk ci ja zna če nja. Ovi za da ci su po re đa ni u niz ob ra de in for ma ci ja. Pr vo se su sret ne mo sa po ru kom i ima mo za da tak da od lu či mo da li da fil tri ra mo po ru ku na po lje (ig no ri­še mo) ili da je in fil tri ra mo (ob ra di mo). Ako od lu či mo da je ob ra­di mo, mo ra mo pr vo da uhva ti mo njen smi sao, da pre po zna mo sim bo le i uklo pi mo na še na u če ne de fi ni ci je o sim bo li ma. Za tim, tre ba mo da kon stru i še mo zna če nje po ru ke.

Ob ra đi va nje in for ma ci ja po či nje sa za dat kom fil tri ra nja. Ka­ko da na pra vi mo do bru od lu ku o fil tri ra nju po ru ke ko ja bi nas sa jed ne stra ne za šti ti la od ne ga tiv nog efek ta pre na tr pa no sti ili ob li ko va nja na ših umo va si la ma ko je su van na še kon tro le, i sa

54

dru ge stra ne po mo gla da is ko ri sti mo po zi ti van efe kat? I još uz to, ka ko mo že mo po sti ći ovo na us pe šan na čin?

Ka da smo ob ra di li po ru ke, po treb no je da od re di mo nji ho­vo zna če nje .Ukla pa nje zna če nja zah te va osnov nu spo sob nost da se pre po zna ju ele men ti u po ru ci i spo sob nost pri la za sop stve­noj me mo ri ji ka ko bi smo sa zna li ka kvo zna če nje ko je mi zna mo od go va ra ovom ele men tu.

Fo­kus:­Sop­stve­na­struk­tu­ra­zna­njaOvo je re la tiv no auto mat ski za da tak. Po ve ća nje me dij ske

pi sme no sti zah te va da ne pre sta je mo sa ovim za dat kom već da ide mo da lje, ka kon struk ci ji zna če nja. Ako pro sto pri hva ti mo po vr šno zna če nje iz me dij skih po ru ka, bez kon struk ci je zna če­nja za nas sa me, u opa sno sti smo od ne ga tiv nih efe ka ta. Ne ki od ovih efe ka ta su re la tiv no sla bi ji, ali mno gi su du blji, me nja ju na čin na ko ji mi sli mo o re al no sti, isti ni, na ma sa mi ma. Ig no ri­sa nje pro ble ma sa mo po gor ša va stvar jer po ru ke na sta vlja ju da agre siv no na pa da ju na šu pod svest i ob li ku ju na še fun da men tal­ne vred no sti kao i naš na čin raz mi šlja nja.

Me dij ske po ru ke ni su uvek ono što nam iz gle da da je su. Če­sto po sto ji vi še slo je va zna če nja. Što su lju di sve sni ji ovih slo je va zna če nja u po ru ci, vi še mo gu kon tro li sa ti oda bir zna če nja ko je že le. Kon stant na iz lo že nost me dij skim po ru ka ma uti če na naš na čin raz mi šlja nja o sve tu i na ma sa mi ma. Uti če na na ša uve re­nja u ve zi sa kri mi na lom, obra zo va njem, re li gi jom, po ro di com, i sve tom u ce li ni, na ma sa mi ma. Uko li ko je na še iz la ga nje uglav­nom pa siv no, on da sve tov ni de ta lji u ovim po ru ka ma vr še uti­caj bez na še sve sti o to me. Iz te ma se za blu da ili ne tač nih sli ka, mi iz vo di mo na ša uve re nja o sve tu.

Ne ki lju di iz vo de ove za dat ke ob ra de in for ma ci je bo lje od dru gih, i za to su me dij ski pi sme ni ji od dru gih. Sva ki od ovih za­da ta ka se ba zi ra na raz li či tim vi do vi ma ve šti na. Što raz vi je ni ju ve šti nu ima po je di nac, to je me dij ski pi sme ni ji. Sva ki za da tak se ba zi ra na struk tu ri zna nja. Što je raz vi je ni ja struk tu ra zna nja po je din ca, to je on me dij ski pi sme ni ji.

Na­po­me­na­o­tek­stu:Tekstkojiovdeobjavljujemodeojeknjige“Me­dij­ska­pi­sme­nost”kojaćesedokraja2008.godinepojavitiuizdanjuFondazarazvojistraživačkognovinarstvainovihmedija.Knjiga“Me­dij­ska­pi­sme­nost”doživelajeod1998.godinedosadatriizdanjauSAD-uismatrasenezaobilaznomliteraturomstudenatakojisebavemedijimaikomunikacijom.Pisanajeveomapitkimstilomuzdoslednuprimenudidaktičkihtehnikainavođenjebrojnihpodatakaiistraživanja.

V i­li­jem­Džejms­Po­ter je član Od se ka za ko mu ni ka ci ju Ka li for nij skog uni ver zo te ta u San ta Bar ba ri od škol ske

2001. Pod u ča vao je i na Uni ver zi te tu Za pad ni Mi či gen, Dr­žav nom uni ver zi te tu Flo ri de, In di a na uni ver zi te tu, UC LA i Stan ford uni ver zi te tu.

Dok to ri rao je iz Te o ri je ko mu ni ka ci je na Dr žav nom uni ver zi te tu Flo ri da 1981. go di ne, a pred hod ni dok to rat ste kao je 1979. go di ne na In di ja na uni ver zi te tu iz Te o ri je pod u ča va nja.

Biv ši je ured nik “Žur na la za ra dio­di fu zne i elek tron­ske me di je” kao i ak tu el ni ured nik “En ci klo pe di je me dij­skog na si lja”. Ob ja vio je broj ne član ke i 15 knji ga. Nje go va is tra ži va nja usme re na su pre sve ga na me dij sku pi sme nost i fe no men me dij skog na si lja. Tre nut no ra di na op štoj te o­ri ji ma sov nih me di ja ko ja bi tre ba lo da in te gri še te o ri je i is­tra ži va nja ma sme dij ske in du stri je, sa dr ža ja ma sov nih me­di ja, po na ša nja pu bli ke i me dij skih efe ka ta u je din stve nu me di o lo šku te o ri ju.

“Tre­ba­da­na­sto­ji­mo­da­stva­ra­mo­si­tu­a­ci­je,­to­jest,­za­jed­nič­ke­am­bi­jen­te,­an­sam­ble­uti­sa­ka­ko­ji­od­re­đu­ju­kva­li­tet­tre­nut­ka.­Ako,­na­pri­mer,­po­đe­mo­od­oku­plja­nja­gru­pe­ po­je­di­na­ca­to­kom­ne­kog­vre­men­skog­pe­ri­o­da,­bi­lo­bi­po­želj­no­da,­ima­ju­ći­u­vi­du­is­ku­stva­i­ma­te­ri­jal­na­sred­stva­ko­ji­ma­ras­po­la­že­mo,­utvr­di­mo­ko­ja­me­sta,­ko­ji­iz­bor­uče­sni­ka­i­ ko­je­pro­vo­ka­ci­je­do­ga­đa­ja­vo­de­ka­naj­po­želj­ni­jim­am­bi­jen­ti­ma...”

55

56

Endrju­Hart­/­pre­vod:­Mo­ni­ka­Pro­tić

Globalni­mediji­i globalno obrazovanje

Kratak pregled EuroMedija projekta

V la sni štvo, pro duk ci ja i di stri bu ci ja me di ja po sta li su sve vi še in ter na ci o na li zo va ni, pa

čak i glo ba li zo va ni. Me đu tim, obra zov ni si stem ni je us peo da odr ži ko rak sa ovim na glim raz­vo jem me di ja. Po sto ji pu no re to rič kih a ma lo is tr ži vač ko­na uč nih is ka za o me dij skom ob u ča­va nju i uče nju o me di ji ma. Upra vo zbog to ga uka zu je se ve li ka po tre ba za kom pa ra tiv nim is­

tra ži va nji ma, ka ko bi lo kal na is tra ži va nja mo gla bi ti ana li zi ra na u glo bal nom kon tek stu.

Kul tu ra me di ja se na glo raz vi ja u pro te klih ne ko li ko de ce­ni ja. Po sto ji je dan či tav rang no vih me di ja: ka blov ska i sa te lit­ska te le vi zi ja, vi deo re kor de ri i ka me re, no ve on li ne in ter ak tiv­ne uslu ge, vi deo di sko vi (CD) i dru gi po tro šač ko ori jen ti sa ni in ter ak tiv ni soft ve ri. Po me ra njem sa ana log nog na di gi tal no ko di ra nje, kao i kon so li da ci ja u ko mu ni ka ci ji sa me di ji ma, do­ve la je do kon glo me ra ta i pro di ra nja me di ja u sve po re dru štva. Stu pa mo u mul ti me di jal no okru že nje ko je se br zo raz vi ja oko nas, uklju ču ju ći, pre sve ga, do bro po ve za nu ce li nu i is ku stvo u ovom do me nu.

Teh no lo ški i prav ni raz voj do vo di do zna čaj nih pro me na u na či nu na ko ji mla di lju di in ter ak tiv no ko mu ni ci ra ju sa me di­ji ma. Od re đe ne ne pra vil no sti do ve le su do po ve ća ne do stup no­sti raz li či tim vr sta ma spe ci ja li zo va nih uslu ga ko je su dav no pre­va zi šle okvi re tra di ci o nal nih mo de la emi to va nja. Teh nol škom raz vo jem je u ve li koj me ri olak ša no kre a tiv no uče stvo va nje u me­dij skim pro ce si ma i in ter ak ci ja ma sa me dij skim fi nal nim umet­nič kim pro iz vo di ma. Ova kvo is ku stvo uklju ču je ogre ba ne vi deo tra ke, upo tre bu teh ni ke du bli ra nja i mik so va nja uži vo kao i sni­ma nje mu zi ke, pre pra vlja nje ne po kret nih sli ka di gi tal nom ma ni­pu la ci jom. Isto vre me no, kom pju ter ska teh no lo gi ja je po ve ća la mo guć no sti ka da je u pi ta nju re la tiv no so fi sti ci ra na pro duk ci ja zvu ka, po kret nih i ne po kret nih sli ka. U ve li koj me ri di stri bu ci­ja se vr ši pu tem in ter ne ta i na taj na čin me nja se od nos iz me đu mla dih lju di i ko mer ci jal ne me dij ske in du stri je. Op ti mi sti gle­da ju na ovaj raz voj kao na pot po ru za otvo re ni ji, ra zno vr sni ji si stem ko mu ni ka ci je, ko ji će pru ži ti ve ći iz bor pu bli ci i te melj­

ni ji od nos iz me đu pro du cen ta i ko ri sni ka pro gra ma, kao i ve ću oba ve šte nost gra đan stva.

Sa dru ge stra ne, pe si mi sti se pla še efek ta iz u zi ma nja ka da su u pi ta nju raz li či ti pri stu pi ključ nim iz vo ri ma in for mi sa nja, kao i ero zi je gra ni ca iz me đu ima gi nar nog, fik ci je i re al nog. Ovo vi đe nje se pre sve ga od no si na pro ble me ka da su de ca i mla di lju di za hva lju ju ći la koj do stup no sti in ter ne ta u ve li koj me ri iz­lo že ni emi to va nji ma ne pri klad nih sa dr ža ja. Ras pra ve me đu su­ko blje nim mi šlje nji ma o me di ji ma za bu duć nost su u znat noj me ri uti ca le na ak tu el no mi šlje nje o for ma ma ko je će se ko ri sti­ti u obra zo va nju mla dih.

Ova pro je kat ima za cilj da pri ka že spro vo đe nje stra te gi je i prak se u uči o ni ca ma, kao i pri hva ta nje ili ne pri hva ta nje teh no­lo škog raz vo ja i ide o lo ških de ba ta u raz li či tim ze mlja ma.

Svrha i ciljOvaj pro je kat će pru ži ti pr vo me đu na rod no sta no vi šte o me­

dij skoj na sta vi kod uče ni ka uz ra sta iz me đu 14 i 16 go di na sta ro­sti, u 1990. go di ni u Evro pi. Sva ka lo kal na stu di ja će ob u hva ta ti op štu ana li zu o raz vo ju i tre nut noj si tu a ci ji me dij skog obra zo va­nja u spe ci fič nom na ci o nal nom kon tek stu, sa po seb nim osvr tom na to ka ko su od re đe ni te o ret ski i prak tič ni pro ble mi uti ca li na raz voj me dij skog obra zo va nja. De talj nim pro u ča va njem re zul­ta ta do ko jih se do šlo u raz li či tim de lo vi ma sve ta, ovaj pro je kat će omo gu ći ti kom pa ra tiv ne ana li ze ra zno li kih na stav nih mo de­la o me di ji ma u raz li či tim kul tu ra ma. To će pru ži ti no va sta no­vi šta ka da je na sta va o me di ji ma u pi ta nju što će u ve li koj me­ri olak ša ti pro fe so ri ma da de talj no raz mo tre ve ći broj pri stu pa na sta vi o me di ji ma ko ji se ra zi ku ju od nji ho vih i da ih in te gri šu u sva ko dnev ni rad, ka ko bi ih lak še i bo lje raz u me li i uspe šni je pri me nji va li u ra du sa uče ni ci ma.

Ovaj pro je kat po ku ša va da od go vo ri na tri op šta glav na pi ta nja:

• Ka ko pro fe so ri do ži vlja va ju no vi mul ti me di jal ni svet u sop stve nom ži vo tu ali i u ra du u uči o ni ci? Na ko ji na čin pri hva ta ju no vo na sta li svet u od no su na lič ne ži vot ne sta­vo ve ve za no za na sta vu?

• Ka ko ško le kao in sti tu ci je od go va ra ju na no vo na sta lu si­tu a ci ju? Do ko je me re po li ti ka ško le pri hva ta i pre po zna­je va žnost van na stav nog obra zo va nja mla dih?

• Da li lo kal ni i dr žav ni or ga ni na bi lo ko ji na čin vr še pri ti­sak? Da li zva nič ni for mal ni na stav ni plan i pro gram pod­sti če upra žnja va nje no vih me dij skih teh no lo gi ja?

Svoj stve no is tra ži vač ko pi ta nje ovog pro jek ta je:• Šta pro fe so ri ma ter njeg je zi ka (L1) kon kret no na ča su ra de

ka da ka žu da ima ju na sta vu me dij skog obra zo va nja sa uče­ni ci ma uz ra sta od 14 do 16 go di na, u sred njim ško la ma?

57

Od go vor na ovo pi ta nje se mo že oče ki va ti fo ku si ra njem na dva glav na pot pi ta nja:

• Ko ja su dva glav na pre po zna tlji va ci lja me dij skog obra zo­va nja?

• Ko ji su spe ci fič ni ob li ci me dij skog obra zo va nja?

Ra di ja sni jeg uvi da, ova dva pi ta nja će bi ti po de lje na na sle de ća pi ta nja:

• Ko su pro fe so ri me dij skog obra zo va nja (nji ho va is ku stva, tre nin zi i bi o gra fi je)?

• Na ko ji na čin oni do živ ljava ju svo ju ulo gu u od no su na ško lu i na stav ni plan i pro gram?

• Šta mi sle o me dij skom obra zo va nju kao po seb noj di sci­pli ni?

• Šta za pa ra vo ra de na na sta vi me dij skog obra zo va nja?

CiljeviOvaj pro je kat će:• do ku men to va ti raz li či ta shva ta nja, svr he i prak su pro fe­

so ra me dij skog obra zo va nja na me đu na rod nom ni vou• omo gu ći ti kom pa ra tiv ne ana li ze raz li či tih pri stu pa me dij­

skom obra zo va nju ka ko me đu raz li či tim na ci o nal no sti ma ta ko i na raz li či tim me đu na rod nim lo ka ci ja ma

• pod sti ca ti raz ma tra nje i pri hva ta nje raz li či tih od go va ra­ju ćih mo de la me dij skog obra zo va nja za raz li či te lo ka ci je i u raz li či te svr he

• po nu di ti spe ci fi čan, dru ga či ji mo del za na sta vu, ko ji pri­me nju ju i dru gi pro fe so ri prak ti kan ti ove di sci pli ne

• omo gu ći ti di sku si je o od go va ra ju ćim me to da ma za na­stav no is tra ži va nje me dij skog obra zo va nja

• obez be di ti osno vu za kon ti nu i ra ni raz voj me dij skog obra­zo va nja kao di sci pli ne kao i za da lja is tra ži va nja na ovom po lju

PorekloPro je kat je ba zi ran na ve li kom uspe hu jed nog dru gog pro jek­

ta pod na zi vom Mo de li me dij skog obra zo va nja (1992. – 1993.) u En gle skoj i nje go vo ka sni je me đu na rod no pro ži ma nje pod na zi­vom Me dij sko me đu na rod no obra zo va nje, ko ji je bio spro ve den u ze mlja ma en gle skog go vor nog pod ruč ja ši rom sve ta, (Hart, 1998). De talj ne op ser va ci je, di sku si je i ana li ze ove po ja ve do ve le su do ot kri va nja ne kih slič no sti iz me đu na sta ve en gle skog je zi ka i na sta ve me dij sog obra zo va nja što nam je omo gu ći lo da de talj­no sa gle da mo vr ste pri men lji vih stra te gi ja u na sta vi.

NacrtKao i u ori gi nal nom ra du Mo de li me dij skog obra zo va nja,

ovaj pro je kat će pro iz ve sti dva raz li či ta se ta po da ta ka ve za nih

Dr En­dr­ju­Hart­bio je sta ri ji pre da vač i di rek tor Cen tra za me dij sko obra zov nje Uni ver zi te ta u Sa ut hemp­

to nu. Bio je di rek tor is tra živč ke i post di plom ske ško le za obra zov no is tra ži vač ki tre ning. Du gi niz go di na dr žao je i na PGCE ma ster i is tra ži vač ke kur se ve. Ta ko đe je us peo da raz vi je či tav niz ino va tiv nih kur se va uče nja na da lji nu. Bio je vi ši sa rad nik Cen tra za is tra ži va nje ma sov nih ko mu ni ka ci ja, pri Uni ver zi te tu Le i ke ster i pre da vač su per vi zor na Otvo re­nom uni ver zi te tu. Po znat po mno go broj nim iz da nji ma na te mu me dij skog obra zo va nja. Kao di rek tor So ut hemp ton ske gru pe za me dij sko obra zo va nje i Ju žne me dij sko obra zov ne is tra ži vač ke mre že, bli sko je sa ra đi vao sa pro fe so ri ma iz ove obla sti. Bio je pred stav nik U.K. na Svet skom sa ve tu (Mre ža za me dij sko obra zo va nje od 1996.), član ured ni štva tri me­đu na rod na aka dem ska ča so pi sa i glav ni i od go vor ni ured nik Me đu na rod nog žur na la me dij skog obra zo va nja (Trent ham Bo oks). Bio je an ga žo van u svoj stvu sa vet ni ka i kon sul tan ta (UK Qu a li fi ca ti ons) pri do no še nju zva nič nog na stav nog pla­na i pro gra ma za vi ši ste pen Uni ver zi tet skih stu di ja me di ja, fil ma i ko mu ni ka ci je. Sa ra đi vao je sa mno go broj ninm TV mre ža ma (BBC, ITV), ra dio je na is tra ži vač kim pro jek ti ma sa nji ma i na stu pao na mno go broj nim struč nim svet skim kon fe ren ci ja ma na te mu me dij skog obra zo va nja.

Nje go ve naj zna čaj ni je pu bli ka ci je uklju ču ju sle de ća de la: Na sta va o te le vi zi ji (Te ac hing Te le vi sion), Stva ra nje“ pra vog sve ta“ ( Ma king ‘The Real World’ (CUP 1988)), Raz­u me va nje me di ja (Un der stan ding the Me dia (BBC/Ro u tled­ge 1990/91)) i Raz vi ja nje me di ja na en gle skom (De ve lo ping Me dia in En glish (Hod der 1995)). Nje go va sko ra šnja knji ga Na sta va o me di ji ma: me đu na rod na per spek ti va, pu bli ko va­na je od stra ne Lo ren sa Erl ba u ma, Nju Džer si, SAD, 1998. Ne dav no se po ja vio čla nak o nje go vom is tra ži vač kom ra du u ME TROU, 22 (Autumn 1999) i u Evrop skom žur na lu o ko­mu ni ka ci o nim is tra ži va njim (Euro pean Jo ur nal of Com mu­ni ca tion Re se arch 25/3(2000)), kao i u no vi na ma Me nja ju ći en gle ski (Chan ging En glish 8/1 (2001)). Bio je ko or di na tor is­tra ži vač kog pro jek ta o na sta vi ve za noj za me di je u 12 Evrop­skih ze ma lja, a nje go va po sled nja knji ga (za jed no sa Alu nom Hiks), Na sta va o me di ji ma u en gle skom na stav nom pla nu i pro gra mu (Te ac hing Me dia in the En glish Cur ri cu lu) pu bli­ko va na je od stra ne iz da vač ke ku će Trent ham Bo oks.

za na če la ko ji ma se ru ko vo de pro fe so ri me dij skog obra zo va nja u svom ra du i za raz go vo re sa pro fe so ri ma o me to da ma ra da sa uče ni ci ma. To kom pro jek ta ko ri sti će se in ter vjui struk tur nog ka rak te ra ra di ana li zi ra nja mo ti va ci je pro fe so ra, ci lje va i bri ga ka da je na sta va me dij skog obra zo va nja u pi ta nju. Ta ko đe, će se spro vo di ti si ste mat ska ana li za ča so va uklju ču ju ći krat ka uput­stva pro fe so ri ma. Sva ki raz go vor sa sto ja će se od krat kog opi sa ča sa ko ji će bi ti ana li zi ran, kao i de talj nog pre gle da ci lje va ča sa. Čas me dij skog obra zo va nja (ko ji u pro se ku tra je sat vre me na) bi će po sma tran od stra ne oso be za du že ne za spro vo đe nje ana­li za i svih in ter vjua to kom pro jek ta. Svi raz go vo ri i ana li ze bi će sni mlje ne i do sta vlje ne in ter vju i sa nim li ci ma u vi du ka se ta ili pi sa nog iz ve šta ja, ra di ko men ta ra.

KontekstStu di ja će bi ti za sno va na na em pi rij skom is tra ži va nju u

sred njim ško la ma, sa pro fe so ri ma ko ji se ba ve uče ni ci ma uz ra­sta od 14 do 16 go di na, ko ji su uklju če ni u na sta vu me dij skog obra zo va nja.

MetodeNaj ma nje 10 pro fe so ra ko ji se ba ve na sta vom me dij skog obra­

zo va nja će bi ti po sma tra no i an ke ti ra no u ve zi sa nji ho vim pre da­va nji ma, ko ri ste ći do go vo re ne obra sce za an ke te i ana li ze.

Cilj ankete• Shva ta nje (raz u me va nje) me dij skog obra zo va nja u pre da­

va nji ma na ma ter njem je zi ku

• Za pa že ni pro ble mi i ko ri sti ove na sta ve• Sta vo vi pro fe so ra o me dij skom obra zo va nju kao te o ret­

skoj di sci pli ni i na stav nom pred me tu • Ci lje vi ko je pro fe sor že li da ostva ri sa svo jim uče ni ci ma• Pred hod na is ku stva pro fe so ra sa me dij skim in sti tu ci ja­

ma• Ključ ni kon cep ti ko ji pro fe so ri ma pru ža ju naj vi še si gur­

no sti i iz vo ri ko ji im po ma žu u raz u me va nju ovih kon ce­pa ta

• Omi lje ni ma te ri ja li i me to di ko ji se spro vo de u na sta vu• Oče ki va nja pro fe so ra u po gle du bu duć no sti me dij skog

obra zo va nja

Metodološki principiNa stav na is tra ži va nja su već du že vre me na dah nu ta ve li kim

te o rij skim i me to do lo škim de ba ta ma ko je će u krat kim cr ta ma bi ti na ve de ne u ovom ra du reč je o dve me to de ko je su ko ri šte ne u na šem is tra ži va nju ra di do bi ja nja dve raz li či te ba ze po da ta ka, pu tem struk tu i ra nih raz go vo ra sa pro fe so ri ma i pu tem si ste mat­ske ana li ze oda bra nih ča so va. To kom še zde se tih go di na pro šlog ve ka do mi nant na me to da za pro u ča va nje na stav nog fe no me na, bi la je pre sve ga si ste mat ska ana li za. Ši rok broj pro fe so ra i uče­ni ka bio je po sma tran u re dov nim vre men skim in ter va li ma ili u od re đe nim pe ri o di ma gde bi do ga đa ji ko ji se po na vlja ju i in­ter ak ci je obič no bi le sni ma ne u skla du sa pred hod no utvr đe nim pi sa nim pro gra mom. Jed na od naj po zna ti jih ana li za ove vr ste je Fla der so va in ter ak tiv na ana li za ka te go ri ja FI AC (Flan ders’ In ter ac tion Analysis Ca te go ri es (FI AC) ), ali ne po sto ji vi še od

58

100 dru gih ana li za ove vr ste. Si ste mat ska ana li za je če sto bi la kri ti ko va na kao ana li za sa iza ra zi to mno go ne do sta ta ka (Wal­ker and Adel man 1975; De la mont and Ha mil ton 1984). Kao na pri mer, upo tre bom una ped utvr đe nih ka te go ri ja gu bi se uvid u ne pred vi di vo kom plek sno po na ša nje. Isto vre me no, ne po u zda­ni (pro iz volj ni) vre men ski uzo rak mo že is kri vi ti re al nu sli ku at­mos fe re u uči o ni ci i do ve sti do ne pri rod nog po na ša nja pro fe so­ra i uče ni ka. Iako je ova is tra ži vač ka me to da ve što bi la bra nje na (McIntyre and Mac leod 1978), ja sno je da FI AC i dru ge slič ne ana li tič ke me to de ni su pod jed na ko od go va ra ju će svim škol skim (na stav nim) si tu a ci a ja ma. FI AC me to da je pri klad na za ko di ra ne raz go vo re ti pa pre vo di lač kih ka bi ne ta, ali ni ka ko u ma lim raz­re di ma gde uče ni ci če sto ko mu ni ci ra ju me đu sob no. U ta kvim slu ča je vi ma de ša va lo se da oso ba ko ja je za du že na za pra će nje ana li ze pro jek ta, če sto po gre šno raz u me mno go broj ne de ta lje u me đu sob nom raz go vo ru uče ni ka. To kom 1970 i 1980, po ve ća­va se zna čaj pri rod nih pro u ča va nja sva ko dnev nih okvi ra po na­ša nja ko je uklju ču ju ne struk tu i sa ne kva li ta tiv ne me to de. (Ham­mer sley 1993: x) te do bi ja na zna ča ju u od no su na ne ke dru ge me to de. Zbog uti ca ja ne ko li ko raz li či tih ali po ve za nih pri stu pa (et no gra fi ja, et no me to do lo gi ja, in ter ak ci o ni zam i fe no me no lo­gi ja) de si la se zna čaj na pro me na u od no su na kvan ti ta iv ne ana­li ze i sta ti stič ka ob ja šnje nja ko ja se sa da vi še ba ve kva li te tom a ne kvan ti te tom ba ze po da ta ka ba zi ra noj pre sve ga na et no graf­skim teh ni ka ma. Me to da pro u ča va nja slu ča je va po sta la je do mi­nant na me to da u na sta vi.

Za raz li ku od et no gra fi je, ko ja oba ve zno uklju ču je du go­traj ne pe ri o de in ten ziv nog po sma tra njan uče sni ka, stu di ja slu­

ča ja ima po seb nu pred nost ti me što omo gu ća va da is tra ži vač ki re zul ta ti i pre po ru ke bu du for mi ra ni u okvi ru ko ri snog vre men­skog okvi ra, za to što se ti me uma nju je du ži na utro še nog vre me­na is tra ži va ča u od re đe nom da tom vre men skom okvi ru. Isto­vre me no stu di ja slu ča ja pru ža uče sni ci ma pro jek ta ve ću me ru kon tro le nad pro ce som za hva lju ju ći ba zi po da ta ka i pu bli ka ci­ja ma ve za nim za pro nal ske u pro jek tu. Oba ova fak to ra su od ve li kog zna ča ja u škol skom okru že nju, pre sve ga zbog to ga što bi pro fe so ri ma ina če vr lo za u ze tim, prak tič ni deo ove stu di je u mno go me mo gao po mo ći ka da pri pre ma ju na sta vu u pi ta nju, što i je ste sam cilj pro jek ta. Stu di ja slu ča ja kao pri stup ko ji ko ri­sti teh ni ku et no gra fi je, na gla ša va pre sve ga opi sne i ana li tič ke per spek ti ve vi še od te o ret skih. Ne uklju ču je stro ga po de ša va nja i hi po te tič ka te sti ra nja, već se od no si pre sve ga na pri hva tlji va te o ret ska ob ja šnje nja za pri ku plje ne po dat ke.

Reference1)Delamont,S.andHamilton,D.(1984)Revisitingclassroomresearch:acontinuing

cautionarytaleinDelamont,S.andHamilton,D.(Eds.)ReadingsonInteractionintheClassroom,pp.3-24

2)Hammersley,M.(Ed.)(2nded.1993)ControversiesinClassroomResearchBucking-ham:OpenUniversity

3)Hart,A.P.(1998)TeachingtheMedia:InternationalPerspectivesNewJersey:LEA

4)McIntyre,DandMacleod,G.(1978)Thecharacteristicsandusesofsystematicclas-sroomobservationinMcAleese,R.andHamilton,D.(Eds.)UnderstandingClassro-omLifeSlough:NationalFoundationforEducationalResearch

5)Walker,R.andAdelman,C.(1975)Interactionanalysisininformalclassrooms:acriticalcommentontheFlanderssysteminBritishJournalofEducationalPsycho-logy,45,pp.73-6.

59

60

Ervin­Bernhard­i­Danijel­Sus­/­pre­vod:­Mo­ni­ka­Pro­tić

Medijsko obrazovanje u Evropi:­zajednički­trendovi i razlikeMeđunarodni projekat “EuroMedia”, bio je

iniciran i koordinisan od strane Endrjua

Harta, direktora Centra za medijsko

obrazovanje pri Univerzitetu Southampton.

Neposredno pred završetak projekta,

krajem 2002. godine, Hart je preminuo,

ostavivši za sobom značajan pečat na polju međunarodno

istraživačke zajednice medijskog obrazovanja. Izdanje koje

predstavlja projekat privedeno je kraju zahvaljujući timu

koji je radio na projektu, čiji je koordinator bio Danijel Sus

(Cirih). Ovaj tekst posvećujemo sećanju na Endrjua Harta.

O va stu di ja mo že se upo re di ti sa ra ni jim me đu na rod nim pro jek ti ma, ko ji su bi li po stig nu ti u okvi ru me dij skog obra­

zo va nja. Sle de ća iz da nja mo ra ju bi ti na po me nu ta: No vi prav ci me dij skog obra zo va nja ši rom sve ta (“New Di rec ti ons Me dia Edu ca tion Wor ldwi de” (Ba zal get te/Be vort/Sa vi no 1992)) Ovaj pre gled nu di vi še od 20 pu bli ka ci ja sa sko ro sva kog kon ti nen ta ko or di ni ran od stra ne Bri tan kog In sti tu ta za film, BFI, Lon don i fran cu skog Cen tra CLE MI, Pa riz (Cen tre de Li a i son de l’En se­ig ne ment et des Moyens d’In for ma tion CLE MI, Pa ris). Va žno je na po me nu ti da je UNE SKO ta ko đe po dr žao ovaj pro je kat. Pu­bli ka ci ja pod na zi vom Me dij sko obra zo va nje u Evro pi, na spram evrop ske kul tu re me di ja, na stao je kao re zul tat za pad no e vrop­skog wor ksho pa, u ko me su kom bi no va na is ku stva iz 9 evrop­skih ze ma lja, odr ža nog u “Po li tische Aka de mie Tut zing” na je ze­ru Star nberg. Na sta va o me di ji ma – me đu na rod na per spek ti va (Hart 1998), či ji je ko or di na tor Cen tar za me dij sko obra zo va nje pri Uni ver zi te tu So ut hemp ton, nu di po re đe nje iz me đu 6 ze ma­lja en gle skog go vor nog pod ruč ja u sve tu. Ova stu di ja je di rekt no po ve za na sa po sled njim pro je kom. To kom 1997. go di ne En dr ju Hart je or ga ni zo vao Sim po zi jum o me dij skom obra zo va nju pri

Evrop skoj Kon fe ren ci ji o obra zov nom is tra ži va nju u Frank fur tu. Svi ra do vi sa ovog sku pa bi li su na knad no pu bli ko va ni on­li ne (vi di Hart 2000; Go odwyn/Fin dlay 2000; Lohl 1997). Hors Lohl re ov no dr ži se mi na re ve za ne za kom pa ra ci ju me dij skog obra zo­va nja. Re zul ta te ovih se mi na ra mo že te na ći pu bli ko va ne na in ter­ne tu. Či ta ju ću na ci o nal ne iz ve šta je sa da šnjih pro je ka ta, mo gu se uoči ti ve li ke raz li ke ali i slič no sti. Naj no vi ji je ta ko zva ni “bas so con ti nuo” u ovom me đu na rod nom spo ra zu mu.

RazlikeImju ći u vi du či nje ni cu da su u ne kim ze mlja ma pro fe so ri

iz u zet no lo še pla će ne za svoj rad, iz me đu 20 – 30$, u dru gim ze mlja ma pak do bro pla će ni pe da go zi obič no ra de u ti mu. Sa jed ne stra ne ti nej dže ri od 14 do 16 go di na sta ro sti po ka zu ju ve­li ko in te re so va nje za me dij sko obra zo va nje, dok sa dru ge stra ne po ka zu ju kom plet nu ne mo ti vi sa nost za ovaj pred met, ose ća ju­ći se kao žr tve si ste ma a pri tom pru ža ju ći svo jim pro fe so ri ma slič no ose ća nje; u ne kim dr ža va ma si stem obra zo va nja pru ža pe da go zi ma ve li ku slo bo du, na su prot dru gih dr ža va ko je ima ju stro go cen tra li zo van obra zov ni si stem, ko ji sko ra da uop šte pe­da go zi ma ne do zvo lja va bi lo ka kvu vr stu lič ne ini ci ja ti ve, ka da su pre da va nja u pi ta nju. Ipak mo gu se pro na ći od go va ra ju će va­ri ja ci je ka da su pre da va nja u pi ta nju iz me đu ši ro kog spek tra in­te gra tiv nih ško la i si ste ma obra zo va nja, gde se obič no ne prak ti­ku je uno še nje bi lo ka kvih ra zno li ko sti ili flek si bil no sti u na sta vu, što na kra ju re zul ti ra u pri da va nju zna ča ja pred me tu me dij skog obra zo va nja. U Grč koj, me dij sko obra zo va nje uop šte ne po sto ji za nad zor ne škol ske or ga ne, a za pro fe so re je dva da je na sta va ovog pred me ta iz vo dlji va zbog ne mo guć no sti ko ri šće nja ade­kvat ne opre me to kom ča sa ili bi lo ka kve sa mo i ni ci ja tiv ne slo bo­de to kom ča sa kao i ne po sto ja nje po dr ške od stra ne ce lo kup ne za jed ni ce ka da je ovaj pred met u pi ta nju. U Ru si ji se pre sve ga is ti če lo ša fi nan sij ska si tu a ci ja kao je dan od glav nih hen di ke pa po red či nje ni ce da je ovaj pred met iz u zet no lo še pred sta vljen u zvnič nom na stav nom pla nu i pro gra mu. Dr žav ne in sti tu ci je ipak pru ža ju do volj no ve li ku po dr šku kao i kon sul ta ci je ka da je u pi ta nju me dij sko obra zo va nje pre sve ga za hva lju ju ći od lič nim struč nja ci ma iz ovog do me na, na ža lost ma lo je za in te re so va nih čla no va. U Špa ni ji je me dij sko obra zo va nje ne dav no uvr šte no u zva nič ni na stav ni plan i pro gram. Zbog ne do stup no sti ma te ri­ja la za pri pre mu pra ve na sta ve i kri ze u ško la ma kod uz ra sta iz­me đu 14 i 16 go di na sta ro sti, me dij sko obra zo va nje još uvek ne mo že bi ti po kre nu to. U Švaj car skoj ne po sto ji ni ka kav zva ni čan oba ve zu ju ći na stav ni plan i pro gram. Na stav ni plan i pro gram po kan to ni ma ne in si sti ra na pre ci znom de fi ni sa nju me dij skog obra zo va nja, od no sno ne in si sti ra na po sta vlja nju od re đe nih ci­lje va ko ji bi tre ba lo da bu du po stig nu ti ovom vr stom na sta ve.

61

Što zna či da je vr sta me dij skog obra zo va nja pro iz volj na. To kom po sled njih ne ko li ko go di na za in te re so va nost za me dij sko obra­zo va nje je u opa da nju, zbog ve će teh no lo ške ori jen ti sa no sti i uvo đe nja ICT. U fe de ra li stič ki za gri že noj Bel gi ji, gde se čak i je zič ke za jed ni ce odva ja ju jed na od dru ge, za in te re so va nost za me dij sko obra zo va nje u Fla man skim za jed ni ca ma je u znat nom opa da nju. Ma da po sto ji ne ko li ko ak tiv nih or ga ni za ci ja ko je pru­ža ju pro fe so ri ma da lje obra zo va nje kao i fi nan sij sku po dr šku. U Ne mač koj je me dij sko obra zo va nje pred met oko ko jeg se mno­go po le mi še i ve za no za ko ji po sto ji pre gršt pu bli ka ci ja, ali na­ža lost još uvek ne ma ve li kog na pred ka u sa moj prak si. Dr žav na po li ti ka “Bundesländer” pru ža raz li či ta mo gu ća re še nja za ovaj pro blem. Iako je me dij sko obra zo va nje u Ne mač koj zva nič no uvr šte no u na stav ni plan i pro gram, još uvek se sma tra uglav­nom pi o nir skim pred me tom. U Ir skoj, za hva lju ju ći na po ri ma ko je je ulo žio Ir ski film ski in sti tut, Ir ski ra dio i Udru že nja pe­da go ga za me dij sko obra zo va nje, su za to da se me dij sko obra­zo va nje uvr sti ti u rang fa kul ta tiv ne na sta ve u okvi ru sle de ćih pred me ta: en gle skog je zi ka, umet nič ke i ci vil ne edu ka ci je. Me­dij sko obra zo va nje ne po sto ji kao po se ban pred met. U Fin skoj, Nor ve škoj, Ma đar skoj, Slo ve ni ji i Ve li koj Bri ta ni ji me dij sko obra zo va nje je va žan deo na stav nog pla na i pro gra ma. Ko mu ni­stič ki re žim u Ma đar skoj pre po znao je va žnost fil ma i me di ja u stva ra nju gra đan ske sve sti. Upra vo zbog to ga je obra zo va nje o fil mu sa sna žnim estet skim sta no vi štem bio deo knji žev no sti kao pred me ta. Na kon pro ce sa de mo kra ti za ci je, ova tra di ci ja se znat no iz me ni la. Od ra nih 90’ ovaj pred met se sa mo stal no raz­vi ja kao pred met o me di ji ma iamju ći svo ju po seb nu struk tu ru sa so ci o lo škog sta no vi šta, ma da u se bi još uvek sa dr ži je zik fil­ma. Da nas je ovaj pred met oba ve zan u okvi ru zva nič nog pla na i pro gra ma. U Slo ve ni ji se me dij sko obra zo va nje raz vi ja lo kroz že sto ke kon fli ka te i ras pa ra ve ali je po sta lo va žan deo obra zo va­nja na ma ter njem je zi ku ko ji tre ba da po dr ži raz voj na ci o naln sve sti kod mla dih. U Fin skoj i Nor ve škoj, me dij sko obra zo va nje je oba ve zan pred met u zva nič nom pla nu i pro gra mu, uglav nom kao deo obra zo va nja na ma ter njem je zi ku. U ovim dr ža va ma is­tak nu ta je ključ na va žnost ovog pred me ta ka ko za sa da šnjost ta ko i za bu duć nost dru štva. Šta vi še ovaj pred met pred sta vlja oba ve zu ko jom se pri pre ma ju bu du će ge ne ra ci je za još uspe šni­je upra vlja nje ovim in stru men tom. Ve li ka Bri ta ni ja je go di na ma pra ti la ovaj pri mer a po če tak je pred sta vljao in te gra i sa nje me­dij skog obra zo va nja u na sta vu ma ter njeg je zi ka. Od 1995. go di­ne me dij sko obra zo va nje pri hva će no je kao po se ban pred met, a na fa kul te tu se čak mo že iza bra ti kao gla vi pred met, što se ne de ša va vr lo če sto. Sa dr žaj i pro ce du ra po la ga nja ovog is pi ta kao ko nač nog, ba zi ra se na kri te ri ju mi ma na ko ji ma se po la žu kla sič­ni je zi ci (Christ, 1997).

Zajednički­elementiMe dij sko obra zo va nje je in ter di sci pli nar ni pred met ko ji

pri da je ve li ko zna če nje ka ko raz u me va nju ta ko i in ter pre ta ci ji. Mo že bi ti in ter pre ti ran na raz li či te na či ne. Oso be vi še za in te re­so va ne za teh no lo gi ju sma nju ju svo je lič ne ci lje ve na mre žnu i kom pju ter sku pi sme nost. Dru gim re či ma to se zo ve me dij ska di dak tič nost. Oso be ko je su pr ven stve no za in te re so va ne za este­ti ku, is ti ču, pre sve ga, va žnost je zi ka me di ja; bio on vi zu el ni, ver bal ni ili audi tiv ni. Et no lo zi, so ci o lo zi i psi ho lo zi is ti ču či nje­ni cu da su me di ji sred stvo pu tem ko jeg se vr ši tran sfer vred no­sti ume sto in for ma ci ja: in for ma ci ja ko ja se, kao ta kva, mo že iz­dvo ji ti je uvek po sle di ca in ter pre ta ci je ili tum če nja i zbog to ga mo že bi ti raz li či ta, u za vi sno sti od pri ma la ca. Šta vi še, mo že bi­ti pod uti ca jem ilu star ci je što po no vo uka zu je na usat no ve kao što su agen ti, agen ci je, ali se ta ko đe mo ra ju ima ti u vi du i teh no­lo ški, eko nom ski i fi nan sij ski uslo vi me dij ske pro duk ci je. Da bi mla di lju di mo gli da po sta nu kom pe tent ni ko ri sni ci ili uspe šni me dij ski pro du cen ti, go re po me nu ti aspek ti mo ra ju bi ti po zna­ti. Pri stup za is pi ti va nje me dij skog si ste ma kao si ste ma če tvr te si le dru štva, če sto nas do vo di do kri ti ci zma. Ovaj pri stup ni je ni bli zu tra di ci o nal nom pri stu pu za obu ku pe da go ga, za nje ga je neo p hod no ve o ma ve li ko zna nje, a u prak si se su sre će vro ret ko. Ve ći na na stav nog oso blja je bo lje pri pre mlje na da ana li­zi ra je zik me di ja ako se pod me di ji ma pod ra zu me va sve osim knji ga i no vi na. Ob zi rom da se ovo sko ro re dov no de ša va, kao re zul tat po ja vlju je se još jed na kon stan ta u me dij skom obra zo­va nju: sklo nost ka ma te ri jal noj opre mi i kog ni tiv nim pri tu pi­ma. Iz da nje de la Šek spi ra iz 1900. go di ne je i da lje pri men lji vo dok kom pju ter na pra vljen 1980. go di ne sa svo jim sku pim soft­ve rom, vi še ni je pri men ljiv. Sku pi har dver i soft ve ri mo ra ju se re dov no odr ža va ti i me nja ti. Za stu den te ko ji uvek že le da ra de sa naj bo ljim i naj no vi jim kom pju te ri ma, ovi se či ne sta rim i ne­u po tre blji vim. Za škol ske za jed ni ce ipak je ne mo u će da pra te ri tam ha o tič nih ino va ci ja i br ze pro me ne na po lju IT­a. Kog ni­tiv na sklo nost sma tra se mno go ozbilj ni jom. Ko mo že ne ko me bra ni ti da ra di sa naj mo der ni jem har dve rom? Ko ima uvid u pri­bli žni pre gled svih ak tu el nih pro iz vo da ko ji ustva ri pred sta vlja ju me dij sko okru že nje mla dih?

U svim ze mlja ma, čak i u onim ze mlja ma ko je po se du ju naj­bo lju IT opre mu i gde su ci lje vi za me dij sko obra zo va nje pri lič­no am bi ci o zno po sta vlje ni, raz li ke iz me đu kul tu re u ško la ma i me dij skog okru že nja se po ve ća va ju, ve ći na pro fe so ra sma tra da ni su do volj no edu ko va ni i da teh no lo ška opre ma ko ju po se du ju ni je do volj na. Pi ta nje ka ko uklo pi ti me dij sko obra zo va nje mla dih i pred sta vi ti ga uče ni ci ma a isto vre me no sle di ti i tra di ci o nal ne ci lje ve, osta je ne re še no. Is pi ti ko ji ma se vr ši kon tro la nad zva nič­nim ci lje vi ma u obra zov nju mla dih, ko ji mo ra ju bi ti is pu nje ni,

i da lje ne nu de ni ka kve olak ši ce ka da je me dij sko obra zo va nje u pi ta nju (za USA vi de ti: Christ, 1997). Zbog ogra ni če nih sred­sta va i vre me na mo že se de si ti da me dij sko obra zo va nje bu de pred sta vlje no kao gu blje nje vre me na. Upr kos svim smet nja ma, či nje ni ca je da pro fe so ri po red sve ga ra de od lič no svoj po sao ka­da je ovaj pred met u pi ta nju, što je još je dan za jed nič ki ele ment. Isto se od no si i na struč nja ke i spe ci ja li zo va ne usta no ve ko je sa jed ne stra ne pru ža ju na stav nom ka dru da lju edu ka ci ju na ovom po lju kao i teh no lo šku po dr šku, a sa dru ge stra ne ove iste in sti­tu ci je jav no zah te va ju in te gra ci ju me dij skog obra zo va nja u zva­nič ni na stav ni plan i pro gram. Me dij sko obra zo va nje (ka što je te o ri ja ko mu u ka ci ja ili na u ka o me dij ma) još uvek se sma tra ne­do volj no za stu plje nim u obu ci bu du ćeg na stav nog ka dra, ma da či ni se da se stva ri ipak kre ću na bo lje. Ge ne ral no gle da no tre­ba se na o ru ža ti str plje njem i op ti mi zmom; op ti mi zmom da će me dij sko obra zo va nje po sta ti deo zva nič nih na stav nih pla no va i pro gra ma, da će se po bolj ša ti rad sa uče ni ci ma ka da je me dij­sko obra zo va nje u pi ta nju, da će se bar de li mič no spre či ti pret­nja ko jom se uma nju je zna čaj me dij skog obra zo va nja na uštrb kom pju ter ske pi sme no sti (upo re di Pot ter 1998) i da će se me dij­sko obra zo va nje mo ći prak ti ko va ti kao stvar na pe da go gi ja sve vi še i vi še u sva koj ško li.

Re fe ren ce1)Bazalgette,Cary/Bevort,Evelyne/Savino,Josiane(Eds.)(1992):NewDirections:

MediaEducationWorldwide.London:BritishFilmInstitute.2)Christ,William,G.(Hg.)(1997):MediaEducationAssessmentHandbook.Mahwah

N.J.,London:LawrenceErlbaumAssociates.3)Goodwyn,Andrew/Findlay,Kate(1997):MediaEducationandMotherTongueTeac-

hing:ConflictorConvergence?.In:Hart,Andrew(Ed.):FrankfurtPapers:TheMediaEducationSymposiumattheEuropeanConferenceonEducationalResearch.MECCollectedResearchPapers1.Southampton,p.23-37.(Online-Publikation2000:http://www.soton.ac.uk/~mec/MECWEB/ECERedit.pdf)Hart,Andrew(1997):Pa-radigmsRevisited:MediaEducationintheGlobalVillage.In:Hart,Andrew(Ed.):FrankfurtPapers:TheMediaEducationSymposiumattheEuropeanConferenceonEducationalResearch.MECCollectedResearchPapers1.Southampton,p.39-83.(Online-Publikation2000:http://www.soton.ac.uk/~mec/MECWEB/ECERedit.pdf)

4)Hart,Andrew(Ed.)(1998):TeachingtheMedia–InternationalPerspectives.Mah-wahN.J.,London:LawrenceErlbaumAssociates.

5)Lohl,Horst(1997):InternationalcomparisonsinMediaEducationresearch:Expe-rienceswithasmall-scaleprojectandperspectivesforfurtherresearch.In:Hart,Andrew(Ed.):FrankfurtPapers:TheMediaEducationSymposiumattheEuropeanConferenceonEducationalResearch.MECCollectedResearchPapers1.Southamp-ton,p.1-22.(Online-Publikation2000:http://www.soton.ac.uk/~mec/MECWEB/ECERedit.pdf)

6)Lohl,Horst/ProjektgruppeInternationaleMedienpädagogik (1999):MedienpädagogischeKonzepteiminternationalenVergleich.UniversitätHanno-ver.Online-Publikation:http://www.unics.uni-hannover.de/medienpaed/index.htm

7)Potter,James,W.(1998):MediaLiteracy.ThousandOaks,London,NewDelhi:SagePublications.

8)Schorb,Bernd(Hg.)(1992):MediaEducationinEurope:TowardsaEuropeanCul-tureofMedia.Me-dienerziehunginEuropa:AufdemWegzueinereuropäischenMedienkultur.München:KoPäd.

62

“Onaj­ko­se­ba­vi­te­o­ri­jom­i­prak­som­kon­stru­i­sa­nja­si­tu­a­ci­ja,­član­SI”,­ali­da­je­ si­tu­a­ci­o­ni­zam­“be­smi­slen­po­jam,­ne­tač­no­iz­ve­den­iz­pret­hod­nog,­ko­ji­alu­di­ra­na­ po­sto­ja­nje­dok­tri­ne­ili­na­pu­ko­tu­ma­če­nje­po­sto­je­ćih­či­nje­ni­ca.­Ne­po­sto­ji­ni­ka­kav­‘si­tu­a­ci­o­ni­zam’;­taj­po­jam­oči­gled­no­po­ti­če­od­an­ti­si­tu­a­ci­o­ni­sta.”

63

Istorija je san vremena – san vremena koji ukupnost

vremena­potvrđuje­kao­vreme­snova.

Benjaminpro.

Benjaminpro.Intervju: Jovica­Aćin/ Kaleidoskopsko lice i pisanje Valtera BenjaminaValter Benjamin/ Prestonica devetnaestog vekaMikhael Kalderbank/­Nadrealno­snoviđenje:­Valter­Benjamin­i­Projekat­pasažiAlen­Mik/­Benjamin,­televizija­i­“fašistički­subjekt”­

66

Intervju:­Jovica­Aćin­/­razgovarala:­Gordana­Draganić­Nonin

Kaleidoskopsko lice i pisanje Valtera Benjamina

“K ao ka da mu nja sev ne, uči ni nam se da smo ne što vi de li, a po sle je mrak. To je an đe o ska

tre nu tač nost: ne što se po ja vlju je dok ne sta je. An đeo gle da ono što na pu šta, oluj ni ve tar ko ji du va iz ra ja no si ga u bu duć nost, a oko lo je ka ta stro fa.” – ta ko je, po cr te žu Pa u la Klea, Val ter Be nja min vi deo “an đe la isto ri je”. To je pri ro da fo to gra fi je: an đeo gle da kao što mu nja se va – za pi sao je knji žev nik Jo vi ca Aćin u “Po e ti ci kri vo tvo re nja”.

Val ter Be nja min je, u “Ma loj isto ri ji fo to gra fi­je” ob ja vlje noj u ori gi na lu 1931. go di ne, ci ti rao La­sla Mo ho lji­Na đa da “su tra šnji anal fa be ta” ne će bi ti onaj ko ne po zna je slo va, ne go onaj ko ne po zna je fo to gra fi ju.

Ove go di ne, kod nas su u iz da nju Kul tur nog cen­tra Be o gra da, za hva lju ju ći Jo vi ci Aći nu ko ji je pre veo i pri re dio, pr vi put u sve tu ob ja vlje ni tek sto vi Val te ra Be nja mi na o fo to gra fi ji na jed nom me stu.

“Pro­je­kat­pa­sa­ži”,­to­je­Be­nja­mi­no­va­ana­li­za­Pa­ri­za­kao­ne­ke­vr­ste­me­dij­skog­fo­ku­sa­mo­der­ne­umet­no­sti.­U­knji­zi­“O­fo­to­gra­fi­ji­i­umet­no­sti”­ob­ja­vljen­je­tekst­“Da­ger­ili­pa­no­ra­me”.­Ko­li­ko­je­Be­nja­mi­no­vih­tek­sto­va­iz­“Pro­jek­ta­pa­sa­ži”­sa­ču­va­no­i­ko­li­ko­iz­njih­da­na­šnji­či­ta­lac­mo­že­da­sa­gle­da­srž­nje­go­ve­ide­je­o­pre­po­zna­va­nju­gra­do­va­po­fo­to­gra­fi­ja­ma?

– U knji zi “O fo to gra fi ji i umet no sti” sa brao sam sve Be nja mi no ve tek sto ve o fo to gra fi ji, a kod nje ga, kad god je go vo rio o umet no sti, uvek je bi lo re či i o fo to gra fi ji. Otu da na slov knji zi, ko ja je pr va, od Be­nja mi na, ta kve vr ste u sve tu. Nje gov esej o Da ge ru i pa no ram skim pa sa ži ma Pa ri za, ar ka da ma, pro la zi­ma, ga le ri ja ma, za pra vo pri pa da naj ra ni jim tek sto­vi ma iz Be nja mi no vog pe ra ko ji su se od no si li na Pa­riz. De se tak go di na je on pi sao i pri ku pljao gra đu za svoj is tra ži vač ki pro jekt o grad skim pa sa ži ma. To je ve li ki broj za pi sa, pre ko hi lja du, do dve hi lja de stra ni­

ca. Kad je be žao iz Pa ri za, pre ne go što će u nje ga ući ne mač ka oku pa ci o na voj ska, 1940. go di ne, taj ogrom ni ru ko pi sni do si je po ve rio je Žor žu Ba ta ju, ko ji je bio za po slen u Na ci o nal noj bi bli­o te ci Fran cu ske. Ba taj je u Bi bli o te ci sa krio ono što mu je bi lo po ve re no na ču va nje. A to će tek po čet kom se dam de se tih go di­na bi ti ot kri ve no, za hva lju ju ći Pje ru Mi sa ku, a po tom, po stup no, i ob ja vlje no. Da li je osim tih ru ko pi sa bi lo još tek sto va, te ško je sad re ći. Go vo ri se da je Be nja min po neo do bar broj svo jih spi­sa sa so bom, u ruč noj ko žnoj tor bi, dok je, pre ko Pi ri ne ja, be žao iz Fran cu ske. Me đu tim, umro je, pod ne ja snim okol no sti ma, u špan skom po gra nič nom me stu Port Bou. Ono što je bi lo u nje­go voj tor bi, da nas se sma tra da je iz gu blje no.

A gra do vi? On je bio me đu naj bo ljim znal ci ma grad skog ži vo ta. Iz van red ni su nje go vi tek sto vi o Na pu lju, Mar se lju, Mo­skvi, Ber li nu i, da bo me, o Pa ri zu. Umeo je da gle da. Nje gov po­gled je mo gao da se nad me će sa sva kom fo to gra fi jom. Ni je on na gra do ve gle dao sa mo pu tem fo to gra fi ja. Ali, je ste či nje ni ca da je pr vi ko ji je na slu tio zna čaj fo to gra fi je i iz lo žio ne ko li ko su­štin skih stva ri ve za nih za nje nu pri ro du. U to mo že da se uve ri sva ko ko bu de či tao knji gu “O fo to gra fi ji i umet no sti”.

No,­za­po­če­tak,­po­sma­tra­ju­ći­Be­nja­mi­nov­por­tret­iz­1937.­go­di­ne­ko­ji­je­ura­di­la­Ži­ze­la­Frojnd,­vi­do­ži­vlja­va­te­to­li­ce­kao­ka­le­i­do­skop.­Ko­li­ko­je­čak­i­Be­nja­mi­no­vo­li­ce­sa­či­nje­no­iz­frag­me­na­ta?­U­po­go­vo­ru­knji­ge­nam­ot­kri­va­te­da­se­nje­go­vo­ne­za­vr­še­no­de­lo­o­pa­sa­ži­ma­ko­je­ob­u­hva­ta­vi­še­od­hi­lja­du­stra­ni­ca­mo­že­uze­ti­kao­mo­del­ka­le­i­do­skop­skog­pi­sa­nja.

– Taj fo to por tret za i sta je neo bi čan. Di ra me na nje mu od­nos sve tla i sen ke. Iz gle da da je Be nja min bio baš ta kav: pod jed­na ko mi sli lac sve tlo sti i sen ke. Sklon od stu pa nji ma, skla nja nju u sen ku, umet nik bek stva, i umre će to kom bek stva, ali i spre man da od luč no ri zi ku je, da se iz lo ži bez ustuk nu ća. U nje go vom pi­sa nju sva ka ko uoča va mo ne što ka le i do skop sko. Bio je ču de san i svo jim raz mi šlja nji ma, i u svo jim stra sti ma. Nje go ve ide je su bi le an ti ci pi ra ju će, pred nja či le su za sto go di na is pred nje go vih sa vre me ni ka. Mo žda je nje go vo pi sa nje, po gla vi to frag men tar­no, i mo ra lo bi ti ta kvo ka kvo je ste. Mo žda je iz raz ne ke du bo ke frag men tar no sti Be nja mi no ve eg zi sten ci je. I još je čo ve ko va eg­zi sten ci ja frag men tar na. Zbog tog ne bi smo tre ba li da ja di ku je­mo, ne go iz tog cr pi mo sna gu, kao no ma di ko ji su pri nu đe ni da bu du se de o ci, kao put ni ci ko ji pu tu ju čak i kad stre pe, čak i kad su se su o či li sa ne pu to va njem.

Be­nja­min­je­bio­čo­vek­od­ci­ta­ta.­Ha­na­Arent­je­za­nje­ga­na­pi­sa­la­da­je­“bio­ro­đe­ni­pi­sac,­ali­nje­go­va­naj­ve­ća­am­bi­ci­ja­je­bi­la­da­od­sa­mih­ci­ta­ta­na­pra­vi­tekst”.­I­Su­zan­Son­tag­je­u­svo­jim­ču­ve­nim­ese­ji­ma­o­fo­to­gra­fi­ji­po­gla­

67

68

vlje­“Krat­ka­an­to­lo­gi­ja­ci­ta­ta”­po­sve­ti­la­Wal­te­ru­Be­nja­mi­nu.­Da­li­su­za­nje­ga­pa­sa­ži­bi­li­Pa­riz,­ko­li­ko­mu­je­i­ci­tat­bio­ce­lo­ku­pan­tekst?

– Znao je da iz ci ta ta iz vu če naj vi še. S njim bi smo ušli na jed nu stra nu ne kog ci ta ta, a iz la zi li bi smo, kao da smo plo vi li ne kom po nor ni com, s dru ge stra ne pla ni ne. Ali, to ni su ni kad bi li ci ta ti u ne kom pra znom pro sto ru. U pro va li ji iz me đu dva ci ta ta, go to vo ra za pet, na la zi li bi smo Be nja mi na i nje go vu in­ven tiv nu mi sao. Znao je da od re di šta je pre sud no. Po gle daj te o če mu je pi sao. O fo to gra fi ji, o si li, o Kaf ki, Pru stu, Bo dle ru... On da o na o ko be zna čaj nim stva ri ma, o igrač ka ma, deč jim knji­ga ma, ras pa ki va nju bi bli o te ke... Sve u sve mu, sve nje go ve te me i da nas su na sna zi. Naj zad, pa sa ži! Je su oni za nje ga bi li Pa riz, ali ne zna či da su sa či nja va li ceo Pa riz. Na pro sto, uočio je ne što što u se bi oku plja hi lja du stva ri, pa či ja ana li za ta da pru ža hi lja­du uvi da, hi lja du otvo re nih za klju ča ka. Po to me, i po mno go če­mu, Be nja min je bio je dan od ne ko li ko iz u zet nih mi sli la ca 20. ve ka, ne za bo rav nih mi sli la ca, i sve ak tu al ni jih.

U­uvo­du­knji­ge­“O­fo­to­gra­fi­ji­i­umet­no­sti”­Mi­lan­ka­To­dić­je­pri­me­ti­la­da­svi­ci­ta­ti­ko­je­WB­ko­ri­sti­“tek­ta­ko­agre­siv­no­is­trg­nu­ti­i­“olju­šte­ni”­do­ci­ta­ta,­tek­kao­mi­sa­o­ni­frag­men­ti,­svi­ti­tu­đi­sta­vo­vi­po­sta­ju­gra­div­ni­ma­te­ri­jal­u­Be­nja­mi­no­voj­ori­gi­nal­noj­ra­di­o­ni­ci­mon­ta­že­vla­sti­tih­ide­ja”.­Da­li­ste­to­kom­du­gog­ni­za­go­di­na­ko­li­ko­ste­iš­či­ta­va­li­i­pre­vo­di­li­ovog­mi­sli­o­ca­pro­ni­kli­u­nje­go­ve­ide­je­iz­pa­ri­skog­pe­ri­o­da­i­mo­že­te­li­nam­ot­kri­ti­srž­nje­go­ve­mi­sli.

– On je bio plu ra lan mi sli lac, na i me mi sli lac i autor bez si­ste ma ko ji bi se mo gao sve sti na sa mo jed no je di no je zgro. Bio je, ukrat ko, sma tra ju ći se mi sli o cem is ku stva i mi kro po ja va, auten tič ni mi sli lac na šeg vre me na. Isto ri ja za nje ga ni je sa mo pod ruč je ma te ri ja li stič kih za ko ni to sti, ne go i me sto ma gij skih si la, pri če mu te si le ni su ni šta nad ze malj sko, a do ga đa ji ni kad ni su li še ni na si lja. U mre ži ci ta ta, či je da le ko se žne im pli ka ci je je umeo da nam po ka že, ta ko re ći u di ja lo gu sa dru gi ma, jer ci ti­ra nje je ste za nje gao bio raz go vor. U toj la vi rint skoj mre ži ci ta­ta, kao i u svo jim pu to va nji ma po Evro pi, oso be nom la vi rin tu, u za pi si ma o tim pu to va nji ma, ot kri vao nam je da je svet bo ga­ti ji od sli ke ko ju nam mo že o nje mu po nu di ti bi lo ka kav si stem. Pre la zio je gra ni ce, i pre la že nje gra ni ca bio je za nje ga svet, i u to me je jed na od sr ži nje go vog po du hva ta. U isti mah, bio je i tra gič ni lik, po ži vo tu ko ji je ži veo.

Mo­že­te­li­nam­ob­ja­sni­ti­za­što­je­Be­nja­min­Pa­riz­sma­trao­pre­sto­ni­com­XIX­ve­ka,­u­vre­me­nu­ka­da­je­sli­kar­stvo­po­se­glo­za­pa­no­ra­ma­ma­u­tre­nut­ku­ka­da­se­po­ja­vlju­ju­i­pa­sa­ži?

– Pa riz je bio vi še od svih osta lih gra do va ne tek ne ka spo­lja šnja tvo re vi na ne go iz ve sna du hov na unu tra šnjost. Ne za bo­ra vi mo da sve od su štin skog što se de ša va lo u knji žev no sti, u umet no sti, u mi šlje nju, u ar hi tek tu ri, pa i u ži vo tu lju di, u XIX sto le ću se zbi va lo upra vo u Pa ri zu. Ka ko to i za što? Či taj te Be­nja mi na.

Ka­ko­Be­nja­min­ob­ja­šnja­va­uti­caj­pa­no­ra­ma­na­od­nos­umet­no­sti­pre­ma­teh­ni­ci?

– Pa no ra ma, ko ja je za po se la pa ri ske pa sa že, uve la je teh ni ku u umet nost, i to teh ni ku ko ja sto ji u za čet ku onog smi sla teh ni ke ko ja nas i da nas okru žu je, i bez ko je vi še ne mo že mo. Umet nost, kao jed na od ne za o bi la znih mo guć no sti čo ve ko ve ima gi na ci je, svo jom sen zi bil no šću pr va uoča va da se ne što zna čaj no do ga đa u sve tu sa teh ni kom. I pa no ra ma je svo je vr sni pra o blik re pro du­ko va nja umet nič kih de la, nji ho vo iz vo đe nje na uli cu i de lo va nje na uli cu da po sta ne ne što dru go ne go sa mo obi čan pro stor iz me­đu ku ća u ko ji ma obi ta va mo. Na rav no, umet nost se pre ma stva­ri ma na šeg ži vo ta ni kad ne od no si jed no znač no. Uvek po sto ji ne ka na pe tost. Pa je ta kav i njen od nos pre ma teh ni ci. Mo gu da ka žem da je pa no ra ma bla i pr vi ko rak umet no sti pre ma ono me što da nas funk ci o ni še kao film ska umet nost, u ko joj je pri su stvo teh ni ke ve će ne go ma u ko joj dru goj umet no sti.

I­za­kraj,­ako­sa­gle­da­mo­da­je­Ka­ne­ti­pre­po­zna­vao­bar­je­dan­grad­po­gla­so­vi­ma,­Brod­ski­po­vo­di,­Kal­vi­no­po­ne­vi­dlji­vo­sti,­mo­že­te­li­nam­vi­opi­sa­ti­po­če­mu­je­Be­nja­min­pre­po­zna­vao­Pa­riz?

– Na pulj je, re ci mo, pre po zna vao po po ro zno sti. Mar­selj po iz ve snoj su ro vo sti. Pa riz? Po sve tlo sti? Da, i po to­me. Ali, po me ni, pr ven stve no po mo guć no sti ma da nam uli ca bu de dom, po to me da sva ki bes kuć nik, i sva ki stra nac, mo že da u pa ri skim uli ca ma ose­ti ne što za vi čaj no.

69

Valter­Benjamin­/­prevod:­Jo­vi­ca­Aćin

Prestonica devetnaestog veka

Z a Be nja mi na Pa riz ni je bio tek glav ni grad jed ne ze mlje, ili čak, u iz ve snom tre nut ku, ma kar u du­

hov nom, in te lek tu al nom i umet nič kom smi slu, či ta ve Evro pe, sve ta; za nje ga je Pa riz bio pre sto ni ca vre me­na, ce log jed nog ve ka. De vet na e sto sto le će Be nja min je mo gao da oči ta u Pa ri zu, lu ta ju ći i lu nja ju ći po nje mu, se le ći se iz jed nog nje go vog kra ja u dru gi, a po sled njih de se tak go di na svog ži vo ta ži ve ći ta ko re ći ne pre sta no u nje mu, i po va zdan se de ći, tra že ći po dat ke, pi šu ći u pa ri skoj Na ci o nal noj bi bli o te ci. Za mi slio je i da na pi še knji gu o pa ri skim pa sa ži ma. Sa ku pio je i is pi sao sto ti ne i sto ti ne stra ni ca za to do kra ja ne sa zda no de lo (ma da mo že mo za mi sli ti da to de lo ne bi ni iz gle da lo dru ga či­je ne go ova kvo ka kvo da nas po zna je mo: sa sta vlje no od frag me na ta, bes kraj nog ni za is pi sa i ci ta ta, ali i ese ja o Bo dle ru, Pru stu, sli ka ma, fo to gra fi ja ma...

Ne ma sum nje da je Be nja mi nov od nos pre ma Pa­ri zu bio je dan od pre sud nih ele me na ta u nje go voj ži vot­noj i in te lek tu al noj bi o gra fi ji. Do ži vlja vao ga je bez ma lo kao rod nu ku ću, nje go ve uli ce kao svo je naj bo lje uto či­šte. Pa ipak, taj od nos je, ko li ko god bio od lu ču ju ći za Be nja mi na, isto vre me no bio dvo smi slen. S jed ne stra ne, bio je oča ran Pa ri zom, ali je, s dru ge stra ne, ne pre kid no že leo da kri tič ki sa gle da te grad ske pa sa že na de ve nim sva ko ja kom ro bom, u stal noj tr go vač koj užur ba no sti. Da, pa ri ske uli ce su za nje ga bi le “de kor”, ali i me sto na ko jem je do iz ra ža ja do la zi la opa sna na pe tost od su sre­ta bo gat stva i si ro ma štva, do ma ćeg i stra nog, sta rog i no vog. Obe stra ne gra da Be nja min je do bro upo znao. I to is ku stvo us peo da do ča ra u na o ko ma lim stva ri ma. Te na go ve šta je pre po zna će te i u ova iza bra na tri kra ća za pi sa, po mno go če mu ka rak te ri stič na za Be nja mi no­vo pi sa nje, a do da nas ne pre ve de na kod nas.

(J. A.)

1

D a, za Us krs sam oti šao na pet na est da na u Pa riz. O tom gra­du osta lo mi je ma lo ne kih na ro či tih uspo me na o ko ji ma bih

mo gao da go vo rim, ali tu je već sa ma svest da sam ta mo pro ži­veo dve ne de lje s ta kvim in ten zi te tom ka kav se ose ćao je di no u de tinj stvu. Po ceo dan sam ski tao; u kre vet ni sam od la zio ni kad ili mal te ne ni kad pre 2 sa ta iz ju tra. Pre po dne va sam pro vo dio u Lu vru, Ver sa ju, Fon ten blou ili u Bu lonj skoj šu mi, a po po dne va na uli ci, u ne koj cr kvi, u ka feu. Uve če sa pri ja te lji ma ili u ovom ili onom po zo ri štu. Ali, ne iz o stav no sva ke ve če ri na Ve li kom bu­le va ru, ko ji bi do ne kle mo gao da se upo re di sa ber lin skim Un ter den Lin den, kad ne bi bio ma nje ši rok (in tim ni ji!) i kad se uli ce ne bi pru ža le pre ko ce log gra da, a u ko ji ma ku će ne iz gle dao kao da ne ko u nji ma sta nu je, već po put ka me nog de ko ra kroz ko ji pro la zi te. U Lu vru i na Ve li kom bu le va ru ni sam bio da le ko od to ga da se ose tim već ma u svom unu tra šnjem za vi ča ju ne go u Mu ze ju ca ra Fri dri ha ili na ber lin skim uli ca ma. Na po slet ku (a ve o ma če sto sam po se ći vao Lu vr) sam na pro sto sa mo še tao iz me đu ko lek ci ja, uvek se za u sta vljao kod sli ka ko je sam već po­zna vao i, ot kri va ju ći iz da na u dan kao sve lep še, du bo ko sam se pro žeo nji ma. Ni kad ni sam uspe vao da raz u mem umet nost s ta­kvom la ko ćom. Po pr vi put sam imao ne ku ide ju o fran cu skom ro ko kou – o Fra go na ru, naj te žem i naj sen zu al ni jim od svih tih sli ka ra. Bu še, Va to, Šar den i ogro man broj dru gih od ma njeg zna ča ja po kri va ju zi do ve na dvo me tar skim pa no i ma. Pro la zim i opet pro la zim kroz sa lu, ma lo po ma lo se na vi ka vam da iz dva­jam sli ke i sle de ći put ih uoča vam već iz da le ka. (...)

U ča su kad sam od la zio iz Pa ri za, po zna vao sam pro dav­ni ce, sve tlo sne nat pi se i ljud ske go mi le na Ve li kom bu le va ru. U Ope ri sam gle dao naj de mo di ra ni ji ba let ko ji je mo guć no za­mi sli ti i ko ji ne bu di vi še ni ka kvo estet sko ose ća nje, ali ja sam se di vio in di vi du al noj di sci pli ni ple sa či ca ko ju ni kad ni sam, do te tač ke, pri me tio na pred sta va ma ope re u Ber li nu. U pre dvor­ju sam vi deo naj div ni je to a le te; u Pa ri zu se šmin ka ju čak i naj­u gled ni je da me.

[Iz pi sma Kar li Ze lig son, 5. ju na 1913]

2

30. de cem bar 1929. Na pr vim ko ra ci ma u gra du, do bi ja te po klon. Od lu ka da ni šta ne pi še te je uza lud na. U se bi

pri zi va te pro te kli dan kao što de ca su tra dan po sle Bo ži ća pri zi­va ju hr pu igra ča ka. I to je na čin za hva lji va nja. (...) Da bo me, la ko je pu sti ti po gled da še ta po ovom gra du, baš za to što on na to­me ma lo in si sti ra. (...) Ov de je već sa ma uli ca bez mer no na se lje­na unu tra šnjost, na se lje na obi ča ji ma, i ko li ko sa mo pu ta to kom sva kog da na, čak i u kra ju ko ji naj bo lje po zna je te, vi di te ko li ko

70

su pro me ne na ploč ni ku pre sud ni je ne go igde dru gde – u Pa ri­zu tre ba du go sta no va ti da bi se to upo zna lo. Ot ku da po ti če ta dis kre ci ja ko ja se raz vi ja u po gle du po tre ba i mo guć no sti naj ne­znat ni jeg? Mo žda usled pre pli ta nja, za nas ve o ma neo bič nog, kon zer va ti vi zma i ur ba no sti. Ara gon, autor isto i me ne knji ge, ni­je je di ni ko ji je “se ljak u Pa ri zu”; to si gur no va ži i za slu čaj ku će­pa zi te lja, pi lja ra, pa čak i za žan da ra. Ta kvi su svi ti lju di ko ji iz­gra đu ju svo ju če tvrt, po sto ja ni i mi ro lju bi vi kao se lja ci. Raz u me se, po vest tog se lja ka u Pa ri zu ni je ma nje dra ma tič na, ni je ma nje že sto ka ne go dru ge. Ali, kao što pri ro da pu za vi com oba vi ja utvr­đe ne zam ko ve, ta ko gra đan ski svet, ukot vljen, sre đen, umi ru je ras pi nja nja ve le gra da. Kad iz ve sni tr go vi za tva ra ju i ta ko in tim­ni skla pa ju pro stor kao da su ku će me đu so bom sklo pi le pakt, on da to zna či da se i smi sao za spo koj i tra ja nje pre neo, to kom ve ko va, na nji ho ve ži te lje. Sve to od je ku je u po zdra vu ko ji mi je da nas upu tio, po sle du gog bo rav ka dru gde, sta ri bla gaj nik iz mo­je me njač ni ce: “Ne ko vre me ste bi li od sut ni” – bio je to po zdrav po put vrp ce ko jom je on spa ko vao mo ju od sut nost kao vre ći cu u ko joj mi je pru žio mo ju tro go di šnju ušte đe vi nu.

[Iz Pa ri skog dnev ni ka, 1930]

3

Pa riz, grad u ogle da lu

G rad se od ra ža va u hi lja du oči ju, hi lja du objek ti va. Jer, Pa riz ne či ne “gra dom sve tlo sti” sa mo ne bo i at mos fe ra., ni ti sa mo

sve tlo sne re kla me na bu le va ri ma u ve čer njim ča so vi ma. Pa riz je “grad ogle da lo”: as falt ugla čan kao ogle da lo nje go vih ave ni ja. U svim ka fe i ma sta kle ne pre gra de: že ne se ov de ogle da ju vi še ne go igde dru gde. Le po ta Pa ri žan ki je pro is te kla iz tih ogle da­la. Pre ne go što ih mu ška rac ugle da, one su se već pre i spi ta le u de set ogle da la. Raz vrat ogle da la okru žu je i mu škar ca, na ro či to u ka feu (da bi uči ni la sve tli jom unu tra šnjost i da bi da la pri jat­nu du bi nu svim ma ju šnim pro sto ri ja ma ko je is pu nja va ju pa ri­ska zda nja). Ogle da la su spi ri tu al ni ele ment ovog gra da, nje gov am blem, unu tar ko jeg su se tek na knad no upi sa li am ble mi svih po et skih ško la.

Ogle da la uz vra ća ju, bez ka šnje nja, sva ki od raz, ali pu tem si me trič ne tran sla ci je, po to me na lik teh ni ci re pli ka u Ma ri vo­o vim ko me di ja ma: ogle da la pro jek tu ju ži vu spo lja šnjost, uli cu, u unu tra šnjost ka fea, na na čin jed nog Igoa, jed nog Vi nji ja, ko ji su vo le li da hva ta ju mi lje i svo jim pri ča ma da ju “isto rij sku po­za di nu”,

[Iz Mi sle ćih sli ka, 1929]

71

72

Mikhael Kalderbank / pre vod: Iva na Ko mlen ski

Nadrealno­snoviđenje:­Valter Benjamin i Projekat­pasaži­Ponekad, dok se budimo, prisećamo se sna. Na ovaj način retki snopovi sagledavanja osvetljavaju ruševine naše energije kroz koje je prošlo vreme.

O vi re do vi su ti pič ni za Be nja mi na. U ne kom smi slu, mo gu sta ja ti kao krat ka eks po zi ci ja kri tič kog sa gle­

da va nja na ko je je po ku šao da da kon kre ti za ci ju u Pro je­kat pa sa ži. Ipak, oni ni su uze ti iz Be nja mi no vog zre log ra da, već iz neo bja vlje nog ra nog tek sta “Me ta fi zi ka mla­do sti” (1) na pi sa nog 1914. U skla du sa tim, Be nja min je, vi še od svih pi sa ca, tvr do gla vo ot po ran na bi lo ko ju glat ku, te le o lo ški vo đe nu, li ne ar nu hro no lo gi ju in te­lek tu al nog raz vo ja. Isto ta ko, Su zan Bak­Mors ko ri sti ana lo gi ju, po no vo na ro či to po god nu u Be nja mi no vom slu ča ju, o “raz vo ju” u smi slu fo to gra fi je. “Vre me pro du­blju je de fin ci je i kon tra ste, ali oti sak sli ke je bio ta mo od po čet ka.” (2). Ipak, mo ram da kva li fi ku jem kao ne­po zna va nje, na čin na ko ji je mo gu će go vo ri ti o Be nja mi­no vom in te re so va nju za san kao “na sle đe” nad re a li zma. Pri ro da ovog od no sa ni je bli ska štam pa ru ko ji sta vlja oti sak na pa siv nu po vr ši nu, za to što je Be nja min ne kri­tič ki uneo niz pred hod no ne po du dar nih po zi ci ja.

Ne bi smo mo gli, ni slu čaj no, bez pro ble ma, opi sa ti nje gov od nos sa nad re a li zmom kao “di ja log”, jer je ma lo do ka za o odr ža va nju lič nih kon ta ka ta sa ro do na čel ni ci­ma nad re a li zma ko ji iz gle da da ni su obra ća li pa žnju na Be nja mi nov rad. Stva ri su ma lo dru ga či je sa kru gom oko Ba ta ja u Ko le džu za so ci o lo gi ju (Col lège de So ci o­lo gie). Be nja min je osli kan unu tar or bi te krat ko roč ne an ti­Po pu lar Front gru pe Con tre­At ta que, u ko joj su Bre ton i Ba ta ja us pe li ne ko vre me da ra de, je dan uz dru gog, ali u su šti ni, ovo je iz gle da bio ne ka ko pri vre­men i ne re a lan aran ga žman. Što se ti če Be nja mi na, on je pra tio rad Ba ta ja i nje go vog kru ga ve o ma pom no, ot­kri va ju ći ve li ki broj za jed nič kih in te re so va nja. Pri lič no zna čaj nu ulo gu za Be nja mi nov rad imao je sva ka ko Pjer Klo sov ski, ko ji je pre vo dio na fran cu ski, ese ja “Umet­nič ko de lo u do bu svo je teh nič ke re pro duk ci je“, ali je

ovo, ka žu, bi lo fru stri ra ju će is ku stvo za sve.(3) Na kra ju, od no si iz me đu Be nja mi na i Ba ta ja po sta li su ne ka ko na pe ti,(4) mo žda kao po sle di ca Be nja mi no ve od boj no sti pre ma onom što je pre­po znao kao nje go vo, po li tič ki sum nji vo, pre da va nje mi sti ci zmu i us hi će noj opi je no sti. Ipak, si gur no ni je spor no da se od i gra la od re đe na raz me na ide ja ili uti ca ja, ali tvr di ti da je po sto jao di­ja log iz me đu Be nja mi na i nad re a li sta bi lo bi pre te ri va nje. Pre, mi slim da bi se to mo glo na zva ti va žnim ‘pre sud nim su sre tom’: na ziv ko ji po ma že da se iden ti fi ku je ozbi ljan in te lek tu al ni po sao, bez ne kri tič kog pri hva ća nja nad re a li stič kih do kri na, ili pak, mi­ni mi zi ra nja Be nja mi no vog pret hod nog ra da. Pr vi plo do vi ovog su sre ta se mo gu pro na ći još po čet kom 1925. go di ni, ka da je u pi smu Ril keu, Be nja min ka zao:

Ono što me je po seb no uz dr ma lo u ve zi sa nad re a li zmom .... je osva ja ju ći, auto ri ta ti van i ja san na čin na ko ji je zik pre la­zi u svet sno va. (5)

Sto ga, mo že mo vi de ti da se Be nja mi no va per cep ci ja nad re­a li sta od po čet ka vr te la oko fa sci ni ra no sti nji ho vim tret ma nom sno va. Na ne ki na čin, iako je ova tvrd nja pre post va lja nje pi ta nja, ne go od go vor na nje ga. Za što je to ta ko, još uvek se pi ta mo, da li su ga ova kve ide je po ga đa le zbog nji ho vog ve li kog zna ča ja?

Jer iako je Be nja min pri vat no iz no sio ar gu men te da je rad Lu ja Ara go na Le Paysan de Pa ris (Pa ri ski se ljak) po sto jao na sa mom po čet ku “is tra ži va nja Pro jek ta pa sa ži”, (6) ovo na go ve­šta va nje no vih pra va ca u nje go vom ra du bi se mo žda mo glo či­ta ti uz di ja lek tič ku na pe tost u uvod nom odelj ku de la “Po re klo ne mač ke ža lob ne igre” stu di je u ko joj on raz ma tra ka ko pro ces raz mi šlja nja ‘ne u mor no [...] stva ra no ve po čet ke, vra ća ju ći se za­o bi la znim pu tem na svo je iz vor ne ci lje ve.’(7). Ono što le ži iza ta kvog in ten zi te ta Be nja mi no vog či ta nja Ara go na (on pri zna je da: “Ni ka da ni sam mo gao pro či ta ti vi še od dve ili tri stra ni ce no­ću, u kre ve tu, jer bi mi sr ce po če lo ta ko ja ko lu pa ti da bih mo rao od lo ži ti knji gu sa stra ne”).(8)

U ne ku ru ku to je mo glo od ra ža va ti uz bu đe no oče ki va nje bu du ćih mo guć no sti, ali sa dru ge stra ne (kao što Be nja min iz gle­da pre po zna je gle da ju ći u na zad), ono je bol no uda ra lo ner ve: uz bu đe nje sa ko jim je on či tao Ara go no va de la, je u isto vre me bi lo “upo zo re nje” go di na ko je, po nje go vim re či ma, mo ra ju bi ti ulo že ne iz me đu “se be i ova kvog či ta nja” ako že li da ‘se pro bi je kroz na sle đa pro šlo sti (9) Za što je Ara go no vo pi sa nje iza zva lo ta kav od go vor, ta ko is pu njen opa sno šću kao i mo guć no šću ?

Kao što je Sig mund Frojd is ta kao, isto ri ja in te lek ta je do sa da bi la de lje na iz me đu pro sve će nog isme va nja sno va kao pu­kih men tal nih za blu da, i na su prot to me, nji ho vog pot pu nog ve­li ča nje od stra ne ro man ti ča ra.

Da le ko od to ga da su sre đe ni, ova kvi pri la zi će se sa da u naj­ma nju ru ku mo ra ti za do vo lji ti sa iz ve snom ukr šte nom kon ta mi­

73

na ci jom ka te go ri ja iz me đu “sna” i “pro bu đe ne re al no sti”. U Be­nja mi no vom ese ju iz 1925. go di ne, ko ji je imao na slov “San­Kič”, nje go vo pr vo ob ja vlje no ba vlje nje nad re a li zmom, on na gla ša va da ovo unu tra šnje pro di ra nje ova dva pod ruč ja ni je “pri rod no” stal no, već isto rij ski spe ci fi čan fe no men(10). Kič objek ti, ba nal­ni pro duk ti kul tu re ob u hva će ni lo gi kom in du strij ske pro iz vod­nje, su une še ni u sno ve, pri tom za kla nja ju ći sa nja lač ki ‘pla vi ho­ri zont’ ro man ti ča ra, sa “si vim slo jem pra ši ne”. Ana log no to me, kao što je Marks pr vi di jag no sti fi ko vao sa nje go vim ana li za ma udob no sti fe ti ša, na vr hun cu ka pi ta li stič ke mo de, “obič ne” udob­no sti su po če le da se da ru ju sa ma gič nom, kva zi re li gi o znom, i sa nja lač kom aurom.

Kao ta kav, Ara go nov Le Paysan de Pa ris ( Pa ri ski Se ljak) nu di zna čaj no da le ko vi do pri zi va nje pa sa ža kao sve ta u ko me se sva ki da šnje sta pa sa iz u zet nim, du bo ko lir skim sve tom sna u ko me se po ma lja ju osno ve za “mi to lo gi ju mo der nog”. Sto ga se pa sa ži po ja vlju ju kao:

...me sta gde lju di od la ze umi re ni svo jim mi ste ri o znim ži vo ti­ma, u ko ji ma se po ste pe no ob li ku je du bo ka re li gi ja. Ova me sta još ni su na sta nje na bo žan stvom. Ono se for mi ra ta mo, no va bo žan­ska pri ro da ko ja is pa ra va u ovoj po nov noj kre a ci ji Efe sa. ...(11)

Naj ra ni ji deo tek sta, “The Pas sa ge de l’Opéra” po ti če iz 1924., iste go di ne u ko joj na sta je i Pr vi Ma ni fest nad re a li zma i na dah nut je istim za ni ma nji ma. Pse u do ra ci o nal no od ba ci va­nje ži vo ta u sno vi ma je su prot sta vlje no svo jim po zi tiv nim afir­mi sa njem, pre po zna va njem da je sva ko dnev ni ži vot pro žet fan­ta zi jom i ima gi na ci jom ko ja mo že bi ti su zbi je na sa mo na ra čun ozbilj no uma nje nog kva li te ta ljud skog is ku stva.

To kom pr vog či ta nja Ma ni fe sta Be nja min je dva iz be ga va da bu de po go đen ro man tič nim ide a li zmom ko ji je i sam ne ka­da za stu pao. Ra ne 1914 go di ne na pi sao je:

Zbog ono ga što či ni na ra tiv ni pre ludj na ja vi da li mi va ra­mo se be o na šim sno vi ma? Za ma hom ru ke ih gu ra mo sa stra ne, me đu ja stuk, dok ne ki od njih be šum no le pr ša ju oko na ših gla­va. Ka ko se usu đu je mo da ih iz no si mo na sve tlost da na, ka da se pro bu di mo? Oh na sve tlost! (12)

Za to je po Be nja mi nu, po nov no po ja vlji va nje ‘sna’ u nad re­a li zmu bi lo neo p hod no iza zva no ide ja ma Po kre ta mla dih. Ovo je još uvek bi la du bo ko bol na uspo me na: ona je bi la ul ti ma tiv no tra u mat sko is ku stvo u ko me je epo ha če žnji vog sa nja re nja bi la na glo pro bu đe na iz bi ja njem Pr vog svet skog ra ta. U ovom kon­tek stu, be le ška iz Pro jek ta pa sa ži je po seb no za ni mlji va:

Bu đe nje kao po ste pen pro ces ko ji se na sta vlja u ži vo tu in di­vi due kao i ži vo ti ma ge ne ra ci ja. San je nje gov po če tan stu panj.

Ge ne ra cij sko do ži vlja va nje mla do sti ima pu no za jed nič kog sa is ku stvom [Er fa hrung] sno va..(13) [kur ziv auto ra]

Ipak in ten zi tet Be nja mi no ve fa sci na ci je nad re a li stič kim vra­ća njem is ku stvu sna mo že bi ti shva će na dvo stru ko simp to ma­tič no. Simp to ma tič na je tra u ma tič na pri ro da ove in te lek tu al ne iden ti fi ka ci je ali i neo stva re na že lja ko ja ove po ti snu te epi zo de pro iz vo di. Dru gi na čin da se ovo iz ra zi, je da se ka že da, što se ti če kon cep ta “di ja lek tič ke sli ke”, sa me po se bi, Be nja mi nov kri­tič ki di ja log sa nad re a li zmom pred sta vlja po nov no kon fi gu ri sa­nje sta rog da bi se na pra vi le pri vid no no ve mo guć no sti.

Ipak, uvek po sto ji opa snost da će se ta ko uto pij ski po ten ci­ja li po ka za ti sa mo kao pri nud no po na vlja nje tra u ma iz pro šlo sti.

Ovo je raz log što kri tič ki stav ta ko iz ra zit. Ako si le ko je su spre či­le Be nja mi no va oče ki va nja da bu de pred hod no is pu njen, po no­vo po be do no sno iz ra nja ju iz su sre ta sa “sa da šnjim vre me nom” on da će se bol no is ku stvo iz pro šlo sti po no vo od i gra ti.

Eks trem na am bi va lent nost sa ko jom je pri mljen Ara go nov rad je bi la ve za na sa nje go vim ne u spe hom da ga odvo ji od kon­ce pa ta pro tiv ko jih se Be nja min bo rio u pro šlo sti: mi sti ci zma i vi ta li zma ko ji su raz vi je ni u po je di nim va ri jan ta ma ro man ti zma.U svom pa siv nom pri stan ku na oblast sna Be nja min je ot krio ozbilj ne opa sno sti. U be le ška ma na gla ša va:

Raz gra ni ča va nje ten den ci ja ovog pro jek ta u od no su na Ara­go na: Dok Ara gon osta je unu tar obla sti sna, ov de je glav na bri ga pro na la že nje kon ste la ci je bu đe nja. Dok kod Ara go na osta je im­pre si o ni stič ki ele ment, to jest, mi to lo gi ja, ( i ovaj im pre si o ni zam se mo ra sma tra ti od go vor nim za mno ge be smi sle ne fi lo so fe me u

Ovaj čla nak is pi tu je Be nja mi no ve te o rij ske spi se o snu kao

kru ci jal ni aspekt nje go vog ba vlje nja nad re a li zmom. Na gla ša va ju ći

nje gov dvo smi slen od nos pre ma po ten ci jal nom mi sti ci zmu

nad re a li stič nog mi šlja nja, on se ba vi Be nja mi no vim su sre tom sa

de lom Lu ja Ara go na, u Pro jek tu pa sa ži, i nje go vom od je ku u de li ma

fi lo zo fa vi ta li ste Lu dvig Kla ge sa, ko ga je Be nja min po zna vao u

mla do sti. Čla nak tra ga za na či ni ma na ko je je Be nja mi no va te o ri ja

o sno vi ma for mi ra la de lo ve nje go vog raz u me va nja re vo lu ci o nar ne

te o ri je nad re a li zma, ko ja je iz gu bi la kri tič ku sna gu u nje go vim

de li ma ka snih tri de se tih go di na. Čla nak ta ko đe su ge ri še na či ne na

ko je je Be nja min mo gao raz vi ti ovaj pro je kat mno go uspe šni je.

74

nje go voj knji zi), ov de se po sta vlja pi ta nje po ni šte nja “mi to lo gi je” u pro stor isto ri je. (14)

Osim ove tvrd nje o po tre bi za dis tan com u od no su na Ara­go na, mo že mo ja sno ot kri ti, kao što je Džon Mek Kol pred lo­žio, sa kri ve nog sa go vor ni ka u ob li ku vi ta li ste fi lo so va Lu dvi ga Kla ge sa.(15)

On je na mar gi ni Po kre ta mla dih, Be nja min ga je sreo 1914. go di ne. Na pi sao je fe no me no lo gi ju ži vo ta u snu tvr de ći da su nje ni osnov ni ko re ni u ar ha ič noj, “ori gi nal noj ce lo vi to sti” is ku­stva. Su štin ski, za Kla ge sa, san pred sta vlja pred kon cep tu al ni mo dus či stog “Scha uen“ ili vi đe nja ko je je ve za no za pa siv no pre da va nje ega uz ka rak te ri sti čan ose ćaj uda lje no sti i na za do­va nja. Ov de, gde se gu be gra ni ce iz me đu me sta ega i objek ta raz ma tra nja, se po ja vlju je tre nut no sve tlu ca nje “Ur bild”­a ili pr vo bit nog ob lič ja.

Kao što to Ri čard Blok ob ja šnja va;

...u svom či stom ne re la ci o na li zmu, u mo du su vi đe nja slo bo­de iz kon cep tu al nog mi ra za kao Ge ist, ...Ur bild ima “ein [en] le uc­hten de[n] Schim mer”, nim bus ili du hov na uz dig nu tost, ili ka ko se Be nja min iz ra ža vo o to me, aura. Nim bus pro iz i la zi iz is ti ca nja uda lje no sti ob lič ja u od no su na bli zi nu opa že nog objek ta. (16).

Kru ci jal no za pod ruč je Scha uen je us hi će no oslo ba đa nje od struk tu ri sa nog sve ta mi sli. Ta ko sa nja nje po sta je pred sta vlje­no kao opoj ni pri jem bez vre men skog sve ta, ka rak te ri san rit mič­kim va ri ja ci ja ma po ja va..

Za to, po put Ara go na, Kla ges ve li ča sa nja nje kao ri zni cu mit ske sve sti. Kod Kla ge sa, ovo je po ve za no sa eks trem nim ne­pri ja telj stvom pre ma na pret ku kao ta kvom, u ko me ce lo kup na ljud ska isto ri ja ma ni fe stu je ka ta stro fal nu ten den ci ju da raz vi je vr stu pa gan skog sta nja iz “kru žne sta ze do ga đa ja”, di ve ći se da­tom ma gij skom, u ko rist bes kraj nih na po ra in stru men tal no­ci­lja nih od no sa pre ma ko smo su, sa da shva će nom kao pot pu no stra nom.

Za to, za Kla ge sa, ceo tok ci vi li za ci je Za pa da pred sta vlja bes kra jan pro ces pro pa da nja, u ko me je ar ha ič na svest raz dvo­je na i čo vek po či nje da:

...žr tvu je unu tra šnju prot ka nost vi zi ja ma i ne u mor nu pu­no ću ži vo ta, me nja ju će ih za bes kuć ni ke ko ji sto je iz nad du hov­no sti odvo je ne od sve ta. (17)

Isto ri ja, iz nje go ve per spek ti ve, tre ba da bu de po no vo vra će­na u mit sko. Baš ta kva je bi la vi ta li stič ka ide o lo gi ja ko ja je vo di la ve li ki deo Po kre ta mla dih u odu še vlje nje Pr vim svet skim ra tom, kao ob li kom mit skog he ro i zma i žr tve, ko je su to li ko pre pla ši le Be nja mi na svo jom ne ra ci o nal nom pro ce nom pu kog em pi rij skog ob li ka ar ha ič nog. Šta vi še, ta kve mi stič ne fi lo so fi je ni su pre su ši le

po sle ra ta: pre su, če ga je Be nja min bio pre vi še sve stan, na sta vi­le da na la ze od je ka za svo je vi so ko re ak ci o nar ne ide je, od ko jih je jed na igra la glav nu ulo gu u na ci stič koj ide o lo gi ji.

Ka ko se on da okre nu ti od Ara go no vog de la ( i od nje go vih ra ni jih is tra ži va nja ve za) mo men ta pra vo va lja no sti, da le ko od ša­ka tam ne si le ko ja su pre ti le da nad ja ča ju tekst i pro šlost? Ka ko ova kvu že lju mo že kri tič ka me to do lo gi ja iz jed na či ti sa so bom, onom ko ja bi do zvo li la isto ri ji da se oslo bo di pre vre me nog is klju­če nja? Be nja mi nov po čet ni po tez, ka rak te ri stič no, bio je da za vi­ri u ja či nu ar gu me na ta svo jih pro tiv ni ka. U skla du sa Kla ge som ovo je pred po sta vlja lo pre u zi ma nje od go vor no sti za ulo gu sli ke u ljud skoj sve sti, dok je po ku ša vao da pod met ne no gu svi ma ko ji ni su sma tra li da su sno vi “kra ljev ski put ka ne sve snom”, ko li ko i “jed no smer na uli ca” vra ća u ar ha ič nu iz ma gli cu vre me na.

Sa Be nja mi no ve tač ke gle di šta, Kla ge sov iz ve štaj je imao jed nu zna čaj nu vr li nu, na i me (u pr kos isto ri ča ri ma) tu vre me ni je kon ci pi ra no kru to li ne ar no, već pro šlost na sta vlja da pul si­ra u sa da šnjo sti, u uslo vi ma “us hi će ne anam ne ze” dok se ća nje ni je prost zbir ni do da tak iz o bi lju is ku sta va iz pro šlo sti, vać ra di­kal no ukla nja nje pro šlo sti. Be nja min je ko ri stio isti ter min ko ji je imao i Kla ges, (Ra usch/ opi je nost) da bi opi sao opi ja ju ći trans sa ko jim se ta kva “ve za sa ko smo som” do ži vlja va la u drev nim dru štvi ma. Da le ko od to ga da je mi ta kao for ma sa op šta va nja od ba čen kao što bi smo mo žda mo gli oče ki va ti, Be nja min ide ta ko da le ko da to ka že:

...sa mo na osno vu ovog is ku stva mo že mo ste ći od re đe no sa­zna nje o to me šta nam je naj bli že, a šta naj u da lje ni je od nas, ali ni ka da bez re da...Ovo je opa sna gre ška mo der nog čo ve ka ko­ji ovo is ku stvo sma tra ne va žnim i ne i men lji vim i sve upu ću je na in di vi du al ni po et ski za nos zve zda nim ne bom.(18)

Pre ma či sto op tič kim ka rak te ri sti ka ma ko smo sa u mo der­noj astro no mi ji, pri me ću je Be nja min, štet ni uti caj ra ci o na li zma je već uči nio svo je. Sto ga je kri ti ka uske kon cep ci je ‘ra zlo žno sti’ ba zi ra ne na ra ci o nal no sti pri rod nih na u ka hi tan za da tak. Pa ipak, ka ko bi se mo glo spre či ti da se ono što je vred no u kon tek stu kri­ti ke ide je na pret ka, ne pre tvo ri u od bi ja nju na pret ka uop šte.

Dru gi na čin za po sta vlja nje ovog pi ta nja bi mo gao bi ti: ka­ko se mo že spre či ti da se eks pe ri men ti nad re a li sta u sta nju opi­je no sti pre tvo re u pu ki re ak ci o nar no mi stič ni ide a li zam? Mo ra­mo za pam ti ti da, iako je u svom ese ju “Nad re a li zam: po sled nji blic sni mak evrop ske in te li gen ci je” (1927) Be nja min oka rak te ri­sao svo ju am bi ci ju iz ra zom: “‘po be di ti ener gi je opi je no sti za re­vo lu ci jom”, za tim je na sta vio ozbilj no da raz gra ni ča va pa ra me­tre u ko ji ma bi ta kav pro je kat bio pred u zet (19). Po što je ova kva li fi ka ci ja bi la iz u ze tak u od no su na dru ga kri tič ka pi sa nja, ci ti ra ću je do ne kle;

75

...sta vi ti ak ce nat is klju či vo na to [ opi ja ju ću kom po nen tu u sva kom re vo lu ci o nar nom či nu ] bi zna či lo pod re di ti me to dič ku i di sci pli nar nu pri pre mu za re vo lu ci ju u pot pu no sti prak si ko ja osci li ra iz me đu fit nes ve žbi i pro sla ve una pred. To me je do da ta ne a de kvat na, ne di ja lek tič ka kon cep ci ja pri ro de opi je no sti. Este­ti ka sli ka ra, pe sni ka, .... je za ple te na u mre žu broj nih po gub nih ro man tič nih pred ra su da .... ... glu mi ti ili fa na tič ki na gla ša va ti mi ste ri o znu stra nu mi ste ri o znog nas ne vo di nig de, mi pro di re­mo u mi ste ri ju sa mo ono li ko ko li ko je pre po zna je mo u sva ko dnev­nom sve tu, uz po moć di ja lek tič ke op ti ke..... ...(20)

Sto ga su ‘eks trem na’ is ku stva kao što je to san, vred na dok god ot kri va ju ele men te iz u zet nog ko je ob u zi ma sva ko dnev ni ži vot. U po bi ja nju Kla ge sa i i nje go vih sled be ni ka, Be nja min su­ge ri še da “san” ne otva ra na du ar ha ič nom da kao obe ća nom ho­ri zon tu lir skog be ga, ne go je već za si ćen ze malj skim objek ti ma mo der nog sva ko dnev nog ži vo ta.

Šta vi še, za Be nja mi na kao i za Kla ge sa, pro šlost ni je ne pri­stu pač na u bi lo kom hro no lo škom smi slu (kao što bi to re kao isto ri ci zam XIX ve ka), već sa mo u smi slu da je ona iz me šte na, “van do ma ša ja”, da ni je u na šoj ne po sred noj bli zi ni ka ko bi smo je od mah šče pa li. Pre sud na raz li ka je ipak u to me što za Be nja mi na pro šlost ni je sa mo ob u hva će na bez vre men skim, ar ha ič nim sli ka­ma ko je us plam te sa mo kao pri zor, uvek uda lje ne od ne po sred ne pri sut no sti sa da šnjo sti. Be nja min nu di fi gu ra tiv nu ilu stra ci ju de­te ta ko je uči da hva ta, po ku ša va ju ći da uhva ti ne u hva tlji vo, me­sec – uto pij ski gest, mo žda, ali ne oba ve zno i bez vre dan.

Ana log no to me, on ras pra vlja o zna ča ju po li tič ke eman ci­pa ci je za imidž, o na či nu na ko ji raz vi ja mo ka pa ci tet da se ak tiv­no uklju ču je mo i ob li ku je mo svet oko nas, pro ces ko ji ni je ni šta pri rod ni ji ko lek ti vu ne go što je de te tu.

Ko lek tiv je te lo ta ko đe. A pri ro da ko ja je or ga ni zo va na za nje ga u teh no lo gi ji mo že, kroz svu po li tič ku i či nje nič nu re al­nost, bi ti pro iz ve de na sa mo u tom pro sto ru sli ke u ko me nas po kre će bez bo žno pro sve će nje.

Sa mo ka da teh no lo gi ja, te lo i pro stor sli ke me đu sob no pro­dru to li ko da sve re vo lu ci o nar ne ten zi je po sta nu lič no ko lek tiv no sti mu li šu će, i ka da sve lič ne sti mu la ci je ko lek ti va po sta nu re vo­lu ci o nar no pra žnje nje, on da je re al nost pre ma ši la se be do one me re ko ja je tra že na u Ko mu ni stič kom ma ni fe stu. (21)

Si gur no je bit no to što Be nja min si ste ma ti zu je ovaj va žan iz raz re vo lu ci o nar nog pro jek ta u kon tek stu di sku si je o nad re a­li zmu.Ov de je vi deo po tre bu za hit nom in ter ven ci jom ko ja će iz vr ši ti pri ti sak (za mi šljao je se be kao “fi lo sof skog For tin bra sa” (22)) ka ko bi se spre či la pre da ja mo ći sli ke si la ma re ak ci je. U ovom pro tiv na pa du, Be nja min nu di di ja lek tič ko či ta nje sli ka, ko­je je si mul ta no uko re nje no u ar ha ič no ali ko je ve za no i za pro­

gre siv nu, fu tu ri stič ki or jen ti sa nu di men zi ju. Di ja lek tič ka sli ka se po ja vlju je u mo men tu u ko me ele men ti is ku stva u pro šlo sti za sve tle pri ma mlji vo u “sa da šnjem mo men tu”, re tro ak tiv no obe­lo da nju ju ći ne po zna te slo je ve zna če nja ko ji su odvo je ni u objek­ti ma, mo me nat sje di nje nja sa bri ga ma “na šeg vre me na” ko ji se shva ta kao ot kri va nje bu duć no sti. Na ovaj na čin, “po li ti ka do bi­ja pr ven stvo u od no su na isto ri ju.” (23)

Uto pij ske “sli ke že lja” igra ju od luč nu po sred nič ku ulo gu u me đu sob noj ve zi teh no lo gi je i raz vo ja čo ve ka, sti mu li šu ći is tra­ži va nje ka ko bi mo gli na u či ti da po stig ne mo do sa da ne mo gu će, jed na stra na di ja lek ti ke ko ja ta ko đe vi di raz voj no vih teh no lo gi ja i obo stra no nu de ći mo guć no sti za ra di kal nim no vim for ma ma per cep ci je i sa zna nja

U Pro jek tu pa sa ži, ko ji pred sta vlja po ku šaj da se ot kri je ka­ko ta kvi di ja lek tič ki sno vi sa mi se be kon ret no is cr plju ju, Be nja­min se vra ća na sce nu Ara go no vog kom pro mi to va nog osli ka va­nja re al no sti ob li ve ne sno vi ma – pa sa ži ma Pa ri za – i na o ru žan kon cep tom di ja lek tič ke sli ke, on se vra ća na pro je kat pro pi snog kri tič kog oce nji va nja ta kvih pro ce sa sna. U tek stu “Pa riz, glav ni grad XIX ve ka” Be nja min ci ti ra mo to iz Žil Mi šlea, “sva ka epo ha sa nja onu ko ja do la zi” pra će no ovom for mu la ci jom:

“U od no su na for mu no vih sred sta va pro iz vod nje, ko jom u po čet ku još uvek vla da for ma sta rog (Marks), su sli ke u ko lek tiv­noj sve sti u ko ju pro di ru sta re i no ve. Ove sli ke su sli ke že lja; u nji ma ko lek tiv isto vre me no te ži da pre va zi đe i da ide a li zu je ne­zre lost dru štve nog pro iz vo da i ne a de kvat nost so ci jal nog po red ka u dru štve nom pro ce su pro iz vod nje.(24)

Kao što je i Frojd po le mi sao sa sta vom da su sno vi “is pu nje­nje že lje”, ta ko i Be nja min, me đu tim u pri kri ve noj for mi, tvr di da je sva ko dnev ni ži vot pro žet “sli ka ma že lja”. U nji ma, že lje ko­lek ti va, ko je si le pro duk ci je zbog ne do volj ne raz vi je no sti ni su u sta nju da ostva re u re al no sti, pro na la ze svoj sno li ki iz raz.

Od lo mak iz Mark so vog Ka pi ta la je ci ti ran u znak po dr ške ovog tvr đe nja, po seb no ilu stra ci ja naj ra ni jih eks pe ri men tal nih lo ko mo ti va, ko je pre ne go što se za njih raz vi la po treb na teh no­lo gi ja, po če le ži vot sa dva sto pa la ko ja su se na sme nu po di za la, po put ko nja. (25) Ja sno, ov de je sta ri ja for ma pro duk ci je, dok ni je bi la sprem na no va for ma da za u zme nje no me sto, ipak sa dr­ža na iz pre fi gu ra tiv ne “sli ke že lja”, ka ko bi uči ni la bo ljom ne zre­lost dru štve ne pro duk ci je i ne a de kvat nost u dru štve nom po ret­ku pro iz vod nje. U svo joj fa sci ni ra no sti sno vi ma, nad re a li sti su po no vo po mo gli da se ro di ta kvo ma te ri ja li stič ko sa gle da va nje “bez bo žne pro sve će no sti” kao što su se upi nja li da:

“... osve tle put u su šti nu stva ri ko je su uni šte ne ili za me nje­ne, da od go net nu kon tu re ba nal nog po put re bu sa....Sli ke sla ga­

76

li ce, kao še ma pro ce sa sa nja nja, su odav no ot kri ve ne od stra ne psi ho a na li ti ča ra. Nad re a li sti, sa slič nim ube đe nji ma, su ma nje na tra gu psi he ne go u do di ru sa stva ri ma. (26)

“Da bi opa zi li re vo lu ci o nar nu ener gi ju ko ja se ja vlja u “za­sta re lom” (27), kao što je bio kru ci jal ni pro je kat ko jim je ovaj avan gard ni po kret bio za o ku pljen. U nje go voj pro iz vod nji su se ma ni fe sto va le la tent ne ener gi je in ve sti ra ne u objek te ko je po na­vi ci vi di mo kao do slov no tri vi jal ne, ali ko je mo gu, u stva ri, obe­lo da ni ti moć ne uto pij ske že lje.

Ta kve sli ke ni su je di no što tre ba ot kri ti u oči gled no “fan­ta stič nim” vi zi ja ma Fo u ri jea: “uto pij ske in ve sti ci je uza stop nih ge ne ra ci ja se mo gu ta ko đe ras po zna ti u hi lja du kon fi gu ra ci ja ži vo ta, od traj nih zda nja do pro la znih mo da.” (28). Ovo ima ve li kog zna ča ja za me ha nič ku kon cep ci ju mark si zma, još ukot­vlje nog u pred ra su de XIX ve ka, po seb no mo de la “la žne sve sti” ide o lo gi je.

Kao što su po zi ti vi sti od ba ci li san kao men tal ni de tri tus i nje gov sa dr žaj je od ba čen kao bes ko ri stan, ta ko da bi od ređ je­ni po zi ti vi stič ki na stro je ni mark si sti ob ja sni li na šu in ve sti ci ju u “su per struk tu ru”, kao ide o lo šku gre šku. Ono što ovo ne uspe­va da shva ti je uto pij ski mo me nat ko ji se mo že na zre ti u ka pi­ta li stič koj po tro šnji, frag me nat isti ne ko ji bi da bu de spa sen od la žnog to ta li te ta; nje nog odva ja nja od sli ka že lja, či ji su tra go vi osta li čak u za ne ma re nim i od ba če nim pri mi tiv nim pred me ti­ma, kao pri me ri neo stva re nih že lja. Kao što je Max Hork haj mer jed nom pri me tio:

Ne mo že mo kri vi ti lju de što su naj za in te re so va ni ji za sfe­ru pri vat no sti i po tro šnje, pre ne go za pro iz vod nju. Ova ka rak te­ri sti ka sa dr ži uto pij ski ele me nat. U uto pi ji pro iz vod nja ne igra od lu ču ju ću ulo gu. To je ze mlja me da i mle ka. Mi slim da je od du bo kog zna ča ja da umet nost i po e zi ja uvek po ka zu ju po tro šač­ki afi ni tet. (29)

Taj svet sno va pa sa ža ni je pru žio istin ski od raz ka pi ta li stič­kog na či na pro iz vod nje, Be nja min di sku tu je, ne zbog to ga što su su per struk tu ral ni ele men ti sve sno fal si fi ko va ni od stra ne ide­o lo gi je vla da ju će kla se, već zbog du bljih struk tu ral nih po tre ba, onih ko je je nad re a li zam, iz ra nja ju ći iz do me na este ti ke, bio u pri vi le go va noj po zi ci ji da ot kri je.

Po no vo, san omo gu ću je re še nje kon cep tu al nog re mo de li­ra nja me to do lo gi je isto rij skog ma te ri ja li zma, i na ro či to “osno vu su per struk tu re” pa ra dig me: su per struk tu ra je iz raz [kurzv moj] in fra struk tu re. Eko nom ski uslo vi pod ko ji ma dru štvo po sto ji su pre ci zno iz ra že ni u su per struk tu ri kao, što kod dre mljiv ca, pun sto mak ne pro na la zi od raz već iz raz u sa dr ža ju sno va, ko ji sa ne­for mal ne tač ke gle di šta, mo gu bi ti sma tra ni “uslo vom” (30)

Mark si zam mo ra, sa Be nja mi no ve tač ke gle di šta, od bi ti po jam ide o lo gi je kao od ra za (ko li ko god uni šten) eko nom ske

osno ve za in tri gant ni ji po jam ne for mal no sti, kao što se psi ho a­na li za mo ra su prot sta vi ti ve o ma kom pli ko va nim pi ta nji ma ne­for mal no sti iz me đu fi zič kih pro ce sa te la i psi hič kih ope ra ci ja. Ne raz u me mo išta o sno vi ma ako ih po sma tra mo kao no mi nal­nu vred nost, ili po ku šaj da se raz u me nji ho vo zna če nje is po ru­če no kao or gan ska ce li na, for mi ra ju ći dis kret nu ce lo vi tost ko ja “od ra ža va” re al nost bu đe nja.

Tu ma čen na ovaj na čin, san iz gle da kao pu ka ap surd nost. Pre će bi ti, kao što je to Froj dov pi o nir ski po sao su ge ri sao, da je san sa mo­tu mač ljiv, sa mo­spo so ban za raz dva ja nje svog zna­če nja, ako je nje go va fa sa da je di ni ca ra sta vlje na na dis kret ne frag men te.

U tom po gle du, Be nja mi no vo pro ce nji va nje sna zna čaj­no od je ku je u nje go vim ra ni jim ra do vi ma o estet skoj ale go ri ji, “uzor ku za ko ji vred nost frag me na ta mi sli bi va ve ća što je ma­nji od nos pre ma osnov noj ide ji” (31) on tvr di, u odelj ku knji ge “Po re klo na meč ke ža lob ne igre” stu di je ko ja je mo gla la ko bi ti uze ta di rekt no iz Froj do vih Tu ma če nja sno va. Slič no, uz ba rok­ne ale go ri je, po Be nja a mi nu:

“La žna po ja va to ta li te ta je is ko re nje na. Po što je for ma ne­sta la, po či nje da po sto ji po ređ je nje, a ko smos ko ji je ono sa dr ža­va lo se sme žu ra va. Su vo par ni re bu si ko ji osta ju, sa dr že uvid ko ji je još uvek do stu pan zbu nje nom is tra ži va ču.” (32)

Iz ne na da, hr pa zna če nja ko je Be nja min pro na la zi u ne mač­koj ža lob noj igr zvu či neo bič no kao Frojd, “zbu nje ni” in ter pre­ta tor is pred re bu sa sop stve nog sna. Otu da, za Be nja mi na, “re­bus” ka rak te ra usvo jen u ra du o Bo dle ru, neo bi čan svet sno va pa sa ža, i mo der ni stič ka este ti ka mon ta že, je oba ve zna, po što, ako že li mo da osta ne mo is kre ni pre ma sop stve nom is ku stvu, to mo že mo ura di ti sa mo u for mi frag men tar nog i ot kri ve nog. Ali kao što na iz gled ha os re bu snih ob li ka ne spre ča va Froj da kao in ter pre ta to ra sno va da na pra vi smi sle ne kon struk ci je, ta­ko isto rij ski ma te ri ja li sti mo gu oba sja ti eman ci pa tor nu su šti nu. Mo del psi ho a na li ze su ge ri še da se ovo ne mo že po sti ći, si ro vom te o rij skom re flek si jom.

Šta vi še, u “osno vi su per struk tu re” mo del ne for mal no sti je is pra vljen duž li ni ja sno va, ta da po či nje mo da uvi đa mo no ve mo­guć no sti za pro u ča va nje kul tur nih fe no me na, ko ji su se če sto ra ni je po ja vlji va li kao pod re đe ni ili po moć ni in te re si u od no su na ‘glav ne’ za dat ke is pi ti va nja eko nom ske osno ve.

Frojd je ko men ta ri sao da je san nar ci so i dan fe no men, kao što su li bi du al ne še me po vu če ne iz spolj nog sve ta u te lo. Sto ga, u sta nju sa nja nja, oso ba ve o ma la ko re a gu je na te le sne sen za­ci je, ko je će če sto bi ti pre ne še ne u sli ke sna (što zna či da od re­đe ni sno vi, na pri mer, mo gu ot kri ti – u ko di ra nom ob li ku pri­su stvo ozbilj ne bo le sti pre ne go što je ona di jag no zi ra na u bud­

77

nom ži vo tu). Be nja mi pra vi slič nu tvrd nju u ve zi sa dru štve nim ko lek ti vom:

“Krv ni pri ti sak, kr ča nje cre va, ot ku ca ji sr ca, sen za ci ja mi ši­ća, sve to po sta je pri met no za nje ga [sanjača] i zah te va ob ja šnje­nje ko je ob ma nju je ili ure đu je sno ve. Ova po o štre na re cep ci ja je ka rak te ri sti ka ko lek ti va sa nja li ca ko ji se sme šta u pa saž kao u unu tra šnjost sop stve nog te la. Mo ra mo je pra ti ti u nje nom bu đe­nju ka ko bi ob ja sni li XIX vek kao nje nu vi zi ju sna.” (33)

Za i sta, iz ove per spek ti ve ide o lo ški “san” se mo že vi de ti kao uz vi še na for ma sa zna nja pri ka za nog u “sve snom” bud nom sta­nju, a ne kao sloj ma gle ko ji sa kri va osno vu eko no mi je.

Kao što je za ne ma ren svet sno va omo gu ćio “kra ljev ski put” ne sve snom, za Froj da, mo žda su pa sa ži kao ba nal ni svet sno va i za sta re le for me ka pi ta li stič ke po tro šnje, mo gle do pri ne­ti no vom uvi du u ra du XIX ve ka od ko ga se nje go va ge ne ra ci ja pro ba la da pro bu di.

Ova po sled nja tač ka je kru ci jal na, jer da je Frojd stal no dre mao u ap surd no sti sno va, ne bi smo bi li ni šta mu dri ji zbog ge ne ze ta kvih vi zi ja. Isto va ži i za svet pa sa ža gde, čim smo ušli, pot pu no smo uro ni li u svet ko ji je do slov no za gra dio sa mog se­be. U Odelj ku L za o stav šti ne pri ku plje ne za Pro je kat pa sa ži, Be­nja min be le ži:

“Pa sa ži su ku će ili pro la zi ko ji ne ma ju iz la za – kao san.” (34)

Ovo je mo glo is tka ti vr stu ka rak te ri stič nog post mo der ni­stič kog “ćor so ka ka”: ako smo pot pu no udu blje ni u spe ci fi čan kon tekst is ku stva, ka ko ta ko đe mo že mo pot pu no iza ći iz tog kon tek sta, da bi smo obez be di li po volj nu okol nost da lan si ra mo ili le ga li zu je mo objek tiv nu kri ti ku? Da li je Be nja min pri znao po raz ka da je za be le žio da je “či sto ća” bu lje nja ne sa mo te ška, već i ne mo gu ća u po gle du odr ži vo sti. (35)? Ovo je gre ška u po­stav ci stva ri – Be nja min mi sli jed no stav no da po no vi osnov ni ma te ri ja li stič ki ak si om da sva sve sna mi sao mo ra, neo p hod no, bi ti uslo vlje na (ma da ni ka da ap so lut no od re đe na) dru štve nom i isto rij skom lo ka ci jom u ko joj je oba ve zan njen po če tak. Uslov mo guć no sti su bjek tiv nog is ku stva je taj da je na še zu re nje ne mi­nov no de li mič no. Šta vi še, pra te ći Mark sa, Be nja min vi di uslo ve za di ja lek tič ki raz vi tak: dru štve ni kon cept ko ji struk tu ri še na še mi sli ni ka da ni je mo no li tan ili sta tič ki, pre je na pr sao iz nu tra i ne pre sta no se tran sfor mi še vr li nom sop stve nih di na mič kih kon­tra dik tor no sti. On pri me nju je ovu še mu na stu di ju sna ko ja pri­tom već sa dr ži se me na sop stve nog bu đe nja: što Be nja min na zi­va “di ja lek tič ko”, ko per ni kan ski skup se ća nja (36).

Ovaj uvid je, ka ko to Bre nja min sma tra, je dan od naj zna­čaj ni jih za na še isto rij sko raz u me va nje: sna žno – dra stič no – is­ku stvo ko je po ri če sve što je po ste pe no u ve zi sa po sta ja njem i

po ka zu je sav pri vi dan raz vi tak kao di ja lek tič ki su pro tan, iz van­red no i de talj no sa sta vljen, je bu đe nje iz sna ...... ... Ovo će, ka­ko on ka že, bi ti osno va no vog .....di ja lek tič kog me to da ob ra de isto ri je: sa in ten zi te tom sna, da pro đe kroz ono šta je bi lo, ka ko bi is ku sio sa da šnjost kao pro bu đen svet na ko ji se od no si san (i sva ki san se od no si na pro bu đe ni svet, u sve pret hod no tre ba pro nik nu ti isto rij ski) (37)

Ono što Be nja min pred sta vlja ov de je opis di ja lek tič kog po kre ta iz me đu “sna” kao isto rij ski spe ci fič ne mo dal no sti is ku­stva sa jed ne stra ne, i sna kon ci pi ra nog me to dom in ter pre ta ci je kao tek stu al nog objek ta, sa dru ge stra ne, kri tič ki iz vor ko ji če ka da bu de in ter pre ti ran kao vo dič za bu du će is ku stvo. Bi lo da je znao, ili ni je, Be nja min se ov de ve o ma pri bli žio for mu la ci ja ma An dre Bre to na u nje go vim Com mu ni ca ting Ves sels iz 1932.go­di ne. Za di vlju ju će, dat Ador nov ka sni ji kri ti ci zam na Be nja mi­nov tret man sna u član ku “Pa riz glav ni grad XIX ve ka“ iz 1935. go di ne, pro na la zi mo ode ljak sa pi smom za Be nja mi na, u ko me Ador no, či ta ju ći kri ti ku Bre to no ve knji ge, pre po ru ču je je svom pri ja te lju, uz opa sku:

...osim ako ni sam po gre šio, iz gle da da ve o ma na gi nje na­šim na me ra ma. Ta ko đe, ubra ja psi ho lo šku in ter pre ta ci ju sa nja­nja i bra ni pri stup u smi slu objek tiv nih sli ka; ta kođ,e iz gle da da pri da je kru ci jal ni isto rij ski ka rak ter ova kvim sli ka ma. Ce lo de lo je ta ko bli sko po ve za no tvo jim te mat skim in te re so va nji ma da će mu naj ve ro vat ni je bi ti neo p hod na pri lič no ra di kal na re vi­zi ja......mo že is pa sti od ve li kog zna ča ja za te be, kom pa ra tiv nog mo žda. – ka kva pa ra le la – do zna ča ja Saxl i Pa nofsky za tvo ju knji gu o ba ro ku..(38)

Ta kvo su štin ko upli ta nje sa Bre to no vim tek stom se iz gle da ni je do go di lo, mo žda za to što je Be nja min stra ho vao da bi ta ko sa o se ćaj na fi gu ra, mno go vi še od oči gled nog pro tiv ni ka po put Kla ge sa, mo gla kri šom pro kri jum ča ri ti na zad “po gub ne ro man­tič ne pred ra su de” u nje gov rad. Ovo je či sta spe ku la ci ja ali ja za­i sta mi slim da je Ador no bio ap so lut no u pra vu ov de: Bre to nov tekst je mo gao po mo ći Be nja mi nu da raz ja sni i svo ju kon cep ci­ju na vi šem ni vou.

Ne na me ra vam da se ov de is crp no ba vim Bre to no vim ra­dom pa ću ogra ni či ti se be na ono što je Be nja min pro na šao u Bre to no vom tret ma nu sna, pa ra lel no na gla ša va nje di ja lek ti ke bu đe nja iz sna, ko ja od ra ža va va žnost “buđ je nja“ za ma te ri jal ni raz voj ljud ske prak se. Za Bre to na ovo je shva će no kao oslo bađ­ja ju ći ras kid sa pri ko va nom pro šlo šću, ospo so blja va ju ći nas da ra di mo, ka ko bi smo po sti gli u re al no sti ono o če mu smo ra ni je mo gli ima ti sa mo sa zna nje u mi sli ma o is pu nje nju že lja:

Na ve o ma krat koj ska li od 24 sa ta dnev no on [san] nam po ma že da na pra vi mo pre su dan skok ....On je ne po zna ti iz vor

78

sve tlo sti ko me je su đe no da pod se ća, da na po čet ku da na kao i na po čet ku ljud skog ži vo ta na ze mlji, mo že po sto ja ti sa mo je dan iz vor, a to je ak ci ja.

Za oba pi sca, ono što je zna čaj no ni je bud no sta nje po se bi, ono što bi la ko na sta vi lo na isti su mo ran pro za i čan na čin, već mo me nat ka da je svest šo ki ra na pre po zna va njem mo gu ćih for­mi sa znaj nog is ku stva, od ko ga je is klju če na u re al no sti.

Oba pi sca ta ko đe, raz vi ja ju po jam jed ne ma te ri jal ne re al­no sti, u ko joj su “san” i “bu đe nje” kao is ku stvo, obo je ne ras ki­di vo ve za ni, i ko ji ne na pre du ju po ste pe nim, sa vr še nim, li ne ar­nim kon ti nu i te tom, već se ume sto to ga na sta vlja ju ne jed na kim tr za ji ma, sko ko vi ma i neo če ki va nim obr ti ma. U ovom smi slu, mo že mo spe ku li sa ti za jed no sa Te ri jem Iglto nom, da ni na ko ji na čin ni je slu čaj nost to što su ta kva de la pro iz ve de na u isto rij­skom mo men tu, ko ji je vi deo svoj iz raz u te o ri ji o per ma nent noj re vo lu ci ji La va Troc kog (39)

Ozbi ljan agan žman sa Bre to nom je mo žda sti mu li sao Be­nja mi nov rad na te mi san, na sreć ni ji za klju čak od onog ko ji je san u stva ri imao. U pre ra đe nom član ku o Pa ri zu, 1939 go di ne sme će taj za klju čak sa uma, ma da mi slim da je Mar ga ret Koen oti šla pre da le ko ka da je re kla da on “iz o sta vlja mo del sna” (40) u ko rist svo je za in te re so va no sti za fan ta zma go rič nu pre zen ta­ci ju. Ovo se iz me sti lo, sva ka ko, pod ki šu Ador no ve kri ti ke, ali Be nja mi nov in te res za pro ce se sa nja nja se mo že vi de ti ka ko leb­di iza sva kog nje go vog ko men ta ra o dru gim ob li ci ma stvar nog vi đe nja, od ko jih je san mo žda naj e le men tar ni ji. Za to, se nji ho­vi tra go vi mo gu ras po zna ti, u iz me šte noj for mi, ne sa mo u odu­še vlje no sti op tič kim teh no lo gi ja ma XIX ve ka, već i u nje go vom odu še vlje nju bi o sko pom i ani ma ci jom XX ve ka. Ipak sa da, sa ma te o ri ja sno va, po put te o lo gi je gr ba vog pa tulj ka nje go vih “Te za o fi lo so fi ji isto ri je”, ne mo že da se iz lo ži sve tlo sti da na. Ador no va kri ti ka je bez sum nje po go di la okuć ni cu Be nja mi no vog ra da, a ni iz me šta nje te o ri je sno va ni je po mo glo Be nja mi nu da za vr ši pro je kat. Da za klju čim sa ne ko li ko re či ka ko se svim ovim ne ve­ro vat nim te ško ća ma mo gao ba rem su prot sta vi ti.

Jed na od Ador no vih kri tič kih opa ski bi la je i ta da je Be nja­mi nov iz ve štaj bio za sno van na poj mu ko lek tiv ne pod sve sti, ko ja je bi la ne za pa že na,u svim glav nim po gle di ma, u od no su na onu ko ju je za stu pao Karl Gu stav Jung. Be nja min je smtrao da kad bi se bu duć nost mo gla pro či ta ti u ta kvim sli ka ma že lja, on da bi se ona sa mo mo gla obe lo da ni ti kroz re ci to va nje ar ha ič nih sli ka:

U snu u ko me sva ka epo ha za ba vlja li ko ve svo jih na sled ni­ka, dok su oni či ni se, u bra ku sa ele men ti ma pr vo bit ne isto ri je [Ur geschic hte] to jest, ele men ti ma bes kla snog dru štva. (41)

Su zan Bak Mors su ge ri še da je Marks mo žda opet ov de dao in spi ra ci ju, ci ti ra ju ći ode ljak iz “Osam na e stog bri me ra Lu­

ja Bo na par te“ gde Marks ob ja šnja va ka ko re vo lu ci o nar ne epo he u isto ri ji, oslo nje ne na sop stve ne iz vo re, če sto po či nju sve snim imi ti ra njem pret hod nih ve ko va (otu da bur žo a ska re pu bli ka u Fran cu skoj, ko ja se mo de li ra la po uzo ru na Rim, Krom vel i nje­go vo do ba usva ja nja je zi ka Sta rog Za ve ta i ta ko da lje). U stva ri oči gled ni ji uti caj u ovom smi slu bi mo gao bi ti Jo han Ja kob Ba­ho fen, isto ri čar i fi lo sof ka snog XIX ve ka, či je su ge sti je o to me da su naj ra ni je for me dru štva bi le bes kla sne i ma tri jar hal ne, de­lu je bli že ja kom smi slu “Zlat nog do ba” ko je iz gle da Be nja min do zi va.

Dok u Mark so vom iz la ga nju no vo je ar ti ku li sa no kroz ljud sko ru ko va nje isto rij skim ma te ri ja li ma (mo žda slič no Froj­do vom iz la ga nju u “Tu ma če nju sno va“ o to me ka ko su dnev ni za o stat ci “pre ra đe ni”), po Be nja mi no vom iz la ga nju pred po sta­vlje no Zlat no do ba je pri zva no u di rekt nom, ne me dij skom, tran­si sto rij skom smi slu.

Pot pu ni je či ta nje Froj da je mo žda mo glo po nu di ti Be nja­mi nu al ter na tiv ni put. Za raz li ku od Jun ga, ko ji je po zi ci o ni rao ne sve sno kao bez vre me nu ri zni cu fik si ra nih “pro to ti po va” iz ko jih bi ma šta bi la pri si lje na da iza be re u kon struk ci ji sna, ta­kva hi po te za ni je bi la esen ci jal na za Froj da. San, po Froj do vom vi đe nju, ni je di rek tan iz raz ne sve snog, već simp tom da su ta ko iza zov ne že lje po ti snu te, to jest, za bra nje ne za po ka zi va nje. Ta­ko, sli ka sna ni je “po dig nu ta sa po li ce” iz pred hod no do stup nog skla di šta, već ume sto to ga pred sta vlja, kao što sam i su ge ri sao, “pre ra du”, ili kre a tiv no ljud sko ru ko va nje ma te ri ja li ma ko ji su mu na uslu zi, dnev ni ostat ci. Kao što je to Žak La kan po ka zao (on sam ni je bio stran nad re a li zmu), san ne mo že bi ti ogra ni­čen do ga đa jem u psi hi in di vi due, za i sta, su bjek tiv nost je sa ma po se bi ve za na za stra no, ira ci o na lan ele me nat ko ji funk ci o ni še da bi nam sa krio am bis iz me đu ono ga što mi sma tra mo re al no­šću i Re al no sti kao ta kve. Kao simp tom, san je pod jed na ko “dru­štve ni” pro iz vod; simp to ma tič ni iz raz ne a si mi lo va nih že lja či je iz ra ža va nje dru štve ni po re dak ne mo že do pu sti ti. Istog iz ra za, udob nost, je ta ko đe sa mo ta kav “simp tom”. Kao što je Sla voj Ži žek pri me tio:

...taj na ko ja tre ba da se ot kri je kroz ana li zu ni je sa dr žaj sa kri ven for mom [ udob no sti, sno va] već, su prot no, taj na sa me ove for me. ... (42)

Glav no pi ta nje, kao što ga Ži žek po sta vlja, ni je da se ob ja­sni šta je udob nost (skri ve no je zgro nje go vog dru štve nog po re­kla), već pre, za što rad mo že “afir mi sa ti svoj dru štve ni ka rak ter sa mo u udob noj for mi svog pro iz vo da”. Be nja min je za i sta po­sta vio ob lik istog pi ta nja, ko je bi mo gli for mu li sa ti kao: za što na še že lje za is pu nje nim ži vo tom mo gu bi ti afir mi sa ne u for mi sa nja nih sli ka ma sov ne kul tu re? I ka ko mo že mo ob u zda ti ovu

79

uto pij sku ener gi ju da tran sfor mi še na še po sto ja nje i is pu ni na­še naj du blje po ten ci ja le. Ja sno, kao što je Be nja min već uvi deo, san ( kao simp tom) ne mo že bi ti sa mo sru čen u pro bu đe nu re­al nost ko joj su post mo der ni sti ka sni je da li iro nič no ostva re nje. Pre, smo su o če ni sa auten tič no po li tič kim pi ta njem o to me ka­kva vr sta dru štve nog po sred ni ka mo že oslo bo di ti mo guć no sti

ko je, u sa da šnjem vre me nu, pri ma ju sa mo iz ob li če ne for me u ob li ku “sli ka iz sna” po tro šač kog dru štva. Iz da na šnjeg ugla bih pred lo žio mi sao da Be nja mi nov po sao kri tič ki pro ši ru je fa sci na­ci je nad re a li sta sno vi ma, na na čin ko ji je ve o ma re le van tan za raz u me va nje sa vre me nog dru štve nog is ku stva

Citirana literatura1)Benjamin,Walter,‘TheMetaphysicsofYouth’[1914],inWalterBenjamin:Selec-

tedWritingsVolume1:1913–1926,ed.MarcusBullockandMichaelW.Jennings(Cambridge,MA:BellknapPress,HarvardUP,1996),pp.6-17.

2)Buck-Morss,Susan,TheDialecticsofSeeing:WalterBenjaminandtheArcadesProject[1991](Cambridge,MA:MITPress,1993),p.7.

3)SeeWeingrad,Michael,‘TheCollegeofSociologyandtheInstituteofSocialRese-arch,’NewGermanCritique,84,Fall2001,p.130.

4) Ibid.,p.130n.5)Benjamin,lettertoRilke,citedinWolin,Richard,WalterBenjamin:AnAesthetic

ofRedemption(NewYork:ColumbiaUniversityPress,1982),p.126.6)Benjamin,lettertoAdorno(fromParis),May31st,1935,inTheodorW.Adorno

andWalterBenjamin:TheCompleteCorrespondence1928-1940,ed.HenriLo-nitz,trans.NicholasWalker(Cambridge:PolityPress,1999),p.88.

7)Benjamin,TheOriginsofGermanTragicDrama,trans.JohnOsborne(London:NewLeftBooks,1977),p.28.

8)Benjamin,lettertoAdorno,inLonitz,op.cit.,p.88.9) Ibid.,p.88.10)Benjamin,‘DreamKitsch,’inSelectedWritingsVolume2:1927-1934,ed.M.W.

Jennings,H.Eiland,andG.Smith(Cambridge,MA:BelknapPress,HarvardUP,1999),p.3.

11)Aragon,Louis,ParisPeasant,trans.S.WatsonTaylor(London:PanBooks,1980),p.28.12)Benjamin,‘TheMetaphysicsOfYouth’[1914],op.cit.,p.16.13)Benjamin,‘ParisArcades,’inTheArcadesProject,trans.H.EilandandK.McLaug-

hlin(Cambridge,MA:BelknapPress,HarvardUP,1999),p.838.14)Benjamin,‘ParisArcades,’inTheArcadesProject,op.,cit.,p.845.15)McCole,John,WalterBenjaminandtheAntinomiesofTradition(Ithaca:Cornell

UP,1993),p.236.16)Block,Richard,‘SelectiveAffinities:WalterBenjaminandLudwigKlages’,Arca-

dia:ZeischriftfürAllgemeineundVergleichendeLiteraturwissenschaft,vol.35,2000,pp.117-135.17)Klages,Ludwig,MenschenundErde[MenandEarth],citedinMcCole,op.cit.,p.237.18)Benjamin,‘TothePlanetarium,’in‘OneWayStreet’,SelectedWritingsVol.1,op.

cit.,p.486.

19)Benjamin,‘Surrealism:TheLastSnapshotoftheEuropeanIntelligentsia’[1927],inSelectedWritingsVol.2,op.cit.,p.215.

20)Ibid.,p.215.21)Ibid.,pp.217-218.22)Benjamin,citedinMcCole,op.cit.,p.206.23)Benjamin,TheArcadesProject,op.cit.,pp.388-9.24)Benjamin,‘Paris,CapitaloftheNineteenthCentury’[1935],inTheArcadesPro-

ject,op.cit.,pp.4-5.25)Marx,Karl,Kapital,citedinBenjamin,TheArcadesProject,op.cit.,p.155.26)Benjamin,‘DreamKitsch’,op.cit.,p.4.27)Benjamin,‘Surrealism:TheLastSnapshotoftheEuropeanIntelligentsia’,op.

cit.,p.210.28)Ibid.,pp.4-5.29)Horkheimer,Max,‘LettertoLeoLowenthal’,June2nd1942,citedinJay,Martin,

TheDialecticalImagination(Boston,MA:Little,Brown&Co.,1973),p.213.30)Benjamin,TheArcadesProject,op.cit.,p.392.31)Benjamin,TheOriginsofGermanTragicDrama,op.cit.,pp.28-29.32)Ibid.,p.176.33)Benjamin,‘ParisArcades’,TheArcadesProject,op.cit.,p.842.34)Benjamin,TheArcadesProject,op.cit.,p.406.35)Ibid.,p.470.36)Ibid.,p.389.37)Benjamin,‘ParisArcades’,TheArcadesProject,op.cit.,p.838.38)Adorno,lettertoBenjamin(Oxford),6November1934,inTheodorW.Adorno

andWalterBenjamin:TheCompleteCorrespondence1928-1940,op.cit.,p.54.39)VidetiEagleton,Terry,WalterBenjaminorTowardsaRevolutionaryCriticism(Lon-

don:NewLeftBooks,1981).40)Cohen,Margaret,ProfaneIllumination:WalterBenjaminandtheParisofSurrea-

listRevolution(Berkeley:UniversityofCaliforniaPress,1993),p.22n.41)Benjamin,‘Paris,CapitaloftheNineteenthCentury’,inTheArcadesProject,op.

cit.,pp.4-5.42)Žižek,Slavoj,TheSublimeObjectofIdeology(London:Verso,1989),p.11.

Iz­vor:Pa pers of Sur re a lism,sveska1.zima2003.

80

Alen­Mik­/­pre­vod:­Iva­na­Ko­mlen­ski

Benjamin, televizija i “fašistički­subjekt”­

O lim pij ske igre u Ber li nu 1936. go di ne su osim za upri zo re nje sce na u re mek de lu Le ni Ri fen štal po­

slu ži le i kao me sto pr vog “ži vog” te le vi zij skog pre no sa. U go mi li ko ja je pri su stvo va la ovom glo bal nom sport­skom do ga đa ju ko ji se si mul ta no po ja vlji vao na ekra ni­ma ne ko li ko pri jem nih ho lo va u Ber li nu, bio je i Žak La kan, ko ji je sa mo dan ra ni je u Ma ri en ba du za vr šio ra nu ver zi ju tek sta pod na zi vom “Sta di jum ogle da la”. U ver zi ji iz 1949. go di ne ko ja je da nas do bro po zna ta, on je na pi sao da je “for ma ci ja Ja sim bo li zo va na u sno­vi ma tvr đa vom ili sta di o nom”. (1)

Po sle pre vo da na en gle ski je zik, ka snih še zde se tih go di na, nje gov rad “Sta di jum ogle da la” igrao je glav nu ulo gu u for mi ra nju ono ga što se, od ka da je po sta lo po­zna to, u me di ji ma zo ve te o ri ja ekra na. Po zi ci o ni ra nje su bjek ta u tek sto vi ma o fe no me nu bi o sko pa ana li zi ra lo se u od no su na La ka nov osvrt na nar ci stič ko ne pre po­zna va nje se be kao sje di nje ne ce li ne ili oso be. U sko ri­je vre me ove ana li ze ide o lo ških funk ci ja elek tron skih me di ja vra ti le su se – po seb no u ra du gru pe te o re ti ča­ra ko ji su pi sa li za se ver no a me rič ku re vi ju “Ok to bar” – ana li zi ve ze iz me đu isto rij ske po ja ve fa ši zma i raz vo­ja mo der nog teh no lo škog apa ra ta. Is tra ži va nja Hal Fo­ster, Su san Bak­Mors, Džo na tan Kre ri, De nis Hol ler i dru gih, su ge ri šu da kri ti ka me di ja oslo nje na na in te lek­tu al nu kul tu ru tri de se tih go di na osta je de lo tvor na do da nas. Di sku si ja ko ja sle di se iz vo di su štin ski iz ra ni jih is tra ži va nja ka ko bi se po no vo is pi ta la ova za o stav šti na – uglav nom pi sa ni ra do vi Val te ra Be nja mi na i ne ko li­ci ne nje go vih fran cu skih sa vre me ni ka – za sa vre me ne me dij ske stu di je. Be nja mi nov uti caj ni esej “Umet nič ko de lo u ve ku nje go ve me ha nič ke re pro duk ci je” je ta ko đe pr vi put ob ja vlje no 1936. go di ne. U po sled njoj be le šci ko ja je do da ta, Be nja min ko men ta ri še:

U ve li kim pa ra da ma i zver skim tr ka ma, u sport­skim do ga đa ji ma, i u ra tu, i u sve mu sve što je da nas ove ko ve če no ka me rom i zvu kom su ma se do ve de ne li ce u li ce sa sa mi ma so bom.” (2)

Ono što ovaj spoj isto rij sko/teh no lo ških do gađ ja­ja i te o rij skih ko men ta ra su ge ri še po Ha lu Fo ste ru je

to da je ši re nje te le vi zij ske teh no lo gi je – TV, vi deo, kom pju ter – po dr ža no kroz fe ti ši zam me ha ni za ci je kon tro le, “fa ši stič ki su­bje kat (3) TV nas po zi ci o ni ra kao su bje kat teh no lo ške sli ke i, u sport skim igra ma i kon cer ti ma ko ji su emi to va ni na te le vi zi ji, kao vir tu el ne uče sni ke u ono me što su mo der ni stič ke te o ri je ne­ka da zva le “ma sov nom kul tu rom”.

Za Fo ste ra je fa ši zam “naj ek strem ni ji simp tom” do ba “svet­skih ra to va i voj ne osa ka će no sti, in du strij ske di sci pli ne i ma šin­ske frag men ta ci je, pla će nič kih ubi sta va i po li tič kog te ro ra”. (4) Fa ši stič ki su bje kat je “oklo pljen” u od go vo ru na tra u mu iza zva­nu ovim isto rij skim uslo vi ma. Ta ko Fo ster či ta kod La ka na i Be­nja mi na im pli cit nu kri ti ku fa ši zma tri de se tih go di na ko ja se mo­ra ob no vi ti kao od go vor na te le vi zij ski spek takl Za liv skog ra ta. Drh ta vo uz bu đe nje “teh no mo ći” (5) ko je je po nu đe no do ma ćoj pu bli ci CNN pre no som Pu stinj ske olu je, nas ta ko đe vra ća te le­vi zu al nom mo du in fo za ba ve kao cen tral nom za razmtra nje fa­ši zma. Fo ste ro va di sku si ja je fo ku si ra na na tri isto rij ska mo men­ta: sred nje tri de se te go di ne La ka na i Be nja mi na, “kraj te me” u fran cu skom poststruk tu ra li zmu še zde se tih go di na, i sa vre me na sce na teh no lo ških me di ja – sa te lit ske TV, sve ta kom pju te ra, vir­tu el ne re al no sti, itd. Dok se Fo ster ne obra ća te le vi zi ji kao cen­tral nom pro ble mu u svo jim di sku si ja ma, ja in si sti ram na to me da raz voj te le vi zij skih me di ja obez be đu je zna čaj nu tač ku oba ve­šte nja za raz u me va nje ono ga što je stub for mi ra nja fa ši stič kog su bjek ta. Ipak, Fo ste ro va tri pe ri o da mo gu bi ti ko ri sna ta ko đe za ski ci ra nje od re đe ne isto ri je te le vi zi je ko jom na me ra vam da se ov de ba vim: od ma sov nih spek ta ka la tri de se tih go di na, do do­ma ćih po sta vlja nja te le vi zi je u po sle rat nom pe ri o du, i da lje do sa vre me ne glo ba li za ci je elek tron skih in for ma ci ja. To kom ba vlje­nja isto ri jom te le vi zi je, že lim da kri tič ki raz lu čim svoj pri stup od Ka da vi nog, po sta vlje nog u knji zi “Re či sve tlo sti”. Ne pri hva­tam Ka da vi ne tvrd nje:”Po li ti ka i isto ri ja se da nas mo ra ju raz u­me ti kao se kun dar no iz ve de ni ob li ci te le ko mu ni ka ci je.” (6) Ova tvrd nja Ka da vi je po svoj pri li ci, po slu ži la da bi se oprav da lo nje­go vo de kon struk tiv no tu ma če nje fi gu ra o fo to gra fi ja ko je se po­ja vlju ju u Be nja mi no vim de li ma – pi sa nji ma ko ja su za Ka da vu “upe re na pro tiv lo gi ke....bit ne spo je no sti i ot kro ve nja” su “iz ra­zi to po li tič ka” (7). Ta kav pri stup, ko ji fo to gra fi ju (i im pli cit no, sve te le vi zu el no) po zi ci o ni ra lo go cen trič no, za pra vo po dra ža va neo gra ni če nu prak su pa žlji vog či ta nja, usme re nog na ot kri va nje me ta fi zič ke kon struk ci je teh nič kih me di ja i ta kvo kri tič ko iz me­šta nje pro gla ša va za “emi net no po li tič ko”. Mo je na me re ov de, su pre sve ga, da pro či tam od re đe ne tek sto ve Be nja mi na i nje go­vih sa vre me ni ka, ra di kri tič ke uskla đe no sti fa ši stič kog su bjek ta. Tra ga ju ći za raz li či tim ob li ci ma ovog su bjek ta od Na ci stič ke Ne mač ke kroz ra đa nje po sle rat nog kon zu me ri zma u ta ko zva­nom No vom Svet skom po ret ku, slo ži ću se da iz ve sna kon ste la­

81

82

ci ja, po li ti ke isto ri je i te le ko mu ni ka ci je po sta je uoč lji va i otva ra mo guć nost no vih kri tič kih in ter ven ci ja. Moj pri stup, da kle ne po zi ci o ni ra me di je kao “pri mar no” po li tič ke ma da pri to me uva­ža va nji ho vu ključ nu ulo gu u for mi ra nju kul tur nog i po li tič kog iden ti te ta u ovom ve ku.

Te le vi zij ska mo bil nost U svo joj pre kret nič koj stu di ji Te le vi zi ja: teh no lo gi ja i kul­

tu ral na for ma, Rej mond Vi li jams, po le mi še o to me da je ter min “ma sov ne ko mu ni ka ci je” zbu nju ju ći u svo joj pri me ni na bro ad cast me di je ra dio i te le vi zi ju uto li ko što je usva ja nje no vih me di ja od stra ne pu bli ke pri mar no ba zi ra no na pri vat no sti po je din če vog do ma. (8) U kon tek stu Vi li jam so ve ras pra ve, upo tre ba ra di ja i te le vi zi je od stra ne Na ci stič kog re ži ma – na pri mer jav no emi to­va nje Olim pij skih iga ra 1936. go di ne – se po ka za lo ne re pre zen­ta tiv no u od no su na ka sni ju in sti tu ci o na li za ci ju ovih me di ja. U kon tra stu sa Olim pi ja dom 1936. go di ne, pr vi te le vi zij ski jav ni ser vis emi to van u Lon do nu, ka sni je iste go di ne, po ka zao se mno­go uspe šni jim na ni vou kva li te ta sli ke i en tu zi ja zma re a go va nja pu bli ke. (9) Po što je Bri ta ni ja da le ko do gu ra la, on da je Vi li jams ne sum nji vo bio u pra vu ka da je sta vio bro ad cast te le vi zi ju u ve ći kon tekst isto rij skog pro ce sa “mo bil ne pri va ti za ci je”. (10) Ter min ko ji ko ri sno opi su je na čin ži vo ta “od jed nom mo bi lan i usme ren na ku ću”, ti pič no za po sle rat no po tro šač ko dru štvo. Na pri mer, Ro land Bart je na pi sao u Mi to lo gi ja ma “no vog Ci tro e na” da je di zajn auta po stao”vi še ku će van” i da “kon trol na ta bla vi še iz gle­da kao rad na po vr ši na mo der ne ku hi nje ne go kon trol na so ba u fa bri ci”. (11) Pri va ti zo van stil i uzo rak po sle rat ne po tro šač ke kul tu re je po nu dio in te re sant no ob ja šnje nje Be nja mi no vih pri­lič no vi zi o nar skih iz re ka, o to me ka ko je film eks plo di rao na­dvo je u “za tvor ski svet” pri vat nog i jav nog pro sto ra, svo de ći ih na “ru i ne i kr ho ti ne” u sred ko jih mi “smi re no i avan tu ri stič ki pu tu je mo”(12), u ese ju “Umet nič ko de lo u ve ku svo je teh nič ke re pro duk ci je”. Kao od jek Vi li jam so vog poj ma mo bil ne pri va ti­za ci je, Ane Fri ed berg u Win dow shop ping je for mu li sa la fra zu “mo bil no ‘vir tu el no pi lje nje” (13) da bi opi sa la si mu la ci ju po kre­ta i vi dlji vo sti ko je vo de po re klo od di o ra ma i pa no ra ma XIX ve­ka, kroz iz ra nja ju ću po tro šač ku kul tu ru pr vih ar ka da i rob nih ku ća, da lje do mo bil no sti po tro ša ča XX ve ka, kroz ima gi nar ne pej za že bi o sko pa, tu ri zma, te le vi zi je, šo ping cen ta ra, in ter ne ta...Po Frid ber go voj, Vil li am so vo na gla ša va nje pri va ti za ci je, sta vlja u pr vi plan raz li ku iz me đu bro ad kast te le vi zi je i bi o sko pa. (14) Ipak, ona na sta vlja da is ti če ka ko “kon tek stu al ne pro me ne kod gle da li šta” u po sled njoj de ce ni ji, po seb no kod ma sov ne upo tre­be vi deo re kor de ra, či ni iz ra zit raz voj te le vi zi je i bi o sko pa ma nje od re đe ni jim. Pra tiv ši pri mer Fri ed ber go ve, ko ri stim ter min “te le­vi zij ski” ov de, ka ko bih okru žio sa vre me ne uslo ve gle da o ca, po­

zi ci o ni ra nog u vi zu el ni pro stor pro du ci ran od stra ne bi o sko pa, vi deo re kor de ra, ra ču na ra i šo ping cen ta ra. Ta ko, dok se isto rij­ski raz voj te le vi zi je br zo odvo jio od svog po re kla kao”ma sov ni me dij”, po sto ji kon ti nu i tet u na red nom ni vou vir tel ne mo bil no­sti su bjek ta. Fri ed ber go va te o ri ja “mo bil nog vir tu el nog pi lje nja” ko ri sno pod vla či li ni ju iz me đu pro la ska od Be nja mi no vog iz ve­šta ja o teh no lo škoj mo bil no sti u ese ju “Umet nič ko de lo u ve ku svo je teh nič ke re pro duk ci je”, do po sle rat ne po stav ke te le vi zi je u sa vre me nu elek tron sku kul tu ru. Žan Bo dri jar ta ko đe, ob na vlja Bar tov opis Ci tro e na (1950) da bi opi sao sa vre me no mo tor no vo zi lo kao “vr stu kap su le, ko joj je ko mand na ta bla mo zak, okol­ni pej zaž se ob ja šnja va kao te le vi zij ski ekran” (15)

U ovom osvr tu na “pre vlast, kon tro lu i ko man du” su bje kat pro pa da u ekran i mre žu ter mi na la, vra ća ju ći nas Fo ste ro voj sli­ci sa vre me nog fa ši stič kog su bjek ta ve za nog za “živ” pre nos ka ta­stro fal nih do ga đa ja kao upra vlja ča pri va ti zo va nih te le vi zij skih pre no snih sred sta va.

Be nja min i te le vi zi ja Iako ni ka da ni je di rekt no ko men ta ri sao do la zak te le vi zi je

u Be nja mi no vim ra do vi ma se re gi stru je je din stve no ose ća nje u ve zi sa uti ca ji ma teh no lo ških i po li tič kih pro me na, is ku ša nih u to ku nje go vog ži vo ta. Be nja min je rođ jen 1892. go di ne u ber lin­skoj po ro di ci sred nje kla se, u vre me ka da je taj grad sko ro po stao vi so ko teh no lo ški cen tar sve ta: “Elek tro po lis.” (16). U Pa ri zu su bra ća Li mi jer pr vi put jav no pri ka zi va li fil mo ve 1895. go di ne. Džo na tan Kre ri be le ži da je Be nja min po čeo fa mo zni Ar ka da pro­je kat, nje go vu stu di ju o iz ra nja ju ćoj po tro šač koj kul tu ri Pa ri za u XIX ve ku, 1927. go di ne, iste go di ne ka da se teh no lo ški ostva ri la te le vi zi ja (17). Pr vi pe riod eks pe ri men tal nog emi to va nja te le vi­zi je je bio sa vre me nik Be nja mi no ve eks pe ri men tal ne isto ri o gra­fi je i pro iz i la zio je di rekt no iz este ti ke fo to i film ske mon ta že. Sje di nja va nje no vih me di ja u Be nja mi no vom kri tič kom spi su, u mo men tu isto rij ske kri ze, pro iz ve lo je du go traj nu oča ra nost na red nim me dij skim do bom. Mi ri am Han sen je is ta kla da dok je Be nja min svr sta vao se be u avan gar du i pri mi tiv nu upo tre bu fo to gra fi je i bi o sko pa dva de se tih go di na..., sre di nom tri de se tih go di na re vo lu ci o nar na bor ba me dij skim sred stvi ma je “bi la sve osim po ra za...u fa ši stič kom po vra ća ju mi ta, kroz ma sov ne spek­ta kle i do ku men tar ne fil mo ve, ali ta ko đe na li be ral no ka pi ta li­stič kom tr ži štu i u sta lji ni stič koj kul tu ral noj po li ti ci. “(18) Tre ći Rajh, ko ji je Be nja mi nu pred sta vljao isto rij skog na sled ni ka Dru­gog Car stva, na sta vio je da se po sta vlja kroz te le vi zi ju” sli ka Fi­re ra u sr ci ma ne mač kog na ro da.” (19) Oba pro jek ta, te le vi zi ja i Be nja mi nov Pro je kat pa sa ži, su pa li u sen ku Dru gog svet skog ra ta. U Ame ri ci, emi to va nje je pre ki nu to bom bar do va njem Pe­arl Har bo u ra, a te le vi zij ska teh no lo gi ja je sta vlje na u slu žbu raz­

83

vit ka no vih voj nih teh no lo gi ja, po seb no na vo đe nju pro jek ti la. (20) Do vre me na ka da su po pr vi put Be nja mi no vi sa bra ni spi si po sta li do stup ni, za po sle rat no iz da nje u Ne mač koj 1955, El vis se po ja vio u emi si ji Ed Sul li va na. Ka li for ni ja, taj dom Ho li vu da, a usko ro i Si li kon ska do li na po sta ju no vi dom Ne mač ke emi­grant ske kul tu ru, ali Be nja min je ostao još jed na tr gič na žr tva fa ši zma a nje go vim ko le ga ma Mak su Hork haj me ru i Te o do ru Ador nu pre o sta lo je da obez be de kri ti ku iz pr ve ru ke o ame rič­koj “kul tur noj in du stri ji”. (21)

Ob na vlja ju ći kri ti ku “fa ši stič kog su bjek ta” u dru gom kon­tek stu Ador nov neo bi čan su sret sa Paul La zar sfel do vim is tra­ži va njem ma sov nih ko mu ni ka ci ja je re zul ti rao muč nim po ku­ša jem da spo ji kri tič ku te o ri ju i em pi rij ske po stup ke u de lu “O auto ri ta tiv noj lič no sti”. (22) Pred rat na i rat na pi sa nja Be nja mi­na, Ber tol da Breh ta i Ador na su po no vo ot kri ve na 1960. go di ne ka da su no ve te o rij ske i prak tič ne in ter ven ci je za sno va ne na kri­ti ci ide o lo gi je ob no vi le nji ho ve pred rat ne vred no sti. Fran cu ske film ske re vi je, Ca hi ers du ci ne ma i Cinéthi que, te o re ti sa li su o ra di kal noj film skoj prak si i kri ti ko va li do ga đa je u ma ju ‘68. Oni su se vra ća li na Be nja mi na, Breh ta, Ser ge ja Ej zen štaj na i Dzi ga Ver to va kao na pre te če. (23) Ras pra vlja ju ći o ulo zi no vih vi deo teh no lo gi ja ka ko u stvra nju “ge ril ske te le vi zi je” u Ame ri ci se dam­de se tih go di na, Pa tri cia Me len kamp pri me ću je od lu čan uti caj Be nja mi no vih Il lu mi na ti ons(24)

Ova pr va ko lek ci ja Be nja mi no vih iza bra nih tek sto va na en­gle skom (1968) na či ni la je od Be nja mi na sa vre me ni ka fran cu ske film ske te o ri je i omo gu ći la ka sni je po ve zi va nje nje go ve te o ri je u sin te zu sa te o ri ja ma Breh ta, La ka na, Al ti sea ko je su raz vi li pi sci okupljnei oko bri tan skog ča so pi sa Screen.

Kao što Han sen ob ja šnja va, Be nja mi no va re pu ta ci ja u sa vre­me noj te o ri ji fil ma i kri ti ci zmu po či va u ve li koj me ri na nje go vom ese ju iz 1935/36. “Umet nič ko de lo u ve ku nje go ve me ha nič ke re pro duk ci je” ci ti ra ni jem tek stu od bi lo kog dru gog ne mač kog tek sta o fil mu... Spe ci fič na me ša vi na mark si zma i mo der ni zma ko ja je od re di la pri jem Be nja mi no vog ra da, me đu tim, te ži la je da pri kri je mno go ne sklad ni je i am bi va lent ni je cr te ese ja, da ne po mi njem nje go vu po ti vreč nost j u od no su na ra ni ja Be nja mi­no va de la. (25)

“Mno go ne sklad ni je i am bi va lent ni je cr te” ko je Han sen te ži da ot kri je u Be nja mi no vom fa mo znom ese ju, de li mič no se od no se na pi ta nje mi me zi sa, o ko jem ću ras pra vlja zi pra te ći Han se na i nje gov od nos ka poj mu sta di jum ogle da la i pi sa nju ne ko li ci ne Be nja mi no vih sa vre me ni ka osni va ča So ci o lo škog ko­le dža (Col le ge de So ci o lo gie) Reč je o pro jek tu Ro že Ka joa, Mi­še la Le ri sa i Žor ža Ba ta je, in te lek tu a la ca ko ji su se oku pi li u Pa­ri zu tri de se tih go di ne. Oni su raz vi li zna čaj nu kri ti ku fa ši zma ko ju ću či ta ti u smi slu nje nog na gi nja nja Be nja mi no voj di sku si­

ji o mi me zi su u kon tek stu te le vi zi je. Osnov na te o ret ska sin te za sa dr ža na na stra ni ca ma ča so pi sa Screen do bi ja po vr šan sa dr žaj u ko men ta ru Ko lin Mek Ke ba da je “pre ki da nje ima gi nar nog od­no sa iz me đu tek sta i či ta o ca pr vi pred­re kvi zit po li tič kih pi ta nja u umet no sti”, stra te ški ras kid ko ji je “evi den tan još od vre me na Breh ta. (26) Raz ma tra ju ći ovu pred po stav ku, Han sen tvr di da je isto rij ska si tu a ci ja pod sta kla Be nja mi nov kri tič ki od go vor na fa ši stič ku este ti za ci ju po li ti ke, što ga je vo di lo u kon tra dik ci je sa va žnim te ma ma u nje go vim osta lim ra do vi ma ko ji se ti ču opa­da nja is ku stva (Er fa hrung) u in du strij skom ur ba nom dru štvu. (27) Be nja mi no vo pi sa nje o mi me zi su otva ra bez broj pi ta nja u po gle du is ku stva i su bjek tiv no sti ko je se ne mo gu la ko ob u hva­ti ti u de lu Screen te o ri je in spi ri sa ne breh ti jan skom kri ti kom re­a li stič ne re pre zen ta ci je.

U pro nic lji vom i usred sre đe nom iš či ta va nju Be nja mi no vog de la Han sen raz dva ja po jam “ra stro je no sti” na ko me Be nja min in si si ti ra od Breh tov skog kon cep ta dis tan ce. Ra stro je nost još uvek pod ra zu me va mo guć nost gu blje nja sa mog se be, prem da po vre me no, sa nji vo sta nje od ri ca nja od bu đe nja to je pro menj­lji va se ri ja uti sa ka ko je je Be nja min i sam tra žio u eks pe ri men ti­sa nju sa ha ši šem ili ski ta ju ći Ar ka da ma Pa ri za. (28)

Han sen tvr di da pre ne go breh tov ski A– efe kat kod Be nja­mi na po sto ji kom plek sni ji di ja lek tič ki po jam od “ra stro je no sti ra stro je no sti” kroz ko ju je mi me zis po no vo uze ta ka ko bi ra zo­ri la do ži vlje na is ku stva. Bi lo bi me đu tim, po gre šno pot pu no od­ba ci ti Breh tov uti caj. Pre ma Han se nu, kod Be nja mi na pre mo­že mo pro na ći od re đe na ko le ba nja u ve zi sa va žno šću kri tič ke dis tan ce i uče snič kog za du blji va nja.

Ovaj čla nak raz ma tra dva tek sta ko ji su ima li pre su dan uti caj na

raz voj stu di ja fil ma, Val ter Be nja mi nov esej “Umet nič ko de lo u ve­

ku svo je teh nič ke re pro duk ci je” i Žak La ka nov po zna ti rad “Sta di jum

ogle da la” u od no su na isto rij sku ulo gu te le vi zij skog me di ja. Pr vi

“ži vi” te le vi zij ski pre nos Olim pij skih iga ra 1936. go di ne, je na gnao ne­

ko li ci nu pi sa ca da u svo jim ra do vi ma tra ga ju za po re klom ono ga što

Hal Fo ster zo ve “fa ši stič ki su bjekt”. Isto rij ski kon tekst za ovu ne pre­

sta nu bri gu u ve zi sa fa ši zmom je te le vi zij ski pre nos Za liv skog Ra ta.

Čla nak se osvr će na raz ne tek sto ve Be nja mi na i ne ko li ci ne nje go vih

fran cu skih sa vre me ni ka ka ko bi ušao u trag ozbilj nim tran sfor ma ci­

ja ma po li ti ke, iden ti te ta i te le vi zij skih me di ja u XX ve ku

84

Mi mi kri jaOd ma sov nog re li ja do vi deo igri ce ili kom pju ter ske si mu­

la ci je, pri va ti za ci ja fa ši stič kog su bjek ta nas te ra da pro na đe mo no ve mo de le kri tič kih i prak tič nih in ter ven ci ja u elek tron skim me di ji ma.”Do mi nant na ide o lo gi ja” re a li stič ke re pre zen ta ci je na­pad nu ta u Screen te o ri je tre ba la bi bi ti po no vo uze ta u ob zir u od no su na no ve teh no lo gi je in ter ne ta i vir tu el ne re al no sti.

U ovom kon tek stu Be nja mi no vo in te re so va nje za mi me zis mo že pred sta vlja ti po če tak al ter na tiv nog kri tič kog od go vo ra na do mi na ci ju sa vre me ne teh no lo gi je. Han sen po ka zu je ka ko Be­nja mi no vo pi sa nje sa dr ži al ter na tiv nu estet sko­po li tič ku stra te­gi ju u od no su na breh tov sku.

Že lim da po zi ci o ni ram ovo pi ta nje mi me zi sa u od no su na isto ri ju te le vi zi je. La ka no va te o ri ja su bjek ta i Be nja mi no va ana­li za umet no sti i in du stri ja li za ci je (obe su ima le jak uti caj na ka­sni je stu di je o ma sov nim me di ji ma, po seb no o bi o sko pu) su se po ja vi le iste go di ne ka da i ovaj pr vi te le vi zij ski spek takl.

Ne ko li ko ko men ta to ra je da lo opa sku o La ka no voj be le šci u ve zi sa pri su stvo va njem Olim pi ja di 1936. go di ne (29). Be nja­mi nov esej “Umet nič ko de lo u ve ku svo je teh nič ke re pro duk ci­je”, ta ko đe sa dr ži ma te ri jal ko ji bi se mo gao sma tra ti osvr tom na igre 1936. go di ne. Hal Fo ster i Su zan Bak­Mors na gla ša va ju po ve za nost La ka no vog i Be nja mi no vog tek sta. Fo ste ro va tvr di da La kan da je “te o ri ju mo der nog su bjek ta kao fa ši stič kog su­bjek ta” (30) – fa ši sta za mi šlja se be kao ma siv nog, uje di nje nog, oklo plje nog od pre te će raz li či to sti ko ja mo ra bi ti su ro vo sa vla­da na. Bak­Mors po ka zu je da je ova uje di nje na in di vi dua vi zu a li­zo va na u spek ta kli ma in du stri ja li zo va nog po ret ka, na met nu tim pri rod nom i ljud skom sve tu. (31) Be nja min, ko ji je ote lo tvo rio mno ge aspek te raz li či to sti, bo jao se i bio omr znut od stra ne fa­ši sta – kao Je vrej, le vi čar ski in te lek tu a lac – vi deo je mo der ne Olim pij ske igre u kon tek stu me ha ni za ci je de per so na li zo va nja ljud skog ra da u in du strij skom na u ku tej lo ri zma: atle te u Ber li­nu se ni su tak mi či le to li ko jed ni sa dru gi ma, ko li ko pro tiv elek­tron skog sa ta. (32)

U svo joj ver zi ji “Sta di ju ma ogle da la” iz 1949. go di ne La kan ci ti ra Ro že Ka jo ov esej “Mi mi kri ja i le gen dar na psi ho ste no za”, ob ja šnja va ju ći ka ko for mi ra nje ega po ti če iz pro ce sa ko ji Ka joa zo ve “de per so na li za ci ja asi mi la ci jom ka pro sto ru”. (33) Ka joa je ba zi rao svo ju te o ri ju o mi mi kri ji na po na ša nju in se ka ta, kao vr sti “fo to gra fi je skulp tu re.” (34) La kan je oti šao da lje od Ka jo o­vog pi sa nja da bi ob ja snio ka ko je auto nom no bi će pro iz ve de no kao op tič ki efe kat, kao što te lo po ku ša va da se po vi nu je ko di ra­nim vi zu el nim po vr ši na ma i da na sta ni pej zaž kon sti tu i san kao po lje zu re nja dru gih (je dan od nje go vih pri me ra je ka mu fla ža u ra to va nju gde za mi šlje ni pred met ko ji zu ri mo že bi ti ne pri ja­telj ski avion). Ta ko, pi še La kan, su bjekt, “uhva ćen u is ku še nju

pro stor ne iden ti fi ka ci je” pred po sta vlja “otu đe ni iden ti tet ko ji će obe le ži ti svo jom kru tom struk tu rom kom ple tan men tal ni raz voj su bjek ta” (35)

Ka jo o va is tra ži va nja mi mi kri je ko ja se već na la ze u La ka no­voj te o ri ji su bjek ta po ka zu ju da je imidž bi ća po čeo da skre će ka fo to graf skoj teh no lo gi ji ko ja će u ve li kom pro me ni ti po vr ši nu ur ba ne sre di ne i voj no vid no po lje. Po ku ša va ju ći da se “uklo pi”, u stra hu da se ne ras pad ne u pa ram par čad, svest pre ki da po ru­ke sop stve nog te la ko ji ma je te lo upo zo ra va na ma nje ru tin ske stra šne uslo ve: strah mo ti vi še kru tost u de lu. Po Ka jou mi mi kri­ja ima ten den ci ju da po sta ne be ži vot na: “vr sta in stink ta sa mo o­dri ca nja ko ja se ori jen ti še ka mo de lu uma nje nog po sto ja nja ko ji na kra ju ne će zna ti ni za svest ni za ose ća nja.”(36)

Be nja min je raz vio svo ju te o ri ju o mo der nom su bjek tu u osno vi ob li ko va nu rat nom tra u mom u ese ju iz 1936. go di ne “Pri­po ve dač”. Oni ko ji su se vra ti li sa boj nih po lja Pr vog svet skog ra­ta su bi li ta ko is tra u ma ti zo va ni zbog si la in du strij ske teh no lo gi je da ni su bi li u sta nju da pri ča ju o svom is ku stvu. (37) Ernst Jin ger ko ji je ob ja vio vla sti to vi đe nje ra ta u “Če lič nim olu ja ma”, 1920. go di ne je na pi sao: “U ovom ra tu, gde je va tra vi še na pa da la pro­stor ne go lju de, ose ćao sam se pot pu no otu đe no pre ma svo joj svr si, kao da sam se be po sma trao kroz dvo gled”. (38)

Šta se vi še mo že re ći o ovom spe ci fič no isto rij skom sti ca­ju pri li ka? Či ta ju ći Lo rens Ri ke lo vo de lo o re ci pro ci te tu psi ho a­na li ze i raz vit ka teh nič kog me dij skog apa ra ta, te le vi zij ski ekran pred sta vlja po vr ši nu iz o pa če nog ot po ra edi pa li za ci ji ili blo ki ra nju ja di ko va nja, od lo živ ši su bjekt u sno vi to sta nje re gre siv nog nar ci­zma. Ri kel se vra ća na ana lo gi ju me di ja – osta vlje nu po stra ni, od sa mog Froj da, zbog pr vo bit nog nar ci zma – i “pra znog ekra­na” (39) Ri kel nam nu di pro du že tak ovog po sma tra nja u psi ho a­na li tič ko­te le vi zij skim ter mi ni ma: uče stvo va nje ce le po pu la ci je “uži vo”, u to tal nom ra tu is pu nja va fan ta zma go rič nu že lju ega da br zo pre đe iz usa mlje no sti sop stve ne smr ti ka sve op štoj smr ti u isto vre me. (40) Te le vi zij ski gle da lac za me nju smrt kroz ak ci ju uži vo na ekra nu ko ja pro ši ru je nje go vo za mi šlje no bi će za me nju­ju ći na gon za smr ću smr ću ma se ko ja je omo gu će na mi li ta ri zo­va no/po tro šač kim spek ta klom.

Pol Vi ri li ov pred log da je “bi o skop rat” ta ko đe se od no si na po ve ća no ši re nje audio vi zu el ne teh no lo gi je na in tim ni pro stor po sred stvom te le vi zi je. Fa ši sti su upra vlja li no vim apa ra tom, bi o­sko pom (i do ne kle te le vi zi jom), do ra za ra ju ćih me ra mo bi li šu ći svo je sta nov ni štvo kroz pro pa gan du u sta nje to tal nog ra ta. Da­nas te le vi zi ja mo že slu ži ti is toj svr si: ali kao što Vi ri lio is ti če, sa vi deo re ko re de ri ma, volk me nom, (tre ba li bi smo do da ti i per so­nal ne ra ču na re) mi smo u sve ve ćoj me ri “upra vlja či sop stve ne re al no sti”. (41) Po ve ća na mo bil nost audio vi zu el ne teh no lo gi je či ni ceo svet po ten ci jal nim ekra nom.

85

Ve­či­ta­ado­le­scen­ci­ja­Tran sfor ma ci ja te le vi zij ske teh ni ke i Fri ed ber go va te za “vir­

tu el nog mo bil nog zu re nja” vra ća nas te o ri ji fa ši stič kog su bjek ta iz ra že nog u mo men tu po ja vlji va nja ove te o ri je. Ovaj su bjekt po­sta je le gi ti man tek ka da se po sta vi u smi slu me nja nja isto rij skih sa zve žđa. Mo me nat te le vi zi je ko ji je Raj mond Vi li jams opi sao kao “mo bil na pri va ti za ci ja” bio je ta ko đe mo me nat Hlad nog ra­ta. Pa tri cia Me len kamp pi še o ovoj eri kao o ko lek tiv nom ne pri­zna va nju te ro ra nu kle ar nog ra ta po dr ža nog te le vi zi jom i kon zu­me ri zmom. Ame rič ka uobra že nost za ro blje na je ado le scent skim mo men tom ko ji od bi ja da pre đe u sim bo li ku i opi re se sta re nju (ne kro fil nim oži vlja va njem i pri zo ri ma El vi sa, fo to gra fi ja ma go­le Mer lin kao ri tu a li ma ovog za ro blje nog pro ce sa).” (42)

Iz vo de ći slič ne za ključ ke iz ne što dru ga či jih te za kon zer va­tiv ni kul tu ro lo ški kri ti čar Nil Post man tvr di da pa siv na re cep ci ja elek tron skih sli ka na gri za ak tiv no uče šće u iz vo đe nju usme ne kul tu re kao i po ste pe no usva ja nje zna nja po stig nu tog kroz teh­no lo gi ju štam pa ne pi sme no sti. Po jam de tinj stva kao ote lo tvo­re nja ne vi no sti, pri vat no sti i za vi sno sti, ko ji je pro na la zak sred­nje kla se u do bu gra fi ke, na ru šen je na me ta njem te le vizjskih in for ma ci ja u dom. Po Post ma nu te le vi zi ja nas sve pre tva ra u ado le scen te jer (upr kos mi ni mal nom pro cen tu pro gra ma usme­re nog na de cu):

1. te le vi zi ja sve svo je in for ma ci je či ni svi ma do stup nim pu­kim pri stu pom ekra nu;

2. sli ka je na su prot pi sa nom tek stu sko ro istog mo men ta či tlji va (ne zah te va ume šnost u či ta nju) (43)

Te le vi zi ja pre ki da kon tro lu in for ma ci ja u bur žo a skim do­mo vi ma i ško li ra za ra ju ći nji ho vu auto no mi ju kroz emi to va nje uje di nje nih ka pi ta li stič kih i voj nih li ko va sve ta.

Post man se ba vi oču va njem pi sme no sti sred nje kla se, Su­zan Bak­Mor si no tu ma če nje Be nja mi na nas pod se ća na va žnu ulo gu de či jeg pi sa nja kao si le dru štve nih pro me na. In sti tu ci o na­li za ci ja pi sme no sti knji ge, uz ba vlje nje sta njem de tinj stva, nas je kroz odva ja nje i raz voj ni mo del uče nja ta ko đe do ve lo do opa­da nja mi me tič kih spo sob no sti ta ko is tak nu te u kul tu ra ma ko je su di rekt ni je ba zi ra ne na ko mu ni ka ci ji li cem u li ce.

“De či ja li te ra tu ra” – baj ke, ma što vi te pri če i umet no sti su omo gu či le mar gi na li zo va ne for me za oslo ba đa nje mi me tič kih im pul sa u in du strij skom bur žo a skom dru štvu. Ipak si mul ta na po ja va bi o sko pa i mo der ni stič ko re ot kri će “pri mi tiv nog” u ne e­vrop skim et nič kim za jed ni ca ma, po pu lar ne for me po put dže za, na rod ne umet no sti itd. su pru ži le šan su da mi me zis po no vo oži­vi u sva ko dnev noj kul tu ri. (44)

Bak­Mor si no na gla ša va nje poj ma mi me tič kog kod Be nja­mi na usko je po ve za no sa nje nim in te re so va njem za nje gov su­

sret sa Asjom La ci si re di telj kom u eks pe ri men tal nom po zo ri­štu post­re vo lu ci o nar ne Ru si je. La ci si no pro le ter sko po re klo i po li tič ka ak tiv nost su je do ve li do iz gnan stva iz sta lji ni stič kog So vjet skog Sa ve za ali su i in spi ri sa li na oži vlja va nje nje nih me to­da od stra ne ra di kal ne po zo ri šne gru pe u Za pad noj Ne mač koj ka snih še zde se tih go di na. (45) La cis je ra di la sa de com bes kuć­ni ci ma, lo po vi ma i od be glim oso ba ma. Po ku ša va ju ći da pro bu­di svest si ro či ća tra u ma ti zo va nih ra tom kroz glu mu, La cis je kon stru i sa la im pro vi zo va ne si tu a ci je za po zo ri šte ko je su igra la ta de ca. Nje na pe da go gi ja ima la je za cilj da pri pre mi mla de za ra di kal nu de mo kra ti ju. Do zvo lja va ju ći spon ta nu sa rad nju iz me­đu ovih rat nih si ro či ća i ma lo let nih de li kve na ta pro be su do ve le do for mi ra nja de či jih fe sti va la u jav nom do me nu gra da. (46) U “Pro gra mu za pro le ter sko po zo ri šte” ko je je Be nja min na pi sao za La cis, on na pa da bur žo a sko obra zo va nje i po zi va na pe da­go gi ju ko ja bi uti ca la na ce lo ku pan ži vot de te ta. Ko lek tiv de ce bi iza zi vao ogra ni če nja po sta vlje na od stra ne otu đe ne sred nje kla se ko ja je izo lo va na i obra zov ni rad ni ci bi uči li po sma tra ju ći ge sti ku la ci ju i mi mi ku de ce da su ona če sto gu še na u uči o ni ci auto ri te tom od ra slih.

U im pro vi za ci ji de či je mi me zis Be nja min je vi deo re vo lu ci­o nar nu mo guć nost: de ca pri la ze objek ti ma kao ži voj i pro menj­lji voj ce li ni ne pre sta no ih iz mi šlja ju ći, ani mi ra ju ći, usme ra va ju ći ih ka no voj svr si. Na ovaj na čin de te se oslo ba đa ži ve smr ti ko ja pro go ni su sret od ra slih sa ro bom, to jest, po nov nim ma te ri ja li zo­va njem is ku stva u in du strij skom dru štvu, ko je osta vlja su bje kat ne spo sob nim da se od u pre la žnom iz gle du dru štve nih od no sa, ko ji su po sta li ne mi nov ni ili “pri rod ni po re dak”. U slu ča ju Pro­le ter skog de či jeg po zo ri šta, od ra sli su uči li po sma tra ju ći de te, odr ža va ju ći ko rekt nu dis tan cu ka ko bi iz be gli ne po želj no me ša­nje u “ra di kal nu pre mi je ru dra me”. (47) Za i sta je de te to ko je u ta ko ra di ka li zo va nom kon tek stu raz dva ja na dva de la bur žo a­sko odva ja nje od jav nih i pri vat nih do me na pra ve ći pro stor za no ve dru štve ne slo bo de ko je je Be nja min ta ko dje po ve zi vao sa mo ći fil ma. Ali po sto ji još jed na stra na Be nja mi no vog in te re so­va nja za mi me zis ko ja ni je is tra že na od stra ne Buck­Mor so ve. Ume šnost So ci o lo škog Ko le dža či jim sa stan ci ma u Pa ri zu je krat ko pri su stvo vao Be nja min 1930. go di ne, po pi ta nju mi me ti­ke je iz gle da bi la ge ne ral no ospo ra va na. U ra du Mi še la Le i ri sa “Du hov no u sva ko dnev nom ži vo tu”, ko ji je pred sta vljen u Ko­le džu, svet de tinj stva je is tra žen zbog kult ne vred no sti ko ja je pri pi sa na obič nim objek ti ma i pro sto ri ma ko ji, ka ko Le i ris ko­men ta ri še: “Da smo sta ri ji i obra zo va ni ji ne sum nji vo bi smo bez okle va nja raz ma tra li ove stva ri di rekt no u ve zi sa bo go vi ma iz pod zem nog sve ta” (48)

U is toj ve zi sa de tinj stvom i ar ha ič nom re li gi jom je Be nja­min pi sao da je Pro le ter sko de či je po zo ri šte “u do me nu de ce isto

86

što je bio Kar ne val za drev ne kul to ve.” (49) Po što su još ne in te­gri sa ni u ma te ri jal ne dru štve ne od no se ko ji de fi ni šu po na ša nje od ra slih, de ca su spo sob na da oži ve mr tve stva ri. Ova ma gič na spo sob nost ih či ni pra vim uči te lji ma isto ri ča ra ko ji mo ra ju na u­či ti da oži ve pro šlost za no ve ge ne ra ci je.

So ci o lo ški Ko ledž je pro u ča vao po re klo za jed ni ce u na sil­nom žr tvo va nju. U ovo me je nji hov od go vor na no vo do ba u ko­me, ka ko Vi ri lio su ge ri še, bi o skop ske re zi den ci je funk ci o ni šu kao spo me ni ci (pra zne grob ni ce) (50) ba ca ju ći či ni na du ho ve to tal nog ra ta (upe ča tljiv pri mer je D.W. Gri fi to vo “Ra đa nje na­ci je”). Za jed ni ca bi od sa da bi la sim bo li zo va na kroz bi o skop ski spek takl po vrat ka mr tvih. U pa ro di ji ono ga što su Ba taj i nje go ve ko le ge vi de le kao prin cip po tro šnje drev nih fe sti va la, film po sta­je pri mar ni po sred nik du hov nog sve ta. Uz te le vi zi ju, ja di ko va nje po sta je elek tron sko, na no vim glo bal nim ni vo i ma.

Za go net ka de te ta se sa ma ot kri la Be nja mi nu sa mo kao za­ko pa na is pod ru še vi na teh no lo škog pro gre sa: ot kri ća te le vi zi je, upo tre blje ne pr vi put od stra ne Na ci sta, pre te ći, po ja vlji va njem in du stri je kul tu re ame rič kog na či na ži vo ta, da is tre bi pri vat ni svet knji žev ne pi sme no sti ko ji je od ga jio i ti ra ni sao de te iz sred­nje kla se. No va lo gi ka več no za me nji ve ro be usme ra va na na bi­lo ko je po ten ci jal no tr ži šte će di rekt no uz ne mi ri ti pred hod no odvo jen svet de tinj stva. Po ro di ca iz pred gra đa je pri va ti zo va na i ipak, u isto vre me, tran sfor mi sa na po mo de lu ado le scent ske gru pe: de ca ra stu br zo dok od ra sli po ku ša va ju da osta nu mla di. Kult ska di men zi ja de či jeg sve ta ka ko ju je vi deo Be nja min, a Le­i ris je omo gu ćio pu to kaz po li ti ci do la ze ćeg elek tron skog do ba. Po lo gi ci Be nja mi no vog di ja lek tič kog mo de la ako bi ma sov ni me di ji li kvi di ra li de te na onaj na čin na ko ji je ono bi lo raz u me­va no do ta da no vo raz u me va nje de te ta kao ova plo će nja ar ha ič­nih mi me tič kih im pul sa bi slu ži lo kao iza zov teh no lo gi ji u nje­nim do mi nant nim for ma ma.

Fe sti va li elek tron skih te la Is tra ži va nje spro ve de no na So ci o lo škom ko le džu u ve zi sa

mi me zi som i žr tve nim im pul si ma su bjek ta ve o ma je uti ca lo na La ka no vu ka sni ju ela bo ra ci ju psi ho a na li ze. Mo že te ta ko đe pro­či ta ti u dru gim tek sto vi ma Ko le dža, tam nu stra nu Be nja mi no­ve fa sci ni ra no sti mi me zi som. Pre po rod mi me zi sa u mo der nim vre me ni ma je isto vre me no bi la oslo ba đa ju ća dru štve na si la kao i ma te ri ja li za ci ja su bjek ta na no voj le stvi ci kroz da lju teh no lo gi­za ci ju ljud ske per cep ci je.

Ovo je ta isto rij ska kon tra dik ci ja ko ja le ži is pod Be nja mi no­vog enig mat skog poj ma “di ja lek ti ke u mi ro va nju” (51)

De nis Ho li er iz ve šta va o Be nja mi no vom pri su stvu na Ko­le džu na Ka jo o vom pre da va nju o kar ne va lu (52) ko je mu je bi­lo in te re sant no zbog na gla ša va nja re ge ne ra ci je kroz du hov nu

ne u me re nost i po tro šnju. Ka joa je pri zvao kar ne val sli ka ma po­vrat ka mr tvih i pri vre me ne eko no mi je dra me i pre stu pa ko ji je prog nao osku di cu, šted nju i rad. U “Osam ne stom Bri mer Lu ja Bo na par te” Marks je pri ku pio ta kve kar ne val ske sli ke ka ko bi na pra vio raz li ku iz me đu re vo lu ci o nar nog i re ak ci o nar nog pri zi­va nja u pro šlo sti. (53)

Be nja min je pra tio slič ne raz li ke kao Marks u ra znim iz ra­zi ma mi ta o Zlat nom Do bu –di sku to va nog i od stra ne Ka joa kao sve ta ko ji se ri tu al no vra ća kroz kar ne val ske pro sla ve – ko­je pri ka zu ju svet bez ne sta ši ce: za stu pljen u uto pij skim vi zi ja ma Fu ri jea. (54) Dok mit sa dr ži re vo lu ci o nar nu na du so ci jal ne re­ge ne ra ci je ona na la zi svo ju do mi nant nu for mu u mi tu o pro gre­su. Pred vi đa ju ći in te re so va nje So ci o lo škog ko le dža za kar ne val Be nja min je pro na šao auten tič nu sli ku Zlat nog Do ba u de či jem po zo ri štu Asje La cis: “Sve je pre tu re no na gla vač ke i kao što su ga zde slu ži le ro bo ve to kom rim ske Sa tur na lie ta ko to kom pred­sta ve de ca sto je na po zor ni ci i obra zu ju svo je pred u sre tlji ve vas­pi ta če.”(55) Za Be nja mi na je kar ne val sa da pre u zeo ulo gu re vo­lu ci o nar nog pe da go ga.

Ka jo o vi za ključ ci iz nje go ve ver zi je pre da va nja o kar ne va lu – ko ja či ni jed no po gla vlje u de lu “Čo vek i du hov no”– su da je “sta ra raz li ka iz me đu fe šte i ra da” sa da za me nje na ovom iz me­đu “sta bil nog spo koj stva i pri nud nog na si lja”. (56)

Is kri vlje na li ca is cr plje nih tr ka ča na kra ju ma ra to na u Ri­fen šta lo voj Olympi ji: kar ne val lju di (1936) neo bič no pod se ća na one pre ži ve le lju de ko ji su se po ja vi li pred ka me ra ma u to ku oslo ba đa nja lo go ra 1945. go di ne. Na si lje ko je je uči nje no nad žr­tva ma fa ši zma bi lo je ka ta stro fal lna pro jek ci ja sa mo u ni šte nja, zah te va na od sva ko ga, od stra ne re ži ma, uklju ču ju ći bru tal nu rav no du šnost ko ja je bi la ma ska mu či te lja.

Olim pi ja da je pri zva la Grč ku pro šlost i pred sta vlja nje no ob na vlja nje u ma sov nim spek ta kli ma Ne mač kog Raj ha; ali pa­gan ska smrt se vra ća sa mo kroz eks plo a ti sa na te la u do bu auto­ma ti za ci je..

“To ta li ta ri zam glo ri fi ku je bol i rad “(Rad oslo ba đa) ali po­ri če smrt kao tro šak ili gu bi tak. Go mi la neo ža lo šće nih ko ji od u­vek pre te da će za i gra ti pro past u sve tu ži vih i da im je za to da ta bes plat na vla da vi na u una pred od re đe nim kul tur no sank ci o ni sa­nim pe ri o di ma ar ha ič nih kar ne va la sa da ko eg zi sti ra u pa kle nom pri su stvu te le vi zi je. Re še nje ko je je pred lo žio fa ši zam bi lo je u glo ri fi ko va nju pro šlo sti in di vi due bez ce ne po ko lek tiv nu vo lju ko ja je ka na li sa na ne pre sta no u pro iz vod nju.

Be nja mi no va po sled nja raz mi šlja nja, “Te ze o fi lo so fi ji isto­ri je”, ba ve se pi ta nji ma za jed ni ce i žr tvo va nja. Is ku plje nje mr­tvih kroz re vo lu ci o nar ni do la zak Me si je de ša va se sa mo kroz za tiš je: ta ko su fran cu ski re vo lu ci o na ri pu ca li na sat tvr đa ve u Pa ri zu. Ovaj na pad na vre me je pred sta vljen kod Be nja mi na u

87

smi slu “duh žr tvo va nja” pro le te ri ja ta (57). 1936 go di ne atle te su se tak mi či le pro tiv elek tron skog sa ta, “uži vo”, na te le vi zi ji. Ali pra vi kar ne val do vo di vre me u sta nje mi ro va nja. Am bi va lent ne mo guć no sti elek tron ske kul tu re zah te va ju kon ti nu i ra ni pro ces re kon fi gu ra ci je ka ko bi iza zva le šok usled spo zna je. Na red ne ge ne ra ci je su ot kri le Be nja mi no ve za pi se i po ku ša le da ih spo­je sa sop stve nim isto rij skim tre nut kom. Za Be nja mi na je sva ka ge ne ra ci ja “ob da re na sla bom me si jan skom mo ći.” (58) mo ći da se iz ne na da za u sta vi ma te ri ja li zo va no is ku stvo vre me na: uklju­či alarm ko ji će pro bu di ti mr tve.

Za­klju­čak­Po čeo sam ovu di sku si ju pra te ći Fo ste ro vo fo ku si ra nje na

tri raz li či ta aspek ta kri ti ke kul tu re ko ji po ma žu da se za snu je dru ga či ja isto ri ja te le vi zi je. La ka no va te o ri ja “Sta di ju ma ogle da­la” je po dr ža la (pre ko Al ti sea) po jam gle da o ca po zi ci o ni ra nog u bi o skop skom pro sto ru. Mi ri am Han sen ka že da ove te o ri je film skog gle da li šta “is pli va va ju na po čet noj tač ki pa ra dig mat ske tran sfor ma ci je na či na na ko je su fil mo vi ras pro stra nje ni i kon zu­mi ra ni.” (59) No vi uslo vi re cep ci je uve li ko ob li ko va ni od stra ne “elek tron ske teh no lo gi je ko ja je na šla oslo nac u te le vi zi ji” obe­le ža va ju sle de ću fa zu pri va ti za ci je elek tron skih me di ja. Isto ri ja te le vi zi je, ko ju sam pra tio u ovim di sku si ja ma, po ka zu je zna ko­ve po ste pe ne za me ne sta ri jeg poj ma “ma sov ne kul tu re” i po ja vu ono ga što se da nas obič no zo ve post for di stič kom eko no mi jom ili post mo der nom kul tu rom.

Han se no va za pa ža nja u ve zi sa tran sfor ma ci ja ma gle da li šta kon tek stu a li zu je po jam “fa ši stič kog su bjek ta” ko ji nas po no vo po ve zu je sa nu žno šću vra ća nja ra ni joj kri ti ci fa ši zma, ko ju isto­vre me no mo ra mo raz mo tri ti iz sop stve ne isto rij ski per spek ti ve. Rej mond Vi li am sov ar gu ment da te le vi zi ja tre ba da bu de shva­će na u smi slu jed nog ši reg isto rij skog pro ce sa ko ji on na zi va “mo bil na pri va ti za ci ja”osta je ključ efek tiv nog su prot sta vlja nja na šeg sop stve nog mo men ta sa Be nja mi no vim pra vo vre me nim pri zi va njem “eks plo ziv nog raz dva ja nja” dru štve nog pro sto ra. Ova kva apo ka lip tič na vi zi ja no vih me di ja tre ba da ima na umu uvid ko ji iz no si Vi li jams o pa ra dok su: da smo od jed nom po sta li mo bil ni ji i pri va ti zo va ni ji. Rat u Za li vu je mo bi li sao na ma so van i di rek tan na čin za mi šlje ni po re dak stva ri ko ji se uve žba vao u fil­mo vi ma po put Ram ba (1982.), Ter mi na to ra i Top Gun (1986). Taj po re dak se da tu ma či ti kao po sta vlja nje fa ši stič kog su bjek­ta ko ji se opi su je ne sa mo kao post for di stič ki ili post mo de ran već, ta ko đe i kao post vi jet nam ski. Ko lin Mek Keb je u ana li zi “Ame rič kih gra fi ta(1973.), iz neo svo ju kri ti ku breh ti an ske kri ti­ke re a li stič kog bi o sko pa. Taj film je ta ko đe ana li zi rao i Fre de rik Džej mson kao po če tak post mo der ne no stal gi je za pe de se tim go di na ma u Ame ri ci. (60)

1973. go di na če sto je po mi nja na kao pre kret ni ca ame rič ke po sle rat ne glo bal ne he ge mo ni je i po čet ka kra ja nje ne for di stič­ke eko no mi je, no vi mo me nat več ne ado le scen ci je te le vi zij ske kul tu re je ro đen.

No stal gi ja za ovim ra ni jim mo men ti ma mo bil ne pri va ti za­ci je osta je glav na oso bi na sa vre me ne me dij ske kul tu re. Ide o lo­ška funk ci ja ove no stal gi je, ka ko je vi de Mek Keb i Džej mson, je ne pri zna va nje ame rič kog po ni že nja u Vi jet na mu. Ovo ne pri­zna va nje fun da men tal no je za ka sni ju po ja vu Sta lo nea i Švar ce­ne ge ra kao pop iko na fa ši stič kog su bjek ta ko je je iden ti fi ko vao Fo ster. Te le sni štit post vi jet nam skog ado le scen ta ja vlja se kao pre u ve li čan ri mejk fa ši stič kog te la glo ri fi ko va nog u na ci stič koj pro pa gan di. Ka ko odo le ti tra že nju ob ja šnje nja ove opa ke no ve for me teh no su bjek ta?

Osta vi ću od go vor na ovo pi ta nje od je ki va nju zvu ka u ovim po sled njim ko men ta ri ma iz “Be nja mi no vih raz go vo ra sa Breh­tom”:

“Sa zna nje da ži vot ide da lje upr kos Hi tle ru, da će uvek bi ti de ce. On je mi slio na “epo hu bez isto ri je “...Ne ko li ko da na ka­sni je mi je re kao da mi sli da je do la zak ta kve epo he iz ve sni ji od po be de nad fa ši zmom... ‘Ne sme mo ni šta za ne ma ri ti u na šoj bor bi pro tiv te ko bi. Ono što oni pla ni ra ju ni je ni šta ma lo, bez gre ške. Oni pla ni ra ju 30 000 go di na una pred. Ko lo sal ne stva ri. Ko lo sal ne zlo či ne. Ni pred čim se ne za u sta vlja ju. Oni su tu da bi sve uni šti li. Sva ka ži va će li ja se gr či pred nji ho vim na le tom. Za­to i mi mo ra mo mi sli ti o sve mu. Oni ubo ga lju ju de te u maj či noj utro bi.’ Dok je ova ko pri čao ose tio sam pri me nu mo ći na svo joj ko ži, po ja či ni jed na ku mo ći fa ši zma – mi slim na sna gu ko ja se di gla iz du bi na isto ri je, ne ma nju od mo ći fa ši sta.” (61)

Ci­ta­ti:1)JacquesLacan,Ecrits:aselection,trans.AlanSheridan(NewYork:Norton,

1977),5.2)WalterBenjamin,Illuminations,trans.HarryZohn(NewYork:Schocken,1968),

251.3)HalFoster,“Postmodernisminparallax,”October63(1993):8.4) Foster,8.5) Foster,19.6)EduardoCadava,Wordsoflight:thesesonthephotographyofhistory(Princeton,

NewJersey:PrincetonUniversityPress,1997),xxiii.EduardoKadava:Rečisvetlo-sti,Beogradskikrug,2002.str.27

7)Cadava,xxiv.8)RaymondWilliams,Television:technologyandculturalform(NewYork:Schocken,

1975),24.9)AlbertAbramson,“Theinventionoftelevision”,inTelevision:aninternationalhi-

story,ed.AnthonySmith(OxfordUniversityPress,1995),30-31.10)Williams,26.11)RolandBarthes,Mythologies,trans.AnnetteLavers(NewYork:HillandWang,1972),

89.12)Benjamin,Illuminations,23613)AnneFriedberg,Windowshopping:cinemaandthepostmodern(Berkely:Univer-

sityofCaliforniaPress,1993),2.

88

14)Friedberg,139.15)JeanBaudrillard,“Theecstasyofcommunication”,inTheanti-aesthetic:essays

onpostmodernculture(Seattle,Washington:BayPress,1983),127.16)PeterHallandPaschalPreston,Thecarrierwave:newinformationaltechnologyand

thegeographyofinnovation1846-2003(London:UnwinHyman,1988),123.17)JonathanCrary,“Spectacle,attention,counter-memory,”October50(1989):

103.18)MiriamHansen,“Benjamin,cinemaandexperience:‘Theblueflowerinthelandof

technology’,”NewGermancritique40(1987):181.19)Crary,105.20)Abramson,30.21)MaxHorkeimer&TheodorW.Adorno,Dialecticofenlightenment,transJohnCum-

ming(NewYork:Continuum,1993).22)T.W.Adorno,etal,Theauthoritarianpersonality(NewYork:Harper&Bros.,

1950).23)SylviaHarvey,May‘68andfilmculture(London:BritishFilmInstitute,1980),

45.24)PatriciaMellencamp,“Videoandthecounterculture”,inGlobaltelevision,eds.

CynthiaSchneiderandBrianWallis(NewYork:WedgePress;CambridgeMassachu-setts:MIT,1988),205.

25)Hansen,“Benjamin”,179-180.26)ColinMacCabe,Theoreticalessays:film,linguistics,literature(ManchesterUniver-

sityPress,1985),73.27)Hansen,“Benjamin”,182-186.28)Hansen,“Benjamin”,218-219.29)Lacan,239.30)Foster,8.31)SusanBuck-Morss,“Aestheticsandanaesthetics:WalterBenjamin’sartworkessay

reconsidered,”October62(1992):32-35.32)SusanBuck-Morss,Thedialecticsofseeing:WalterBenjaminandtheArcadesPro-

ject(Cambridge,Massachusetts:MITPress,1989),326.33)RogerCaillois,“Mimicryandlegendarypyschaesthenia,”trans.JohnShepley,Oc-

tober31(1984):30.34)Caillois,23.35)Lacan,4.36)Caillois,32.37)Benjamin,Illuminations,84.38)CitedinPaulVirilio,Warandcinema:thelogisticsofperception,trans.PatrickCa-

mille(London:Verso,1989),72.39)LaurenceA.Rickels,ThecaseofCalifornia(BaltimoreandLondon:JohnsHopkins,

1991),93.

40)Rickels,101.41)Virilio,66.42)PatriciaMellencamp,“TVtimeandcatastrophe,orBeyondthepleasureprinciple

oftelevision”,inLogicsoftelevision:essaysinculturalcriticism,ed.PatriciaMel-lencamp(Bloomington&Indianapolis:IndianaUniversityPress,1990),260.

43)seeNeilPostman,Thedisappearanceofchildhood(NewYork:DelacortePress,1982).

44)seeMichaelTaussig,Mimesisandalterity:aparticularhistoryofthesenses(NewYork&London:Routledge,1993).

45)JackZipes,“Buildingachildren’stheatre:2Documents,”Performance1.5(1973):22-24.

46)AsjaLacis,“Amemoir,”trans.JackZipes,Performance1.5(1973):24-27.47)WalterBenjamin,“Programforaproletarianchildren’stheatre,”trans.SusanBuck-

Morss,Performance1.5.(1973):31.48)citedinDenisHollier,ed.,TheCollegeofSociology1937-1939,trans.BetsyWing

(Minneapolis:UniversityofMinnesotaPress,1988),26.49)Benjamin,“Program”,32.50)Virilio,31.51)WalterBenjamin,CharlesBaudelaire:alyricpoetintheeraofhighcapitalism,

trans.HarryZohn(London:Verso,1983),p.171.52)Hollier,xxi.53)TheMarx-Engelsreader(2ndEd.),ed.RobertC.Tucker,(NewYork&Lo,1978).54)Buck-Morss,Dialecticsofseeing,118-120.55)Benjamin,“Program”,32.56)citedinHollier,CollegeofSociology,302-303.57)Benjamin,Illuminations,262.58)Benjamin,Illuminations,25459)MiriamHansen,“Earlycinema,latecinema:transformationsofthepublicsphere”

inViewingpositions;waysofseeingfilm,ed.LindaWilliams(NewBrunswick,NewJersey:RutgersUniversityPress,1994),135.

60)FredericJameson,“Postmodernismandconsumersociety”,inTheanti-aesthetic,116

61)WalterBenjamin,UnderstandingBrecht,trans.AnnaBostock(London:Verso,1973),120.

Iz­vor:ScreeningthePast,Issue4,1998,http://www.latrobe.edu.au/screeningthepast/firstrelease/fir998/AMfr4e.htm.

89

90

Radio­Alisa­emituje:­muziku,­vesti,­bašte­u­cvetu,­

besmislene­razgovore,­pronalaske,­otkrića,­recepte,­

horoskope,­čarobne­ljubavne­napitke,­

poruke,­masaže­i­laži.

Radikalnimediji

91

Kris Eton/ Pristup alternativnim medijima: teorija i metoda

Radikalnimediji

Kris Eton / pre vod: Iva na Ko mlen ski

Pristup alternativnim medijima:­teorija­i­metoda

U ovoj ras pra vi pred lo ži ću te o ri ju al ter na tiv nih i ra­di kal nih me di ja ko ja ni je ogra ni če na sa mo na po li­

tič ke i “ot po ra ške” me di je, već se mo že pri me nji va ti u ob ja šnje nju no vi jih kul tu ral nih i me dij skih for mi po put auto nom nih me dij skih pro iz vo da (zi no va) ili hi brid nih for mi elek tron ske ko mu ni ka ci je. Te o ri ja je u prin ci pu za­sno va na na te o rij skim na cr ti ma Do uv nin ga (Dow ning) (1984), Di kin so na (Dic kin son, 1997) i Dun kom bea (Dun­com be, 1997) s tim da sam pro ši rio nji ho ve te o rij ske po stav ke ka ob ja šnje nju tran sfor ma ci ja kog po ten ci ja la me di ja kao re flek siv nih in stru men ta ko mu ni ka cij ske prak se u dru štve nim mre ža ma. Da kle, mo ja te o ri ja se fo ku si ra na dru štve ne pro ce se i od no se.

Te ma al ter na tiv nih i ra di kal nih me di ja se je dva po ja vlju je u do mi nant nim tra di ci o nal nim is tra ži va nji­ma me di ja. Ovo je iz ne na đu ju će, s ob zi rom da bi ne ke dru štve ne te o ri je mo ra le ima ti in te re so va nja za njih. Kla sič na mark si stič ka ana li za me di ja sa dr ži u se bi se­me ovog in te re sa, po to me al ter na tiv ni me di ji mo gu bi ti tu ma če ni kao ra di kal na nad grad nja an ti ka pi ta li­stič kih pro duk ci o nih od no sa, če sto po ve zi va ni sa pro­jek ti ma ide o lo ške kri ti ke i ko re ni tog ras ki da sa tra di ci­jom. Gram ši jev po jam kon tra­he ge mo ni je oči ta va se kroz niz ra di kal no me dij skih pro je ka ta, ne sa mo na oče ki va nim me sti ma kao što su rad nič ka štam pa (Al­len, 1985 i Sparks, 1985) ili ra di kal ne so ci ja li stič ke pu­bli ka ci je (Dow ning,1984). Po ku ša ji da se te o re ti zu ju i raz vi ju kon cep tu al ni okvi ri za ra di kal ne i al ter na tiv ne me di je su još re đi. Re klo bi se da je Frank furt ska ško la po dr ža va la ide ju al ter na tiv ne štam pe su de ći po oštrom Ador no vom su du da je naj bo lja bor ba se kul tur nom in­du stri jom kroz “po li ti ku dis tan ci ra nja od tra di ci nal nih me di ja ko ji su to li ko kom pro mi to va ni da ne mo gu bi ti ko ri šte ni od stra ne opo zi ci o nih dru štve nih si la” (ci ti ra­no kod Ben nett, 1982: 46).

Ador no je ša pi ro graf sma trao za “jed no ne na me­tlji vo sred stvo pro pa gan de ko je bi tre ba lo su prot sta vi ti bur žo a ski kon ci pi ra noj štam par skoj ma ši ni”. (ibid.)

En zen sber ger (1976) je pred lo žio po li tič ki eman ci pa tor nu upo tre bu me di ja ko ju bi ka rak te ri sa la:

1) in ter ak ci ja iz me đu pu bli ke i kre a to ra; 2) ko lek tiv na pro duk ci ja;3) bri ga o sva ko dnev nim po tre ba ma lju di.

De nis Mek Ku eil (De nis McQu a il) je ovo sta no vi šte okarak­te ri sao kao eks trem no li be ral­plu ra li stič ki mo del, uz sum nju da je ta kav mo del po go dan za ra di kal nu re kon cep tu a li za ci ju:

Sa da go vo ri mo o ver zi ji ko mu ni ka ci nih od no sa ko ji idu ko rak da lje od do me na do mi nant nih me di ja, u toj ver zi ji lju di pre te žno ko ri ste me di je ma log do me ta, dok se ve li ke me dij ske in sti tu ci je ne di fi e ren ci ra nih sa dr ža ja ne ko ri ste.

(McQu a il, 1987: 88)

Do met, broj i ra zno li kost al ter na tiv nih me di ja u svim ob li ci­ma (štam pa nom i elek tron skom) i per spek ti ve (per so nal ni zi no­vi, rad nič ke no vi ne ve li kog ti ra ža, no vi ne ra di kal nih za jed ni ca, ča so pi si o sek su al nim po li ti kama, anar hi stič ke sa mi zdat bro šu­re) pred la žu raz vi ja nje te o ri je li be ral nog plu ra li zma do kraj njih gra ni ca. Mo del me di ja gde “lju di pre te žno ko ri ste me di je ma log do me ta” ne mo ra bi ti pro dukt ide a li zma ni ti iza zva ti uru ša va­nje me di ja ve li kog do me ta ali po ne kad mo že mo na i ći na obla sti u ko ji ma pre o vla da va ju me di ji ma log do me ta. U do pu nje nom iz da nju (Mc Qu a il, 1987) pro na la zi mo mo del ‘de mo krat skog uče sni ka’ (po no vo ba zi ran na En zen sber ge ru), ko ji se za sni va na upo tre bi ko mu ni ka cij skih me di ja “za in ter ak ci ju i ko mu ni­ka ci ju u okru že nju ma lih za jed ni ca, in te re snih i sub kul tur nih gru pa” ko ja fa vo ri zu je “ho ri zon tal ne obra sce in ter ak ci je”, gde su “uče stvo va nje i in ter ak ci ja naj va žni ji (Mc Qu a il, 1994: 132). Ova te o ri ja, sa mo po vr šno ocr ta na, nig de (čak ni kod En zen sber­ge ra), ni je u pot pu no sti raz vi je na. Mek Ku eil (1987) nas ta ko đe upo zo ra va da je mo žda ko ri sni je pro na ći te o rij sku vred nost za al ter na tiv ne i ra di kal ne me di je, ne iz po sto je ćih iz vo ra do mi nant­nih me di ja, već iz me di ja ko ji su u opo zi ci ji sa do mi nant nim me­di ji ma. Pred la ži ću te o ri ju al ter na tiv nih i ra di kal nih me di ja ko ji pro is ti ču iz ovih iz vo ra. Te o ri ja ne će bi ti ogra ni če na strikt no na po li tič ke i “ot po ra ške”me di je, na me ra nam je da raz vi je mo mo del ko ji će bi ti upo tre bljiv u ana li zi me di ja okre nu tih umet­no sti i knji žev no sti (vi deo, mu zi ka, mejl art, kre a tiv no pi sa nje), kao i no vi jim kul tur nim for ma ma po put zi no va i hi brid nim for­ma ma elek tron ske ko mu nu ni ka ci je. Čak i unu tar po je di nač ne obla sti al ter na tiv nih me di ja po sto ji mno go raz li či to sti u sti lo vi­ma i per spek ti va ma.

Ovu me dij sku pro duk ci ju mo že mo fu ko ov ski tu ma či ti kao “po bu nu pot či nje nog zna nja” (Fo u ca ult, 1980: 81). Op seg gla so va ko ji mo gu da go vo re di rekt no o ovom “pod či nje nom

92

zna nju” se pri bli ža va si tu a ci ji ka da je “onaj dru gi” u si tu a ci ji da pred sta vi se be, gde su po Spi va ko voj ana li zi (1988) “pri rod ni in for ma to ri” spo sob ni da sa mi go vo re vla sti tim “ne svo di vo ra­zno li kim” gla so vi ma.

Pre ma to me, al ter na tiv ni i ra di kal ni me di ji se mo gu raz u­me ti kao “ra zno gla sni tek sto vi” (Buc king ham i Sef ton­Green, ci ti ra no u Ga un tlett­u, 1996: 91 ski ci ra no ta ko đe u poj mu di ja­lo gi zma kod Mi haj la Bah ti na) ko ji da ju pun, ra zno gla san iz raz sve mu Dru gom. Mo del ko ji je ov de pre zen to van ide da lje od tek stu al nog, pa ipak pro na la zi raz li či tost, eks pe ri men tal nost i tran sfor ma ci ju u prin ci pi ma or ga ni zo va no sti, pro duk ci je i dru­štve nih od no sa unu tar i iz van ovih me di ja, sma tra ju ći da su sred­stva ko mu ni ka ci je dru štve ni i ma te ri jal ni pro iz ve di (Wil li ams, 1980). Ovo se pri bli ža va Raymond Wil li am so vom ra ni jem poj­mu de mo krat ske ko mu ni ka ci je:

[gde] svi iz vo ri ima ju pri stup za jed nič kim ka na li ma ....[i gde oni ko ji su za in te re so va ni mo gu] da ko mu ni ci ra ju, da po stig nu ....ak tiv nu re cep ci ju i sna žan od go vor.

(Wil li ams, 1963: 304)

U svo joj stu di ji o zi no vi ma u Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža­va ma, Dun com be (1997: 15) go vo ri o svo jim po ku ša ji ma da “di­sci pli nu je ne di sci pli no va ne su bjek te”. Is ku ša va nje ko li ko iz vo ra je dan te o rij ski mo del mo že da “sa dr ži”bi će, uz is pi ti va nje nje go­ve eks pla na tor ne mo ći, do dat na pro ve ra. U prin ci pu ću se dr ža ti te o ret skih ‘ski ca’ pred sta vlje nih u tri po me nu te ključ ne stu di je: po li tič ko ra di kal ni me di ji u Ame ri ci i Evro pi se dam de se tih i ra­nih osam de se tih go di na (Dow ning, 1984); stu di ja o Bri tan skim “kul tur nim al ter na ti va ma” (Dic kin son, 1977); i Dun com be o va (1997) stu di ja o ame rič kim zi no vi ma. Po ku ša ću ta ko đe da pro­na đem pred no sti ne kih aspe ka ta kul tu ral ne te o ri je. (Bo ur di eu, 1984, 1993 and 1997).

De fi ni sa ti ‘al ter na tiv no’ i ‘ra di kal no’

P ri vid na neo d re đe nost u de fi ni sa nju ter mi na u ovoj obla sti na ve la je ne ke kri ti ča re da tvr de ka ko ne po sto ji sa dr žaj na

de fi ni ci ja ter mi na “al ter na tiv ni me di ji” (Abel, 1997). Dok ter­min “ra di kal no” ohra bru je de fi ni ci ju ko ja se pr ven stve no ti če dru šve nih (če sto re vo lu ci o nar nih) pro me na (ta ko đe i “ra di kal­nih” u spe ci fič nom pe ri o du En gle ske isto ri je), “al ter na tiv no” nu di mno go slo bod ni ja od re đe na. Obi ča ji i prak sa unu tar al ter­na tiv nih me di ja u pro te kloj de ce ni ji iz gle da da su se sme sti li u ‘al ter na tiv nom’ kao od go va ra ju ćem ter mi nu. Kao krov ni ter min, nje go va sna ga le ži u to me da mo že ob u hva ti ti mno go vi še ne go ra di kal ni, ili što od red ni ca “pu bli ka ci ja dru štve ne pro me ne” mo­že. On se ta ko đe, mo že od no si ti i na ča so pi se o al ter na tiv nom na či nu ži vlje nja, iz u zet no ra zno vr sne ti po ve zi no va i ni sko ti ra­

žna iz da nja po e zi je i pro ze. Ako bi smo po sta vi li “al ter na tiv no” kao ana li tič ki ter min mo gli bi smo pri u šti ti se bi vi še spe ci fič no sti od pu ke od red be ‘ne­tra di ci o nal nih’. Ne ki ko men ta to ri iz gle da br ka ju ova dva ter mi na.

Sma tram vred nim da ov de raz mo tri mo ne ke de ta lje kon­ku rent skih de fi ni ci ja al ter na tiv nih me di ja. U ono me što sle di, ras pra vlja ću o to me ka ko su naj zna čaj ni ji ar gu men ti iz ne še ni od stra ne su par ni ka u di sku si ji o al ter na tiv nim me di ji ma ne a­de kvat ni po što ni jed ni ne nu de pre ci zno raz u me va nje ovog fe no me na. Ume sto njih, pred la žem mo del ob ja šnje nja al ter na­tiv nih me di ja ko ji se ba vi or ga ni za ci jom unu tar so ci o kul tu ro­lo škog kon cep ta u is toj me ri kao i njho vim sa dr ža jem. Po če ću ipak sa sa dr ža jem.

Mno ge stu di je po ka zu ju ka ko ma sov ni me di ji pred sta vlja ju spe ci fič ne so ci jal ne gru pe na na čin ko ji su ge ri še da su te gru pe kriv ci za od re đe na eko nom ska ili so ci jal na sta nja ili da ima ju eks­trem ne po li tič ke ili kul tu ro lo ške po gle de. Ta kve gru pe obič no ne ma ju moć nu i uti caj nu eli tu ko ja ru tin ski ima pri stup ma sov­nim me di ji ma. U kon tra stu sa tim osta le gru pe su mar gi na li zo­va ne i one mo ća ne tret ma nom u me di ji ma, tret ma nom pro tiv ko ga uglav nom ne mo gu da re a gu ju. Me dij ska Gru pa na Uni ver­zi te tu u Gla zgo vu (1976. i 1982. go di ne, na pri mer) po ka za la je ka ko su sin di ka ti rad ni ka, štraj ka či i sli ka in du strij skih od no sa por tre ti sa ni u ve li koj me ri iz po lo ža ja moć nih po li ti ča ra, vla sni­ka kom pa ni ja i nji ho vih me na dže ra. Rad ni ci i nji ho vi za stup ni ci su u naj bo ljem slu ča ju pri ka za ni kao iri tant ni a u naj go rem slu­ča ju kao sa bo te ri ko ji se po na ša ju mi mo okvi ra lo gi ke zdra vog ra zu ma. Dej vid Mi le ro va (1994) stu di ja do mint nog iz ve šta va nja o Se ver noj Ir skoj, Tod Gi tli no va (1980) is pi ti va nja ka rak te ri sti­ka ame rič kih me di ja u to ku ka rak te ri za ci je No ve le vi ce še zde se­tih go di na, Mar ge rit Dž. Mo ri co va (1992) stu di ja pred sta vlja nja ho mo sek su a la ca i le zbej ki u ame rič kim me di ji ma, sve uka zu ju na iz u zet no se lek tiv no iz ve šta va nje pu no pred ra su da. Ov de sam ma nje za in te re so van za ot kri va nje raz lo ga so ci jal ne kon struk ci je ve sti u ma sov nim me di ji ma (ba zi ra ne na kom plek sno sti ri tu a la i ru ti na no vi nar skih re dak ci ja, uslo va pro duk ci je, ide ji pro fe si o na­li zma i objek tiv no sti, uve žba nih stan dar da pi sa nja i ure đi va nja, slu čaj nih in ci de na ta i sreć nih okol no sti), pre bih na gla sio od go­vo re al ter na tiv ne štam pe na ta kve kon struk ci je de mon stri ra ne ne sa mo kri ti kom ma sov nih me di ja već kon struk ci jom sop stve­nih ve sti ba zi ra nih na al ter na tiv nim vred no sti ma i na či ni ma sa­ku plja nja i pri stu pa ve sti ma. Ukrat ko, ove vred no sti pro is ti ču iz že lje da se pri če in ter pre ti ra ju na dru ga či ji na čin kao i da se pred sta ve pri če ko je se ina če ne sma tra ju ve sti ma, – na taj na čin su prot sta vlju ći se do mi nat nom ‘hi je rar hij skom pri stu pu’ (Me dij­ska Gru pa Uni ver zi te ta u Gla zgo vu, 1976: 245) ko ji je za stu pljen u me di ji ma. Eli ta eks pe ra ta i uče nih uvek te ži da obez be di lak ši

93

94

pri stup vla sti tim ide ja ma za raz li ku od di si de na ta, ne pri la go đe­nih, ma njin skih gru pe pa čak “obič nih lju di” ko ji su li še ni ta kve mo guć no sti. Moć ne gru pe i in di vi due ima ju pri vi le go van i lak pri stup sa mim ve sti ma, kao i na či nu i sred stvi ma me dij ske pro­duk ci je. (Me dij ska Gru pa Uni ver zi te ta u Gla zgo vu, 1980: 114). Cilj onog de la al ter na tiv nih me di ja za in te re so va nog za ve sti osta­je jed no sta van: obez be di ti ovoj mar gi na li zo va noj gru pi lju di pri­stup me di ji ma pod uslo vi ma ko je ima pri vi le go va na gru pa. Ovo zna či raz vi ja nje me di ja ko ji će ohra bri ti i nor ma li zo va ti ta kav pri stup u ko me će rad ni ci, sek su al ne ma nji ne, rad nič ki sin di ka­ti, pro test ne gru pe – lju di ni žeg so ci jal nog sta tu sa u od no su na eli te vla sni ka, me na dže ra, i teh no pro fe si o na la ca – mo ći pra vi­ti sop stve ne ve sti bi lo da se po ja vlju ju u nji ma kao glav ni ak te ri ili pra ve ći ve sti ko je opi su ju nji ho vu si tu a ci ju.

Džon Fi ske (1992d) je is ta kao raz li ke iz me đu tra di ci o nal nih i al ter na tiv nih me di ja. One se sa sto je u ra zli ci u oda bi ru ve sti, na či nu na ko ji je iz vr šen oda bir, po seb no na či nu na ko ji al ter na­tiv ni me di ji po li ti zu ju “me dij sku cen zu ru do ga đa ja” (ma da je Fi­ske ozbilj no skep ti čan po pi ta nju od no sa al ter na tiv ne štam pe pre ma sva ko dnev nim bri ga ma obič nih lju di). Ovo osta je stal ni pro blem: de fi ni sa ti ka ko i ko li ko al ter na tiv ni me di ji sa gle da va ju pri stup svom vla sti tom sa dr ža ju.

Ame rič ka gru pa Pro ject Cen so red iz da je go di šnjak ko ji u se bi sa dr ži ame rič ke “top cen zu ri sa ne pri če”. Od 25 pri ča ko je su pred sta vlje ne kao “ve sti ko je ni su na pra vi le vest” u svom iz­da nju iz 1999. sa mo 4 pri če su bi le pro dukt ame rič kih ma tič nih me di ja. Od svog osni va nja 1976. go di ne Pro ject Cen so red je upor no do ka zi vao te zu da su al ter na tiv ni me di ji me sto za pri če ko je se iz bi lo kog raz lo ga (sa vet vla de, ko mer ci jal ni pri ti sak od stra ne ogla ši va ča, uro đe ni kon zer va ti zam u na či nu iz ve šta va nja, pri o ri te ti ve sti) ne po ja vlju ju u tra di ci o nal nim me di ji ma. Iako ova kav pro je kat ne po sto ji u Bri ta ni ji, i u njoj je mo gu će pro na­ći slič ne pri me re. Na pri mer, Lob ster (Ja stog) bri tan ski žur nal o pa ra po li ti ci, bio je pr vi ko ji je iz neo pri ču o Ko lin Vo le su i “Ope­ra ci ji Pa kle na Po mo ran dža”, za ve ri MI­5 u ci lju de sta bi li za ci je Vil so no ve vla de. Mno go pre ne go što su The Sun day Ti mes i Na tu re po če li da tru be o ovoj te mi, po vre me no is tra ži vač ki, al­ter na tiv ni ma ga zin Open Eye je ob ja vio pri ču o do bro po zna toj te mi zva noj Pi ter Du e zberg ras pra va o SI DI ko ja ta ko đe sa dr ži uput stva gde pro na ći “ne kon ven ci o nal na sta no vi šta” po pi ta nju SI DE. No vo sti u ve zi sa ne kim bri tan skim te ma ma se mo gu na­ći sa mo u ino stran stvu. Ame rič ki Co vert Ac tion Qu ar terly je ob­ja vio op šir nu pri ču o Bri tan skoj voj noj tak ti ci u ko joj op tu žu je re pu bli kan ske ti nej dže re iz Se ver ne Ir ske za uz ne mi ra va nje pa čak i za ubi stvo. U me dij skoj kul tu ri ko ja je iz gle da sve ma nje i ma nje za in te re so va na za po drob no is tra ži vač ko iz ve šta va nje, al­ter na tiv ni me di ji pru ža ju in for ma ci ju i in ter pre ta ci ju sve ta ko ju

ina če ne bi smo mo gli vi de ti ni ti na ći na ne kom dru gom me stu. Al ter na tiv ne pu bli ka ci je su u su šti ni za in te re so va ni je za slo bod­ne ide je ne go za pro fit.

Dve ame rič ke stu di je po ka zu ju zna čaj al ter na tiv nih me di­ja ka ko za ra di kal ni ta ko i ne kon ven ci o nal ni sa dr žaj. Pa tri cia Glas Šu man (1982) tvr di da je “al ter na tiv na štam pa – u kom god for ma tu bi la – naš mo der ni pan fle ti sta”. Al ter na tiv ni me di­ji ko ri ste me tod pro duk ci je i di stri bu ci je ko ji je sro dan sa ak ti vi­stič koj fi lo so fi ji kre i ra nja “in for ma ci ja zbog ak ci je” – bla go vre­me no i br zo. Kao ta kvi, al ter na tiv ni me di ji se mo gu ba vi ti pi ta­nji ma ko ja su ak tu el na. U sa moj pri ro di ovih me di ja su ova kva ak tu el na pi ta nja, po go to vo je u pri ro di ak ti vi zma da od go va ra na so ci jal na pi ta nja čim se ona po ja ve. Šu man ob ja šnja va ka ko je si lo va nje kao so ci jal ni pro blem pr vo de fi ni sa no od stra ne al­ter na tiv nih me di ja kao “sek su al ni zlo čin” – či ta vih go di nu da­na pre ne go što ga je New York Ti mes iden ti fi ko vao kao ta kav, a če ti ri go di ne pre ne go što su se vo de ći iz da va či knji ga uop šte do ta kli ove te me.

U jed nom dru gom ese ju Te ri A. Ke te rung (1982) is tra žu je pro blem si lo va nja de talj ni je po re de ći re por ta že o nje mu u ame­rič kim al ter na tiv nim i tra di ci on lnim me di ji ma sa slič nim stu di­ja ma ko je su is tra ži va le Iran sku re vo lu ci ju se dam de se tih go di­na. Ona pre zen tu je do ka ze ko ji po tvr đu ju te zu da je al ter na tiv na štam pa u sta nju da po ka že “za vi snost iz vo ra in for ma ci ja”.(str.7). Pre ma to me i moj rad (na pri mer At ton, 1996a, Ch. 3) pred sta­vlja da lje po tvr du tih te za iz bri tan ske per spek ti ve.

Ta kvi ar gu men ti po dr ža va ju dru gi i tre ći ele me nat de fi ni­ci je al ter na tiv ne štam pe, ko je je pred lo ži la Kra ljev ska ko mi si ja za štam pu. (1977):

1. al ter na tiv na iz da nja se ba ve mi šlje njem ma log de la ma­nji na,

2. is ka zu ju sta vo ve “ko ji su u su ko bu sa ši ro ko ras pro stra­nje nim uve re nji ma”

3. “za stu pa ju sta vo ve ili po gle de u ve zi sa te ma ma ko ji ma ni je da ta pa žnja u pu bli ka ci ja ma ko je su do stup ne ši ro­kom audi to ri ju mu.”

Ko mi si ja je na sta vi la da na gla ša va po ten ci jal ne vred no sti “ra zno vr sno sti al ter na tiv nih iz da nja ko je uka zu ju na za do volj­stvo zbog ne do volj no raz vi je ne ra zno li ko sti me di ja, kao i na ne­volj ko sti ili ne spo sob no sti de la ve ćin skih pu bli ka ci ja da obez be­de pro stor za mi šlje nje ma nji na.” (1977: 40). Ko mi si ja je ta ko đe pre po zna la mar gi nal nost mno gih od ovih iz da nja, ma li broj od­štam pa nih pri me ra ka i istin sku ne vi dlji vost na tr ži štu. Ve ći deo ovih pro ce na je isti nit. Ipak, pr vi deo ove de fi ni ci je je spo ran: ve li či na ma njin ske pu bli ke je di sku ta bi lan (al ter na tiv ni me di ji su iz da va li i na sta vlja ju da iz da ju za ne ke ve li ke ma njin ske za jed­

95

ni ce: ta kva je na pri mer za jed ni ca ho mo sek su a la ca i le zbej ki). Ka da se na pri mer uzmu u ob zir ve li ki pro test ni po kre ti ve o ma je di sku ta bil no da li su sta vo vi ko je pro pa gi ra ju al ter na tiv ni me­di ji u stva ri ‘ši ro ko ras pro stra nje ni’. Slič no to me, Džon Fi ske o va (1992a) pret po stav ka da ve ći na al ter na tiv nih me di ja ‘cir ku li še me đu de lom obra zo va ne sred nje kla se u is toj me ri kao ofi ci jel ne ve sti’ (p. 47). U sve tlu pret po stav ki o pro duk ci ji sa vre me nih al­ter na tiv nih ve sti (na pri mer, Dic kin son, 1997) Ma njin ska No vin­ska Gru pa, 1980a; (Whi ta ker, 1981), nje go ve da lje pret po stav ke su da ovo pred sta vlja ‘bor bu iz me đu cen tra li stič ki je i mar gi na li­zo va ni je oda no sti unu tar blo ko va si la, pre ne go bor bu iz me đu blo kov skih si la i lju di ‘. Ova pret po stav ka je ma nje po u zda na. Za i sta, ovo me bi se su prot sta vi li oni ko ji sma tra ju da je cilj iz da­va nja al ter na tiv nih no vi na ovla da va nje vla sti tim ži vo tom, po što se iz ra zi to ose ća ju van sva kog blo ka.

Ured ni ci Al ter na ti ves in Print, glav nog bi bli o graf skog de­la u ovom do me nu da nas, pred sta vlja ju tri pri vid no jed no stav­na kri te ri ju ma na spram ko jih bi is ku ša va li iz da va če ko ji se po­ja vlju ju na nji ho vim stra ni ca ma. Sma tra ju da bi se iz da vač mo­gao sma tra ti al ter na tiv cem ako bi is pu nja vao bar jed nu stav ku od na ve de nih:

1. iz da vač mo ra da bu de ne ko mer ci jal na oso ba po ka zu ju ći da je glav na mo ti va ci ja iz da va štva ‘osnov na za in te re so va­nost za in for ma ci je a ne za pro fit’.

2. su šti na nji ho vog iz da va štva bi tre ba lo da se fo ku si ra na ‘dru štve nu od go vor nost ili kre a tiv nost iz ra za ili če sto na kom bi na ci ji oba’

3. ko nač no, do volj no je da iz da vač se be na zo ve al ter na tiv­nim iz da va čem.

(Al ter na ti ve u štam pi” 1980: vii)

Ta ko pri vid no jed no sta van kri te ri jum pred sta vlja pro ble­me. Dok je ne ko mer ci ja li zam do volj no re dak u tra di ci o nal nom iz da va štvu ni je da ta ni ka kva in di ka ci ja ka ko bi se mo gla de mon­stri ra ti za in te re so va nost za no ve ide je. Ne pro fit ni iz da va či bi la­ko mo gli uklju či ti do bro tvor ne ak ci je či ji bi ci lje vi mo gli uve li ko bi ti u kon flik tu sa onim što na ši auto ri ima ju na umu u dru gom kri te ri ju mu. Sve dok ne pru že pri mer “dru štve ne od go vor no sti” auto ri pi šu iz per spek ti ve u ko joj oče ku je mo tri is tak nu te te me: pro mo ci ja odr ži ve eko no mi je, te ma lo kal nih za jed ni ca i lo kal­ne de mo kra ti je, sve pred po ve ća nom glo ba li za ci jom i kon cen­tra ci jom ko mer ci jal ne i po li tič ke mo ći ko je su cen tar dr žav nih vla da i udru že nih in te re sa. Na ža lost, do da tak ovom dru gom kri te ri ju mu kre a tiv nog iz ra ža va nja, ili če sto, kom bi na ci ja oba, pro ši ru je de fi ni ci ju al ter na tiv nih me di ja. Ona sa dr ži bi lo ko ji tip ar ti stič ke pu bli ka ci je, za tim ga oči gled no su ža va na ka te go­ri ju ko ja je dva uop šte da se su sre će u ovom po lju: kom bi na ci ja

kre a tiv nog iz ra za i so ci jal ne od go vor no sti. U mom pre gle du bri­tan ske i ame rič ke al ter na tiv ne štam pe, bio sam u pri li ci da ot kri­jem mno ge pri me re ove dve ka te go ri je, kao odvo je ne ali ni je dan ko ji ih je kom bi no vao. Iako ra zno li kost oso bi na, ti pič nih za zin mo že kom bi no va ti obe ka te go ri je u jed nom na slo vu, ne tre ba re ći da po sto ji ko or di na ci ja me đu nji ma (At ton, 1996a). Tre ći kri te ri jum ko ji je ‘do volj no je da iz da vač se be na zo ve al ter na tiv­nim iz da va čem’ ne tre ba ko men ta ri sa ti. Otkad se zin uz di gao, osam de se tih go di na, mno gi tra di ci o nal ni iz da va či (uglav nom no vi ne) su pro ba li da is ko ri ste nje go vu pri vlač nost mla dim či­ta o ci ma, ko ji ni su pod uti ca jem tra di ci o nal nih me di ja, ti me što su iz da va li su ro gat zi no ve. Ovaj po sled nji kri te ri jum ne do zvo­lja va ova kve pre va re.

Ko nač no, ova tri kri te ri ju ma – a mo ra mo ima ti na umu da bi tre ba la bi ti odvo je na, od ko jih pu bli ka ci ja tre ba da za do­vo lji bi lo ko ji pa da bu de ‘al ter na tiv na’ – ni su ni šta pre ci zni ja od mno go jed no stav ni je ne ga tiv ne de fi ni ci je. Ta de fi ni ci ja naj­bo lje je re zi mi ra na kod Ko me di ja: to ni je utvr đen re do sled, to ni je ka pi ta listčki si stem, to ni je tra di ci o nal no vi đe nje stva ri, …ili to je jed no stav no ne kon ven ci o nal ni na čin de lo va nja.’ (Co­me dia, 1984: 95).

Ova kva ne ja sno ća pri ro de i na me re, ne osta vlja za go vor ni ci­ma al ter na tiv nih me di ja mo guć nost da se su prot sta ve kri ti ci zmu ko ji do vo di u pi ta nje nji ho vu auten tič nost. Ako čak ni su spo sob­ni da de fi ni šu šta ra de, za što bi se on da tre ti ra li kao spe ci jal ni slu ča je vi, ka ko oni se be ja sno vi de. Ric hard Abel je po le mi sao o to me da sa ta ko ne ja snim ci lje vi ma po put ovih ‘ono što nam osta je je ta ko ela sti čan ter min, da je li šen bi lo ka kvog istin skog zna ča ja ‘ (Abel, 1997: 79). On tvdi da al ter na tiv ni me di ji ne uspe­va ju da po nu de bi lo ka kav ube dljiv do kaz je din stve no sti, u bi lo ko joj od tri obla sti: na osno vu sa dr ža ja, po bu đi va nja so ci jal nih pro me na, i na po lju eko nom ske slo bo de. Kon struk tiv na de fi ni­ci ja al ter na tiv nih me di ja mo že po če ti sa od re đe njem ra di kal nog sa dr ža ja, če sto po ve zi va nog sa pro mo ci jom so ci jal nih pro me na. Ne ki bi mo gli tvr di ti da je pri su stvo Čom ski je vog ra di kal nog po­li tič kog pi sa nja u ne kim Va ter sto no vim iz da nji ma (ka da su oni bi li oslo nje ni na ma le štam pa ri je i anar hi stič ke žur na le) do ka zu je da nam jed no stav no ni su po treb ni al ter na tiv ni me di ji da bi smo pre ne li ra di kal ne ide je. Ipak, osta je mno go pri li ka da ra di kal ni sa dr žaj osta ne iz van tra di ci o nal nih me di ja.

Bri tan ski i ame rič ki ma sov ni me di ji su kraj nje ne za in te re­so va ni za ra di kal nu po li ti ku anar hi zma (u svim nje nim va ri jan ta­ma). Pri su stvo va li ste de mo ni za ci ji ter mi na “anar hi sta” u pri lo zi­ma tra di ci o nal nih me di ja Pr vog ma ja 2000. go di ne u Lon do nu, za vre me pro te sta ili u iz ve šta va nju o pro šlo go di šnjim pro te sti­ma pro tiv Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je ko ji su se odr ža li u Si­je tlu. Iz jed na ča va nje anar hi zma sa raz boj ni štvom (u naj go rim slu ča je vi ma sa te ro ri zmom) je ne pre sta no (At ton, 1996b). Ve li ki

96

broj anar hi stič kih žur na la, ma ga zi na i saj to va pod no se iz ve šta­je o ot po ru rad nič ke kla se i bor ba ma pro tiv glo bal nog ka pi ta li­zma. Ti iz ve šta ji ve o ma lič no i pri stra sno pri ka zu ju pri če pod bud nim okom po li ci je. Elek tron ska Ar hi va Spunk Press­a nu di ret ku me ša vi nu po pu li stič ke re to ri ke, ak ti vi stič kih in for ma ci ja i in te lek tu al nih sa dr ža ja.

Mo že mo iza bra ti ne pri hva ta nje nji ho vog vi đe nja ipak ono je do stup no sa mo u ova kvim ‘al ter na tiv nim’ pu bli ka ci ja ma. I zar ni je sa dr žaj sko ro svih fud bal skih fan zi na do ne kle ra di ka lan? Si­gur no su opo zi ci o ni u mno gim stva ri ma. U nji ho vom sa dr ža ju je bes kom pro mi sna kri ti ka kor po ra ti vi zma “kao i sva ka dru ga ko ja se mo že na ći u anar hi stič kim ča so pi si ma”. Je dan uvod nik Not the Vi ew, fan zi nu na vi ja ča Sel ti ka ovo do volj no ilu stru je: “Pro blem je u to me da ka da klub vo de fi nan sij ski in ve sti to ri oni gle da ju ći Sel tik vi de sa mo go mi lu imo vi ne ko ja pra vi no vac... Ka­da mi, kao na vi ja či gle da mo Sel tik, vi di mo ne što što je je din stve­no i ča rob no.” Ko li ko god da je ide a li zo va na po sled nja iz ja va (i ko li ko god je sva dlji vo re ći ta ko ne što, ka že na vi jač Ren dže ra), ko ri go va nje pred hod ne iz ja ve zah te va ra di ka lan pro gram dru­štve ne pro me ne. Not The Vi ew mo žda ne iz no si pe to go di šnji plan, ali sva ka ko kri ti ku je uzro ke obo lje nja. Ni je iz ne na đu ju će da je ko ren mno gih fud bal skih fan zi na za pra vo u pank fan zi ni­ma ko ji is ka zu ju slič ne opo zi ci o ne sta vo ve. Ne ki ured ni ci pank fan zi na su na sta vi li da ure đu ju fut bal ske fan zi ne. Ovaj ar gu ment pre po zna je slič nost iz me đu ove dve gru pe fan zi na ba zi ra nu na nji ho vom od re đe nju po me stu kul tu ro lo ške bor be. Not The Vi­ew do volj no do bro de mon stri ra ka ko po pu lar na kul tu ra mo že bi ti po li ti zo va na u prav cu pro gre siv ne dru štve ne pro me ne. Mo­žda i ni je su vi še ne stvar no vi de ti u fut bal skom fan zi nu na čin kre i ra nja vr ste kon tra­he ge mo ni stič ke blo kov ske si le o če mu je go vo rio Stju art Hal.

Tim O’Sa li ven (1994) uvo di po jam ‘ra di kal ne’ dru štve ne pro me ne kao pri mar nog ci lja al ter na tiv nih me di ja zbog to ga što oni jav no od bi ja ju ili iza zi va ju po sto je ću i in sti tu ci o na li zo va nu po li ti ku, u tom smi slu što pro pa gi ra ju pro me ne u dru štvu, ili u naj ma nju ru ku kri tič ki pro ce nju ju tra di ci o nal ne vred no sti. Na dru gom me stu, de fi ni šu ći ne za vi snu pro duk ci ju (ko ja sa ma po se bi mo že bi ti pro tu ma če na kao deo al ter na tiv nih me di ja) on za pa ža dve sle de će ka rak te ri sti ke ko je raz dva ja ju prak su al ter­na tiv nih me di ja od tra di ci o nal nih

1. de mo krat ski/ ko lek ti vi stič ki pro ces pro duk ci je, i 2. po sve će nost ino va ci ja ma ili eks pe ri men ti sa nju u for mi i

/ili sa dr ža ju(O’Sul li van, Dut ton and Rayner, 1994: 205)

Za O’Sa li ve na al ter na tiv ni me di ji se bo re za so ci jal ne pro me­ne, te že da uvu ku lju de (gra đa ne, ne eli tu) u sop stve ne pro ce se

i po sve će ni su ino va ci ja ma u for mi i sa dr ža ju. Ovaj skup ci lje va ne uzi ma u ob zir sa mo sa dr žaj već i pre zen ta ci ju i or ga ni za ci o­ne pro ce du re. On de fi ni še al ter na tiv ne me di je kao po zi tiv ne i ko ri sne. Sa ovim mi šlje njem se sla že i Mi hael Tra be rov po jam al ter na tiv nih me di ja gde:

je cilj pro me na ka pra vič ni joj dru štve noj, kul tur noj i eko­nom skoj ce li ni u ko joj in di vi dua ni je sve de na na obje kat (me di­ja ili po li tič ke mo ći), već je u sta nju da na đe is pu nje nje kao pot­pu no ljud sko bi će.

Tra ber, 1985: 3 (kur ziv do dat)

Tra ber ras pra vlja o to me da ma sov ni me di ji obič no mar gi­na li zu ju ulo gu “obič nih” lju di, ume sto njih sta vlja ju ći u pr vi plan bo ga te, moć ne i gla mu ro zne. Oni pr vi su po sma tra ni sa mo kao pa siv ni po sma tra či ili mar gi nal ni ko men ta to ri do ga đa ja (kao u no vi nar skim an ke ta ma); oni se is ti ču tek ka da se na đu u eks trem­nim ili bi zar nim si tu a ci ja ma.

On de li al ter na tiv ne me di je na dva sek to ra: za stup nič ke me­di je i gra srut me di je1. Za stup nič ki al ter na tiv ni me di ji usva ja ju sa svim dru ga či je in for ma tiv ne vred no sti od ma sov nih me di ja, uvo de ći mar gi na li zo va ne dru štve ne ak te re po put si ro ma šnih, po­tla če nih, sa svim obič nih rad ni ka, že na, mla dih, de ce, kao glav ne su bjek te ve sti i re por ta ža. (Tra ber, 1985: 2)

Tra ber sma tra da gra srut me di ji pred sta vlja ju naj sna žni ji pri mer vred no sti al ter na tiv nih ve sti. Oni su pro du ci ra ni od istih lju di či je bri ge pred sta vlja ju, iz po zi ci je za ni ma nja i di rekt nog uče šća. Ovo ne is klju ču je uče šće pro fe si o na la ca, ali bi oni on da bi li is klju či vo u ulo zi sa ve to da va ca, nji ho vo pri su stvo bi lo bi ra­di omo gu ća va nja vla sti te pro duk ci je ta ko zva nih “obič nih lju di’ ko ji su ne za vi sni u od no su na pro fe si o nal ne no vi na re i ured ni­ke. Tra ber sve ovo ko men ta ri še iz po zi ci je svog no vi nar skog is­ku stva, i is ku stva no vi nar skog sa vet ni ka u In di ji, Zam bi ji i Zim­bab veu. Naj vi še va žno sti pri da je pro duk ci ji ve sti i in for mi sa nju u obla sti ma onih ze ma lja do ko jih ma sov ni me di ji (ako ih uop­šte ima) ni su pro dr li, ali ta ko đe že li da obez be di me di je ko ji pa­ri ra ju me di ji ma vo đe nim od stra ne dr ža ve i ve o ma li mi ti ra nim ka na li ma za emi to va nje ve sti.

Ovo pa ri ra nje, po Tra u be ru, naj bo lje se vr ši pre ko lo kal nih lju di ko ji če sto ra de sa ma lim bro jem pro fe si o nal nih no vi na ra. Ti no vi na ri ni su tu da bi po sta vi li pla no ve ili čak in si sti ra li na spe ci fič nom na či nu ra da, oni su pre tu da bi po mo gli lo kal nim lju di ma da raz vi ju sop stve ne mre že za sa ku plja nje ve sti, da po nu­de po dr šku i u njih usa de sa mo po u zda nje kao no vi na re, pi sce i ured ni ke. Tra ber sma tra da ka da je me dij ska pro duk ci ja u ru ka­ma obič nih lju di, on da će vr sta ve sti i nji hov stil bi ti zna čaj ni ji, ko ri sni ji i pri la go đe ni ji za jed ni ca ma u ko ji ma se pro du ci ra ju i di stri bu i ra ju. On pri ka zu je skup vred no sti al ter natvnih ve sti ko­

97

je se ti ču ne sa mo ono ga šta či ni vest već i pri stu pa pri ku plja nju ve sti i to ga ko pi še ve sti i ka ko se ta kve ve sti pre zen tu ju.

Ovaj mo del se mo že po sma tra ti kao ob lik me di ja za jed ni ce. Slič ni pro ble mi su bi li su šti na štam pe al ter na tiv ne za jed ni ce ko­ja se po ja vi la ši rom Bri ta ni je ra nih se dam de se tih go di na. Me di ji za jed ni ce sa dr že su štin ski ko cept pri stu pa i uče šća:

Uve re nje da sred stva ko mu ni ka ci je i iz ra ža va nja tre ba ju da bu du u ru ka ma onih lju di ko ji oči gled no ima ju pra vo da ostva re ve ću kon tro lu nad svo jom ne po sred nom oko li nom.

“[...] Jed nom ka da se to de si, mo že po če ti pro ces di ja lo ga unu tar za jed ni ce, ko ji obez be đu je mo guć nost za al ter na tiv ne stra te gi je.”

(Nigg i Wa de, 1980: 7)

Le tak ko ji je di stri bu i ran ka ko bi se ob ja vio po če tak Li ver­pool Free Press­a (Li ver pul ske slo bod ne štam pe) 1971. go di ne, ob ja vio je raz li či tost te štam pe od tra di ci o nal nih no vi na na ovaj na čin:

Ta štam pa ni je deo ve li kog lan ca no vi na i ne po ku ša va da za ra di no vac. Slo bod na štam pa (Free Press) sma tra da do kle god no vi na ma upra vlja ju bi zni sme ni ko ji zah te va ju sa mo pro fit, po­sto ja će ve sti o ko ji ma se ne iz ve šta va. Cilj Slo bod ne štam pe je da iz ve šta va baš o tim ve sti ma. Osim to ga, Slo bod na štam pa po ku ša­va da pru ži in for ma ci ju ko ju će gru pe za jed ni ce, fa brič ki rad ni ci, za kup ci i dru gi sma tra ti ne sa mo in te re sant nim, već i ko ri snim. Slo bod na štam pa ne za stu pa sta vo ve bi lo ko je po li tič ke par ti je ili or ga ni za ci je. Ovaj list ne ma ured ni ka, ni ti vla sni ka – kon tro li san je od stra ne lju di ko ji ra de za list (gru pa ne pla će nih vo lon te ra). Slo bod na štam pa je za i sta dru ga či ja vr sta no vi na....

Whi ta ker (1981, p. 103)

Ovo je sva ka ko bio dru ga či ji pri stup od onog u ma sov nim me di ji ma, ali je ta ko đe bio je di ni list u du gom isto rij skom ni zu no vi na ko ji je te žio da bu de oslo bo đen bre me na ko mer ci jal no sti, i da obez be di “obič nim lju di ma” ve sti i in for ma ci je ko je su im di­rekt no ko ri sne u sva ko dnev nom ži vo tu. Pro pa gand ni ma te ri jal za Li ver pul sku slo bod nu štam pu je iden ti fi ko vao tri naj va žni ja ele men ta ko je je list de lio sa mno gim al ter na tiv nim me dij skim avan tu ra ma: ko mer ci jal na ne za vi snost, (čak an ti –ko mer ci jal­nost) i no vi nar ska slo bo da ko ja je oset no do ne la ured nič ku ne­za vi snost od po li tič kih par ti ja i dru gih or ga ni za ci ja i ospo so blje­nost spe ci fič nih in te re snih za jed ni ca (ka kva je u slu ča ju Li ver­pul ske slo bod ne štam pe i mno gih dru gih slič nih li sto va upra vo lo kal na za jed ni ca).

Ka ko je to for mu li sao je dan ano nim ni uče snik na se mi na­ru vo đe nom od stra ne No am Čom skog:

“pod al ter na ti vom pod ra zu me vam me di je ko ji su, ili bi mo­gli bi ti, kon tro li sa ni od stra ne gra đa na na su prot sa dr žav no ili kor po ra tiv no kon tro li sa nim me di ji ma’. (ci ti ra no u Ac hbar, 1994:

197). Uz ta kvu vr stu kon tro le mo že bi ti po stig nu to oslo bo đe nje od kor po ra tiv nih uti ca ja, ali i slo bo da da se ob ja ve te me ko je su di rekt no ko ri sne gra đa ni ma, kao i uklju či va nje ovih istih gra­đa na u nji ho vu pro duk ci ju. Dok je sa dr žaj ovih me di ja ve o ma va žan moj za da tak ov de je da is pi tam te o ri je al ter na tiv nih me­di ja ko ji pri vi le gu ju pro ce se uz ko je su lju di ospo so blje ni kroz di rek tan an ga žman u pro duk ci ji al ter na tiv nih me di ja. Ste fen Dun kom be (1997) je re kao da ‘kul tu ra po tro šnje mo že ne u tra li­sa ti sve gla so ve ne sla ga nja ‘ta ko što asi mi li ra nji hov sa dr žaj (p. 127). Dru gim re či ma, ni je jed no stav no sa dr žaj tek sta do kaz nje­go ve ra di kal ne pri ro de. Dun kom be raz ma tra ono što bi ta ko đe po tvr di li mno gi al ter na tiv ni iz da va či: da je po zi ci ja de la pre ma pro duk ci ji ono što mu da je moć i ospo so blja va ga da iz beg ne opo ra vak pu kom du pli ka ci jom sop stve nih ide ja. Ovo ni je po ri­ca nje zna ča ja sa dr ža ja, već nje go vo pre zen to va nje unu tar pro­duk ci o nog kon tek sta ko ji mo že bi ti ra di kal no jed nak sa dr ža ju te žnje za so ci jal nim pro me na ma. Ov de pra tim Dun kom bea u nje go voj ar gu men ta ci ji:

Po sred nik zi no va ni je sa mo po ru ka ko ja tre ba da bu de već mo del uče snič ke pro duk ci je kul tu re i or ga ni za ci ja na ko ju tre­ba de lo va ti.

(Dun com be, 1997: 129)

U di sku si ja ma o dru štve nim pro me na ma al ter na tiv ni me­di ji mo gu bi ti shva će ni ne sa mo kao pri zvo đe nje in stru me na ta ras pra ve (te o ret ske, eks po zi tor ne, or ga ni za ci o ne) ra di iza zi va nja pro me ne. Po Dun kom beu oni su spo sob ni da iz vr še dru štve ne pro me ne kroz sop stve na sred stva pro duk ci je ko ja se po zi ci o ni­ra ju su prot no od do mi nant nih sred sta va pro duk ci je. I po zi ci ja i stav se mo gu bo ri ti za dru štve ne pro me ne na broj nim ni vo i ma. Pro me na ko ja je po treb na ne mo ra bi ti struk tu ral na na na ci o­nal nom ili nad na ci o nal nom ni vou, mo že bi ti lo kal na, čak in di­vi du al na: za Dun kom bea čak i lič ni čin po sta ja nja zin ured ni ka pred sta vlja dru štve nu pro me nu, bez ob zi ra na to ko li ko pri me­ra ka zi na se pro da lo (ili čak na pra vi lo). Ako lič no mo že bi ti po­li tič ko on da lič no mo že pro u zro ko va ti i dru štve ne po sle di ce. Na ovom ste pe nu je ko ri sno raz vi ja nje ni za ka rak te ri sti ka ko je pro is ti ču iz go re na ve de nih de fi ni ci ja po sta vlja ju ći ih u cen tar te o rij skih okvi ra ume sto po sta vlja nja de fi ni ci o nog su par ni štva. De fi ni ci je, u sva kom slu ča ju, ima ju isto rij sku i kul tur nu neo d re­đe nost. “Al ter na tiv no” u kon tra­kul tu ral nim ter mi ni ma na Za­pad noj oba li pri zi va “te ra pi je” i raz mi šlja nje “Nju Ej dža”. “Ra di­kal no” za ne ke ima ve ze sa avan gard nim umet nič kim uče šćem isto ko li ko i sa po li ti kom. Za pi sce zi na, ni je dan ter min ni je po volj ni ji: čak la ba vi je “DIY iz da nje” (ura di sam) mo že za me ni­ti oba. Da li “ra di kal no” uvek do vo di do “opo zi ci je”? Do uv ning go vo ri o “ra di kal nim” me di ji ma (1984), “al ter na tiv nom jav nom do me nu” (1988), “al ter na tiv nim me di ji ma” (1995) i “ra di kal­

98

nim al ter na tiv nim me di ji ma” (2001), ali on ta ko đe spo mi nje “kon tra­in for ma ci ju” i “po pu lar nu opo zi ci o nu kul tu ru”. Nje go­vo ko men ta ri sa nje Negt i Klu ge o vog (1972/1983) ra da, pri zi va Gram ši jev po jam “kon tra­he ge mo ni je” ko ja je ta ko đe po kre tač­ka sna ga sa vre me nih ne tra di ci on lnih me di ja ko je on is pi tu je. Mo že mo po sma tra ti či tav niz al ter na tiv nih i ra di kal nih me di­ja kao ne što što se otvo re no pro ti vi he ge mo ni ji bi lo da je to na eks pli cit no po li tič koj rav ni ili ko ri ste ći ne ku vr stu in di rekt nog go vo ra kroz eks pe ri men ti sa nje i tran sfor ma ci ju po sto je ćih ulo­ga, ru ti na, sim bo la i zna ko va ko je Heb didž (1979) lo ci ra u sre­di šte kon tra­he ge mo nič nog sti la kul tur ne pod gru pe. Ja ku bo vic (1991) pro na la zi u “al ter na tiv nom” ši re zna če nje: ne sa mo sek te ili usko spe ci ja li zo va ni in te re si, već ši ro ko ras pro stra nje na uti­caj na sfe ra ko ja mo že sa dr ža ti sve ma ni re re for mi stič kih gru pa i in sti tu ci ja. Pa ipak, njen uti caj je zna čaj no uma njen dr žav nom cen zu rom (po što su nje na iz da nja ve o ma vi dlji va), kao i sop stve­nom po li ti kom (za in te re so va nom za du go ro čan op sta nak) od po dr ža va nja ši ro ko ras pro stra nje nih dru štve nih pro me na. Ovo po sled nje je re zer vi sa no za “opo zi ci o nu” re vo lu ci o nar nu jav nu sfe ru. Sa so ci o lo škog sta no vi šta po sto ji ne ja sno ća u to me šta pred sta vlja “al ter na tiv no” a šta zna či “opo zi ci o no” (i šta mo že­mo sma tra ti za nji ho ve srod ni ke: “kon tra­in for ma ci ja”, “opo zi­ci o no”, “kon tra­he ge mo ni stič ko”). Rej mond Vi li jam so va in ter­pre ta ci ja je ve o ma po uč na:

Vi li jams je na pra vio va žnu raz li ku iz me dju al ter na tiv ne i opo zi ci o ne prak se. Al ter na tiv na tra ga za me stom gde će ko eg­zi sti ra ti unu tar po sto je će he ge mo ni je dok opo zi ci o na kul tu ra ci­lja ka to me da je za me ni. Na pri mer, po sto ji ogrom na raz li ka iz me đu kul ta ma nji ne “vra ti mo se pri ro di” i glo bal nog do me ta eko lo škog po kre ta.

(McGu i gan, 1992: 25)

Ova kve me di je ko je je Do uv ning de fi ni sao kao “al ter na tiv­ne” a Ja ku bo vic kao “opo zi ci o ne”, kul tu ral no i po li tič ki naj bo lje je po sma tra ti kao opo zi ci o ne ako u su šti ni ima ju na me ru dru štve­ne pro me ne. Ovo se sla že sa Vi li am so vom na dom da je kul tu ra no vog dru štve nog po kre ta, do bi ja ju ći ter min ‘al ter na tiv na’ kul­tu ra, u svom naj bo ljem slu ča ju uvek opo zi ci o na kul tu ra (Wil li­ams, 1983: 250). U stu di ja ma o ra di kal nim me di ji ma u Ame ri ci i sred njoj Evro pi Do uv ning (1984) nu di je dan od ma njeg bro ja de talj nih ese ja o te o ri ji me di ja ovih opo zi ci o nih kul tu ra.

Do uv nin go va te o ri ja o ra di kal nim me di ji ma

D o uv ning pred la že niz “al ter na ti va u prin ci pu” ko je se za sni­va ju na anar hi stič koj fi lo so fi ji, ma da one ne pret po sta vlja ju

una pred ni jed nu anar hi stič ku ten den ci ju unu tar ne ke spe ci fič ne pu bli ka ci je (za i sta ni jed na od Do uv nin go vih stu di ja ni je anar hi­

stič ka pu bli ka ci ja mno ge mo gu bi ti ši ro ko oka rak te ri sa ne kao ra­di kal no so ci ja li stič ke). Ume sto to ga, on pred la že ove prin ci pe u kon tra stu sa ‘pre no snim opa sa čem so ci ja li zma ‘ ko ji, ko men ta ri še on, ume sto da oslo ba đa, ogra ni ča va me di je zah te vi ma bes po go­vor ne po da nič ke po kor no sti Par ti ji, nje noj in te li gen ci ji i dr žav­nim in sti tu ci ja ma. Re vo lu ci o nar no so ci ja li stič ki me di ji, sma tra Do uv ning, bez ob zi ra na tu žbe pro tiv mo no po la ka pi ta li stič kih ma sov nih me di ja, te ško da su pri mer me dij ske de mo kra ti je na de lu: oni su isto ta ko đe hi je rar hij ski, ogra ni ča va ju ći i ve za ni za vlast kao što su to i ma sov ni me di ji u ka pi ta li zmu.. Pri mar no za in te re so van za po li tič ke me di je Da uv ning pri vi le gu je pro ces u od no su na pro iz vod, or ga ni za ci ju i uče stvo va nje u od no su na re či na pa pi ru i broj po ja va ko je se po na vlja ju. On tvr di:

1. Va žnost ohra bri va nja uklju či va nja što vi še za in te re so va nih stra na ka ko bi se na gla si le “mno go stru ke re al no sti” dru­štve nog ži vo ta, (ugnje ta va nje, po li tič ke kul tu re, eko nom­ske si tu a ci je)

2. Da ra di kal ni me di ji, iako mo gu bi ti par tij ski, ni ka da ne bi tre ba lo da po sta nu pu ko oru đe par ti je ili in te li gen ci je.

3. Da ra di kal ni me di ji na naj kre a tiv ni ji i dru štve no zna ča jan na čin pri vi le gu ju po kre te u od no su na in sti tu ci je.

4. Da unu tar or ga ni za ci je ra di kal nih me di ja po sto ji na gla ša va­nje pre o bra ža vu ju će po li ti ke.

(Dow ning, 1984: 17)

Do uv ning je pi sao pre ne go što je do šlo do ra di kal nih pro­me na u ko mu ni stič kim ze mlja ma 1989. go di ne i nje go vi ar gu­men ti pro tiv Par ti je i Dr ža ve su da nas ma nje va žni. On i ne nu di isto rij sku per spek ti vu ko ja se že da lje od še zde se tih go di na: anar­hi stič ka štam pa Ame ri ke i Evro pe, kao i raz ne vr ste ra di kal ne štam pe. Ono što sle di pre njih, nji ho vi ‘al ter na tiv ni prin ci pi’ osta­ju ne tak nu ti i ne raz mo tre ni. On ta ko đe ig no ri še kul tu ru zi no va i par tij sku štam pu. U obim no do pu nje nom iz da nju ovog de la, Dow ning (2001) ima mno go vi še po zi va nja na isto ri ju i kul tu ru, bo ga to ocr ta va ju ći, na pri mer, po li tič ke ka ri ka tu re Bri ta ni je XVI­II i XIX ve ka, ne mač ke rad nič ke pe sme XIX i ra nog XX ve ka, i Afro­ame rič ke fe sti va le. Ov de ne ma me sta da se u ce li ni ana li zi ra­ju sve ma ni fe sta ci je ra di kal nih me di ja ko je nas vo de da le ko iz van štam pe i ra dio me di ja ko ji su bi li ra ni ji pred met Do uv nin go vog pro u ča va nja. Ipak, vre di is pi ta ti Do uv nin go ve ažu ri ra ne te o ret­ske per spek ti ve jer one pot kre plju ju nje go ve isto rij ske na vo de. Do uv ning na gla ša va oso bi ne nje go vog ra ni jeg mo de la po seb no na gla še nost re al ne mno go stru ko sti ugnje ta va nja (još jed nom se osvr nuo na anar hi stič ku fi li so fi ju, pri stup ko ji ta ko đe sma tram vred nim), or ga ni za ci o nih mo de la ko ji pred la žu pre vrat nu po li­ti ku i pri vi le gi ju po kre ta u od no su na in sti tu ci je. Ovo po sled nje in for mi še o to me do ko je me re on sma tra ra di kal ne me di je me­

99

di ji ma dru štve nih po kre ta. Kao i u nje go vom ra du (1984) ovo zna či da je jed na oso ba ili ma la gru pa avan tu ri stič kih pro je ka ta po put fan zi na i zi no va ig no ri sa na, kao što su ne ki (Do uv ning me­đu nji ma?) ig no ri sa li mo gu će ‘sla bi je’ for me al ter na tiv nih me di ja, po put lič ne web stra ne (sma tram da su sve ove for me zna čaj ne ma ni fe sta ci je al ter na tiv nih me di ja). Nje gov pri stup se ogle da u oda bi ru ter mi no lo gi je: on pre fe ri ra “ra di kal no al ter na tiv ne me­di je”, što je, ko men ta ri še on, pre ci zni ji ter min od “al ter na tiv nih me di ja” (ter min al ter na tiv ni me di ji je sko ro ok si mo ron). Sve je, u ne kom po gle du al ter na tiv no u od no su na ne što dru go (Dow­ning, 2001: ix). Za me ne, nje go ve di stink ci je uka zu ju da me di ji sma tra ju ra di kal nim u me ri u ko joj eks pli cit no ob li ku ju po li tič­ku svest kroz ko lek tiv ni na por” (na kra ju kra je va “po bu nje nič ka ko mu ni ka ci ja i dru štve ni po kre ti” je pod na slov nje go vog do ra­đe nog iz da nja) Kao što smo već vi de li Dov ning je sa da otvo ren za pri hva ta nje mno go ši reg op se ga me di ja ne go što je to bio u ver zi ji iz 1984. go di ne, pa ipak, nje gov mo del osta je ogra ni čen nje go vim na gla ša va njem dru štve nog po kre ta. Nje go vi ni jan si ra­ni ar gu men ti su do ve li do bo ga ti jih i slo je vi ti jih osvr ta na ra di­kal ne me di je ne go što je to bi lo u nje go vom ra ni jem de lu. On pri ku plja raz ma tra nja o al ter na tiv noj jav noj sfe ri, kon tra­he ge­mo ni ji i ot po ru, me stu gram ši jan kog or gan ski in te lek tu al nog u ova im me di ji ma, ulo zi i pri ro di pu bli ke – a sve to i ja ov de is pi­tu jem iz istog raz lo ga: da bi se po me rio da lje od bes cilj nog “lo­va za is klju či vo dru štve nim fak to ri ma” (Dow ning, 2001: 98) i da bi po sta vio ra di kal ne i al ter na tiv ne me di je kao kom plek sne fak to re raz voj ne mo ći a ne sa mo kao in sti tu ci je kon tra in for mi­sa nja a si gur no ne kao usta ja lu go mi lu pro la znih mu ši ca.” (str. 45). Do uv ning pri zna je da ga je nje gov ra ni ji bi na ri zam (iz me đu ra di kal nih i tra di ci o nal nih me di ja) i ‘an ti bi na ri zam’ (vi đe nje ra­di kal nih me di ja kao mno go na pred ni jeg na či na iz van ta da šnje do mi nant ne raz li ke iz me đu za pad njač kih ka pi ta li stič kih me di ja i mo de la So vjet skog Sa ve za) omeo u vi đe nju mno go sup til ni jih pi ta nja kao što je mo guć nost de mo kra ti za ci je ma sov nih me di ja ili po vre me no ra di kal no po sta vlja nje ma sov nih me di ja. Pa ipak ja ose ćam da je nje go vo upi ra nje za “ne či sti jim” ukr šta njem ver zi je ra di kal nih me di ja osta lo neo stva re no nje go vim fo ku si ra njem na dru štve ne po kre te. Ukr šta nje i vr li na kao pro ble ma ti ka al ter na­tiv nih me di ja su sva ka ko do stup ni kroz is pi ti va nje no vih me di ja dru štve nih po kre ta ali im se ta ko đe mo že pri stu pi ti kroz me di je ko ji se be la god no pri la go đa va ju ma sov nim me di ji ma i ma sov noj po tro šnji (kao što u mom is pi ti va nju lič nog web saj ta Džo di La Fe ri e re The Big Dump Truck (Ve li ki dju bre tar ski ka mion), (At­ton 2001) gde sla vlje nje ba nal no sti i sve tov nog za me nju je po di­za nje po li tič ke sve sti. Gra ni ce Do uv nin go vog pri stu pa se ta ko đe pro te žu do nje go vog iz ve šta va nja o umet nič koj pro duk ci ji kao in stan ci ra di kal nih al ter na tiv nih me di ja on sma tra ulič na po zo ri­

šta i umet nič ko iz vo đe nje sa mo za me dij sku prak su dru štve nih po kre ta. Ovo ne osta vlja me sta za iz vođ jač ku umet nost, re ci mo, Beč kih iz vo dja ča, (Green, 1999), ili “na rod ne avan gar de”, ko je ka rak te ri šu de lo Bri tan skog umet ni ka Stju ar ta Ho ma, (kao što je pri ka za no u Ho me, 1995)

Po sto je od je ci Do uv nin go vog prin ci pa “po bu nje nič ke ko­mu ni ka ci je” u spi si ma ra di kal nih re for mi sta ko ji su cve ta li u En gle skoj u ka snom XVI II ve ku pa sve do sre di ne XIX ve ka. Me đu oni ma ko je mi pro na la zi mo su no ve ski ce teh nič kih i pro fe si o nal nih ulo ga i od go vor no sti, kao i dru štve ne i kul tur ne tran sfor ma ci je po put:

1) taj ne pod zem ne di stri bu tiv ne mre že;2) “si ro ma šan me nadž ment”;3) no vi na ri ko ji se be vi de vi še kao “ak ti vi ste ne go pro fe si o nal­

ce” 4) in te res za iz la ga nje di na mi ke mo ći i ne jed na ko sti pre ne go za

iz ve šta va njem “ja kih ve sti” (Cur ran i Se a ton, 1997: 15); 5)5) raz vi ja nje bli skih od no sa sa či ta o ci ma do te me re da su mno­

gi li sto vi bi li opre mlje ni tek sto vi ma či ta la ca (po put onog od stra ne “rad nič kog do pi sni ka” – Wor kers’ Li fe, 1928/1983 i ‘či ta la ca­pi sa ca’ –At ton, 1999a);

6) bli ske ve ze sa ra di kal nim or ga ni za ci ja ma na gla ša va ju ći vred­nost “kom bi no va nja” i or ga ni zo va ne ak ci je

7) ključ na ulo ga ra di kal nih me di ja u jav noj sfe ri rad nič ke kla­se (Eley, 1992).

U to vre me “mi li tant na štam pa je pod u pi ra la ra di kal nu pod kul tu ru” (Cur ran i Se a ton, 1997: 20). Slič ne pa ra le le se mo­gu na ći u anar hi stič koj štam pi sa po čet ka ovog ve ka (Hop kin, 1978. i Qu a il, 1978) sa de ve de se tim go di na ma (At ton, 1999a), gde se ta ko đe ra di o ši ro kim de cen tra li zo va nim mre ža ma pu bli­ka ci ja ko ji u sre di šte po sta vlja ju ze le ni anar hi zam (Ca rey, 1998 i Se ar le, 1997).

Al ter na tiv ni me di ji i nji ho vi stva ra o ci – kao i bi lo ko je for­me pro duk ci je kul tu re –po zi ci o ni ra ni su, dru štve no ‘is ka za ni’: mi svi pi še mo i go vo ri mo sa spe ci fič nog me sta, iz spe ci fič nog vre me na, iz spe ci fič ne isto ri je i kul tu re (Hall, 1990: 222). Spe ci­fič ni dru štve ni od no si for me teh no lo gi je i sti lo vi ras pra va (na pri mer) i nji ho ve kom bi na ci je su mo gu će spe ci fič ni (i spe ci fič­no ‘do stup ni’ za tran sfor ma ci ju unu tar al ter na tiv nih me di ja) na spe ci fič nim me sti ma i u spe ci fič nim vre me ni ma.

Do uv nin gov prin cip je ta ko đe na ce ni kod pro iz vo da ‘zin kul tu re’ (Dun com be, 1997). Ovo po zi va na no va te o ret ska raz­ma tra nja u ve zi sa ra di ka li za ci jom ob ra de sa dr ža ja, raz ma tra nje ko je nas ohra bru je da bu de mo od go vor ni za ra di kal ne i al ter na­tiv ne me di je ko ji ima ju sa dr žaj ko ji ni je eks pli cit no po li tič ki ili ko ji ima otvo re no ne­po li tič ki sa dr žaj, gde ob ra da pro duk ci je

100

omo gu ća va ‘po zi ci ju’ me di ji ma i nje nim pro du cen ti ma da bu­du ra di kal ni.

Iz­van­po­li­tič­kog:­ stav na spram po zi ci je u al ter na tiv nim i ra di kal nim me di ji ma

O dva ja nje sta va i po zi ci je u al ter na tiv nim i ra di kal nim me di­ji ma je is tra ži vao Ste fen Dun kom be u svom ra du o Ame rič­

kim zi no vi ma. Za nje ga ni je sa mo sa dr žaj tek sta ono što do ka­zu je ra di kal nu pri ro du zi na. Sa dr žaj mno gih zi no va se sam po se bi, je dva tran sfor mi še po li tič ki ili so ci jal no. Nji ho va vred nost ne pro is ti če sa mo iz sa dr ža ja ....to jest, ne u sta vu ovog de la pre­ma ti ran skim od no si ma pro duk ci je ko ji ozna ča va ju na še dru štvo, već [iz ] po zi ci je ra da unu tar ovih od no sa ‘ (Dun com be, 1996: 315). Ov de Dun kom be uka zu je na Val ter Be nja mi no vu ide ju iz de la “Autor kao pro iz vo đač” (Be nja min,1934/1982) ko ju Dun­kom be na sta vlja da pri me nju je u ana li zi pro duk ci je zi no va. On pro na la zi tri ka rak te ri sti ke ko je iz dva ja ju pro duk ci ju zi no va od pro duk ci je tra di ci o nal nih ma ga zi na ko ji svo jim pri me rom po tvr­đu ju po zi ci ju unu tar “ti ran skih od no sa pro duk ci je” pre ne go sa­mo svoj stav o nji ma. Kao pr vo, pro du cen ti zi no va su ama te ri; kao dru go, nji hov pro iz vod je jef ti no pro iz ve den i pro mo vi san vi še stru kim ko pi ra njem, bez pro fi ta; tre će, raz li ka iz me đu pro­du cen ta i po tro ša ča je ve o ma ne ja sna.

Pa ipak, u Be nja mi no vom ori gi nal nom tek stu, nje go ve ana li ze idu da lje od onih kod Dun kom bea. Be nja min is ti če da autor ska de la mo ra ju ima ti “or ga ni za ci o nu funk ci ju i da nji ho­va or ga ni za ci o na ko ri snost ne sme bi ti ogra ni če na nji ho vom pro pa gand nom vred no šću” (Be nja min, 1934/1982: 216). Raz­voj zi no va je ohra brio mno ge či ta o ce da pro du ci ra ju sop stve ne pu bli ka ci je. Zi no vi su se raz vi li kao sred stvo lič nog iz ra ža va nja; mre ža zi no va se po ja vi la ta mo gde je ho ri zon tal na ko mu ni ka ci­ja iz me dju ured ni ka zi no va i či ta la ca po sta la mo žda isto ta ko va žna kao i sa ma pro duk ci ja zi no va. Sam for mat zi no va – sa di­zaj nom i pro duk cij skom vred no šću ko ju vi še du gu ju ko pir ni ci ne go štam pa ri ji – je ohra bri lo či ta o ce da i sa mi po sta nu ured ni­ci. Kao što to Dun kom be pri me ću je: “pre tva ra nje či ta la ca u pi­sce je ključ no za svet zi na” (str.123). On se po zi va na Be nja mi na kao po dr šku: kul tu ra “je bo lja što je vi še po tro šač spo so ban da se pre tvo ri pro iz vo đa ča – od no sno či ta o ci ili gle da o ci u sa rad ni­ke (ci ti ra no u Dun com be­u, 1997: 127). Još jed nom na i la zi mo na od je ke iz van bli skog ro da. Eks trem ni pri mer ovo ga mo že bi­ti pro na đen u kon tra kul tu ri še zde se tih go di na a ne u zi no vi ma osam de se tih go di na (ko je su fo kus Dun kom bea); jed no iz da nje pod zem nog li sta New Yor ka pod ime nom Ot her Sce nes (Dru ge sce ne) je po nu di lo pot pu no pra zan set stra na za či ta o ce kao ura­di­sam iz da vač ki pro je kat (Le wis, 1972). Kul tu ra zi na po ka zu je

ka ko ra di kal nost mo že bi ti da lje lo ci ra no unu tar pro duk cij skih i kul tur nih vred no sti. He bidž je pro ši rio Kir ste vo vi đe nje poj ma “ra di ka lan” kao od go vor nog za in te re se pank fan zi na za “uni šta­va nje po sto je ćih ko do va i for mu la ci ja no vih” (Kri ste va kroz Heb­di ge, 1979, str. 119).

Evo jed nog ar te fak ta iz ra zi tog za pod kul tu ru (ne ki ko men ta­ri šu da je sa stav ni deo nje: “Zi no vi su pank”, iz ja vio je ano nim ni ured nik li sta Hippyco re – Rut her ford, 1992, str.3). Pank fan zi ni va že za mno go vi še od estet ske ka rak te ri sti ke, ra di kal ni ko laž ko ji ka rak te ri še vi zu el ni je zik pank fan zi na (Triggs, 1995), nji­ho va gra fi ka i štam pa se mo gu vi de ti kao “po du dar ni sa pan ker­skim pod zem nim i anar hi stič kim sti lom” (Heb di ge, 1979, str. 112). Upo tre ba fo to ko pir apa ra ta kao oslo ba dja ju ćeg po sred ni­ka ko ja ured ni ku ama te ra do de lju je cen tra la no me sto u “kul tu ri ko pi ra nja” iz ra sloj iz pan ka to kom na red ne dve de ce ni je (New Ob ser va ti ons, 1994).

Ka mo de lu al ter na tiv nih i ra di kal nih me di ja

S va ki mo del mo ra raz mo tri ti al ter na tiv ne i ra di kal ne me di je, ne sa mo u smi slu raz li ke u sa dr ža ju i me di ju mu/no si o cu (i

svo joj ras pro stra nje no sti i is po ru ci), već i u od no su na to ka ko je kon stru i sa na ko mu ni ka ci ja kao dru štve ni (pre ne go in for ma­tiv ni) pro ces. Pi ta nje: šta je ra di kal no kod ra di kal nih me di ja? pre­tva ra se u dva pi ta nja: šta je ra di kal no u na či nu na ko ji je me dij tran sfor mi san i šta je ra di kal no u ko mu ni ka cij skim pro ce si ma (kao pri me ri ma dru štve nih od no sa) ko ji su u slu žbi tih me di ja? Dahlgrin (1997) je pri me tio da se fo kus me dij skih is tra ži va nja od mi če od ‘kla sič nih ko ra ka lan ca ko mu ni ka ci je’ ko ji je 1) po ši­lja lac i uslov pro duk ci je; 2) for ma i sa dr žaj po ru ke; 3) pro ce si i uti ca ji pri hva ta nja i po tro šnje. Ovo je u zna čaj nom de lu “ne pri­ja tan na stup” zbog is pi ti va nja okru že nja pro duk ci je zna če nja od stra ne me dij ske pu bli ke. Mo del al ter na tiv nih i ra di kal nih me di ja mo ra bi ti od go vo ran ne sa mo za ak tiv nu pu bli ku u smi slu kre i ra­nja “opo zi ci o nih šti va” na spram pro iz vo da tra di ci o nal nih me di ja (Fi ske, 1992) već i za “mo bi li sa nu pu bli ku” – kao i za poj mo ve ho ri zon tal nog po ve zi va nja či ta o ci­pi sci i eks trem no de mo krat­ske or ga ni za ci o ne struk tu re. Ov de pri stup sa do mi nant nim ko­mu ni ka cij skim mo de li ma po sta je još ne pri jat ni ji.

Ko mu ni ka cij ska per spek ti va ra di kal nih me di ja je ko ri sna do kle god ima mo na umu da će nje ne vred no sti, kao što ko­men ta ri še Dahlgrin, bi ti naj bo lje re a li zo va ne u kul tu ral nom is­pi ti va nju. Kao niz ko mu ni ka cij skih pro ce sa unu tar for ma ci ja pod kul tu re ra di kal ni me di ji pri vi le gu ju pu bli ku ko ja uče stvu je u od no su na one ko ji su sa mo in for mi sa ni (Li e vro uw, 1994); ta pu bli ka ima u se bi me dij sa dru štve nog sta no vi šta ne sa mo kao “pu bli ka”. Oni ti pič no idu van pu kog obez be đi va nja plat for me ra di kal nim ili al ter na tiv nim tač ka ma gle di šta već na gla ša va ju

101

me dij sku or ga ni za ci ju ka ko bi omo gu ći li ši re dru štve no uče šće u stva ra nju, pro duk ci ji i ras pro sti ra nju ko je je mo gu će u ma sov­nim me di ji ma.

Rej mond Vi li ams (1980) je na gla sio tri aspek ta ko mu ni­ka ci je kao ži žu ovog re ba lan sa: “ve šti ne, ka pi ta li za ci ja i kon tro­la” (str. 54). Vi li ams i Džejms Ha mil ton (2001) su di sku to va li o to me ka ko raz li ko va ti al ter na tiv ne od ma sov nih me di ja, pr vi mo ra ju bi ti de pro fe si o na li zo va ni, de ka pi ta li zo va ni, i de in sti tu­ci o na li zo va ni. Ukrat ko, mo ra ju bi ti do stup ni obič nim lju di ma bez oba ve zno sti pro fe si o nal nog usa vr ša va nja, bez ve li kog fi nan­sij skog ula ga nja i mo ra ju se od vi ja ti u dru ga či jim okru že nji ma od me dij skih in sti tu ci ja ili slič nih si ste ma.

Mo del ko ji ja pred la žem ov de se ba vi slič nim stva ri ma: gde dru štve ni od no si pod no se tran sfor ma ci ju kroz pro ce se ra di kal­ne ko mu ni ka ci je u isto vre me kao što i me di ji pod no se tran sfo­ma ci ju (vi zu el nu, slu šnu, di stri bu tiv nu). U ovom mo de lu, ulo ge i od go vor no sti ni su vi še dis kret ne; po sto je mno ga pre kla pa nja, i uz to pre kla pa nje, tran sfor ma ci ja poj mo va po put pro fe si o na li­zma, spo sob no sti i struč no sti. Ni je dan po sto je ći ko mu ni ka cij ski mo del ne nu di la ko ukla pa nje sa ovim tran sfor ma ci ja ma. Ro bert Dar nto no va (1990) re kon fi gu ra ci ja ko mu ni ka cij skog lan ca kao kru že nja pri la zi bli že (ne go što je to či nio kla sič ni ko mu ni ka cij­ski la nac), oso bi na ma i od no si ma ko ji mo gu osve tli ti dru štve ne pro ce se u ra du sa pro duk ci jom ra di kal nih me di ja i nji ho voj re­cep ci ji. Nje gov mo del ma kar usva ja teh nič ke i pro fe si o nal ne ulo­ge kao što su iz da va či, štam pa ri i di stri bu te ri. Mo žda je Dar nto­nov krug ko ri sni ji: nje gov fo kus je usred sre đen vi še na ulo ge i od go vor no sti ne go na pro ce se, nji ho ve dru štve ne i kul tu ro lo ške mo guć no sti i od red ni ce su do bi le sa mo pu ki sta tus uti ca ja. Nje­gov mo del na gla ša va do mi nant ne i dis kret ne ulo ge pi sa ca, iz da­va ča, di stri bu te ra i či ta la ca. U ra di kal nim i al ter na tiv nim me di­ji ma ove ulo ge su če sto zbr ka ne i ne ja sne, po ne kad u ogrom noj me ri: u slu ča ju zi na pi sac i iz da vač su obič no ista oso ba, ko ja je pri tom i di zaj ner, štam par i di stri bu ter. U slu ča ju ko lek tiv no or ga ni zo va nih li sto va, sve ove du žno sti mo gu u raz li či to vre me bi ti iz vr še ne od stra ne sva kog čla na ko lek ti va. Dar to no ve ulo ge pru ža ju oskud no ukla pa nje sa tran sfor mi sa nim ulo ga ma i dru­štve nim od no si ma (če sto eks pe ri men tal nim i pro menj lji vim) na ko je po zi va ju ra di kal ni me di ji i pro mo vi šu ih (mo žda naj u pa dlji­vi je u poj mu či ta lac – pi sac).

Ta­be­la­1.­Ti po lo gi ja al ter na tiv nih i ra di kal nih me di ja­

1) Sa dr žaj (po li tič ko ra di ka lan, dru štve no/kul tu ro lo ški ra di­ka lanl); vred no sti ve sti

2) For ma gra fi ka, vi zu el ni je zik, raz ne pre zen ta ci je i po ve zi, 3) Re pro gra fič ke ino va ci je /adap ta ci je – upo tre ba ša pi ro gra­

fa, IBM po de ša va nje, li to štam pa, fo to ko pi ri

4) ‘Di stri bu i tiv na upo tre ba’ (At ton, 1999. b) al ter na tiv ni po­lo ža ji za di stri bu ci ju, taj ne/ne vi dlji ve di stri bu tiv ne mre že, an ti­autor ska pra va

5) Tran sfor mi sa ni dru štve ni od no si ulo ge i od go vor no sti – či­ta lac – pi sac; ko lek tiv na or ga ni za ci ja, de pro fe si o na li za ci ja no vi nar stva, štam pa nja, iz da va štva

6) Tran sfor mi san pro ces ko mu ni ka ci je – ho ri zon tal na po ve­zi va nja – mre že

Ta be la 1 pred sta vlja ti po lo gi ju ko ja se ba zi ra na pret hod­nim ana li za ma po sto je ćih de fi ni ci ja i te o ri ja. Unu tar nje, ele men­ti 1­3 in di ci ra ju pro duk te, a 4­6 pro ce se. Ovih šest ele me na ta for mi ra ju osno vu mo de la ko ji je ov de pre zen to van. Ši ro ka po­de la u pro iz vo de i pro ce se ipak zah te va ne za vi snost. Dru štve ni pro ce si će ak ti vi ra ti i in for mi sa ti raz voj pro iz vo da do te me re da će sva ka po zi ci ja u kru gu ko mu ni ka ci je (po put Dar nto no ve) bi ti pod lo žna ra di ka li za ci ji u po gle du pro iz vo da i pro ce sa iz vo­ra i od no sa. Po mo ću ovog mo de la mo gu će je sva ku tač ku gle­da i šta na kru žni ci ko mu ni ka ci je di men zi jom ko mu ni ka cij skih dru štve nih pro ce sa (“pi sa nja”, “štam pa nja”, “di stri bu ci je”, itd.). “Po zi ci je” po sta ju su vi še tra jan iz raz za njih po što mo že po sto­ja ti pre kla pa nje me đu nji ma, na pri mer, iz me đu ulo ga pi sca, ured ni ka, iz da va ča i di stri bu te ra zi no va. Kao di men zi je ulo ge i od go vor no sti su u mo guć no sti da sa dr že u se bi spek tar ak tiv­no sti i od no sa. On da bi se mo gla is pi ta ti ra di kal nost ra di kal nih iz da nja u po gle du nji ho vog vi še di men zi o nal nog ka rak te ra, per­spek ti ve ko ja pri vi le gu je pre kla pa nje i pre se ke iz me đu di men zi­ja. Evo i dva pri me ra.

Pr vo, ra di kal ni pri stup di stri bu ci ji mo že iz i ski va ti upo tre­bu ve šti na i po lo ža ja ko ji pri pa da ju gru pa ma i za jed ni ca ma ko je su obič no iz o sta vlje ne iz ma tič nih obra za ca di stri bu ci je u sfe ri al ter na tiv ne jav no sti (Dow ning, 1988), kao i ko ri šće nje tran sfor­mi sa nih poj mo va in te lek tu al nog vla sni štva (po put ‘an ti­autor ska pra va’ At ton, 1999b). Oni po ne kad su ge ri šu for me re pro gra fi je ko ja omo gu ća va da lju pro duk ci ju od stra ne ‘či ta la ca’ po put Open Pamphlet (Otvo re ni pam flet, se ri je iz Ame ri ke, štam pa ne ta ko da je uve la for mat A4 ka ko bi se omo gu ći lo fo to ko pi ra nje) gde či ta o ci po sta ju hi brid ni štam pa ri, iz vr ši te lji i di stri bu te ri. Dru­go, po zi ci ja je di nog iz vr ši o ca ko ji je pi sac, ured nik i štam par ne tre ba da se ob ja šnja va sa mo kao re zul tat di le tant skog in te re so va­nja da se pro ba nov po sao ili kao re zul tat manj ka iz vo ra (ma da ta ko đe mo že bi ti i to), već iz per spek ti ve ko ja tran sfor mi še ove po zi ci je u od no su na utvr đe ne poj mo ve i stan dar de pro fe si o na­li zma, struč no sti i mo guć no sti unu tar ovih ulo ga. U isto vre me ulo ge ima ju moć da tran sfor mi šu jed na dru gu, svo jim spa ja njem (bi lo da je to uza jam nim tro še njem ili vi še ‘teč na’ in ter pre ta ci ja). Ne tre ba da sva ka di men zi ja bu de ogra ni če na na ak tiv no sti i od­

102

no se kroz ra di ka li za ci ju ulo ga i od go vor no sti; ona ta ko đe mo že uvr sti ti i pro iz vo de onih ak tiv no sti i teh no lo ških tran sfor ma ci ja ko je vo de ka ovim pro iz vo di ma (este ti ka, teh no lo gi ja re pro gra fi­ke, ino va ci je u di stri bu ci ji). Di men zi je ko je se pre se ca ju mo gu pro iz vo di ti kon tra­he ge mo ne stra te gi je vla sni štva (vla sni štvo ka­pi ta la i in te lek tu al no vla sni štvo), od no se mo ći unu tar me di ja i nji ho ve pu bli ke. Ov de lo ci ra mo Do uv nin gov po jam boč ne ve ze i ospo so blje nost ak tiv ne pu bli ke tim ve za ma (Dow ning, 1984 i 2001) i one od no se ko ji se ak ti vi ra ju pre o vla đu ju ćim si la ma po­seb no u od no su na sta tus stva ra la ca i pro du ce na ta u od no su na ekvi va lent ne ulo ge u pre o vla đu ju ćoj kul tu ri (do mi nant na jav na sfe ra na spram al ter na tiv ne jav ne sfe re)

Da li je uop šte mo gu će na pra vi ti kom pa ra tiv ne pro ce ne ra­di kal no sti kroz raz ne in stan ce al ter na tiv nih i ra di kal nih me di ja? Ka ko kon stru i še mo pu bli ka ci ju ko ja te ži ra di kal no sti u raz li či tim ste pe ni ma raz li či tih di men zi ja? Šta je na ša ska la za me re nje? Na pri mer, pu bli ka ci ja ko ja je ra di kal na u od no su na svo ju or ga ni­za ci ju, ali kon zer va tiv na u od no su na one ko ji pi šu za nju – ona ko ja za po šlja va sa mo pro fe si o nal ne no vi na re, ali u or ga ni za ci ji ko lek tiv nog od lu či va nja. Unu tar sva ke di men zi je po sto ji kom­plek snost: unu tar re pro graf ske (‘štam pa nja’) di men zi je ra di kal na upo tre ba re pro graf ske teh no lo gi je (fo to ko pi ri zin pro du ce na ta, na pri mer) mo gu bi ti pri sut ni za jed no sa no vim dru štve nim od­no si ma (ama ter ski pi sac ko ji ra di i kao štam par): ovo pred sta vlja tran sfor mi sa ni od nos mo ći u od no su na pre o vla đu ju ću pro fe si­o nal nu kul tu ru štam pe. Mo ra mo ta ko đe upo zo ri ti na isto rij ske ili ge o graf ske ne iz ve sno sti: od su stvo ra di kal no sti u bi lo ko joj di­men zi ji ne mo že ogra ni či ti re vo lu ci o nar ni po ten ci jal me di ja: di­men zi ja ne mo že bi ti ‘na ras po la ga nju’ ra di ka li za ci ji u to vre me ili na tom me stu, ili u toj kul tu ri. Autor stvo sa dr ža ja mo že bri ti pred met di men zi je i, kao što smo vi de li, ne mo ra bi ti uze ta u ob­zir sa mo kao ra di kal no po li tič ka, već jed na ko sa, ili ume sto kul­tur nog sa dr ža ja. Ovo nas ohra bru je da pri đe mo ovim me di ji ma iz per spek ti ve “me ša nog ra di ka li zma” na gla ša va ju ći hi brid nost pre ne go oče ku ju ći stal nu oda nost “či stom”, fik si ra nom ni zu kri te ri ju ma: ako ra di kal no al ter na tiv ni me di ji ima ju jed nu za­jed nič ku stvar, to je on da da kr še ne ka pra vi la, iako ret ko sva, u sva kom po gle du. (Dow ning, 2001: xi). Upr kos ovim te ško ća ma na dam se da moj mo del iz be ga va ho mo ge ni zo va nu al ter na ti vu i ra di kal ne me di je kao me di je ra di kal ne po li ti ke, pu bli ka ci ja na­mne je nih ma njin skoj pu bli ci, ama ter skom pi sa nju i pro duk ci je; On pred la že oblast pro duk ci je kul tu re ko ja – iako ima ma lu moć ob ja šnja va nja ukup nog kon cep ta – nam omo gu ća va da raz u me­mo raz ne ma ni fe sta ci je mo de la i ak ti va ci je kao de la auto nom ne obla sti kon sti tu i sa nog sop stve nim pra vi li ma.

Al ter na tiv ni me di ji kao po lje pro duk ci je

K o li ko je po god no po sma tra ti al ter na tiv ne i ra di kal ne me di­je kao oblast? Bur di je o va (1993) oblast kul tur ne pro duk ci je

pri zna je pro stor za umet nič ke ak tiv no sti avan gar de ko je mo gu sa dr ža ti ne ke al ter na tiv ne aspek te i ra di kal no me dij ske prak se (ne za vi sne na lep ni ce na plo ča ma, mejl art, umet nič ke knji ge). Fi ske je tvr di da si stem pro duk ci je di stri bu ci je unu tar fan kul tu­re sa dr ži “se no vi tu kul tu ru eko no mi je” (Fi ske, 1992b: 33). Zbog sve ga, to ga mo ra se pri zna ti, oblast kul tu re je mo žda su vi še li mi­ti ra na: ona se ipak ba vi li te rar nim i umet nič kim vred no sti ma pro­duk ci je. Ovo je po red sve ga to ga spo sob nost Bur di je o ve obla sti kul tur ne pro duk ci je da se okru ži eks tre mi ma kre a tiv nih ak tiv­no sti po put ra znih avan gar di. Za Bur di jea se ovo de ša va unu tar sek to ra obla sti ko ja se ba vi ogra ni če nom pro duk ci jom ka ko bi se raz li ko vao od su prot nog sek to ra ve li ke pro duk ci je. Unu tar al­ter na tiv ne me dij ske pro duk ci je po sto ji ve li ki broj avan gar di ko­je osu je ću ju di ho to mi ju ogra ni če nih/ ve li kih sek to ra. Mejl art, (Held, 1991) o ko jem se mo že mi sli ti kao o de mo kra ti zo va noj ver zi ji ogra ni če nih umet nič kih prak si gde se ve žba elit na umet­nost (po put li mi ti ra nih iz da nja, po ziv ni ca za grup ne iz lo žbe), otvo re na za sve ko ji že le da da ju svoj pri log (Glo bal Mail je zin po sve ćen po zi vi ma na ta kve ‘otvo re ne’ iz lo žbe).

U ovoj are ni ba rem je vred nost umet nič kog de la li mi ti ra ne se ri je ja ko na gri že na ti me što je ono ot kri ve no pro du cen ti ma/agen ti ma ko ji su se po vu kli iz jav no sti ra di obim ne pro duk ci je kul tu re. Ogra ni če ne ob la sne prak se su ra di kal no re po zi ci o ni ra­ne, ta ko što su tran sfor mi sa ne pod na rod skim uslo vi ma ko ji su če sto po ve zi va ni sa ve li kom pro duk ci jom stra te gi ja i teh ni ka. Mo že mo raz ma tra ti u ova kvim ‘na rod ski ogra ni če nim’ obla sti­ma čak i ra di ka li za ci ju. Bo ur di je (1993: 128) sma tra da je pla gi­ja ri zam u ve li kim pro duk ci ja ma in di ka tor ‘ne za in te re so va no sti ili kon zer va ti zma’: u ru ka ma sa mo u ke rad nič ke kla se kao što je Stu art Ho me (sle de ći pri mer me ša vi ne umet nik­autor­ured nik­iz da vač). Pla gi a ri zam je ra di ka li zo van kao na rod ska avan gar da (na pri mer, Ho me 1995). Na rod ska avan gar da pri sva ja i re po zi­ci o ni ra ka pi tal i vlast di rekt no iz vi so ke kul tu re ra di kal no re le gi­ti mi šu ći umet nič ku prak su od te le gi tim ne kul tu re.

U sko ri je vre me je Bur di je (1997) pred lo žio no vi nar sku oblast. Te ško je vi de ti ka ko bi se al ter na tiv ni i ra di kal ni me di ji uklo pi li u tu for mu la ci ju: kao što je Mar li e re (1998) po ka zao, ta oblast, sa ma po se bi, je su vi še ne iz di fe ren ci ra na, su vi še mo no lit­na ‘da bi pru ži la re a li stič nu sli ku vi še stru ke i ra zno vr sne stvar­no sti’ (str.223) do mi nant nih no vi nar skih prak si. Mo že po sto ja ti ne ka vred nost u po sma tra nju no vi nar ske obla sti kao obla sti u sop stve noj is prav no sti kao opo zi ci o na su prot nost do mi nant noj no vi nar skoj obla sti Bur di jea. Po no vo, me đu tim, vi še di men zi o­

103

nal nost ovog mo de la na go ve šta va kon cep tu al ni pro stor ši ri od no vi nar stva – da li su zi no vi no vi nar stvo? Ka kav je od nos anar­hi stič ke web stra ni ce i in ter net li sta di sku si ja u od no su na no vi­nar stvo? Obim me dij skih pro iz vo da i ak tiv no sti ko je su do stup ne u sa da šnjem mo de lu ohra bru je hi bri di zo va nu oblast ko ja sa dr ži (kul tur ne, umet nič ke, li te rar ne) prak se i no vi nar ske prak se, ko­ja pri zna je eks tre me tran sfor ma ci je u pro iz vo di ma, pro ce si ma i od no su iz me đu ovo dvo je.

Pred lo žio sam de fi ni ci o ni i te o ret ski mo del ko ji na gla ša va tran sfor ma tiv ni po ten ci jal me di ja kao re flek siv nog in stru men­ta ko mu ni ka cij ske prak se u dru štve nim mre ža ma: fo kus je na ob ra di i od no si ma. Ovaj mo del ba rem ohra bru je is pi ti va nje obi ma pro duk ci je u ovoj obla sti bo lje je sta vi ti nje go vu ple ja du pro iz vo da, ak tiv no sti, in sti tu ci ja, po kre ta, mo me na ta i kul tu ra u struk tu ri sa nu eks pla na tor nu oko li nu.

Be le ška1)Traberovaterminologijaoslikavanjegovoobrazovanjeupogledurazvojaialterna-

tivnognovinarstavanajugu,ni‘odbrana’ni‘grassroots’terminikojisusevišeko-ristiliuBritanskimstudijamaomedijima.Ovadvostrukaulogaalternativneštam-pejeprimećenatakođeodstraneteoretičarakaoštojeElizabethFox(1997)unjenompregledumedijaikultureLatinskeAmerike,gdeonanaglašavaorganiza-cionuiobrazovnuvrednostovakvihmedija.Termin‘grassroots’seuglavnomkori-stidadefinišemedijekaoštosuonikojesuopisaliTomaselliandLouw’s(1991)ustudijamaoalternativnimmedijimauJužnojAfrici.Upotrebaovihterminauprisutnimstudijamarezultattežnjedaserazgraničedvatrendaualternativnimmedijima,nepostojenameredaseprimenesociopolitičkesličnostiizmeđuuslovaprodukcijenajuguionihuBritaniji.

Li­te­ra­tu­ra:• Abel,Richard(1997)‘AnAlternativePress.Why?’,PublishingResearchQuarterly,

12(4),Winter1996/97:78-84.• Achbar,Mark(1994)ManufacturingConsent:NoamChomskyandtheMedia,Mon-

treal:BlackRoseBooks.• Allen,Peter(1985)‘SocialistWorker–PaperwithaPurpose’,Media,Cultureand

Society,7:205-232.• Alternativesinprint:aninternationalcatalogofbooks,pamphlets,periodicalsand

audiovisualmaterials(1980)CompiledbytheTaskForceonAlternativesinPrint,• SocialResponsibilitiesRoundTable,AmericanLibraryAssociation,6th.ed.,New

York,N.Y.:Neal-SchumanandLondon:Mansell.• Atton,Chris(1996a)AlternativeLiterature:aPracticalGuideforLibrarians,Alder-

shot:Gower.• Atton,Chris(1996b)‘AnarchyontheInternet:ObstaclesandOpportunitiesforAl-

ternativeelectronicpublishing’,AnarchistStudies,4,October1996:115-32.• Atton,Chris(1999a)‘GreenAnarchist:ACaseStudyinRadicalMedia’,Anarchist

Studies7(1),March1999,25-49.• Atton,Chris(1999b)‘ARe-assessmentoftheAlternativePress’,Media,Cultureand

Society,21:51-76.• Atton,Chris(2001)‘TheMundaneanditsReproductioninAlternativeMedia.’Jour-

nalofMundaneBehavior2.1,(SpecialIssue:Media/Mundania)February.<http://www.mundanebehavior.org/index.htm>

• Benjamin,Walter(1934/1982)‘TheAuthorasProducer.’EditedtranslationinFrancisFrascinaandCharlesHarrison(eds.),ModernArtandModernism:aCriticalAnthology,London:PaulChapmaninassociationwiththeOpenUniversity,1982:213-216.

• Bennett,Tony(1982)‘TheoriesoftheMedia,TheoriesofSociety.’InMichaelGure-vitch,Michael,TonyBennett,JamesCurran,JanetWoollacott(eds.),Culture,Soci-etyandtheMedia,London:Methuen:30-55.

• Bourdieu,Pierre(1984)Distinction:aSocialCritiqueoftheJudgementofTaste(translatedbyRichardNice).London:Routledge&KeganPaul.

• Bourdieu,Pierre(1993)TheFieldofCulturalProduction:EssaysonArtandLitera-ture.ColumbiaUniversityPress.

• Bourdieu,Pierre(1997)SurlaTelevision.Paris:Liber-Raisonsd’Agir.• Carey,Jim(1998)‘FreshFlavourintheMediaSoup:TheStoryofSQUALLMagazi-

ne.’InGeorgeMcKay(ed.),DiYCulture:PartyandProtestinNinetiesBritain.Lon-don:Verso:58-78.

• Comedia(1984)‘TheAlternativePress:TheDevelopmentofUnderdevelopment’,Media,CultureandSociety,6:95-102.

• Curran,JamesandSeaton,Jean(1997)PowerwithoutResponsibility:ThePressandBroadcastinginBritain,5th.ed.,London:Routledge.

• Dahlgren,Peter(1997)‘CulturalStudiesasaResearchPerspective:ThemesandTensions.’InJohnCorner,PhilipSchlesingerandRogerSilverstone(eds.),Inter-nationalMediaresearch:ACriticalSurvey,London:Routledge:48-64.

• Darnton,Robert(1990)‘WhatistheHistoryofBooks?’InTheKissofLamourette:ReflectionsinCulturalHistory.London:FaberandFaber:107-135.

• Dickinson,Robert(1997)ImprintingtheSticks:TheAlternativePressOutsideLon-don,Aldershot:Arena.

• Downing,John(1984)RadicalMedia:ThePoliticalExperienceofAlternativeCom-munication,Boston,Mass.:SouthEndPress.

• Downing,John(1988)‘TheAlternativePublicRealm:TheOrganizationofthe1980sAnti-nuclearPressinWestGermanyandBritain’,Media,CultureandSociety,10:163-81.

• Downing,John(1995)‘AlternativeMediaandtheBostonTeaParty’,inJohnDow-ning,AliMohammadiandAnnabelleSreberny–Mohammadi(eds.),QuestioningtheMedia:aCriticalIntroduction,ThousandsOaks,Calif.:Sage:238-252.

• Downing,John(2001)RadicalMedia:RebelliousCommunicationandSocialMove-ments.ThousandOaks,Calif.:Sage.

• Duncombe,Stephen(1996)‘NotesfromUnderground:ZinesandthePoliticsofUndergroundCulture.’InSanfordBermanandJamesP.Danky(eds.),AlternativeLibraryLiterature:1994-1995,Jefferson,N.C.:McFarland,1996:312-319.

• Duncombe,Stephen(1997)NotesfromUnderground:ZinesandthePoliticsofAl-ternativeCulture,London:Verso.

Dr Kris­Aton je van red ni pro fe sor na Od se ku za no­vi nar stvo Ško le za ko mu ni ka ci o ne ve šti ne Ni per

uni ver zi te ta iz Edin bur ga. Dr Kris Aton je vo de ći me đu na­rod ni auto ri tet iz obla sti pro u ča va nja al ter na tiv nih me di ja. Ure dio je vi še spe ci jal nih iz da nja po sve će nih al ter na tiv nim me di ji ma ugled nih in ter na ci o nal nih re vi ja. Ta ko đe, ob ja vlji­vao je zna čaj ne ra do ve o cen zu ri, me dij skoj eti ci i po pu lar­noj mu zi ci. Dva de set go di na ba vio se i mu zič kom kri ti kom ob ja viv ši mno ge tek sto ve u evrop skim i ame rič kim ča so pi si­ma. U mu zič koj kri ti ci po sve tio se sa vre me noj kom po no va­noj mu zi ci, elek tro ni ci i im pro vi zo va noj mu zi ci. U iz da nju Fon da za raz voj is tra ži vač kog no vi nar stva i no ve me di­je do kra ja 2008. go di ne na srp skom će se po ja vi ti nje go va naj no vi ja knji ga An Al ter na ti ve In ter net, Edin burgh Uni­ver sity Press 2004.

• Eley,Geoff(1992)‘Nations,PublicsandPoliticalCultures:PlacingHabermasintheNineteenthCentury.’InCraigCalhoun(ed.),HabermasandthePublicSphere,Cambridge,Mass.andLondon:MITPress:289-339.

• Enzensberger,HansMagnus(1976)‘ConstituentsofaTheoryoftheMedia.’InRa-idsandReconstructions:EssaysonPolitics,CrimeandCulture,London:PlutoPress:20-53.

• Fiske,John(1992a)‘BritishCulturalStudiesandTelevision.’InRobertC.Allen(ed.),ChannelsofDiscourse,Reassembled,2nd.ed.,London:Routledge:284-326.

• Fiske(1992b)‘TheCulturalEconomyofFandom.’InLisaA.Lewis(ed.),TheAdo-ringAudience:FanCultureandPopularMedia,London:Routledge,pp.30-49.

• FiskeJohn(1992c)‘CulturalStudiesandtheCultureofEverydayLife.’InLawren-ceGrossberg,CaryNelson,PaulaA.Treichler(eds.)CulturalStudies,NewYork,N.Y.andLondon:Routledge,pp.154-173.

• Fiske,John(1992d)‘PopularityandthePoliticsofInformation.’InPeterDahlgrenandColinSparks(eds.),JournalismandPopularCulture,London:SAGE,1992,pp.45-63.

• Foucault,Michel(1980)Power/Knowledge:SelectedInterviewsandOtherWritings,1972-1977.EditedbyColinGordon,Brighton:HarvesterPress.

• Fox,Elizabeth(1997)‘MediaandCultureinLatinAmerica.’InJohnCorner,PhilipSchlesingerandRogerSilverstone(eds.),InternationalMediaResearch:ACriticalSurvey,London:Routledge:184-205.

• Gauntlett,David(1996)VideoCritical:Children,theEnvironmentandMediaPower,Luton:JohnLibbeyMedia.

• Gitlin,Todd(1980)Thewholeworldiswatching:massmediainthemakingandunmakingofthenewleft,Berkeley,Calif.andLondon:UniversityofCaliforniaPress.

• GlasgowUniversityMediaGroup(1976)BadNews.London:RoutledgeandKeganPaul.

• GlasgowUniversityMediaGroup(1980)MoreBadNews.London:RoutledgeandKeganPaul.

• Green,Malcolm(1999)BrusMuehlNitschSchwarzkogler:WritingsoftheViennaActionists(AtlasArkhive:DocumentsoftheAvanta-gardeNo.7).London:Atlas.

• Hall,Stuart(1990)‘CulturalIdentityandDiaspora.’InRutherford,J.(ed.),Iden-tity:Community,Culture,Difference,London:LawrenceandWishart,pp.222-37.

• Hamilton,James(2001)‘AnAlternativePracticeofAlternativeMedia.’Unpublis-hedmanuscript.

• Hebdige,Dick(1979)Subculture:TheMeaningofStyle.London:Routledge.• Held,John(1991)MailArt:anAnnotatedBibliography.Metuchen,NewJersey:

ScarecrowPress.• Home,Stewart(1995)Neoism,PlagiarismandPraxis,Edinburgh:AKPress.• Hopkin,Deian(1978)‘TheSocialistPressinBritain,1890-1910.’InGeorgeBoyce,

JamesCurranandPaulineWingate(eds.),NewspaperHistoryfromtheSeventeenthCenturytothePresentDay,London:Constable:294-306.

• Jakubowicz,Karol(1991)‘MusicalChairs?TheThreePublicSpheresinPoland’.InPeterDahlgrenandColinSparks(eds.),CommunicationandCitizenship:Journa-lismandthePublicSphereintheNewMediaAge,London:Routledge:155-75.

• Kettering,TerriA.(1982)‘Thealternativepressandthemassmedia:twocasestu-dies.’InJamesP.DankyandElliottShore(eds.),Alternativematerialsinlibraries,Metuchen,NewJersey:ScarecrowPress,1982,pp.6-11.

• Lewis,Roger(1972)OutlawsofAmerica:TheUndergroundPressanditsContext,Harmondsworth:Penguin.

• Lievrouw,LeahA.(1994)‘InformationResourcesandDemocracy:UnderstandingtheParadox,’JournaloftheAmericanSocietyforInformationScience45(6):350-357.

• McGuigan,Jim(1992)CulturalPopulism,London:Routledge.• McQuail,Denis(1987)MassCommunicationTheory:AnIntroduction.2nd.ed.Lon-

don:Sage.• McQuail,Denis(1994)MassCommunicationTheory:AnIntroduction.3rd.ed.Lon-

don:Sage.• Marliere,Philippe(1998)‘TheRulesoftheJournalisticField:PierreBourdieu’s

ContributiontotheSociologyoftheMedia,’EuropeanJournalofCommunication13(2):219-234.

• Miller,David(1994)Don’tmentionthewar:NorthernIreland,propagandaandthemedia,London:PlutoPress.

• MinorityPressGroup(1980a)HereisTheOtherNews:ChallengestotheLocalCom-mercialPress(MinorityPressGroupSeriesNo.1),London:MinorityPressGroup.

• Moritz,MargueriteJ.(1992)‘HowUSNewsMediaRepresentSexualMinorities.’InPeterDahlgrenandColinSparks(eds.),JournalismandPopularCulture,London:Sage:154-170.

• Negt,OskarandKluge,Alexander(1972/1983)‘TheProletarianPublicSphere’,tran-slatedfromtheGermanbyStuartHood.InArmandMattelartandSethSiegelaub(eds.),CommunicationandClassStruggle,Vol.2:Liberation,Socialism,NewYork,N.Y.:InternationalGeneral,1983:92–4.

• NewObservations(1994)‘CopyCulture.’ThemedissueofNewObservations,(101),May/June1994.

• Nigg,HeinzandWade,Graham(1980)CommunityMedia:CommunityCommunica-tionintheUK,Video,LocalTV,Film,andPhotography,Zurich:Regenbogen.

• O’Sullivan,Tim(1994)‘AlternativeMedia.’InTimO’Sullivan,etal.,KeyConceptsinCommunicationandCulturalStudies,2nd.ed.,London:Routledge,1994:10.

• O’Sullivan,Tim,Dutton,BrianandRayner,Philip(1994)StudyingtheMedia:anIn-troduction,London:Arnold.

• Quail,John(1978)TheSlowBurningFuse:TheLostHistoryoftheBritishAnar-chists.London:Paladin.

• RoyalCommissiononthePress(1977)PeriodicalsandtheAlternativePress,Lon-don:HMSO.

• Rutherford,Paul(1992)FanzineCulture.Glasgow:FlowerPotPress.• Schuman,PatriciaGlass(1982)‘LibrariesandAlternatives.’‘InJamesP.Danky

andElliottShore(eds.),Alternativematerialsinlibraries,Metuchen,NewJersey:ScarecrowPress,1982,pp.1-5.

• Searle,Denise(1997)GatheringForce:DIYCulture,RadicalActionforThoseTiredofWaiting,London:TheBigIssueWriters.

• Sparks,Colin(1985)‘TheWorking-classPress:RadicalandRevolutionaryAlterna-tives’,Media,CultureandSociety,7:133-146.

• Spivak,GayatriChakravorty(1988)‘CantheSubalternSpeak?’InCaryNelsonandLawrenceGrossberg(eds.),MarxismandtheInterpretationofCulture,Basingsto-ke:Macmillan:271-313.

• Tomaselli,KeyanandLouw,P.Eric(1991)TheAlternativePressinSouthAfrica,Bellville:AnthroposandLondon:JamesCurrey.

• Traber,Michael(1985)AlternativeJournalism,AlternativeMedia(CommunicationResource,No.7,October1985),London:WorldAssociationforChristianCommuni-cation.

• Triggs,Teal(1995)‘AlphabetSoup:ReadingBritishFanzines’,VisibleLanguage,29(1):72-87.

• Whitaker,Brian(1981)NewsLimited:WhyYouCan’tReadAllAboutIt,(MinorityPressGroupSeriesNo.5),London:MinorityPressGroup.

• Williams,Raymond(1963)CultureandSociety:1780-1950,Harmondsworth:Pen-guin.

• Williams,Raymond(1980)‘MeansofCommunicationasMeansofProduction.’InProblemsinMaterialismandCulture:SelectedEssays,London:Verso,pp.50-63.

• Williams,Raymond(1983)Towards2000.London:ChattoandWindus.• Workers’Life(1928/1983)TheWorkerCorrespondent.InArmandMattelartandSeth

Siegelaub(eds.),CommunicationandClassStruggle,Vol.2:Liberation,Socialism,NewYork,N.Y.:InternationalGeneral,1983:153-157.

104

“To je sav naš pro gram, ko ji je su štin ski

pro­la­zan.­Na­še­si­tu­a­ci­je­bi­će­efe­mer­ne,­

bez­bu­duć­no­sti;­pro­la­sci...”

Razlika­istorija/teorija­je­besmislena­(čista­propaganda),­

pošto­svaka­istoriografija­počiva­na­bezuslovnoj­teoriji­a­

svaka­teorija­je­usađena­u­mesto­istorijskog­događaja.

Projekti/prakse

Projekti/prakseIntervju: Rajko­Grlić/­Pet­dana­i­noći­jedne­male­utopijeMirko­Sebić/­Sedam­teza­o­tome­kako­je­nemoguće­živeti­u­Gradu

109

*­Go­di­na­1999.­po­mno­go­če­mu­je­zna­ko­vi­ta,­u­re­gi­o­nu­ona­pred­sta­vlja­iz­ve­sno­bol­no­do­vr­ša­va­nje,­po­sled­nji­čin­tra­gi­ko­mič­nog­igro­ka­za­za­po­če­tog­u­

de­ve­de­se­tim.­U­ši­rem­kon­tek­stu­baš­te­go­di­ne­svi­smo­do­bra­no­i­na­svo­joj­ko­ži­ose­ti­li­ci­ni­zam­glo­ba­li­za­cij­skih­to­ko­va­(NA­TO­in­ter­ven­ci­je,­hu­ma­na­in­ter­vent­na­lo­gi­ka­svet­skih­si­la).­Baš­te­go­di­ne­na­mi­stič­nom­mo­to­vun­skom­br­du,­ma­la­eki­pa­za­po­či­nje­go­to­vo­uto­pij­ski­pro­je­kat­film­skog­fe­sti­va­la,­i­na­op­šte­iz­nna­đe­nje­uspe­va­im­da­od­to­ga­na­pra­ve­evrop­ski­do­ga­đaj.­Ka­ko­da­nas­vi­di­te­ceo­kon­tekst­na­stan­ka­i­osmi­šlja­va­nja­“Mo­to­vun­Film­fe­sti­va­la”.­Mo­že­te­li­se­pri­se­ti­ti­stva­ri­ko­je­su­la­ga­no­do­ve­le­do­oku­plja­nja­eki­pe,­ko­je­su­po­kre­nu­le­idej­nu­al­he­mi­ju­ko­ja­će­na­kra­ju­stvo­ri­ti­pro­je­kat­Film­skog­fe­sti­va­la?

– Ar he o lo gi ja vre me na ka že: pra­po če tak Mo to vu na le ži na obli žnjem br du, u gra di ću ko ji no si ime Gro žnjan. Ta mo smo 1995. otvo ri li Ima gi nar nu Film sku Aka de mi ju. Ma lu, ne za vi snu ško lu po sve će nu fil mu za ko ju je ini ci jal na sred stva dao Ohio Uni ver sity iz Ame ri ke a za tim mu se pri dru žio i hr vat ski Open So i caty Ge or ga So ro sa. Ide ja je bi la vr lo jed no stav na. Ži ve ći u Ame ri ci vi đao sam ve li ki broj “na ših naj bo ljih kli na ca i klin ki” ko ji su ne sre ćom vre me na i ov da šnjih pri li ka kre nu li u po tra gu za film skom sre ćom. Gle dao sam ka ko s mu kom ra de svo je pr­ve ko ra ke i po mi slio da bi im, pri je no što na pra ve ta ko ra di kal­ni ži vot ni rez i upu te se u svi jet, va lja lo taj svi jet do ve sti ov dje i omo gu ći ti da ga tu upo zna ju. Ta ko sam sa ku pio pro fe so re naj­ve ćih ame rič kih film skih ško la i do veo ih na pr vu ra di o ni cu u Gro žnjan. Iz to ga se raz vi la ško la u ko joj je u se dam go di na po­sto ja nja svo je pr ve film ske ko ra ke ra di lo pre ko tri sto ti na i pe­de set stu de na ta iz dva de se tak ze ma lja svi je ta i u ko joj su svo je pr ve fil mo ve ra di li mno gi da nas već zna ni fil ma ši ovih kra je va; od Ja smi le Zba nić pa na da lje.

Ta Aka de mi ja je to kom vre me na po če la pri vla či ti, kao ne­ko ma lo izo li ra no mje sto u ta da vr lo za tvo re noj i kla u stro fo bič­noj kli mi ovih kraj va, mno ge pi sce, no vi na re, sli ka re. Aka de mi ja

je po sta la ne ka ljet na oaza, ne ko ma lo mje sto u ko me se do bro di sa lo i još bo lje dru ži lo. A ka ko su iz svi je ta sve če šće do la zi la “ve li ka ime na fil ma”, ra zni pro sla vlje ni Oska rov ci i ine fil ma dži­je, stvo ri la se po tre ba da se jav no po ka že to što su nam do no­si li. Gro žnjan, kao mje sto maj sto ra i za na tli ja, ni je imao trg na ko me bi to mo gli ra di ti. Otvo ri li smo ma lo ki no ko ji smo na zva­li po Bran ku Ba u e ru ali ono je usko ro po sta lo pre ma lo za sve zna ti želj ni ke.

Ta ko sam s Bo ri som T. Ma ti ćem, da nas uspje šnim pro du­cen tom a ta da još stu den tom Ima gi nar ne Aka de mi je, oti šao na su sjed no br do, u Mo to vun, gra dić ne ka da šnje go spo de i bo ga­tu na, ko ji je imao pre kra san trg. Vo dio me sen ti ment za vre me­ni ma ka da smo tu, go to vo ci je la mo ja gen ra ci ja re ži se ra i glu ma­ca, pro vo di li lje ta i pi sa li sce na ri je za svo je pr ve igra ne fil mo ve. (Za to Ka ra no vi će va se ri ja “Gr lom u jag de” i za vr ša va sce nom ko ja se do ga dja na mo to vun skom tr gu.)

Bio je to sve sku pa zbir no stal gi je, avan tu ri za ma i ve li kog ve se lja. I to us pr kos vre me nu i si tu a ci ji ko ja nas je okru ži va la. Ili mo žda upra vo za to.

Ali iz Ima gi nar ne Film ske Aka de mi je ni je na stao sa mo Mo to vun – Ne nad Pu hov ski je iz nje iz ro dio pro duk cij sku ku­ću “Fac ti um” ko ja je uve li ko za slu žna da je do ku men tar ni film po stao, ako ne naj zna čaj ni ji, ali on da si gur no naj ča sni ji dio ove ki ne ma to gra fi je.

*­Uvek­mi­se­či­ni­lo­da­Fe­sti­val­ima­ve­o­ma­sna­žnu­dru­štve­no­kri­tič­ku­no­tu,­za­pra­vo­stav.­Da­li­je­mo­gu­će­kul­tu­rom,­na­ro­či­to­ovom­film­skom,­me­nja­ti­svet?

– Ni je mo gu će. I to je ve li ka sre ća “kul tu re”. Da je mo gu­će “kul tu ra” bi bi la na pu če na po li ti ča ri ma i inim spe ci ja li sti ma “mo gu ćeg”. Ova ko ona je ipak sa mo, i na sre ću, dio na šeg “uto­pij skog svi je ta”, jed nom ri ječ ju; igre. Ali ka ko sva ka igra, ma nje vi še, uvi jek kr ši po sto je će i gra di no va pra vi la ta ko je po li ti ča ri če­sto či ta ju kao “kri tič ku no tu”, kao dio ne če ga što tre ba ob u zda ti, re gu li ra ti i kon tro li ra ti da ne bi u svo joj neo b u zda no sti na pra vi la ne ku šte tu dnev noj prag mi. Ta ko su oči ta li i Mo to vun. A to či ta­nje na še igre još uvi jek, prem da umo ta no u bo lji ce lo fan, tra je i da nas. Ni šta se tu su štin ski ni je pro mi je ni lo od pr vog fe sti va la.

110

Intervju:­Rajko­Grlić,­umetnički­direktor­Motovunskog­filmskog­festivala­/­razgovarao:­Mirko­Sebić

Pet­dana­i­noći­jedne­male­utopije

111

*­Na­Fe­sti­va­lu­kao­u­ne­kom­ča­rob­nom­ka­le­i­do­sko­pu­iz­ra­nja­ju­no­vi­film­ski­sve­to­vi­još­ne­vi­đe­ni­na­ovim­pro­sto­ri­ma.­Stav: “fil mo vi ko je si gur no ne će te gle da ti u bi o sko pi ma”,­isto­vre­me­no­je­i­kri­ti­čan­i­uto­pi­sti­čan­(že­li­da­kri­ti­ku­je­ali­i­da­me­nja).­Ka­ko­kon­ci­pi­ra­te­pro­gra­me,­ka­ko­do­la­zi­te­do­in­for­ma­ci­ja­o­no­vim­i­za­ni­mlji­vim­auto­ri­ma?­Kroz­ka­kve­ko­mu­ni­ka­ci­je­se­stva­ra­pro­gram­Fe­sti­va­la?

– Kre ni mo od zad njeg di je la Va šeg pi ta nja. Fe sti val se pri­je sve ga kon ci pi ra kao “do ga đaj” a ne kao fe sti val. Ja sam, igrom svo je sud bi ne, bio na hi lja du i jed nom fe sti va lu i ni sam lud da ula žem svoj i tu đi trud u pra vlje nje hi lja du i dru gog fe sti va la. Me ne, ko li ko to god čud no zvu či, a ni lju de s ko ji ma sam ra dio i ra dim Mo to vun, kao što je n.p.r. Igor Mir ko vić ko ji ga da nas vo di, ne zni ma ra di ti “još je dan fe sti val”. Mi po ku ša va mo ob li ko­va ti pet da na i no ći jed ne ma le uto pi je, pro sto ra igre i slo bo de za ko jom svat ko ima po tre bu. Fil mo vi su naš ali bi, na ša ri blja kost na ko joj se gra di sve osta lo, ali oni sva ka ko ni su je di ni raz­log na šeg oku plja na.

Ka ko do la zi mo do tih fil mo va – na pu no na či na. Lju di nam ja vlja ju da su ne gdje ne što vi dje li, ne ko ga ne gdje upo zna mo i ču­je mo da ne tko ne što ra di, pro či ta mo ne ku vi jest. Ukrat ko; bes ko­na čan zbir iz vo ra iz ko jih se sa ku pi pre ko dvi je sto ti ne scre e ne ra iz ko jih se za tim bi ra pro gram fe sti va la. A što se sa mih fil mo va ti če – prin cip je da to bu du pri je sve ga sjaj ni fil mo vi i da ne ma­ju šan su da ih pu bli ka ovih kra je va ika da vi di u svo jim ki ni ma. S dru ge stra ne ti “ma li fil mo vi” su da nas je dan od ma lo broj nih zna ko va ko ji go vo re da je u ovom op ćem lu di lu glo ba li za ci je i srav nji va nja sve ga na op će i isto, mo gu će is pri ča ti vr lo osob ne pri če i osta vi ti in di vi dal ne tra go ve o vre me nu i pod ne blju u ko­jem na sta ju. Pre ma to me – vr lo je va žno da ih vi di mo tu gdje se uglav nom ba ra ta sa dvi je jed na ko stra šne ali su štin ki iste op ci je; na ci o na li zmom i glo ba li zmom.

*­Či­ni­se­da­Fe­sti­val­op­sto­ji­iz­van­kon­cep­ta­lo­kal­ne­i­re­gi­o­nal­ne­po­li­tič­ke­mo­ći,­na­ne­ki­na­čin­kao­in­ci­dent,­da­li­ga­to­či­ni­ra­nji­vim?

– Da. On je vlo ra nji va bilj ka jer ne spa da ni ti u jed nu od pro to tip skih ka te go ri ja slu žbe ne “kul tu re”. On ni je dr žav na in­sti tu ci ja ko ja po ka zu je “dr žav nu pro iz vod nju” i ti me ja ča “na šu stvar” ni ti je s dru ge stra ne “cr ve ni te pih” ko ji pu ni ta ko pri sut­nu glad za “ve li kim svi je tom” i “pr lja vom in ti mom”. Mi smo, i to po ku ša va mo za dr ža ti, van tog “ma in stre am­a” i ti me smo auto mat ski i fi nan cij ski i po li tič ki vr lo ra nji vi.

*­Ve­o­ma­ve­lik­broj­mla­dih­lju­di­at­mos­fe­ra­pod­se­ća­na­ne­ka­da­šnje­su­sre­te­mu­zič­ke­omla­di­ne­u­Gro­žnja­nu,­tu­su­i­film­ske­ra­di­o­ni­ce,­da­li­mi­sli­te­da­ta­evi­dent­no­po­zi­

tiv­na­ener­gi­ja­za­vr­ša­va­sa­po­sled­njim­da­nom­Fe­sti­va­la­ili­ima­te­uti­sak­da­ona­ži­vi­da­lje­i­po­kre­će­no­ve­stva­ri?

– Mo ja na da je bi la da će mo Mo to vu nom po ku ša ti po ka­za ti da je mo guć i je dan dru gi kon cept “kul tu re” ili bo lje re če no “po i ma nja fil ma” u ovim kra je vi ma. Mi smo ma li i si ro ma šni. Ve se lje i ener gi ja su mo žda je di ne “autoh to ne” stva ri na ko je se mo že mo oslo ni ti. Za to smo i ra di li ma li i ve se li do ga đaj pri mje­ren pro sto ru u ko jem na sta je. U ši re nju tog vi ru sa sa mo smo dje lo mič no uspje li. “Dje ca Mo to vu na”, svi ti “klin ci i klin ce ze” ko ji su u ovih de vet go di na ra di li na nje mu, stvo ri li su po ma tri­ci Mo to vu na, ve li ki broj film skih fe sti va la po Hr vat skoj. Mi slim da ih da nas ima pre ko dva de set. Po ku ša li su to film sko ve se lje pre nje ti u svo je gra do ve i mje sta ži vlje nja. I u to me su uspje li. I ti su fe sti va li po sta li ono sto su u mo joj mla do sti bi la art ki na. “Dru ga či ji film”, zna či onaj ko ji ne pro iz vo di pet hollywo od skih stu di ja, ima sa da mje sta na ko ji ma mo že ži vje ti. Što se ki ne ma­to gra fi je i nje nog ustroj stva ti če, uspjeh je pu no ma nji. Ki ne ma­to gra fi ja je još uvi jek u pot pu nom vla sni štvu i pod kon tro lom, i men tal nom i nov ča nom, dr ža ve. A tu, po pri ro di stva ri, igra i ve se lje ne sta nu ju ta ko če sto.

*­U­kon­cep­tu­sa­mog­Fe­sti­va­la­is­ti­če­se­i­upor­no­in­si­sti­ra­nje­na­lo­kal­nim­spe­ci­fič­no­sti­ma,­re­gi­o­nal­nim­kul­tu­ra­ma,­ta­ko­zva­nim­“ma­njin­skim”­pri­stu­pi­ma­a­sa­dru­ge­stra­ne­film­kao­me­dij­i­umet­nič­ki­iz­raz­go­vo­ri­uni­ver­zal­nim­je­zi­kom­ener­gi­je­sli­ke­da­li­su­te­dve­stva­ri­u­ko­li­zi­ji?

– Ja vje ru jem da sve što je osob no, do kra ja in di vu du al no, po­sta je i uni ver zal no. Vje ru jem da je “ja” pu no sna žni je od “mi”.

*­Da­li­po­sle­osam­go­di­na­tra­ja­nja­Fe­sti­va­la­ima­te­uti­sak­da­se­ne­što­u­ko­mu­ni­ka­ci­ji­iz­me­đu­ta­ko­zva­nih­ma­lih­re­gi­o­nal­nih­ki­ne­ma­to­gra­fi­ja­i­kul­tu­ra­na­ovim­pro­sto­ri­ma­pro­me­ni­lo.­I­ko­li­ko­je­tu­do­pri­neo­sam­Fe­ti­val­i­po­zi­tiv­na­ener­gi­ja­oko­nje­ga.­Da­li­je­to­do­volj­no­da­se­su­prot­sta­vi­ko­lo­ni­za­tor­skoj­si­li­glo­bal­ne­film­ske­i­vi­deo­in­du­stri­je?

– Ne znam od go vor na ovo pi ta nje. Ne što ma lo se pro mi­je ni lo ali ne pu no. S dru ge stra ne za tu pro mi je nu je po treb no vri je me. Tu se ni šta ne da si lo va ti ili pla ni ra ti. To se jed no stav­no mo ra do go di ti ili ne do go di ti. Mi smo, kao i mno gi dru gi, sa­mo stvo ri li gru du sni je ga i ba ci li je niz pla ni nu. Da li će se ona pre tvo ri ti u la vi nu – za i sta ne ovi si o na ma.

*­Na­ovim­na­šim­pro­sto­ri­ma­(zva­li­ih­Sred­nja­Evro­pa,­Ju­go­i­stoč­na­Evro­pa,­Za­pad­ni­Bal­kan,­Bal­kan...)­film­je­uvek­imao­dvo­ja­ku­ulo­gu:­čvr­sto­se­ide­o­lo­ški­ve­zi­vao­za­vlast­i­moć,­a­sa­dru­ge­stra­ne,­stal­no­su­ne­ki­zlo­če­sti­klin­

112

ci­plju­va­li­u­ide­o­lo­ški­čaj­dr­žav­nih­pro­pa­ga­to­ra.­Da­nas,­ne­ki­od­tih­kli­na­ca­sla­ve­po­40­go­di­na­umet­nič­kog­ra­da,­dru­gi­su­opet­ugled­ni­i­na­gra­đi­va­ni­evrop­ski­re­di­te­lji.­Gde­je­da­nas­ener­gi­ja­ot­po­ra­ko­ja­se­u­film­skom­i­vi­deo­me­di­ju­to­li­ko­lju­ti­la­on­da­šnje­vla­sto­dr­šce?

– Sre di nom osam de se tih je ge ne ra ci ja o ko joj go vo ri te ot kri­la spa so no snu for mu lu. Mo gu će je na pra vi ti film bez dr žav nog nov ca, na ba zi in ve sti ci je di stri bu te ra i pro du ce na ta. Tr ži šte je bi lo sprem no za to. Ja sam ta ko ra dio “U ra lja ma ži vo ta”. Ima li smo – ka žu u sa mo pr va tri mje se ca na te ri to ri ju biv še dr ža ve – mi li jun i se dam sto ti na gle da o ca. In ve sti ci ja se br zo vra ti la. For mu la je otva ra la ču de sna vra ta neo vi sno sti. Ali su za tim do šle de ve de se te. I film je opet po stao to tal no ovi san o dr ža vi.

Mi slim da sa da pri su stvu je mo tre nut ku ve li ke dis per zi je u ko joj će bi lo ko ja kon tro la bi ti vr lo te ško ostvar lji va. Ono što su blo go vi na we bu da nas su i ma le ka me re ko je mo gu sa sta vi ti film uz ma mi nu i ta ti nu po moć. Ni tko vi še ne ma ali bi za ne sni mljen film. Isto vre me no sva ki se ura dak mo že pri ka za ti na we bu. Tu ne gdje le ži ne ka bu duć nost. Da se u tom stra šnom mno štvu, u toj po pla vi sve ga i sva če ga, ro di ne ka kva li te ta i da se za tim svo­jom ener gi jom iz bo ri za pa žnju. Iz u zet no mi je dra go da se to de ša va, stra šno na vi jam za to ali mi je isto vre me no i dra go da sam ra dio fil mo ve ko ji su svo ju pu bli ku na la zi li u ta mi da nas umi ru ćih ki no dvo ra na.

*­Vaš­po­sled­nji­igra­ni­film­je­ne­ka­vr­sta­ex­ju­go­slo­ven­ske­ko­pro­duk­ci­je,­ka­ko­je­sa­aspek­ta­stva­ra­nje­ne­ke­al­ter­na­tiv­ne­film­ske­za­jed­ni­ce­sve­to­iz­gle­da­lo,­da­li­se­u­tom­prav­cu­i­da­lje­mo­gu­oče­ki­va­ti­udru­ži­va­nja?

– Mi smo to u slu ča ju “Ka ra u le” ra di li iz kraj nje prag ma­tič nih (tre ba lo nam je no va ca) a ne iz po li tič kih raz lo ga (ni smo bi li vo đe ni ni ka kvim po li tič kim sen ti men tom ili pro gra mom).

Su rad nja, ko­pro duk ci je, su jed no od ma lo broj nih šan si da film pra vi mo u ne što pri stoj ni jim pro duk ci o nim okol no sti ma i da ga isto vre me no i vi di ne tko van na šeg dvo ri šta.

*­Okru­gli­sto­o­mo­guć­no­sti­re­gi­o­nal­ne­di­stri­bu­ter­ske­mre­že­auto­ra­iz­re­gi­o­na.­Uvek­ima­mo­uti­sak­da­ni­sko­bu­džet­ni­i­tzv­“ma­li”­fil­mo­vi­ni­su­ni­kad­do­volj­no­vi­dlji­vi.­Šta­o­to­me­mi­sli­te­i­šta­se­tu­mo­že­uči­ni­ti?

– Da, hr vat ski film ne igra u Sr bi ji, ma ke don ski u Slo ve ni­ji a slo ven ski u Hr vat skoj. O Austri ji i Ma đar skoj i da ne go vo­rim. Svi je sni to ga – po ku šat će mo o to me raz go va ra ti na Mo to­vu nu. Ako su bez broj ni fe sti va li na sta li u ovoj re gi ji is klju či vo na ener gi ja ma po je di na ca – za što tim pu tem, tom lo gi kom raz­mi šlja nja, ne bi mo žda na sta la i ne ka al ter na tiv na di stri bu ci ja re gi o nal nih fil mo va.

*­Voj­vo­di­na­u­Mo­to­vu­nu,­či­ni­se­da­Istra­i­Voj­vo­di­na­ima­ju­ne­što­za­jed­nič­ko.­Ka­ko­vi­vi­di­te­te­za­jed­nič­ke­ka­rak­te­ri­sti­ke­i­da­li­je­mo­gu­će­za­mi­sli­ti­da­u­bu­duć­no­sti­Mo­to­vun­Film­Fe­sti­val­go­stu­je­u­Voj­vo­di­ni?

– Sva ki pri sto jan sa jam – od no vo sad skog do za gre bač kog – je uvi jek imao slu žbe nu “Ze mlju part ne ra”. Mi smo se od lu či li ma lo po i gra ti s tom pom po znom sin tag mom. Ta ko je Voj vo di na, na kon Dal ma ci je, Be ča i Glu ma ca, ovo go di ne na ša “Ze mlja part­ner”. To pre svla če nja mo to vun skog br da u rav ni cu Voj vo di ne se od vi ja pod slo ga nom “Voj vo di na – ze mlja part ner auto nom ne po kra ji ne – Mo to vun”. Mi slim da je Voj vo di na pri re di la iz u zet­no do bro oda bir svog ve se lja i ener gi ja ko je će mo po ku ša ti po mi­je ša ti s na šim mo to vun skim i vi dje ti šta će se iz to ga do go di ti. A šta se Mo to vu na u Voj vo di ni ti če – da to bi bi lo ja ko do bro. Raz­go va ra li smo o to me, ima li ne ke pla no ve ali se za sa da to još ni je do go di lo. Ali mo žda ce idu ća go di na bi ti pa met ni ja.

113

“Svako će živeti u svojoj sopstvenoj katedrali. Postojaće sobe koje će podsticati snove jače od bilo koje droge, kuće u kojima će biti nemoguće ne zaljubiti se…”1)

01

D ok kli zim po vla žnom ju tar njem ko lo vo zu ka me stu gde ra dim, jed noj ma loj so bi u pot kro vlju, se dim u ze le noj kap­

su li– auto mo bi lu; udob nost vi še ni je mo gu će pre po zna ti kao udob nost, ono što li či na nju sa mo je skli skost, la ko ća i po kre ti bez ot po ra. Kli ze ći uli ca ma No vog Sa da ja mo ram pre ći most, za tim skre nu ti de sno, pa od mah le vo. Kod par ka opet de sno, a on da, da ne uda rim u Mu zej Re vo lu ci je (ne ka da šnji), mo ram skre nu ti le vo. Sa de sne stra ne osta je Mu zej Voj vo di ne a ja opet skre ćem de sno. Du gač ki, vi so ki, ofu ca ni i po ne gde žu ti zi do vi ogra de oko Ar hi va Voj vo di ne ka žu da je tu ne kad bio za tvor. I Za tvor po tmu lo gun đa na Ri blju pi ja cu od pre ko pu ta. Pi ja ca sa mno štvom ge sto va ne od go va ra mu na gun đa nje. Za sta jem na uglu pa skre ćem le vo. Vo zim i tra žim par king.

Pi jem u Gra du, sva kog ju tra, glat ku pi lu lu smi re nja. Ilu zi ju glat ke ope ra ci o nal ne po vr ši ne ko mu ni ka ci je. Ni u če mu se ne ogle dam. Ni na ka kvoj sce ni ne igra moj ze le ni auto mo bil­kap­su la. Ni ti je luk suz, ni ti je sred stvo, ni ti je dru štve ni i ko mu ni ka­ci o ni znak. Sa mo kap su la glat ko će.

Bi lo bi glu po tvr di ti da mo gu da ose tim Grad dok kli zim po nje go vim uli ca ma. Uzmi mo re ci mo zgra de. U nji ma lju di sta­nu ju u mno štvu ma nje ili vi še si me trič no ras po re đe nih ku ti ja – sta no va. “Sta no vi” to po ne kad za zvu či kao “ske no vi”, di gi tal no pre ve de ni/sve de ni pro sto ri ko ji su nu žno iz gu bi li tre ću di men zi­ju. U toj dvo di men zi o nal no sti, na rav no, do mi ni ra plo šnost. Oni glat ko pro la ze kroz lju de ko ji mi sle da u nji ma sta nu ju. Ka da se u za tvo re nu ku ti ju sta na une se te le vi zij ski apa rat – ta ko đe ku­ti ja – on po či nje da zra či uobra zi lju bli zi ne, di gi ta li za ci ju. Stan

1) “Pravilanovogurbanizma”,tekstIvanaČeglovanapisan1953.godineaobjavljenuprvombrojuSituacionističkeinternacionale(1958).

po sta je ekran. Te le fon, kom pju ter – stan po sta je mre ža. Ekran i mre ža. Stan po sta je ima nent na glat ka po vr ši na na ko joj se od­vi ja ju ope ra ci je. Ope ra ci je ko mu ni ka ci je. Tu vi še ne ma ni čeg ne­po sre do va nog. Ne što se pro me ni lo i na ši pro zo ri vi še ne gle da ju nig de. Kroz njih nas ni ko ne vi di ni ti mi ikud gle da mo.

Na stu pa era mre ža i spo je va. Nar ci so id ni sa mo o gle da ju ći uop šte ni ži vot te če kroz te lo – ekran.

Pro stor sta no va nja mo že bi ti shva ćen kao pri jem nik, mo že bi ti pro stor re cep ci je. Za pra vo, on je ter mi nal mno gih ve za, kon­trol ni ekran. Kap su la sve mir skog bro da u ko joj plo vi mo ne bro je­no mi lja uda lje ni od sva kog ži vog bi ća, od sva kog do di ra, od svog ži vo ta. Svet nam se ta ko či ni kao dru gi svet, Ze mlja kao dru ga ze mlja. Do ko li ca i od mor, igra, za ba va, udob nost – sve to po sta­je po sre do va no elek tron skim po ljem ko je pre vo di i si mu li ra.

02

“N e što se pro me ni lo, a fa u stov ski, pro me tej ski (mo žda edi­pov ski) pe riod pro iz vod nje i po tro šnje ustu pio je me sto

“pro te in skoj” eri mre ža, nar ci so id noj i pro tem skoj eri spo je va, ve za, bli zi ne, re ak ci je i uop šte ne gra nič ne po vr ši ne ko ja ide sa uni ver zu mom ko mu ni ka ci ja. Sa te le vi zij skom sli kom – te le vi zi­ja je kra nji i sa vr še ni ob lik ove no ve ere – na še te lo i ceo okol ni svet po sta je kon trol ni ekran.”2)

Žan Bo dri jar nam uka zu je na po mak od su bjek ta ka objek­tu. Pro blem Su bjekt­Objekt ko ji je za pe ča tio sud bi nu he ge lov ski in spi ri sa ne in ter pre ta ci je in du strij ske epo he su spen do van je. Su­bjekt vi še na pro sto ni je u igri, mi sli Bo dri jar. Ne ma sim bo lič kog po ret ka jer ne ma mo guć no sti da ne ko ne čim ne što pred sta vi. Ali ne ma ni ras ce pa su bjek ta i objek ta, ovaj ne ka da šnji mark si sta od re kao se otu đe nja. Objekt je pre u zeo ini ci ja ti vu u za vo đe nju (us po sta vlja nju smi sla že lje, mo ći i raz me ne objek ta že lje i se be kao objek ta že lje Dru gog). Mo glo bi se re ći su bjekt je objek tu objekt. Ono što se mo ra shva ti ti bez ob zi ra da li se mo že pri hva­ti ti kao do volj no ube dlji vo, je to da ovo in si sti ra nje na objekt­no sti ho će da u jed nom po te zu do vr ši pri ču o su bjek ti vi zmu za­pad ne me ta fi zi ke, iz mi ču ći sva ki oslo nac eg zi sten si ja li stič kim tu ma če nji ma, kre ta nja i ko mu ni ka ci je. Za Bo dri ja ra, uosta lom kao i za Fu koa, su bjekt je pri vid, me ta fi zič ki ko li ko i me dij ski. Ek sta za ko mu ni ka ci je ni je ni šta dru go ne go por no gra fi ja in for­

2) “Ekstazakomunikacije”,ŽanBodrijar;uDELO,godina35br.4-5,1989.

114

Mirko­Sebić

Sedam­teza­o­tome­kako­je­nemoguće­živeti­u­Gradu

mi sa nja, pre o bi lje, ogrom na ko li či na ne raz lu či vih in for ma ci ja ko je, kao što por no gra fi ja uki da te lo, uki da ju sa mu in for ma tič­nost. Ova in for ma tič nost ko ja je, ka ko ka že Bo dri jar, op sce na, be stid na, za pra vo je de lo va nje objek ta kao si ste ma in for ma ci ja na pre o bra že ni su bjekt, na biv ši su bjekt, ko ji je za hva lju ju ći tom de lo va nju, još sa mo objekt. Bo dri ja ru je ko mu ni ka ci ja za pra vo za pe ča će no otu đe nje, ali je na ci ja ko ja svoj me dij ski lik re pro du­ku je do be sve sti ek sta ze. Po ve zi va nje me di ja sa gu blje njem sve­sti, sa pa da njem u ek sta tič ni trans, ne zvu či sa svim pre te ra no ako se ba ci po gled na ne ke pri me re me dij ske za lu đe no sti od Ru an de do Sr bi je.

Po sta vlja pi ta nje za ču đe ni (zdra vi) ra zum: ka ko se do go di­lo da je su bjekt po stao objekt, od no sno da je (pre)stu pio u vla sti­tu pro past? Bo dri jar mi sli da po sto ji su bje kat ska for ma ci ja (ko ja sa mo li či na su bjekt) ko ja je za pra vo si stem obje ka ta po ve za nih ki ber ne tič kom re gu la ci jom. Ki ber ne tič ki pro gram omo gu ća va pred me ti ma da se po na ša ju, da od go va ra ju i pi ta ju. Ne ra di se o to me da su bjekt vi še ni je in ten ci o nal na svest već da uop šte ni­je mo gu će raz li ko va ti in ten ci ju od ki ber ne tič ke po vrat ne spre­ge. Ov de se sa ma na me će reč ko ja je odav no pre sta la da uža sa­va: ki borg – me so ma ši ne. Te la se uklju ču ju u ko mu ni ka ci ju i to ne bi bi lo ni šta čud no da ona vi še ne za vi se, ni su od re đe na, pro te žno šću i tra ja njem, već pro duk ci jom i pri je mom in for ma­ci ja. Slo bo da ni je slo bod na vo lja (su bjek ta) već oslo ba đa nje od su bjek ta – ap so lut ni svet obje ka ta.

“Ov de smo da le ko od dnev ne so be, a bli zu na uč noj fan ta­sti ci. Va lja, uz to, me đu tim, uoči ti da su sve ove pro me ne..... pro­iz i šle iz iver zi bil ne te žnje tri ma stva ri ma: sve ve ćoj for mal noj i ope ra ci o noj ap strak ci ji ele me na ta i funk ci ja i nji ho voj ho mo­ge ni za ci ji u je din stve ni vir tu el ni pro ces funk ci o na li za ci je; pre­me šta nju te le snih po kre ta i na po ra na elek trič ne i elek tron ske ko man de, i mi ni ja tu ri za ci ji, u vre me nu i pro sto ru, pro ce sa či ja stvar na sce na (iako to vi še ni je sce na) po sta je sce na in fi ni te zi­mal ne me mo ri je i ekra na ko ji ma su opre mlje ni.”3)

03

Z a sta jem na uglu da skre nem le vo. Sa mo je de sne stra ne zja pi oro nu li zid ne ka da šnjeg za tvo ra. Na uglu pre ko pu ta me ne

ve li ki pro zo ri pri zem nog sta na gle da ju pra vo na pi ja cu. Pro zo ri ne za se nje ni za ve som. I to je pr vo što sam vi deo: po gled kroz pro­zor ma mi zid osli kan jar kim bo ja ma. Ne ko je tu ne kad sta no vao po mi slio sam. Za što ka žem “ne kad sta no vao”? Iza tog pro zo ra u vi so kom par te ru sta re do bro dr že će zgra de, u tro sob nom sta­nu, Na ta ša i Pe ter uni štiv ši obič nu glat ku kap su lu sta na na či ni­

3) “Ekstazakomunikacije”,ŽanBodrijar;uDELO,godina35br.4-5,1989.

še bo jom i ob li ci ma na se ljen lu mi nar ni hra pa vi pre deo ko ji su na zva li “The City Col lec tion Gal lery”

04

“K on cept ga le ri je The City Col lec ton je ne po sred na ko­mu ni ka ci ja men tal nog seg men ta sva ko dnev nog ži vo ta.

Osnov ni cilj na šeg ra da je bu đe nje ose ća ja za Le po tu i nje no is po lja va nje u in di vi du al nom i dru štve nom kon tek stu Sr bi je – No vog Sa da, ozdra vlja njem na ci o nal nog bi ća kroz har mo ni­za ci ju fi zič kog, men tal nog i emo tiv nog ni voa in di vi due pu tem sa vre me ne umet no sti.

Bu du ći da sa vre me na umet nost ja snim ko lo ri tom da je od go vor na glo bal nom ni vou ve o ma do sled no, mo gu će je upu­ti ti pot pu no po zi tiv nu po ru ku sa sta no vi šta glo ba li za ci je u ob­ja šnja nju i pot pu nom raz u me va nju za jed nič ke od go vor no sti pre ma ži vo tu.

For me ko mu ni ka ci je – mu ra li, in sta la ci je, per for man si, sli­ke, ulič no po zo ri šte.

Pro fil ga le ri je – oni ko ji zna ju i oni ko ji ne zna ju da ima ju šta da ka žu i po ka žu.”

05

G a le ri ja je otvo re na 20. de cem bra 2006. go di ne ak ci jom DA­DAV­GRAD­–­AN­TI­DOT­ZA­STRAH­–­EGO­SKULP­TU­

RE. Ak ci ju su či ni li otva ra nje iz lo žbe Ara di Pe te ra – kon cept DA DA, per for mans EGO SKULP TU RA istog umet ni ka i graf fit jam osli ka va nje obli žnjeg zi da biv šeg za tvo ra.

Usle di la je dru ga ak ci ja: AG­NUS­DEI­–­je­di­MAST; 01. 02. 2007.

Za tim DI­JE­TA­MRA­KA, Sa lon LU MI NO TE RA PI JE od 09. apri la. 2007. do 24. apri la. 2007.

Za tva ra nje iz lo žbe još jed na ak ci ja IVAN PRAV DIĆ: PO­LO­MI­REČ

Na kra ju 1+2­već­12 po sled nja ak ci ja u ku ći na uglu kraj Ri blje pi ja ce. Ova ak ci ja prak tič no pred stva lja pre o bra ža va nje ga le ri je na zad u stan, stva ra lač kim stru ga njem bo ja sa zi do va, uob li ča va njem no vih po kre ta, no vih ob li ka.

Stan pra zan od umet no sti, spre man za sta no va nje.

06

B o dri jar je, kra jem osam de se tih, kon sta to vao da vi še ne ma sce ne i ogle da la, po sto je sa mo ekran i mre ža. Ne ma vi še tran­

scen den ci je i du bi ne, sa mo ima nent na po vr ši na, glat ka i de lat na ko mu ni ka cij ska po vr ši na ekra na. Pro stor kul tu re na stao pro duk­

115

ci jom no vih me di ja (TV ekran, vi deo ekran, ekran kom pju te ra i ter mi na la) gra di svet no ve re al no sti (hi per re al no sti).

Sre di nom še zde se tih po sta lo je ja sno da vi še ni je mo gu će sa gle da ti, kon tem pli ra ti, ne ka po seb na i auto nom na este ska svoj stva umet nič kog de la. Umet nič ki objekt za me njen je spek­ta klom. Čuj mo Gi De bo ra!

“Spek takl se u isto vre me is po lja va kao sa mo dru štvo, kao deo dru štva i kao sred stvo ob je di nja va nja. Kao deo dru štva, to je fo ku sna tač ka na še vi zi je i sve sti. Sa ma či nje ni ca da je reč o odvo je nom sek to ru go vo ri o to me da se na la zi mo u do me nu ob ma ne i la žne sve sti: je din stvo ko je spek takl po sti že ni je ni šta dru go do zva nič ni je zik op šteg odva ja nja.”

Pro ži ma nje ma sov nih me di ja i vi so ke umet no sti u slu žbi nar ci stič kog sa mo o gled nja: to je ek sta za spek ta kla. Ali ko rak da­lje ka pre vla da va nju ove ek sta ze za me nju je op šte pred sta vljač­ki ka rak ter me dij skih ma te ri ja la in for ma tiv nom mre žom. Ove ekran ske igre odi šu usa mlje nič kom be stid no šću, “fa tal nim stra­te gi ja ma” za vo đe nja u pra znom pro sto ru. Raz li ka iz me đu dru­štva spek ta kla i dru štva da nas je u br zi ni za vo đe nja. Da nas, mu­nje vi tom ak ci jom op či nja va nja do bi ja mo usa mlje nič ki dar či ste opi je no sti bez pi jan stva. Vi še nam ni su po treb ne sli ke, do volj ni su sa mo bi to vi.

07

“D a da je po ku ša la da uki ne umet nost, a da je ne ostva ri; nad re a li zam je hteo da ostva ri umet nost, a da je ne uki­

ne. Kri tič ka po zi ci ja ko ju su ka sni je raz vi li si tu a ci o ni sti po ka za­la je da su uki da nje i ostva re nje umet no sti ne raz dvoj ni aspek ti pre va zi la že nja umet no sti.”4)

Ivan Če glov ko ji se po ne kad pot pi si vao i kao Žil Iven, 1953. go di ne, sa 19 go di na, na pi sao je tekst “Pra vi la no vog ur ba ni­zma”, ne du go po tom za tvo ren je u lud ni cu. Iza šao je kroz pet go di na.

In for ma ci je ko je pu tu ju br že od sve tlo sti!! In for ma ci je bez na ma po zna tog tran sport nog sred stva, bez no si o ca, bez me di ja. In for ma ci je ko ji ma ni je po treb na ener gi ja fo to na. Či sta ko mu ni­ka ci ja bez po sre do va nja.

Ako je mo gu će pu to va nje in for ma ci ja bez ener gi je sve tlo sti, mo gu ća je več nost. Pu to va nje u svim prav ci ma bez vre me na.

4) “Društvospektakla”,teza191,str.62Beograd2003.

116

117

“Ono što me nja na čin na ko ji vi di mo uli cu je mno go va­žni je od ono ga što me nja naš po gled na ne ku sli ku. Na ša rad­na­hi­po­te­za­bi­će­pre­i­spi­ta­na­u­sva­koj­bu­du­ćoj­po­bu­ni,­s­ko je god stra ne ona do la zi la.”

Umesto autoritarnih citata mistorija nudi sitate

(site-tationes) koji govore o onom što smatramo uverljivim,

anegdostsko­sećanje­na­vlastito­iskustvo­koje­posedujemo­s­

teorijskim­učenjem­o­kojem­govorimo:­mesto,­kraj,­predeo­u­

vezi­sa­našim­ličnim­susretom­sa­tim­iskustvom.

Mistorije

MistorijeAleksa­Golijanin/­Gi­Debor:­Anti-film­=­revolucijaGi­Debor/ Kritika odvajanja 1961.

119

Aleksa­Golijanin

Gi­Debor:­ Anti-film = revolucija“Naš­pokušaj­bio­je­najbolji­način­da­se­napusti XX vek.”

– Internationale Situationniste #9, avgust 1964.

Gi­Ernst­De­bor ro đen je 28. de cem bra 1931. go di­ne, u Pa ri zu, u po ro di ci upro pa šće noj Ve li kom

de pre si jom. Otac umi re ka da je De bor imao če ti ri go di­ne. Bio je to pe riod ve li kih ulič nih ne mi ra, op šteg pre vi­ra nja, uspo na fa ši zma, Na rod nog Fron ta, gra đan skog ra ta u Špa ni ji. Sve do po čet ka II svet skog ra ta ži vi sa maj kom u Pa ri zu, za tim od la ze na jug. Bu du ći autor an­ti fil mo va, pro rok “uki da nja svih otu đe nih ob li ka ko mu­ni ka ci je”, pa ta ko i fil ma, rat no vre me pro vo di u Pou i u film skoj Me ki: Ka nu.

Le­tri­stič­ke­go­di­ne:­1950–1957.

N a kon po la ga nja pri jem nih is pi ta za pa ri ski Uni ver­zi tet, 1950. go di ne, De bor pre la zi iz Ka na u Pa riz.

Ali, ne upi su je ni je dan fa kul tet. Maj ci ja vlja da je sve u naj bo ljem re du. Vre me pro vo di u bes kraj nim lu ta nji­ma i na pi ja nju sa de lin kven ti ma i ma lo let ni ca ma sa le ve oba le Se ne. Ve o ma ak ti van u bur nim ras pra va ma ko je su se vo di le po pa ri skim ka fe i ma, ko ji ma su ta da su ve­re no vla da li De bo ru mr ski eg zi sten ci ja li sti.

De bor se pr vi put ogla sio jed nim fil mom: Ur li ci u sla vu de Sa da (1952). Do ta da ne vi đe na pro vo ka ci ja, sa či nje na od na ra ci je (sa ne ko li ko naj po zna ti jih De bo ro­vih po et skih i te o rij skih is ka za), is kr za ne film ske tra ke, na su mič nih ka dro va, po ru ka is pi sa nih na ekra nu i 20 mi nu ta ni če ga (osim be log ekra na i zu ja nja pro jek to ra). Na pro jek ci ji u Ci ne ma Club u La tin skom kvar tu, 13. ok to bra 1952. go di ne, re vol ti ra ne gle da o ce, ko ji su po­če li da na pu šta ju sa lu, Serž Ber na je uve ra vao da tre ba da se vra te jer “na kra ju ima ne što stvar no pr lja vo”.

Pri ka zi va nju fil ma je pret ho dio De bo rov esej Pro­le go me na za sve bu du će fil mo ve. Tu se na zi ru pr vi ele­men ti bu du će si tu a ci o ni stič ke te o ri je. Pr vo, kroz ja sno od ba ci va nje Sar tro vog po i ma nja si tu a ci je (iz Si tu a ti ons I & III) kao “či nje nič nog” ili “da tog”. Ovo pa siv no tu­ma če nje je pot pu no od ba če no: “Bu du ća umet nost bi će

od ba ci va nje si tu a ci ja ili ni šta.” U sa mom fil mu, po jam osta je, ali ovog pu ta shva ćen kao ak tiv nost: “Na u ka o si tu a ci ja ma ko ju će­mo stvo ri ti, po zaj mi će ele men te psi ho lo gi je, sta ti sti ke, ur ba ni­zma i eti ke. Ti ele men ti bi će usme re ni ka no vom ci lju: sve snom stva ra nju si tu a ci ja.”

U plat for mi usvo je noj na osni vač kom kon gre su Le tri stič­ke in ter na ci o na le, 7. 12. 1952. go di ne, u Auber vil li er su, či ta mo sle de će (sve pi sa no ma lim slo vi ma):

“... sve u sve mu, ljud sko sta nje nas vi še ne za do vo lja va...svi ko ji ne što odr ža va ju do pri no se ra du po li ci je... sve nam je za bra­nje no. di ver zi je ma lo let ni ka i upo tre ba dro ga, kao i svi dru gi ge­sto vi, slu že sa mo da is pu ne pra zni nu. ne ko li ko na ših dru go va je u za tvo ru zbog kra đe. pro te stu je mo zbog pat nje na ne te oni ma ko ji su shva ti li ko li ko je va žno ni ka da ne ra di ti. o to me ne ma­mo šta da ras pra vlja mo. ljud ski od no si tre ba da se za ni va ju na stra sti. u su prot nom, te ror.”

Po ja vlju je se no vo ime: Ivan Če glov, po ne kad pot pi san kao Žil Iven. Nje gov tekst Pra vi la no vog ur ba ni zma (1953) obe le žio je ovaj pe riod i osta vio naj ja či uti sak na De bo ra. Sam Če glov, ko­ji je ta da imao 19 go di na, usko ro je bio is klju čen iz LI (prak sa sa ko jom će se ne mi li ce na sta vi ti), a za tim i za tvo ren u lud ni cu. S njim je pri ča o gra do vi ma, ko ji vi še ne će bi ti “gra do vi ra da i kri vi ce, ne pro men lji ve či nje ni ce” (Vol man), do bi la od lu ču ju ći za mah; “ur ba ni stič ka” i “psi ho ge o graf ska” raz ma tra nja za u zi ma­će jed no od naj va žni jih me sta u svim bu du ćim is tra ži va nji ma: “Sva ko će ži ve ti u svo joj sop stve noj ka te dra li. Po sto ja će so be ko­je će pod sti ca ti sno ve ja če od bi lo ko je dro ge, ku će u ko ji ma će bi ti ne mo gu će ne za lju bi ti se...”

U ovom pe ri o du De bor pi še ne ke od naj zna čaj ni jih ese ja: Ve­li ki san i nje go vi kli jen ti, Ar hi tek tu ra i igra, Po sled nji da ni Pom pe­je (sa Mo ha me dom Da hu om), Za što Le tri zam? (sa Vol ma nom)

Mis

tori

je

120

i za jed nič ki In te li gent ni pre gled avan gar de za go di nu 1955. Ne za o sta ju ni dru gi; po red tek sto va, ob ja vljen je ve li ki broj ko la ža i dru gih “di ver zi ja” na ra čun “da tog” i “či nje nič nog”. To je bi la omi lje na teh ni ka, ali i iz vor mno go ozbilj ni jih oče ki va nja:

“Di ver zi ja ne vo di sa mo ka ot kri va nju skri ve nih ta le na ta. Ona vo di u di rek tan su kob sa svim dru štve nim i za kon skim kon­ven ci ja ma i kao ta kva pred sta vlja moć no oruž je u slu žbi istin ske kla sne bor be. Jef ti no ća nje nih pro iz vo da je te ška ar ti lje ri ja ko ja raz bi ja sve Ki ne ske Zi do ve raz u me va nja. To je pra vo sred stvo pro le ter ske umet nič ke edu ka ci je, pr vi ko rak ka do slov nom ko mu­ni zmu.” (De bor i Vol man, Te o ri ja di ver zi je, 1956.)

U ta dva tek sta, do bro je fo ku si ra na glav na me ta na pa da:“Do bro zna mo sa ka kvim sle pim fa na ti zmom su ne pri vi le­

go va ni sprem ni da bra ne osred nje pred no sti svog po lo ža ja. Ta pa te tič na ilu zi ja o pri vi le gi ja ma di rekt no je po ve za na sa vla da ju­

ćom, bur žo a skom ide jom o sre ći ko ju pot hra nju je či tav pro pa gand ni si stem. Tu je uklju če no sve: od Mar lo o ve este ti ke do ko ka­ko le. Kri za te ide je o sre ći mo ra bi ti pod sti ca na u svim pri li ka ma i svim mo gu ćim sred stvi ma.” (De bor, Uvod u kri ti ku ur ba ne ge o gra fi je, 1955.)

Za tim De bor i Vol man:“U kraj njoj li ni ji, bi lo ko ji znak – bi lo ko ja uli ca, re kla ma,

sli ka, tekst, bi lo ko ji pri kaz dru štve ne pred sta ve o sre ći – pod lo­žan je pre tva ra nju u ne što dru go, čak i u svo ju su prot nost.” (Te­o ri ja di ver zi je, 1956.)

Uvod u kri ti ku ur ba ne ge o gra fi je, “je dan od naj e le gant ni­jih ra nih De bo ro vih ese ja” (Len Bra ken, bi o gra fi ja), zna ča jan je jer do bro iz ra ža va za jed nič ke te žnje gru pe i at mos fe ru ko ja je vla da la u to vre me:

1957., u svo joj 26 toj go di ni, De bor pi še Me mo a re (ob ja vlje­ne 1959): ko laž sa sta vljen od sli ka, ci ta ta, ise ča ka iz no vi na, re­kla ma, fo to gra fi ja i stri po va, ras po re đe nih na pe de se tak stra na, bez i jed ne De bo ro ve re či. As ger Jorn je bio za du žen za li ni je i fle ke. Me mo a ri po kri va ju za De bo ra ključ ni pe riod 1952. – 53. Po sve će ni su svi ma sa ko ji ma je pro vo dio te naj lu đe i naj be zna­de žni je da ne, “ko ji za so bom ni su osta vi li ni ka kav trag”. Osim... “no va ge ne ra ci ja ne će ni šta pre pu sti ti slu ča ju”, “iz ovo ga ni ka da ne će mo iza ći ži vi”, “ži ve li smo br zo”, “mo men tal no tre zan”, “ko zna gde će mo se na ći su tra?”, itd. Knji ga je bi la uko ri če na u šmir­glu, da bi ošte ti la sve knji ge sa ko ji ma se na đe na po li ci.

Si­tu­a­ci­o­ni­stič­ke­go­di­ne:­1957–1972.

P re i me no va nje Le tri stič ke In ter na ci o na le u Si tu a ci o ni stič ku (SI), do ko jeg je do šlo na kon gre su u Co sio d’Ar ro scia 28. ju­

la 1957. go di ne, ni je bi lo sa mo for mal no pi ta nje. Za ži vot, ali i

za ob ra čun za svi me što je sta ja lo na su prot ži vo tu, bi lo je po treb no ne što ja če od umet no sti i an ti u met no sti. Do ta­da je ova pro po zi ci ja bi la ja sno for mu li sa na.

Osni va nje SI su pra ti la dva De bo ro va tek sta ko ja su op šir­no raz mo tri la do ta da šnja is ku stva i po nu di la no vo usme re nje. Pr vi tekst je bio ob ja vljen kao in ter ni do ku ment i no sio je vr lo du ga čak na ziv: Iz ve štaj o kon stru i sa nju si tu a ci ja i uslo vi ma za or ga ni za ci ju i de lo va nje si tu a ci o ni stič ke ten den ci je. Glav na na­me ra je ot kri ve na već u pr vih ne ko li ko re če ni ca:

“Pre sve ga, mi sma tra mo da ovaj svet mo ra bi ti pro me njen. Te ži mo naj pot pu ni jem oslo bo đe nju dru štva i ži vo ta u ko ji ma smo da nas za to če ni. Mi zna mo da je ta pro me na mo gu ća kroz pri me nu od go va ra ju ćih ak ci ja.”

To je prak tič no bio ma ni fest, u ko jem su raz mo tre na sva pi­ta nja ko ja su do ta da unu tar gru pe bi la izo lo va na kao pri o ri te ti.

121

Pr­vo­i­osnov­no­pra­vi­lo­za­is­prav­no­raz­u­me­va­nje­si­tu­a­ci­o­ni­sta­je­ste­da­u­ne­kim­slu­ča­je­vi­ma­i­ne­po­ku­ša­va­te­da­utvr­di­te­gde­im­je­gla­va,­a­gde­rep.­Osta­vi­te­to­za­ka­sni­je;­pre­pu­sti­te­se­pro la sku...Na­po­sled­njoj­stra­ni­ci­bio­je­ob­ja­vljen­i­sle­de­ći­po­ziv:

“Mla­di­ći,­de­voj­ke,­tra­ži­se­iz­ve­sna­sklo­nost­ka­pre­va­zi­la­že­nju­i­igri.­Ni­su­po­treb­ne­po­seb­ne­kva-li­fi­ka­ci­je.­Bi­lo­da­ste­le­pi­ili­pa­met­ni­SA­SI­TU­A­CI­O­NI­STI­MA­mo­že­te­da­pro­dre­te­do­pra­vog­zna­če­nja­Isto ri je. Ne zo vi te te le fo nom. Pi ši te ili na vra ti te:

32,­rue­de­la­Mon­tag­ne­Ge­ne­vi­e­ve,­Pa­ris­5th”*

Pr vi deo tek sta Re vo lu ci ja i kon tra re vo lu ci ja u mo der noj kul tu ri, ba vi se kri ti kom do ta da šnjih umet nič kih po ku ša ja: od fu tu ri zma, pre ko da de i nad re a li zma, do so ci ja li stič kog re a li zma i ne kih mo­der nih ten den ci ja, za ključ no sa le tri zmom. Naj vi še pa žnje po sve­će no je da di i nad re a li zmu, kao oči gled nim pre te ča ma.

Na i me, po treb ni su nam uslo vi za stva ra nje ži vo ta, a ne ne­kog no vog umet nič kog iz ra za. Oda tle ta ko bru ta lan za klju čak ras pra ve za ko ju je ne ko mo žda po mi slio da se ipak ti če sa mo ezo te rič nih pre o ku pa ci ja jed ne ma le gru pe avan gard nih umet­ni ka. Tre ba ima ti u vi du da su gru pu, sve do 1960. go di ne, ka da u nju ula zi Ra oul Va ne i gem, či ni li is klju či vo umet ni ci, pi sci i ar­hi tek te. To je sva ka ko uti ca lo na iz bor pi ta nja i pra vac iz ko jeg su na pa da li glav nu me tu: dru štvo u ce li ni, nje go vu “ide ju o sre­ći” , a ne sa mo nje go vu umet nost.

To kom jed nog vi ken da pro ve de nog u Ko pen ha ge nu, De bor i As ger Jorn pra ve knji gu ko laž Fin de Co pen ha gue (1957). Teh­ni ka “di ver zi je”, pri me nje na i u Me mo a ri ma, ovog pu ta do no si bru tal nu kri ti ku mo der nog na či na ži vo ta i grad skog pla ni ra nja. Me ta na pa da je bio ljup ki, “do bro is pla ni ra ni” i bes kraj no do sad­ni Ko pen ha gen, dok je sam rad raz vio prak tič no sve ele men te “ise ci­i­pri le pi” pri stu pa ko ji će ka sni je ste ći or gom nu po pu lar­nost – iako i ov de tre ba pod se ti ti da se ra di lo o teh ni ci ko ju su obi la to ko ri sti li još da da i sti, što je i sam De bor če sto is ti cao. Za raz li ku od nad re a li zma, či ji je uti caj bio mo žda i ve ći, da da kod De bo ra ni je bu di la ta ko am bi va lent na ose ća nja. To je bi la i osta­la nje go va naj ve ća mla da lač ka lju bav.

Go di ne 1959. De bor sni ma, tač ni je, pra vi svoj dru gi film: O pro la sku ne ko li ko oso ba kroz pri lič no krat ku je di ni cu vre me­na (De bor je in si sti rao na iz ra zu “je di ni ca vre me na”, pod stak nut Berg so no vim spe ku la ci ja ma na te mu vre me na i la ži nje go vog “me re nja”). Film je na ja vljen kao “be le ška o na stan ku si tu a ci o ni­stič kog po kre ta, ko ja se, kao ta kva, ba vi raz ma tra njem sop stve­nog je zi ka.” Osim sni ma ka ras pra ve sa III kon fe ren ci je SI ko ja je pre to ga odr ža na u Min he nu (april 1959) i tek sta iz go va ra nog u tri gla sa, kao ilu stra ci ja za glav ne te ze fil ma po slu ži le su “mi sli kla sič nih auto ra, od lom ci iz na uč no fan ta stič nih no ve la i ra do va naj go rih, po mod nih so ci o lo ga.”

Go di ne 1960., to kom sep tem bra i ok to bra, De bor sni ma još je dan film: Kri ti ka odva ja nja (pr vi put pri ka zan 1961). Ovog pu ta na slov do slov no iz ra ža va glav nu te mu, odva ja nje/ odvo je­nost, ko je je De bor u Dru štvu spek ta kla na zvao “al fom i ome­gom spek ta kla”.

“Sav po sto je ći po re dak do la zi u pi ta nje sva ki put ka da ano­nim ni lju di po ku ša ju da ži ve dru ga či je. Ali, to uvek osta je uda lje­no. O to me bi va mo oba ve šte ni pre ko no vi na i naj no vi jih ve sti. Osta je mo iz van ži vo ta, su o če ni sa još jed nim spek ta klom. Od ži vo ta od nas odva ja na ša ne in ter ven ci ja. To vo di u sa mo ra zo­

ča re nje. Ka da je tač no iz bor bio od lo žen? Pro pu sti li smo još jed­nu pri li ku. Do zvo lio sam da mi vre me pro le ti. Iz gu bio sam ono što je tre ba lo da bra nim.”

U od lom ku ko ji neo do lji vo pod se ća na Bre to na, De bor ka že:

“Ni ko ne ma en tu zi ja zma da od u sta ne od pu ta ko jim već ide. Dra ge mo je, avan tu ra je mr tva.”

U tek stu fil ma O pro la sku či ta mo i ovo:“Po što je sve po ve za no, bi lo nu žno je pro me ni ti sve, kroz

je din stve nu bor bu, ni ka ko dru ga či je. Bi lo je nu žno je po ve za ti se sa ma sa ma, ali bi li smo okru že ni snom.” U po ku ša ju da se po­ve žu sa dru gi ma, si tu a ci o ni sti su i sa mi po na vlja li tu pro ble ma­tič nu pa ro lu o “po ve zi va nju sa ma sa ma”. Do ta da je ka ta stro fal­ni uči nak “eks pe ra ta za slo bo du”, onih ko ji bu de ma se iz sna i či ne ih sve snim nji ho ve re vo lu ci o nar ne ulo ge, bio ja sno vi dljiv. Si tu a ci o ni sti su od ba ci va li sva ki ob lik po li tič kog “pred sta vlja nja rad nič ke kla se” (par ti je i sin di ka te), ali je nji hov stav po tom pi­ta nju ostao pro tiv re čan.

Po bu na iz ma ja 1968., da nas za bo ra vlje na ili fal si fi ko va na kroz či tav niz po pu lar nih mi to va, po put onog o “stu den ti ma ko­ji su uvek u pra vu”, zna čaj na je jer se do go di la usred car stva Ro­be, a ne duž nje go vih obo da ili u ne koj nje go voj ko lo ni ji. Osim to ga, ta po bu na ni je bi la ogra ni če na sa mo na Fran cu sku: sa si li­nom ko ja je za te kla sve or ga ni zo va ne dru štve ne sna ge – od vla sti do zva nič ne opo zi ci je, ko ju su ta da či ni le moć ne ko mu ni stič ke i so ci ja li sti ke par ti je – po žar se pro ši rio na mno ge evrop ske ze­mlje, pri če mu je u ne ki ma od njih, po put Ita li je, tra jao či ta vih go di nu da na, kul mi ni ra ju ći tek kra jem 1969. go di ne. Do kra ja 1968. ta las ma sov nih de mon stra ci ja se pro ši rio i na dru ge de lo­ve sve ta, naj vi še u ze mlja ma ju žne Ame ri ke i SAD, gde je ubr zo do veo do ra di ka li za ci je mno gih opo zi ci o nih gru pa.

“Maj ‘68.” je zna ča jan za to što se ta da do go di lo ne što ne mo­gu će: bri žlji vo zi da na laž “dr ža ve bla go sta nja”, tog in ge ni o znog od go vo ra na iza zov “si ro ma šnog ro đa ka ka pi ta li zma” sa Is to ka, od jed nom se na šla pot pu no ogo lje na. Bi la je to ma sov na aler gij­ska re ak ci ja na laž u ce li ni, a ne sa mo na ne ki njen aspekt, kao što je to bi lo do ta da, sa zah te vi ma i pro te sti ma ka na li sa nim iz per spek ti ve zva nič nih opo zi ci o nih par ti ja i sin di ka ta – ili, kao što je to da nas, u re ži ji ra znih ak ti vi stič kih po kre ta, spe ci ja li zo­va nih za sve mo gu će pro ble me po sma tra ne odvo je no, sa mo ne i za glav ni pro blem, to ta li tet, ce li nu po sto je ćih od no sa. Iako je sve ubr zo kre nu lo dru gim ili ra znim dru gim to ko vi ma, u tom pr vom, spon ta nom ta la su bi lo je od ba če no sve, bez stra ha od ono ga što bi mo glo da se do go di već su tra.

Ipak, bio je to sa mo još je dan ju riš. Ovog pu ta u nje mu je uče stvo va lo sko ro 12 mi li o na za po sle nih, svih pro fi la i sud bi na. Ali, ide ja o no vom ži vo tu i sprem nost da se za nje ga bo ri svim

122

Mis

tori

je

sred stvi ma je ipak bi la ma njin ski pro gram. Ne sta le su i ne ke sta­re ilu zi je: is ku stva rad nič kih sa ve ta, tog “je di nog ne po ra že nog aspek ta jed nog po ra že nog po kre ta” (De bor, te za 118), po ka za la su se ne do volj nim.

“Tog ma ja ‘68., u Fran cu skoj, iz me đu is pre ple ta nih cr ve nih i cr nih za sta va rad nič ke de mo kra ti je, vi de li smo ka ko ‘uža re no sun ce jed nim blje skom ot kri va obri se no vog sve ta’. Na sta vak će usle di ti svu da. Ako smo u iz ve snoj me ri do pri ne li po vrat ku tog po kre ta, to ni je bi lo za to da bi smo sa da na to me gra di li bi lo ka­kav auto ri tet. Za to nam osta je sa mo da pri me ti mo da su na še ak tiv no sti bi le kon zu mi ra ne na za do vo lja va ju ći na čin: Si tu a ci o­ni stič ka in ter na ci o na la će bi ti pre va zi đe na.”

Go di ne 1972. je di ni čla no vi SI bi li su De bor i San gvi ne ti. Oven ča ni re vo lu ci o nar nom sla vom – i sa Dru štvom spek ta kla ko je do ta da po sta lo oba ve zna li te ra tu ra sva kog pre ten den ta na in te lek tu al ni sta tus – mo gli su la ko da oku pe no vu po sa du i kre nu da lje pod istom za sta vom. Ume sto to ga, te iste go di ne, De bor i San gvi ne ti pro gla ša va ju Si tu a ci o ni stič ku in ter na ci o na­lu ras pu šte nom.

1972–1994.

G o di ne 1973. De bor sni ma film sku ver zi ju Dru štva spek ta kla. Dve go di ne ka sni je sti že i film od go vor na sve re ka ci je na

taj film: O od bi ja nju svih mi šlje nja, po volj nih i ne po volj nih, iz re­če nih po vo dom fil ma Dru štvo spek ta kla (1975). U De bo ro vom ar se na lu film je za dr žao po zi ci ju omi lje nog oruž ja. Reč je o film­skim ko la ži ma­ese ji ma o sve tu pot pu no za klo nje nom me ha ni­zmi ma po sre do va nja i pred sta vlja nja, u ko jem po je di nac stal no bi va odvo jen od sa me po mi sli na in ter ven ci ju. Film, sa či ta vim pra te ćim am bi jen tom – sa lom, ekra nom i pu bli kom ko ja po slu­šno pra ti iz lo že nu fan ta zi ju ili pro vo ka ci ju – omo gu ća vao je da se ta si tu a ci ja de mon stri ra na naj di rekt ni ji na čin.

“Od nos iz me đu auto ra i pu bli ke je sa mo tran spo zi ci ja ba­zič nog od no sa iz me đu onih ko ji iz da ju na re đe nja i onih ko ji ta na re đe nja iz vr ša va ju...Od nos spek takl­po sma trač je glav ni, no­se ći stub ka pi ta li stič kog po ret ka. Dvo smi sle nost ‘re vo lu ci o nar­ne umet no sti’ po ti če iz su ko ba iz me đu re vo lu ci o nar nog aspek ta ne kog po seb nog spek ta kla i re ak ci o nar nog ele men ta pri stu nog u svim ob li ci ma spek ta kla.” (De bor i Kan žur, 1960)

Mo žda naj bru tal ni ji ta kav na pad De bor je iz veo u svom naj po tre sni jem i ujed no po sled njem fil mu: In gi rum imus noc­te et con su mi mur ig ni.(1979) Taj film, osim bri li jant no iz ve de­ne kri ti ke sa mog fil ma, op šte pa siv no sti i sve ta ulo ga – ko ji u tom de lu si gur no pred sta vlja vr hu nac De bo ro ve ka sni je fa ze – ozna čio je i nje go vo de fi ni tiv no okre ta nje pro šlo sti. Iako se u fil mu, ko ji u dru gom de lu do no si ezo te rič nu isto ri ju le tri stič ke i si tu a ci o ni stič ke gru pe, ne spo mi nje ni jed no ime, ka dro vi sa

por tre ti ma Iva na Če glo va i Ži la Vol ma na, ko ji se u jed nom da­hu sme nju ju na ekra nu, ja sno po ka zu ju ko me je, na kon svih tih go di na i ne bro je nih pri bli ža va nja i od ba ci va nja, De bor na me nio ovaj ve li čan stve ni omaž. “Ka da da nas go vo rim o tim lju di ma, mo žda će se ne ko me uči ni ti da im se pod sme vam. Ali, ni je ta­ko. ‘Pio sam nji ho vo vi no’ i ostao im ve ran. Ne mi slim da sam zbog sve ga što sam ra dio ka sni je u bi lo če mu po stao bo lji ne go što su oni bi li ta da.”

Go di ne 1984. De bor je za bra nio pri ka zi va nje svih svo jih fil­mo va u Fran cu skoj u znak pro te sta zbog ubi stva svog pri ja te lja i spon zo ra Že ra ra Le bo vi ci ja, ta da po zna tog film skog pro du cen ta. Ubi stvo je do da nas osta lo ne raz ja šnje no, ali je iz ve sno da je Le­bo vi ci mno gi ma bio trn u oku: od Mo sa da – kao pro pa le stin ski ori jen ti sa ni Je vre jin, do fran cu ske taj ne po li ci je – kao iz da vač sub ver ziv ne li te ra tu re i pi sac pred go vo ra za auto bi o gra fi ju Ža­ka Me sri na, ta da naj tra že ni jeg od met ni ka Fran cu ske, na či jem je ob ja vlji va nju upor no in si sti rao.

Go di ne 1983. De bor ob ja vlju je Pa ne gi rik, krat ku me mo ar­sku knji gu u ko joj, osim još jed nog osvr ta na pre đe ni put, ali i vr lo raz i gra nih im pro vi za ci ja na te mu ne kih lič nih sklo no sti i po ro ka (pre i iz nad sve ga, al ko hol), ši rom otva ra vra ta du ho vi­ma ko ji su ga od u vek pra ti li: knji ga obi lu je ci ta ti ma iz de la kla­sič nih auto ra, Kla u ze vi ca, Bo si jea, Dan tea, itd. Slič no je i sa De­bo ro vom po sled njom knji gom: Cet te ma u va i se répu ta tion (Ta lo ša re pu ta ci ja, 1993), ko ja vi še ot kri va nje gov knji žev ni ukus (Kaf ka, Ža ri), iako je, kao i uvek, me mo ar ski okvir slu žio i za osvrt na do ga đa je iz naj ne po sred ni je stvar no sti.

Ne ki od tih osvr ta, me đu nji ma i fu ri o zni esej Am bis, na pi­san ne po sred no na kon ne sre će u Čer no bi lu, po ja vi li su se u pu­bli ka ci ji L’Encyclo pe die des Nu i san ces. Po red isto ri je, De bo ro va naj ve ća in te lek tu al na strast bi la je voj na stra te gi ja: 1989. go di ne, za jed no sa svo jom dru gom že nom Alis Be ker Ho, do vr ša va i ob­ja vlju je Igru Ra ta: pra vu “dru štve nu igru”, sa fi gu ra ma, boj nim po ljem i uput stvom za upo tre bu.

Osta lo je ne ja sno šta se tač no go di lo te no ći, 30. no vem bra 1994. go di ne. Ipak, za dr ža će mo se na zva nič noj ver zi ji. Zva nič­na ver zi ja ka že da je De bor iz vr šio sa mo u bi stvo, is pa liv ši se bi me tak u sr ce. Po zna to je i da je pre to ga du že vre me bo lo vao od pro gre siv nog i vr lo bol nog ob li ka ne u ri ti sa. Za so bom ni je osta vio ni ka kvu po ru ku. Te lo je bi lo kre mi ra no, a pe peo ra sut nad Se nom.

Ti me se ova krat ka, ne pot pu na i ne ve ro do stoj na hro no lo­gi ja po sve će na Gi De bo ru za vr ša va.

Ovajtekstjeznatnoskraćenaverzijaopširnogiizvrsnonapisnogpogovorasrpskomizdanjuknjige“Dru štvo spek ta kla” (Anarhija/Blok45,Beograd2003.).Zahvaljuje-moseautorunadozvoliodaobjavimoovajtekst.

123

Gi­Debor­/­prevod:­Aleksa­Golijanin

Kritika odvajanja 1961.

N e zna mo šta da ka že mo. Po na vlja mo iste re či. Ge­sto vi bi va ju pre po zna ti. Iz van nas. Na rav no, ne ke

me to de su usa vr še ne, ne ka do stig nu ća po tvr đe na. Če­sto nam je pri jat no. Ali, to li ko to ga što smo že le li ni­smo ostva ri li; ili sa mo de li mič no i ne ona ko ka ko smo za mi šlja li. Za ka kvim smo sve od no si ma žu de li ili ih is ku si li ili ih sa mo si mu li ra li? Šta smo to za i sta hte li – i iz gu bi li?

Gru pa lju di u ba šti ne kog ka fea. Ka me ra iz ru ke, u ma ni ru re por ter skog iz ve šta ja, usme ra va se na De bo ra ko ji pri ča s jed nom mla dom bri ne tom. Njih dvo je za tim od la ze za jed no. – Dru ga de voj ka, pla vu ša. – Strip: Pla vu­ša, s umor nim iz ra zom li ca: “Ali, ni je us pe la. Džip je ostao za gla vljen du bo ko u glib mo čva re...” – Ku pe rin, “Marš Šam panj ske re gi men te”. Kru žni sni mak s cen tra tr ga Sen­Me ri. – Pa no: “Na sre di ni na šeg ži vot nog pu ta... Na šao sam se u mrač noj šu mi... gde se pra vi put gu bi.”

Film ski spek takl ima svo ja pra vi la, svo je is pro ba ne me to de za pra vlje nje za do vo lja va ju ćih pro iz vo da. Ali, stvar nost, ko ja uvek mo ra bi ti uze ta za po la znu tač ku, ne za do vo lja va ni kog. Funk ci ja fil ma, dram skog ili do­ku men tar nog, je ste da pred sta vi la žnu i izo lo va nu ce li­nu kao za me nu za od sut nu ko mu ni ka ci ju i ak tiv nost. Da bi se do ku men tar ni film de mi sti fi ko vao po treb no je ra zo ri ti nje go vu “te mu”.

Mu zi ka se za vr ša va. – Strip: Ro ni lac raz mi šlja: “Bez va zdu ha i ce vi za di sa nje ne ću du go iz dr ža ti. Kad bih sa mo mo gao da se oslo bo dim ovog ba la sta...” Bar sni mljen iz oštrog ugla. Ula zi je dan par, za tva ra vra ta za so bom i na sta vlja na pred.

Po zna to pra vi lo gla si da sva ka tvrd nja ko ja u fil mu ni je ilu stro va na sli ka ma mo ra bi ti po no vlje na ina če je gle da lac ne će pri me ti ti. Mo žda je za i sta ta ko. Ali, slič na vr sta ne u spe šne ko mu ni ka ci je stal no se ja vlja i u sva ko­dnev nim su sre ti ma. Hteo bi da ne što na gla siš, ali ne maš do volj no vre me na i ni si si gu ran da će te raz u me ti. Pre ne go što si iz go vo rio ili ura dio ono što je bi lo neo p hod­no, dru ga oso ba je već oti šla. Na dru gu stra nu uli ce. Pre­ko mo ra. Pre ka sno je za bi lo ka kva ob ja šnje nja.

Ka dar iz ne kog fil ma: Ra di o te le gra fi sta ame rič ke voj ne mor na ri ce, iza nje ga ofi cir i glav na ju na ki nja fil­ma. – Pa no: “Da li me ču ješ? Da li me ču ješ? Od go vo ri, od go vo ri... Go to vo!”

Po sle svog tog pra znog vre me na i svih pro pu šte nih pri li ka, osta je sa mo taj bez broj pu ta pre đe ni pej saž sa raz gled ni ce; ta uda lje nost or ga ni zo va na iz me đu svih i sva kog. De tinj stvo? Ali, ono je tu – ni ka da ni smo iza šli iz nje ga.

Trg Kon kord, sni mljen iz he li kop te ra. – Se na, cen tar Pa ri za.Na ša epo ha aku mu li ra mo ći i za mi šlja se be kao oli če nje ra ci­

o nal no sti. Ali, sve te mo ći ni ko ne pre po zna je kao svo je. Ni ka da ne do spe va mo u do ba zre lo sti. Je di no što se do ga đa je ste da to du go traj no ne spo koj stvo po ne kad la ga no pre đe u ru tin ski san. Stal no smo pod ne či jim vođ stvom. Ni je stvar u to me da shva ti­mo da ne ki lju di ži ve ma nje ili vi še bed ni je od dru gih, već da svi ži vi mo na na čin ko ji je uvek iz van na še kon tro le.

Lan si ra nja ra ke te, sni mak iz bli za. – Isto, sni mak iz da le ka. – Pi lot opre mljen za let u stra tos fe ri. Ofi cir sa isu ka nim ma čem. – Ko ri ce ne ke na uč no­fan ta stič ne knji ge.

U isto vre me, svet je taj ko ji nas uči ka ko se stva ri me nja­ju. Ni šta ne osta je isto. Svet se me nja sva kog da na i uop šte ne sum njam da su oni ko ji taj svet iz da na u dan pro iz vo de pro tiv se be, u sta nju da ga osvo je za se be.

Ko tr lja nje ku gli ce u fli pe ru.Re kli smo da je je di na avan tu ra na pad na to ta li tet, či ji je

cen tar upra vo ova kav na čin ži vo ta, u ko jem mo že mo sa mo da ose ti mo svo ju sna gu, ali ne i da njo me ras po la že mo. Ni jed na avan tu ra ni je stvo re na zbog nas. Avan tu re ko je nam se nu de sa­mo su de lo vi ma se le gen di ko je nam se pre no se pre ko fil ma ili na dru ge na či ne; frag men ti spek ta ku lar nog pri vi da isto ri je.

Bo din de Bo a smor ti je: Ale gro iz Pe to del nog kon cer ta u E­mo lu (Opus 27). – Ka dar iz fil ma: Kralj Ar tur i vi te zo vi Okru glog sto la. – Pa no: “Sva ko me do de li ti dru štve ni pro stor neo p ho dan za is pu nje nje ži vo ta.” – Je dan vi tez iza zi va dru gog u ho li vud skom sti lu. – Sni mak gru pe za sto lom u ka feu u uli ci Mon tenj­Sen­Že­ne vjev. – Pa no: “Ako okol no sti ob li ku ju čo ve ka, on da je po treb­no stvo ri ti ljud ske okol no sti... Dru go vi: Uni tar ni ur ba ni zam je di na mi čan, to jest, di rekt no po ve zan sa ob li kom po na ša nja.”

Sve dok na še okru že nje ne bu de za jed nič ki po sed, ne će bi ti pra vih in di vi dua – sa mo ave ti u po tra zi za stva ri ma ko je im ne­ko dru gi pred sta vlja na ha o ti čan na čin. Slu čaj nas do vo di u kon­takt sa odvo je nim lju di ma ko ji se kre ću na su mi ce. Nji ho va su ko­blje na ose ća nja me đu sob no se po ti ru, po ja ča va ju ću ta ko čvr ste zi do ve do sa de. Sve dok ne bu de mo u sta nju da sa mi stva ra mo svo ju isto ri ju, da slo bod no stva ra mo si tu a ci je, na ša žud nja ka je­din stvu uti ra će put dru gim odva ja nji ma. Po tra ga za ce lo vi tom ak tiv no šću vo di ka stva ra nju no vih ob li ka spe ci ja li za ci je.

Još ne ko li ko si tu a ci o ni sta. Titl: Stra sti su bi le do volj no tu ma­če ne. Stvar je u to me da se ot kri ju no ve... No va le po ta bi će le po ta si tu a ci ja. – Pro la ze dve de voj ke s po čet ka fil ma (Mi šel Bern štajn i Ka ro lin Rit ner). Cen tar Pa ri za sni mljen iz va zdu ha.

126

Mis

tori

je

Sve ga ne ko li ko su sre ta bi li su kao sig na li iz ne kog dru gog, in ten ziv ni jeg ži vo ta, ko ji ipak ni smo pro na šli.

Sva đa iz me đu vi te zo va. Mu zi ka se uti ša va. Ista mla da že na.Ono što ne mo že bi ti za bo ra vlje no po ja vlju je se u sno vi­

ma. Na kra ju ta kvih sno va, u po lu snu, sve za još ko ji tren iz gle­da stvar no. Na ša re ak ci ja za tim po sta je ja sni ja, raz bo ri ti ja; kao u onim bez broj nim ju tri ma ka da po ku ša vaš da se se tiš šta si pio pret hod ne no ći. Za tim do la zi svest da je sve to la žno, da je sve bio “sa mo san”, da je no va stvar nost bi la ilu zro na i da joj se ne mo žeš vra ti ti. Ne ma ni čeg za šta bi mo gao da se uhva tiš. Ti sno vi su blje sci ne raz re še ne pro šlo sti, ko ji osve tlja va ju tre nut ke pret hod no pro ži vlje ne u kon fu zi ji i sum nji. Oni nam na bru ta­lan na čin ot kri va ju na še neo stva re ne že lje.

Ka me ra u po kre tu: li ce de voj ke se sme nju je sa snim kom avi o na ko ji u da lji ni mi tra lji ra sne gom pre kri ven pe sjaž.

Evo nas na da njem sve tlu, u per spek ti vi ko ja je iz gu bi la sva­ki smi sao. Plan gra da, po sma tran po sek to ri ma, do ne kle se mo­že de ši fro va ti. Ali, zna čaj ko je ti de lo vi ima ju za nas ne mo že se pre ne ti, kao i sve dru go što spa da u do men pri vat nog ži vo ta, od ko jeg ne ma mo ni šta osim ne ko li ko bed nih do ku me na ta.

Još jed nom ale gro Bo di na de Bo a smor ti jea. – Pa no ra ma ke­ja Or lean sni mlje nog sa Le ve oba le. Krup ni pla no vi ne ko li ko de­ta lja sa istog ke ja. Pa no ra ma dr ve ća pod uda rom tor na da. Pa riz, Ale ja de Si nje sni mlje na iz va zdu ha. – Mu zi ka se uti ša va.

Zva nič ne ve sti su dru gde. Dru štvo emi tu je se bi sli ku svo je sop stve ne isto ri je, sve de ne na po vr šne i sta tič ne pa ra de svo jih vla da ra – oso ba ko je oli ča va ju na vod nu ne mi nov nost sve ga što se do ga đa. Svet vla da ra je svet spek ta kla. Film je nji hov do bar slu ga. Bez ob zi ra ko jom se te mom ba vi, film pred sta vlja he ro je i uzor ne sta vo ve ob li ko va ne po istom sta rom obra scu ko ji ob li­ku je i vla da re.

Sa vet bez bed no sti UN. Hru ščov u ne koj pro sto ri ji, na is­toj stra ni sa De Go lom. – Aj zen ha u er do če ku je De Go la. – Pa­tri ot ska ce re mo ni ja kod Tri jum fal ne ka pi je; De Gol i Hru ščov sto je ći pra te ce re mo ni ju. – Aj zen ha u er u raz go vo ru sa Pa pom. – Ajeznha u er gr li Fran ka.

Vla da ju ći po re dak do la zi u pi ta nje sva ki put ka da ano nim­ni lju di po ku ša ju da ži ve dru ga či je. Ali, to uvek osta je uda lje no. O to me bi va mo oba ve šte ni pre ko no vi na i naj no vi jih ve sti. Osta­je mo iz van ži vo ta, su o če ni sa još jed nim spek ta klom. Od ži vo­ta nas odva ja na ša ne in ter ven ci ja. To vo di u sa mo ra zo ča re nje. Ka da je tač no iz bor bio od lo žen? Ka da smo pro pu sti li svo ju pri­li ku? Ni smo pro na šli oruž ja ko ja su nam bi la po treb na. Stva ri su nam iz ma kle.

Po bu na u Kon gu; voj ni ci ras te ru ju go mi lu udar ci ma kun­da ka. – Fo to gra fi je Đa mi le Bu i re (pri pad ni ce al žir skog po kre ta ot po ra, nap. prev.) u po li cij skoj sta ni ci. U vid nom po lju su i ru­

ke pa do bran ca­no vi na ra Lar te gi ja. Ka me ra se po me ra ka li cu za tvo re ni ce.

Do zvo lio sam da mi vre me pro le ti. Iz gu bio sam ono što je tre ba lo da bra nim.

Još jed nom Ku pe ri nov “Marš Šam panj ske re gi men te”. De­voj ka iz pret hod nih ka dro va; pri ča i sme je se.

Ova op šta kri ti ka odva ja nja oči gled no sa dr ži, ali i pri kri va, od re đe ne uspo me ne. Sla bi je pre po znat bol, te ško ob ja šnji vo ose­ća nje sti da. Ali, šta je uop šte odva ja nje? Ka ko smo br zo ži ve li! To je tač ka u ko joj se vra ća mo na šoj ha zard noj pri či.

Mu zi ka se pre ki da.Sve što ob u hva ta sfe ru gu bit ka – ono što sam iz gu bio od

se be, pro šlo vre me, ne stan ci, bek stva, op šte iš če za va nje stva ri, čak i ono što se obič no i sa mim tim u naj vul gar ni jem smi slu na zi va pro ćer da nim vre me nom – sve se to mo že iz ra zi ti onim čud no pri klad nim, sta rim voj nič kim iz ra zom, “iz gu blje na de­ca”. Taj iz raz ob u hva ta i ukr šta nje sa sfe rom ot kri ća, sa is tra­ži va njem no vih pod ruč ja i sa svim dru gim ob li ci ma po tra ge, avan tu re, avan gar de. To je ras kr šće na ko jem smo pro na šli se­be i iz gu bi li svoj put.

Ka me ra br zo pre la zi pre ko fa sa de že le znič ke sta ni ce Sen La zar; za tim se okre će ka uli ci Avr ko jom pro la zi ve li ki broj auto­mo bi la. – Če ta Re pu bli kan ske gar de pro la zi u da lji ni. – Pa no: “Na su prot svim prav ci ma mo gu ćeg, gru pi šu ći se ta ko br zo u ovom ča su, naš je di ni pri ja telj, naš ogor če ni ne pri ja telj.”

Te ba pri zna ti da je sve ovo pri lič no ne ja sno. To je ti pi čan al ko ho li čar ski mo no log, sa svo jim umor nim to nom i ne ra zu­mlji vim alu zi ja ma; sa svo jim oho lim re če ni ca ma, ko je ne oče­ku ju od go vor i svo jim pre ten ci o znim ob ja šnje nji ma; i svo jim ću ta nji ma.

Pa ra da ka de ta sa Vest Po in ta, u sta rin skim uni for ma ma.Si ro ma štvo sred sta va tre ba da uka že na skan da lo zno si ro­

ma štvo glav ne te me ovog fil ma.Če ta na ma ne vri ma.Do ga đa ji ko ji is pu nja va ju ži vot po je din ca, ka ko je on sa­

da or ga ni zo van, do ga đa ji ko ji bi tre ba lo da nas se stvar no ti ču i pod ra zu me va ju na še uče šće, za pra vo su oni ko ji zah te va ju sa­mo na šu uda lje nost, do sa du i pu ko po sma tra nje. Na su prot to­me, si tu a ci je ko je nam sti žu u ob li ku umet nič kih pro jek ci ja če­sto su pri vlač ne, ta kve da bu de že lju da uče stvu je mo u nji ma. Taj pa ra doks tre ba iz o kre nu ti, po sta vi ti ga na no ge. To je ono što tre ba ostva ri ti kroz ak ci ju. A ka da je reč o ovom idi ot skom spek ta klu, sve de nom na frag men ti ra nu i is pra nu pro šlost, pu­nom bu ke i be sa... Ni je stvar u to me ka ko da ga pre ne se mo ili “pre ve de mo” u još je dan pre ci zno ure đe ni spek takl ko ji će nas uvu ći u ilu zi ju raz u me va nja i uče šća. Ne. Sva ki za o kru že ni umet­nič ki iz raz iz ra ža va za o kru že nost pro šlog i kao ta kav pod sti če je di no pa siv nost.

127

Ka me ra pra ti pu ta nju ku gli ce fli pe ra. – Pa no: “Ko bi že leo da ima pri ja te lja ko ji go vo ri na ova kav na čin? Ko bi ga iza brao iz me đu to li kih dru gih... da bi s njim ras pra vljao o svo jim pro ble­mi ma? Ko bi se oslo nio na nje ga u ne vo lji? Če mu bi ko ri snom on mo gao da po slu ži u ži vo tu?” – Po bu nje ni za tvo re ni ci iz ne­kog ame rič kog za tvo ra bi va ju po ti snu ti u dvo ri šte. – Fli per ne­sta je. – Ka me ra u po kre tu sni ma par ki ra ne auto mo bi le. – Pa no: “Svu da iza zi va ti po met nju u po sto je ćem la žnom di ja lo gu... Već sa da da lje od In di je i Ki ne.” – Par ko ji se lju bi na uli ci (Gi De bor i Mi šel Bern štajn). – Dvo je “iz gu blje ne de ce” sa Sen­Žer men­de­Prea. – Pa no: “Jad na po bu na, bez je zi ka, ali ne i bez raz lo ga. Pro gram će sam po pri mi ti svoj ob lik... Pri sta li ce mo ći za bo ra­va.” – Za tvor ski ču var na osma trač ni ci.

Tre ba uni šti ti se ća nje u umet no sti. Uni šti ti sve kon ven ci­je nje ne ko mu ni ka ci je. Obes hra bri ti nje ne obo ža va o ce. Ka kav za da tak! Kao u za ma glje noj, pi ja noj vi zi ji, se ća nje i je zik fil ma iš če za va ju isto vre me no. U tom eks trem nom obr tu, naj bed ni ja su bjek tiv nost iz o kre će se u ne ku vr stu objek tiv no sti: do ku men­tar ni sni mak uslo va ne ko mu ni ka ci je.

Ekran se za mra ču je. – Pa no: “Osim to ga, to ni je stvar for­me, već tra go va for me, uti sa ka, se ća nja.” – Pa no: “Su o ča va mo se sa sve tom ko ji se ne pre sta no ras pa da.” – Ekran osta je za mra­čen, bez ti tlo va ili ko men ta ra.

Na pri mer, ne pri čam o njoj. La žno li ce, la žni od nos. Stvar­na oso ba je odvo je na od oso be ko ja je tu ma či, ma kar sa mo vre­me nom ko je pro la zi iz me đu do ga đa ja i nje go vog evo ci ra nja, sve ve ćom uda lje no šću ko ja na sta vlja da se uve ća va i ovog ča sa. Kao što kon zer vi ran iz raz osta je uda ljen od onih ko ji ga ču ju sa mo ap strakt no i bez mo guć no sti da uti ču na nje ga.

De voj ka ko ju smo već to li ko pu ta vi de li. – Titl: “Isti na o ovom la žnom dru štvu.” – Pa no ram ski sni mak frag me na ta re če­ni ca: “Pro iz vod nja ta ko đe po ka zu je zna ke mla do sti”; “Stra ho­vit zvuk, ve li čan stve na i bez na de žna po met nja”; “To ima sve ele men te ame rič ke de tek tiv ske pri če – na si lje, seks, su ro vost – ali, po stav ka...”

Po sma tran u ce li ni, spek takl ni je ni šta dru go do ova epo ha u ko joj je od re đe na mla dost pre po zna la svo je li ce. To je jaz iz me­đu sli ke i nje nih po sle di ca; jaz iz me đu vi zi ja, uku sa, od bi ja nja i pro je ka ta, ko ji su ne ka da bi li deo te mla do sti i na či na na ko ji se ona pro bi ja la kroz sva ko dnev ni ži vot.

Pli va či sni mlje ni is pod po vr ši ne vo de. – Fo to gra fi je ne ko li­ko si tu a ci o ni sta. – Ku pe rin, “Marš šam panj ske Re gi men te”.

Ni smo iz mi sli li ni šta. Sa mo smo se, uz ne ko li ko va ri ja ci­ja, pri la go di li mre ži mo gu ćih pu ta nja. I na to smo se, iz gle da, na vi kli.

Gru pa lju di se sre će u ka feu. – Strip: Čo vek s ča šom u ru ci raz mi šlja: “Koc ka je ba če na. Ona sa da mo ra da mi ka že da; usko­

ro, vr lo usko ro...” – Pa no: “Ko li ko bo ca od ta da? U ko li ko ča ša, u ko li ko bo ca je od ta da po ku šao da se sa kri je?”

Ni ko se ne vra ća iz avan tu re sa istim ža rom s ko jim se oti­snuo na put. Dra ge mo je, avan tu ra je mr tva.

Ko ri ce de tek tiv skog ro ma na pod na slo vom Pre va rant – Mla da pla vu ša. – Dr ve će pod na le tom tor na da. – Eks plo zi ja na pal ma. – Ista pla vu ša. – Mu zi ka se za vr ša va. – Pa no ram ski sni mak frag me na ta re če ni ce: “Vi no ži vo ta je is pi je no. U ovom pre ten ci o znom noć nom klu bu osta je sa mo ta log.” – Po no vo sce­ne po bu ne u Kon gu.

Ko će iz dr ža ti? Mo ra se ići da lje od ovog de li mič nog po ra­za. Na rav no. Ali, ka ko?

Pa no: “Sve što se mo že oče ki va ti od fil ma ko ji se ba vi pri­vat nim ži vo tom je ste da u ce li ni bu de sa či njen od pri vat nih vi­ce va.”

Ovo je film ko ji se sam pre ki da pre ne go što do đe do kra ja.Mla da pla vu ša. Pa no: “Ni sam baš sve raz u me la.” (Ovaj i

na red ni “pa noi” se ne po ja vlju ju u ko pi ji fil ma ko jom ras po la­že mo; nap. izd.)

Osta je nam da iz vu če mo sve za ključ ke, da po no vo iz ve de­mo sve pro ra ču ne.

As ger Jorn. Pa no: “Mo gao bi se sni mi ti niz ova kvih do ku­men ta ra ca, ne ka vr sta ‘se ri ja la’ u tra ja nju od tri sa ta.”

Pro blem se na sta vlja, na sve slo že ni ji na čin. Tre ba se okre­nu ti dru gim sred stvi ma.

De bor. Pa no: “‘Mi ste ri je Nju jor ka’ otu đe nja.”Kao što ni je bi lo pra vog raz lo ga da se za poč ne sa ovom bez­

o blič nom po ru kom, ta ko ne ma po tre be ni da se ona za klju či.As ger Jorn. Pa no: “Da, to bi bi lo bo lje; još do sad ni je, još be­

smi sle ni je.” – De bor. Ka me ra se uda lja va od nje ga. Pa no: “Još ube dlji vi je.”

Mi slim da ste tek sa da po če li da shva ta te da ovo ni je igra.Pa no: “Na sta vi će se.”

Teh­nič­ki­po­da­ci:Na­slov­ori­gi­na­la:Cri ti que de la sépa ra tion.Gla­so­vi:CarolineRittener(samotokomšpice),GuyDebord.Re­ži­ja­i­sce­na­rio:GuyDebord.Snimatelj:AndréMrugalski.Pomoćnksnimatelja:

BernardDavidson.Montaža:ChantalDelattre.Korektura:ClaudeBrabant.Opre-ma:BernardLargemain.35mm,crno-beli,20minuta,Dansk-FranskExperimental-films-kompagni,1960/1961.

O fil mu

F ilm za po či nje ha o tič nim ni zom sli ka i tek stu al nih pa noa: “Usko ro na ovom ekra nu... Naj ve ći an ti film svih vre me na! ...

Pra vi lju di! Isti ni ta pri ča!... Te ma ko jom ni je dan film ni je smeo da se ba vi! “. Ka ro lin Rit ner (Ca ro li ne Rit te ner) za to vre me či ta sle de ći od lo mak iz knji ge An drea Mar ti ne ta (An dré Mar ti net)

128

Mis

tori

je

Ele men ti op šte lin gvi sti ke: “Ka da se raz mo tri ko li ko je za čo ve­ka pri rod no i ko ri sno da svoj je zik po i sto ve ti sa stvar no šću, uvi­đa se ko ji ni vo pre fi njo sti on mo ra da do stig ne da bi ih po sma­trao odvo je no i pro u ča vao kao za seb ne fe no me ne.” Sve osta le ko men ta re iz go va ra De bor. Sli ke su pre u ze te iz ra znih iz vo ra – iz stri po va, lič nih do ku me na ta, no vi na i dru gih fil mo va. Lju­di u fil mu su uglav nom čla no vi eki pe i si tu a ci o ni sti (“de voj ke” ko je se naj vi še po ja vlju ju u fil mu su Ka ro lin Rit ner i Mi šel Bern­štajn). “Pa noi” ko ji se spo mi nju u opi su fil ma su stra ni ce De bo­ro vih Me mo a ra (De bor i Jorn, 1957).

Film je sni mljen to kom sep tem bra i ok to bra 1960. go di ne, a mon ti ran i pri ka zan 1961. De bor je za dr žao i da lje za o štrio pri stup usvo jen u fil mu O pro la sku. Ova for ma mu je oči gled­no do pu šta la da svo je pro gram ske te ze mno go slo bod ni je ukr šta sa pa sa ži ma naj lu cid ni je po e zi je (“Knji žev nost ko ju su od ba ci­li ipak je ima la od lo že no dej stvo, iz ra že no kroz ne ke afek tiv ne for mu la ci je”, kao što je re kao u fil mu O pro la sku). To je ono što tek sto ve ova dva fil ma – s vr hun cem ko ji će usle di ti u fil mu In gi rum (iako opet mo ram da spo me nem i Ur li ke) – svr sta va me­đu nje go ve naj va žni je tek sto ve.

Ovog pu ta na slov do slov no iz ra ža va glav nu te mu – odva­ja nje, ko je je De bor u Dru štvu spek ta kla na zvao “al fom i ome­gom spek ta kla”. Upra vo u to vre me De bor i po či nje s pi sa njem te knji ge.

Film je na stao u pe ri o du in ten ziv ne (i krat ko traj ne) sa rad­nje sa gru pom So ci a li sme ou Bar ba rie; to je vre me ka da “rad nič­ki sa ve ti” i “op šte sa mo u pra vlja nje” po sta ju stal ne te me si tu a ci o­ni sta. Go di ne 1960. po ja vlju je se i nji hov za jed nič ki tekst Na crt je din stve nog re vo lu ci o nar nog pro gra ma (Ca nju res i De bord), iz ko jeg je i od lo mak o funk ci ji fil ma na ve den u pred go vo ru za ovo iz da nje. Ali, već po čet kom idu će go di ne do la zi do raz la za: De­bor ni je mo gao da pri hva ti Ša te lo vo (Cha tel, član So ci a li sme ou Bar ba rie) mi šlje nje da Go da rov film Do po sled njeg da ha pred­sta vlja “dra go cen pri mer”, ali ni sam taj re cen zent ski pri stup. U tek stu Za re vo lu ci o nar nu pro ce nu umet no sti (fe bru ar 1961) to je obra zlo žio na sle de ći na čin:

“U fil mu Do po sled njeg da ha Ša tel vi di ‘dra go cen pri mer’ ko ji po dr ža va nje go vu te zu da pro me na ‘sa da šnjeg ob li ka kul tu­re’ za vi si od pro duk ci je de la ko ja će lju di ma po nu di ti ‘pred sta­vu o nji ho vom sop stve nom ži vo tu’... Tre ba odo le ti tim re for­mi stič kim ilu zi ja ma o spek ta klu, po ko ji ma bi on mo gao bi ti po bolj šan iz nu tra, ople me njen de lo va njem sop stve nih spe ci ja li­sta pod na vod nom kon tro lom kva li tet ni je in for mi sa ne jav no sti. Na taj na čin sa mo bi smo pru ži li re vo lu ci o nar no oprav da nje za ten den ci ju, ili ma kar za pri vid ten den ci je, ka igri ko ju ap so lut­no ne sme mo da igra mo; ka igri ko ju mo ra mo da od ba ci mo u pot pu no sti, u ime su štin skih zah te va re vo lu ci o nar nog pro jek­

ta, ko ji se vi še ni ka da ne sme ba vi ti ne kom este ti kom, za to što se već sa da na la zi s one stra ne estet skog do me na. Ni je stvar u to me da se ba vi mo re vo lu ci o nar nom umet no šću, već da raz vi­ja mo re vo lu ci o nar nu kri ti ku sva ke umet no sti... Umet nič ka kri ti­ka je dru go ra zred ni spek takl. Kri ti čar je ne ko ko pra vi spek takl od svo je ulo ge po sma tra ča – spe ci ja li zo va nog i za to ide al nog po sma tra ča, ko ji iz ra ža va svo je mi sli i ose ća nja o de lu u ko jem za pra vo ne uče stvu je. On po no vo pred sta vlja i po sta vlja na sce­nu sop stve nu pa siv nost u sve tu spek ta kla. Sla bost na su mič nih i vr lo pro iz volj nih mi šlje nja o spek ta kli ma, ko ji nas se za pra vo ne ti ču, na me će nam se pret hod no, u mno gim ba nal nim ras pra­va ma iz pri vat nog ži vo ta; ali, umet nič ki kri ti čar pra vi pred sta vu od te sla bo sti, pred sta vlja ju ći ta kvo po na ša nje kao uzor no. Ša tel sma tra da ako deo po pu la ci je pre po zna se be u fil mu, to joj mo že omo gu ći ti da ‘vi di se be, da se di vi se bi, da kri ti ku je ili od ba ci se­be – u sva kom slu ča ju, da is ko ri sti sli ke ko je pro mi ču ekra nom za svo je po tre be’... Sve što zna mo o me ha ni zmu spek ta kla, čak i na tom naj pro sti jem, film skom ni vou, ap so lut no pro tiv re či toj idi lič noj vi zi ji lju di jed na ko slo bod nih da se di ve se bi ili da se be kri ti ku ju, pre po zna ju ći se u li ko vi ma iz fil ma. Ali, još ba zič ni je, ne mo gu će je pri hva ti ti tu po de lu ra da iz me đu spe ci ja li sta, van sva ke kon tro le, ko ji lju di ma pred sta vlja ju vi zi ju nji ho vog ži vo ta i pu bli ke ko ja u tim sli ka ma, u ma njoj ili ve ći me ri, tre ba da se pre­po zna. Do sti za nje od re đe nog ste pe na pre ci zno sti u opi si va nju ljud skog po na ša nja ni je uvek po zi tiv no. Čak i da je Go dar us peo da lju di ma pred sta vi sli ku u ko joj bi ovi mo gli da se ne po gre ši vo pre po zna ju, on bi im ne mi nov no pred sta vio jed nu la žnu sli ku, a nji ho vo pre po zna va nje bi lo bi la žno. Re vo lu ci ja ni je ne što što lju di ma pri ka zu je ži vot već ono što ih či ni ži vim”, ka že na kra ju De bor, u de lu ko ji je ka sni je bio če sto ci ti ran.

Na po me ne1)ĐamilaBuire(DjamilaBouhired):Pripadnicaalžirskogpokretaotpora.Uhapšena

1957.godine;posleteškogmučenjapriznaladajeučestvovalaubombaškomna-padunajedankafeizatimosuđenanasmrt.Ali,kaznajebilapreinačena,azatimiukinuta,podvelikimpritiskomfrancuskejavnosti.Lartegi(JeanLartéguy),de-sničarskioficirinovinar,zakogasetvrdilodajeučestvovaoumučenjuĐamile.FotografijajereprodukovanaiuSIbr.2,1959.

2) “MisterijeNjujorka(otuđenja)”:Filmskiserijaliz1915.godine.

Izknjige:“Ur li ci u sla vu de Sa da”,anarhija/blok45Porodičnabibliotekabr.9Bograd,2006.

129

“Sve­uka­zu­je­da­je­su­šti­na­na­ših­is­tra­ži­va­nja­hi­po­te­za­o­stva­ra­nju­si­tu­a­ci­ja...”

MIOKO: mediji i okolinarevija za ekologiju medija

Osnivač i izdavač:Fond­za­razvoj­istraživačkog­novinarstva­i­nove­medije­–­FORINReljkovićeva 13 a21131 Petrovaradintel/fax 021 521 154www.for­in.orge mail: prizor@eunet.yu

Odgovorno lice: Tatjana Pejović Sebić

Glavna urednica: Tatjana Pejović Sebić

Urednik izdanja:Mirko Sebić

Uredništvo:Tatjan Pejović SebićMirko SebićGordana Draganić Noninmr Branislava KostićVeljko Damjanović

Likovno oblikovanje i priprema za štampu: Veljko Damjanović

format: 22 x 22 cmtiraž: 300izlazi: četiri puta godišnje

broj: 01, decembar 2007.

Štampa: Daniel Print, Novi Sad

ISSN 1820­6778

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

316.77

MIOKO : mediji i okolina : revija za ekologiju medija / glavna urednica Tatjana Pejović Sebić. – 2007, br. 1 (dec.) – . – Petrovaradin : Fond za razvoj istraživačkog novinarstva i nove medije – FORIN, 2007–. – 22cm

TromesečnoISSN 1820­6778

COBISS.SR­ID 228663303