milenko markovic - jevandjelje po borivoju

Миленко Марковић

Библиотека

Уредник

Ђорђе Савић

Рецензенти

Слободан ПавићевићМилоје Ж. Николић

Графичка опрема

Иван Танић

Штампање књиге помогли:Лазар Николић „Лаки – теренац“ – ЉутицеЗоран Ђурђевић – ГвинејаБудимир Божић – АранђеловацДејана и Милорад Марковић – Аризона, САД

– П Р Е Р О В И –

Миленко Марковић

Крагујевац2011.

( Р О М А Н )

Мати је умрла некако кад се догађ’о народ. Боже, паде мина памет, да л’ у нас све мора да се свеже с политиком?

Не може ни смрт да се некако памти к’о смрт. Већ к’о део до-гађања.

Док је мати била жива, Милорада сам звао тата. Од тада к’о даје у мени нешто кврцнуло, велим му Милорад. Он на то повре-мено врња.

Жени се четрес’ прва ти је увелико, Боривоје!К’о да ја не знам, која ми је година.Доста њих из села иде на тај митинг, па ’ајде да идем и ја. Да

видим како се то догађа народ. Мати к’о мати каже, иди Боривоје можда сретнеш как’у, па се

тамо ожениш.Нисам баш мислио да ће тако бити, ал’ знам шта њу, весел-

ницу, пече. Повукла ме и радозналост. А видим литијају по улицама и

трговима. Нико да ти објасни, који је циљ свега овога.Онај се народ меша, а озвучење пуштено да нас све поубија.Кад сам увече дош’о кући Милорад ме пита, кога највише по-

мињу, је л’ Србе?Помињу, ако им је за фајду.А коме се народ догађ’о?Њима ваљда. Није он прелазио толики пут да би се себи до-

годио.Колико знам, а и стари су нам говорили, кад смо се ми дога-

ђали то није било никад по градовима и под заштитом власти.

ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО БОРИВОЈУ 7

КАЗИВАЊЕ ПРВО

Ми се масовно догађамо код цркве за вашар, кад је пијаца,ал’ да нам ’вако држе говоре, а да ни сами не знамо о чему је, тоније било.

Мој школски друг Дуле Гавран, сав срећан, каже ми, да ливидиш каква нас будућност чека, и видиш ли шта ће да буде?

Чини ми се да се неко пресвлачи!А ко то, пита он, а све поиграва.Ко би други, него ови наши комунисти, искупили гунгулу да

се преобуку неопазице, и да изађу пред нас к’о нови.Теби к’о да је седамдесет година, вели он, па намигује на Вла-

дету Мачка.Они се много добро пренемажу, ето шта је.Јок, треба да будемо фашисти...Овде смо дошли да нас обавесте ко смо и шта смо, пошто ми

то не знамо. К’о да ми не знамо да смо потомци оних што су прешли Ал-

банију, што су гинули на Мишару и Равњу. Опет ти по истом. Сазнај бар нешто.Доста сам сазн’о. Да нема добре цене за нашу робу, да ћу ако

буде рата први морати у рат, да су они господа из кабинета, а јагеџа из штале и обора.

Ти све видиш црно, неко мора бити сељак, вичу са сви страна.Бог с тобом, знам ја да сам сељак, знам и да сам ову земљу

створио, и да се све моје гази. Ја би’ био сељак и да нисам сељак. Јордан Радулов иде с неком свеском около и уписује у па-

ртију. Да се упишемо, вели Дуле, злу не требало.Ти се уписуј у шта ’оћеш. Мени не пада на памет. Бојим се да

ће ми неко доћи да купи сено, или да бере ку’рузе, или гарантујеоткуп свиња.

Упиши се, Боривоје, ’леба ти не тражи. Упиши се даће ти пос’о у граду.Нећу, да би ми дали да будем председник општине. Как’а ће

то земља да буде и нова власт кад јој не требају они што раде ипроизводе, они што предају два’ес бикова годишње, кад су јој увољи само они што пригињу главе.Да неће можда Срби на Ко-сову видети фајду од нашег потписа?

Тврдоглав си нећеш далеко догурати.То ћемо да видимо. Неће далеко ни так’а власт којој не требају

поштени сељаци и радници, него они погружени што добро слушају.

8 ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО БОРИВОЈУ

Тако је протекло неколико дана, кад сам се вратио са ми-тинга. Онда сам имао посла у граду кад сам стиг’о кући, увече,кажу ми да су мајку одвезли у болницу.

Позајмио сам кола од комшије Миће Цврчка и одјурио за њима.Умрла је исто вече.Нас двојица смо остали сами. Бог ми оставио Милорада да се

о њему бринем, пао је потпуно на моја плећа.Са’ранили смо је по обичају, био је и добар ручак. За ручак

сам наредио све како је она волела.Успут чујем људи тихо причају о политици. Можемо ли ми Срби ишта без политике? Зар ни да се са’ра-

нимо како доликује људима.Кажу Радован Жабац упис’о се у партију и добија пос’о за ва-

трогасца. Напушта село. И ожениће се он, видећете, комента-ришу.

А мени се то не слуша, ни у пролазу, ни случајно. И тако ти кажем са’ранио сам најбољу мајку на свету. Она је

у кући била главна, и умела је то да носи. Милорад се само при-шив’о. Она се за послове питала.

Била је и писменија од њега. На шта ли ће нам сад кућа личити?Старији, опет чујем у пролазу, шапућу, сви треба да се уписују

у партије, овде у селу нема ’леба. Очајни се питају шта ће бити сомладином кад ми помремо? Видиш и сам да девојке неће у село.

Теча Мире ме одвео на страну, узео под руку, шапће на уво, данешто поразговарамо.

Шта ти сад мислиш?Ништа. Сад ми је умрла мајка и тренутно не могу да мислим,

само му то нисам рек’о.Видиш сви одлазе из села, овде нема живота, како се теби чини?Питам се што ме дави у оваквом моменту, што ме не пусти

да се сам средим и наставим даље.Други могу да иду, али ти не можеш оставити Милорада. Они

су у так’ом положају, може им се, уписују се у партије, добијајупослове и одлазе.

Слушам тетка, а мука ми је . Што се меша у нешто што нијењегово!

У моменту све ми се смучило. Само сам желео да сви одусвојим кућама. Да останем сам и да ћутим.


Милорад се сав устумар’о и згужв’о. Он ми ништа не говори,али видим шта мисли.

Током следећих месеци међу нас се уселило неко ћутање к’ода нисмо отац и син.

Кад треба нешто да га питам к’о да сам на шалтер дош’о.И уопште наш ти је свет такав, срами се некако себе и свога.Милорад пијуцка увече ону нашу ракију и нутка ме. Разговор нам свеједно не иде, ни после чашице. Кад она не

може да развеже језик, онда знај. А догађаји к’о да се намотавајуна неко вратило. И сад на очима нам остају само они задњи.

Иш’о сам са рођаком Мињом у варош код његови’. Па свра-тили до његовог старца и бабе, у Ракце. Пуна кућа људи, не могуједни од други да дођу до речи, а нас ћуткају. Мене ту слабознају. А кад ме не знају ја ти се не умем некако да упознајем. Абуде и непријатно. Не знам шта да им кажем. Сав се урожим,ни макац!

Они сви буље у телевизор к’о да нисмо ушли. Кажу, чек’, чек’,пст!

И бабе гледају политичке емисије, ни оне више не преносе косе уд’о, ко се оженио, ко с ким ово и оно. И оне се исполити-чиле.

Ми смо ти сад телевизијски народ. Како само знају сваку речда мере. А не умеју да суше шљиву, не умеју да наштелују плу-гове за орање.

Сад ти ово није више радни, него политички сељак.Чим спикер почиње да коментарише слике увоза оружја,

које чини хрватска страна, а све оне бабе почињу да вичу:„Уааааа! Види шта раде! Раскопаше државу, а ви ћутите!“

И за вас би било боље да ћутите, мислим, а не смем да имкажем. Па је л’ тако?

Много смо фајде у’ватили од бапске галаме. А нас ће сутраобући и натерати да то исто оружје отимамо. И како се самоданас свака шунда разуме у политику, пуна је идеја! И откудаму само онакве речи, к’о да је цео живот преседео у комитету.

Причај шта ’оћеш, они раде како раде. Онда нам кажу да имају за нас десет минута, јер почиње друга

емисија, а то је расправа да ли ће Југославије бити или неће.Није Југославија пала у ТВ расправи, њу растурају они што је

бране и они што је нападају. То ми се оте, рек’о не издржа’. По-


клапају ме са свих страна, пљеште аргументи. И то је сад новареч, бар за нас сељаке. А знам, причали су ми стари, кад се јавенове речи на помолу је нова превара.

Неки растурају, али ови наши је бране. Што је и они бране, неможемо ми бити сами у заједници са нама самима.Кад њиннарод сазна, неће то моћи!

Нешто мислим њин народ све то боље зна, него и политичари.Само немају потребе да овако расправљају. Није дипломатијашто и сушење веша, па све буде на жици, кад прођеш путем зијајкол’ко те воља.

Ја сам за војну диктатуру, каже баба Савка.Да си војску служила тешко би била и за војно пожарство,

мада не морам све да кажем. После у колима не могу дапитам рођака да л’ зна што смо свраћали и да ли су приме-тили да смо уопште свраћали. Да им ниси рек’о оно о нашима,не би приметили ни да си био, овако ће месецима питати затебе и још да ли си променио став, каже Миња к’о да ми читамисли.

Нама политика треба да би се к’о људи препознавали.Некад су те памтили по томе колико имаш’ектара, колико

шљива, колико бикова, а сад по политици. Кад смо дошлиу град код њега, видим стан му леп. Жена љубазна, али ’ладна.Он ми каже, рођаче, морам нешто с тобом да разговарам.

Нешто мислим, мог’о си ти то одавно, а не да се цео дан во-замо.

Решили смо да те упознамо с једном нашом другарицом. Нијетолико лепа, али има стан и све што треба, а и њени ће те за-послити, па ћеш и ти живети овде поред нас. Видим услови супостављени. Остави све тамо, замени овим овде. Тамо изгуби, апитање је ’оћеш ли овде добити.

Питам, ко вас је то навратио? Ви то не бисте сами смислили,већ вам неко напунио уши.

Ујак Џара. Каже, он је ...Да ме усрећите к’о што се он усрећио, али не кажем ништа.

’Оћу баш да видим план до краја и каква ме срећа чека, кад сетако уговара.

Може ли то све да се испланира?Зову телефоном, обавештавају, доћи ће само да се нешто

заврши на телевизору. И удају се у паузи између две емисије.


Шта је њима важније: удаја ћерке или нека телевизијска рас-права? Рођака ме теши, сад ће они, фини су људи. На вратимасе, ’вако, појављује једно створење, иза ње двоје људи. А тостворење, једна сувља нога и рошаво лице к’о од бундеве.

Несуђени таст каже, они снимају филмове, уместо да ’апсе.Мисли на обавештајну службу која на телевизији показује какохрватска страна тајно увози оружје. Пита и мене, јеси ли за ’ап-шење?

Одговарам к’о да је важно за шта сам. Ја сам човек сељак. Мој рођак Миња ускаче, неће он више да живи на селу, прич’о

сам ти.О томе се изгледа сви питају осим мене. Дошло је време кад

свак преуређује туђи живот по своме. Будућа несуђена младасамо каже, Босиљка, и смеуљи се.

Да покојни деда устане, рек’о би, сине, па јесмо л’ дочекали дасе и ’ваке у нашу фамилију доводе? Није то ништа, на крајукрајева била ’вака или ’нака, али ја морам да се прекалемим уњену кућу.

Пресађују ме, заливају, орезују, ломе и савијају, а све да менибуде боље.

Наћ’емо ти пос’о, обећава Миња, има да живиш к’о бубрег.Немој се толико старати око мене, нисам навик’о. А какав би

то пос’о био и не питам.Не питаш какав је пос’о, каже рођака.Не питам, снајка, јер ја пос’о имам. Кад дођем кући чека ме

толико посла к’о вас за недељу дана.Није ваљда да не можеш да оставиш Милорада, пита Миња.Е, па да ти кажем, боље би било да и ти ниси оставио твог

Ивана. Не би шет’о сад на прстима кроз кућу.Идемо ли, виче несуђени таст, идемо почеће нам емисија. И

би тако. К’о да ниједна емисија не може да почне без њи’.Ови се баш наоштрили да нам реше судбину. Ништа.Ови се баш, реко’, добро намучише око народа да ће им ћерка

остати неудата. Тако је кад народне бриге претекну кућевне.После сам чуо да је рођака рекла ујаку Џари за мене, да ја за

свакога знам да ли ће се удати или неће, а сам ћу остати не-ожењен.

И нека ћу, снајка. Али ићи на прстима нећу.


Вратим се кући, Милорад седи за асталом, пред њим полић.Орон’о још више. Чини ми се од јутрос се збор’о кол’ко за пре-тходну годину.

Ћутимо.Попиј једну, нуди ми. Разби’ малер, а већ заплиће језиком. Да

је малер к’о Цер и Рудник досад би га ти разбио ил’ ико.Не жениш се, нећеш да пијеш. Шта ти ’оћеш? Луташ, а мене

не питаш.Боље да ћутим. Он нешто шушка, видим приноси старе новине прозору, чита,

мрда уснама.Види, види, мрмља себи у недра. Сад би требало ја да питам

њега шта чита, али нећу.Знаш ли о чему читам?Дај Боже да и ти знаш.Как’и сте ви, ви млађи, не може се са вама ни реч љуцки да

протури, одма’ сиктер!Ко те, бре, сиктерише?Читам о бојкоту словеначке робе. Наше власти траже од

своји’ грађана да не купују словеначку робу. Они су нас пре ипосле рата користили и то дебело. Ми смо сад то увидели. А евораде и на растурању државе, само им се тако можемо одупретишто из ове земље неће изнетини цвоњка.

Јавио радио да треба да бојкотујемо словеначку робу!Мислим булазни матори. Ударила га жујка у главу. ’Де то

може писати у новинама! Какви би то политичари били да сеинате преко робе. Паре су паре, а роба је роба.

И у том уверењу се пробудим, одем у продавницу да купимфрижидер.

Ево изволите, изаберите, али овај је словеначки.Ту се однекуд створи онај Пецић из Општине. Инспектор ли

је, шта ли је, нико и не зна. Дај Боже да и он зна.Избегавај словеначку робу то је корисно за државу.Кад’ ће бити корисно и за државу и за моју кућу? Је ли моја

кућа антидржавна? Што сте увозили кад’ вам не треба? Уместо свега тога само му кажем да ја гледам у цену и у свој

џеп, а не мешам се у политику.А препорука Владе? Ко крши препоруку Владе меша се у по-

литику свакако.


Опсујем му и Владу и политику и све. Иселите све њине про-давнице, побацајте робу у Тамнаву, Саву и Мораву, а не да слу-ђујете народ!

Мали, пази шта причаш!Кад ми је то каз’о к’о да ми је залепачио шамар. Па, није ово

твоја земља, ни твог председника, ни твог Владиног чиновника,наши очеви и дедови су је стварали, и ми се нешто питамо.

Да ли ћеш да се питаш, то ћемо још видети. Али на лошем сипуту!

Пакуј фрижидер, узео сам. И вадим паре да платим. За мојепаре не познајем ни министра, ни председника, никога.

Познаћеш.Да је још нешто рек’о и песница би радила, чини ми се.Трговац се снуждио, ако ми прода испашће да је на мојој

страни, а како да не прода кад је роба у радњи. Он се као забу-нио и нешто чисти по рафовима. И њему камен спаде са срцакад изађе тај Пецић.

Јеси га вид’о? Ја треба да се борим за твоју робу, а ти самотрепћеш, што му не рече нешто!

Да је мени он дош’о на пијацу да овако тркељише, зубе би мупреброј’о.

Он је само рек’о да би боље било да купиш наш, а не слове-начки.

И твојој кеси одговара наш, јер је скупљи, словеначком стецену оборили да би упропастили њи’, а упропастићете нас.

Они нашу робу и не примају. Не примајте ни ви њину и квит.


И кад немам ’де онда правац кафана. А иначе од нас нежењанико и нема ’де. Па, реци молим те, немамо ми децу или жену,сами смо. Имам код куће Милорада и боље да сам мање с њимне могу да се прегањам. Док се потпуно не опије ми се самоуједамо. У кафани сам редован.

Дођем ту, ето. Није то да кажеш ни нека кафана. Али ми не-мамо другу, па то ти је.

Поседимо мало, овај прича ово, онај оно. Који има најгорувест, он се слуша.

Бане Крга нап’о келнерицу Цицку, она жена није баш млада,додуше није ни у неким годинама. К’о и ми, шта да кажем. Онје нап’о, гура јој руке под сукњиче. Умало да се побијемо.Нисам ја ту као бранио њен образ или нешто. Него дошло митако. Погурамо се и мало испсујемо и то је све. Мада ни то нијемало. Неки нас завађају, неки развађају, ма општа гунгула. Из-нервир’о ме што је био тако нападан. Сами његов безобразлукје заразан и има у томе нешто лудо и изазовно. После пет ми-нута к’о да ништа није било.

Кажу, да се ви бијете због келнерице, е то нам не иде у главу!Нисмо се, као прво, велим, ми ни тукли, и није због келнерице. Шта ја имам са келнерицом, мени, и свима нама, треба та ка-

фана више но ишта. Немам ’де, а замисли да ни ту не могу.Продавница се затвара рано. Испред ње можеш да седиш и

буљиш докпролази народ. Кафана ти утишава, смирује све онеживчане вечери. Залијем по мало и то ти је то.

Кафана је увек била нарочито место. Ко се туизбори да гапризнају, оде тај далеко. Ту мораш да надлармаш, да натпијеш,


КАЗИВАЊЕ ДРУГО

да надбијеш, да надвисиш, да надмудриш, да надскочиш. Иначенема! Постајеш предмет спрдње.

Сад знаш што сам се гуш’о са Кргом. Ако он испредњачи то-лико, нема ми живота. Србија је ово, еј!

Једно вече дођем мало раније, кад овде стиг’о неки као струч-њак. Углавном сви причају да је велики мозак. Виђали га и нателевизији. Ми сељаци друго образовање и немамо, кад га ви-димо на телевизији, нама изгледа, их!

Тако ти је то у животу дођеш по једној ствари, а одеш подругој.

Напио се код нас у кафани тај стручњак над стручњацима,пин’о што се каже, па ’оће и разговор да почне, видим ја.

Шта ви сељаци мислите, ако гајите биљке и животиње да стебаш толико важни?

Нисмо ми никако важни, господине! Да смо важни за црнопод ноктом, држава нас не би ’вако гурала на дно.

И друге државе гурају своје сељаке на дно. Нема државе којуводе сељаци или државе у којој су на врху. Њино је да радеземљу …..

Може и то бити да нема оне у којој су на вр’у, али нису овакозароњени у дно. Разумеш господине?

Научили само да кукате. Што се не организујете, сељак неуме да се организује, никад није умео, к’о овца је.

Пазите шта причате. Сељак је увек умео да се организује.Увек! Велим ја, организов’о је он и ову државу, којој сад не треба.

Кад је то било?Било. Иш’о сам и ја неки дан у школу, мада се тиме баш и не

фалим. А за време Карађорђа и Милоша, реци ко га органи-зов’о? Да нисте ви из скамија?

То је нешто друго. Чим погодим у центар, ти то, драги мој господине, прогласиш

за друго. И овај рат што неки вичу да треба да дође изнеће ве-сели геџа. А ко би? Да нећеш ти такав? Не можеш ни два’ес килана рамену да понесеш, а увешћеш ме у рат.

Сад нема више рата к’о пре. Сад један седи и лупка по дугми-ћима, а ’вамо све пржи, нестају градови.

Може бити и да нестају, само знаш да би живима поставиовласт треба ти да сиђеш међу њи’. А ту ви немате оно што треба.

Како време пролази, а граја око нас све већа.


Ви само вичете „ми ’ранимо”! „Ми ’ранимо”! Немојте више данас ’раните, вели он, и све се некако с висине подсмева, ’ранитеви себе. Пазите да ви не останете гладни и голи трбу’а, тако јенекако рек’о.

Знам да ви не цените ништа наше, и да кад се неко испили, икад га метну у власт, ’де је да је, добро му је. А гласа увек противсела, све му се чини, ако оно више не треба њему, сад не требаником. Ми смо се изборили против силни царевина, али како дасе бориш против своје деце, што су засела на леп положај? А тосмо и ’тели да се не мучите, да идете за добрим и масним кома-дом, а ви сте то с’ватили доста накарадно, па окренули цев на нас.

Кад’ је требало да учиш школу, ти си баз’о по вашерима,пијанчио са друштвом, а сад сам ти ја крив, одговара он. Требали ми што смо нешто вредели да вам поправљамо положај удруштву, а сами за себе нисте ни прстом мрднули. Лепо ти билода устанеш и да идеш за говедима, да пустиш и мозак са стокомна пашу.

Оштар, море, тај стручњак. Сече к’о сабља. Как’у смо ти ми, што нисмо ’тели да учимо, неправду учи-

нили, кад си се толико испизмио на нас? Све док си се ти мучиона пољу науке, од које ми нисмо видели никак’у вајду, а све товреме смо те издржавали и ’ранили. А сад нам тако враћаш.

Он се није нимало збунио, само је мало показ’о бес. Опазиосам да гризе цигару.

Каже ми, како не запажам, ако ишта знам о селу и сељацима,како онда не запажам у свим њиним причама, кад се врате из ра-това да су способни једино да лармају по кафанама. То он, вели,и кроз књиге прати. Мокри гуша и масни брада, политика им јенајмилија. Који је од вас узео да прочита како се сади шљива? Какосе калеми виноград? Наши професори на факултетима поцепашеклупе, па ништа. Имају по сто година школе, и по исто толико про-налазака. Па, што ће им? Да сакупља прашину на витрини. Који јеод вас икад примен’о неко научно достигнуће на свом поседу?Веза између вас и науке је к’о саобраћај са Марсом. У ком стевеку? Интересује вас ракија, политика и ларма по кафанама. Њивавам је запуштена. Ви сте неуредни и неижењени. Коме ви служитеза углед? Как’а се држава на вас може ослонити?

Видим ја куд он удара. А тутњи к’о бубњара кад се распали.Добро, ако си и школац, па ниси светац, имамо ми и теби шта да


одговоримо. Што ти пропагираш науку? Зашиљио оловку, засеоу канцеларију, дубље оре оловка него једнобраздни плуг. Што дапримењујем чуда од науке, да би ми ви више украли? Не могуја зарадити на грбачи, кол’ко ми ви можете зарачунати наоловци. У’ватила нас ваша математика и стеже око врата. Насоптужујете да се бавимо политиком, ви што из странака не из-лазите, ни кол’ко за малу нужду.

Ви сељаци, каже он мени опет, мислите да сте најважнији.Још се држите темеља државе док је била краљевина. По чемусте ви важнији од панкера?

Шта рече? Ми треба да градимо отворено друштво...Не отварај више, ако Бога знаш.Сељак је проп’о, за његов историјски крај крив је сам.

Ствар’о је друштво у коме не уме да буде главни. Ви се ни зашта не умете да изборите, али ваша је главна црта; главни смо.У чему је ваша пропаст опаснија по друштво од пропастидруги’?

За пропаст сељака, крива је политика, а за пропаст ти’ твоји’група крива је дрога.

Сељаци су сами напустили своју љуштуру, ту више није билоничега што би њи’ могло задржати. Остали су без резерве.

Нисам разумео ове речи, а можда ништа и не значе. Не знамима ли у њима нека мисао или се само тако прича. Ми смоједини умели да свет гледамо из свог угла, али ви сте били шко-лованији, требали сте га мало погледати и нашим очима. К’ошто дајете надуваним панкерима, дајте и нама руку спаса.

Оно за шта се сељак борио историја је изменила, она је то не-како ставила на страну.

Знам зато данас кад се прославља Мишарска битка дођу ђаци,новинари и политичари. Све се заврши ручком.

Цео двадесети век лутате, оставили сте дело, ако сте икад ибили аутори.

Сада места битака посећују само ђаци да би превозници и ту-ристички водичи узели паре.

Није сељачка пропаст једина и није сељачка пропаст, пропастнације. Опстанак је мера слободе.

Ти све уденеш у те твоје речи, које ништа не казују. А ти све срозаш.


И тако се то завршава у кафани. Мало буке, мало свађе, по-нека ћушка, неколико пића и ’ајде кући.

Чујем ја прича се по народу неки доводе цуре из Русије, изУкрајине, одакле ли.

Баш се питам какве ли су кад пристају да пређу толики пут идођу у туђи народ. Можда ћемо се тако све више мешати и не-стати оваки ми, а постати другачији ми.

Живеће се на истом месту, говориће се исти језик, а ипак не-ћемо то бити баш ми.

Кажу Драган Лазин довео из Украјине. Е, баш ћу да идем и даје из прикрајка видим. Је л’ чему?

Код нас ће ти се Срби сабити у Београд и у два-три града. А се-љачка Србија остаће у корову и празна.

Како су нам се само смејали у време Југославије!Те Перини опанчари, те геџе, те сировине, те ово, те оно. Сад кад се с њима ородимо те сировине и опанчари и геџе

биће само Београђани.А шта је Србин некад био! Мој деда Маринко, бар тако кажу,

био је заробљени југословенски војник у Немачкој. Газдарица’де је радио била сама, газда на фронту и синови. Само она исвекрва.

’Тела је за мог Маринка к’о луда. Још кад јој је на Москви по-гин’о муж и синови, онда и свекрва навали на Маринка даостане. Мука човека натера на све.

Деда то није мог’о никако, нити је ишта друго им’о с њом. Свесе бој’о заљубиће се и покварити нашу фамилију.

А докле смо сад ми догурали. Ја да идем да изокола гледамУкрајинку.

Али шта ћеш кад наше цуре неће на село. Лепше им да буду кра-љице сплавова. Ниједна не би да музе краву, да копа кромпир.

Зато сам и решио да идем и да видим как’а је. Моја стрина,Милунка, каже, Лазин довео школовану са Кавказа.

Не треба мени учитељица, него жена.Одем да видим, баш ме интересује је л’ чему. А потајно сам

волео да сам у праву, да могу да кажем, знао сам не ваља, пато ти је! Видим нешто плаво, боме жена на свом месту.


И сад се питам шта је њу могло натерати да запуца чак овамо.Мора да је нека дебела мука! А може бити да је и нешто што мине разумемо.

Боже, доћи у ову закоровљену и неожењену земљу, а нематинеку муку, е то не могу да поверујем.

Зар у њи’ нема сплавова? Нема лепи’ градова и кола, откудда се оне нису упецале на све то? Како су васпитаване кад волесело? Додуше Лазиног кућа је ближе асвалту, ми смо ти некакок’о у планини. Траже три ’иљаде марки да реше то. Реше, значиожене. Одувек је то неко други радио, састану се родитељи и го-тово. Боље да је и сад тако.

Који би је родитељ посл’о на сплав? Или у фабрику за стомарки месечно.

Кад се мора, па да искупим паре. Како да знам да неће да мепреваре. Пола да дам одма’, кажу, пола после. Море много је ипола кад те преваре за крив ексер, па ти дође да пукнеш.

Испраћ’о се у војску Дејан Драгољубов, а ми смо и неки родпо старини. Домаћин човек, кућа му поред главног пута, асвалт,они људи радни и како треба.

Музику наручио из града. Грми. Она музика јака, само се гледамо. Бленемо једни у друге и у

флаше. Песме се слушају, а још више гледају. Како која почне,а нека тетка, или ујак, или комшија рашири руке, па к’о болесниждрал, пред музику.

Али поче, богами,песма од првог такта, видим нешто нео-бично.

ОдТополе, па до Равне горе!Свак се мало окреће да види шта ће сад бити. К’о да песма

може да врати Дражу или било кога. Скочио и Нане Бојић, ис-прсио се к’о печени ћурак, вели он је дедин унук. Његов дедаПетар отиш’о на белцу код Рачића. За тату Добривоја не прича,он је свој радни век завршио у Комитету. Како они увек погодема какво време дошло?

Долази наше, виче Нане, к’о да ће пред живицу да излети и даи’ дочека са гибаницом и вином.

На ред долази Миличко Ђенадић, сад ћеш да видиш чуда.Иде Тито преко Романије!Пара капље, деда Јордан зауставља сузе.


Што ућута о Дражи? Ми то чекамо пола века. Пита ме да лии ја волим те песме.

Кажем, заигра ми нешто овде, али ја то к’о што и јесте, незнам.

Шта нам урадише комунисти!Шта урадисмо сами себи, то нико не каже.Прекидај то црвено срање, виче Нане и чупа кабал. Докле он да иде преко Романије, кад ће да га носе у Загорје?Створи се така гужва и стрка. Раде Макуља улетео у масу с

пиштољом. Док је на њему главе неће се певати четничке песме,семе им се затрло. Зар се тако дочекују комшије и пријатељи?Ове људе данас не можеш познати.

Јова Путко, цео век преседео на партијским састанцима а саднаручује четничке. Око музике размиче к’о да су пилићи. Гле-дам, ако се судари са Радом, једна глава ће да падне. Нешто мис-лим да су оволико жара некад имали четници Дражу никад неби у’ватили. Да су за Тита овако искрено наступали партизани,не би његов систем проп’о и био ’вако корумпиран, да горе битине може.

До синоћ комшије, иду једни другима на кафу, шале се, по-зајимају, а данас због песме крвни непријатељи. Раде шчепавамикрофон и виче само да се види ко коме припада. Лако је негдеприпадати, а нико неће да ради. Нико неће човека да разуме.Само те пита јеси ли за њи’ или за нас!

Јова и Раде, вође два табора, ако добро сагледаш оба су па-ртијци и општинари, а сад на различитим странама. На клупимало даље мирно седе Чеда Јовић, бивши четник и Срећко Вра-бац, бивши партизан, и разговарају. Њима не пада на памет даскоче и да се дочепају за гуше. Прошло и’ ваљда.

Пренело се на млађе.Чије се данас овде песме буду слушале тај је победник, тога је

власт и част. Ко да се Други светски рат може поновити. Нијето да кажеш неки вашер, нека приредба, па публика галамом иаплаузом одређује победника. Победник ће се сам одредити,свак ће за себе бити победник, а ипак га неће бити.

Дуле Мачак каже, ми смо за ново, ови’ црвени’ нам је пун нос.Ни једно ни друго није ново, кажем ја. Нити може бити нешто

ново. Не пада то с кишом с неба. Све је то досад било у нама имеђу нама.


Поглед’о ме. Покај’о сам се што сам то каз’о. И одма’ видимпромен’о је понашање. Сад су они к’о увређене младе. Воледа им се угађа. А ја баш и нисам нешто рад да свакој шушипезим.

Кад сам дош’о кући, а Милорад занемог’о. Лежи на кревету укујни, склупчо се к’о јеж. Питам, шта је, а он само одукне. От-рчим код имењака Боривоја Јолдића да питам за „Ладу“. Успутрачунам, радио сам му и дав’о трактор кад је иш’о у дрва. Алишта знаш, можда се човеку кола не дају, те не дају. А ти што сииш’о и помаг’о, па ништа. Има људи што своје цени више одсвега, можда ће ми рећи, нису исправна кола, или: обећ’о шу-раку, ево га само што није дош’о.

Кад човека нечим задужиш буди спреман. Кад га не заду-жиш,опет буди спреман.

Имењаче, занемог’о ми Милорад, би ли мог’о дати „Ладу“ дага одбацим доктору?

Може, име, што не може! Само наспи горива.Узмем ја ону „Ладу“, унесем Милорада на задње седиште,

он се скупио и склупч’о к’о керуша на слами.Боривоје, сине, што ме тераш докторима? Не троши залуд

паре, требаће ти.Бојим се да не треба да чувам за школовање деце, или за

свадбу. Море за шта ће нам паре, Милораде!Немој тако да говориш, мени помоћи нема, а ти паре не

троши улуду!Ово су ретке прилике кад ја и Милорад причамо. Па, видиш

и сама! Он обично седи за нашим великим асталом и пије онуракију, понуди ми понекад, или викне -може једна!

Ја кажем, мани, и то је све.Он устане рано повиди посла, на’рани пиљеж, да свињама

мећу, и друго што треба да ја будем напреднији.Онда доручкујемо у миру и без речи.Сад ми је први пут пало на памет да могу да га изгубим. На

миша у зиду кад навикнеш, па је то твој миш. Чујеш га ноћугрицка, камо ли жив човек!

Жао ми што ћу сам морати да наставим. И ако ретко разго-варамо, гледамо се. Испече он и ракију, па ми нутка. А ја јок,више волим у кафани.


Доктор га примио и упутио у болницу, каже, камен у жучи,мора операција.

Видим сваким кораком смо ближи растанку. Али шта ћеш,мора да се иде. Како сад да га вратим, шта ће рећи свет? Није’тео да лечи оца, и то је син! И тако опет упалим ладу и правацболница.

Милорад је опет успут вик’о, да не трошим паре. За са’рану дане правим ручак. Ако им се руча, нека иду кући, имају они штајести.

Можда је Милорад и у праву, неће ми се сутра син стидетикако му је деда са’рањен. А опет с друге стране и ја једем потуђим укопима. И док сам међу живима треба да будем човекмеђу људима.

Добро, бре Милораде, немој да врњаш, биће све како треба.Нас више нико не може... И ту ми се глас завеза. И он је пре-ћут’о, није тражио да му кажем шта нас то више нико не може.

На крају крајева може се и мени омаћи нека женидба, па уБога нема позника, а шта ћемо онда!

Не блати се тако лако оно што је вековима неговано и чувано.Бар су нама тако стари причали.

Прихватили га доктори у болници. Све лепо. Ту се створио ирођак Миња. Одводи ме у страну, шапуће у уво да треба да тут-нем сто марки доктору.

Немам, шта ти је?Како си пош’о од куће, кукавче? Повео сам га хитно, ето како сам пош’о!После ми јеу стану објашњаво да је то к’о нека обавеза.Што?Питам ја. Примају ли они плату у болници?У’, бре, Боривоје, ’де ти живиш?Што ме сад то питаш? Ако си човек озбиљан и радан, годиш

се за свој рад, кажеш цену, шта има да те неко потплаћује. За-мисли кад би мене неко потплаћив’о да окопам ку’руз или на’ра-ним свиње!

И то је теби исто?Пос’о је пос’о, рођо! Не тражим ја да му врате километар-сат

за двајес’ година, него да га оперишу.Ту се и снајка умеша, вели, Боривоје кад га оперишу немој

ласером, не ваља. То само разбија, нека секу, то је најбоље.


Боже, кад ови усавршише и медицину?! Дали су и’ у град,њега да учи за механичара, а њу да заврши економску. Па, кадпостадоше доктори? Само им то нисам рек’о.

Ваљда доктори знају.Немој да си тврдоглав, каже снајка. Ако немаш сто марки,

наш комшија ради у болници, даћемо ми. После ћеш нам до-нети, знам да имаш од чега. Лако је на селу.

Кад је лако што ти ниси остала? Нисам обећав’о да ћу донети.После кафе снајка ми се хвали да ће Миња сад на првим избо-рима да се кандидује за Скупштину и додаје, види да се гласа зарођака.

Осетио сам ту игру. Зато се сто марки даје за мог Милорада.Да се обавежем за гласање. Можда су ме зато и женили.

Политика се у нас вазда обављала преко родбински’ веза.Обилазио сам Милорада два пута. Добро је поднео операцију.Мора дијета. Како се храните? Пита доктор.Шта да му кажем, како смо без жене у кући? Једемо шта стиг-

немо. Послови не чекају, нити ми имамо живце да кувамо. Морате повести рачуна о исхрани.Добро, велим, колико се може. А стрепим чим одем да орем

или нешто друго да опослим, Милорад ће дочепати пљоску. И’оће, нека ме Бог убије! Није та дијета за нас сељаке. То је тамоза оне што се пре подне вуку по канцеларијама, а поподне отежуна каучу. Само то не сме да се каже.

А све време превирем у себи, што смо так’и народ. Таман самповерово да је рођак притрч’о у помоћ без икак’ог рачуна, кадон испостави дебео рачун.

Да гласаш!Е, нећу ићи на гласање, јер не верујем ни себи. Ми смо били народ мек и добар, али чим дођосмо у додир са

политиком измени нам се и лични опис, и порекло, и пријатељи. И све.И родитеље промене, дешавало се, причали ми људи.Трећи пут кад сам дош’о у посету, Милорад каже, данас ће да

ме пусте.Нисам се над’о, али испало тако. Вратимо се кући и срце ми

се врати на место.Ни ово мало што имамо овде није нам безбедно. И у то би да

уђе неко гласање и лудило.


Што ми не дате да сејем ’шеницу, да спремам дрва за зиму,зар сте се толико на’ранили и осилили да никоме не дате мира?

Посећивале су мог Милорада и комшије и друга родбина. До-носили му поморанџе и још којешта. А Миња сваки дан. Штагласање ради од човека, а знам да не би дош’о да није тога. Кадсам то видео зарекао сам се, е нећеш ићи, па ма ’леба не јео. На-равно све смо дипломатски и лепо, не морам ни ја баш увек дабубнем к’о с неба.

Дође ми сад у главу како је било кад је пукло у Босни. Додушемало прескачем, али ти ћеш то разумети. К’о да је важно је л’ тобило прво, па онда оно. У Босни чујем неко убио свата на свадби.Неко проведе век на земљи, а нема своју свадбу. Ипак је то по-себан дан.

Убио нашег свата, српског, каже Дуле Гавран. Сват је сват, ваљда комшијски. Сутра ће морати да живе

заједно, а данас се убијају. Ко и’ је то навратио? Луда главо, опет ће Дуле, слушаш ли ти вести?Која вајда од слушања, није то разлог да народи закрве, ако је

убио комшија комшију. Различите су националности, разумеш?Како да не разумем, и њини родитељи су били различити’ на-

ционалности. Не може се преко појединаца пресликавати миш-љење народа.

Е, видећеш кад закуца позивар.И видео сам. Зезали су ме да ће ми се Пецић осветити, сад је

његова прилика. Све су његове прилике, не велим. Човек кад има власт, има и

прилику.У кафани се прича да унуци Жарка Пантића најбогатијег чо-

века у крају неће на фронт. Ако нема он шта да чува, ја немамгоре.

Пецић неће пропустити прилику да ти се одужи.Има ваљда војска план мобилизације, не иде то према сви-

ђању.Е, ко плати, дође до извесни’ измена. Боље ти види са Пеци-

ћем.И стварно почео сам да размишљам, шта ако ме позову. Знам

да ми се не иде, а опет како да не идеш, држава ти послалапозив.


С друге стране, не боји се човек само тога што у борби можеда га погоди, него може да изгуби образ, да пропадне душевнои онако.

Боривоје, па је л’ ти се баш не иде?Да је то добро, тамо би слали политичари и богаташи своје

синове, не би мог’о нико од њи’ доћи на ред.Овако, то је намењено за нас сељаке и сиромашне грађане. С

тим што се они из града неће ни одазвати. А сељак ти је такикаки је, не уме да се измакне.

Како да се измакне кад нема иза кога!Он је ту државу и направио, па је пред’о у руке неодговорним

политичарима и манипулантима.Било како било, мора се ићи.Теби ће послати позив из освете, кажу. Свашта сам чуо, и

свашта је у овој земљи било, али за позив из освете, е то нисмомогли ни да замислимо.

И тако су почели позиви некако да шарају по селу. Чује се овајдобио, те онај добио позив, а сви су знали за шта је. Говоре самопозив или позван. То је реч која се избегава, нарочито родбина,реч рат прескаче и ни по коју цену не каже ’де је позван. Причасе да по градовима многи избегавају.

Није ти за човека сељака да се свађа са државом. Оно није мубаш ни стало да га позову.

Драгољуб Вацић, разјапио уста к’о крпеле, виче треба да иду,сви који су позвани да се одма’ одазову. До душе на њега се неодноси он је стар, па не може, а има и женско дете, па не можени она. Али други треба да иду.

Каже то к’о из освете.Добро Драгољубе, кажем му ја, кад тебе не качи, ти се прсиш

да други одма’ треба да иду! А није тако, брани се он. У оба светска погледај на споменику

највише је из моје куће изгинуло.Добро, изгинуло је. Па, што сад тако говориш к’о да ти је стало

да изгине из други кућа.Нек’ и други виде како је, брани се Драгољуб, а сав се зајапу-

рио.Нису твоје Вациће побили наши стари, па да смо ми нешто

криви. Њи’ је побио Шваба, мој Драгољубе. А кол’ко видим окре-ћемо на своје месо.


Ја сам само за равноправну расподелу терета. Видим да овај разговор нема смисла, ушанчио се Драгољуб и

не мо’ш га померити ни хаубицом.А Боле Ћуран се некако склупч’о и скупио, па каже, ако ми

мобилишу сина Радишу, идем и ја да се детету нађам.Проклиње бусен ове земље, пита, има ли скупљег бусена на

свету. Код нас ће ускоро из земље тећи крв.Кад политичари и богаташи буду мобилисали своје синове,

одма’ иза њи’ јуришамо ја и мој син, виче Боле из Средњачкемале.

Немој, Боле, џабе галамити. И ми и они знамо да од тогапосла нема ништа.

А Боле дрмне још једну наискап, још више се забаци на сто-лици к’о да ’оће да оправда породични надимак, Ћуран.

Поручите им да ће тако бити. Иначе... Не знамо ми коме Боле поручује, а још мање преко кога по-

ручује. Али разговор иде даље. А нове туре клизе.Вратио сам се кући, пазим на Милорада, јер он не сме да носи

ништа тешко због операције.Одем по дрва и све размишљам, може ли бити то што кажу, да

ће мени неки Пецић послати позив.Уђем у кујну и затекнем позивара Жоју Носорога, седи са

мојим Милорадом. Узео и ракију. Донео сам ти позив, да се јавиш у Ваљево.Значи истина. Размишљам, кака је та моја држава кад се више

уважава један распрђени чиновник, него неко ко цео век самовуче, ради и ствара.

Зар та држава нема очи да види да ће се, ако ли се ја не вра-тим, наша лоза угасити?

Она нас ждере, изгони на бојиште без милости, потпуно не-рачунски. Човек кад сече шуму, па неће свако дрво. Једно сече,а друго оставља да расте, треба му за грађу, сутре ће унук пра-вити кућу, па да и он има.

Зар је мало наша кућа дала, за само два задња века, што сепамти и што се преноси?

И то сад не важи. К’о гумицом избрис’о наљућени чиновник.Зар држава нема начина да га обузда? Што му не каже, станити, бато! Ови људи су мене стварали, не могу дозволити да не-стану. Таман посла!


Сад ће почети и избеглице, можда се нађе и нека за мене. Дасе продужи живот породице.

Напречац, без милости, зову. Тако ли се ради с онима који сеувек дају, а ништа не траже!

Гледам овог Носорога, нико му ништа не може, сто керовага изуједало. Гонили су га и сломљеном држалицом прекобаште.

Чуо сам клетву, дабогда ти Носорог дош’о пред кућу!


У Ваљеву смо се потрпали у аутобусе а онда правац Шид.До Шида се пило и певало. Само ја ни то нисам.Од Шида настаде мук. Ћутали су и најпричљивији. Кад смо

ушли у Товарник машинама се расклањају возила и тенковипоред пута. Речи у грло не долазе, само слике путују кроз очи.

У Мирковцима стиже сумрак и ујутру српска Нова година. Распоредили су нас по јединицама ко је какав род био, тамо

је и зап’о. Мене су бацили као везисту у једну батерију при хаубичком

дивизиону.Распоредише нас по кућама. Кад сам уш’о у једну кућу ’де су

нас одредили, видим на асталу ’лебац и парче шунке.Ударише ми сузе на очи. Чујем да ми се неко дере на уво, и

виче, за чим плачеш?Плачем, зар ја плачем? Ако плачем то је због овог ’леба.

Мог’о је да га заради, нису му дали да га поједе!Ово је сигурно хрватска кућа, и ’лебац је хрватски!’Лебац не може бити хрватски или српски, ’лебац је ’шенични,

и онога ко га је зарадио.’Лебац је домаћински, и шунка.Шта је хрватско?Хрватски су меци, гранате и бомбе, и српске, и хрватске.А ’лебац је само ’лебов и ничији више.Шта слиниш да ли они слине над нама? Убијају нам и децу,

протерују!Да. Па? И потурају мине.


КАЗИВАЊЕ ТРЕЋЕ

Нек’ потурају. А месе ли ’лебац? Је л’ ми сад да искалимо бес на овом ’лебу? Или онима што су

га који трен пре овог часа овде оставили?Матори, ти си давеж.Нова година је, а ја не могу да једем туђи ’лебац далеко од

моје куће. Милорад сад пали свећу, скида капу са своје седеглаве и крсти се. А нема ко да умеси василицу, к’о мајка кад јебила жива.

Он је сад једини створ коме је стало да преживим. Против сусви и Хрвати и моја држава и светске силе. Тако то испада.

Нисам могао да верујем да ће Милорад све надјачати. Молиосе, Боже дај му још живота! И даде ми се.

Преместише ме за Сремске Лазе. Био сам ту петн’ес’ дана. Доделили су нам једну кућу да боравимо у њој у близини

фарме крава.Пит’о сам капетана је ли баш мора да разваљујемо врата.Ако можете да уђете кроз затворена, онда немојте разваљи-

вати.Зна се ко у кућу улази кад разваљује и каква је обука за то по-

требна. Каква је да је, али није војна.Каже, пазите да није минирано, јер после нећеш бринути о

обуци.Знам ја да нећу бринути после, не мора он то да ми каже, оду-

век сам мислио да је достојно војника да погине у рову и подшатором. Али да проваљује у туђу кућу...

Овде не треба да се мисли, овде треба да се ради, каже по-ручник Латиновић.

Да се не мисли то видим, а да се и наопако ради није тешкодоказати, само му то нисам рек’о. Сачуваће главу онај што небуде чуо шта причају, и не буде видео шта раде, и не буде радиошта траже.

Смештени смо поред фарме крава. Оне краве почеле да црка-вају, а пацови нарасли к’о назимед. Не можеш ни да замислишко што ни ја нисам мог’о.

Пацов кад шета по крову, то је ужасно. Довели нас у ову рав-ницу да нас поједу пацови.

Страх од хрватске артиљерије одма’ је прест’о, само се пла-шим да се уживо не сретнем са пацовом. Очи у очи.

Ни у сну то не желим.


А они вребају к’о да знају за наш страх.Једног момента ми се чини да знам што су нас довели овде.Ово је време кад се све померило. Неки мали из наше једи-

нице тврди да су пацове убацили Американци. К’о да они дру-гог посла немају, него да међу нас гурају ове одвратнеживотињице.

А можда и јесу, ко зна! Све што је најгоре угурали су нама.Тамо неко седи и смишља како да напакости оним Србима.И на крају одбаци све планове, нека они ће то много боље

сами себи. Ми смо у дневној соби, фронт је прозорско окно. Пацови су

на тераси.То је непријатељ чије је оружје много старије, него хрватско

и много опасније. И ако би терали мак на конац и савременије.А можда су нас ту гурали и наши официри, јер рачунају да је

после таким људима ласно командовати.Прадеда Милисав иш’о на Солун, вратио се пун прича, али

пацове никад није спомињ’о.А сваке муке је видео.Очи пацова продиру до желудца, чини ми се.Налазим се на дну рата. Кад би и за секунду на мом месту

били они што су почели рат, он би се истог трена завршио.Затворили смо камин, навалили неке цигле. Ђокић каже, да се

не спусте кроз оџак. И виче, још, још, још!Рек’о би човек, на фронту си, ту се гине јуначки, од метка,

или у јуришу. Толике су песме испеване, толико су ратнициприча донели у живот своји породица.

Чим си се родио у колевци те дочекала нека ратна прича.Није могуће да су се сви стидели, па да баш нико те пацове и

не помене. Ако већ морамо да мремо да бирамо лепшу смрт!К’о да ми ту нешто и бирамо. Али опет, тако се каже.Нећемо да нас пацов коље кад поспимо!Тако нам свака друга смрт изгледа нормална.И лака.Боже ме ’прости, да те питам, Боривоје, вели Ђокић, јесмо ли

се минешто с пацовима закачили кад нас овако опседају?У овој лудници очигледно је да су још они нормални, велим.Пацови су пацови сваки пут, а људи су људи понеки пут.


Човеку не можеш да верујеш. Ако му поверујеш, онога часа симртав.

А не можеш сасвим ни да му не верујеш. Него све онако на-пола. Па, шта те стигне. Што каже мој пријатељ Света из ТурскиЛедина, у браку и у рату ништа се не зна. Прашти на све стране.А ти отвори очи, уши и срце, па ’де те погоди. К’о да сам ја мог’ознати, вели он, да ће мени моја Миланка бити верна.

А још смо на фронту и ја и она.Буде и метак луталица, шали се он. Сутрадан, кажу, продрла група зенги у село. Ни једна жива

врста није толики противник сама себи к’о наша. А дошло јевреме да се томе непријатељу радујемо, што је ту и што по-стоји.

Лакнуло нам је. Коначно имамо противника к’о и све војске.А да ли је то стварно тачно или није, тиме се више нико не

бави. Ко да се бакће са тим шта је у рату лаж, а шта истина. А иније први пут да нас држава лаже.

Даће Бог да не буде ни задњи. И за то вам, драга браћо, фала.Нека лаже, нека ради шта зна, само нека нас макну одавде.Дали су нам упутства да се не крећемо у групама и никад сви

у истом делу куће. А ми смо ти к’о покисле кокоши. Изгубили смо дан док нисмо нашли тајни улаз у подрум. То је

једино што смо нашли, а да није опасно.Најјаче нас је изненадила вест: плата! Четни ћата у једној бившој дневној соби, двеста метара од

нас, дели плате.Замисли каква глупост пада људима на памет. Данас те ис-

плате, а сутра ћеш погинути. Што ће ти паре, је л’ да не погинештрезан? Или да ти ону плату метну с тобом у сандук?

Па опет, да си сто снајпера поставио, не би нас ништа зауста-вило.

Плата или глава!Сви су заборавили и непосредну опасност и зенге и ратиште.

Само дај пара! Да си уш’о у собу и све оне паре бацио увис, купи,коме треба! Мање би граје и буке било.

Да ли смо икад раније оваки били? Не сећам се да је неко одстари’ то прич’о.


А дође ми да ни у њине приче више не верујем. Можда су иони ’вако грајали око пара, а сложили се да о томе код куће непричају, ни под мукама.

Људи прилазе у реду, потпишу се на једну ’артију, узму платуи одлазе.

Новчанице су лепе, миришу на зејтен. Шуште, нове су.Ново је и оно што нам се догађа. Полако-полако на крају сам

с’ватио да је рат стари, а сваки пут нов.Договорени рат, све је лаж, симулира се напад, лажне су и паре. Узимамо возило и летимо за Шид да код пијаце купимо де-

визе.Стране силе нам дишу за вратом. Оне нас опомињу, радите

ви шта ’оћете, али док вам ми не климнемо, ни паре вам неваже, камо ли шта друго.

Што ми одма’ нисмо молили Швабу да одустане од Хрвата изаступи нашу страну? Што су они увек на њиној страни? Штосе неки пут не заинтаче, па буду на нашој? Зар је то све до темере срачунато?

Колико смо ми били оснећени оним парама, да смо забора-вили и пушке да понесемо. Да су нас срели зенговци побили бинас врљикама.

Али таки ти је народ. И прошлог рата до синоћ ратов’о противНемца, а јутрос се диг’о, и вели ја ћу у гастарбајтере, отима се,трчи к’о без душе. Вади пасош, радну визу, само да му пос’о неизмакне. Кад сам то с’ватио, не верујем у непријатељство ипријатљство међу државама.

Сутра ће они опет генерале преобући у банкаре. Тера маркагоре него пушка или топ. Код банкара сви стоје у реду и моле.Код генерала вриска и помор.

А и једни и други су исто. Кад променеш начин, па окренешполитички, твоја душа постаје лака мета. Сам трчиш за својомпропашћу.

А Шид к’о Лас Вегас. Пун војске, дилера, коцкара и женски.Свежа роба: Рускиње.Ми с њима правимо савез, јесу ли ове женске стигле к’о пре-

тходница?Упозн’о сам мајку и ћерку, лепотице. Из околине Москве,

кажу. Све се оне представљају да су из Москве, па ти види. Аједан наш доктор, каже, ове нису из Москве, Украјинке.


Ко ће и’ знати. Нису оне дошле овде због так’е и так’е биографије, него друго

је у питању. Из те Русије, ваде и’ ко из дрвени’ лутки. Красавице! Знам руски из основне. Мада ми до сад никад није

затреб’о. Али ето ми прилике.Возми моју доћ за муж!Не одбијам ни о томе да размишљам. Добро, де! Али ’де сад

да по фронту сакупљам так’е женске и водим кући Милораду.То му некако дође к’о ратни плен. А не памтим ни да сам чуо даје неко од стари’ отиш’о у рат и оженио се. Треба то после уметиобјаснити. Раша Врзовац ће пожурити да те у песму тури. Иш’ода брани земљу, па се заплео за сукњу.

У џепу ме жуљи ’иљаду марки, толика нам је плата.Видим Марко из Стопање све некако кружи око мене, при-

према се и чека да останем сам. Вреба ме он, а ја шта ћу, правимсе да не примећујем.

Намешта се к’о кокош на насаду.Наш ти је сељак таки, увек се плаши да му се неко не насмеје.Да те питам, Боривоје, ти ми делујеш к’о стабилан човек,

онако на свом месту.... Прескочи то!Видим да ћу морати, а нисам баш ја тај који воли да решава

туђе проблеме.Сад би’ да те питам, ако није незгодно, а све не знам како да

почнем. Знаш, наш’о сам трактор, овде. Продаје ми један, ту изсела. Кад га отерам у Шид и урадим папире, изађе ме две ’иљадемарки. Шта мислиш, да узмем?

Ето о чему он брине док главе падају, а смрт коси на свестране. Шта је овоме? Не брине за главу, а кући би да тера трак-тор са фронта. То је нешто што га мучи ноћима, кад легне он тајтрактор види, вози га авлијом.

Има и климу, додаје. И шта још, питам.Ништа. Онај мој је сав расточен. Не могу више да га гоним

од мајстора до мајстора.Пријатељу, је л’ теби глава мила?Што питаш, а?И ти би тиме да ореш земљу?


Он се јадник сав бацио у тај пос’о. Не омета га ни рат, нимртвачки сандуци, не чује ни приче. Он би да реши неки ку-ћевни проблем. Ето, как’и би ми били да није они’ који нас за-вађају.

Цена је супер. ’Де ти данас имаш цео трактор за две ’иљадемарки?

И не питаш се како је тај што ти продаје дош’о до њега. Даније неког убио?

Што ја о свему да се питам! Знам како је и шта је, а знам икако моја кућа стоји.

Ти, бре, не знаш ни како ти глава стоји, а камо ли кућа. Знашли у чему је ствар?

Мислиш, ако се деси нешто, па да ми не кажу...Сад тек видим да он ни абера о оном о чему треба, не мо’ш му

објаснити ’де је грешка.Видим свак граби. Погледај, сви главни се нафатирали, па

ако је грех и за њи’ је. Неће Бог само мене казнити, а оне горњена списку оставити.

А мислиш прескочиће те?Можда ме неће прескочити, али док дође до мене, то ти је

дугачак списак, има да загуши. Ја сам при дну. Тамо ’де је ситнаборанија, а ту се већ губи стрпљење, пуштај ђутуре.

И место си себи одредио. Нисам ништа одредио, него да л’ да узмем, и сам видиш да

ћемо испасти наивни?Па би да искористиш туђу невољу?Ја не знам како би’ другачије. Увек се неко користио туђом

приликом тако је увек било и биће.Не играј се, црни Марко, зар да се упишеш у пљачкаше и

ратне профитере, јеси ли блесав? Да те уцмека неко због тога!Мислиш никад нико неће тражити своје?

’Де ће ме наћи? Овуда пролазе ’иљаде и ’иљаде људи, сад ћесе он сетити мене.

Највеће чудо је колико он нема појма у как’у грешку срља.Он се пита само може ли или не може да истера трактор у без-бедну зону. А да буде некажњено. И да много не кошта.

После петнес’ дана на изласку из села он је погин’о. Не отератрактор са климом. Сад је сигуран. Ни папири му не требају, не


мора ником да доказује шта је праведно, а шта није. Све што мује потребно сад има.

Не знам што је он одабр’о баш мене да помогнем да реши својпроблем?. И не знам да ли није отер’о трактор зато што нијеим’о прилику? Или је можда ипак одуст’о. Може бити да он уоп-ште није таки, али на фронту откажу кочнице, те се свак понашакако му тренутно падне на згоду.

А заиста сам желео да је успео да разлучи у чему је штос.Чим се нешто деси, ми смо ти таки, пожуримо да истумачимо

зашто је баш то морало бити. И да пронађемо туђу грешку. Знамда он није погин’о што је кући ’тео да отера трактор. Ко би смеода каже да је кажњен унапред. Без обзира на рат тежио је да уна-преди своје домаћинство.

За викенд сам дош’о на о’суство. Милорад ми се обрадов’о к’ооног дана кад сам рођен. Трч’о је по комшилуку и звао на кафу.Вик’о, дош’оми Боривој! ’Ајте људи! Ено ми га жив и здрав, некаје Богу фала.

Дошли су да ме виде. Чим седају питају како је на фронту, аонда причају шта су видели на телевизији. Тако да нисам им’опотребу, ни прилику да им одговарам, јер они то много бољезнају, ваљда што и’ неки страх тера.

Отиш’о сам у продавницу да купим ситнице за Милорада ида се видим са људима. Пожели човек да опет седне на гајбупред продавницом, а да се не трза. Да му не прашти око дупета,да мирно одбија димове, да цеди гутљај пива кроз зубе, и да по-лако разговара ни о чему. И да се не жури.

Пред радњом паркирана Пецићева кола, препречио самтрактор да не може да изађе. Кол’ко сам машт’о к’о неки дечак,кад ће доћи овакав тренутак, па ћу га истући. К’о какав ђачићкад машта да се освети школском другу, који га кињи и вуче зауши на великом одмору. Љутио сам се на њега за све своје про-машаје.

Боро, ’оћеш да склониш трактор да истерам моја кола?Лепо ме човек пита, к’о да није онај који је био. Па да скло-

ним? Или да га сад нападнем? Немам ни једну другу чињеницупротив њега, осим што тако мислим, и што ми други кажу. Тектако скочити на човека! Гледају то људи. Да не испадне да саммало и наступљив. Сад могу да одлучим, али то не мења ствар,ако није - није, а ако јесте, а ја идем на слепо. Одлука се доноси


у секунди према расположењу, а не према сазнању. Сукобили сеоко словеначке робе, али ово је нешто сасвим друго.

Боро, трактор!И тај умирујући глас ме повук’о. Скочио сам на трактор, а

онда је све било касно.С’ватио сам колико су власти увек у предности. Кад ти по-

каже мало љубазности к’о да је све неправде отклонио. Како смомеки!

Пит’о сам се што он мене да сатре. Како да се после свађе вра-тим и комшијама причам свакакве ствари са фронта? Како даим причам о територијалцима , који су сели да се одморе одорања. А пре тога минут само што нисам скин’о главу човеку,јер ме пит’о да померим трактор. Али настављам ту причу оседам трактора на њиви. К’о да ће Срби опет да постану једнапородица. А сигуран сам да је наш народ пост’о из једне куће.Откуда би говорио једним језиком и личио један на другог. Селимомци да се одморе, један уз’о флашу воде, побо је у мравињакда се не греје. Само то није био мравињак, него мина. Сви су од-летели у ваздух.

Ето как’о је време дошло. Ако си нормалан и ако ореш и сејешсвоју земљу летиш у ваздух.

Прич’о сам им како сам посетио са једним мојим ВаљевцомВуковар. Док им плаћам пиво они слушају, чим нестане уфлаши свак се диже и иде својим послом. Ни туђа несрећа насвише не дира.

А ја им опет плаћам, шта ћу, нека ме слушају. Некоме морашда испричаш или да пренесеш. А много тога држиш ту, у прсима,па ако то једног дана експлодира, горе је него она мина.

Био сам једном руку уган’о, па мор’о да идем у болницу. Онаје била смештена у приземљу, јер је спрат одлетео. Чини ми секуд год идем за мојим се стопама земља диже. Увек се помолиму себи и помислим, ако ми је суђено- готово је. А ако није -добро је.Идем тако, к’о да у два џепа имам две бомбе, ако по-грешим џеп - нема ме.

Хотел Дунав је изгледо страшно. На улазу у град дочекује те из-бушен водоторањ. Улице се чисте багером, товари се на камионеи одвлачи на једну пољану. Све ти је то пред очима к’о на филму.

Тај мој Ваљевац им’о је пријатеље чија је кућа била изнад Ву-ковара.


А у граду нема читаве зграде. Кол’ко ово кошта? Показивалису ми подруме ’де су мучили Србе, крв, месо, остаци прстију. Дане описујем даље. Је л’ могуће да су ови људи до јуче живелиједан с другим? Трговали с њима, служили војску, сретали сесвуда ’де се људи срећу. И само неко каже рат, ћуд им се изврне,и постане курјачка. И више нико никога не познаје. Ово да оста-виш за музеј нико не би верово. Све те куке, ланци, неки дебелихрастов сто к’о кад ми редимо свиње, Боже ме опрости.

Људско лудило. ’Де то оде, браћо?Вода у реци масна, чамци испревртани, а ту и тамо видиш чо-

века с торбом како шмугне из зграде у зграду. Избомбардовано,а он још нешто налази за пљачку. Пљачка увек чучи за живицом,посматра те. Чека. И каже-сад!

У болници гужва крвав и под, неки свезани’ очију, без руку,без ногу.

Враћај ме, кажем, мени није ништа, овим људима треба док-тор.

Кад смо већ дошли, вели онај мој Ваљевац, нека те погледа.’Ајмо ми код они’ твоји’! Улице преоране, рупа до рупе. Негде гранате позабијане у ас-

валт. Тај Ваљевац ми прича да је радио у Крушику.О свему сам им прич’о, тада пред продавницом. Само им

нисам прич’о о пацовима. Уствари то никад до сад никоменисам прич’о, нити ћу. Можда су и наши кад су се вратили саСолуна, из Срема, из Босне, са Вучијака, са Дрине, виђали овепацове, али нису могли о њима да причају исто к’о ја сад. Ве-рујемда су ово пацови рата. Њи’ производи велика пуцњава, адозива и’ људска крв. А истерује и’ зора, истерују и’ врбаци подмаглом, они стражару одвуку пажњу. Уснулог расане уђу ти усан, загаде ти ’лебац и воду. Свугде проспу своје трагове. Наберути кожу, надраже нос и око. Само се осврћеш, а никога невидиш, чешкаш се, и осећаш сврабеж до боли. Како о томе дапричаш кад ни преци нису за њи’ пронашли реч.

Језик ти се свеже, па не може ни да макне. Зато се о њимане зна. Па, није ово први рат. Да има ту нешто тајно и непоз-нато.

Вратио сам се на ратиште. Одма’ сам пожурио да нађем ГојкаРанђића, земљака и другара, нешто млађег од мене. Није сејављ’о својима три месеца.


Налетим на поручника Ђукића, његовог старешину. Рекли ми,чувај се, тера дисциплину к’о да је у касарни. Игра се војске. Зањега се ваљда није ништа догодило што би требало да пореметиобични ред ствари. Ово му дође к’о нека очигледна настава.

Опомиње ме да се закопчам, вели не може тако да севојничкинеуредно изађе на прву линију.

Није ово модна писта, него ватрена линија.К’о да метак бира и гађа само неуредне. Дере се он и што је настало расуло.Није ово расуло настало због раскопчане дугмади и скинуте

капе. Него што политичари и официри не раде свој пос’о.То није војничко понашање, знаш шта могу да урадим, пипа

се за пиштољ.Кад би довео оне што избегавају позив пред њима се не би

пип’о за пиштољ. Можда они нису спасли образ, али су спаслиглаву, а образ ће имати кад да оперу. А ми ћемо овде изгубити иједно и друго.

Как’а је корист и вама, каже што сте дошли, а не слушате ко-манду.

Не брани се народ закопчаним дугметом и изгланцаном чиз-мом, не брани се тако што ће те официр претворити у свога кућ-ног љубимца. Па да те води на кајишчићу, само цимне, а тидолетиш.

Ћут! И опипава футролу. Репетир’о сам пушку.И ти! Да ћутите и ви, официри! Ако морамо овде да гинемо по

туђим кућама, не морамо да трпимо тортуру. ’Де ти је син? Немам сина. Имам ћерку. Мислиш да те се бојим? Кад ћеш једном запамтити да ти мене

ниси овде довео на предвојничку обуку. Гледам ја вас годинамакако се по прославама ширите и дебљате. Дан ослобођења овоги оног. Мени нема ни парче ’леба, а ти се у предњем челу ра-ширио, седиш на три места. Да сте сваке године штедели, да степравили само по једну прославу мање, сад би имали за ракете.

Пошто видим да с њим не вреди, кокути се к’о пет’о. Њему једржава дала све, и леп стан и пос’о и плату и власт. А мени самоову пушку. Е, па и она је нека моћ и сила. Нико не би требало даможе да ђебра наоружаног човека.

Био је принуђен да попусти, шта ће. Знам ја да би он волео дасе мало игра рата. Игр’о сам и ја кад сам био мали. Са Срејом и


са Мињом, рођаком. Па платиле Живанове лубенице. Обрали и’,све к’о десиле се у логору. А паре су биле бундевине лиске.Кол’ко видим ни ове паре данас не вреде више.

Нисам се ја са капетаном Ђукићем свађ’о да би себи нештодоказ’о. Него да њему не дам да ме баш подјарми. Так’и су увојсци баш права сера, а бојим се да је то једино знање и умењекоје имају.

Кад’ гађа снајпериста, неће он питати јеси ли налицкан или сирњав, тражи он живо месо да знаш! Јеси ли чуо за ону - једанмање!

Гојку сам однео писмо на прву линију. Око двеста метара је дохрватске стране. Он отуд није ни долазио, спав’о је у земуници.Треба само да претрчиш једно поље да те не примети снајпер.Онда си у рову на сигурном. Ако у рату има сигурног.

Питам га шта је с њим и ’оће ли са мном у град.Каже, неће, нема потребе. Кад овде човека спакују к’о што су

њега, онда он треба да чека да погине или да га отпусте. Видим кол’ко се разочар’о. На крају је почео и да плаче. Каже,

брате Боривоје што смо ми овде дошли, је л’ да погинемо?Стрица, очевог брата, су му из Срема дотерали у дрвеном сан-дуку. Пита, је л’ то судбина њине куће да се из равнице дотерујуу дрвеним сандуцима. Он још памти приче стричеви’ ратни’ дру-гова. Терали су и’ ко овце без пушака на минска поља. Циљ имје био не да истерају Немца, то сви знају, него да изгине штовише наши’ да не траже власт.

Де, де, Гојко, није баш све тако црно. А знам да он није далекоод истине. Ипак сам сачек’о да се смири, човек кад истресе тошто има онда му је лакше.

Дође и прође, шта ће весели човек! Опет претрчимо оно поље. Ускочимо у камион и нађемо се у

Шиду. А Шид ти’ дана никако није личио на себе. Кафане пунек’о да је вашер.

Ту је све најгоре, коцка, женске што играју уз шипку к’о нафилму. У ћошку се двојица лемају око коцкарског дуга, али ни-коме то не смета.

Гледа ме, видим да ’оће да ме пита, јеси ли ти мене довео овдеда ово гледамо, да за ово живот ризикујемо и трчимо под рафа-лима, брате Боривоје? Мислио сам да више цениш живот. И даси паметнији.


На жалост у свему овоме не учествује памет, него срећа. Неможеш цео век провести у рупи.

И због чега да ризикује главу, да би дош’о овде, ’де се коцка,пије, можда и дрогира. Овде је све пропало, само трепћи на го-тове очи.

Враћај ме на фронт! Тамо се зна с оне стране су њини, а мисмо с ове стране. Волим кад има нешто јасно. Дође тако човеку,јави му се у глави, да му је боље и познато зло, него овако добро.

Седи, опусти се, попи’ једну ракију.Није ми до ракије, него да ми кажеш кад ће све ово да се за-

врши?Е, мој Гојко, то не знају ни они, који су све ово и почели, ка-

моли кукавни ми, само му то нисам рек’о. А нисам му рек’о, никад би знали, не би то нама рекли, имају они своје друштво исвој рачун. Ми им нисмо ни колико црно под ноктом. Море доксе главни не нафатирају нема ништа. А кад ће, зини да тикажем. Не бавимо се ми овде прогнозама, велим му кратко, за-вршиће се, кад се заврши. Надајмо се ускоро.

А има ли какве фајде од надања, брате Боривоје?Има. Мора бити. Гледај како људи уживају и живи . За сада

не мисли шта ће бити за пет минута. Видим и сам да причамшто не мислим и што није паметно.

Он седи узео пиво, окреће га у руци, посматра ону етикетук’о да ће са ње да прочита судбину.

Добро, брате Боривоје, тако ми ти кажеш, па да и ја не мис-лим. По твом није фајде. А моји су код куће добро, упита послемалог ћутања.

Добро, и поздрављају те. Ћерка ти је про’одала. А он самоплаче и вели, добро је то што је про’одала, кад ћу да је видим, незна се.

Ти бар имаш наду да ће неко остати иза тебе, па ма како сеово сврши, само му то нисам рек’о. Било би глупо.

Да ме ниси довео да видим музеј овде у Шиду? Који музеј, шта причаш?Обојица знамо који. Ено га на улазу у град. За’ватио је пет-

нес’ ари, тамо су ти стоварени сандуци за мртваке. Па им јемало један ред, дигли још један.

Знао сам да на то циља, али сад не могу одма’ да попустим,некако сам га примио на своју грбачу.


За шта ће толики сандуци, брате Боривоје?Немој да мислиш да сваки погађа, велим ја. Али ми доста не-

угодно, мешкољим се, у’ваћен у клечку, нема шта.И не погађа сваки, доста је један.За овакве делије по један, покушавам да се нашалим.Напредовали смо, мој Боривоје! У чему, у чему, не знам на шта мислиш!Напредовали смо у смрти, како да не!Кога је смрт унапредила, само му то нисам рек’о.Знаш како смо у смрти напредовали, ми Срби, геџе, сељаци?

Знаш како? Е, сад ћу да ти кажем. У прошлом рату, мој прадедаМомчило, дош’о је овде са скованим сељачким сандуком одгранчеви’ треница. Тражио је сина, Радомира, да га однесе уСтаро Село и са’рани по нашим обичајима. Да га у овој равницине једу вране. Сад су нам експресно наређали овде сандуке.Мртве не жуља. А и превоз је сигурнији. Тамо у Србији, јер јенаша сељачка крв ко савска вода, тече и протиче...

А да променимо кафану?Да нећеш да ми покажеш како цвета привреда и трговина,

овде у Шиду? Јок, море!Лепо би било, брате Боривоје! Лепо. Да видим све радње по-

гребне опреме. Ако ’оћете да се лепо са’раните, дођите. Ваше јесамо да погинете на било ком фронту у било које време.

Немој, Гојко, немој даље. Да ми попијемо по једну и забора-вимо све?

Боривоје, немој да се претвараш, знам те, брале. Ни ти ништане заборављаш, горе од мене. Немој да избијаш бесне глисте.Уснимио си ти ову ситуацију боље од телевизије, само твој Днев-ник неће да гледамо.

Ти све о једном, те о једном. Још ћеш ме и расплакати.Не ругај се, не смеј се нашој невољи. Ниси ти од они’којима

је све потаман, ниси ти од они’ којима власт пези и угађа. Негоси од нас.


После неколико дана, раздужио сам се и дош’о кући.Посла доста, не знам куд ћу пре. То комшије увиђају, и не уви-

ђају. Сваки час неко дође да пита, јесам ли добро, и како је било.Распитују и за њине, на фронту.

Немам кад да се са свима разговарам. Одговорим кратко, паморам за послом. Милорад ти’ дана све некако осме’нут к’о даје јутрос Божић.

Људи ме гледају и чуде се. Знам шта мисле, ти,Боривоје,немаш за кога да трчиш, започео толики пос’о, ’де су ти жена идеца. Зато ме заустављају, стани Боривоје да те питам, а каднемаш жену и децу, свак’ мисли да има веће право да те зау-стави, да те испитује, коме ти можешда журиш?

Понављам, немам ја кад свакоме да одговарам, имате теле-визор, па нека вам тамо беспосличари толкују, те било је овако,те било је онако. Ја, јок! Само то им не кажем. Велим, видећемосе ови’ дана, сад журим, заост’о ми пос’о. Кад мало посвршавамто што имам, причаћемо. Дуга је зима.

Милорад ме не пита ништа, само нагне сатљик и видим свољом о’цепи. Мило му ваљда што сам дош’о. А ја би’ му увеченешто и прич’о, али он никако да почне. А и заспи рано. Теле-визију да гледам више не могу.

Моја кућа више не напредује, знам ја то, сад само одржавамоно што је од стари’ до мене дошло. Добро је, ако и толико уз-могнем.

Погодио сам неку сечу шуме, напола, са Станком Васићем.Мора да се узме неки динар, требаће за сетву.


КАЗИВАЊЕ ЧЕТВРTО

Да се њива не запарложи. Ето, она ме тера, не би ја. Тек немогу да је гледам у корову. А да ће бити зараде, неће.

Да се једе ’леба. И да се чека, ако буде нешто боље, па да се тоне дочека зарасло у коров, запуштено к’о туђе гробље.

А у селу много запуштени’ кућа. Висе ћерамиде, оп’о малтероко прозора. Кућа зна кад у њој нико не живи. Она се буни. И к’окад је човеку врућина, а он збаци са леђа џоку. Тако и она зба-цује цреп и ћерамиду.

А кад закисне, готово је.Сек’о сам цео дан дрвеће. И цео дан ми пролеће слика кад

смо били у оној кући у Мирковцима и кад је љуљнула граната.На неизрађеном спрату те куће, која је усељива само у при-земљу, а на плочи је човек држ’о ’шеницу, да се суши.

Граната се забола у жито и није експлодирала. То не може дасе измисли, то мора да се догоди.

Спас’о нас ’лебац што га зарађујемо у зноју. Сузе су ми на очи удариле, не зато што сам мог’о да погинем,

него што је тако погана ствар ударила дирек’но у ’лебац.Душом сам задрхто, ови ће баш наљутити Бога, те ће нам уки-

нути ’рану. Кад смо так’и према житу и ’лебу, шта остаје за људе.Обарам ону шуму, пада дрвеће, и слаже се једно до другог.

Стабла се слажу једно до другог ко рањеници. Дрво кад обориш к’о и човека, прекида га у пола. А шуму кад

исечеш онда к’о да нестане цео један народ. Она је вековима примала наше збегове, крила ’ајдуке, из ње

донесеш печурку, она те греје, од ње се прави кров, и цела кућа.И још много важни’ ствари у животу, а ти је издаш, и срушиш запаре. Подмуклице смо ти ми, него шта смо.

Али морамо, так’а нам је држава, нигде кредита, нигде новца.Шта ја да радим да би’ мог’о да посејем?

И тако размишљам цео дан. Станко ме са полукилом јури пошуми и нутка к’о дете сисом.

Спери пиљевину, вели. Кад се нека велика буква сјури са тре-ском у поток под ногама тутњи к’о у време земљотреса. А затимнастане мир. К’о да је нека жалост!

После уместо забрана, који памти ко зна шта, који памти љу-бави, зашто да не! Само о томе не би’ сад теби прич’о, не иде, ра-зумећеш. Уместо забрана, остане чечара, шибљак. То ти је к’окад човек оћелави. Иста глава, а коса негде одлетела.


Кад сам натоварио и пош’о да отерам купцу, код Ружичићавоћа, ’де излази овај пут наш староселски, на асвалт, сачекаламе патрола.

Зауставили, пун сат обилазили око мене и трактора. Нисамрегистров’о, нисам чекић’о шуму, па бар ја мислим. Има у овојземљи закона.

Има, али само за мене. А кад видим ко га спроводи, најежимсе. Пошто је тако, најбоље је да ћутим, мада то они знају боље одмене.

Уместо свега тога кажем, боље ме убијте, тек сам дош’о сафронта, нема од чега да посејем. ’Ватам на самилост. А тешкооном ко од власти добије нешто на самилост.

То су твоји проблеми.Значи, државни проблеми су моји проблеми, и моји про-

блеми су моји и само моји, ’оћете ли и ви што сте држава иматикак’е проблеме? Как’а је ово заједница, мени је стало до ње, ањој није до мене?

Она зна само за своје потребе, а ја се ту не узимам у обзир. ’Оћемо ли наћи нешто заједничко? Кад ја требам држави,

зове. Кад она треба мени, онда су то моји проблеми.То није наша тема, џабе се нама жалиш, каже дебели, а онај

други оде у кола као бајаги телефонира.Тако је то кад си сељак и кад ’оћеш да имаш државу.А шта ћемо за то што држава очито лаже. Ето, мени у војну

књижицу уписали пола времена проведеног у Славонији да самбио на војној вежби, а пола добровољац. А био сам све време наратишту по позиву, шта ћемо за то?

И тако смо додуше дебатовали, али ништа нисмо закључили.Тако ти је код нас, кад ти нешто треба, или си за нешто оштећен,никад не можеш наћи чиновника или как’ог другог државногчовека, који је с тим упознат, или за то одговоран.

И сад кад се с погрешним расправљаш, ни себи не делујешпаметно.

На крају се погодимо, тутнем и њему нешто те ме пусти. Ми-лицајац каже да има малу плату, па не могу му ја надокнадитионо што му његов министар није дао, је л’ тако?

Успут сводим рачун, док сам дао шумару, док је узела мили-ција, док дам Станку пола, док изглавим гориво и друге трош-кове, оно што остане је ништа.


Докле ће овако, од свег рада нама не остаје ништа?Боље да сам ост’о на фронту, помислим. А онда се тргнем и

прекрстим. Како су наши политичари смели да праве такудржаву, питам се ја. Нико не сме на тако нешто да се усуди, мани окупационе власти.

Купцу сам дрва пред’о у његовој авлији, али он није им’о дами плати. Морам да чекам да му отац пошаље из Немачке. Ту тиживи та породица, једе, спава, облачи се, иде на море, а све оддединог новца из Немачке. Односно, деда Здравко је отац овомеМилисаву, што сам му ја данас дотер’о дрва. Али Здравка свизову деда. Милисав има 35 година и нема ни дана радног стажа.Пуна му авлија кућа и зграда, назидало се то. Он и његова по-родица имају редован доток новца и живе угодно. Немају ни-какву идеју шта би с тим новцем. Боље да су отворили некурадњицу, али не мисле шта ће бити кад деда мрљуцне. Они тајдан чекају к’о кад човек чека воз на станици. Чека, и блене, иништа више. Трепће на готове очи.

Свашта сам се наглед’о, кад би’ ја тако нешто им’о… Али мененеће.

Е, мој геџо, боље да спаваш, него да радиш џабе. Ради за„наше Немце”, ради за цајоше, ради за газду, ради за порезнике,а још и на вересију.

Некако у то време у наш крај почеше да стижу и прве избег-лице. Било и’ је свуда, али код нас сад прво, па и то не баш овде’де је моја кућа, него тамо, поред асвалта. Не бежи тај к’о некаднаши стари. Само се од Турака замицало у планину. Сваки не-пријатељ после њи’ је краћи, од њега се само мало уклониш. Ту,тек да ниси на руци. Не галопирај, немаш ’де, и немаш зашто.

После ћеш да крв пљујеш да те врате на место ’де си био. Понеко и прима избеглице да раде, шта ће људи, мора да се

живи. Опет вајду видеше они ближи асвалту. Мој Милорад кукашто ми не имадосмо неког човека у Општини или Влади, он бивук’о за наш крај. Кажем имали су ови из Турски Ледина, пашта. Задњи добили и макадам. Так’и су наши људи, кад се до-могну фотеље, избрише им се све из памети. Запосле понекогод родбине, и то је то. Не ризикује се фотеља.

Да ми је ову кућу да дигнем на точкове и да је свезем негдеближе главном путу. Ту се увек свашта догађа. И кад би по-стојали такви точкови, Милорад би и’ све поодврт’о и побац’о у


поток. Он нигде не иде. На целој земаљској кугли ово је јединатачка ’де он може да ноћи. И ’де уме да живи. Њему ништа бољене треба каже, кад би им’о унуче, не би му већег богатства тре-бало, чак би мог’о и да остане и без њиве, само да је унуче укући.

Дошли људи из други’ крајева, па имају и друге навике. Нашисе жале да неће да раде. Питам и’ ја каки би они били, да изгубесве, и да им још понеког успут и убију.

А јадни су и они кад су дочекали да и’ браним ја. Да они усвом овом хаосу немају неког важнијег и моћнијег да се постараоко свега. Кад човеку срушиш кућу, није он у стању да седи стобом, да попије по неку и поприча о послу.

Мића Савић, започео неће да раде, па неће да раде.Добро, бре, Мићо, погледај има ли већег нерадина од твог

сина Жике, па га нико не тера из авлије.Нису они истерани зато што нису ’тели да раде, него зато што

нису пристали да буду Хрвати.Кад сам био на свињокољу код кума Јове, позв’о је и Мирка из

Петриње да му помогне око свиња. Све му плаћа, дабоме. Увечеда му спреми кесу меса к’о што иде ред. Звао је и мене и јошдвојицу своји’ комшија.

То није био свињокољ, него средња касапска школа, одсек.Старо Село.

Шта нам је човек све показ’о? Па, ми овде, једва да разли-кујемо свињу од овце, ништа ти више ми не знамо. А нисам си-гуран да разликујемо ребра од потрбушине.

Његове веште руке, раде саме од себе, ми само гледамо итрепћемо. А до тада смо као важили за касапе.

И што ради брзо! Месо класира и успут објашњава шта је зашта.

Ово ти је за млевење, ово ти је за сушење, ово је за ово, ово језа оно.

Гледај и учи. Чудимо се ми која је памет могла оваке мајстореи домаћине истерати из државе. Шта њи’ што су остали чекасутра?

Није човек трава да расте ’де стигне. Кад остану без оваки’људи они ће брзо видети шта су урадили. Знам да ће сви даскоче на мене, али не може држава да се понаша к’о завидникомшија.


Неко рече, помоће им друге државе. Има так’а организација.Ми смо и одатле истерани. Или нас истерају или сами напустимо.Био неки Воја Тривунац, он ил’ се окрљошти, па га избаце из ло-кала, или му се смеју и задиркују га, па он сам напусти.

То и’ је неко лаг’о, од таке помоћи страни држава неће битиништа.

Види Мирко да сам се и ја заинтересов’о и да сам укључио иочи и мозак и уши. Па, как’и смо ми људи да гледамо са стране,а нико да не прискаче.

Пита ме, ’оћеш ли да идеш са мном да радимо овакве стварипо кућама? Ти познајеш људе у овом крају.

Познајем, велим, није да не познајем. Не може он да верује нашта све може наићи код нас. Да ли је тако и код њи’ не знам, ве-рујем да није, чим тако каже. Испада да он жели да се са мномортачи.

И кренули смо Бога ми. После неког времена изучио и јазанат. Уклопио се с њим, иде к’о ладна вода. То што је донео, садостаје у нашем селу, може он да иде куда ’оће, али то остаје.

Постали смо и пријатељи.Знаш, вели ми, шта нам власти сад спремају у нашем старом

крају? Шта год да раде, знам да добро не раде. Осећам онакољудски кроз ваздук и кроз време. Само му то нисам мог’о рећи,некако је и мени мало тугаљиво.

Тамо нас оптужују да смо злочинци, суд дигне оптужницупреко Интерпола. Нисмо ми злочинци, али то раде да не бисмели да се вратимо.

’Де ће им душа кад се тако отимају туђа имања? Нема тудржаве. Как’е су то комшије кад лажно сведоче да би дошли долепши’ њива и кућа. Био Бог наш или ваш види он све.

Жао ми човека. Мало ме ко тако лепо у животу примио у своједруштво к’о он.

Мајку му убили на прагу, отац није ’тео да иде, ост’о да чувакућу. Коме је чува кад Мирко не сме да се врати?

Чува је алавим комшијама. А кад би’ му сад рек’о да каженешто ружно за њи’ онако што му прво на језик налети, верујемда не би умео. К’о да је как’а вајда причати о неком ружно. Ћути,па шта те снађе.

Жена му лепа и пристојна. Али нема се. Ни самнемам ништанарочито, а помог’о би’, кунем ти се.


Они су, шапућу ми послали молбу у амбасаду да иду у другедржаве. Што даље од овог Балкана, кажу.

Беже од места ’де су први пут угледали Сунце. Од места којеи’ је од’ранило, ’де леже преци, и успомене. Црно!

А знам ја шта њима смета, мада не морам да кажем. Како бибило лепо да нисам мушко или да сам сад случајно сам у некојдалекој планини, па да зајаучем наглас. Да спадне ова тежина самене.

Ни овде и’ не чека мед и млеко, али колико има делимо. Онису људи скромни, иако су навикли на боље.

Једне ноћи, заправо једне касне вечери, звао ме да донесемножеве да наоштримо за сутра. Затекнем га како седи, љуља се,пред њим флаша ракије и у по гласа пева:

Која гора, Иво?... Стај’о сам мало, колеб’о се, да ли да приђем. Онда одлучим да

не кварим човеку вече, повучем се, још сам мало слуш’о иотиш’о.

Она му песма изгледа отворила срце. Он, човек, цео дан, ’одамеђу туђим народом, једе међу туђим, спава, ма све. Оно ње-гово да не ваља, не би му ни отимали.

То вече све је деловало тако страшно. А сутра све по старом.И тако пролазе дани.

Дани пролазе увек, и кад имаш и кад немаш кад и куд. Самоих некад имаш по чему да памтиш.

Сећам се кад је цео Београд луп’о у шерпе и лонце да заглушиДневник на телевизији.

Да им се тај Дневник није свиђ’о то знам, али ми баш личноније била јасна так’а тактика. Она је можда у Београду била какотреба, али код нас...

К’о да Београд није за нас Београд, а ми нисмо негде тамонека села. Чуо сам, кажу унутрашњост. Има ту мале одвратно-сти. К’о да пориш прасе, или овцу, па онај бураг и црева назовешунутрашњост. Мени много ни то не смета, ја и не мислим да имсе у ту њину спољашност стављам. Нека им је!

Све што је у том граду нормално до нас кад дође то се похабаи офуца да се ни познати не може.

То лупање је можеш мислити дошло и до нас.Први су почели са том радњом Жија Веверица и његов ком-

шија Аца. Куће су им још даље, горе у брдима.


Они су пред Дневник износили неку металну бурад и ударалик’о бесни.

Нико од нас није разумео да се ту ради о протесту, нити оДневнику. Да будем поштен мислио сам да нешто лупају или ис-кивају. Ко ће и’ знати!

И тако је неко донео ту вест увече у кафану.К’о да је неко унео запаљену гужву сламе у шупу пуну горива.Замисли напакована кафана к’о шибица већином нас неже-

њени’, ту треба само мало, па да букне свађа. Кол’ко пута сам сепит’о, што смо ми так’и? Наоко све је у реду, а мала варница по-ремети ствар, да букне. И опет се стиша к’о да ништа није нибило.

Радимо тешке послове по цео дан и онда кад свак треба да сератосиља, на трен, своје муке, дође неко и стаје ти на жуљ.

Дош’о Гојко Ранђић, сећаш се прич’о сам ти да је био са мномна фронту, мирно наручио пиће и све је добро било док му заврат није заскочио Дуле Геак из Козјачке Мале.

Посвађали су се око тога ко лупа и зашто лупа. И докле сечује. К’о да је важно чује ли се на асвалту или се не чује.

Гојко је тврдио да су то наше сељачке глупости, ко ће да гачује у оној планини. Дуле га није остављо на миру, чуо не чуо,сви треба да лупамо. Нек’ виде шта су од народа урадили.

Знају они шта су од народа урадили боље од вас двојице и нетребате им ви да би се они дозвали памети.

Ти Дуле лупаш и овако, само му то нисам рек’о, шерпу би’ тиокачио око врата кад идеш да лупка по коленима.

Скочили су к’о два бесна кера један на другог. Ту сам се наш’ои ја да развађам. Није лепо да се око туђе власти бију. А ко ’оћеда лупа, широко му поље.

Неколико пута су се смиривали, па опет кидишу један на другог. Знам ја, да ти поштено кажем, да ту није реч о протесту или

о некој тобоже политици. Ту је реч о нашој сељачкој лудој главии још кад се дода по нека чашица...

Протести су трајали, па су се и завршили. Неко је извук’о ко-рист из свега, а ти луди Дуле замерај се са својим комшијом.Они ће опет сести за пун астал, а ми имамо ли нешто или не-мамо, нико нас не пита.

Да су Београђани имали толико дисциплине у својим проте-стима, они би се другачије завршили. Шта ’оће ти политичари,


јер ја да им власт донесем, а они да се с гуза на гуз премећу поканабету. Е, није него!

Жија и Аца нису пропуштали вече, мог’о си по њима сат на-вити. То су сад за њи престали да буду протести. Прешло им уинат.

Још кад су чули да су се у кафани побили због њи’, то им једало нову снагу.

Био неки Драгољуб Трајановић, причали су да се тај тук’о по ва-шерима или ико. Али само док има публике. Кад се са неким скојим се мало пре сек’о сретне сам на путу, мекши је од памука.

Није му на глас. Неће човек улудо да траћи снагу. Нешто те некад неочекивано подржи и ти добијеш крила да

наставиш путем којим си пош’о. А све му то дође к’о неко новостање у нашим животима. Откад је Старог Села не памти се дасе неко тако изражав’о политички, кроз лупање. Било је и слом-љени’ мотки на барјаку, било је пребијени’ ребара, било је раз-бијени’ глава, гут’о је мрак кога је гут’о, али да се клепеће тоније било. Нити ће бити!

Лупају, они лупају, те ја једно вече решим да идем и видимшта се тамо ради. Кад сам бан’о, обрадовали се у почетку, далими место крај ватре к’о да ми нуде мандат у парламенту.

Жија поч’о од Кулина Бана, те како је мој деда спас’о његовогоца у рату. Од тада он цени нашу кућу.

Добро де, Жијо, кад свака генерација ратује, па неко некогамора и да спаси.

Смеје се он, зна он да ћу ја кад-тад на њину страну. Зна он које од старе чоје.

Дош’о сам да видим шта се овде дешава, а не интересује меполитика, и то.

Не може да верује да има так’и што га ни политика не инте-ресује.

Мршти се Жија, ниси мор’о долазити да гледаш шта се де-шава, ево ништа што би било интересантно за село.

Ја гурнем једно дрво у ватру, варнице заискре к’о на Божићкад уђе положајник.

Значи ли то, Жијо, да нисам треб’о ни долазити?Мислио сам да ћеш нам се прикључити.А Аца ми само вели, немој ићи у кафану, бар док ове демо-

страције не прођу, јер ће с тобом бити к’о с Гојком.


Не сикирајте се ви за мене. И извадим пљоску из унутрашњегџепа. ’Ајде потегни мало, није то лако и ово вам је нека обавеза.

При’ватише се оне пљоске и одма’ ме уверавају да није речни о какој обавези, него су решили да издрже. Да се солидаришуи да подрже став опозиције из Београда.

Видим ја да они добро стоје с речима, чим се јави неко новопонашање оно се некако заодене у неке друге речи, које ми се-љаци не употребљавамо.

Прич’о ми Милорад да су после рата, четрес’пете, браћа Ран-ковићи, чим су се примили да буду општински одборници одма’увели нове речи. А сваком су се обраћали са друже. Ко јестварно коме био друг, о томе ћемо чути касније.

Ни сама браћа нису знала шта све чучи у њима. То ти је к’окад избијеш на непознату раскрсницу и брзо треба да одлучишкуда сад.

Нешто те вуче десно, а ти сам себе изненадиш и спучиш лево. Ми смо се, Жија, Аца и ја, на оном брду дружили док је било

у пљоски. Растали смо се срдачно и како треба. Ракија је проте-сте и лупњаву у металну бурад потисла. Кад је на ушима почелода шушти, одлучио сам да прекинем.

После сам чуо да су рекли, како нису сигурни за кога сам. Аизмеђу себе су вероватно говорили, како сам послат.

Чуо сам ја то од Жије више пута, кад га човек испоштује илепо поздрави, он само каже; послат.

Шта мислиш да они лепо са мном што ме воле? Јок море!Види и он на чију страну ће да вагне, па ’вата место. К’о да ћекад се буде за сваког одређивало место питати њега, Жију.

Таман посла да му неко рекне да тај није послат, таманпосла! Очи би ти извадио.

Сви су послати, сви за неког раде. Не можеш се отргнути, коси ти па да једини будеш нешто посебно!

И међу светским пре’седницима и министрима он је разврст’око је чији и ко кога плаћа. К’о да им седи под прозором.

Или да неко рекне, није тај ни за кога, није он ничији члан.Дај ми длан, да ти кажем чији си члан, што рек’о Врзовац.

Е, то би био проблем! Жија би одма’ план’о, ти мене сматрашнаивним! Само што ме воденица није млела. Зелени су кому-нисти да са мном борбу воде. Откад сам се испилио так’е сампозн’о, и отац ми је говорио да се од њи’ чувам.


Аца није такав. Он се више пази, али и он мисли исто. Кашљуцне, па каже, к’о себи у недра, чекамо га ми одавно, а

ето га, јавио се. Постоје само послати, нисам чуо да причајунешто о онима који и’ шаљу.

А да сам одма’ са њима ступио у оно бубњање и дреку, реклиби – провокатор.

Добар не можеш бити, па како окренеш.Они нису лоши људи, нити су некад лоше учинили. Можда су

некад лоше помислили и то би било све. Али, не дај ме Боже, даони постану власт и сила. Ко је тај ко би умео да им се умости?

Ипак њина се зна, како год учиниш погрешићеш. У ту својудружину, тако изилази они никога не примају.

Тако неким добрим и поштеним људима нипошто не требадати власт.

Дај, Боже, и они лидери из Београда кад би дошли сад међуњи’ да би били примљени без гунђања.

Би у почетку, али чим започну неку акцију, нашло би се ињима: боравили толико и толико у тим и тим земљама.

Најбоље би било кад би Жија и Аца са својим фамилијама на-правили неку посебну државу. Нагледали смо се и тога, али саднећу о томе. Можда су и други Срби так’и, те се зато и о’цеп-љују једни од други’. Можда је то разлог што од нас настају новинароди и нове државе. А све су завађене и ниједна није на ко-рист и добро и никад се неће међусобно помирити. Што рек’омој Милорад, данас нико ни с ким не може. Све је то нервозно,па и оно што је тек про’одало, није к’о пре.

То нам је дошло ваздуком, вели. Из Европе или Америке. От-роваше нам децу.

У овој држави научили смо да увек нечега нема. Нема нафте,а ближи се сетва. Распитив’о сам се по народу и сазн’о да је имакод сина Радована Савића, Радивоја. Тај Радован био је нашкомшија, па се давно отиск’о у варош. Кад је то било син Ради-вој му је био мали, а ћерка Рада, није се још била ни родила.

Насиротов’о се весели Радован и волим баш што и он нештоима. Да и његовој кући дођу људи да нешто траже. Још ми јепред очима његова кућица, ћерпичара, два одељења, мали про-зори са демерима. Кад уђеш, земљани под, у ћошку иза креветавидрица са водом, И врг. Радован седи на кревету, на старомшпорету држи ђезбу за кафу. Не мора да устаје, само руком


до’вати и провери је л’ вода врила. Од свега гостинског и лу-ксузног у њи’ је једино било кафе, дивке.

Увек су га тражили кад треба нешто да се копа или нешто дасе пренесе. Док је био у селу кад неко умре одма’ вичу, трчи поРадована, да копа раку. Или у јесен кад се иде по дрва, маликажи Радовану, сутра зором да је овде.

У вароши је радио к’о комуналац, што рек’о мој деда нисуњега у град звали да буде газда, него да чисти улице и нужнике.

Ко је још зарадио на метли и лопати, нема те државе или вла-сти, које су наградиле чистача. Зна се, свугде је награђена по-литика и мафија. Од поштеног рада може се добити само болест.Али шта вреди кад ја за оно друго нисам рођен.

Али живело се, чуо сам да је скрпио нешто и кућице. У ствари,био сам неколико пута код њи’ на кафи. Пролазио улицом, пакако ме добро познају, к’о старог комшију и земљака, позову.

Одлетим код Гојка по бицикло, узмем и пластичну канту, па’ајд код Радивоја по нафту.

Успут сам смишљ’о како ћу кад га сретнем да кажем, да тиРадивоје не постанеш шеик. Е, боме си ти наш староселскишеик, ми бољега немамо.

И тако терам ја онај бицикло, терам и свашта ми кроз главупролази. Зар оволика државна власт, толике пумпе и чуда, а јаспао на Радовановог сина да ми он на кантицу точка нафту.

Али све видим да од таког мишљења није вајде. Повинов’о сетолики свет, нећу сад ја ту дизати џеву. Били смо комшије и зем-љаци, ред је да један другоме пожелимо најбоље. Ако је ово то!

Па, није мене Радивој тук’о по ушима, или са чутуром зваода дођем са празном кантицом у његову авлију.

А опет питам се кад смо се ми оволико упустили. Кад нас јенеки ђаво повео својом стазом, а да нисмо то ни приметили?

Ако су и комунисти, што неки кажу измакли нам столицу, паи то ваљда има своју цену. Није ни њима било баш лако са нама,нисмо ни ми, кад погледаш по народу, баш неко цвеће.

И њима смо ми дошапнули нешто неваљало. У таким мислима скрен’о сам на капију. Кад сам углед’о оне

силне прозоре само што се нисам обезнанио. Шупило ме нештоса стране к’о што кажу, иза ћошка.

Видим да сам уп’о у нечију, туђу авлију. Шупе и кућа поређанена слово „п”. Огромно све к’о касарне. Ово је капитал који се


стиче за три генерације. Нисам број’о, али у авлију кад му уђешима око четрес’ врата и прозора. Так’а није ни Дујмића задруга,што причају да је била у време краљевине. Авлија бетонирана к’оаеродром. Домаћинство у напону, нема шта. Није човек још стиг’ода све омалтерише споља. Али све је како Бог заповеда. Е, фала тисе Боже да и у нашој вароши има оваки домаћина.

Што да завидим човеку! Ко је да је, нека има. Како је зарадиото само он зна. И власт и народ поштују онога што се дочеп’одебелог новчаника. И у цркви је у првим редовима, он је так’иприложник, как’и ја не могу бити никад.

Кад из једне оне шупетине изиђе Радивој, а таман сам ’тео даодустанем.

Откуд ти ту, брате Радивоје? Ја чуо да имаш нафте, па дош’ода купим једну канту.

Имам нафте, како да немам. А сем тога откуд ја у мојој кући!Видим човек ме не зеза, не смеје се, нити шта друго, озбиљан

је.Ама ја мислио да сам погрешио. Ниси, Боривоје, ниси. Уђи у шупу, нафте има кол’ко ’оћеш.

Каже, и колико видим не фали се. Он је већ навик’о на све овошто има.

А ’де су оне куће, Радивоје? Не дај ми се збуњивати, опетпитам ја, а већ видим да не чиним најбоље.

Биле су овде ’де су ове моје шупе, па сам и’ ја откупио ибивше комшије исплатио, њи’ сад ено на крају улице.

Добро, Радивоје, земљаци смо, па рачунам да те смем питати…Питај, Боривоје, питај, каже он, а из гласа му бије нека си-

гурност и нека нова снага. Так’и глас нема нико у Старом Селу,а камо ли његов отац Радован, а ми смо ти сељаци так’и, увекупоређујемо с ким си сличан. Од каког си корена. Па ако сибољи од своји’ стари’, ми ти то не признајемо, а ако си гори до-туримо још как’у, па те грдимо на сва уста.

Како си ти ово све сазид’о, имаш ли ти каку диплому или какуполитику?

Моја је сва политика ово, и извади сто марки из џепа, а дип-лома ово, куцну се прстом по челу.

Видим да га нисам треб’о питати. Није он сад на некој скуп-штинској комисији, па га ми испитујемо, а он спремио одговор,јер зна шта ћемо га питати.


А све се заврши галамом и пуним џеповима.Па, добро, надам се да се опет нећеш љутити и други имају, и

то, и то, па ништа. Не знају да употребе, вели ми. Ви сви у Старом Селу сте к’о и

мој Радован. Створени да бадава рмбачите. Од тога никад никоније им’о фајду.

Немој тако, а твоји, од чега су те одранили и одгајили.Сад тек ми он узе да прича да му је доста сељачког задевања.

Радован му јесте отац и Ружица му јесте мајка, али су, брате,много заостали људи. Њима је купио неку стару кућицу у дру-гом делу вароши. Не може да слуша сваки дан њина зврндања.Подалеко је, они су старији, и у пензији су, па не могу да дођуувек. Тако је он слободан.

Е, Радивоје, није ми баш мило што то чујем. Твој Радован јепоштен човек, сад кад је сломио леђа, није поштено да га се такорешаваш.

Да сам њега слуш’о био би’ слепац. А ни матора није боља. Питам се како је ово време дошло да синови одвајају своје ро-

дитеље у неке кућице, још ће и’ у кавезе стављати, да им нису наочима и да одатле нигде не могу. Баце им комад ’леба, сигурнису да ће преживети.

Как’а је потреба да останеш поштен у овакој држави?Да оста-неш скроман? Више немаш коме да кажеш, ево ме, поштен сам.

Боље им реци да си диг’о из места двеста кила, пре ће ти ве-ровати.

’Оћеш ти нешто да попијеш, Боривоје? Има свега.Има свега, али нема поштовања, нема душе у теби, мој Ради-

воје, само му то нисам рек’о. Нећу ништа. Најбоље да ти платим, па да идем. За тебе три марке, земљак си.Колико би било да нисам земљак, мислим ја. Ово је све сиро-

тиња изгурала. С ким ли се повез’о, мој земљаче? Чија ли је наназа све ово закукала? Дошла времена да и Радованов син будебогат. Његово се меље. А да сам ост’о и попио неколико чашицаракије, имам утисак да би ми у грлу стале. Изневерио би’ Радо-вана и све оне претке, кроз које наше две фамилије живе у слозивековима.

Дошло време да си оно колико имаш у џепу, и с ким се дру-жиш. Немаш ти претке, ти си ти, он је он, па ко кога одради.


Изађем ти ја из оне авлије, гурам бицикло поред себе и свесе осврћем к’о да сам нешто заборавио. А шта је ту моје?

Ништа. Станем на капији и гледам ону авлију, гледам све оно бога-

ство и силу.Мислим, ала неки људи имају срећу. Ако је то срећа!Није он иш’о путом, па наш’о све ово. Како се на таку брзинусве ово створи? А опет ме туга што јадни Радован, не може свеово да гледа сваки дан. И да ужива. А можда би то уживање њемубило и казна. Па га Бог решио да поштеди.

И тако ја још стојим и бленем у оно све, кад налети мој давнидруг из детињства, Ђера. Он је отиш’о у град да тргује на кван-ташу. Милорад би рек’о-пиљари. И оно што је очигледно мићемо да изменимо, да што више збунимо сами себе.

Ко није модеран, тај је глуп. И нема му места у друштву. Такосе данас говори, мисли и ради.

И оженио се, тај мој друг. Има и децу. То му је јединикапитал.И нека је. Није мало.

Нисмо се дуго видели, па нам некако мило што смо се срели.Мени је драго да имам коме да испричам шта ми се све деша-вало, а и он уме да слуша. А уме и да прича. Зато један од дру-гог не можемо да дођемо до речи.

А преко пута Радивојеве капије наместила се кафана. То јенекад била Дулића кућа. Ту су одседали адвокати, судије и другиљуди од власти. Уђемо ми, наручимо по нешто. И к’о дечаци каддођу са распуста, једва чекамо да онај конобар оде, па да наста-вимо разговор.

Кроз прозор се види цело Радивојево двориште, сваки часнеки људи улазе и излазе, износе канте пуне горива.

Ала ради наш Радивој, шта кажеш?Ћути само, шта да ти кажем, пропаст! Како, море, толико богатство, толике куће, толико гориво да

буду пропаст, чудим се ја. А видим да он не би даље о томе. Напољу се дешава неко гужвање. Неколико црни џипова и

неки ћелавци упадају код Радивоја.Био сам изненађен до сржи. И таман сам зин’о да питам Ђеру,

шта би ово могло бити, кад неки ћелавац улети у кафану, стадена врата, каже да је кафана блокирана.


Е, за свашта сам чуо, али да кафана буде блокирана то првипут у животу чујем.

Је ли Ђеро, па шта ће сад да буде?Са нама ништа, седи и ћути, све ће бити у реду кад оду.А са Радивојем, да ли ће и са њим да буде у реду, к’о и с нама?Е, с њим ће бити, што мора бити. Банда дошла по своје. Видим ја има ту нешто што баш и не разумем.Брате, Ђеро, како по своје кад је оно Радивојево, само га то

нисам пит’о. Боље би било да ништа нисам пит’о. Нити долазио.Шта они траже у Радивојевом дворишту?Паре, мој Боривоје, паре!Море, не може свака бараба да ти упадне у авлију и да ти

тражи паре. Има ли у овој земљи закона? ’Де је сад милиција?Мене заустави на путу што сам посек’о некол’ко ћутака, па

ме ђебра док ми очи не искоче. А кад се људима премећу куће,њи’ нема.

Не плаћа њи’ држава да пребрајају чауре и мртве, него даштите народ.

Ђера ћути. Не с’ватам да ли му је све ово по вољи или није. А да ми обавестимо милицију?Па, да она банда после нађе и нашу авлију.Како? Није ми јасно како ће они знати ко смо ми. И шта ће

они у нашу авлију, ко сме поштеном свету да упадне у авлијукако му кад наспе?

Ђера се некако смрк’о и савио.Слушај, Боривоје, вели ми, тако ти Бога седи ’де си и не питај

ништа. Тако је најбоље.Зар је најбоље да ми, такорећи пријатељи и комшије, седимо

и гледамо кроз прозор док њега пљачкају, само му то нисамрек’о. Видим није време. Можда је овај Ђера у праву.

Пролазили су минути к’о сати. Ми седимо срчемо оно пиће ићутимо.

А да ми макнемо овога са врата и покушамо….Ни реч више, ако ’оћеш да се вратиш Милораду у Старо Село.

’Де ти живиш?Што ме то сад овако оштро пита, к’о да не зна ’де живим. ’Де

он живи кад не размишља да помогне комшији у невољи.


Кад мало боље размислим, па Радивој је више његов комшија,него мој. Мада кад би терали баш мак на конац ни то ме не биоправдало. И мој је. За своје кукавичлуке човек лако нађе разнезгодне изговоре, али мора знати да ни један није прави. Наплатаказне је на крају.

Гледамо к’о на екрану, Радивоја изведоше двојица под руку иставише у џип.

Чини ми се да сам покуш’о да устанем и да ме је Ђера вратиоруком у столицу.

Жена и деца су код деде и бабе, он овде сам борави у кућизбог оваки’ ствари.

Знам ја да има сваки свој живот и да се људима не треба у ку-ћевна посла мешати, али ово је нешто друго. Улетели ’ајдуци уавлију и вршу. А ми сви гледамо и сеиримо. Не дај ме, Боже!Тако ће они једног по једног.

Дошло је време да богати не живе по својим кућама. А деда ибаба чувају оно што се сачувати може. Образ је први отиш’о.Глава ако и остане добро јест, није боље ни заслужила.

Сео овде да се ишћеретам са земљаком и старим другом, аево шта ми се дешава.

’Тео сам да питам, да ли ће га они сад убити, а уместо тогавелим, да ли се зна шта ће сад бити.

А Ђера к’о неки кад чита временску прогнозу, каже, шема јеустаљена, ако га врате наставља да ради за њи’, а ако га не врате,ради за Светог Петра.

Ваљда ће Радован потерати са судом и полицијом?Ти си непоправљив. Немој то више да питаш, о томе се пред

ватром не говори.И све се окреће. Не видим у чему сам погрешио, да ли је нормално да се

пријави случај или да ћутимо и чекамо да и нас снађе?Нас ово не може да снађе, а сем тога причај тише и зидови

имају уши. После неколико дана сазнао сам да су Радивоја вратили. На

сва своја питања одговорио сам сам себи, како сам знао и умео.С ким год би’ о томе почео, свак’ се некако ребио. Свак’ је им’освоје објашњење.

Неко је био завидан на кућу и богатство, па је вик’о, ако, такому и треба.


Неко је говорио, шта ме брига, нека га гуле кад се с так’имаупетљ’о.

Неко је био срећан што се он или неко његов у тако коло нијеу’ватио.

Кол’ко пута туђа несрећа у човеку изазове неко задовољство,само он то, ако је паметан, прикрива.

Сад смо постали так’и да не умемо ни да прикривамо. Неко је говорио, ’тели сте капитализам, ето вам га! А могли

смо лећи ’де год смо ’тели, па нам није ваљало. То су они што свегледају кроз странку и политику, а мало ли је њи’?

К’о да Жаре Папи, бектија и лемезина, и сад не лежи у каналу,па га нико не дира.

Мени све то не објашњава оно што сам видео. Сав досадашњиживот на једну страну, а ово од данас на другу. К’о кад те изне-нада пробуде да ти кажу лошу вест.

Вратио сам се у село. Гојку сам врн’о његов бицикло. Кад сам уш’о у кућу Милорад ме заокупио, ’оће да сазна како

је Радован. К’о да је све на свету јасно, само што се догађа са Ра-дованом чека да се осветли и боље протумачи. а после тога имада настане бољи и слађи живот.

Не знам што ме мрзи да му причам. Да је био неко други ту снама, па да тај пита све би’ исприч’о.

Кажем, купио сам нафту, нисам укр’о.Зна он да сам ја однео паре и да нисам укр’о, али пита, како

Радован, и како се тај његов домог’о нафте? Па сад продаје љу-дима, откуда му?

Браним се да не знам, откуда му, ено канте, па нека види. А сдруге стране и горим од жеље да му испричам, само кад би мог’ода ме не испитује. Кад би мог’о да ме разуме онако како ја ’оћу.У три речи.

Гора су ми његова питања, него они из џипова. Не могу да из-држим распиткивања, па то ти је.

И зато не почињем.Чуће Милорад кад-тад и опет ће бити како од њега кријем. И

шта има да кријем кад то није моја ствар.Милораде, знаш како је, ја паре, он нафту, а онда свак’ на

своју страну.Он ћути, гуцне мало из оног сатљика, повуче који дим, гледа

ме и више не пита.


Мени сад тек дође нешто тешко, па што да га одбијем, ’ајде даму кажем, па нек пита, шта пита. Није ваљда дошло време да сесинови ребе на очеве. Ако смо две генерације, нисмо два туђасвета.

Он ме још једном изненађује, устане и само се превали прекокревета и заспи к’о клада.

Ја останем још дуго тако у разговору са самим собом. Нијелако разумети то што ми се догађа, отац ми је, требало би да седоговарамо.

Али шта могу кад год сам ’тео с њим да отворено причам, тајмоменат пролети ко ’тица и неће да се врати.”


Ближи се Аранђеловдан, а то значи да морам код рођака Мињена славу. Он живи у граду, али слави код оца, овде, у СтаромСелу.

Снајка припреми све у граду и они у лонцима дотерају, па тусамо подгревају. Ваљда да би мање била са свекрвом. А да ли јето баш тако ни сам не знам. Али претпостављам.

Мињин брат, Милан, млађи је од мене две године, али је истонежењен к’о и ја. Њему нису ни покушавали да нађу младу, нитиби то смели, јер се он страшно љути. Врло пргав човек. Поганопргав, никад се не зна на шта ће то с њим изаћи.

Чим се каже слава у мени нешто заигра. Од старина су нампреносили да се на славу иде на време,

Сад се мало изменило у свему. У понашању за столом, и то.Како сад да водиш разговоре о напретку куће, кад су све то ста-рији људи. А све је спало на њи’. Они нису у снази да би моглида одржавају ни оно што имају. Не можеш причати ни о деци,јер су већина неожењени.

Човек кад је сам и кад га нико не контролише воли и да по-тегне коју више. кочница се откачи и хај!

Нисмо се могли по славама само гледати и ћутати. У топразно ушла је политика. Увукла се, иако јој ту није место. Онавазда чека у заседи да заскочи. виче, ево ме, ево ме!

Надај ми се, пронаћу те ’де био да био. Још петнес’ дана до избора. А узбуђење расте. Ко да ће нам

челенке поспадати с глава, изгуби ли наш.Нисмо ни приметили кад смо заменили оне лепе породичне

разговоре изборном галамом.


КАЗИВАЊЕ ПЕТО

Време је за грлате. И стварно како сам уш’о у оџаклију, рас-права букти пуном паром. Ту су теча и тетка из Београда. ТечаСлоба је преседео цео радни век по комитетима. Али тетка Марадржи главну политичку реч у браку.

Раша Врзовац, селско спадало, човек који тера спрдњу сам сасобом, а да неће са другим, једва чека кад ће му подоћи на ногунеко да га прописно изнервира.

Мајстор је у чупању живаца, зна он да се обрати рецимо мени,а да течу избије из такта. Да му поклопац одлети на таван.

Је ли Боривоје, знаш ли ти што ови комунисти стално мењајуиме?

Видим да ће да ме у’вати у гвожђа, без по муке и без мојевоље, правим се да не чујем.

То ова твоја ђубрад што од агентуре прима паре у Мађарској,она то каже, вели добро наоштрена тетка Мара.

А, Боривоје, знаш ли ти ко стално мења име, коме то треба?Онда мало застане, па каже, криминалцима.Тетка сад више нема шта да чека, скаче ко опарена. Чини јој

се да мора хитно да спашава част. Просу и кафу у брзини, вичеиз све гласа, ђубради капиталистичка, а Мињу моли да је за-штити од силеџија и издајника.

Раша нема намеру да прекине, још у погодном моменту имигне.

Иначе исти тај Раша не навија ни за ког и не прати Дневник ивести. А о другим политичким емисијама да и не говорим.

Чуо сам да ће они један другом продати гласове. Лепи ће сепара ту окренути. Да ми је у миша да се претворим, да уђем уону кесу и да сваку начнем на средини.

Тетка Мара бесно залупи врата, а теча излете за њом. Нећеона да слуша сељачке ђилкоше, а њена нога неће више тај прагпрекорачити, кад нема домаћина да води ред.

У стању опште гунгуле дочекали смо и устајање у славу. Усеби сам некол’ко пута рек’о, помози нам данашњи СветиАр’анђеле да се само ово сврши на добро.

Тај бес и та свађа, једва да је престала током молитве. Видимда Ђоки Ранђићу дркћу руке.

И док се обређују вином препирка добија све јачи и јачи тон.Пратио сам ујка Џару, он је само једном сркнуо чорбу, и после

тога се све време препир’о.


Раша Врзовац је сад преш’о на њега.Ти, Џаро, сигурно навијаш за њи’?Како ти знаш за кога ја навијам?Па, мораш да слушаш жену к’о твој лидер.И за тебе би било боље да је имаш, каже ујна.Ако ће ми се она толико петљати у све, што ће ми, кад ја

морам питати њу за кога да гласам. Ти би јадник глас’о за опо-зицију, знам. Али она не да.

После је ујак Џара говорио да је ’тео да га удари флашом поглави. Можда је и замишљ’о тако нешто, али то не би смео дапокуша, нити би му ујна то одобрила.

Ти си неки стручњак за политику, каже ујна, него да ми ви-димо колики ти је чардак, како ти је обрађена њива, је ли ти пунобор.

Све су покрали ови твоји, тврди Раша.Само да тебе не украду, тако лепог и паметног.Џара, кад је био млад, волео се са Радмилом Тојић, ено је и

сад женска к’о пуце. А навија и за опозицију, зато и њега срцевуче.

И опет је погодио у центар. Сад ујак Џара узе да се правдаујни, како он нема ништа са том Радмилом, и како није ни им’о,већ је то све овај клипан измислио. Булазни ту!

Било је у општој гунгули и нас два-три, који се нисмо мешалиу расправу, нити смо то желели.

И најзад стиже и инспектор Пецић, мало касни, али стиже.Он је партијски друг Мињин. Сео је преко пута мене, мада су мунудили до предњег чела.

Предње чело је загарантовано за деду Миливоја.Доживотно.Само Тито и деда Миливој су доживотни, каже Врзовац.И како се галама стишала само за тренутак, који Раша ко-

ристи опет ко вешт играч и убацује нову коску.Прича се, Пецићу, да си ти наместио Боривоју онај позив у

Славонију.Ко прича, пита Пецић и гледа ме право у очи. Знам ја да су

они политичари и да могу у очи да те гледају, а да лажу на ва-тове.

Прича се по селу, брани се Раша.Је ли ти то Боривој каз’о?


Мене да оставите на миру, а ви се прескачите како ’оћете!Пецић, иначе звезда ове славе, бар он то тако доживљава, с

поносом сад показује прву победу.Што ти причаш на туђа уста?Нисам ’тео да кварим човеку славу и да се беспотребно објаш-

њавам, само сам прогут’о и то велику кнедлу.Све се више пије и све се црње приче причају. Да устану стари

одма’ би пожелели да се врате у гроб.Зар се овако слави? Свак’ сваког’ уједа због неке политике.Чак су нашли да је и ова Мињина, наша снајка, из четничке

фамилије, па је питају како јој се свиђа што јој је муж са Пеци-ћем и гласа за власт.

Она се прави да не чује и носи чанке. Кад све треба да се разилази, ето ти кума Раденка са музи-

ком, ловачка пушка преко рамена и два укрштена реденика.Хармуникаш, виолиниста и бас, питај Бога ’де и’ је кум зака-

чио. Сви су дебело накићени, а песме само треште. Ко обећа да ће да гласа за правог, може да наручи блок пе-

сама бесплатно.Кум Раденко познат к’о фалџија и бећар, ипак омиљен у сва-

ком друштву.Излази напоље, часком испуца патрон и врати се. Млатара

оном пушчетином ко врљиком.Мирише барут к’о на ратишту. У некој другој земљи канди-

дати би се одрекли оваког, зар да и’ так’и фали и уздиже.Али код нас баш се то и тражи. Раденка знају сви, са сваким

тај попије пиће, застане, поприча.Воле људи и да и’ частиш. Воле људи и да и’ засмејаваш. А

гласа се к’о што се навија за клуб. Кад смо били деца, ко је најпо-пуларнији био и ко је најбољи друг био, то је онај што је им’окожну лопту или бицикло. За један круг на бициклу прелазилосе од Звезде на Партизан.Таки су ти ово агитатори. То смо садпренели у политику.

Гужва и мирис барута. Не питај шта ће сад да буде. Кум Ра-денко цврцнут, часком цев окрене према човеку.

Причају да ће га пријавити, углавном они из противничкеекипе.

А знамо да неће.


Све ће ово да се заврши песмом и пијанком. Сутра је нови данк’о да ништа није ни било. Противници ћуте.

Може кум сутра да пређе и у њин табор. Зависи како га ма-мурлук понесе. А сем тога не знамо ко ће с ким на листу. И укоалицију.

Зато победа и пораз немају смисла.Кад сам дош’о кући пита ме Милорад, како је било на слави? Ко сад може и препричати шта се све издогађало.Кажем, добро је било на слави, к’о на слави. Он види човек да мени није до приче и да је наша генерација

изгубила рабош.Само нека је добро!А сви знамо колико смо далеко од добра. „


КАЗИВАЊЕ ШЕСТО

„Живи се некако, смењују се дан и ноћ. Ето, им’о сам некотеле, лепо, шарено.

Тер’о га на пијац, нико ни да крсти. Вратио га кући, дош’о от-купљивач, Жика Џора, купио од прве.

А паре мораш да чекаш. Иначе ми продајемо нашу робу тако што се најчешће мењамо

међу собом. Ако ти имаш лепо прасе и ’оћеш да га кољеш, при-мера ради за Васкрс, а једе ти се јагњетина. А онај тамо имајагње, али му свастика из Београда, која долази за Васкрс, неволи јагњетину. Онда ви мењате међу собом. Али овај пут јанисам, мењ’о, него сам решио да продам то теле. Пролазе сед-мице к’о брзи воз кроз Паланку, а пара нема.

Каже, санкције су, не може да се прође на Дрини. Толико смолили крви, толико песама испевали, толико научници књига на-писали, а Дрина опет да буде граница.

Они и’ товаре на делегрију, па ноћу превозе. Запева Жика к’о рањеник, вели, да само знаш како је кад пу-

цају на тебе. А ти дркћеш к’о лист на ветру. Ако те погоди, по-годи.

Имаш утисак да је он тамо цео фронт само због нашег телетаотворио. А мени наш’о да прича о фронту и пуцњави! И каомало и нас оптужује што смо му теле уопште и дали. К’о да торади по нашем наговору и за наш ћар.

Тај би Жика треб’о да се бави политиком. Криви смо за оношто је његов пос’о.

Размишљам, један ћу дан да у’ватим тог Џору и да га отре-


сем. Не може он да ми узме онако лепо теле и сад к’о не важи,знаш на Дрини пуцају. Још ће ми рећи, кад су видели оно твојетеле, само због њега отворише ватру.

Кога ти то лажеш? Иш’о сам да му претим. На крају ми дао неки шећер, уље и

још неколико џакова цемента. Прихватио сам шта да радим!Дош’о је он и да купи од Добросава Пејића, мог комшије.

Мор’о сам ићи да помогнем да се теле изведе. Они се ломили, накрају решили да му дају, к’о веле кад сам ја некако наплатио иони ће.

Добросав је сламбио ногу, па не може да устаје, а живи сам смајком.

Кад смо ушли у шталу, мајка Стана, поче да се некако реби.Каже пазите, немојте га тако вући, па боле га. Како било да тебетако неко зазја и вуче. Ово је жив створ, видиш да има очи иглаву и ноге! Да се ’рани на уста к’о и ти. Ми смо то гајили игледали к’о члана породице. Кад му уђем у обор, види какопружи главу, воли да се чешка по врату. Разуме више него иксан.

То је страшно разгоропадило Жику који онако куљав, улете ушталу, стаде у балегу, и још се више изнервира. Шчепа виле ипоче да бије оно јадно теле.

Мако сам му виле из руку к’о ништа. Ти какав си, ти би и њу ударио!Ми сад не дамо теле, ни за паре, вели баба. И драго ми је било што ме је разумела и дала подршку.Тебе, Боривоје, Бог поживео, кад си так’и да разумеш и да не

даш на нејачег.Смири се, кажем Џори, није свак’ на свету к’о ти.Баба се узјогунила и вели, не дамо, па не дамо.Жика изаш’о пред шталу, бесан к’о рис. Али ништа не говори.Некако савладам баба Стану у штали. А теленце к’о да је ра-

зумело покорно крене за мном у приколицу.Тако он и њима понуди онај исти шећер, али они одбију.

После неколико дана убедим и’ ја да приме џак шећера, којиодма’ продамо челару Драгиши, а добију још приде и неку леђнупрскалицу, и то је то.

Чујем по народу се стално говори о беспарици и о санкцијама.Све од њи’ зависи, тврде у сав глас.

Може ли да листа шума, ако су санкције?


А може ли да никне ку’руз у Долачи? Би ли могла да се сејабашта?

То политичари дижу себе међу Богове. Как’е санкције, радинешто.

Али има ту и гори’ ствари, ето Веља из Козјачке мале, говорикако је чуо да ће да нас бомбардује двајес’ најмоћни’ државасвета.

Е, брате Вељо, ни мање ни више него двајес’?Реко ми мој Драгосав, он живи у Немачкој, код њи’ то сви

причају.Имају ли те Швабе паметнија посла о чему да причају? Иде

ли тамо ко на пос’о, кад им је то главна тема? Мора и тамо даимају други’ кућевни’ послова.

Али тако каже, двајес’ њи’ ће да бију нас.Не велим да Драгосав лаже, али како он зна шта Швабе при-

чају међу собом, кад су сами, само му то нисам рек’о.Знам оно кад су нас три царевине напале, причали су стари.

Па смо и то једва издржали. А ни царевине се нису баш пофа-лиле, изгубили смо половину становништва, и опет остали.Ишли преко Албаније. Ал’ двајес’, не иде ми у главу. Чуо сам јада нас неки други оптужују да волимо да претерујемо.

Боривоје, ти знаш да је мој Драгосав озбиљан човек, ишли стеу школу заједно, кад он каже, ту нема. Он неће да лаже да гасечеш. Је л’ тако?

Тако је. А може бити да није нешто разумео? Кол’ко ја о ра-товима знам, то се до сад није догађало. Ако ли се и та модауведе надрљали смо к’о жути.

Сетио сам се и Рајцана из Јарчиброда. Тај Рајцан је им’оједан’есторо деце. И у кафани за окладу није мог’о све у цугу данаброји, без застајкивања, имена све деце.

Вељо, је л’ ти можеш да набројиш имена сви ти земаља, тидвајес, што ће да нас пљеште, мајке ти?

Не могу. Али то ће да буде! Ту се десио и деда Светомир, звани Цона, његов отац је, каже,

био у том рату кад су нас напала три цара. Стек’о је пријатеља,неког Француза, кога је после доводио у Старо Село. И он знаколики су нам Французи пријатељи и да они то ни случајно нећедопустити.

Зато сам и пит’о, јесу ли и они у ти двајес’?


Каже, чини ми се да јесу.Нису, исколачи се Цона. То је проклета швапска пропагенда.

Лаг’о је Швабин радио и да је Хитлер узео Москву, па шта јебило.

Питамо и учитеља Драју, он чита новине сваки дан, угледан ипоштен човек. Али одма’ каже, јесу, и Французи су у ти двајес’,и још додаје, они су једни од главни заговорника.

Баци ти те новине, учо, у клозет, или избриши нешто њима,немој да се нађеш увређен ниси и’ ти пис’о. Ти само велиш дапише, а сам знаш да то не може бити.

Него ко је пис’о те новине?Пис’о и’ је неки Шваба, па дотурио овим нашима, што се по

Мађарској састају са којекиме. Мо’ш труковати по артији што тије воља, али то да буде не може. Бацаће они и летке из авиона,па и прошли пут су, да те само увере како су већ једном побе-дили.

Да видиш и мени се чинило да је деда Цона у праву. У стварида би то лепше било. Али судити у оваком случају не умем.

Сетио сам се и учитељице Зоре, која је осамдесет и неке во-дила децу пред споменик Француској у Калемегдан, читала имиз књиге „Солунци говоре” и плакала.

Децо, та нас земља никад неће заборавити. Ми њој много ду-гујемо.

После је засед’о Комитет и дирекор школе умало није осудиои отпустио Зору због национализма.

Спас’о је стрикан из Београда. Веза чини све. Тај стриц јеседео у Влади, ништа велико није био. Али довољно. Можеш тибити ко ’оћеш и как’и ’оћеш, ако нађеш подршку из више власти,твоје се меље.

Како год било и како год причали, намеће се једно питање,кака је прека потреба ти држава да се обрачунају са Србима?

Неко рече, да нису наши нешто изварали, за неке паре, илинеке друге ствари, које ми не знамо? Да нису аписали неке кре-дите, па сад неће да врате? Ти седиш овде, ко да ће тебе неко даизвести, како ствар стоји. Они веле, дозволи приша, само даузмем још овај кредит, после ће бити све како ваља.

Гојко вели да је слуш’о на радију од неког нашег писца илистручњака да ће се они што ће тек да нас млаве распасти, ако ненађу кога ће да бију.


А ја чуо да треба да праве неку прославу, а то не може безтуче. Прославља се по века тог њиног дружења. Па у Боснидобар теферич, без чакије у стомаку не иде.

То, боме, к’о браћа Пиндићи из Козјачке мале, вели дедаЦона.

Та браћа била су пре кад је он био млад страх и трепет. Билои’ је чет’ри. Оду на вашер, ако се не нађе повољна прилика да набрзу руку избију неког, кад се врате кући излемају се међусобом.

’Ајте људи, молим вас, то су све многољудне и озбиљнедржаве, как’и Пиндићи!

Да нису чули, оно што се код нас прича, да су ови наши про-мували план за Теслино оружје?

Испаде да тај Тесла није нама баш ни од неке користи. Штаму би да прави так’а оружја због који се бомбардују државе?

Није ту крив Тесла, него они што су украли његов план.Значи, опет неки наш лоповлук је у питању. Знао сам да ће

нам то кад-тад доћи главе. Не могу ти ови наши да седе код кућеи гледају своја посла. Сваки час се с неким докаче.

Ми смо водили два светска рата. И оба пута смо своје савез-нике лепо задужили. Сад би био ред да нам се одуже.

Није то нека да кажеш моба. Па кад он дође на рад теби, да мувратиш. Што јачи, то више у праву, тако се гледа.

А на остале нико ни главу да окрене. Ко нас наврати да то-лико погрешимо, да се дружимо с онима што им је много иглаву да окрену. Тако велики пријатељи да им је тешко због наси из ’лада у ’лад да се преместе.

Видиш, опет зову на вежбу? Тебе не зову, каже Дуле Мачак, вреди што се рођа Миња учла-

нио код Пецића!Сви се насмејаше.Против света ћеш се борити, али против так’е досетке нећеш.Не зову, велим, па може неки рат и без мене. Види себе как’и

си, волу реп да ишчупаш, а сваки пут те маша.А да будем искрен ни сам не знам да л’ је то нешто Миња сре-

ђив’о, ил’ то што сам на слави ћут’о и гут’о, или онако случајно.Тек ови не зову. А која вајда, кад ћу опет бити у ратној зони,звали не звали.

И настаде рат.


Рекли су нам да ће почети, ма како почео, неочекивано.Кад је то зазујало и заујало, изнад глава. К’о да велике силе

ору небеску њиву. Па све к’о с неким плугом превртачом. Мипритиснути уза земљу питамо се што нисмо ископали земунице,само да им нестанемо с ока. А не знамо да се од људског зло-чина не да побећи.

Деда Миливој каже, то зуји светска политика.Да је икад, иједан народ им’о бројнијег противника наспрам

себе, да га туче с веће висине, да не може ни да га види.Пљеска свуда, а ни носа није помолио.Унапред се зна ко ће да победи. Може одма’ да почне да

спрема ражњеве да се победа слави. Само чудо једно, победниксе не показује.

Измак’о се да види своју победу, које се он иначе стиди, а нећето да призна. Грува нас на екрану, и у животу.

Деда Миливоје, как’и су то ратови без фронта?Ово су чисто електричне ствари. Децо, нека је противник ко-

лики је, чекајте га да сиђе на земљу. Ово ти је к’о рој ’чела, кадсе рој дигне не мош му ништа, али он мора да се спусти.

Земљи, мацо!Лако је деда Миливоју да пореди са ’челама, кад се будемо

ми с њима клали по улицама, јаругама и ливадама, са чим ћемосе ми поредити?

Увек је требало и нашој генерацији требало, и генерацији нашихочева и дедова и кад је био и Карађорђе, па кад позива Турчин,увек је треб’о неки Вељко, или Лука, да изађе пред војску. Да седовати за врат са противником. Велико је било, ако си ти био и дагледаш мегдан, да чекаш шта ће бити, камоли да учествујеш.

Ти ту стој, па ако дођеш на ред, дош’о си.Е, утеши нас деда да знаш.У Средњој мали рокнуло иза штале Радисава Васића, званог

Крпела.Вест се раширила брзином муње, била једно пре подне уз-

будљива, већ поподне изгубила на снази и свежини и нестала.Мислим, овај пут стварно, треба изаћи у поље, радови по-

чињу. Ако зукћу, нека зукћу, то им је пос’о. Не мо’ш да оставишбашту незасејану, гладна уста немају шта да погледају. И у ратусе једе. Некоме је и смрт пос’о. Један сеје лук, други смрт. Таконам је писано.


Ти пре’седници и комаданти ваљда немају куд, примили пареод фабрика оружја. Ми им ту дођемо к’о најзгоднији.

Они то ’оће да скину нашег пре’седника, е о томе се ради дазнаш!

Пази да ми не откријеш каку државну тајну. ’Де ће га овакоскинути, пре ћемо ми помрети. Или то тера зеца да истера вука,а?

Е, кад би’ ја им’о власт, прво би забранио те пословице, козуцне, двајес’пет по туру.

У овој земљи куд год пружиш корак све ти је светска поли-тика. Ни у блато не можеш да угацаш, а да се не сретнеш са ве-ликим светом.

Прођем поред школе, кад тамо гори светло, кажем себи, ајдеда свратим и да видим кака је мука.

Унутра два наставника, веле дежурни су. Телевизор ради. Аони снуждени к’о покисли ћурићи.

Коме ви људи дежурате кад на километар нема ни живедуше?

Углас кажу, тако им наредили.Има ли та наша Влада и Врховна команда памети, што држи

људе по учионицама што и’ не пусти да спавају по својим ку-ћама к’о сав остали свет?

Имате ли ви људи стварно неки пос’о овде или само тако се-дате?

Онај старији, пореклом Дробњак из Мокрог, вели да јавимо,ако нас погоде. И добро вели човек.

Ми к’о да имамо вишка људи, па сад би да се неки’ отарасимо.Ето како се не поштују људи, та двојица претворена у ноћне чу-варе што је много испод њини’ способности. Је ли могуће да намје мало ове муке одозго, па да сад неко седи и смишља и мукуодоздо?

Прођем крај Ранђића брда, а тамо к’о на аеромитингу. Главнуреч води баба Смиљана. Моја баба Живодарка је за њу говорилада не зна ’лебац да испече, или загори или остане непечен. А етосад од ње нико не може ни реч да проговори.

Она разликује шта је шта на небу, а не уме ни да изговори.Кад она жишка што лети по небу крене ка реци, она виче,

увас! То јој је авакс.


Галама, у оном мраку свак се храбри, неће баш њега, а иСтаро Село је далеко од центра света. Ма, авионска станица.Нема овде ни значајни’ личности. Бар се ми тако тешимо,најјача политичка личност је Гојко, а он је председник Меснезаједнице. Тако смо ти ми себи одредили меру. Само нема ко дајави авионима да смо ми једно мирно и безначајно село, негдена Балкану. И да ни сами себе не знамо на карти да нађемо.

Ипак ми из главе не излазе она двојица из школе. Зар онаконапустити људе и натерати и’ да седе на мети?

Да то неко није примио паре, па нас овде сад замајава?У све се меша деда Цона, његово ново питање је има ли који

писмен човек у нашој општини, ако нема да се иде у Београд, дасе јави Французима шта се нама догађа.

Нико неће да слуша Цону, кажу му, па они нас и бомбардују.Једино су Грци осветлали образ.

Видим ја да ви млади никог не слушате, а на швапску пропа-ганду лепите се к’о муве на нешто. Не одбацујте старе прове-рене пријатеље. Ваши дедови су силну крв пролили да би седоказали и да би таке пријатеље стекли. А ви прелазите прекотога тек тако.

Шта су наши дедови доказали својим мртвим главама, бојимсе да ником није јасно. То су се, ваљда политичари и богаташидодворавали туђим министрима и пре’седницима. А све к’о данама буде боље.

Деда, не бежи се у шуму од ’ајдука!Раша Врзовац не престаје, не поштује ни године Цонине,

вели, тако је. ’Ајде ми нашим пријатељима, Французима, да по-шаљемо писмо по голубу. Неће га пресрести уваси што реклабаба Смиљана, снимање иде само на метал. А голуб штрцне по-зади. Замагли то, мој Цона!

Доста! Причаш кол’ко знаш, закључује Цона и одлази даље одовог Врзовца.

Кад сам дош’о кући, а оно код мене пуна соба. Рођак Миња ињегови. Сви. И снајка. Обрадов’о сам се нема шта. Деца диглаграју, сви се одушевљено поздрављамо. Милорад само што неполети, пуна му кућа народа.

Тако и бомбардовање може имати своју добру страну.Чини ти се да сад изађеш у двориште, па и сама кућа изгледа

веселије.


Миња ме одваја у другу собу. Пита, могу ли код тебе моји дабуду неко време.

Може брате, колико ’оћеш! А к’о успут ми објашњава што није отиш’о његовима. Прво,

ми смо даљи од пута, друго-тамо и’ неко може тражити.Не питам ко би њега у ово невреме мог’о да тражи, али то ме

малко лецну. Зна се у овој земљи, у ово време, ко кога може наоваким адресама да тражи.

Он је сад, то каже тише, преш’о у неку другу политичку па-ртију, тамо је доста боље. Та партија није непријатељ ови’ штонас бомбардују, ми сви треба да се укључимо у савез са савез-ницима, па нас неће дирати.

Видим, и мој би Милорад био сад за ту партију. Он би јој сеприкључио још вечерас, прикључио би се он коме год ’оћеш,само да му је пуна кућа.

Е, мој рођаче, ’оћемо л’ се и ми прикључити савезу кад будунеког још мањег од нас тукли? Да и ми добијемо један град, на-пример к’о Ниш, да то буде наша прилика да се покажемо, как’исмо к’о јунаци и људи, само му то нисам рек’о. Па да светске но-вине кажу, ево видите овај град, до синоћ миран и тих, како суга Срби разорили. Па ће све њине новине да нам честитају. Аако нам још остане образа, кол’ко за нокат, ми ћемо се увлачитиу мишије рупе. Ако буде места.

Бој’о сам се да не помисли да ми је криво што је дош’о, па дасе нешто рогушим, зато нисам даље наставио. Само сам јошрек’о да према тој новој теорији и новом мишљењу једино доброможе бити кад стојиш у реду који бије, а лоше је у реду који јетучен.

Е, баш тако, обрадован вели он. Питам се да л’ ће тако и по-штења и света нестати? Гаји децу, а ’оће у ред који бије, запео к’оСивоња. Те сам ноћи расправљ’о сам са собом, тук’о се у главу ипрси. Кад сам тачно засп’о не знам. Али чини ми се да сам целуноћ сањ’о како возим авион и бомбардујем неке туђе градове.

Пробудио сам се у зноју. И бесу. Што да сањам оно што другираде, није то за мене.

Иди ти и не брини, снаћемо се ми.И богами он оде. Ујутру вриска оне деце у кући, а најгори је Милорад. Он ту

децу вода, прави им свирале од врбе, а на потоку воденицу од


шаровине. Кад год ме погледа, из очију му прочитам, ево штамени фали. И има право човек. Али к’о да сам за ово само јакрив.

Није само наша кућа у Старом Селу оживела. Има и’ још.Ако у овој муци и пометњи има нешто добро, онда је то страх

који је истер’о из градова нашу родбину, и обновио село. Мило-рада да питаш он би волео да бомбардовање потраје. Само каже,неће нас. Није га брига за слике са екрана. Народ игра на мо-стовима, на трговима. Он је добио пуну кућу.

И снајка се снашла у нашој кући. Осећа се женска рука, па тоти је. Она и Сандра, то јој је ћерка, један дан избрисале све про-зоре да је кућа прогледала.

Почеле да месе којекаква јела, милина божија. Мали Бојан,тупка лоптом по авлији цео дан. И тако пролази некол’ко нео-бични’ дана, нарочито за мог Милорада.

Долази недеља, јутро је лепо, све се смирује. Они од горе к’о дасу заборавили да нас посипају бомбама и не лете.

Можда су се иза леђа споразумели са нашом Владом. К’о дасу једном тако. Већину ствари власт ради иза леђа свог народа.Уосталом власт нема кога другог да превари. Суштина политикеје наћи погодну жртву.А она нема други’ леђа на која може да сенавали. А ми немамо друге власти од оне коју смо сами попелина грбачу.

По небу зује. Па и нека зује, само нека не бацају бомбе. По-над’о се ја да је памет победила, макер и она скривена. Баш ћуда идем да обиђем усеве у Луговима. Спушто сам се низ Каме-нитовац, кад негде при дну сретнем се са Гојком.

Шта је ово, брате Боривоје?К’о да сам ја крив за бомбардовање. К’о да так’а питања мени

треба под нос потурати. К’о да то има смисла да један другомевичемо: Шта то би?

Гојко, и сам видиш, што мене питаш…Је ли ово рат? Шта се ово ради? Как’и је то рат кад нигде не

видиш ни гуравог војника?Много питаш, мој Гојко! Биће и окршаја и војника, сачекај

мало. Ми смо имали ратова за све. Ако се још сећаш?То није ствар за јуначење или фалу. Добио позив, мор’о си да

идеш. Кажу мени, Боривоје, неки се крију, код родбине и не ода-зивају се.


Раде људи и горе ствари, одговарам. Не сикирам се ја за њи’,него за мене. Зато се питам шта ћемо сад сами, без савезника.

Шта је са Русима, јуче су њини били на Тргу? Мислио сам да га охрабрим како су јуче руски козаци, са

оним великим капама певали на Тргу Републике. Зар нису Руси уз нас? Можда данас не бомбардују, што су

они…Уплашили се песме, вели Гојко. Добро пева Јелцинова опози-

ција. Шта рече, нешто нисам разумео, војска и опозиција?Они официри су руски црвени, њи’ подржавају ови наши, а

заједно су против руског пре’седника, који треба да нас помогне.Аууу, Гојко, па то смо опет надрљали!Није најгоре кад народу претиш лошим вестима, него кад су

оне таке да он почиње да губи наду. Ни црн образ није нештотако страшно, народ то некако опере. Ако сачува главу.Али даживимо оваки живот, то је најгоре. Издржи ти да те сви осуђују.

Пошто видим да се о томе више не исплати причати, јер суствари кренуле на лошу страну. ’Ајде и ја разговор да окренемне би ли нам за моменат било лакше и лепше.

Јеси ли чуо да је дош’о Марко Чкиљин?’Ајмо до њега.Тај Марко се пре с нама пуно дружио, иако му је кућа била

даље од наши’ кућа, али док није отиш’о у град дружили смо сек’о прави. Тамо га одвела нада да може бити масно, добро и уг-лађено, к’о детету кад покажеш слаткиш. Његов отац је увек по-кушав’о да га врати кући. Стари Чкиља, био је легенда нашегкраја. Свему и свакоме је мог’о доскочити, али своме сину није.Кад имаш неку муку и не умеш нешто да решиш, трк код Чкиљепо савет. Он је имо ексер и сељачки опанак на нози, помоћу тодвоје мог’о је све. Рачун је познав’о, боље од професора и свешто се деси уме да преведе на језик бројки.

Нема те светске политике, коју Чкиља не уме да пренесе убројке, а после и слепац види.

Прич’о ми Милорад, на пример кад је почело да се ђубрењиве вештаком, Ранисав Васић, звани Чкиља, узме један стариексер и пише по предњем делу опанка, одозго из неба.

Каже, реци цену ђубрета. Запише.


Реци кол’ко треба по ’ектару?Запише.Реци кол’ко више роди, него обично без ђубрета? Запише.Дуго нешто рачуна,преврће очима, враћа ескер у мали џеп и

изјављује.Нема рачун да се баца ћубре. Не можеш економски да до-

бијеш, само количински.Економски, и тако је умео да гледа, и да каже, ти си њега

купио.Прич’о је да је ђубре тур’о и уста, жвак’о га и каз’о, ово није

низашта, није никака најест!Сви су му се смејали, али он је био један од највећи’ против-

ника вештачког ђубрива у нашем крају. А кад је чуо да су некистручњаци у Швајцарској изјавили да је вештачко ђубре штетнопо здравље људи, чим седне на гајбу пред продавницом, одма’започне о томе како ћемо се сви, сем њега, истровати. Комшијесу понекад говориле, а то се и сад догађа, да су његови старискривили што је он так’и. Шапутало се да је његов деда или пра-деда, заврн’о неке у рачуну. И то много.

Само то нико није проверио. А мислим да лажу.Томе Чкиљи, десила се модернизација у кући, лупили су га ’де

се није над’о. Добио је помодну снајку, која неће у село ни жива,ни мртва. и што је најгоре не да ни његовом Марку, кога смо свиод милоште звали Чкиљин. Кочоперна снајица дозвољавала је даЧкиљин дође у Старо Село само за славу, Светог Пантелију.

Чкиља не би био који је кад и на то не би им’о одговор. Легнеон једног дана у кревет и као разболи се на смрт. Забаци очи,укочи се, и ни жени не рекне о чему се ради да га не би некакоодала. Рачуна он, женска страна излануће се, а после крај.

Посећује га родбина, и комшије. А он ништа. Једно те једно.Усићио се, очи затворио напола и укће.Дошли му син и снајка изграда. Остали дан-два, па одоше. Види Чкиља, ни то не помаже.

Други пут сав се искриви, и као не може ни да говори. Опро-сти ми Боже, баца све главу на страну. Опет посете, опет кук-њава, нико не зна шта му је. А он упоран, вели у себи једном ћеда истера што је потер’о.

Отиш’о и мој Милорад да га посети, одма’ каз’о жени Да-ринки, изађи ти да му ја нешто кажем.


Она веселница кука, само што ми није умро, али ту је. Видим ја да је он ту, вели Милорад. Кад су остали сами, Чкиљо, не вреди ти, неће се ови твоји вра-

тити, па Бог.Мислиш? И скочи. Добро ми ти кажеш, Милораде, море и не морају.

Наће за њи’ Чкиља други лек.Што Чкиљи није годинама успевало, ови што лете по небу, на-

летници Сотонини, успели су за један дан. Пукла је селом вест,вратили се Чкиљин и његова. Јача је та вест, него да су јавили даје инфаркт добила цела америчка Влада.

Да бар имају деце, говорио је Чкиља, па нека и’ ’де су. Задецом се иде. Али за ким иде онај мој, ми’ољски ован, заћорио,а ’вамо нема појма. Он ти је на препорцију неког Танасија Ђе-нића, жена иде напред он за њом. На пијаци кад продаје краву,она се годи, он прими паре од купца, јер људи шта ће, поштујумушко. Иако он не сме ни да проглави. Он оне паре одма’ пружињој, а она с замотуљком одма’ под појас. Цео се живот бој’о даму је ’наку неко не отме. Није знао да нико њу не би ни ’тео.Таки је и овај мој.

У авлију смо им банули негде пред ручак. Вешт је Чкиља, видида је дошло његови пет минута, дочек’о нас ко Богове.

’Де сте ви досад, другови сте, треба да се полазите? ВичеЧкиља сав ван себе.

На асталу се нађе пљоска оне жујке старе двајес’ година.’Тео да је отворим за испраћај унука у војску, али шта ћу, по-

пијте ви његови другови, кад немам унука.Снајка нам се и не приближава, а види се да ’оће да пукне.

Чкиља нас тера и нутка.Пијте децо, кад не могу ја!Верујем да је благосиљ’о и оне што ратују изнад облака, они

су му сина вратили, а његово је да га врати у наше друштво. Аснајкино је да савије шипке и да иде одакле је дошла.

Деде, море, потегни, нуди и све се кези. Снајка нема куд, видида се нашла у његовој авлији, и у његовој власти.

Она ракија, у почетку, и иде и не иде, али кад се отме, клизик’о блесава.

А отела се негде око два сата, ни један од нас тројице није за-сигурно знао како се зове.


Неко од нас је помен’о кафану.Јашта децо, прихватио је Чкиља, да се иде, него како! Жив

човек, воли све! Испратио нас онако накићене, и ост’о срећан на капији и за-

довољан к’о да му је изигр’о лоз.У кафани исти они ко и увек. Дочекују нас грајом. Чкиљиног

задиркују к’о да никад није ни одлазио из Старог Села.Рат изгледа ’оће да се прекине? Дошли опозициони генерали! Боривоје, ти си човек способан, прош’о си доста, био си и у

рату, ’де имају генерали у опозицији?Имају у Русији, каже Гојко, па мало после додаде, и код нас. Па је ли нам то једина сличност? Ми би ’тели да будемо слични, не зато што волимо Русе, него

волимо да будемо Руси, да нам је така снага и моћ, војска и сила.Не знам, велим ја, да ли нам је једина сличност, али знам да

има ту нешто.Благоје Перић, Пердика, фали се како се не боји копнене ин-

тервенције. Тук’о се он и по вашерима, ето питај твога Чкиљу,шта је било прошле године за Ми’ољдан.

Није Пердика устукну’о ни пред јачима, ни пред нејачима.Што се тиче тога он се не боји. Али ако ћемо искрено, он немашта ни да изгуби, нема жене, нема деце, отац и мајка му по-мрли. Ово некоме са стране делује к’о да је нерањив.

Не може ти то проћи без Раше Врзовца, он виче, кад они на-ступе одозго од планине, ти Пердика напуни гаће, кад будешбеж’о и кад ти буде испадало из ногавица, они ће се поклизатина оно твоје, и Бога ми каки су јунаци, има да заврше у гипсу.

Раша к’о Раша, тера оно своје, чини ми се кад би му смрт селау бркове, он би исто оно.Ту смо подобро попили, решио сам даћутим, знам да је ово најтање стање и да се можеш избрукати иизлајати да те ни Тамнава, ни Сава не могу опрати.

Чкиљин се распиштољио, ’оће да се прикаже да је из града.Ниси ти, Чкиљин, из града, па и да јеси, шта с тим! Али ниси. Гојко сад започео неке своје ратне догодовштине, а у њима

к’о све он јунак, а заборавио да га ја слушам. Празног јуначења и лармања колико ’оћеш. Цицка, коноба-

рица, заинтересовала се за Чкиљиног, ново је лице. Он прича освојим великим пословима, коме је шта рек’о и с ким је на ти.А знам да копа руду у руднику, коп’о овде или тамо, исто ти је.


Локал смо напустили тек што је почело да се ’вата вече. Расталисмо се к’о што иде.

Кући нисам смео. Како да разочарам Мињину децу, која умени гледају пријатеља и заштитника?

Није ме брига за мене. Шта ће о мени мислити није важно,али промениће мишљење о људима. То значи и о себи кад дођевреме. Немам куд, иди вамо, иди тамо, дотетур’о сам у близинукуће. Видим светло, а кажу бациће неку мрежу и више ни његанећемо имати.

Са нама се то играју зли чаробњаци. Кад се једног дана будеписала историја, нека се пише у виду бајке. И све ружно некабуде у бајци, лакше ћемо разумети. И деци причати. А предла-жем и знам да је боље, да ми ћутимо бар једно педесет година,па кад после тога разјапимо уста, причаћемо, ако будемо ималио чему да причамо. Ако видимо да и даље мељемо све саме глу-пости, ћутање се продужава за следећи педесет.

Ујутру је све опет кренуло својим током. Нисам научио даимам коме да се правдам, па се нисам ни правд’о. А знам даможе имати своју лепоту и кад човек има коме да се правда. Асве има и своју цену.

Рат је прест’о сам од себе, а да противничког војника нисмони видели. К’о да се водио само на екрану уз повремено падањекојечега са неба. Али кад се завршио и кад је наступио мир к’окад подигнеш поклопац са мравињака. Све се размили на својустрану.

Из села су почели да одлазе они што су бежећи да склонеглаву у њега дошли. Опет ће оно бити место ’де умире живот.

Место, на коме смалаксава народ. Док је све трајало мислили смо, само да се заврши. Све ће

бити добро, нисмо се питали има ли горива, пошто је струја, јесули санкције. Ништа се нисмо питали, доста нам је било да се за-врши.Сад кад је рат готов, одједном је пред нама море проблема.Више није важно да ли је рат или није, ми смо научили да ку-камо. Није важно има ли проблема или нема, ми кукамо. И кадсе они смањују, и кад су у изгледу бољи дани, ми кукамо. Ваљдасмо таки народ.

Миња је дош’о једног јутра, попио кафу, попаков’о ствари иодвео своје у град.

Прича да је на Косово ушло много војски.


Чије је сад Косово, питам га. Он се искашљава, а чим то радик’о и његов деда Милун, неће да ти одговори. Или смишља какода ти одговори да мање знаш него кад си пит’о.

Косово је и даље на неки начин наше.До сад је било на сваки начин наше, па није ваљало. Би ли то

могло овако да се каже да оно на неки начин није наше. Ако тако признамо, онда је тако. Не зависи то ваљда све од нашег признања. Ко је икад нешто

нас пит’о? Нису нас питали ни кад нам крмачу за порез узимају,а да ће нас питати за Косово.

Не знам сад још, вели, остаје нам да чекамо.Колико видим ми се налазимо у четрес’ петој години.

Свршило се што се свршило и свак сад тражи себе. Погубилисмо се. Неко жив, неко мртав, неко победник, неко поражен,само му то нисам рек’о.

А има и избеглица?Има. Кад је на неки начин наше, чије су избеглице?Наше, чије би биле! На сваки начин?Не ’ватај ме за реч. А они имају добеглице.Так’и су се разговори водили, јер ником није било јасно шта

ће сад бити.Попили су кафу, деца појела парче пите и отишли су.За собом су оставили радост, игру, и лепоту божију. Милорад ија смо дуго ћутали. Онда се он диг’о и отиш’о да петља нештооко стоке.

Недеља је, рек’о себи, Боривоје, да прошеташ мало. Видим напакована кола и на гепецима ствари. Одлазе, из-

влаче се из старе љуштуре к’о пуж. А она остаје у корову да јешутне неки ловац или неки докони пензионер што купи пужеве.

Кад сам стиг’о код Чкиљиног, а оно и он отиш’о.Заокупила гаона његова, опростила му све испаде у време боравка на селу.Сад ће он да буде опет онај стари добри Марко. Љуштура, или типужева кућица, звала се Чкиљин. Она је ишла по кафанама,блејала и није слушала жену.

Он, не. Чкиља седи пред кућом, под крушком, извадио чувени криви

ексер и пише по опанку.


Шта рачунаш?Рачунам да сам добио рат. Онај мој ће се морати вратити. Кад

се сабере све, станарина, ’рана, одећа, обућа, снајчине мазарије,фали им једна просечна плата. А ја да дотирам нећу. Намеће сесамо по себи, мораће да се врате.

А да се не снађу на неки други начин?И за то су се потрудили натовци и политичари. Нагурали и’

тамо к’о у свињац, па свако режи на сваког и скичи како је лошеи како нема места.

Видим Чкиљи рат не може ништа. Он је добро сконт’о у главида једном мора да вагне и на његову страну. Заборавио је Чкиљада и овде неће тећи мед и млеко. Кад они буду на чекању, начему ћемо тек бити ми, само му то нисам рек’о да не покваримњегову замисао. Највећи губитник овог рата је мој Милорад. Онје изгубио несуђене унучиће и другаре. Не сме он к’о Чкиља дакаже пред снајком, жена која не може да роди двоје, кака је тожена. И одма’ опанак и своди рачун.

Кад чује да је неко умро, он одма’ сведе рачун и закључи данема рачун да се умире. Милораду је само жао, он живи без ра-чунања, и без збрајања и посматрања. Он живи да би биожив.Чкиља вади ексер и срачунава шта су нам све срушили иколика је штета. И за наш мост је израчун’о, кол’ко је им’о килагвожђа, па пута, па пута, па триес’ пост’о дод’о, па инфлација.Могу ти рећи, умало па прецизно. Кад смо у новинама прочи-тали били смо шокирани.

Чкиља погодио.”


КАЗИВАЊЕ СЕДМО

Ево, прошло је неко време како се рат завршио. Па се све уз-буркало и згусло. Окрени како ’оћеш, али политика опет посталаглавна. На све стране држе се скупови, једни причају како су по-бедили у рату, а други како су они први неспособни и са свимазавађени.

Човеку остаје само да једнима поверује.Рајко Врабац ме зове на славу своје партије.Чекај, море Рајко, знаш ли ти шта причаш? ’Де политика

може имати славу?Може, вели, само ти дођи.Как’и сте ви људи кад се спрдате са славом?Позван си.Знам да сам позван, али јесте ли ви свесни как’у грешку чи-

ните? Политика је да се надлагивамо, да подмећемо једни дру-гима ногу, да смишљамо једни за друге трачеве, али да будеслава, то не иде! Ко је први смислио да споји то двоје, политикуи славу? Е, свашта живом човеку падне на памет. Сад је тако,што ми не би имали славу?

Видим ја, овај Рајко, отиш’о у варош, па застранио. Славамора да има домаћина и да се преноси од оца на сина. Не градеони ваљда так’е партије да од оца остаје сину? Мани га се онда!

Одем да радим на њиву, усамим се, а на ушима ми све оношто Рајко прича.

Шта је то с нама кад ни сељачке послове не можемо да оба-вљамо к’о људи? Пошто видим да није друге, него да се иде.


Партија нема кућу, нема сељачку оџаклију. Једног су прогла-сили за домаћина, све к’о право, а сви знамо да се то неко с намаигра. Гледам да иза неког ћошка не изађу, па да нам се насмеју.Није тешко наругати се човеку сељаку, неуком у так’им радњамаи пословима.

Гостили су ме, Врабац и његови, цело једно после подне. Воденекаке разговоре, ко ће шта бити кад победе. А све узимају к’осигурно. И откуда им само онак’е речи?

Кад дођоше до мене, прво Рајко, а онда и остали стадоше даме фале, то ти је да умало и сам нисам поверов’о. Знам ја кадфалиш човека, ’оћеш нешто да га искористиш. Слуш’о сам претога како причају да је наше тржиште затворено. Да Европаједва чека да се наша роба нађе на њеним трпезама.

Знаш ли пошто ће бити наша вишња?Ми не можемо да задовољимо ни један посто тог великог

тржишта.Малину ко буде им’о, обогатиће се. Они су жељни да се за-

сладе нашом воћком. Имају и своје, али нема у њој сунца.Вода на уста да ти пође. Још мало па да завапим, кад је так’а

к’о што кажете, што је ми не оставимо за себе? Нису ни нашауста чупава, па јесам ли у праву?

Све ће ми да извеземо. А и села ће нам оживети. Кад се у селупочне добро зарађивати, људи ће почети да се враћају, што и неби? Од добре зараде и сигурног посла још нико не бежи. Нас јеу градове отерала књижица и кожни капут, сад кад тога нема,има да нам процвета.

А што су лупали мостове?Они су и тако били дотрајали. Кад нам се отвори то велико

тржиште имаћемо да платимо.А зна се да нама ништа није скупо, ако имамо да платимо.

После ћемо видети, ако нам нешто остане, добро јес’, а ако неостане, Боже мој, и други су бивали у кризи.

Мени су се ти велики планови некако свидели.Не сме, велим, човек да лаже на своју славу.Изнели смо ти план, Боривоје, сад се од тебе тражи да будеш

кандидат на нашој листи.Да су ми штогод нудили, паре или тако нешто, пос’о, одбио

би’. Можда би’ и напустио славу.


Али да се наше малине, шљиве и вишње продају на пијациЕвропе, то је упалило, те пристанем. А нарочито ме дирнуло онода ће села оживети.

Како је славље и куцање међу њима настало, к’о да су добилиизборе и извезли оно што причају. То ми се додуше није сви-дело, али шта ћу, прогутам.

Тапшање по рамену у стилу, ти си наш, још ми се мање свиђа.Али ако ’оћеш да помогнеш својој држави, ред је да нешто и про-гуташ.

Објашњавају они мени и како да се понашам. Манте се људитога, ако ја за оволике моје године нисам научио да се понашам,политика и странка да ме науче!

Кад сам дош’о кући тек онда ме постиг’о неки умор. Осећамда ме уваљују у нешто неприлично. Није да сам неки свиленко,али не би’ ’тео да се свађам са самим собом. Не знам како дакажем Милораду. Стај’о сам крај прозора и глед’о напоље,велим му да су ме кандидовали за одборника.

Непријатно би му било да чује од другог. Как’а смо ми кућакад нас други обавештава о оном што се догађа међу нама.

Кажу да се краљ дописив’о са Дражом преко Черчила, затому је и пропала држава. Не мо’ш да се објасниш преко другог.

Чим ми је то синуло одма’ сам изаш’о, да не слушам шта ћеМилорад рећи.

Он није ништа ни говорио. А треб’о је. Да сам био на његовомместу, па да се мој син тако кандидов’о, саветов’о би’ га да семане политике, није то за нас сељаке.

Ето, ми Петровићи, вековима смо овде. А никад нико није бионека власт. Учествовали смо у свакаквим ратовима, али чин ивласт нисмо имали. ’Де ја сад први да прекинем тај ланац.

Не прође ни дан, да неко од они’ из партије, не дође до мене.Траже да обилазим село.

Старо Село се састоји, запамти, требаће ти, од три мале:Козјачка, Средњачка и Међица. Највећа је Средњачка, а најмањаМеђица.

Ми, Петровићи, сместили смо се на овим брдима и сви насзнају. Коме ја да се пре’стављам, смејаће ми се људи. Старијиће рећи онај Милорадов полудио. Не могу ја да кренем од кућедо куће, нисам поп да проносим водицу. Да одем, на неки јавнискуп, то је у реду.


А сем тога, имам ја и своји’ послова. Они кажу, тако је покњизи. Има неки што је завршио факултет за то гласање и вели,мораш Боривоје, то ће да ти донесе гласове.

Код нас је, на пример Брана Ранђић, познат по тврдоглаво-сти, кад он нешто одлучи, не можеш променути, па да ту дођусве светске силе. Замисли, враћа се он од Николе ковача, на-оштрио сикиру да брије. Узме Врзовац ону сикиру, куцка, за-гледа је. А сви га моле да ћути и да је остави. Али он неће.Палцом проба рез, и каже, што је ниси наоштрио, Брано? Ово јетупаја, ра’ник да си уз’о, боље би сек’о. Он је шчеп’о ону сикируиз Врзовчеви’ руку и завитл’о је, те се нашла на дну потока.После су ишли да је нађу и да му је однесу кући. И сад ћеш тињему да кажеш за кога ће да гласа. Каз’о ти факултет!

Не гледају они да ли ти обилазиш сокаке, него как’и си к’очовек и домаћин.

Радим на њиви, ни тамо ми не дају мира, нађу ме. Угасимтрактор, па ме по сат убеђују шта је и како је. Браним се ја каконе могу кренути радним даном, мислиће људи да сам луд. Лепрадни дан, а ја дош’о да и’замајавам. Неће нико да губи време стобом, да блебеће о политици. Морам чекати празник или не-дељу.

И тако ја једном решим баш да одем до Чкиље, матори је онлисац, да видим шта ће ми рећи.

Причам му све по реду, како су ме на слави понудили за од-борника и како сам готов да прихватим. Јер ми се омакло и какоми траже да обилазим село.

Он само маше главом, али ништа не говори.Прист’о сам ради широке пијаце, да оживимо ово село. Да се

овде сеје, и жање, да се бере и муља. И да паре стижу. Не би тајсвет ’тео да нас развије, то му ни на памет не пада, али треба мусунца из наше шљиве, малине, вишње.

Чкиља се наг’о напред, гледам да не почне да пише по опанку.Слушај, Боривоје, кад су комунисти прегли да дођу на власт,

’вако су причали: Русија, то ти је све богато. Они брашно изру-чују на једну пољану. То је брдо брашна, к’о нека наша мања пла-нина, толико је то. Питају њега, шта ће бити кад удари киша?

Ништа за то, проник’о је коров два метра. Она вода се слива.Кад ти треба брашна, дођеш са колима, ископаш тунел, уђештамо и товариш колико те воља. То је, синко, крупна лаж, а она


се не проверава. То нам прича старији човек, комесар, ми ве-лимо, нема ни смисла да га питкамо и сумњичимо, па није ондош’о у ове године да би нас голобраде младиће лаг’о.

Видим Чкиљи се то не свиђа. Али дао сам реч, не вреди ми. Ето, ја дадо’ реч, онима који реч не држе. Само то још онда

нисам увиђ’о. Него к’о пијана ћурка, тетурам и држим се за оносвоје обећање. Шта могу кад сам рек’о!

Шта су они све рекли, па ником ништа. Чкиља ми је доброочит’о. А све кроз пример и ситуацију. Овако је то било од речидо речи, па ти види.

Подвијем реп, па се вратим кући. Успут питају, јеси ли се кан-дидов’о? Ко пита одговорим, јесам. И прођем. Ко не пита, јавимсе и идем својим путем. А што да причам, та ствар није за фалу.Нисам ја рецимо прод’о краву или теле или овцу, по повољнојцени, па да се мало и подичим. Чиме да се фалим, што су ме настраначкој слави тапшали по рамену, а исти ти ће сутра са мојилеђа скидати опуту.

Пролазе дани, а ја к’о на иглама. Стално ме опомињу, канди-дат си. К’о да су ми учинили неку велику част. К’о да нисаммог’о јести ’леба без одборничког места.

Неки ме уверавају, Боривоје, тебе ће сви да гласају. Некикажу, лаже народ, с тобом једе и пије, а гласа оног ког није видеони чуо.

Ко је у праву Бог свети зна.Мени је све то донело само неку муку и невољу. Одем у Палчак да радим, кроз главу ми пролази свашта.Боривоје, ниси ти осуђен на вишегодишњу робију, па и она се

издржи. Истераћу један мандат, а после ко ме види у Скупштининека ме узјаше.

Онда кажем себи, е мој Боривоје, мој лудаче, па тебе тек кан-дидовали, а ти већ пост’о и одборник.

Суша ударила, ми’ољско лето, ко как’и врели наставак, раз-гре’о кости још више. Куруз сазрео назор и много тога се коднас и око нас дешава назор и на пречац. Не знамо ми с меракоми уживањем к’о људи. Нама кад наспе, дај, или да цркнем.Ре-чица испод моје њиве пресушила. Немам де стоку да напојим.Гледам у небо, али помоћи нема.

Им’о сам добру, нову ракију. Шта вреди кад ни њој не могу данађем купца. А цена јој је, молим те и не питај.


Таман скрећем на моју капију кад допадоше на мотору РајкоВрабац и Ђуле Радишин.

Боривоје, заустављај трактор и угаси, треба да причамо. Зовем и’ унутра, кажу ствар је хитна. Шта може бити тако хитно?Боривоје, дошло је до провале листе.До чега је дошло, људи? И как’а је то сад преша, та провала?

Па није провала облака, па да бегамо у кућу.Није провала облака, мало горе од тога. Скинут си са листе.Мене нешто проструји.Је л’ то ви мене зајебавате? До јуче сте викали да сам ја једини

сигуран кандидат. Ако вам је ’вако све сигурно к’о ово, знамкак’а се власт прави, само то им нисам каз’о. Им’о сам ја и својурачуницу. Мало сам се к’о љутио, а у суштини било ми драго,значи не морам да се бакћем са изборима. Нудили су ми из про-тивничког табора. Кажу, ти ћеш да добијеш изборе, што то нисипреш’о за нас?

Реч се једном даје, а образ се одједном губи. Нама који не-мамо ништа друго, једино је он ост’о.

Дошло до провале листе, Дућа Мађар споразумео се саМошом из Липаве, тебе скинули, заправо нису те ни мећали, атурили Ћикановог на твоје место.

Добро људи, и шта сад ја да радим?Ти за сад ништа. Ми ћемо га гонити судски, кад суд дође у

наше руке.Е, јадан је и тај суд кад он прелази из руке у руку, Није то неко

барјаче. Сви се боре ко ће први да шчепа паре и власт.Људи, велим ја, нека је и тако, онда ја могу да радим свој

пос’о. А што се тиче гласања, ту ћу да изађем кад буде време.Растали смо се к’о пријатељи. Они весели што се ја нисам на-

љутио, а можда су ме заједно скидали са листе са Дућом Мађа-ром. То ме не би изненадило. Ионако ми је то гласање било к’отесне гаће. Кад је све овако, к’о што јесте, па то и није за мене.

Човек, кад устане ујутру, никад не зна ’де га судбина тога данаможе одвести. Крен’о сам да дотерам мало ку’руза, јесен је, не-стане у чардаку. Треба за посеке. Кад сам изаш’о на асвалт видимгунгула. Одма’ се сетим да су ме звали да правимо барикаде.

Обрадовали су се, ликује онај Врабац, каже, кога он позове, аувек ради са правим људима, тај дође.


Паркирам трактор и седнем поред пута. Видим браћа Тешићиобилазе скуп к’о петлови са спуштеним крилима. Већ је девет,а нису се ни са ким побили. Свак зна да су зато и дошли. Каддођу на јавни скуп, свадбу, или ма шта друго, кажу, нисмо дошлишто смо жељни јела и пића, дошли смо да се побијемо и даидемо кући к’о људи.

И да друга страна прави неко преграђивање и тамо би били.Гојко ми се привлачи, шапуће да нико не чује, шта ти о овом

мислиш?Шта да мислим, власт да ваља, не ваља. А и ми да знамо шта

радимо, не знамо.Преградили пут, пуштају хитне случајеве и млекаџију.Ми смо, Гојко, сами своје путеве испресецали. Не можеш сад

да обавиш пос’о, ето.То су наредили из Београда.Па, у Београду нема ку’руза, они свугде иду таксијем и град-

ским аутобусом. Лако је њима. Што ми не мислимо о себи, негоо њима? Седе и смишљају како један другом да доскоче. Сутраће ови, што су сад власт, бити опозиција, па ће нас терати дапреграђујемо за њи’. Ти, Гојко, немој радити своје послове, негоњине.

Некако у тај час бану и Раша Врзовац међу демостранте. Иодма’ започе галама и цика. Врабац се око њега труди, ваљда даби га политички умилостивио и некако саплав’о. Али невреди.Ствара се дуга колона на путу, неки протерују кола крозњиве, газе траву и усеве, само да прођу.

Људи, да ми идемо и да преградимо капију пре’седника оп-штине! Шта је, не смете, виче Врзовац. Што ви не смете, ни појада, али да не смеју Тешићи!

Они у глас одговарају да нема тога шта не смеју и да суспремни овога часа да напусте барикаде и да иду пред кућупре’седника. Псују му све по списку. Виде људи да и’ није доброзачикавати, па на Рашу вичу многи.

Так’и су они што немају свога уверења, него образ спашавајујуначењем, чикањем, да се докаже и покаже. А ни сами не знајушта им то треба.

А так’и’ није мало.Врабац види да ће му се барикада распасти. Па и’ зауставља

и преклиње. Он то после мора политички платити, није њему


толико до Тешића, а још му је мање до пре’седника. Како ћеобјаснити ту лудост на састанку. А тамо се колач дели. Нијебитно как’и си овде, него је битно како се умеш приказати тамо.А зна он и то да ће Тешићи ову причу надувати, и себе дићи дооблака, и да ће новој власти испостављати разне рачуне. Прво,тражиће насипање само њиног сокака, ако наспу и друге ис-пашће да немају никаке заслуге.

Мора да буде само за њи’.Потуће се, ако треба, и са полицијом и тражиће да и’ нико не

дира због тога, да им ни на ’лад не стане.А галамиће, сећате се, кад смо ми ’тели да о’сечемо пре’сед-

ника од Општине и други власти, а Врабац не сме. Што се мећена прво место кад не сме? Да није било нас не би било ове вла-сти.Требало је поставити једног од нас да водимо општину, миби и демостранте повели на бункер, ако треба.

Врабац сад плачућим гласом моли све да се уразуме, молиРашу Врзовца да седи и да не потпаљује.

Фала ти што си дош’о, али не мрдај одавде.Драгутин Ђенадић, сто година одборник, људина и локална

изелица, улеће у масу својим југом. Излази да пита, шта раде напуту, знају ли они да је он власт у овој општини.

Раша Врзовац први реагује, виче, удрите га, шта чекате!Тешићи већ мере ширину леђа Драгутинови’, а он бежи што

га ноге носе. Онако гузат и крупан, више се котрља, него штотрчи. Прати га смех, вриска, псовке, повици. Тешићи таман за-стали у намери да се врате на барикаде.

Зар да вам побегне, можда и не смете даље, виче Раша зањима.

И Тешићи настављају да га јуре.Одоше Тешићи, ко ће сад да вас брани, пита Врзовац.Врабац га узима под руку, води на страну и моли, што се игда

може, да му не растура барикаде.Ја дош’о да помогнем, вели мирно Врзовац.После сат враћају се Тешићи потпуно барусави. Причају шта

је све било. Куд су га гањали и стигли. Загушило се крме.Велим Гојку, да је среће ми би сад били на својој њиви, не би

дизали револуције. Кад пропадне њива, кућа, башта и обор,сељак се до’вати плаката, трубице, лонаца и шерпи, а тракторму служи да њиме прегради пут.


Зар ти се чини да ништа не ваља?Добро је то што ћемо ову власт сменути и што ћемо знати да

то можемо и другој урадити. И што ћемо постати мање боле-ћиви. Чим не ваља, бацај га на камару! Кад знаш кол’ко можеш,докле ’оћеш, а одакле нећеш. Док народ гони њи’, добро је, аликад они почну гонити народ, ништа не ваља. А неће дуго проћи,јер народ каткад узима дизгине у руке, али и’ брзо оставља.

Увек је добро кад си свестан своје снаге.Таман смо почели да се разилазимо, пада и вече, кад завика

Ђока из Средњачке мале, еј, докле људи? Савијте шипке и бежи!Куда?

Тај Ђока био је учлањен у све странке и сви су то знали.Људи су почели да застају, неки се и враћају, многи кажу да

издржимо до краја.Раша Врзовац у пролазу га такну у груди и вели, знамо да си

ти за вишепартиски систем, јер си учлањен у више партија!Онда се тек почнемо разилазити. Вече пада, а ја окренем

према Јасењу, да ипак мало напабирчим куруза.И док по првом мраку берем оне моје курузе, осећам се к’о

лопов. Само лопови упадају ноћу у посед. Шта нас тера да цеодан седимо на асвалту, а да ноћу по њивама, к’о да крадемо,љуштимо оне курузе и убацујемо у приколицу.

Немој ми рећи да би без мене пропала ова држава?Нисам ’тео да замолим да ме пусте, рекли би, ено Боривоја,

био само кандидат за одборника, а оде раније са барикада. Штаће бити кад га буду изгурали за одборника?

Ми преграђујемо путеве, а протекција направила рупу. Нетреба мени ни то да ме људи прстом показују. Не треба ни овода се по мраку вучем по својој њиви.

Нико се не жени и не удаје. Нико не гради кућу или шталу.А то је нешто најважније у људском животу, то је обнова. То

је снага. Радујеш се како нешто напредује и све замишљаш какоће да буде.

Как’а је радост седети на састанку? Как’а је важност да ти иметуре на листу, да те једни фале пред тобом, а други да се пречају.

А псују те иза леђа. Чак и велики део они’ што су те синоћ фа-лили.

Осећам да ми тумарамо к’о слепи миши. Пипамо у мраку, а’вата нас страх. Шта ће сад да настане?


Вичемо и трчемо, јер знамо да се на једну страну мора. Анисмо сигурни ни у једну. Учили су ме како се сади лук, како сесеје ’шеница, и много тога. Али нико ми ништа није рек’о какосе протестује, како се дижу револуције.

Мораш да знаш и оно што не можеш.


КАЗИВАЊЕ ОСМО

Тако ти је одувек, нешто избегнеш, нешто поднесеш. Сутра-дан нисам иш’о на барикаде. А и шта ћу, добро им је и без мене.

Онда је дошло да се иде у Београд, неко брани глас, нековласт. Свак се срачунав’о, шта ће и куд ће са собом. Нисам мог’они тамо, ни ’вамо.

Четворица из нашег села, одма’ су пристали да иду у Београдда мењају власт. А тешко је, међу нама, пронаћи млађе, сви уг-лавном цепамо пету банку. Неће ићи ваљда они Милорадови ис-писници, што теже силазе са трактора, него што се пењу на њега.

Некако се скањераше. И одоше. Па, није то неко туристичкопутовање. Има и ту неке опасности. Свак је храбрио себе, гово-рио је, па ако идем у Београд не идем у рат.

Ја сам ост’о да довучем неко сено, и да видим још понекипос’о. Изговорио сам се да не могу да оставим Милорада, кућуи стоку.

Није то тако лако дићи се и ’ајде у Београд. Одбраниће семој глас и без мене, колики је Београд, и колико је Београ-ђана! Ако га само они буду бранили, да не долазимо ми други,ето им.

Они могу да изађу из своје куће сад, па сад. Само закључају.Не скичи им у обору, не пишти у кочаку, не риче у штали.

Али чекају да ја све оставим и да им донесем демократију.Седе у кафићима и гледају како ми што смо оставили ко зна ’десвоја имања доносимо бољитак. Наша стока можда скапава оджеђи и глади, а ми се ту прсимо и јуначимо.

Али вести отуда чека свако, ма шта говорио, ма како се пра-


вио да то није нажно или да не зна о чему се ради, он се некаконајежио и у уво и у око претворио. И стока се некако узнемо-рила к’о пред невреме. А сати споро пролазе.

Нешто ће да се деси. И нешто се чека.Цео дан сам провео на њиви. И нисам мор’о мислити шта ли

се то догађа тамо пред Скупштином. Јер у малом мозгу ми спавамисао, политичари су политичари.

Добри само кад им требаш.Они су к’о и мајстори, све грде оног што је радио пре њега, а

један без другог не могу.Размишљ’о сам о својој судбини. Какоми је Бог дао овај терет, који не могу да спустим, ни за моменат.Мора ли данас село да буде овако пусто? Немаш с ким да радиш.Немаш с ким да попушиш цигару дувана.

Од јутрос не виђам човека жива, да ми каже, еј ти тамо, по-мери се, сметаш ми.

Нема, брате.Кроз главу ми севају слике детињства, канда је то оно што ме

држи у једном комаду. А све је прошло на брзину и отишло тамонегде. О будућности не смем ни да мислим, Милорад је све ста-рији, па и ја сам.

И свако је, ако ћемо поштено.Само сваком не прети оно што и мени. Самоћа је за плотом,

гледа ме док се шетам по авлији, док одлазим на њиву, у шталу,и кези се. ’Оће да ме мучи.

Игра се скривалице.Натоварио сам оно сено и крен’о кући. И баш кад сам био

поред продавнице, њи’ некол’ко ме виче и маше да свратим, акосмем, ако смо још увек комшије и школски другови, ако смопријатељи и људи, да попијем с њима једно пиво, а после куд мевоља.

Знам да су се договорили да ме маказе.Боривоје, што и ти не оде у Београд?Он не мора да иде, посл’о је шибицу!Ман’те се људи, как’у шибицу?Запалили сте Скупштину, ето шта сте радили.Други ускаче са стране, нису њега ни звали. Немају поверење.

Сад су на ред дошли бољи и послушнији.Врабац се фали да си им ти један од главни’. Море, как’и Врабац, Боривој је ту главни, он је њи’ и посл’о,


а он ост’о, кад се врате да му поднесу извештај.Дућа је кажу из Сегедина донео пуну ташну, делио је свима,

не знамо да л’ се до тебе доваљало штогод. Ако јесте, мог’о би дачастиш.

Кад нисте могли гласовима, може ’вако. Мало ће да кошта излупани Београд, запаљена Скупштина и

телевизија. Однели сте све што се однети могло. Ако дође да се плаћа, тебе ће Милорад исправити из земље и

куће.Што ће ти сено, твоји кад дођу ти ћеш имати канцеларију и

фотељу.Уместо да ме питају за здравље и за послове, јесам ли поден’о

сено, јесам ли обр’о виноград, јесам ли обр’о куруз, да ли ми јеМилорад здрав и како треба, питају ме за политику. Како им онаможе бити преча од куће и имања, од послова, шта је то одјед-ном са нама?

Видим да разговора нема, да су ме дозвали лавовима у кавез.Им’о би’ да ти причам о оном што је главно у мом животу. Бардосад било.

О пословима. Али ту нема шта да се прича, није занимљиво. А сељачки ти

је живот так’и, да га неће ни прича. Узбудљиво је било кад су се они вратили из Београда.Сви у глас причају, к’о да ми не знамо шта је било. Телеви-

зија је све пренела, бар оне главне вести, ко је победио, ко је из-губио, ко је призн’о, ко је шта запалио. И шта још треба? Е, садкад смо код тога сваки тврди да је баш он трећи уш’о у Скуп-штину.

Чим снимак на екрану, он скочи, ево ме, видите ме, сад ја ула-зим, један, два, три.

Овај.Нико га од нас не препознаје, али к’о велим, доста је да он по-

знаје себе.Нешто мислим, ниси ти уш’о к’о посланик у Скупштину, па да

ти је плата две ’иљаде марки, него угур’о се у маси. Да ли трећиили сто трећи, как’ог је то за нас значаја?

И увече у кафани главну реч су водили они што су ушли уСкупштину све к’о неки првоборци. Још ће и ордења почети дакачају.


Нисам се меш’о, а онима што су ме питали, јесам ли посл’ошибицу, нисам одговорио ништа.

А и зашто би? Чему?Видим и они се повлаче, поразили и’ к’о навијаче. Нису они

ништа изгубили, нити су ови нешто добили, само так’а су пра-вила, сад мораш да ћутиш.

Так’и је моменат. Твој тим је изгубио.Власт се променила на изборима, а сви смо мислили да ће

морати некако друкчије.Весели смо да није било крви. Неки кажу, договорили се. Владај и ти мало. После ћу ја опет.

Може то бити и тако, не сме човек руку у ватру да тури.Други се томе смеју. ’Де се власт даје?! Шта да кажем к’о да сам ја неки стручњак за власт и поли-

тику, ја сам сељак и моји су ми послови важнији. И у њи’ се барбоље разумем.

Врабац једно јутро дотрч’о до мене, Боривоје, да дођеш до-вече на састанак, има важно.

Шта за мене може бити важно на вашем састанку? Нисам муто ка’зо, да не бисмо расправљали следећи сат. Јер би он одма’потег’о к’о из рукава, те био си кандидат, те изаш’о си на бари-каде. Гори ми је он од они’ што су ме резилили кад су палилиСкупштину. Кад се људи закаче за нешто, могу те масирати добесвести. Испада да ја не могу да дишем без једне или другестране.

Он тебе сврстава ’де он ’оће, а ти се брани, ако ти је мука. Аодбранити се нећеш, кажем ти унапред.

Ако не прихватим састанак, онда сам између чекића и на-ковња.

Једни ће да вичу, пишманио си се, а дошла твоја власт, а ти нечуваш ни кутије.

Други, на тебе смо рачунали, а ти издаде, таман крен’о, па теодвратише.

Ако ти ниси мог’о да с’ватиш, што ниси пит’о Милорада? Онје рођен у време краљевине, можда је отуд пребацио неко зрнослободе.

И тако ја размислим, видим да немам куд и да ми је боље даидем.


Кад тамо, али видим искупили се људи. Неки прича ово, некионо, све лични проблеми. Има и непознати’.

Из града. Имају ташне и одма’ се држе по страни. Једним оком гледају

нас, другим неки свет, који је ко зна колико далеко одавде. Водии’ нека мисао, коју ми не познајемо, нека правда, коју ми не ми-ришемо. И која није за нас сељаке.

Кад је састанак почео, а ово ми је у животу први, овако сам иочекив’о.

Ранко ми објашњава, Врабац ће, вели он, водити састанак. Знам, море, да ће водити састанак, да неће водити волове или

коње. А и то је водио док је био млађи и док трактори нису по-чели код нас да се употребљавају.

Ови наши, све се к’о нешто успијају, причају стегнутог грла.То му дође к’о код мог наставника Вемије, из српског језика, кадзада песмицу напамет.

Неки зна како треба, милина те да слушаш. Везе. Неки замуцкује, убацује своје речи, помажу му. Неки зна до пола, па се укопа, па ни макац. К’о коњ арум. А неки ни реч да зе’не. Тај, додуше, најмање грешака прави,

а најгоре прође. Што ли је то тако, мајка га стара?Наши одборници, причају како је тешко, како се лоше живи

и све како треба да буде, и по разуму. Обраћају се више ономе-шиљоглавом са ташном, питају, да ли може нешто да се учинии за ово село и општину.

Њи’ је народ бир’о.Бир’о би он и Боривоја, али скидоше га са листе, вели Ранко.Кад је Врабац уз’о реч, онда је то изгледало у секунди друга-

чије. Он се напунио негде другим речима и мислима, то није занас, удаљио се некако, да не мо’ш да га познаш.

Виче, ми смо узели власт горе, али то за нас овде не значиништа.

Бре, Врабац, како власт не значи ништа, пита Ранко. ’Де тоима? Толики свет изгибе да се грама власти прими, а он сад –незначи.

А ко је овде преседник, пита онај шиљоглави.Нагнем се у други ред и шапатом упитам Гојка Ранђића, јер

разабр’о ко је овај ташнасти.


Веле, невладин, тако некако, углавном, он је за ову Владу, алиније баш њен.

Е, знају и ови политичари знање, да се Власи не досете. Јестењен, а ако га питате, он није.

Врабац са важним лицем објашњава како наши горе, неће дасарађују са Бацком, пре’седником општине, који није њин.

Чекај, Гојко, шта овај прича, како може да не сарађује, ако јенарод поставио и једног и другог?

Е, не знам ко је постављо једног и другог, вели Гојко, само самслуш’о да неће. А тако је било и пре. Док су њини били, па кадсе деси неки наш, они не сарађују.

На све стране вичу промене, а ево то, очигледно исто. Има линеког човека који уме да се изрази, да им пренесе да греше, самоим то нисам рек’о.

Колико више одборника имају они? Опет ће онај шиљоглави,што није Владин, а не знамо чији је, мајку му! Нису га овде ис-пустили, ваљда, за време бомбардовања?

Имају чет’ри више од нас, помирљиво одговара Врабац.То тако не сме да остане!Знам ја да неће тако да остане, али кад буду избори, биће дру-

гачије. Па ма на чију штету.Как’и избори, немамо ми сад времена за изборе. Ствари треба

решавати брзо.Сад кад смо ми дошли изборима, мислим ја, а већ под оним

ми не подразумевам себе, понављам, кад смо ми дошли избо-рима, правила се мењају.

Ту четворицу ћемо решити под хитно!Нисам чуо да неко решава људе. Шта му је сад то?Двојицу купите, двојицу заплашите.Мислио сам, овај и кад се шали, не шали се к’о остали свет. Ко

је нормалан чуо да се купују људи?Како да купимо, пита Гојко.Лепо. За паре. Понудите им.Немамо паре. Понудите им, нешто ћемо им дати да не дођу на седницу.

Другу двојицу заплашите. А још једног приволите да пређе нанашу страну. И готово!

То је лако рећи, каже Ранко.Лако је и учинити.


’Ајде то са куповином, некако би’ мог’о и да разумем, увек сето радило, даш паре и они више не гласају за тебе, сад гласају заГојка или за Врабца. Али да заплашиш, е то ми не иде у главу. Косе данас кога боји можда се он и боји неке више власти, али мимеђусобно да се бојимо један другог, то не иде.

Запалите им сена, ако треба. Само да не стигну на већ зака-зану седницу. Онда мењајте председника, и поставите свога. Акад буде касно, нико неће смети да се буни.

Мени је онај пламен од сена већ лизнуо душу. Разјарио меодједном. ’Де човеку, сељаку, запалити сено, које је он у знојулица сакупљ’о по највећим врућинама? И то због чега, због по-литике?

Што не палите један другом нешто по Београду, ’де немасена? Зар да нас завадите толико да изгинемо? А ви да се из-макнете и из баште кафића гледате на телевизији како горенаша сена!

Јесмо ли ми зато ишли пред Скупштину, да кад вама дамо сто-лице, ми остајемо и без сена?

То више нисам мог’о да слушам, сав сам горео. А ни речи минису долазиле. Скочио сам што сам игда мог’о, оборио неколкостолица и излетео напоље.

Онда ме нека сила вратила на врата поново.Вик’о сам што ме грло носи, слушај ти, запали ли неко не-

коме ови’ дана сено, знам ’де ћу га наћи! А ти Врабац, не даш лими његову адресу, даћеш полицији!

Сео сам на онај мој трактор и одјурио кући што сам бржемог’о.

Смирио сам се тек кад сам испред шупе сиш’о на земљу.Гледам све је на свом месту, дрвеће стоји усправно, лист се

зелени, сена стоје иза штале. Све је к’о и пре.Рек’о сам гласно, ти ћеш мени да палиш сено, ђубре кркљиво!Онда ми дође да се насмејем, па и Милорад говори наглас кад

је сам.Понекад се сит наслушам којечега, чини ти се да има пет

људи, а оно се он свађа сам са собом. Што рек’о он једном, кадсам га ја задиркив’о, бојим се имам унучиће, па да се свађам сањима.

Разумем га, жива душа.


Исповеди ти се он, само ако имаш времена и воље да идеш зањим. А све што се десило у току дана он исприча до детаља.

Како сад да му одем у собу и кажем, био сам на састанку, они’оће да пале сена, а има још једна ствар и ја сам проприч’о сасобом.

Ипак то мораш да решиш, да згужваш у себи, како знаш иумеш. А не да се овако распрђаваш. Макар ти то био и отац посто пута. Седнем на дрвљаник и посматрам, јесен се ближи, ле-пота једна. Шта мени треба да трчим по састанцима, да се сва-ђам са шиљоглавим, а не знам ко је ни откуда је.

Кад је пред вече сврн’о Гојко да види шта то би са мном, ијесам ли се одобровољио, исприча ми нову причу.

Неко је предложио да се упадне у Општину. А ја опет навијамна шиљоглавог као да то нема ко други да предложи, него он.Много сам му замерио, па би ’тео да он бар у мојим очима будешто кривљи. А знам кад би дошло до суда и полиције, тај би сеизвук’о.

Гојко, јесмо ли ми људи с роком? И онако није наша Општинаникак’а, само јој треба још и ми да упаднемо.

Да, каже он, с моткама. Могли смо и бомбама да је нападнемо. Сигурно је и то пред-

ложио шиљоглави. Не остављам се ја тог шиљоглавог, а већ по-чињем да се бринем да и сам мало не претерујем.

Није, вели он, шта си се испизмио на њега. Нека га нека причашта ’оће, к’о да ће неко да га послуша. К’о да нам је све потаман,само чекамо миг, и готово, оде Општина. Нисмо се ми никакоразумели.

Може он да прича шта ’оће, али не по састанцима, ’де гаслуша доста незрели’ глава. Може то да букне, мој Гојко, горенего бензин.

Уосталом, сад сам се зарек’о, више док сам жив, а и два данапосле, не идем ни на какав састанак. Доста ми је ти трица у овомживоту. Добро су живи они што састанче сваки дан. Није чудошто се уврну к’о ку’руз без кише, што се замало с памећу не са-стају. Добри су они как’и би ми били.

Мислиш ли да они слушају шта се прича?Јок море! Зуре кроз прозор и чекају ручак. И немој да и’пре-

терано осуђујеш, ни сам не би’ бољи био. Ми смо били на неко-лико састанака и видиш како пуца глава.


Данас је Гојко дош’о код мене, да се иде школи, пече се во.Победа је за историју. А код нас ти се историја потеже чешћенего новчаник.

Мани ме, Гојко, как’а историја, кад ’оће да те нешто преваре,онда ти под нос гурају историју и претке. Био си у историјизаједно са мном, видео си како смо се провели.

Све он то слуша, али не одустаје. Да се иде, па да се иде.У себи сам рек’о, овај ће ме живог или мртвог одвести, те ми

онда није било друге.Кад смо тамо стигли, а то цео вашар. Народа кол’ко ’оћеш.Подолазило из вароши, из други’ места, де год је неко им’о

неког свог он га позв’оДраго ми било да је ово наше село живнуло, к’о за време бом-

бардовања. Није важно какав је повод, важно је да видим живељуде пред собом.

Бик се окреће, дечурлија се јуре, сече се и носи на тањирима.Уживанција.Пиво се пије у ненормалним количинама. Браћа Тешићи,

круже засукани’ рукава, један од њи’ припас’о кецељу, он солионог бика зачином. Раша Врзовац се дере из свег гласа: Мијаило,је си ли и ти дош’о на краву!

Да то неће неко ново бомбардовање кад смо се ’вако иску-пили, питам ја.

Ти ништа не умеш да с’ватиш к’о човек. Сад смо ми с њимапријатељи!

Шта ако им неко јави за овај стравични покољ говеда, знаш лида се тамо и прасе не коље без дозволе? Кад те њине организа-ције чују и надају дреку, ’оће нас чукнути опет, гарант. Тамо тиима организација што штити све и свашта, и прасе и кера измију и гаврана, само нисам сигуран да има организација штоштити човека.

Гојко само одма’не руком, предаје се не може више да ми до-казује.

Не морамо ми у свему да личимо на њи’. Ми ћемо да будемоњини, да будемо к’о они у много чему. Али ћемо да се разли-кујемо.

То баш нисам разумео. И не знам да ли је све то могуће. Илије све само још један политички трик.


А они се навалили нама на кости, да нам продају трик, к’оонај са три карте.

Драган Бранковац, турио кравату и накривио се испредшатре. Он је кафеџија од старе чоје. Иначе навија за оне што суизгубили. И њин је одборник.

Мене не интересује бик, вели, ја сам изд’о шатру.Покушали су да га избегну, али нико у близини нема шатру, а

он специјално за ову прилику оборио цену.’Оће и он да види шта се ради, ко долази, шта прича, шапуће

ми Гојко. Сад се здрави са нама к’о да ништа није било.Зар и ти, Боривоје, да дођеш на њиног бика? Кад смо окон-

чали рат, нисмо заклали ни петла, а да смо бар к’о за покладе.А сад, види, оборили вола.

Ћутим, можда је човек у праву. Како се све наместило, без њега весеље, а ни са’рана у селу

не иду, па ма чији да су. Ја дајем шатру и судове, а ви бика и осталу марву.Драгане, пази шта причаш, упозорава га Гојко.Музика, довео је Драган из вароши, па је мор’о и за то да се

пита. Оркестар чине неки дечкићи, само трешти.’Ајде сад да се седа под шатру, време је и ред је. А треба да

почне и званични део.Већа се пола сата ко ће у предње чело. На слави се бар то зна,

деда Миливој иде у предње чело без дискусије. Највећу фун-кцију од домаћи’ има Врабац, али замерају му што има поли-тику, а нема школу.

А ’оћемо да се покажемо пред гостима, да и ми тога цвећаимамо.

Ако ће за предње чело онда мога синовца Радована, кажеБрана Кекић, он је машински инжењер. Знаш ли ти да је тонајтежа школа што у нас има?

Е, неће док сам ја жив, вели Аца Лукић. У чело совре ћемомог Живислава, шта му фали, вероучитељ, да покажемо данисмо безбожници, мани ти те ’жињере, довде су нас они и до-вели.

Ситуација се компликује толико да ће доћи до заваде, а мождаи туче. А инжењер и вероучитељ се у све то не мешају. Шта ћељуди, разумеју да и лудаци морају да истерају своје.


И Броз је био машинац! Стројар. Има негде, кажу, и оградашто је он својим рукама правио. А то ти се сад узима као доказвелике струке, муке и рада. Ти сад да затвориш цео град у ковануограду не може имати тако значење. И опет понављају он је топравио својим рукама.

А Врзовац додаје, то је једина ствар коју је рукама направио,све остало нечим другим.

А Живислављева баба, как’а је она била?У смеј на све стране, да и’ не развадише лупише се. До синоћ се у Титу клео, а данас натурио крст и маше, да по-

дучавање није добио у комитету?Једни су у глас објашњавали да је важна наука, и да је сад ново

време да ће нас Европа примити само кроз знање и школу.Што нас не приме на задња врата, ако су већ пријатељи?Други су запели нешто око вере. Ако виде да смо безбожници, нема ту науке, која нас може

ишчупати. Ако се још једном наузмемо безбожништва, ни Богнам неће помоћи. Надућемо се толико да капут нећемо моћизакопчати.

Друга група је покушала да предложи најстаријег за предњечело, а то је Милорад Пејић. Али ни то није прошло.

Поштовати године, ради година. Шта је то, питају.Раша Врзовац надјачава све, да поставимо Драгана, његова је

шатра, а чија је оџаклија, тај је домаћин.Време пролази, а решење никако не може да се нађе. Ако

овако буду одлучивали они што су сад дошли на власт, кукунама!

Не би лоше било ни Вељу Пантића, он је најбогатији човек унашем крају. Има толике продавнице и стругару. И десет ка-миона да се зна. Ако већ не поштујете научна звања, ако не по-штујете године, поштујете паре!

Знам, њему тек треба да се испита како је стек’о! Како је стек’о, ’ајде реци, па да ти разбијем та крива уста,

цичи његова ташта Гроздана. Још једном понови, штапови ће дараде, да му ниси ти дао богаство, ђубре једно!

Знам да није, каже Раша. Њему је криво што се твоја Милицаније удала за њега.

Боље јој је да се обесила, него да је пошла за њега.


Ево Зорана, он је учитељ, тренир’о је фудбалски клуб, личитје човек.

Опет граја и опет негодовање. На крају се некако вратише наоног инжењера и вероучитеља. Договоре се да њи’ двојица седнуу предње чело барабар. Има да покажемо да код нас наука ивера иду под руку.

А политика баш извиси, викну Врзовац.Опет наста граја и гурање око предњег чела к’о да се тако до-

бија нешто. К’о да те гледају они из Европе и они из Владе. Одтога ти зависи будућност, и породични опстанак и будућносттвоје земље. Тако то одједном пуче пред очима и учини се љу-дима да је важно оно што није.

Само се неки момци испомераше, прогураше, и из предњегчела поче да говори Врабац.

Држи здравицу. Нека наука иде у научне установе, нека вера иде у верске

установе, учитељи у просветне, нека свак’ заузме своје место.Тако ћемо се препознавати, а тако ће нас и поштовати к’о људеод реда и закона.

Откуд само нађе онак’е речи, ваљда политика да човеку некумоћ, те он дејствује како треба у моменту кад највише треба.Сад, кад зрело размислиш, па може и ту бити нечега. Али кадће доћи то време кад свак ради свој пос’о? У говорима је све толепо, али кад ступиш у живот, међу људе све се обрне и поквари,сви рачуни оману.

Десио се ту и теча Љубише Грајића, то ти је неки пуковник упензији, мада они свима причају да је генерал. Свилен, закрав-атио се, бела кошуља, а ова наша сељачка ’рана, кад дође уГрајиће, баца га у несвест.

И он долетео на бика.Тражи и почаст да му се укаже, да видиш само како Љубиша

и његови играју око генерала, само што на прстима не одају. А чича се узјогунио, па само наручује, час жели ово, час оно.

А они у трк. Донео фотоапарат, па сликује ли сликује. Дао Жи-вораду, Љубишином брату од стрица да слика њега поред бика,који се окреће.

Раша Врзовац се ту тревио и ’нако на своју ђунију му вели,напиши Живораде да знају, ово је генерал, па мало поћута, а ст-релицом означи, ово је бик. Не да се несуђени генерал расрдио,


свашта је рек’о Врзовцу. А овај ништа. Него чека да генерал зав-рши.

Ко је више допринео у нашој историји, волови или генерали?За Рашу овај живот је само једна циркуска тачка. А иначе,

добро га пит’о.Генерал се изнервир’о, почео да се гуши.Врзовац виче, не дирајте га, није му ништа, тако ти је кад не

зна одговор!Љубиша цичи, ’оће да се побије са Рашом, раскопчава течу,

трља га по прсима, умива водом.Е, свак ти се данас пре’ставља к’о генерал, кажем ја Гојку. Не

може да истрпи једну шалу, како би овај водио Дринску на Церу.Јадна му мајка!

Јула, жена Љубишина, љути се, да се ’ваки велики човекисмејава. Знаш како је код њега у стану? Па он воду на чесминикад не затвара, да пије свежу. На његовом патосу је чистије,него у нечијем тањиру.

Колики је он господин знају порески обвезници, само јој тонисам рек’о. Нисам дош’о дотле да расправљам са женама.

А знаш ли ти кога он све зна, опет ће она, не одустаје, све уВлади и по врхунцу.

Видим, снајка, да он зна све по врхунцу и да живи дебело. Ал’није ми јасно што је тол’ко потрч’о на нашег вола и што се тол-’ко узбуђује, каже Гојко.

Матори се већ био опоравио и упр’о очи у Гојка к’о да ће дага прогута.

Шишти генерал, немој ти да мислиш…Да нећеш да ме отпустиш са посла?Немој се џабе свађати са њим, шта имаш од тога, кажем му

шапатом.Да зна да га се не бојим.Знао он то добро, чим се за снајчину сукњу сакрио, велим. Ни

кад је на служби био није ничему вредео.Не зна овај шта је во човеку сељаку. У как’ом су сро’ству. То

му је главни сарадник вековима у борби за опстанак, у борбипротив глади. Друг у рату.

Износио је он топ, свугде ’де је требало. Вук’о је и рањенике.А ево опет га закољу и на’ране бесну светину.


Ко овоме може шта доказати? Он се цео свој дуги војни рокнавоз’о у џипу, наседео по штабовима, накуц’о чаша, најео покантинама. И сад дош’о да се пренемаже, ’оће и политику.

Онај во што се окреће много је трпељивији, бољи и честитији.Он нам је преост’о од предака, да нас помаже и опомиње.

Али смо и њега уништили.Свог највернијег савезника. Ко нас то научи? Как’а је памет

требала да доброг српског воку жртвује за једну изборнуујдурму?

Как’а је ово земља у којој су и волови осрамоћени?А тек кад су говорници почели да пљеште. Па све један дру-

гог пре’стављају и титулишу к’о да су на телевизији. Чашћа-вају се лепим именима, рек’о би човек, ни рођена браћа којанемају никаки’ имовински’ спорова, не би се лепше обнаш-ала.

Једног дебелог, а тај им је к’о гост, зову кординатор. Не знамкако му је то занимање, ни шта та реч значи. Чим се он нијеосмелио да се назове по нашки, знај одма’ да нешто муте.

Тај се дебели мало ускустурио, забацио главу да му се појачаврат к’о да би тиме ’тео да укрупни глас.

Видим да себе доживљава вишим и лепшим, него што јесте.Не велим да није вешт и паметан, али не велим ни да смо мибаш гусани.

Тај дебели каже, кад смо сад остварили онакав успех и каднас свугде по Европи поштују да то искористимо.

Как’о је то поштовање, ако седиш за живицом и само чекашда искочиш и да се наплатиш?

Чуј, ми сад не треба да будемо најгори, ако нас поштују, ваљдатреба да узвратимо.

Докопаћемо се Европе, само ако нашу историју утишамо. Неморамо баш пред њима показивати, ко смо и шта смо. Неки дог-ађаји имају и овако и онако тумачење. Ми бисмо могли прих-ватити мало и њино виђење, што да не? То би нам донелокорист.

Пази сад, па овај тражи да ми оптужимо себе. Чујеш ти Гојко,пљуни ме, ако кол’ко сутра не буду тражили да ја и ти зађемо понароду и да причамо како смо ми криви што смо ишли у рат. Ашта друго може бити њино тумачење?


Ти, Боривоје, увек у свему видиш опасност по нас. То се садсамо тако говори. Прослава је, једе се печен бик. К’о да од овогдебелог зависи светска политика.

Знам да не зависи светска политика, али не говори он то изсвоји’ опанака. Њега је неко посл’о и обучио. И док једемо бика,к’о да све иде у мозак, па је тамо неко загушење, само му тонисам рек’о.

Ма јок, он то из своје луде тинтаре.Дај Боже! У политици нема своје тинтаре. Чим си се за њу за-

качио што рек’о један наш владар, одавно ти туђу главу носиш,само ти то није јасно.

Јер видим да би све било за џабе. Други говорник је неки бивши општинар, чини ми се да је био

инспектор, па просуо сирће. Неки су ме уверавали да је нешто мазнуо, а други да је на суду

доказо да је невин.Тај вели да би наша Општина под хитно требала да свргне

своју власт тако би брзо дошла у ред средње развијени’Ми треба да по сваку цену скинемо ове, неспособне и

корумпиране и да пре избора поставимо праве, радне ипоштене. А после кад народ види како то може добро да буде,никад више корумпиране неће гласати.

Гојко, како да навратимо поштене да се приме власти? И штоони неће у власт?

Можда ће сад ’тети, шта знаш, можда је дошло време.Сумњам да ће за њи’ икад доћи време, само то нисам рек’о.

Непоштенима је лако, они не могу да изгубе образ, они нестра’ују да ће и’ народ показивати прстом. Они знају само заједну команду, јуриш на власт.

Е, онога задњег говорника сам најмање разумео, а на крају сеиспоставило да је прич’о најпростијим речима.

Ти, Боривоје, опет нешто сумњаш. А, не! Само запамти сад ово што је рек’о, то ћу ти објаснити

много касније. Није спорно што он призива поштење и правду.Али јесте што спомиње пречице. К’о да је народ нестрпљив.Стало њему да народ осети мало живота. ’Ајте ви мене малотурите на столицу да осетите шта је леп живот.

Да то ми више нећемо орати земљу, брати ку’рузе и купитишљиве, да ли ће нам паре опадати уместо листа са грана?


Немој да си рђа Боривоје, ти у свему нађеш неку мањкавост. Волим и ја да буде добро, што да не волим, к’о да ја једем осв-

ету уместо ’леба. Али док ти намичу улар дају ти мекиња, апосле нема ни воде.

Говорили су и инжињер Радован и вероучитељ Живислав, алик’о да је неко њи’, па и слуш’о. Немају они оно што треба засваку прилику. Радованови ујаци Васићи утишавају народ, ра-злетели се од једног до другог, али џабе.

Зна народ да оне што имају знање и диплому, а немају власт,не мора да слуша.

Диплома му заузела по зида, а власти ни к’о трун у оку, да јеобрнуто свак’ би му се клањ’о.

И што је још горе сви знају да ови неће бити ни писари наопштинској писарници камоли да имају своју канцеларију.

Живислав закрштава, призива свеце и мученике, али никоништа не слуша. Ако и чује то не памти.

Ја сам се био расприч’о са Гојком, нема сврхе да и’ слушам. Можда би и било, али сви су унапред одлучили да нема. Ва-

жније ми је оно пиво преда мном, него шта живи човек беседи.Осетио сам да се све ломи и губи. Да у догађајима нема реда,

ни аршина. Сад би ми добро дош’о стари Чкиља и његов опанак.Он би израчун’о кол’ко вреди овај бик. Нека је две ’иљаде марки.Колико је попијено, колико поједено ’леба, пошто је шатра и му-зика, цигло три ’иљаде марки.

Одма’ множи са бројем општина, а и ту би знао да увати про-сек, колико су веће друге општине од наше, па пута толико итолико и ево га резултат.

А све зарђалим ексером на опанку. Знао би матори и шта биод тога могли да направимо. Да ли малу фабрику или нештодруго.

Да сам сила и власт поставио би Чкиљу у Владу, само да и’упућује. Уме он то некако да сагледа економски и сумарно.

Тако је било. Свак’ је после ост’о са својом муком. О свему сејош једно време причало, па се и ућутало.


КАЗИВАЊЕ ДЕВЕТО

Ево, у’вати ме неки пос’о, ближи се зима. А она је човекунајвећи пос’о. Немам времена да одем ни до Гојка, а камоли штадруго. Устанем ујутру, чека ме једино кафа, а Милорада и ра-кија. Не живимо нас двојица ни лоше. Мислим међусобно, а ионако. Немамо времена, а ни живаца да себи угађамо.

Понекад ми се једе сарма, на пример. Она сочна, ућапкана,прокрчкана, са доста запршке, што је само моја мајка Стевказнала да направи. Нама је увек најлепше што нам мајке нап-раве, уче нас и речи а не уче нас само как’у ’рану да волимо.

Али ко сад то да кува и мучи се! Лакше ми је да претумбавамнеколимо слика по глави, него да кувам.

Не знам да ли би баш умео.Најлакше нам је ујутру јаја и сланине. Па она цврчи, а мирис

се шири до капије. Милорад никад није гладан, он шчепа чашицу и завара се

њоме. Иначе ја доста једем воће. Кад пођем трактором негде,зауставим. Увек има опали’ крушака или јабука, наједем се. Од-ушим минут. Па, наставим даље. На свадбама муштерија сам зајагњећу сарму. А на слави код Гојка најлепше су пи’тије. Прводрмнем једну жуту к’о дукат, онда напакујем у тањир и обавезнопосолим.

Ми, сељаци, тако, солимо. Кажу, није добро. Можда и није,али од нечега мораш умрети. Код нас на слави госта чеканајбоље печење, свињско и јагњеће. Али ја га волим само док јевруће. А онда пиво. Да о’ладим цео садржај стомака. Једном мије рођака, она Мињина, док је била за време бомбардовања,


рекла, какав леп видик пуца на све стране из мог шљивика. Туиза куће. Можда је то и тако. Само ја нисам никад на те ствариглед’о на таки начин. Видик, или не видик. Мени то тако пуцаоткад сам се родио. Кад би те околине нестало, једноставно бинестало и мене.

Пролетим за послом и не видим. Ко зна можда човек сто пута прескочи лепоту и срећу и умре

незадовољан и несрећан.А Бог му дао све.Поднео му под нос очи да избије, а он не види. Она ме онда

пита што не читам нешто преко зиме, кад имам времена.Ја, снајка, школу нисам волео ни кад сам био ђак. И која вајда

од читања. Мислиш да су сви они богати по вароши дошли дотога читањем?

Најтужније време за мене је кад почну кише. Милорад на-види стоку, а ја се вртим по кући.

Не волим да сваки час идем у комшилук. Казаће, шта долазикад је самац. А много је и матори’, па немам с киме да седим. Алепо је кад приђеш некој авлији и чујеш да деца граје. Мада иоваки живот има своје чари. Немаш жену да ти чантра. Не пол-ажем рачун ’де идем и кад се враћам. Милорад рано легне и башга брига.

Ја волим рогату стоку. Одувек је домазлук цењен према томе,как’а је стока и кол’ко је имаш. А мој Милорад не воли козе.Каже, не доводи ђавола у моју авлију. И још вели, то ти је прок-летиња, слути на сиротињу. У моме имању неће мекетати. Ко јесачува алал му вера!

Ми, Петровићи, никад нисмо држали козе, а увек смо ималипун обор. Стока је човеку друштво и сигурност. Данас је тодрукчије, знамо да немамо рачун да гајимо стоку и житарице,али живот се не одвија по рачуну. Не радимо ми то због тога штосмо глупи, или што нас је власт напунила неким лепимпричама. А ми се на тај лепак у’ватили к’о прави.

То нам је пренето кроз крв и време. Ето, кад не би ималистоке изгледало би к’о да шетамо голи кроз село. Ко да нам јенеко прорез’о прозоре на стомацима, па гледа како раде црева.

Коме ћеш ујутру да устанеш, да се обрадујеш?Кад Милорад ујутру уђе у шталу он каже, добро јутро и овде!

Зна да му стока неће одговорити, али човечански је. И стока има


душу, к’о и све. Ако мораш да одеш са овога света, не смеш дабудеш замерен, па ни са стоком. Как’и су то људи, ти свецкипре’седници, они бомбардују туђе куће, трују воду, суши се ивоће, питам се како могу мирно у кревет? Кад легну увече, да лисе и они срачунавају к’о сав остали свет, подносе ли рачун Богуи својој савести? Мисле ли они да имају цео свет?

Кад би’ увече истук’о моју Шаруљу, која ми даје млеко и теле,па не би мог’о заспати.

И она је жива душа. Не правим се ја добар, већ је то тако.Градски човек је врлетан. Ни сам себи не верује. И у кревет на

којем лежи нема поверења. Кад је ово почело мало слободније да се иде у цркву, пођем и

ја да однесем пана’ију да се очита. Иначе, нисам редован. И нефалим се тиме. Сретнем Симана Рашића, директора, дрматора,до синоћ велики комуниста. И он пош’о. А прич’о ми, не самомени, на више места држ’о налетничке говоре, да је православљепропало. И да то наука регулише. И да улогу вере може да вршикултура.

К’о да улогу оца може да врши мајка!Сретнемо се на капији, лицем у лице. Збунио се он. Каже,

Срби смо, мајку му! Нека је традиција. Ишли су и наши стари.Цела културна Европа иде у цркву. Недељом обавезно. Учиними се да рече да и пишу ко долази, а ко изостаје к’о у школи.

И још вазда тртља. Слушам и дивим се. Како овај човек засваку прилику има добро објашњење. Кад смо ушли, он се клањадо земље. Да одужи за све што није био.

Није ти ово неко позориште, мој директоре. Улогу си сам себинапис’о, само му то нисам рек’о.

Пропустим га на врата, а он умаче на леву страну, међу жене.Ти залут’о у цркви, а да се снађеш у питањима Бога и науке. Култура, Симане! Гле чуда! Нестало ти културе, па си се

погубио, само му ни то нисам каз’о.По чему смо сад ми од истог народа? Он не поштује ни

човека, ни биљку, ни цркву. Све му је улога и политика. Искренје само кад је гладан. И то је нешто. Бар некад говори шта мислии осећа.

Време пролази брзо. Зима само што није. Им’о сам некепрасице, па сам иш’о да и’ продам.


Код нас је рана пијаца, мораш тамо бити у чет’ри ујутру. Дошест је све готово.

Ко да се светла бојимо.Мој трактор је неисправан, па не смем на пијацу. Морам да

продам на улици. Иначе за казну одоше прасици.Кажу, што га не исправиш?Како да га исправим, кад он иде по шуми, преко њива, поред

обала? Не би’ ништа друго радио, него би’ га стално титлачио.Знају то они, зато на пијацу пусте само шверцере са тамићима.На улазу у варош чекају те, пале ручне сијалице, као да видеробу, а онда и у очи.

К’о некад удбаши.Накотило и’ се па им се ништа не може.Путем, свим гредом ти се срачунаваш. Шта ако цена буде

овака? Шта ако цена буде онака?За њи’, за те шверцере, и да је џабе, скупо би било. Ако тераш на пијац, док платиш глобу, улаз, и остало, уш’о си

у минус. А он обилази око оне тракторске корпе, па је све нешток’о незадовољан. Ако су дебели, каже, пре’рањени.

Коме да продам овако округле, дебеле, сама сланина?Ако су мршави, он вели, домаћине, ниси им’о ’ране. Држ’о си

и’ на дијети, да нису нешто били под казном?И опет цена клиза надоле.Ако се нешто побуниш, пита, пошто ђутуре? А за девизе? А на

кило? И ту те опет смете и у’вати у раскораку. И на крају пара да кол’ко он ’оће. Ти оне паре шмућнеш у џеп,

трактор паркираш негде у крај пута, па ’ајде у варош да се зав-рши још неки пос’о. И да се попије как’а у кафани. Да се видиш сљудима. Ниси ти осим света. Седим у оној кафани и кроз прозоргледам на улицу, на пролазнике и на живот.У дну, за столом, седиРадивој, више се нико не сећа да је он Радованов из Старог Села.Сад је промен’о име у Радокс. Тако му се каже зове фирма.

Он одавде управља политиком општине и много шире. Заборавио је да је продав’о гориво, заборавио је да су га изв-

одили из дворишта к’о на стрељање.Мом Милораду не смем ни да га поменем. Он одма’ прича

како је његов Радован био сирома’ и како нико није од његовекуће тражио ни оканицу прекрупе на зајам. А неку алатку, недај Боже. Било шта!


Носио је поцепане опанке, а кад пева он урла.Једном се напио, јер је за о’кладу појео килу печења без леба

и попио седам литара вина.Не зна Милорад да су Радивојеве паре сад све то избрисале.Све.Нико више не зна ништа о њима, што није у вези са парама

и имањем. Не можеш ти Милорада ућуткати, па да би пост’огувернер Народне банке, он ће за њега бити онај Радованов.Наш ти је свет тврдоглав. Он има своје, и кад то своје усели углаву, не исели га одатле, да ти је моћ цара Саласија.

Кажу, тај његов газда из Београда, негде нест’о. Убили га. Козна шта је с њим било! Углавном, добро је да га нема. Испарио.

Сад је Радивој газда. Ту одма’ преко пута, пред нашим носомвиде се две Општине. Много нам је била и она једна, па смо нап-равили две.

Пре неку ноћ неки су улетели у кабинет пре’седника, заузелига и сад поставили аламане на врата.

Стари пре’седник-Јоша, не буде лењ, довуче камп-приколицуу парк и ту оснује Општину. Напише изнад врата Општина-ка-бинет пре’седника.

Тако учине и неки његови сарадници.Ми то гледамо кроз прозор, к’о на филму. И могу ти рећи да

сам више у том моменту, кроз тај прозор, с’ватио о овој земљии овом народу, него за ови’ моји’ готово педесет.

Разумео сам да је Радивој преш’о на страну новог режима.Без његовог новца ничега не би било. Он сад можда даје и платуновом пре’седнику, а то ће му се вратити кроз приватизацију.Бар се тако прича. Неки се чуде како би то могло да се изведекад новац оставља траг.

Ваљда они знају како ће.Светина ври на улицама, прети да ће да преврне приколицу.

Мисли да је дошло њено време, јер забога ишла је зато пред Ск-упштину. Не зна да Радивој није иш’о пред Скупштину. Али макога да поставе тај ће да ради у његову корист.

Те ствари се не говоре, оне висе у ваздуку.Јавио сам му се. Посл’о ми пиће. Пита, шта је са Мињом.Не знам, велим, није се јављ’о одавно.Сад га сви јуре.


Изађем, одем у Општину, треба ни нова лична. Не знам ’де дапитам, за извод и држављанство, код стари’ или код нови’. Да јато не будем мор’о вадити и старо и ново држављанство? Они секољу међу собом, али то за нас не мора ништа да значи.

Прле Геџа, седи за сточићем пред самим општинским вра-тима. Он је некад био геометер.

Пише све ко уђе, ко изађе. Од једни’ и од други’.Зна човек шта ради, тај не може да изгуби.Инспектор Пецић ме апи за лакат.’Де си, пријатељу? Шта је са Мињом?Шта ће бити? Сад ти мог рођака сви траже, јер је из његове странке мини-

стар.А Миња се сакрио к’о његов ујак Жуња. Кад га треба, нема га

нигде. После дође ниоткуда. А тек што паметује!Ови политичари су чудо. Слушам како ме Пецић назива

пријатељом. Сад кад му требам. Он ће и да пузи, и да водаопанке, све ће тај, само да добије шта жели.

А онда…И таман је живот почео да клатара, помислио сам, нема више

шта да се догоди што може да ме изненади. И заинтересује. Алиствари се окрећу на другу страну.

У моју авлију те недеље упада Гојко и једна група људи, којује он пре’ставио као грађевински одбор.

Па шта се гради? Да ви нисте грађевински одбор, без грађе-вине?

За сада, кажу и седају. Одма’ видим да су то људи из сви’ мала, бирани некако за

нешто.Гради се ћуприја у нашем селу, к’о успут каже Гојко.Понудим и’ да уђу кућу, док се ја још снађем и не дотукнем о

чему се ради.Милорад седи на кревету, чашица му на прозору. Он клати

ногама, таман је уш’о у свој колосек, сад га ми ометамо.Сипам им свима по жујку, они се нешто задиркују међу

собом, видим ситуација није затегнута.Нови самодопринос, питам.Боривоје, паметан си човек, каже Гиле Пуца.


Самодопринос не, има други’ начина. Важно је да мипридобијемо ове, чије су њиве на сметњи. Да се пут рашири.

И стварно ћуприја?Стварно. Што не би било стварно?А ’де, на ком месту?Ћуприја ће да буде на Драгиначком потоку, тамо према Врби,

Голобрђанима и Турској Ледини, да се упреко повежу са нашимселом.

Значи, вековима смо живели неповезани. Благо нашој гене-рацији у део јој пада све нешто историјско и крупно. Кад бисмосамо од тога видели и неку корист. Да се то историјско и крупномаже по ’лебу, досад бисмо на’ранили Кину.

Све у свему, ствар је озбиљна, биће ћуприје. Причају да су сеодлучили да код Дубоког вира пресеку поток и одатле прекопотеса, ударе према нама, размеђем села Врба и Голобрђани.

Мој Милорад се никад не меша у так’е разговоре, али не знамшта му је овога пута било.

А за кога ће да буде та ћуприја?За нас. За све. За цело село, кажу.Које село, кад од вас шес’ само двоје деце. И то обоје Гојкови’,

ви остали, сви сте прешли четрес’, а не жените се. Ћуприја се,децо моја, не прави сваког лета кад пада киша. Видите ли ви даускоро нема ко путом да пролази, а џабе ти ћуприја.

Лепо вели Милорад, само ја сад нећу да га подржим. Испашћеда и сам себе оптужујем. Али лепо вели. Да не кажу код њи’ каддођеш у кућу, речи не мо’ш рећи. Син и отац један другомпреотимају реч.

Да ми направимо как’у организацију да вас ижени, а заћуприју ћемо лако. Ићемо куд смо и досад ишли. Све смостарији, и све се мање дружимо и крећемо. Биће и у нас к’о штопричају да је у неким државама, комшија неће познаватикомшију. Неће моћи да га обиђе од старости, од костобоље, однемоћи. А на ту ћуприју могу слетати само ’тице.

Ти, чича Милораде, каже Цане Кекић, удараш изокола и уребра. Може ли се у нас причати икад о послу због кога сидош’о? Него ми сад треба да отклонимо сто препрека. Треба дагурнемо све у страну, и да кажемо сад ћемо да причамо само оћуприји.


Ти, Цане, причај о чему ’оћеш. Ја ти кажем како треба. Так’ије ред. Не мо’ш ти прво облачити панталоне, па преко њи’ гаће.Мо’ш, али свет ће ти се смејати.

За решавање тог проблема, потребно је нешто друго. Ти решионај проблем, који је најважнији, а то после. Ћуприја нека џуми’де је и досад.

Боривоје, је л’ и ти овако мислиш?Ман’те се људи ћорави’ послова! ’Ајде да се гради кад сте ре-

шили.И прихватим се и ја у име нашег краја. Имаће та ћуприја зна-

чаја. Разматрам, ова се ћуприја највише тиче Козјачке и Сред-

њачке мале, а Међица некако остаје по страни. Додуше, члановог одбора је и Раде Јовишин. Ујаци су му из Врбе. То је опетнешто друго. Не би мог’о нико измислити нешто да свима одго-вара. Ни Сунце није од сви’ подједнако удаљено. А људи сестално на нешто жале, тако и са нашом грађевином. Увек би сенаш’о неки што је метар даљи, што нема с чим преко ћуприје.Или му се жена плаши висине.

Или истиче да неки имају више земље око ћуприје, а он требада учествује у градњи к’о и они. Или су му стари, у неким до-приносима, пре четрес’ и педесет година више дали него други.Или му је одузето приликом принудног откупа земљиште башпоред ћуприје. А враћена нека пљоштара ко зна ’де.

Ко ће све потребе измерити, ко може бити добар оном, којисам према себи није добар.

Биће ту повика, ко је богатији, ко је сиромашнији. Међица,као најбогатија сигурно, бар већински, неће учествовати. А опетцео пос’о, к’о и увек, спашће на некол’ко људи. Кад се све за-врши, сасвим трећи скочиће да се ките заслугом.

Гојко навалио да се погоде мајстори и да се закаже прослава.Да видимо ко ће свирати, ко ће служити, шатру ћемо од Дра-гана, да се одма’ закаже на време, да не буде заузета.

Чекај, бре, Гојко, ми још нисмо ни почели ти већ ’оћеш про-славу.

Још једном, ви децо, размислите о оном што сам вам каз’о,понавља Милорад. Шта ће ти ћуприја кад нема ко да прелазипреко ње? Решите ви најважније питање, па онда градите иписту за авионе.


Прође тако некол’ко дана, а ја све размишљам о тој ћуприји.И може ли то да буде. И што рек’о Милорад, ’оће ли имати ко дапрелази преко ње, само то ником не причам. Једва чекам да сесастанем са неким, да видим шта други о томе мисле. ЖојаГрашка, псује свима све по реду, не треба њему ћуприја. Имаважнији’ ствари.

Његов син Бранко у граду изгубио пос’о. Ако се врати у СтароСело оставиће га снајка Гордана. Шта ће бити са децом? Местода се боримо за нова радна места ми правимо ћуприје, и то ’де!

У оној пустари. Ево колона чекају да пређу, пожурите са град-њом, издангубиће људи. Свађа се сам са собом. А кад су мурекли да је вероучитељ Живислав рек’о да је то пут, којим је ПопЛука одвео коњанике из овог краја у Мишарску битку, он је биован себе.

Луд од беса.Да нису, каже, бележили шипчицама куд је све иш’о к’о кад

бележиш насевнице, кад сејеш детелину.Е, не знам то. Ваљда је тако по књигама, веле му сељаци.Да у тим књигама не пише и ’де се коњ олакшо?Вриско је како смо наивни и како нико не може њему да по-

тура под нос так’е глупости. Његов рођени брат живи у Београду,он је наследио њиву до саме ћуприје, у ствари ’де треба да будећуприја.Та њива је сва зарасла. Али да би се ублажила кривинапред ћупријом мора власник да дозволи мали улазак у његовпосед.

Зато је Грашка не часећи ни часа, још истог дана звао брата идирекно без увијања рек’о му у чему је ствар. Молио га је поцену њиног братства да не пристине да уступи ни за стопу. БратЖарко, пензионисани полицајац, није одговорио ништа. До-душе, нису га ни питали ништа, само га молили у име мајкеЦуне, коју су обојица сисали, да га његовим непријатељима непредаје.

Није прошло много и грађевински одбор је молио истог тогпензионисаног полицајца да дозволи, јер је у интересу села. По-зивали смо се на детињство, на дружење са нашим очевима, назавичај.

Даће му и захвалницу.И његовог претка је Лука овуда провео.Додају да је у све укључена и Месна заједница.


Жарко, зна да сада њина фамилија даје вероучитеље, а некадје полицајце. Они су људи у складу с временом. Вероучитељ Жи-вомир је његове сестре син. То да не сметне с ума. Ипак ће онразмислити, лепше је да пита и синове. Они јесу у Београду, алито ни овде без договора не иде.

Позваћемо вас на прославу, прича Гојко у слушалицу. Реци,позваћемо и’ на прославу, понавља хор иза леђа.

Биће шатра, биће музика и све како Бог заповеда. А он ћебити међу првима, међу заслужним грађанима.

Зваћемо пре’седника Општине и начелника полиције.Све је он чуо Гојка, мада му то није дао до знања.Радите ви, крчите оне друге њиве, па док дођете до мене, ја ћу

јавити. Можда ће и твој сестрић бити војвода Лука, за нешто, мрмља

за себе Гојко.Сад је у селу то једина тема.Дођем у Ђулову авлију, кобајаги да видим има ли семена за

детелину. И как’ог је квалитета. Успут се распитујем оградњи.Тај Ђуле, увек је био против. Ма шта да се ради, гради,прославља, он је против.

Може то и без њега. А онда критика.Ко се обогатио! Ко је у кеси носио кући? Ко је до кога седио?Зна он зашто се тај и тај прво здрави са командиром поли-

ције, па тек онда са пре’седником.Ако ’оћеш поштено, командир ти је потребнији од пре’сед-

ника.Важније је бити неки начелник или неки шаф што се заврће до

пре’седника, него пре’седник главом.Знам да је и овај пут против, али опет би’ да то видим. Да се

уверим стоти пут, па ако треба да умрем.’Оћу само да чујем, шта ће да каже, зашто овај пут не треба да

се ради. Знам да њему не мо’ш спомињати попа Луку и устанике, боље

би било да му споменеш сто марки.То би разумео из цуга. И одма’ би скочио. За сто марки да дам тапију, па ’де то има?Он своју бусу цени изнад свега. Више од свога и од живота

жене Радојке једино цени стопу земље.


Само овај пут му нико и не тражи ни грудвицу. Тражи се дадође са косиром, будаком и да крчи.

Шта мислиш, Ђуле, треба ли ићи?Треба. Ја ћу да идем.Је л’ стварно?Што не би било стварно? Наступила су друга времена, чујеш

шта се прича, и по телевизијама, свак треба да буде предузетан.Јесте треба. Него како? Никад ја нисам изостај’о кад су праве ствари у пи-

тању.А праве се ствари ретко догађају. Оне су код нашег Ђула рас-

поређене мало ређе од помрачења Сунца. Кад сам рек’о Гојкуда ће Ђуле да дође, није веров’о. Како је ово време дошло, оништо су увек вукли напред, сад изостају. А они што никад нису ниу чему учествовали сад предњаче. Грађевинско одбор правиплан. ’Де да набаве цемент, ’де је најевтиније гвожђе, ко ће дадовуче шодер и камен на почек. Ко ће да буде мајстор, кога ћесве у послугу.

Уписују и добровољне наднице. Дају се и прилози.Али слабо.Нешто се мало искупило.Први дан на крчењу шуме и шипражја, свега некол’ко људи.

Мршаво. Ђуле у предњим редовима. Виче и на друге, опомињеда се ради. Шта се вучете као бабе, и то уме да каже.Нико не ве-рује у оно што види очима. Врзовац донео неку жуту ракију, онсе стара да се нико не заобиђе, да се сви обреде.

Ево га Ђуле стао у коњску балегу, то је Лукина кобила изба-цила.

И за чудо Ђуле се не љути.Први дан се завршио, како се завршио. Било је и пијани’, али

није било свађе и туче. Шта је, ту је, али кад је свануло, опет дасе иде на рад. Треба прокрчити до Жарковог ћошка, па ако седаље може, може. Ако се не може, да се тражи решење. Ваљда ћеда се укључи и Општина.

Журим да посвршавам ситне послове по авлији, да узмем’леба у уста, па да се бега. А мој Милорад све за мном по авлији,приступа к’о да је, Боже ме ’прости, везан за мене ланцом.

Сине, Боривоје, на државни пос’о или селски кулук се нежури.


Мислиш да ће сви доћи на време? Ја сам иш’о или ико, па види ме данас, нико ми не рече фала.Ено ти Славише, четрес’ година радио у месној канцеларији, у

пензију одатле отиш’о. па, кад је на време дош’о на пос’о? Никад. Он на пос’о креће кад се дигне, кад доручкује.А ти тамо чекај, ако ти се чека.Стој пред вратима. Он каже, што си џумио ту, што ниси

отиш’о у кафану код Драгана? Лепо, топло, попијеш кафу, у томи ја стижем.

Домаћине, нећеш пропасти за једну кафу. Није твоја кућастала за стотинку.

И није, бо’ме. Не можеш се ти жалити осим света.А требаће ти човек и други пут.Кад је отиш’о у пензију јавно су причали да он није каснио

што је так’и, него што се договорио са Драганом кафеџијом.Зато је он увек им’о уплаћено код њега.

Ако вадиш неко уверење, он каже, немам образац. Имамједан, али то је донео неки други човек. Иди уплати код Драганаједно пиће, док ја напишем, а кад дође тај, што је његов образац,ја ћу дотле набавити. Кад смо ми у’ватили његов верак, па по-чели долазити пред подне, он се измигољи опет.

Сакупи ’артије у ташну, вели, има састанак у Општини. Зовепре’седник све шефове Месни’ канцеларија. Мора да буде тамо.Па Драган иде да га вози.

А ми да дођемо сутра.Седи, сине Боривоје, једи ’леба к’о човек. Опет ти кажем, на

кулук нећеш закаснити. Прикажи се мало, па ’ајде кући.На кулуку се не ради к’о на свом послу, то ти је ваљда јасно.Кад се некад насип’о пут, па од сваке куће одређују да иду

кола и волови, моја се запрега никад није претргла.Полако.Ваша генерација, сад све нешто убрзано ко без душе. Ни

комад ’леба да турите у уста не можете љуцки. А зашто? Низашто.Кад сам тад иш’о, ја искошим волове и пустим мало да пасу

поред пута.Вајда је. Не само да се одморе, него и ја да попушим цигару,

да рекнем реч с људима.Запамти, на државном послу се још нико није претрг’о.


Кад сам изаш’о на сокак, реко’ сам себи, ух! Ала ме удави Ми-лорад!

Мада кад размислиш, има у нечем и он право, само не могуда му признам. И немам времена да се с њим прегањам. И такопросто побегнем од куће и од Милорада. На заказаном местубио сам тачно у седам к’о што смо и рекли.

Чекам петнес’ минута, нема никог.Чекам дваес’, опет исто. Тек у пола осам, стиже Гојко. То је то, прође ми кроз главу.

Лепо мени Милорад каже, а ја велим, он је остарио. Не зна онсад ово време. Све даје неке примере од пре. Синови увек миследа је некад било све просто и да се није толико знало. Оби ми сео главу толика нова наука. Искупљали смо се до осам. И какокоји долази, све убедљивији разлози.

Милорада нисам послуш’о, ако ћемо искрено и зато што би’ја желео да се то измени. Да не буде толико све познато. Да јед-ном сами себе изненадимо, али у бољем. Стиг’о је и Ђуле. Данасније донео ручак. Али ништа за то. Нека га нек штеди, велим јау себи. Само нека ради.

Разговор се води око тога шта је све у нашој општини про-дато, на приватизацији.

Море, Шваба ће све ово да купи, вели Слободан из Средњачкемале, звани Гурија. Нико га не виче именом, сви га зову Гурија.

Овај пут су поштенији, мислим на Швабе, сад бар не убијају.Убија њина марка, јашта!Опет нама неко крив, не ваља нам рат, не ваља нам куповина

за паре.Мени нико није дао никаке паре, јави се Ђуле, а продају сваки

дан. Видим ја да ћемо на крају ми морати да купујемо своју земљу.Опет те, каже Гојко, Боривоје, молим да се не јављаш, како се

јавиш, а мени се желудац преврне.Земља кад се купује свима у кући прогледају опанци. Ко да купи оваку закоровљену земљу?Ми смо напустили земљу, бежимо у градове. Улица је свачија

и ничија. На њој не може ништа да роди.Они ће држати све около, а ти к’о у некој закрпи. Живи у

стану, који није твој. Вози кола, која нису твоја. Неће твоје битини шуме ни њиве.


Не знам ко ће одсад куповати и ону незакоровљену земљу,али знам да она кад је будемо куповали неће бити овако јевтина.

Дошло је и подне. Приватили смо се мало у ’ладу под цером.Ко је шта донео то и једе, на крају смо се обредили ракијом. Теку по ручка опазимо да нема Ђула.

Да се није постидио, што није донео ништа?Разиђемо се по околини, вичемо на све стране, ништа. Нема га цео сат.Нема га други сат.Постаде нам јасно да је збрис’о.Кад смо увече дошли кући, сачекала нас прича како се смак’о

са очију и како је рек’о. Не тиче се мене ћуприја, ја сам пут направио до моје њиве.Па што је уопште долазио? Ми бисмо и тако урадили, колико

смо урадили.Е, вели, бој’о се неће вас бити довољно, па да не одустанете од

посла. Али шта да се ради, мораш све да издржиш, ако ’оћеш ћу-

прију.К’о да неко седи за живицом и баца ти на конто нове ставке.Сад кад си издрж’о рад, дај издржи подбадања.Кад предураш подбадања, јавиће се нешто друго. Па после

опет треће, и тако редом.А ти само теглиш напред, ако изгубиш живце и почнеш да се

буниш и опиреш, ту ти се онда све руши. Они се закаче за тајдетаљ и боцкају те годинама.

Лепо је говорио, деда Туја, једини богомољац из нашег краја,сине, пригни главу и ћути.

Кад је свануло, опет исто. Милорад по авлији џангриза, те нежури, те ти верујеш у све што ти кажу, овако је некад било, овајје од тога и тога. Мораш да се наслушаш, у главу ти уђе на силу,јер нема на коју другу страну. Не би’ ја био први на раду, алиМилорад ме натер’о. Својим причама отер’о би курјака, слажемсе ја с њим у деведесет посто, али не могу да слушам. Прича мик’о да сам од чет’ри године.

Опет чекам, нема и’, па дођоше. Опет почињемо да крчимо онај пут.Видимо само небо и стару врбу.


На том месту пут треба да пређе поток. На том месту треба дабуде ћуприја. Неки двојица из Средњачке мале, знам и’, они су Ви-дојеви, кажу да би требало обавезно позвати телевизију да сними.

А вама је до сликања, пита Гојко.То је догађај, за наше село, а и за нас лично, што да не, одго-

варају.Не смемо ми да зовемо телевизију. Ето ја, кажем им, не плаћам претплату.Што не плаћаш? Не свиђа ти се програм?Није то, кажем, али на телевизији се сликају само полити-

чари, па нека им они и плате. Кад дођем на свадбу, и кад се онајшто сликава накези и прикриви, ’оће пошто-пото да ме слика,ако пристанем, ја и платим. Што да плаћам за туђе сликање?

Следећи сат расправа се води око тога шта све политичаричине, а не би требало. И шта би било исправно да се плаћа, ашта не. Помињу и шприцање керова, чим држави зафали пара,зађу у села да шприцају керове. Мој Гаров поцеп’о Алексинуовцу, каже Гојко. Да није био шприцан, не би се мог’о жив на-плаћати. Они уводе правила, која њима одговарају и как’а њимаодговарају.У рату сељак износи рат. У миру сељак обнављадржаву. И сад је држи на својим плећима.

Маторим и погрбљеним.Тачно, как’а плећа, так’а и држава.Што ти, Боривоје, причаш да ћемо ми куповати своју земљу?

Мој брат Милисав школов’о се и отиш’о у град. Да знаш да ће тион доћи на земљу! Неће снајка да укаља чизмицу.

Не мислим да ћемо баш ми што смо овде куповати земљу одстранаца. Ми је, надам се, нећемо ни продавати. Али ће је ку-повати деца твог брата Милисава.

Што ће им? Леп стан, леп пос’о имају и он и снајка. Деца учешколу. А земље само у саксији.

Е, доће време, па ће се променити правила. К’о што је саддобро продавати, доће време па ће бити добро куповати. Сети’се бомбардовања, свак’ је из града беж’о, ако је ’де каку родбинуна селу им’о. Посећивали су нас и рођаци у шестом колену.

Друго је рат, Боривоје.Није, није! Кад смо ишли на Солун, свак’ је по теглу земље у

торби носио. Па нису остали тамо, јер није човеку своје земљедовољна тегла.


Пред подне некоме паде на памет да пита, пошто смо се бли-жили оном Жарковом окуту, јеси ли ти, Гојко, звао Жарка да по-тврди оно. Смемо ли мало да ублажимо кривину код његовогћошка?

Жаркову смете, он може и да вам поклони, али моју да никоније пипн’о, к’о с другог света појави се Жоја Грашка.

Изненађени, стадосмо к’о укопани.Он забо таблу на сред пута на којој је написо: О’сећу ноге

сваком ко пипне у моје. И потпис’о – власник Жоја Лукић.Твоје је од пола, па до реке, овде је Жарково.То вам је он рек’о, а суд другачије каже. Таблу сте видели, па

се према њој рамњајте.Ти си им’о улаз са друге стране, покушава Гојко. Ја сам те сто

пута виђ’о на овом главном путу.Човече, није важно ’де си ме све виђ’о, суд одређује шта је

чије. А ти трчи за мном, па кад ме спазиш испред оне великезграде код пијаце, то ће за тебе значити да је зграда моја.

Уф, што сам пожалио што данас није са нама Раша Врзовац.Био би он и данас, али треба да се запне, а то строго избегава.

Што сте радили, радили. У моје не улазите! Је л’ јасно?Видимо, наоруж’о се: сикира и косир.Стајали смо ту један сат. Било је свакаки’ речи. Па се рази-

ђосмо.Дани витлају, ми се састајемо повремено. Никако решење

да нам падне на главу. Пребирамо по памети ко на ком месту,у власти, кога има. Родбинске везе су јаче од политички’.Мада и оне некад не помогну. Остаје нам да се ослонимо наземљачке везе. Оне су лабаве, пуне трућања и обећања, алидеси се да успевају. Сазрело је међу нама, мора да се иде у Оп-штину кад је тако. Онда, да се састави делегација, да будевешта, да има довољно веза и способности, да нас добропре’ставља.

То не мора бити ова група што је копала.Онај ко копа, не уме с властима. А опет, свак гледа да не дође

у ту делегацију. Што да он буде запамћен код власти к’о бунџијаи ’ајдук?

Како би било да узмемо Рашу Врзовца или браћу Тешиће? Последугог већања, паде кутлача на мене. Знао сам, Мило-

рад ми каже, сине теби увале што нико неће. Свак’ паметан бега


од власти. Не објашњава се с њима. К’о да је ћуприја на нашемимању, па да ти немаш куд.

Али ако си се примио, немој да о’ступаш. Немој да ти црвениобраз што газиш своју реч.

Ја сам се увек, вели Милорад, распознав’о међу људима штоми реч вреди, па, буди и ти так’и.

К’о да ја то све не знам. Прич’о ми је о томе бар милион пута.Код власти ти ничија реч не вреди. Тамо ти је моћ и пара. Он

зна да си ти поштен човек и миран, баш зато те не поштује јерзна да му нећеш учинити оно што не треба. Да му нећеш нау-дити из преварке и преко Божије воље. Склопи ти се некако таделегација. Неколико дана се није могла договорити код кога даиде. Ни како да закаже састанак. Једно вече уз вино и галамудоговорисмо се да кренемо џумле, требало је да банемо у ход-ник пред председникову канцеларију и да ја говорим. А осталида потврђују.

Ти си, Боривоје, некако најречитији, те ћеш опет најразго-ветније изнети наше молбе.

А тек кад настаде упућивање, свак је тео да ми тури по некусвоју реч у уста. Ваљда би волео да кажем оно што он не сме, а’тео би да каже.

Одма’ сам проконто, да се они заклањају иза оштри речи, којидруги треба да однесе. И разумео сам боље све оне оштре го-ворнике. Како ли је тек њима? Мада се и не сикирам ја за њи’,добро је њима. Дневница им је добра, није к’о мени.

Како год кажем, свак’ ће рећи да си каз’о оно моје, била бидруга песма.

Знате шта, не могу ја ићи, идите ви, а ја ћу вама рећи штатреба да кажете.

Ниси се ваљда уплашио, повикаше са сви’ страна.Добро, напишите на једну ’артију све што ’оћете да кажем. Ја

ћу им читати редом и наводити ко је шта рек’о.Дабоме да им се ни то није свидело. Онда се сложише да ја

како знам и умем изнесем оно, али суштински. Па како испадне.А ако неко сматра да нисам довољно рек’о, он нека дода, шта’оће и како ’оће. Кад овака једна ствар тражи так’у муку и дип-ломатију, как’у муку тражи вођење државе?

Ти, Боривоје, к’о да си се изборио за неког нашег пре’седникаили тако нешто, вели Гојко.


Гојко, сад се свако може изборити, а да се деле неке заслугеили паре, не би ме пустили ни у двориште, ни на путу иза окута.Све, ’де год да сам, био би’ близу.

Неће нас повешати, шта сте се стисли! И они су људи к’о ими!

Они не могу без наши’ гласова. А можда и могу, само се наматако чини.

И ми тако кренемо. Бој’о сам се да нам се овај налет, што гаосећамо у себи, не истопи до Општине. Зато сам журио коликомогу.Ушли смо у онај широки ходник, питали за пре’седника,рекли нам да је на састанку у Београду.

Кад год дођеш он је на неком састанку. К’о да је његов мандатод почетка до краја само један дугачки састанак. И како су самоти чиновници маштовити у лагању. Како и’ не мрзи да сваки путизмишљају разлоге, зашто је шеф одсутан. Али опет велим, тоим је ’лебац. Не сикира се он да га не побије град, да му поплаване однесе сено, него гледа кроз прозор и како те види смишља,зашто си дош’о, и како ће да те слаже. Тако и Златомир Ђокин,чим му дођеш кући он за сваки случај прича како је јуче дола-зио зет Гаца, а он му позајмио двеста марки. Сад нема ни пре-бијене паре, те мора дете да прати код рођака Момчила да мупозајми бар педесет марки, треба за то и за то.

После дугогсашаптавања, одлучили смо да чекамо и доче-камо пре’седника. Рек’о сам овим нашим да се састанак, ма ко-лико дуг, мора и да заврши. Ловци знају да је лисицу најбољечекати на рупи.

Пролећу оне женске крај нас, носе неке папире, из једни’врата прну, у другим нестају. Како само не промаше? Кад прође,после минут облива те неки ветар, а тек онда стигне њен мирис.Намирис’о сам се за цео живот. Намирис’о сам се толико да сам’тео да изађем у парк и да се прописно исповраћам.

За сво чудо њима ништа не смета.А тек штикле. Дигла се десет сантиметара од пода и ко зна

кол’ко је изгубила времена док је увежбала овако пла’овито дапрне пред очима. Колико ли је пара потрошила на дијетама?Верујем да устане у пет, док се нашминка и нацрта прође сат к’ода удариш дланом о длан. Што ли то оне раде? Е, стварно миније јасано. Не долазимо ми овде на модну ревију, него да свакзаврши свој пос’о.


И тако оне пролазе, пролазе, а ми чекамо.Док се једна не заустави.Кога ви чекате?Пре’седника, вероватно!Неће доћи. Јавио је да ће се тек ноћас вратити из Београда.Как’и су то састанци, који трају до у ноћ? Па, није то састанак

Врховне команде. Не мислите ваљда да ми овде ноћас подиг-немо шатор испред Општине, па кад дође, а ми онако буновниизлетимо пред њега. Било је још власти, осим ове ваше, ал’ сенису скривале пред народом. Неки Маринко из Врбе иш’о кодкраља у Београд и о томе се још прича. Разиђемо се. А сутраданопет. И тако чет’ри дана. Видели су да нећемо одустати, и накрају се појављује и пре’седник.

Док смо чекали, свак’ је мислио, само да се појави, ситуцијамора бити решена. А сад кад се појавио, видимо да и није баштако.Никако да ми дођемо на ред, оне женске са папирима оп-седају га. Он гледа, цокће, врти главом к’о баба Живана кад бацаугљевље. Кад су све завршиле, обратио се нама.

Ви сте дошли, нешто у вези моста?Дошли и сам видиш. Ако је ово твоја кућа, а ти треба да будеш

домаћин, зар се овако дочекују гости, комшије и пријатељи,само му то нисам рек’о. Не можеш почети од напада. Нисмо минеки наопак свет, ни свађалице, а не мислимо ни да је пре’сед-ник душа од човека. Али пред влашћу не можеш ни да се рас-копчаш исувише. Ни да се стиснеш. Стало ти је да и он осети даи ти нечему вредиш. Бар у селу које те послало.

Жоја Лукић преградио пут, с кочићом изаш’о на сред пута.Није он изаш’о, него заб’о кочић и таблу на сред пута, да се тач-није изразим.

Како на сред?Ми радимо ћуприју на Драгиначком потоку, код Дубоког

вира, према Врби и Голобрђанима. Знам, и Општина ће учествовати. Е, кад ће учествовати, онда нека каже Жоји да склони кочић.

Шта ће нам ћуприја, кад се до ње не може доћи? Он нешто пише. Так’и су ти политичари шта год кажеш, он те

замајава неким другим послом. Сад овај пише. А онда ће намрећи да је све запис’о. Од нас се очекује да сматрамо да је тимесве решио.


Тако је и било. Звони му телефон. Хало, не могу сад, извини колега пре’седниче. Ту су ми Ста-

роселци, а они кад дођу, знам да је нешто озбиљно и да није заџабе. Е, тако, довиђења.

Окрете се нама, је л’ се слажете, пита. Нисам ’тео да натрчим на тај трик, да одма’ почнемо да ’ла-

димо један другом. Нисам им’о намеру ни да затежем.Ми смо дошли, јер је Жарко Лукић преградио пут. Само да

вас подсетим и Општина је обећала дати нешто цемента и некемашине. Машине могу доћи од Врбе, и направити ћуприју. Алими немамо куда на њу доћи. Бојим се да то не изгледа к’о кад суПушкаревићи из Турски Ледина правили кућу. Мајстор нијеоставио спољашна врата. Кад су стигли негде до плоче, сетио сеједан малиш, па повик’о, тата, ми немамо врата!

Добро, Староселци. Неће то бити баш тако к’о у том вашемпримеру.

Опет телефони. Зове службенике и геометре да иду и измере,да провере докле је чија земља.

Касније смо Гојко и ја сумљали у то да је пре’седник одбиоколегу да би испоштов’о нас. Цртамо ми да је он разговар’о санеким из суседне канцеларије.

Али зашто, пита Гојко, зашто, как’а је потреба за тим?Так’и му ’лебац, ето зашто. Онда пре’седник док чека извештај геометара и служби, како

каже, распитује се за политику.Как’а је ситуација у Старом Селу, онако политички?Пошто ја ћутим, он додаје, које ће странке гласати Старо Село?Не знамо пре’седниче.Е, да не знате не би ви овако организовани дошли код мене.

Устројени и постројени к’о царски гранадири.Не знамо, ми смо сељаци.Добро сељаци. Данас ти се сељаци разумеју у то више но ико.

О чему причате међу собом? Шта кажу за кога би гласали, кадби сад били избори?

Ми причамо о нашим сељачким пословима, ко је узор’о, ко јепосеј’о, пошто су свиње, пошто су овце, а гласање кад буде, буде.

Немојте да мислите да ја вршим неки притисак, ово ми докпијемо кафу, ја то с вама к’о са својима.


Ко год дође овако к’о ми, кога невоља донесе, ти причаш к’оса својим, само му то нисам рек’о.

Јављају службе и геометри да то уопште није њива Жарка Лу-кића Грашке, него његовог брата, пензионера из Београда.

Геометар ће ићи и да одмери.Ми смо се лепо и како доликује људима поздравили са

пре’седником. На излазу из зграде, један нам чиновник каже,затреба пре’седник, сваком, затреба!

Није он ту само да би нама затреб’о. Отим’о се он са још не-кима око тога који ће нам више затребати, само му то нисамрек’о.

Видите, ако заседне други неће моћи овако да се дође, па даму се пожалиш. А он да вам реши док удариш дланом од длан.

Тако је, велим и пролазим. Лакше ми је тако, него да се с њимпрепирем цео сат.

А кад смо нешто касније засели у кафанче, пит’о ме Гојко, Бо-ривоје, што ми правимо ове ћуприје, и крчимо путеве и гуж-вамо се са политичарима, ако ће већ они, из твоје приче, да купесву земљу?

Знаш. Увек је било како власт ’оће. Кад она каже да јој јесељак велики, она га оштрица. Узме маказе и скроји, оволико тије имање, сад може само десет ’ектара. Оволики ти је порез, ово-лико мораш држави да предаш, оволико ћеш да поклониш.

Шта ће сад бити, пита Гојко.Сад је у моди крупни посед и све што је испод педесет ’ек-

тара, то треба уништити. Они нам ништа не дају, не кажу, евовам још четрес’ ’ектара да намирите на педесет. Ово ти је некикомунизам, само му није тако име.

Што ми не продамо све, па баталимо, пошто немамо паре дадокупимо до педесет или до сто?

Залуд је, велим, градити ћуприју на туђој земљи, мислим, акоће она већ сутра бити туђа.

Е, ту и јесте јадац. Ово ти је партија шаха, ’де се не зна по-бедник до последњег потеза, ми се надамо у ону народну; предзору се мрзне. А они у коња кога већ јашу. Можда се догодинешто и кврц! Кад сам ја то рек’о сви су се стресли к’о послепрве ракије наште срца.

Сад кад власти мисле да је сељак ситан, кажу му што се не биудружио опет у задругу? Сакупите се ви сви, који имате малину,


саберите колики вам је род, па нудите је к’о један. Наша се за-друга распала, отишла на добош, Жицко одн’о паре и нест’о. Идок још траје гужвање ко ће наплатити ко неће, нудио је тајЖицко мени, као пре’ставнику побуњени’ да исплати.

Али само мени.Лопови увек траже ортака у противничком табору.Шта је теби, Жицко, како то да урадим, да ми сељаци, ако чују,

кућу запале.А уствари надјач’о је један други разлог. Нисам ја рођен за то.

Не могу да издам.Не знам да издам. Изд’о би’ све издаје.Ове слике и мисли су ме одједном запоселе, кад се пред нама

главом и брадом створи бивши директор, благајник, шеф, све исвја бивше задруге. Са њим је и нека женска. Висока, кошчата,к’о са филма. ’Ајдукуша.

Нашли су се, што се каже.Сви се с њим поздрављају к’о да им не дугује више ’иљада ма-

рака. Оно што је било ружно некад, лепше је од исто тако руж-ног сада.

Заборав је чудо, он украшава, опушта и опрашта. Задовољносе сви здраве с њим.

Ти, Боривоје, к’о да си нешто љут, не јављаш се старомпријатељу.

Пријатељи не дугују толике паре, пријатељи не беже у белисвет са туђим женама и парама.

Он одма’ нуди, још с ногу, да попијемо, стари смо знанци.Попио би’, кад би платио својим парама, али да ме частиш

мојим знојом, е то већ неће да буде.Боривоје, паре сам ти нудио, а ти нећеш. Нека светлица ми сенула пред очима.Да умукнеш!Бој’о се да му стварно не распем зубе по кафани.Шта је, градите ћуприју, па вам треба спонзор?Треба, каже Гојко. Теби ако треба, нама не треба. Овај Гојко жури брз је на оки-

дачу, ако га сад Жицко увуче у своје радње, опет ће му скидатиопуту с леђа.

Што ти, Боривоје, одговараш за другог?А што се ти разбацујеш туђим?


Мог’о би’ вам помоћи и код власти!Верујем да би ти мог’о помоћи код власти, али немој. Боље

да нам одмажеш, веће ћемо користи имати.Он поче да цокће и на се измиче као да ме боље разгледа.Ау, шта се уради од онаког човека?Жицко, прођи и иди, за мој сто не седај, може ти се десити да

легнеш.После су ме сви спопадали, што сам отер’о човека.Как’и рачун имате ви да седите с так’им, как’и вам је образ

кад га бројите међу људе? ’Ајде сад кад формирамо нову задругуњега опет да узмемо за откупљивача и директора. Им’о сам ути-сак да воле да буду преварени да би имали за чим да кукају.

А опет, ако ће дати за ћуприју…Ни реч више, неће он дати за ћуприју, него да се тај притегне

да да нама наше паре.Већ је довољно времена прошло да смо му те паре и ту муку

опростили. У почетку су сви били жешћи од мене, али како је време про-

лазило један по један се гасио. Иш’о је логиком да се извучебило шта, пиће, порција ћевапа, дај шта даш.

После пет минута посл’о келнера да пита шта ћемо пити нањегов рачун.

Не могу да верујем! Овај не одустаје. Бре, Жицко, зар си тинаучио да све поправиш једним пићем? И идемо даље. Украдети ’иљадарку, онда те части сто динара и каже, сад смо квит.

Његова женска говори к’о да је ’чела за језик ујела, све уфћеи чуди се, как’и су то људи, што пиће одбијају.

Неко рече, да примимо пиће и готово.Не прелазим преко наше муке, не примам од лопова ништа.

Нека ми да паре, а ја пиће умем и сам платити.То је так’а фела, за пет следећи’ минута ће ти се под кожу

увући и направити нови договор о новом откупу, ’де ће те ош-тетити за нови две ’иљаде марки.

Али Живадин Шимшић Жицко, не би био који је, кад би селако заустављ’о. Научио је да се упорност исплати, нема тогакоји неће да попусти.

Гојко, би ли мог’о да ми издаш под закуп ону твоју старушталу поред пута, за магацин? Ја би’ је преуредио, ставио би’нове прозоре и врата, омалтерис’о, урадио под и довео воду. Ту


ће да буде сабирно откупно место за некол’ко села. Испредштале ћу да наспем и да бетонирам за паркинг. А ти ћеш да ужи-ваш, не мораш ништа да радиш, лепа пара ће да ти кане. Сви ћеод тога имати корист.

Уме да планира, па те нека милина. А знаш да лаже. Нешто мислим, нисмо имали користи од малине, коју смо ти

предали, и коју си ти прод’о другоме, а да ћемо имати користиод магацина, само му то нисам рек’о, јер сад то није моја ствар.Ако ’оће, Гојко може и да му поклони стару шталу.

Што се тиче мене, знам да моја нога тога прага прекорачитинеће.

Шта мислите, пита Гојко.Сви ћуте. А Жицко са другог краја кафане наставља, тако ће и ћуприја

што је правите добити своје економско оправдање. Како се садсве уклапа! Немојте ви без мене тако крупне ствари да почи-њете.

Иначе ћемо успети, оте ми се.Добро, Боривоје, знам да си нешто на мене онако љут, али

проће те то. Онда ћемо к’о и пре наставити да се дружимо.Са мном, Боже сачувај, и моме столу не прилази!А баш сам ’тео нешто капаре да дам Гојку, а видим да он у

својој кући не заповеда. Па ћу доћи сутра увече код њега.Гојко савио главу, ни макац. Наредни’ дана пробили смо се до места ’де ће бити ћуприја.

Окрчили смо све до уласка у Драгиначки поток.Гојко је непрекидно прич’о о прослави. Већ дебело планира.

Он је музику наручио пре него што смо почели крчење пута.Наш народ воли да слави. И воли да нађе разлог, макар га и небило.

Све је изненадио кад је рек’о да је капару дао Шимиловцу, ане Рајићу, земљаку и школском другу. Он сад сваки час кора-чајима мери оно место ’де ће пут прећи поток, брине се да ли ћеДраганова велика шатра моћи стати. Могла не могла, сад нам јето, па то. Камиони довлаче материјал и ми са тракторима по-мажемо. Драго ми је да се овде ради и гради. Овде, ’де се вишеготово нико не рађа, ’де само умиру, одакле само одлазе.

Враћају се кад треба да продају имање, или да са’ране, или даобиђу кућу. А најпре да оборе забран за огрев. Ћуприја је највећи


по’стицај животу у овом крају и не може се ни са чим што је досада било, поредити. И сваки од нас што радимо у себи се некакообновио.

И понад’о.Човеку не треба много, па да опет живне. Да у њему живот

заигра. А опет, треба му једна ситница, па да посрне, да посу-стане.Види и Милорад да се мени мили овај пос’о, па ме вишене упозорава и не придикује. Од јутрос сам довук’о неке даскеза шаловање. К’о да градим своју кућу. А на ову ћуприју нећунаићи више од два пута годишње.

Видим материјал се гомила. Питам Гојка, је л’ то све од Оп-штине? Каже није, то је од добровољаца. Ко толико гали да по-шаље свој динар на овај поток, гурнут у крај села и у крај света?Паре се налазе тамо ’де се налазе људи. Тамо ’де ври од људи иод живота.

Али ако ће да дају, добро је. Не морам ја сваки пут да будем сумњичав. Дошли су мајстори из вароши у радничким оделима и све се

обавља по пропису. Обишла нас у џипу и екипа из Дирекције запутеве. Шале се, чаврљају, Раша Врзовац им каже да се на ћу-прији сазида једна кућица, па да наплаћујемо путарину, онимакоји неће да учествују.

Неколико њи’ не учествује, али у току дана радо долазе напиће.Поподне сам са Гојком иш’о да дотерамо неке прасице запрославу. И ја сам дао једно. Ови из Дирекције кажу, овде можеда се развија и сеоски туризам, особито у вишим деловима села.

Фала ти, Боже, кад нешто може и код нас. А таман сам мис-лио да нас је све заобишло. Неко се потрудио и смислио нештоново, што качи и нас.

И онда око десет на ужини, ракија је провалила у нас к’о кадвода провали брану. Пио је и онај, који никад није.

Гојко се вратио из села и он сео за балон, и пунио се к’о дапретаче. Ови из Дирекције викали су му, мали, пази да места заспонзоре буду обезбеђена! Тад сам први пут приметио да нештоније у реду.

К’о да сам промашио пут, само никоме ништа нисам рек’о.Ни себи нисам умео да кажем. Онда ме жујка шупила по главик’о и друге и ми смо утонули у таласе.


Кући се одлазило по мраку к’о лопови и завереници, какокоји може и кад који може.

Али по глави ми се нешто врзмало. Неколико пута сам поку-шав’о да установим шта сам оно чуо важно.

Али авај!Све је узалуд. Нешто сам дозн’о, ал’ је то сад побегло. Сутра-

дан сам био смучен и сав згужван к’о из машине за веш.А од оне вести ни трага.Да нисам кога увредио?Крен’о сам трагом слика, које су остале снимљене у глави.

Ништа. Прославу, пуштање ћуприје у промет, Гојко је одредио у не-

дељу пред Светог Тому. То је било још док смо крчили пут.Мајсторе је све време пожурив’о. Код нас ти је тако, прво сеодреди прослава, а онда према прослави датум завршетка ра-дова.

Недеља пред Светог Тому, сви већ знају да до тада ћупријамора да буде завршена. Једино што је сигурно у целом послу јеприпрема ране, шатре и музика. Радови клецају. Главни мајсторчупа косу нису исплаћени радници, влада незадовољство.

Кажу, што ће им ћуприја, бацају толике паре на ћевирање, анама немају за рад.

Гојко се жали, мислиш да смем без прославе, сељаци би мена мосту разапели.

Видим да се вади, пост’о и он политичар. Прославу ће свикритиковати, а ипак ће доћи. Свак’ ту изводи своју рачуницу.Једино ја немам своју. Мрак већ пада, субота увече, а радови сене прекидају. Има још тога да се уради, да би сутра изгледалокако су радови одмакли даље него што су. Шатра се постављанаврат-нанос, па то смета камионима. Ипак се нико не буни, јерће сутра да се ђипа. Питам се само, што ми једино за прославупара морамо имати, а за све друго ћемо натегнути? Да није про-славе можда нико не би приметио да је ћуприја изграђена.Можда би био толико љут да не би ’тео прелазити преко ње.

Бојкотово би је, све дотле док му не затреба толико да не можеда је избегне.

Можда Гојко и ови његови из Месне заједнице, мисле да про-славом замажу све недостатке градње? Сви ће гледати у тањири у флашу, к’о да ће неко зурити у грађевину.


Прост рецепт, а и велики.Да не бајају, како масан и мокар залогај омак’о у грло, тако и

пос’о иш’о! Гатања су велика у овом народу. Само и’ ја не знам.Најпре ће бити да политичари ’оће да се шепуре. Они су у

предњем челу, а они што имају паре морају да добро кану да бии њи пустили. Џабе ти паре, ако нећеш имати ’де да се пока-зујеш.

Цео дан једна група крчи Живанову њиву. То је паркинг. До-вели су и струју. Један радник се жали, што су му рекли да су тотребали урадити пре.

Јесте, онда би радили и ноћу, а немају ни за ово да нас ис-плате.

Биће, добацује Гојко у пролазу.Он је сад у највећем животном налету. До сад никад није им’о

прилику да се на оволиком послу покаже. Зато он непрекиднолети од ћуприје до шатре. Плаши се, ако стане, послови ће сепрекинути.

Кад је политичар у опозицији он дошапне народу да је важнобунити се.

Давати отпор.Да, будућност зависи од људи који се буне. Послушни су оби-

чне овце. Најлакше је главу утурити у јарам и вући, вући, вући.Док не пукне врат или јарам. То се многима чини блиско, има тукао неке бриге за човека.

Лепо је то што неко ’оће да мисли на тебе. А кад га ти намак-неш у фотељу, кад се он смести.

Оно баш, баш смести. Онда се он окрене ка теби и ти видиш лице, које си већ негде

видео. Онда ти он каже-шта ти можеш да учиниш за државу?Другим речима, ја сам победио, ’ајте сад на пос’о.Постане главно како сад организовати рад, како покупити

порез... Побуна је добра, али у прошлим временима. Бунили смо се,

зато смо сад на власти.Можда је и тако. Ово што осећам и измиче нашој сељачкој памети. Гојко ме

издвојио на страну и молио да сутра кад буде ручак да се баш јапостарам око предњег чела.


Ту ће седети важни људи, политичари и спонзори, па ми јепотребан озбиљан човек.

Как’а је озбиљност потребна да би’ отворио флашу пива, преднеким ко се ту нацрт’о, није радио, није се знојио, само му тонисам рек’о.

И стварно Гојко је дочекив’о госте, а ми остали смо чекаликод своји’ столова. Пристиже народ, заузима места, музикадречи. Ништа се од ње разначити не може, ваљда мисле да и не-мамо један другом шта да кажемо, па и не морамо говорити.

Дође пре’седник, здрави се и са мном. И таман да почнем саслужењем, кад до преседника седе Жицко. Отрч’о сам до Гојка.

Ко је овога звао? Ми.Јеси ли и ти међу њима?Знаш, он је спонзор, данас то прогутај. А сутра види шта ћеш

с њим.Окрен’о сам се, а шатра се окренула око мене.Гојко, зато ја треба да будем озбиљан? Је л’ због Жицка? Како

те је купио? Дао ти наш дуг? Ништа ми о томе не причаш! Јадотле нисам спао да служим лопове!

Окрен’о сам се и отиш’о. Сео за сто за госте, да смислим штаћу даље. Сад ми дође у мозак оно што сам „заборавио”, два данаме то мучило и одједном ми плануло пред очима. Тај лопов несамо да седи на почасном месту, него треба и да играм око њега.Узео нам паре, сад ће и образ. Преседник се с њим шалика, ипријатељски намигује, они могу да се лижу колико ’оће, не ду-гује он пре’седнику, него мени.

У зао час седе до мене Чкиља.Шта је Боривоје, нећеш да служиш Жицка?Нећу. Ниси наплатио ни малину, к’о би био луд да улази у нову ве-

ресију?Не ради се ту о вересији, ради се о другом. Он је спонзор на

вересију, Бог и душе да је он те паре дао. Обећ’о је он к’о ис-плату малине нама, па га Гојко упис’о.

Уписив’о га, а није добио пару. Изд’о му шталу. А Жицко јевешт у погађању, обећ’о му мало већу цену ако га упише у спон-зоре, а паре ће му као дати касније.

Чкиљо, како ти то све знаш?


Синко, то ти је к’о код козе под репом. Ви млађи мислите дасте сву памет посисали, чим вам човек нешто каже, одма’ се ду-рите.

И у праву је човек. Гојко се дао у неку велику тактику, а из-рађен у старту к’о нико његов. Криво ми је што ’оће и мене данасади. Посл’о неког дечкића да ме пита ’оћу ли служити, и даму преко дечка одговорим.

Реци му да нећу. Да мог Милорада сад метну у предње чело,самог. Ни њега не би’ служио.

Чкиља започео неку причу колико смо ми овим изгубили,овом прославом, шта смо све могли…

Што се мене тиче, изгубио сам другара из младости, а мог’осам успут и образ, али се он сачув’о колико толико, само тонисам рек’о. Таки се речи треба чувати.

Да је сад покојна мајка жива умела би ми дати пријатељскисавет. Више нико.

Ови политичари су плаћени да нас заступају и штите. А не да севодају са лоповима и пљачкашима, ако им шта кажеш још ћешбити и крив што ти Жицко дугује. Он је сад угледан грађанин.

Он улаже у нашој општини. Он је спонзор.Шта сам ја?Кренули су чанци. Чкиља ме опомиње да сипам, каже од глад-

ног стомака свака пошаст на човека иде. Мор’о сам да сипамсупу, да људи не кажу, Боривој Милорадов, луд сто посто, наљу-тио се неће да служи, па неће ни да једе. А тако би лепо било дасам савио шипке и отиш’о кући. Брљам оно по тањиру, а осећамкрв у образу.

Паметан човек уме да пораз забаци за леђа.Подолазили многи из града. И разна дечурлија.Мињини двоје дошли, па ме грле и шкакљају, знају ми слабу

тачку, а питају и за деду Милорада.Снајка Гордана се спремила к’о за модну писту, а мирише…Миња господин у кравати. Каже, браво буразеру, знао сам ја

да си ти нама овде главни.Ручак се отег’о и протег’о, само да се једном заврши, да се

склоним, јер се бојим себе. Нека преноћи. Па, ако се не може даугаси ова ватра у мени, не може.


Али да сад не избијем чеп, па да после нема назад. Што Гојко крије од мене, ако је изд’о шталу, то је његова ствар.

Сад ће морати пред свима да уручи захвалницу Жицку, а онда ганеће ни Сава опрати.

Раша Врзовац ће га у стих турити.Тада нико, осим Чкиље, није ни слутио да Жицко није ни

динар дао за ћуприју. Како је то матори прокљувио није важно,али му ми нисмо веровали. Касније се дознало да су Жицко иГојко постигли масну цену за закуп старе штале. Да се све об-нови, омалтери, да се туре нови прозори и врата, да се уведеструја, да се бетонира, одређен је месечни закуп врло пово-љан.

Онда је Жицко рек’о, пиши ме и у спонзоре, то ћу ти дати узрату. Сви срећни презадовољни.

Жицко узео и признаницу. Добио и захвалницу. Гојко је мислио да га држи у шаци, за шталу још ништа нису

били написали. Није знао, оно што Чкиља зна, да ће Жицко оду-стати. Каже, не одговара му, забачено. Има дупло јевтинији ма-гацин, а ближе граду. Поред асвалта.

Ранђићи су морали продати краву да поклопе дуг и сперу сра-моту.

А ево сад на прослави од свега тога ништа се није знало, такода су многи славили Гојка, говорили како надиру нове снаге,које успевају да огуле кожу и таком вуку ко што је стари лопов,Жицко.

И Раша Врзовац се укључио у целу ствар са својом песмом: У штале је нова брава,За ћуприју оде крава….Свак се чудио како Гојко даде лопову паре у руке. И на то је

Чкиља им’о одговор. Није он ни тражио паре, него да се запишеу блок да је дао. Иш’о заобилазним путем. А онда чик докажи даниси узео, па и захвалницу си му пред људима уручио.

Трипут се ижљубили к’о на слави.Кад гледаш један догађај како можеш знати како ће да се за-

врши. Видиш богато славље, видиш ћуприју, још мало, па го-това. Новине су објавиле да се пушта у рад. Све коцке се слажу.Ко би рек’о после так’и’ говора и после так’и’ захвалница и јавнипољубаца, аплауза, после толико попијени чаша и испрљани та-њира да неће бити ништа. Ћуприја никад неће бити довршена.


Гојко ће дати краву и оставку. А после њега нико неће да сеприми за пре’седника Месне заједнице.

А неће ни да чува краве.Ово је била још једна пре’става локалне политике. Са Гојком

се нисам посвађ’о, мада се више нисам дружио. Нисам никадбио да са неким не говорим, а код нас ти је то све чешћи обичај.Што мање становника, то више они’ што један с другим не го-воре.

Кад је баба Цвета једно јутро донела млеко на откупну ста-ницу, рекла је, добро јутро с ким говорим! Ту је било тријес’људи. Само јој откупљивач каже, добро јутро!

С ким не говориш, преко његове њиве не идеш. Замисли как’усмо себи грану на пут ставили. Уместо да буде триста метара да-леко, обиђи три километра. С ким не говориш у његова кола неседаш, кад се враћаш са пијаце. Он је сам у колима, а ти климајпешке истим путем.

С ким не говориш на весеље му не идеш. Под прозором слу-шаш свирају, једу печење, торте, ти гулиш пасуљ.

Ову издају Гојкову нисам казнио тако, мада се он правио да јесве у реду.

А и ја.Увек сам наш’о неки изговор да не будемо у истом друштву.

Нема ти’ пара за које би’ ја њега прод’о да се понизи пред лопо-вом Жицком.

А он тако.Кад с неким не говориш, онда ради радио-Милева. Једни пре-

носе оваке вести, други онаке. Прво наиђу они с пуним џако-вима црни’ вести, онда други са два џака мешовити’. Тек ондаони са котарицама добри’ вести.

А ти се само једеш. Што је и био њин циљ.Износиш ракију и колаче, све те к’о не интересује, а само би

да још нешто чујеш. Треба оправдати меру коју си изрек’о,тешко је примити на свој врат пола кривице. Тежак је и једанграм, а камоли пола.

Ти ’оћеш да си чист, а ’де таког може бити у свађи? Чиме сету мисли нећу ни да причам, али мозгом није.”


КАЗИВАЊЕ ДЕСЕТО

Сваки дан ми је сличан. Ако не и исти. Светска политика иисторија тутње тамо негде у неким местима за које наше увоније ни чуло. У установама пред којима никад нисмо били, самои’ гледамо на екрану. Наш језик није тако ломљив ни вичан даумемо да изговоримо њине називе.

Од јутрос копам неке јамиће, ваља обновити засад. Нешточесто ме стиже умор. Застајем да пушим.

Баш решавам да идем кући, нека Милорад скува кафу, а ондада ручамо к’о људи. Видим Боривоје Јолдић, мој имењак, идеоштро и скрете у мој воћњак. Тако се иде према човеку, самокад ’оћеш да се посвађаш, да изручиш све к’о градни облак и дате нестане. Или ћеш да га лупиш, па ако остане на ногама докљуди не долете да вас раставе шта му Бог да.

Јеси ли чуо, Боривоје?А шта је требало да чујем, ето ја…Убише пре’седника Ђинђића…Имењаче, с тим се не шали, ниси ти неки политички човек, па

да шириш којекак’е вести.Објавише малопре, па ја реко’ да до тебе долетим, да видим

шта ти кажеш, ено пред твојом капијом још некол’ко људи.Море, људи, није умро Милорад, па да се пред мојом капијом

сакупљате. Јеси ли ти то, имењаче, добро разначио?Кад стварно пред мојом капијом пет-шес’ људи.Свима нам у души лебди питање, како ће стање сад да на-

стане? Али то нико не пита. Моје је мишљење да је ово много лоше по нас, пре’седник се


критикује, за њега се гласа или не гласа, али се не убија.Кажу убили га неки са гадним именима.Море, да су га убили и са лепим, не би нам ништа лакше било.Каз’о Врабац да ће да настану ’апшења док се не у’вати убица.Опет ћутимо.Ко зна ко је убица и ’де се крије! Ако буду тражили добро-

вољце, могли би ја и Гојко, ми смо стари фронтовци. Њега су убиле стране силе.Научили смо да нам владаре убијају стране силе, мој прадеда

Милисав је прич’о како су краља Александра убили у Марсељу.Поузд’о се у пријатеља Француза, а они му нису главу зашти-

тили, прош’о толике ратове, а убили га у миру.Ово је нешто друго.Није, каже мој Милорад. На њега нико није до тада обратио

пажњу. Ако су га убиле стране силе онда није друго. Остали сунеки разлози, радио је нешто слично што и краљ Александар.

Краљ је јач’о државу, али ону заједничку.И ово је заједничка.Додуше сад смо у заједници сами са собом, тако му то дође

кад боље размислиш. Али зар човек има разлог да убије човека?Зар није могло да се некако постигне неки договор, мало попу-сти ти, мало ћу ја.

Одавде је лако причати, његове бриге су биле велике, није онкоп’о јамиће к’о Боривој или радио неки други сељачки пос’о, тути је глава у залогу.

Што ми имамо так’у државу у којој владари плаћају главама?Чули смо да у школи приказују неки филм и да ће бити неко

окупљање, те тако и ми кренемо. Кад тамо, а по зидовима и настолу, поређане пре’седникове слике, црнина. Дућко Сегединацнас дочекује.

Каже, уђите, ја ћу вам рећи пуну истину о покојном пре’сед-нику Владе.

Он је увек лаг’о, ко је он, питам се ја, да измери толику лич-ност?

Држ’о и говор пре филма. Лаг’о к’о и увек. Како га познав’о икако су били пријатељи. И како је за старо опозиционо временоћив’о код њега.

Гледа тај да се на’вата поена. Да напредује у каријери. Ово јемоменат кад можеш да ускочиш у таљиге.


Или му се бар тако чини.Сви га слушамо озбиљно, нико не жели да квари жалост. По-

куш’о сам да га не слушам. А он и сузу пустио. Све сам мог’оочекивати, али да слини не. Филм смо одгледали и било намстварно жао. Кад се то тако поређа, види се и оно што ми иначенисмо могли видети. А све је то било у вестима или у ин-тервјуима. Само је неко им’о смисла да повеже.

Дућко трчи од једног до другог, пита јесте видели, а само штоне каже, гласајте за мене.

Нисмо ми овде дошли због гласања, него због нечег другог, анајмање си ти разлог што смо дошли.

Телевизија нас је уверавала да је пре’седник им’о самонајбоље особине. А ми знамо да он није убијен зато што је им’отаке и таке особине, него што је био на власти.

Нама би било жао и да не знамо ништа о њему. Страх нас је иод тога шта сад може настати.

Следећи’ дана до нас је дошла вест да су у’апсили Радокса,односно Радивоја, и на моју радост, Жицка.

Због овог другог, само што нисам чашћав’о. Али сам се навреме повук’о, то би била брука пред људима да се радујем туђојнесрећи.

И ово што сам у себи затреперио, много је.Дође ми и пред собом к’о нека бламажа. Коме ја о томе смем

причати? Слушам људи и о таким стварима брбљају.И ништа.Кад сам то чуо, нисам знао ни зашто, ни како су у’апшени,

само сам знао кад буду предати судовима и адвокатима то нећебити добро. Адвокати су се најели туђи арама, знају ’де ђавосуши гаће. Сад ће они да разводне, развуку, доведу своје све-доке. Траже одлагање рочишта. А време ради за њи. Опет се чује,ако је тачно, да су стрпани у ’апс због дроге.

Онај Радованов, Бога ми, и има пред ким да се стиди, а Жицконема.

Дрога-дрога! Ако!И онда дође вест, к’о да ме гром погоди, да се и Мињин син,

Бојан, дрогира. Није ваљда Радивој дош’о дотле да МињиномБојанчићу продаје дрогу?

Земљаци су и комшије, шта је с њим? Зар он да трује дете?


К’о да нема други’ дилера, па баш мора од њега? Знам да имаи други, ал’ он је сигурно купов’о од њега, земљаци су. Мени кадје требала нафта у санкцијама, продавали су је и други, али јасам иш’о код Радивоја.

Не гледа се сад тако.Како год се гледало, то је логика. Ако ’оћеш да се посвађаш с

неким, нећеш ићи у треће село, ето ти комшије преко плота. Иу опште за шта год тражиш пречи и бољи су ови што су ближи.

Дрога се купује у ког’ има, а паре се дају ономе ко и’ има. Аодакле је, није важно, кажу ми.

Боже, људи к’о да ја то не знам. Ево роба, ево паре, купов’окраву, нафту, дрва, било шта. Само је боље од познатог. Можеши да вратиш, ако нешто не ваља. Своји сте на неки начин.

Ували му к’о своме.Ако је то Радивој урадио, он је онда душу сасвим изгубио. Али

ја не верујем. Да није Жицко, па стурују на Радивоја?Може бити, кажу. Пре ће бити он, мада ни у то не могу да поверујем. Он је

лопов и покваренштина на сваки начин. Али да трује децу, билоби много. Миња ће да га убије, реко’, па се трго’.

Крив је и његов Бојан, и то кажу.Онај што настрада, увек је крив. Да буде јадно дете криво, а

Жицко коњина, преварант, више воли опељешити човека, негонедељу дана да једе само ћевапе. Он да буде невин. Људи, ’де ћевам душа?

Што је мали купов’о?Што је купов’о? Навели га. Што му је Гојко издав’о шталу,

како је њега насанк’о? А кроз главу ми пролазе слике кад су Бојан и Сандра код нас

провели бомбардовање, како је волео да виче пуним устима Ми-лорада, деда, деда… А сад тако, задржавам сузе. И да нисмоједна крв, његова младост ме сапиње у прсима и боде у очима.Ништа им није свето, потроваше децу, само до пара да дођу.

Ко донесе толико зло међу нас? Да ми то не навратисмо децуда пију отров?

То је у развијеним државама обична ствар, тамо тога имадоста и тако неки говоре.

Не сикирам се ја због ти’ богати’ држава, ако су оне то раз-вијале, па нека им, мене је брига за нашег Бојана.


А Радивој Радованов је сигурно обеђен, каже Милорад, илије лан’о нешто политички. Да није ’тео да се за нешто кандидује?

Не знам. Познајем му оца, не могу веровати да он трује нашег Бојана,

’наку јабуку зеленику, зна он да је то велики грех. Прича се.Од толики ’де баш нађе њега! Наши стари њинима ни на ’лад

нису стали. Добро смо стајали к’о комшије и пријатељи. А јед-ном умало и да се ородимо.

Видим Милорад све гледа кроз старе, сад се тако не гледа,старији човек. Ето.

Недуго после тога по селу пуче глас, изумро Бојан Мињин.Предозир’о.Не знам тачно шта се са мном после тога догађало.Зар онај мали Бојан?Бојанче наш.Шта му урадише душмани и злотвори? Миња трч’о у град за

каријером. А други му трује сина.Уместо да му идем на свадбу, да му носим ону ракију стару

двајес’ година из вучије у малом подруму, ја ћу да му идем наса’рану.

Ето, ко ће саранити младост ове земље.Ноћ ми је прошла у кошмару. На неки начин ми и лакше што

немам деце. Нисам ока склопио. Све неке мисли и слике ваљајусе мојом главом. Тесно је свугде, у грудима, у лобањи, у души.Кад сам ујутру уст’о, а Милорад седи на кревету у положају уком је ост’о синоћ.

Јеси ли намириво стоку, питам.Нисам. Дуго ћутимо обојица, а онда он каже, и нећу! Бог да нам опрости к’о да је и стока крива. А Милорад ми чита

мисли.Јесте и стока је у нас крива, и сви су криви. Идем ја…Остави. Ти мораш на са’рану, данас ништа не смеш друго ра-

дити, нити мислити, само на Бојана, нашег сокола. На његовумладу душу…

Загуши се од суза.


Ако поцрка стока, нека поцрка, кад иде так’а младост, онданије вредно…

Отвори шаку и пружи ми Карађорђеву звезду.На, понеси, метни му у сандук, с тим се игр’о кад је био овде.

А то је и највредније што наша кућа има. Њу је мој отац донеоса Солуна.

Да не буде то некако лоше протумачено? Сине, касно је за тумачења. А онда поћута. Ти можда нећеш

имати свога сина, па нека ова звезда не пропадне.Кад сам га видео у сандуку желудац ми је заигр’о. Сандрица уместо да чека да је брат изведе за руку на свадби

она га прати до гробља. Миња и снајка скамењени. Живот им сегаси наочиглед сви’ нас.

А ја сам стај’о крај њи’ и прим’о саучешће од људи.Видео сам и његове другове. Нису ми се свидели. У ушима

минђуше. То не приличи мушком детету. Један обојио косу у зе-лено. Кад су га навратили да на своју главу тури боју траве, а дага неће навратити шта друго.

За неку малу кажу, Бојанова девојка. Она јадна, мршава, венејој се виде кроз кожу. Сва је провидна и бела.

Кад ме Милорад до капије испратио, тутнуо ми ону Кара-ђорђеву звезду у џеп и опет рек’о, тури крај њега, нека виде даон није од фукаре.

Нисам га послуш’о.Бојан се с тим игр’о и све вик’о, ја сам шериф. Ко сад овде зна шта је Карађорђева звезда? Сигурно би мис-

лили да је то нека његова заостала играчка. Или значка дава-лаца крви. Или значка Савеза горана.

Шта се с нама догађало кроз само три генерације, то сад никоне зна.

Чини ми се да је боље било и онима што су синове враћали усандуку са Сремског фронта. И са сваког фронта.

Погинули од метка. Пре тога присебни, нормални.Убио и’ туђи.Увек се ту бар могла накалемити још нека шира ствар. Већег

значаја. Наставак неке мисли, која сеже у време. Која нас спајаса прецима.

И ове његове другаре гледам, а видим кроз њи’. Они су душупредали неком другом. Води и’ туђа рука.


Та рука броји новац и држи пиштољ. Они су к’о трава зеленашто се коси косилицом испред кућа.

Да се коси ручном косом, она би била неједначита. И кад по-расте природна.

Сва је строго ошишана и уредна.Кад сам дош’о кући Милорад ме пит’о, как’а му је девојка?Рек’о сам, лепа. Как’а ће и бити, зна се!А нисам му каз’о да има минђуше и у носу. Нисам му каз’о да

је сва к’о од стакла. Ни да је оно друштво шарено, искићено, датак’и нису ни негдањи чауши што су автик турали на главу. Они’леба не једу.

Полиција ће наставити да испитује Бојанову смрт. Милорадусам објаснио да је он отрован.

Знам, вели. Гледам га и у очима му читам да је све разумео. Али неће да

с’вати. За Карађорђеву звезду ми је рек’о, добро је да си му јеоднео. Кад је тата умро нисам му је метно на прси. Нека му јесад Бојанче однесе.

Ослушкив’о сам и даље шта је са оном двојицом у затвору.Распитив’о се код упућени’ људи и код земљака, који живе уграду, само слежу раменима.

Како то може да се заврши, питам. На колико ће бити осу-ђени?

Кажу, то се не зна, треба прибавити доказе.Одма’ ми постало сумњиво. Шта ће већи доказ од смрти?Боривоје, ништа није сигурно, не могу државни органи да гле-

дају тако к’о ти. Њима нико није род, они раде по законима.Како они раде, не треба ни да причам, нешто се много сири.

Досад би’ га осудио и пресудио, па да сам сваки дан чит’о поједан ред у закону. Истумачио би’ га.

Чујем од неки’ људи из Врбе да су Радивоја и Жицка пустилииз затвора.

Како, море, пустили?Рекли им да се бране са слободе и да можда и нису криви.Зар је све ово до сад било џабе? Неко под црну земљу, неко на

слободу.Узели добре адвокате и још ће кажу да туже државу, што је

над њима извршено насиље. А да се докаже не може ништа.


Овога из земље не може нико да врати, да отвори врата, да гапусти, да му каже, доста си ти био мртав, предомислили смо се,иди сад кући. Па, ако се нађу разлози, зваћемо те.

Сад су она двојица силнија, него раније. Веле, сад знамо какотреба, радићемо другачије.

Постаће они и политичари. И то мало већи.Одувек су се политичари, у овој земљи, брусили и допуња-

вали батерије у затвору.Немам школу, али имам три године робије. А то му у конку-

рисању за положај дође исто.Сазн’о сам да су задиркивали Гојка, што није поч’о са рено-

вирањем магацина, а партнер му изаш’о из буваре. Пошто сунаши односи и даље исти, немам намеру било шта да домећем.

Највише од сви’ ме чуди Миња, мислио сам да ће он да ба-тали политику. Он је још жешћи, каже ради на све стране да седругима не деси што и њему.

Е, то му не верујем. А он и не окривљује ону двојицу толико. Додуше и не брани

и’. Можда он зна нешто о чему ми остали немамо појма. Ови’ двојица се видим испапучише. Исто се причало и

две’иљадите. Против пре’седника Јоше само натписи у нови-нама. Једном је Милорад дон’о неке новине од Чкиље, показујесвима, доказује колики је Јоша био лопов.

Ја не тврдим да он није накрчк’о у свој штек, што кажу, достатога, али чланци из новина нису докази. И оне се пишу за паре,побогу. Па, то сви знају. Зар нема негде неко судско веће или ис-тражни орган, који може све њи’ да сабере на једно место, и даи’ пита? Сад да видимо на улазној капији шта си унео, а на из-лазној колико износиш. Улазна капија је кад се једностраначкипериод завршаво, а ово је сад излазак. Деде Радованов, шта стеви донели из Старог Села? Докажите колико сте зарадили. А ти,Жицко, колика ти је плата била у задрузи?


КАЗИВАЊЕ ЈЕДАНАЕСЕТО

И тако се дани настављају један на други. Притисла врућина исуша све да изгоре. Увече седимо пред кућом до дуго у ноћ. Чујемја приватизује се наша млекара. А главни такмац је Жицко.

Па, кад никоме не смета, не смета ни мени. Откад је Гојко даооставку к’о преседник Месне заједнице, отада га и немамо.

Док још тумарам по кући, видим да ће мрак, чујем да Мило-рад с неким разговара.

Чкиља. ’Де се он упутио овако касно?’Де си ти, делијо? Ето, ја с твојим оцом, дош’о да протурим

как’у, реко’ да видим шта ми Петровићи раде. Да се нису одсе-лили у град?

Све је он шаљив, а кад је Чкиља шаљив и кад није економиста,можеш од њега свашта очекивати. Разговор се водио још пет ми-нута, а ја нисам могао да прокљувем зашто је дош’о. Није ончовек, који би тек тако запуц’о и запратио се из једне мале удругу, по овој спарини да нема ту нешто.

Ако је дош’о за паре, морамо му дати. Али то није добро, такосе губе пријатељи. Јер се паре најчешће не враћају на време.

Да није дош’о да ’дегод проводаџише. Ма как’и, Чкиља и про-водаџилук!

Боривоје, догорело је до ноката, видиш овај ће опет да узмемлекару, то јест нашу стару задругу, а ми ћемо опет да останемократки’ рукава.

Судбина, кратко кажем и одбијем дим.Није судбина, мој Боривоје. Није судбина, него нешто друго.

Знаш кад су се наша кола сломила?


Давно.И давно и недавно.Што се сад овај Чкиља изопачио, што не рачуна на опанку,

што се не довија и не досећа ономе што ником не пада на памет?Крен’о политички и изокола. Помиње српске неслоге. Тако про-пада народ, тако пропада село, тако пропада породица. Зна он,чуо од једног професора, ни на Чегру нисмо били сложни. Затоје ресавски војвода Синђелић одлетео у ваздух. Неће Станоје иВељко како је рек’о Вожд.

У Другом светском, ’оће партија да има војску. А ми смомного осетљиви на партије. Воли наш човек да се учлани, па дапобеди оног свог комшију, макар од свега не им’о користи. Алиприпада партији која води.

Сетио сам се како су и мени нудили, може све, али прво даузмеш књижицу. Рај за партијце, за народ ништа. А народ је тајкоји треба да изгласа.

Неслога је међу нама да већа бити не може. После рата, овогпартизанског, наступио је партизански мир. Ако си тужио ком-шију да има сакривену свињу или џак ’шенице, или да је прим’очетнике у време рата, добио си поен. Свак’ је шпијунир’о сва-ког, извештавали су и о парчету што си тутно у лонац. Али не-слога је бивала све већа. То се наслеђивало. Ни унуци им седанас не гледају комшијски и како треба. Има и они’ што сусвоју рођену мајку оптуживали да није платила јаје на пијаци.Да се покажу правоверни. А већ за бурић ракије, да га кријеш услами и да ти се одузме.

Ту, Чкиља само весла.Не треба тако децо. Јесте Синђелић издат, али друго је оно

стање. То је било међу великашима. А сад се то зло спустило ународ.

Тек што сам га прозр’о, а он ми каже, не може наше село безтебе, а не може ни без Гојка. Ви сте готово школски другови и нафронту сте били заједно, један другом леђа чували. Како сад,кад је дошло да се заједнички живи, ви не можете заједно?

Говоримо, није да не говоримо. Боривоје, сине, таман посла још и да не говорите. А сара-

ђујете ли? Знате ли да ће Жицко опет да узјаше коња? Млекараће бити његова. Шта сте ви учинили?

Шта може да се учини?


Може. Јесте ли се састали к’о пре да се договорите? Знаш лити што он није преседник села? Зато што нема твоју подршку.

Видим и сам да ми више не вреди да се браним. Нисам знаода је Чкиља овако вешт да ми све избија из руку.

А је л’ све тако мислиш?Мислим. Није мој Марко так’и к’о ти, да га људи слушају, да

има реч. Није ни Гојко к’о ти. Ал’ ти нећеш у политику, а свизнамо да стојиш иза њега. Онда се и људи осмеле. Ко веле, кади Боривој тамо навире, ни ми не бранимо.

И тако ти паде договор да се помиримо, иако се нисмо сва-ђали.

Не постоји народ кога је политика толико отровала или зава-дила к’о нас. Било ми је драго што у нашем селу има неко к’ошто је Чкиља. Осећ’о сам се млађи. Док год има неко старији ион мисли о теби, док год ти каже куд си забраздио, врати се.

Добро је, млад си.И Милорад се сложио у свему са Чкиљом. Пуне му очи суза.

После ми је говорио да је више пута ’тео о томе да почне, алиније смео. Бој’о се, наљутићу се. Ипак признаје, не би он то умеотактички к’о Чкиља.

Код Гојка кад смо отишли Чкиља је исто водио главну реч.Ми смо делови разореног тела. Треба да узмемо лек, да све

легне на своје место. Или да нас оперишу. А онда мора једновреме да боле.

Уме он да грди обојицу, а да не стане ни на чију страну. Да миосетимо да није ни против кога.

А кад је пос’о довршио и кад смо пружили руку један другом,он више није говорио ништа. Ако ’оћеш да се помириш морашоно лоше да прескочиш. Па, је л’ тако?

Нисам ја мог’о Гојку сад рећи, ти си ми наместио да служимоног лопова Жицка. И ’де баш погоди да мени даш његов реон?А знао си ’де ће он седети, и дао си му захвалницу. Шта ја о њемумислим и то си знао. И сам си прич’о, исто што и ја. Шта се саддогодило с тобом, мој Гојко? Ова му питања нећу никад поста-вити.

Тако ти је и међу државама. Ако ’оће да се помире, не смејуоне сваки час бости очи једна другој с неким питањима.

Да прескочимо. Прећутно и Гојко се обрадов’о. Види он да јанећу тражити разјашњење. А знам и то није он урадио да би


мене избрук’о, него ни сам не зна ни како ни зашто. К’о да сенад’о да ће цео свет видети Жицка у предњем челу, а ја јок. Ик’о да ме довољно не познаје, па рачуна ја ћу то прогутати, а возиде даље.

Чкиља цеди ону Гојкову ракију и покушава да нас наведе нанеки бољи разговор, а руком глади мушему на столу. К’о да тиме’оће да нам стави до знања к’о што он пегла ону мушему, све седа испеглати.

А између речи му оволика рупа, он речи слаже к’о цигле.Једну по једну. Нас двојица смо се некако улењили, ни један дапочне разговор. Наметн’о је он и тему. Како спречити Жицка дакупи млекару.

Предлог: сакупити једну групу поштени’ и угледни’ људи,одвести и’ негде ’де то треба. Ваљда у властима има негде некичовек или нека канцеларија ’де ’оће да саслушају људе к’о штосмо ми.

Сви те они саслушају, али то траје док не затвориш врата.Онда ти кажу, ’ај тако право на камен стао.

И како смо ми почели да разматрамо кога да узмемо из нашефамилије, кога из наше мале, кога из нашег села. Чкиља се не-приметно угасио. Само је на крају рек’о, лепо вас је опет слу-шати.


КАЗИВАЊЕ ДВАНАЕСТО

Још док си био мали почињу да те уче да навијаш. Важно је даимаш „свој клуб”. Можда је он на неки начин твој, ал’ ти сигурнониси његов. Ни кад се деле паре, ни у ма ком другом важномслучају.

Науче те да урлаш, да идеш у друга села и вароши, и да себијеш, ако треба. Ту љубав мораш батинама доказивати. Па, акоте и милиција укеба да на својој кожи од народне власти иску-сиш пљескање, а то ти није за памет. Све батине иду у гузицу, аглава ти и даље ветри. Ти се дереш, јер твојима то треба.

Онда кад дође пуноле’ство, и по мало године завитлају, видиши сам как’а је ово глупост. Што ја да вичем и ржем, надбијам ииспијам, а дуги млати паре? Други ме тутка, напред, напред, тоје тако цивилизовано, европски. Останеш ли без тога остаћеш удеветн’естом веку. К’о да деветн’ести или петн’ести или билокоји век, није им’о неке своје навијаче.

Е, кад ти све причам, да испричам и за деда Јордана Јолдићаиз нашег села.

Он је један од најстарији’ навијача. Утакмицу не пропушта.Његов син, Владан, прод’о је једном овцу да би мог’о синовцу,Боривоју, да уплати за потрошено гориво. Јер кад игра наш ло-кални клуб Напредак он мора на трибине. Владан се за главу’вата, шта га је снашло. Питам се како се он навуче на то лоп-тање. То није било у његовој младости. На телевизији не про-пушта ни једну утакмицу. Сваки резултат зна напамет. А именаунучади не може да наброји. Не зна колико Владан има свињау обору, нити оваца.


А сваког играча у главу познаје. Велику вајду је у’ватио нашчика Јордан. Ако му неко каже за омиљени клуб у стању је да сепобије. У леву руку се пре неку годину шлогир’о, па су му је док-тори некако спасили. Њоме је заман’о на Рашу Врзовца кад мује рек’о да је његов клуб у европској лиги к’о Бибе Машанов унашем селу.

Тај Бибе Машанов ти је селска луда, уосталом видећеш га. Савје искићен којекак’им значкама, ’де год ко има значку, а ’оће дабаци да је Бибу, нека је закачи на капут. Кад га селска дечурлијазадиркују он прети да ће отићи у маршалат да и’ све тужи.

А кад почну ’апшења пропиштаћете и мајчино млеко. Моли-ћете ви Биба да одустане, али кад маршал чује шта се овде ради,дај Боже да вас и не постреља. А тебе Врзовац, тебе ће да обесио грабић и ноге ће само да ти се праћају.

И кад је то све чича Јордан сабр’о, план’о на Рашу, шчеп’о гаоном полушлогираном руком за прси. А у очима му мржња.

’Оћеш сад да те ударим?Врзовац није ни покуш’о да се брани, само се кезио у свом

стилу.Признајем, Јордане, у праву си.А кад га пустио, дод’о је, не би ја нашег Биба по’цењиво, он се

дописује са маршалима.Јордан му псује све живо и мртво. Помиње и претке, как’и су

лудаци били, и прети. Код мене је тог јутра дош’о његов Владан, моли ме човек да га

одвезем на утакмицу, платиће ми или вратити надницу. Јер оннема времена. Кола ће узети од мог имењака Боривоја к’о иувек. Ко може поднети Јордана следећи’ месец дана, ако не одена утакмицу? А спрема се да иде већ подуго, то му је дерби.

Оставим мој пос’о, шта ћу, морам да учиним човеку.Свим гредом, Јордан не ћути. Разматра позиције у тиму, ’де

смо ми јачи, а ’де противник има предност. Зашкрипи и зубима.Бесан је на нашег голмана. Сумња се да је претпрошле сезонепустио онај гол против Ковачевца, за приколицу цигле.

И отац му је био фуњара. Тера и мене да се изјасним, поштенода кажем, как’и му је отац био.

Правим се да не разумем, ’де ћу тако о људима да причам. Аон не одустаје. За противника, пуна кола лоши’ речи. Шта је садово? У школи смо учили и у народној песми читали да је Муса


био јачи од Марка. Противник се не потцењује. А овде се про-тивник мрзи. А пошто та мржња нема подлогу, она је у слобод-ном налету. К’о струјни удар. Часком заварничи, па нестане.Дошли смо пред стадион, тамо га сви познају и поздрављају. Чакму се и играчи јављају.

Кад је утакмица почела, так’и’ речи, так’и’ гадости, никад уживоту нисам чуо. Што сав тај свет долази овде? Да се испсујеи да иде кући смирен и сређен. Код куће не сме жени ништа дакаже, пред шефом пузи. Целог живота се сагињо пред мањим ипред већим. А сад му се указала прилика да и он неког извређа.

Мамлазе, дај том волу лопту на левој страни!Сакрио се у масу, са безбедног места, он то не говори оним

момцима доле на терену. Он то говори својој ташти, свом ди-ректору, ортаку, некоме ком дугује паре. Уст’о сам, ’оћу да иза-ђем, а Јордан ме вуче да седнем. ’Де ћеш, Боривоје? Сад ћенајзанимљивије.

Е, мој Јордане, ако је теби к’о старијем човеку ово најзаним-љивије, јасно је докле смо догурали, само му то нисам рек’о.

Идем, сачекаћу те испред стадиона. Она руља је још једномрикнула.

Уаааа! Мазгове!После се десила туча. Јордан је добио шамар и изгазили му

шешир.Нисам илбен, али шта је тражио добро је добио.Не љути се Јордан, навик’о је он и на батине. У свом дугом

навијачком веку прош’о је разне фазе. Најбоље му је било за време Тита. Ту није било много вре-

ђања, а ни туче. Так’и владар нама треба, дере се Јордан. Кад тепостроји нема ти шта да се копрцаш! После Титове смрти, а ипред његову смрт, почело је вређање. Али само оно мајку и фа-милију. А как’а је то ти види. Осамдесети’ све клизи у понор, по-чели смо мало и национално. А понекад и батине.

Деведести’ година батине, псовке, пљачка на трибинама. Ма-фијаши у ложама. Милиција на њиној страни.

Сад долазе само највернији и мафија.Нема горег осећања него кад те сви мрзе, окружен си све

самим непријатељима. Било да навијамо за клуб или да беремомалине, није важно.


Кад су они гурнули на ону капију, отуда се почела да ваљавриска и свађа. Ко је крив, ко није. Чији је судија и ко треба какода игра? Некол’ко њи’ ударају један другог. Заставе иду испредк’о у правој бици, ова група удара на ону. Мој ти се Јордан богмедобро држи. Шчеп’о једног њиног чичу и пљује л’ га пљује. Некимомци скочили на Јошу млатнуше га добро, те спаде шешир.Умешам се и ја дрекнем на њи’, к’о на керове кад треба да пустеовцу. Они отрчаше низ улицу, а ја Јордана увучем у ладу. Па оп-лети за Старо Село.

Успут ми он прича да је утакмица два пута прекидана. Да сусудију исполивали и да је искочио кроз прозор свлачионице.

Коме ли је први пут пало на памет да организује оваке игре?Види се да је у све прст умеш’о и нечастиви. Знам да ми ово никонеће веровати, јер то се у нашој држави пре’ставља к’о главнипос’о. Шљивани род нам је на задњем месту, а лопта, Боже ме’прости, и од славе претежнија. Кад се деси важна утакмица,нема ко да устане у славу, буље у телевизор.

Разумем дечаке, што играју лопте. Нека играју. Али ово штосе дешава около, то никако да разумем. Можда и разумем, алине могу да оправдам.

У колима Јордан ликује, каже да си ме пустио, ршум би на-правио, фали се шта би од њи’ учинио. Наводи места по именце,’де је он њима показ’о.

Мој Јошо, за ово ће твој син цео дан да копа или коси, док сети, мрцина, показујеш по вароши са којекак’им несрећкови-ћима, само му то нисам рек’о.


КАЗИВАЊЕ ТРИНАЕСТО

Не знаш ти шта се овде догађало пре дванес’ година. А томене још опомиње. Додуше, нисам им’о неке велике паре, ал’то не значи да ме није погодило.

Још почетком осамдесети’ деда Цона је прод’о волове, сви суонда куповали тракторе.

Он јок!Он ће паре под снајчине ћилиме у орман, да прави унуку

свадбу, који је онда им’о пет година, само се чекало да порасте.И мали је из дана у дан понављ’о, само да се оженим, па ће дедада ми прави свадбу. Има деда пара, ено и’ под ћилимима.

Поносио се стари Цона, унуком, а и својим парама. Каже, тако и наши пријатељи Французи, планирају и цео век

унапред. Они имају план и имају душу, а Шваба има план, анема душу.

Тако ти се наш човек усуђује да оцени те далеке народе, а незна ко му седи у банци, ни у Општини, а у Влади да и не причам.

Дошле су и проклете деведесете, Цонина ћерка Вера, дошлаиз Београда да обиђе оца, моли га да за оне паре што има под ђи-лимима купи девизе. Она ће му помоћи. Зна и дилере.

Ни да чује деда Цона.Ако вас је Шваба отров’о својом пропагандом мене није. И

пазите се шта преда мном причате. Може се десити…И никад није изрек’о то што се може десити, али Бога ми слу-

тили су да то није добро.После тога су га молили да паре уложи у банку која даје фанта-

стичне камате. Наводили су силне износе и зараде. Верин се ком-


шија и пријатељ обогатио. Свако јутро на кафи срачунава зараду.Прод’о човек стан, дао у банку, кад се све заврши, имаће и паре истан.

То је некака Швабска ујдурма, галами деда Цона. ’Де то имада имаш и паре и јаре?

Вера очајна, што јој се тата не да цивилизовати. Деца очекујуда и’ родитељи у било ком послу подржавају. Толико су себичнада не рачунају к’о са живим људима, него к’о са кромпирима.Кад зрелије погледаш не можеш да утврдиш ко је мање у праву.

Дође време да се унук жени. Сакупио Цона породицу, к’о штоваља.

Сад ми реците кол’ко свадба треба да кошта?Три ’иљаде марака!Лепо сам вас замолио, да са мном тако не разговарате. Не

желим у непријатељској валути. Сео зет Радиша, звани Пуркан,Верин муж, рачун’о, рачун’о, конвертир’о, претвар’о, мрд’о ус-нама, пис’о по ’артији. На крају измумло нешто са сто цифара.Цона ништа не разуме.

Унук неће деди да стаје на жуљ и зато неће да му каже, да паранема. Слуша дедину заповест, који га шаље по новце испод ћилима.

Кад је деда тресн’о оним свежњом на сто. Ево пара!Вера само што није ударила у плач. Свадбе код сестрића не

може бити. Тата, за ово не може да се купи ни гајба пива!Стари Цона умало није шлогир’о. Иш’о у болницу пет дана.Умро после месец дана к’о човек да не гледа оно што не воли,

а што нас је стигло. Свадбу је ипак направио Цонин син, Мирко,али доста касније.

Ово све причам, јер је и нас било стигло слично.Одемо ја и Милорад да купимо неку фрезу. Продали бикове

за марке, прошле године. Увече паре ушијемо у унутрашњи џепда нам сутрадан мангупарија у гужви не мазне. Велимо у ва-роши има свакаки’ људи, док ти један прича ово и оно, ма из-води целу пре’ставу, други те пељеши к’о прави. Пон’о ја ишрафцигер и ставио у џеп, ако до нечега дође, нека се нађе. Ни-коме не причамо ни ’де идемо, ни што идемо.

Дођемо у једну радњу, питамо пошто фреза. Кажу, ево цене,али плаћа се у динарима.


Што рек’о мој Милорад, кад пропаднем у нашим парама,криво ми је, али не толико,али кад пропаднем у страним, ондасам малко и сам учествово. Брука.

Додуше на наше паре ови наши банкари турили све саме ве-ликане, Теслу, Змаја, Милоша и Карађорђа. Да и они пропаднус нама. ’Тели су нас уверити, ако су овако вредни, значајни људина овим ’артијама, па не могу ни ’артије бити безначајне.

Ови наши великани могу бар сат да држе о’ступницу нашемдинару, пред налетом швапске марке.

А показало се да не могу.Изађемо ми из оне радње, питамо ’де се продају и купују де-

визе, кажу нам на углу код пијаце. Заменимо ми кол’ко су намрекли. Сретнемо неке земљаке, па ’ајде на по једно пиће.

Кад се вратимо у ону радњу, друга цена. Онда опет трк да ку-пимо марке и тако изгубимо пе’сто марака.

Деда Цона је бар више од десет година држ’о под ћилимима.Над’о се. Узд’о се да има готову пару за свадбу. А ми само штосмо попили пиће, изгубили тол’ке паре.

И што је најгоре, нико није крив.Вратимо се у Старо Село и не купимо ништа. Љути сами на

себе.’Ајде, Боривоје, ратуј ти за так’у државу, која ти узме пе’сто

марки док попијеш пиће. Уф, што су им јефтине наше паре!Ништа и’ нису коштале. Око њи’ се нису ништа помучили. Нисук’о ми ранили бикове, чистили им под ногама, појили водом…

Државама кад се учини да се народ намножио они пусте рат.Генералима и политичарима је то к’о нама кад је ку’руз чест, пага мало разредимо.

Боље роди.Упрли смо све што смо имали, и памет и образ, како су нам

само мајсторски то узели к’о чаробњаци. Дошло ми да залеле-чем. А опет не могу, питаће ме неко да ти није умро Милорад?А и срамота је, нисам план’о ни за већим стварима.

Није ни мучени Цона, он је само лег’о и умро.А опет мислим да то није због пара, тако га само ја разумем.

То је због неке наивности. Некоме су за десет минута узаптилипе’сто марки, а неко је само десет километара одавде за стомарки купио стан.


Што држава толико не воли сељака? Што некоме од нас не дастан? Озбиљно мислим, на пример мом Милораду. Он је цеорадни век вук’о к’о во, ’ранио ону скипију по граду, а њемусмакну пе’сто, без извињења.

Нисмо ми умели да се набацимо ни једној власти. А сваку смона бајонетима и у нашим опанцима довели. Онда су је другиузели под руку и одвели на лепо место. Шта је даље било, ви-дели смо. То ти је к’о да доведеш лепу, богату жену, одеш за по-слом, а њу оставиш код куће. Ти све размишљаш, сад кад сам једовео, треба заједно да кућимо. Не мора све да се каже, нештосе подразумева. Она, то што си ти отиш’о за неким послом,с’вати к’о твој немар и оде с другим.

А постало је густо и кад треба да идеш на неко весеље. Немо’ш више да даш у нашим парама к’о некад. А ми немамовремена, а ни стрпљења да идемо у варош и да све те ситницекупујемо. Немамо ни укуса да будем искрен. Ни ја ни Мило-рад.

Мати је то знала. Како је само умела сваког да обрадује. Онаје знала коме треба материјал за сукњу, коме кошуља или как’адруга ситница. И што је најбоље, погоди боју, величину кошуље,џемпера, било чега. Кад идемо негде, на неко весеље, ми смоуобичајили да извадимо највећу пару, и туп!

То ти је то!А онда су паре изненада изгубиле вредност. Не смеш му дати

пару кад не знаш колико вреди. Можеш ражљутити човека, а’тео си најбоље.

Опет смо почели куповати ствари. Милорад је то мени пре-пустио. Нисам се, додуше, над’о да ће мени неко те ствари мо-рати враћати, нада се изгубила с годинама. Али ићи се морало,мислим кад већ зову на весеље. И тамо ’де је то потребно, с кимсмо се од старине позајимали. Највећу ми је муку задавало кадсе удаје неко женско из фамилије, шта да купим?

Знојим се за, гледам ону робу по излозима и рафовима, амаочи се зашарене, па ми све исто. Цела радња почне да ми кружиоко главе к’о рингишпил.

Ако питаш трговкињу, шта она зна, она гледа да ти ували штоскупље. Брига њу за твоју кума Милку. И за то што она не би насебе обукла браон блузу ни по цену живота.


Ти се онда мало ребиш к’о разумеш се у све, па ћеш да по-гледаш у другим радњама. Знаш онај штос – навратићу касније,само ви… е, то!

Кад се вратиш, а цене нове. Онда се почнеш срачунавати,шушкати по џеповима. Који ли је курс? И ту те баш заврну. Тесам ја увео праксу, како уђем купим од прве. Нема гледања,нема бичкања, нема ценкања, ни пренемагања.

Узми и плати.Кад дођем кући Милорад ме пита јеси ли купио, кажем јесам.

И то је довољно. Он не тражи да разавије, не коментарише бојуи величину.

Кад је мати била жива, она разавије, нас сабије у кујну, мо-рамо да гледамо, и ако нам се не гледа. Морамо да кажемо миш-љење, па очи да нам искачу.

Милорад обично обори главу и покуша да шмугне на врата.’Де ћеш ти, Милораде?Онда се он к’о у’ваћен у штети покуњи, врати и каже, лепо,

нема шта! А није ни поглед’о. Погледај, неће ти очи искочити.Милорад погледа, рек’о сам, лепо.Не занима те кол’ко сам платила, ни ’де сам купила, ништа.’Де би купила, у радњи ваљда!Добро, нисам на бензинској пумпи.Онда се на бензинским пумпама продавало само гориво и

уље, а не к’о данас. Како данас да мислиш о поклону кад ни ценуне знаш. А кад сазнаш не знаш колико кошта. Јер пише у јед-ним парама, ти плаћаш у другим, а мислиш на треће.

Смотуљам ти ја онај поклон, па под јакну да се не види, све менекако стид. Питаће ме неко, шта ће теби ова ствар, па ти немашженско у кући. А и та весеља избегавам кад год могу. Није тозбог коштања, Боже сачувај, него видиш у как’у те невољу можеувалити.

Некад кад пођемо на свадбу, врше се припреме, а нарочитоако мати не иде.

Онда нас она спреми. Грди да не будемо рњави, да се сва дуг-мад закопчају, к’о дежурни официр кад пушта у град, обичнокаже, ти се Милораде исправи, шта си се искривио, дотерај семало. Кад дођете тамо, ти Милораде гледај само како ћеш шче-пати чашицу. Прво предајте поклон. Радмили реците да нисам


могла што сам нешто болесна, а онда мало промисли, па дода,немојте рећи да сам болесна, кажите да неко мора да остане кодкуће, имамо мало теле.

Ти, Милораде, немој да се заседиш кад одведу младу, малопосле и свадбароши се разилазе. Кад једеш немој да срчеш.

Нећу, нисам блесав.А знам ја, све она саветује Милорада, а то се на мене односи,

само неће да ми дирекно каже, мајка је.Кад се вратимо тек онда почињу муке, она испитује сваки

детаљ. И ко је био, и ко с ким стоји, и ко је шта донео, и да ли јенеко за њу пит’о, и как’а је млада била.

Пошто не могу да поднесем толика запиткивања ја оставимМилорада на цедилу, а ја стругнем у авлију к’о имам нешто дарадим. Она се због тога не узбуђује, зна да морам доћи на ве-черу па смо на истом. Она је Милорада истресла к’о на поли-цији, сад јој ја остајем да провери детаље. Чик да кажем нешторазличито од њега. Онда почињу муке и испитивања.

А што си рек’о…Кад се побуним, к’о да је важно што сам рек’о и како сам

рек’о. Она се одмакне, добро ме одмери и рекне, Бог с тобом,дете, па што говориш оно што није важно.

К’о да ја све памтим, а и не интересује ме ко шта ради.’Де можеш, сине, да идеш тако по свету, да главу носиш к’о

бундеву? Ништа није важно, ништа се не зна. Нисмо ми од такефамилије да само гледамо у тањир и срче. Кад каже оно срче,погледа у Милорада.

Шта ме гледаш, пита он. Попио две ракије пре ручка к’о дасам га оштетио за милион марки. А после једно пиво.

Једно?А видим да га то неповерење баш боли. Ми смо ти живели по

нашим правилима. После је мајка умрла, а Милорад и ја нисмоумели себи гаће да купимо, кошуљу нисмо умели да одаберемо.

А памтимо време кад она нешто прода, оде у варош, мени до-несе ципеле, Милораду опанке. Како само зна коме и как’е тре-бају?

Ето, ја сад не знам шта мени треба. А тек за празнике, шта се ваља, а шта се не ваља, којим се ре-

доследом шта ради, како се намењује, како на Божић, ту је билајача од попа.


Кад нас упућује на славу, спреми торбу, ово је за овог, ово заоног, кад уђеш овако ћеш рећи мојој рођаци Мари, овако бабаЈованки.

Немој да сипаш јело пре деда Миливоја, јер он седи у пред-њем челу. Кад устајеш у славу немој да се млаташ, Боже ме ’про-сти, ударићеш кога. Крсти се скромно да виде да си младићучтив и васпитан.

А ми слушамо и немамо избора. Увек сам се пит’о, она нијепрошла много света, како је могла све то знати.


КАЗИВАЊЕ ЧЕТРНАЕСТО

Дошли смо довде изнурени, испражњени. Све што би се намадешавало, било би важно само нама. Кад кажем нама, свакинека мисли мени.

Наша су се имања смањила, а да нисмо ништа продали. До-вољно је било то, што ништа нисмо докупили. И ми смо к’о људипостали мањи. Коме ми требамо? Па и у време избора купићенаш глас. Шта је то што смо задржали?

У село дош’о нови учитељ. Није баш ни млад. Изаш’о увече укафану, каже да нас не зове у школу, зна он да школу нисмо во-лели ни кад смо ђаци били. Пропагира да сви дамо своју децуњему на спорт, а он ће да избори да се сагради нова халица.Нешто мало, монтажно, попут шатре.

А онда започиње песмицу о одумирању народа, каже свака бипородица требала да има бар четворо.

Ми смо ти овде све нероткиње, вели Раша Врзовац.Уча то некако прескаче, каже, није се с тим шалити. Он је

спреман да ради дан и ноћ за добро наше деце, само да напре-дују у спорту. Спомиње и нека села по Војводини, како су малана мапи, а велика у спортском смислу.

Добро, бре, учо, шта си запео, па ми немамо децу.А ’де су вам?Јаловци смо, вели Врзовац и смех захвата целу кафану. Мени

то није било баш смешно, а и нисам се био потпуно помирио соним што каже Раша.

Как’и сте ви родитељи, кад се тако…Нисмо никак’и!


Баш никак’и, виче неко, а нећемо ни бити како ствари стоје.Него учо, кол’ко ти имаш деце?Једно.И то ванбрачно, вели Врзовац. Да л’ да му направимо још

једно?После се сазнало да је то неким случајем било тачно.Па, ти нас дош’о да учиш, оно што ни сам не знаш, само му то

због гужве и галаме нисам рек’о.Требо је слагати, вели Гојко, што није рек’о да има шесторо?Ко би му веров’о? И што ми мислимо да ћемо некако измис-

лити некаку лаж која ће да нас спасе? Он нас ипак уверава у неку своју причу, а не зна коме је прича

и чему. Наши магистри, доктори, толики учени људи, век су про-вели у школи, а нису научили да процене сељака. Многи знају далете по небу, знају колико оваца има Монголија, а не умеју даразговарају са родбином на селу. Џабе им школа.

Гуше се у оној прашини од књига, једу ’лебац што га је сеј’онеки Гојко из Старог Села, или Боривој, или Раша, а не разумејуонога који сеје и жање.

Ето овај уча, дош’о међу нас, и то је лепо, само на први по-глед. Говори, говори, обасипа нас речима. Овако је говорио имајор Кандић у Мирковцима. Рек’о је да треба да будемо так’ида нас запамти историја.

Што ће мене да памти историја, дај да ме запамте деца, алини њи’ немам.

А и тај наш весели мајор је, како ја гледам, завршио многешколе, окитио се чиновима и ордењем, а не може да разумемене, обичног српског сељака.

Ако ми не разумемо њи’, а то је некако и природно и нормално.Као прво, ми смо сељаци, као друго, ми се разумемо у своје оборе,у своје њиве, у своје штале и баште. Ко од нас иде по тим далекимземљама и крајевима и среће толике људе? А толике су паре ис-трошене на њино школовање, па ништа. Толики су ’лебац изели,а опет нисмо ништа једни о другима натукнули. Најбоље би билокад би се измислила и некако или основала нека држава у којој се’лебац не би купово за паре, а ни за марке. Кад кажем ’лебац, тоне значи само буквално ’лебац. Него онако све.

Морало би се одредити неко ко све бележи, ко је кол’ко за-служио и коме ће се дати.


Е, ту би био највећи проблем, ти би се евидентичари обога-тили и порасли међу народом, јер би свако ’тео да му напишувише, па да с писаром подели добит.

Како наћи поштене људе за ту службу?Ти га примиш, а на челу му ништа не пише. Мор’о би се мало

народ потегнути боље и више, а то је тешко. Знаш как’и је народ,к’о народ. Не можеш га убедити да му је важно, оно што јеважно. Он сад овако, сад онако.

И сад нам нови уча набија на нос как’и смо, а как’и би требалода будемо. Не знам да ли је то неки државни програм, па онмора или је нешто сам развео у глави, па га сад срамота да од-ступи.

А због чега ти то нама све причаш?Причам вам да не пропаднете, онда мало поразмисли, па

каже, да даље не пропадате.Кад ти пропадаш, што и ми да не пропаднемо с тобом? Вели

му мој имењак Боривој Ранђић.Е, свакак’и’ сам ти се ја ту теорија наслуш’о, не може човек ни

да се одбрани од свега. Ето, овај Миладин, уча, можда је и он изоваког села к’о и наше, само иш’о на школе и сад му нештокврцнуло у глави, па му постала другачија ђунија, него наша.Или се вешто претвара?

То да л’ ће наш народ да пропадне или неће, зависи од на-рода. Лако је бити саветодавац, тешко је засукати рукаве.

Некако се одма’ сазнало, прострујало отуда од шанка, премавратима, да овај Миладин, што нам тако пуни уста и дели са-вете нема жену. Уствари, већ је разведен. А касније је призн’ода је свега некол’ко месеци и био жењен.

Ти, учо, треба да се жениш ко и ми! Ни сам не знам како је то код нас, барјаче отму баш они,

који не би требало. Како да нас саветује човек, који је пориц’ода је отац? А уверио се судски. Који нема своју жену, а тражинашу децу да би и’ васпитав’о. Мени је све то ’вако Чкиља го-ворио:

Ти си, Боривоје, човек знатан у нашем селу и уметан у сва-коме послу. Ал’ не умеш са женама. Не умеш да се жениш.

То ми никако није било јасно, па ми је рек’о, јеси ли ти икадуст’о, с намером да се жениш? Ниси. Е, видиш, треба да одре-диш дан, кад ћеш да кажеш, од данас се женим. Треба да почнеш


да се жениш. И онда ћеш се оженити. Ти си све послове почињ’о,осим тога. А тај ти је пос’о најпречи и најважнији.

Зар је то знао и овај уча, који пита људе који немају деце, даму је дају?

Сазн’о сам касније да се он са женом судио, само да докажеда дете није његово.

Овако ти је и у политици, они нам пошаљу, а ко зна ко је тај.Прича нам како ће боље бити, како треба поправити економију,а нема знања о економији ни за прво полугодиште средње еко-номске.

А тек о пољопривреди, само везе. А не разликује крмачу одвепра. Наши људи то објашњавају реченицом, то ти је политика!Овај ти је живот вала дат свакоме. Поклоњен му, па ради што тевоља. Има људи који кад говоре к’о да се чује овчија блека илисвињско гроктање или кереће режање. Све је то човек примио одживотиња током векова заједничког живота. И онај што живи уграду и овај на селу. Не дају они џабе један другоме надимке поживотињама. Овај је Зец, а овај Коза, а тамо неки Јунац, илиЖдребац. А опет дође ми понекад то неко пустињаштво у душу,онда велим Милораду, да продамо ми све ове животиње, живе-ћемо од биљака, продаваћемо сено, уместо да гајимо стоку. Онкаже, шта је теби јутрос, не могу да те познам? Коме да се ра-дујем кад устанем? Немам зашто ни да устанем. Замисли кућу’де ништа не блеји, де не риче, де не кукуриче, как’а је то кућа?

Признајем, у праву је.Не жалим се ја на живот, нити имам коме. Гурам га како могу.

Волео би’ да га неком поклоним, да га нечему посветим. Мадасад не могу да кажем коме и чему. Јер човек кад нема деце, свему се под ногама руши. Тако то изгледа.

Ми, Петровићи, вели ми Милорад, вековима смо се трудилида држимо добре волове, краве, коње, а не само земљу. Па, кадбисмо се одрекли стоке, од које живимо, бојим се да бисмо и мибили готови.


КАЗИВАЊЕ ПЕТНАЕСТО

Био сам млад к’о млад куруз, кад му брада тек израсте, панема гарежа, а пера не гребу.И човек ти је к’о биљка, само се онможда више дичи собом. Диже главу к’о празан клас. И што једигнутија, то је празнија.

Две године после војске, умро је Тито. Дуже време на радијуговоре да је болестан. Неки су Милораду у поверењу рекли да јевећ умро. Иш’о Милорад са Чкиљом у млин да самеље ’шеницу.Нова ће ускоро, па да је имамо ’де сместити.

И неки човек, они не кажу који, рек’о им да је Тито умро.Он је то мени каз’о, али насамо, па да будем спреман. Може избити рат. А ти си сељачки син, а так’и морају увек

бити спремни, јер прво њи’ позивају.И Бога ми, пратили смо ми то. Чим се вратимо са рада, из

поља, ми укључимо радио као да чујемо како ће време битисутра.

Мајка је то провалила одма’.Је л’ Милораде, да ми ниси плашио дете са оним Чкиљиним

глупостима? Как’и рат? Коме се ратује, ратовали му на глави! Тада сам видео да у политици нема тајни. И бо’ме, један дан

ти он умре. Бар су тако објавили. Код нас у селу било је свега не-колко телевизора. Најближи је био код Јове Жијиног, они супримали велику пензију за сина што је погино на Срему.

Милорад ме повуче за руку на страну и одведе за магазу.Шта мислиш? ’Де да идеш да гледаш са’рану, чуо сам да ће је

преносити.


Ми баш били затварали пашњак за овце, остала још целастрана.

Да идем довече, треба да завршимо?Не буди луд. Знаш да ми к’о фамилија нисмо баш на неком

гласу код Општине? Баш из наше куће нико није био у четни-цима, ни у партизанима. Али из Вељине, из Мињине, из Мар-кове, из Рајине, сви су били у четницима. То ће да се тумачи.

Шта ћу онда ја? Нисам им ја заповед’о у коју ће војску. То власт не зна. А крв је крв. Тако да они мисле да је нама

драго што је Тито умро.Први пут сам им’о так’и поглед на власти, ту ме мој Милорад

страшно изненадио. Гледаш га, рек’о би да се бави сетвом, же-твом, и осталим послом, откуд он зна шта власт има у маломмозгу? Е завирио и Милорад овога пута у затиљак.

Мисле да ми је драго, али ја ћу им рећи да није.Слушај ти мене, док не буде касно. Ништа ти њима не можеш

рећи. Нити ће те питати. Само те запишу.То је нешто што чујем први пут. Како је могуће да тај наш

сељак, кога гледаш у опанцима, још каљав из обора, а прочит’ок’о буквар и тајне службе и власти ове, ’оћу рећи јавне?

Ту нас застаде мајка, и одма’ пита, шта се вас двојица до-мунђавате иза леђа.

Стевка, причамо.Не причате, него се сашаптавате, а знам и о чему. Да иде, него

како. Нека се прича да је глед’о са’рану. И то код Јове. Они суљуди поверовани властима. Кад будеш тамо немој да се клибе-риш или да се гуркаш са малишима. К’о и на свакој са’рани дабудеш озбиљан и да ћутиш. Немој да говориш како ти је многожао и да не можеш да спаваш, нити да ти је мало мање жао. Тоти је так’и моменат, ако ћутиш најмање ћеш погрешити.

Како је само пресекла све моје недоумице, једноставно меупутила. Сад више нисам неодлучан к’о кад ме је Милорад упу-ћиво.

А код Јове скупило се доста света, има и старији’ људи. Његова Стана служи кафом, бо’ме к’о на свакој сарани. Људи

редом узимају, нема ту неке галаме, шале или тако чега. Чкиљапита деда Цону шта мисли, је ли већа жалост била за краљомАлександром, јер је до сад Србија те две највеће жалости доче-кала.


Јова пресеца, как’и Лександра, он ти је био тамничар, рек’ому један из Општине на слави код његовог нећака. Вук’о се састраним министрима, а тако је и завршио. Как’е је он нераш-чишћене рачуне им’о са Немцима то ја не знам.

Деда Цона сумњиво врти главом, има и он унуке, има и онкод кога да чује на слави. Али Лександра је ратни друг његовогоца. Причали су да је и то била велика жалост.

Причали? Мо’ш причати шта ’оћеш. Ко је њега мог’о жалитикад је он сарађиво са тим француским министром. А са уста-шама се био нешто закачио.

Било ми криво што Јова, и ако је то његова кућа и његов те-левизор, не да да људи кажу, макер било и погрешно. То су свестарији и искусни људи.

На екрану почињу извештај који су све владари дошли. А Јовавиче, о Боже, па цео га свет поштов’о, застане те мало промисли,сркне ону кафу, па тек каже, цео га свет волео. Ко би оволикепре’седнике, министер, амбасадоре натер’о да дођу да нису ’тели?

Нисам досад знао да се неко може и са’раном поносити. Самосу нам так’и укопници требали, само то нисам рек’о. Кад сутипредседници били с краљом Александром онда је он био издајникшто се с њима дружио, а сад ти исти на са’рани чине нам част.

И комшије кад цео век не говоре, због неке међе, невраћеногдуга, због тешке речи, у тренутку смрти прелазе преко свега.

Краљ је исто им’о велики број људи, много народа на са’рани,прич’о ми отац, и пуно страни’ личности.

Народ био натеран, оштро и љутито вели Јова, к’о да је некоиш’о од своје воље. А многи се ту и задесили.

Што се не задесише сутрадан или за три дана, само му ни тонисам рек’о.

Види и Цона да нема разлога да даље настави, па ћути и срчеону кафу.

А мене засврбео језик толико да би’ пит’о Чкиљу, је л’ тачнода он гледа своју са’рану к’о што причају?

Али не смем.Нема ко га не жали, нема коме неко добро није учинио, виче

Јова, а глас спикера се не чује.Свашта сам тад чуо и да је један од први’ државника света, и

да је пис’о Никсону, и овај њему. А највише су ме чудили онињегови пријатељи по Африци. Како се само нађоше?


Овде сам дош’о к’о на неки пос’о кад те пошаљу, па ти радишоно своје и ћутиш, нека прича ко шта ’оће.

Шта мисли ова млада генерација, пита Чкиља. А ја ништа неговорим.

Неки су се ту као и прсили, жалили, или нису, или само веледа им је јако жао. Мене је био стра’ то што Милорад помиње рат,а ја не уочавам разлоге. Шта ако је умро домаћин, не морају сеукућани сад после трећине исклати међу собом.

А другим делом главе мислим на оно коље и жицу што сам и’оставио по земљи. Милорад то ништа неће моћи сам. Овце требадржати у затвореном пашњаку, јер нема ко да и’ чува, да не гу-бимо једног радника.

Можда је све то тако к’о што су ми рекли, мада не видим коће то кога да извести да л’ сам ја глед’о са’рану или нисам.

Изашли смо пред кућу, баба Милена је банула однекле и на-глас залелекала.

Нема више наше слободе, сад ће нас напасти са сви’ страна,јер је отиш’о наш бранитељ.

Ама баба, откад је један мог’о да брани све, само јој то нисамрек’о, јер сам обећ’о да ћу да ћутим. Још некол’ко њи’ је засу-зило, није баш ни мени у оном часу било лако, али ћутим. Вишесам био уплашен, него што ми је било жао.

О пре’седнику сам почео озбиљно да размишљам, тек сад кадје умро. Примећујем да је тешко без њега, ал’ опет велим у себи,да није било њега, био би неки други. Нисмо ми неки род, па дами је тешко.

Пре’седника је било и биће, па зашто су кабинети и фотеље,да једни оду, а други да седну у њи’. Послужише и ракију. Нисамузео, Чкиља и Цона, прекрстише се, мало просуше на земљу иотпише по један гутљај. Не рекоше, Бог да му души опрости.Само нема ко да пита, све се ту дешава брзо и смутно. Све је не-како измешано и нејасно.

Баба Милена се нећка, каже, не пијем, не волим пусту ра-кијчину, па то ти је! Мој покојни Вилип, волео је чашицу, илиико! И ено га на гробљу, већ десет година. А онда пружи рукуузе чашицу са послужавника и испи је у једном гутљају.

Кад и ти, Милена, изучи да тако добро забацујеш, пита Цонаи креше оком на Чкиљу.


Не будалите се ту, вели оштро и љутито Јова, домаћин. Зар јесад вама до так’и’ разговора и зајебанције? Изгубили смо свешто смо имали, а ви се прескачете к’о да смо на љуштидби.

У праву си, каже Чкиља, и диже се да иде кући. И ја кренем зањим, и наравно деда Цона.

Ишли смо и ћутали, све док не избисмо на Васића пропла-нак. Ту смо се зауставили да се издувамо. Касније сам разумеода смо стали да њи’ двојица осмотре иде ли ко и сме ли се сло-бодно бркнути как’а.

Мени су веровали, јер је мој Милорад био њиног мишљења.Онолика пратња, а нигде попа, мој Чкиљо. Ако је католик –

католик, па ми то разумемо. То што си у партији за време жи-вота, не можеш бити у партији и у смрти.

А нема ни петокраке, примети Чкиља. Е, овог чуда ни од његасе нисам над’о. Него чекни де!

Седе Чкиља на један пањ, извади онај свој чувени ескер истаде нешто да пише по лубовима своји’ опанака. После нам јеобјашњав’о да је рачун’о кол’ко нас кошта са’рана.

Ма кол’ко да је укућанима жао, кад умре члан породице, томора и да кошта.

Седам дана не раде фирме. За пример узео нашу општину. Радници, директори, плате, обавезе, доприноси. Мрмља, по-

мера устима, а ми га гледамо к’о чудо. Чега се сетио?Кућа цвећа, димензије, мермер, зна он према мајчином спо-

менику, цена-шлог! Застаде у грлу. Превоз народа до Београда иназад. Ауто-дан (откуд му само тај израз?) цена-шлог! Страничиновници, преводиоци, хотелски смештај, А-категорије, пе-чење, пиће, женске да не додаје. Цена – шлог!

Новине, писање, снимање, плакати, транспаренти, ангажо-вање хорова, уметника и остали’ узваника. Цена – шлог!

Добро је Чкиљо, не сабирај више, с’ватили смо. За нас би било боље да доживотно влада, да никад и не умире,

нисам издрж’о ни ја проглавио сам.Тако је дете, вели Цона. То су и ’тели, да не гледа онај одозго.Видиш, Чкиљо, каже Цона, сви они имају нерадне и плаћене

дане. Лако је њима да га са’рањују и кукају, они за паре кукају,а све ће им до задње паре бити плаћено. Само ми, сељаци, акоодемо на са’рану трпимо штету. Ми смо данас дан изгубили дагледамо на телевизији. А шта би било да смо ишли у Београд?


Ово је велика са’рана, нема шта. Коме се свиђа или не свиђа,друго је то, али за краљаЛександру што веле, била је већа кук-њава и жалост. Отац ми прич’о. Краљ је био мученик и уједини-тељ, није он у овај народ бан’о из аустријске војске, па се брзоосврте, он је унук Вожда Србије. Им’о је своје планове да ојачадржаву, убише га проклетници.

Није онда држава плаћала дневнице ко ће да иде на са’рану.Как’а би то увреда била за дом Карађорђевића! Само јасно јебило да је он задњи Карађорђевић, било и’ је и после, али к’о даи’ није било. Чим народ направи толики спровод, знај да је крај.

Мислиш ли да је и ово, Чкиља показа руком, још мало и го-тово?

Сва је прилика. Ко може да га замени? Ко је мог’о Лександруда замени, који је на Солун иш’о пешке? Нико. Лександру нетреба ни помињати, он је велики и превелики. ’Вато везу саФранцузима, да се овде направи боља и већа држава. Мог’о је ион седети у Београду и бити свој човек. Платио главом.

Мене је од свега што су рекли највише забринуло што послевладара са так’им са’ранама иде лом и рат.

А мора ли да буде рат после таког владара, питам ја.Не мора, а онда мало заћута, па вели, код нас мора.А јеси видео Јове, пита Чкиља. К’о да је љут што му пијемо

кафу.Није он љут што му пијемо кафу, има он доста тога, него

тражи кривца за Титину смрт. Ту су примања, боји се…Он прима месечно… и опет поче да рачуна на опанку, пре-

твара у брашно, ’лебац, одећу и обућу. Не велим ја да њему није жао онога што је ост’о у Срему, али

време пролази, а пензија стиже. Навикне се то. А сад и самвидиш, може доћи други, па му је укинути.

Неће, каже Чкиља, и даље нешто петља с оним његовим ексе-ром.

Не реци два пута. Ето, моја кућа је послала на Солун четво-рицу. Вратио се само мој отац. Боже сачувај да смо и једанфилер добили, нити су нам нудили, нити бисмо узели.

Е, они су узели и још се љуте кад касни.Њима не сме ни да касни. Они су стварали власт, а моји су

бранили земљу, у томе је разлика. Само то никоме не смеш дакажеш. а слушам и’ како кукају.


Имали смо ми двојицу из нашег села. Отиснули се давно уШабац. Живели су од кукања на гробљу. Кукају за паре. Кад некоса’рањује неког, а господи се не кука, господа гледају да наследе,а после аљке на батаљке. Онда они плате Воју и Чеду, они се лу-пају у прси и наричу. Добију пара, ручак и одело. Кући иду свизадовољни. Сад сам ти све рек’о.

Није да се ми светимо што му је погин’о син, не дао Бог, азнамо и како је отиш’о у партизанску војску, па сад кад ниједобро прош’о, дај да се наплати.

Кажу тамо на Западу, све се за живота паре слажу на једанрачун сваког месеца, ако ти се шта деси, породица може да на-плати.

Чуо сам и ја за то. То му је к’о штедња, а ово му је политика,ако си за ову странку, онда ти твоје паре не могу пропасти, алиако ниси…

И ту ти обојица завртеше главама, више ми је то рекло, негода су по сата разглабали. Био сам пренеражен, па је л могуће даје све то тако с нама? Боме, к’о на филму, умро отац није оста-вио тестамент, фамилија се преча, биће окршаја.

Кад сам се одвојио од њи’, идем сам и размишљам, је л’ мо-гуће да све ово зна и Милорад? Није ваљда све то некако од насскрив’о? Ко зна шта се све ту нама под носом дешава, а ми бла-жене будале. Ни појма!

Тог дана свет ми је изглед’о другачији. Кад немаш ни двајеспет и кад ти се овако отвори карта, не знаш куда би са собом.Више никога не смеш да питаш ништа, ко зна чиме ме може шо-кирати! Идем и ћутим.

Тако сам уш’о у нашу авлију, која ми се одједном учиниламало чудна, мало већа, или мало мања, нисам баш сигуран.

Је л’ се завршило? Ко је све био? Да ниси отиш’о раније? Штаје рек’о Јова? Да ти ниси шта лан’о, кад си тако полуњен?

Пустите ме, шта вам је? Био сам и сад сам се вратио. А на то-лика питања не могу да одговорим, треба ми надница, а јанемам времена за губљење. Нешто мислим, кад ви од мене то-лике ствари тајите, што би’ ја вама ишта рек’о, помучите се. Саз-наћете.

Неко време сам се премишљ’о, док ми се све што се догађалоније сместило у главу.


Једном, скоро годину дана после, одем ја да обиђем ку’руз уДубоковцу. Видећеш ти ту нашу њиву, она је поред главног пута.А тај пут, прич’о ми Жарка Јолдића син, он је професор, у сред-њем веку био је најкраћа веза између Београда и Сарајева. Из-бија тамо на Дрину, прелази у Вишеграду и после Сарајево.

А некако ти’ дана чуло се да неки иду туда пешке за Београд,на Титов гроб. Виђам и’, носе торбе, иду у групама по пет – шесљуди.

Таман се ја онде бавим на вратници, кад видим човека моји’година, мало старији, мало млађи, свеједно, застаје.

И ту ми започнемо разговор. Сазнам ја да он иде све овако изСарајева. Питам га, зашто? Како, зашто, чуди се. Иде на Титовгроб да спасе Југославију.

Како ћеш је тако спасити?Него како ћу, пита и пиљи ми у зенице. Како, опет понавља.Нисам знао да неку земљу могу спасити пешаци. Могу, оштро и уверено вели он, како да не могу! Сарајево је

у центру, узми шестар, узми карту, строги центар. Ако из центракренемо, прођемо све крајеве, повезаћемо и’ у једно.

Он к’о да вуче как’е жице или конце. Па повезује.Босанац, нисмо се ми добро разумели, да развлачиш как’е

каблове возилом, па да те с’ватим. Ви, Срби, би бар пешачење требали да разумете. Бар ви. Мислио сам до сад да о нама нешто и знам, али сад видим да

други виде у нама нешто чега ни сами нисмо свесни. Ми имтак’у, о себи, слику остављамо.

А што баш ми? Што не, неко други? Је л’ то што је најгоре инајтеже увек некако нама допадне, само му то нисам рек’о. Ђавога однео, опет ће да изврне. Али свеједно што нисам, он к’о давиди кроза ме.

Ви сте у Првом светском рату ишли на Солун. Ишли, па шта?Ишли сте да би спасили земљу! Добро, ишли, али како? Нису тамо наши дедови ишли к’о на

какав хаџилук или вашер. Ишли, по зими, у муци, под борбом.Морањем. Ишли к’о војска, а не к’о погубљене овце.

Е, па у томе је ствар. Ми сад идемо овако да не би каснијеишли к’о војска.


Море, вешт овај Босанац. Шта год кажеш он изврне и опет не-како буде у праву.

Ми смо онда ишли и водили са собом краља, целу Скупштинуи Владу. Ми смо тад селили државу, а овде нам је ост’о народ итериторија.

И ми идемо у Београд да будемо са владаром.Замишљам ја, немогуће је да људи предузимају толики пут,

подносе толику муку, да то није ни мало истина. Да то не можебити. Видим да није лош човек, видим писмен је, лепо у’рањени развијен.

Вели, зове се Џевад. Сетио сам се да сам им’о једног Џевадау војсци, па сам овоме име лако запамтио.

А имаш ли ти какав пос’о, пошто не верујем да ти је овоједини занат?

Каже, ја сам ти, буразеру, геометар.Е, видим сад да си ти пут од Сарајева до Београда одмерио

својим корацима, само му то нисам рек’о.Плаћају ли те што идеш, како правдаш дане? Рачуна му се к’о да ради, каже. Мислим да му то утиче и на

каријеру. Сакрио је он вешто те своје намере у политичкествари.

Море, да си ти сељак и да ти к’о мени Шаруља риче од јутросгладна за јаслама, не би ти иш’о на пре’седников гроб, ни то мунисам рек’о.

А приметио сам и то, ко каже Броз, тај је против оног система,мада то крије. Ко каже Тито, већ је бољи, а Стари или Тиле, тајје прави.

Овај Џевад каже, Стари.Мислим, пусти ти Старог нека лежи, ’де лежи, а гледај од чега

имаш фајду, додуше он и гледа.Ови му се крајеви свиђају. Знам да му се свиђају, јер сваки ти

се крај свиди кад си у пролазу. ’Ајде ти копај ку’рузе, да видимонда кол’ко ће ти се свидети.

Реци ми једно, је л’те повезе онако неко успут?А, не! То не! Зар су људи так’и? Гледају да се мучиш и носиш ту торбетину,

убијају те ђонови од ципела и нико да стане.Стају стотине, само ја не би’ сео ни за живу главу.Чега се плашиш?


Изневерићу пре’седника.Како ће он знати да ли си се ти возио или си пешачио? Или си

се негде неку деоницу, Боже мој, превез’о ?Прво, на стадиону у Београду морам бити двајес’ петог маја.

Друго,нећу да стигнем раније, па да немам шта радити. Треће,свака се тајна дозна. Четврто, не излази се пред пре’седника нањегов рођендан са таким лажима.

Можда би’ пит’о још штогод, али убише ме оне његове тачке.Растали смо се к’о прави пријатељи. Није лош човек, има

нешто што ја не могу да разумем. А и не морам, ако ћемо по-штено.

Ако он може да нам тако осигура нешто боље, што би’ га даљеишта пит’о. Рачунам, ми смо сељаци и не можемо се толикодобро у све разумети к’о ови школовани. Ваљда то све није заџабе.

Гледам за њим низ друм и мислим, како је наш живот к’о за-творен у ћошку, к’о кад у штали преградиш за неко јаре, којеспремаш за клање. То јаре немоћно блеји, биће заклано, доспећена тањире, ако то и не зна. Сад кад је умро владар што је мрзеокозе. Он је своју Скупштину тер’о да гласа против коза. Сваштаје она изгласавала, да је то чудо једно. Никад се козе нису то-лико упетљале у високу политику к’о тад.

Поред мене пролазе људи у групама, којима козе ништа незначе. Како то да је тај владар волео нас, а мрзео и наше козе?

Догодине ћу да чекам и да видим да ли ће овај Џевад опет дасе појави. Само ћу да га питам, да ли је пост’о шеф или дирек-тор? Ако га не буде међу пешацима, онда је јасно. Ако га буде,ићи ће док не избије на чело.

У то сам све сигурнији.


КАЗИВАЊЕ ШЕСТНАЕСТО

„Да неко тугује за бившом женом, да пати за кућом, за до-брим колима, разумео би’. А неки Живота Јандрић, звани Жути,тугује за бившом државом. Тражио ме више пута, остављ’о по-руке, никако ми није било јасно што му требам, как’а му је на-мера. Напослетку сам помислио да је основ’о странку, па мутребају чланови.

И једног јутра Жути је осван’о овде, у мојој авлији. Онако из-бријан и дотеран, кола паркир’о мало ниже код Ранкове баре,изаш’о пешке уз воће. Поносан на своје ноге, к’о да су га изнелена Цер. Задув’о се прописно, мор’о сам наточити две ракије докдушу није повратио.

Боривоје, дош’о сам да правимо Југославију.Ако си за то дош’о, ниси мор’о долазити, кад су је правили

много озбиљнији од нас, није ваљала, а да ће сад ваљати. Каже, државу су нам уништили и све опоганили, ’де да сла-

вим Дан младости?А што га не славиш у својој кући?Не може. И ту су се умешали, после десет увече, настају про-

блеми са комшијама, полицијом, тужи ме ко год стигне. Про-гоне ме, мој Боривоје.

Што ти не савијеш шипке, па у Кину, тамо ће ти дати аутоно-мију?

То је права реч, брате, дај да те љубим. Та ти вреди злата. Ау-тономију ћу и да направим, него како! Да те питам, има ли овденеко имањце, удаљено од кућа, од пута, од комшија? То ће битимоја Југославија.


Има ту једна васарина, испроламана, пуна шума и потока.Засад је у власништву Василија Ранђића, а можда би је прод’о.Или изд’о под закуп. А има ту и једна стара колиба, ћерпичара,може да се омалтерише и да се од бабе направи девојка. Та ко-либа је била бабе Љубице, коју су звали баба Бица, њу је муж ис-тер’о и она је ту до краја живота била са својим јараном, Ћелом.После су причали да се вампирила и да се многима привиђаласвугде по тој васарини.

Па је л’ морамо ми баш у таку кућу да сместимо нашу ауто-номију? Зар да нам СФРЈ почне од вампира?

А опет изненадио ме, кад је све то чуо, Боже ме ’прости, к’о даје с ума сиш’о, скочи и да се одма’ иде код тог Васића.

Ја му понављам, није Васић, него Ранђић, а ништа не помаже,он га прекрстио у Васић.

Крен’о сам с њим тек толико да му покажем пут, али сам сепокај’о. То што он ’оће опет му дође к’о политичка ствар. Та ау-тономија. Вели, да се о’цепи од Србије. А вода само цклади.

Доста је нама цепања, макар се радило и о Ранђића васарини.А најпосле, кад те људи повежу са нечим, не можеш се жив од-бранити. Само да не буде; Југославија је Жутога и Боривоја.

Ено ти куће, сад иди тамо, па ако се договориш, договорио сисе. Ако не, тражи на другом месту.

Видиш каки смо ми народ, имамо државу, а немамо ’де да је сме-стимо. То није била држава, него државетина. Маршала има да на-ручим да ми направе од камена, да стоји на врху оног брежуљка.

И ту се он мени повери, кад реновира колибу, ’де ће осталезграде. А крај маршала јарбол да се диже свако вече и јутро за-става са петокраком.

Ово данас није застава, ово ти је крпа. Без петокраке ништа.А никако се од мене не растаје, на крају ми тражи да идем с

њим код Васе Ранђића да и’ упознам.Тако сам био увучен у тај пос’о.Жути се показ’о окретан у погодби. Од њега може човек нешто

и да научи. Зна тај како се пара цени. И треба да зна. Тврд је пре-говарач, логичан, к’о да није онај што је мало пре којекаке баљез-гарије говорио. Цмиздри над маршалом и над Југославијом. Такода сам посумњ’о да он стварно ’оће да прави државу у држави.

Радио је десетак година у Немачкој, има уштеђевину, после севратио овде, укључио се у партију и домог’о директорске фо-


теље. Уздахне кад каже, то су била времена. Има пријатеље, неверује у Бога. Радио је све што и маршал, само што није биопре’седник, а сад ’оће и то.

Биће то најбоља држава на Балкану. Ту има да буде правде,ако је већ нигде нема. Штампам и пасош. Ти ћеш да га добијешмеђу првима.

Нека! Нисам ја научио да предњачим ни у чему, па не морамни у томе. А нећу нигде ни да путујем.

Еј, не волим скромност. Наш маршал нас није томе учио.Мораш да покажеш снагу, империјалисте мораш да поразишњиним срествима.

А нешто мислим, па ја и не знам која су чија срества.Каже, сад ми треба да се договоримо, ти ћеш да радиш за

мене. А ја ћу да ти платим.Не вреди, видим ја да је то неко залуђивање, ако му кажем да

ми се то не свиђа, и да ми је некако смешно и тужно. И да ми сескупило ту, у прсима, да не волим да неко чара и пребира посвему томе, и ако сам мог’о узети неки динар. И тако прећутим.И маршала и заставу, и територију, и све. Дошло време да морашполитички да ћутиш да би’ са своје две руке нешто зарадио. Ра-зумем, да он мени даје неки положај, а ја га лажем, то раде сви.Али ја ћу да рмбачим. И још морам да ћутим.

Чим почнеш да градиш Југославију, теби боље не следује.На крају му кажем, пошто ми је изложио шта треба да радим.Добро. Договарамо се о свему што се посла тиче, али у твоју

државу нећу, пасош нећу.Боривоје, немој да ме разочараш.Он стварно уме да уђе под кожу, да направи так’у ситуацију да

не можеш да га одбијеш.Ратов’о сам за ову државу, и моји преци су, не могу ти ја

имати неку другу.Данас ти је друго време има и’ који имају по пет пасоша.Фала, немам ни пасош ове државе, камо ли неки други.Боривоје, је л’ се ти бојиш нешто. Не бој се, гледај мене. Ау-

тономију ћу да прогласим и све ћу новинаре да сазовем.Лако је бити храбар кад сам ти ја то изборио. Прси се кол’ко

’оћеш, али све није на продају. Да ми то не будемо једини народ,који нема другог посла, него исмева своју судбину.

Шта ти, Боривоје, стварно мислиш о Југи?


Имам ја и своји’ послова довољно, што ти је важно шта ја мис-лим о Југи? Нисам ја историчар или министар неке стране, ве-лике државе, коме може бити важно моје мишљење?

Да обновимо СФРЈ, макар и у васарини, на неколко ’ектара.И што се граничи са сви’страна са Старим Селом, ништа ти не

смета?Ништа. Али имаћемо наше парче државе, да се не заборави.Можда ми зато тумарамо по прошлости, што се тамо лакше

сналазимо. Чим нам негде неко парче памети фали ми измис-лимо. Кад би сви тако к’о ти обнављали своје државе од Бобиједо Жутог брда имали бисмо најмање пет. Била би ту и Кара-ђорђева и Милошева и Миланова и Михаилова Србија. Мождасамо за ову Србију не би било места. А све би оне требало да суушле у темељ ове Србије. Чим чачнеш да и’ све тамо нађеш. Акод нас поискакале и разбегле се к’о расплашене овце.

Ипак почетак радова се одлаже док Жути не доведе жену да иона види како је место. Док се не договоре о распореду ’де ћешта бити.

Изгледа так’и су нам они што праве државе. А так’е су идржаве, јер се о њима питају жене и таште, па му то дође к’окака породична ствар.

Погодба је погодба, макар се правила и Југославија. А Гојко,Раша Врзовац и ја пристали смо да окрчимо све око колибе. Дапросечемопут, измалтеришемо и бетонирамо, направимо сте-пенице и оџак. Ту ће да буде седиште те нове СФРЈ.

За подножје Титово имали смо нови договор. А исплата по за-вршетку. У пола радова поново је стигла и госпођа Милка Јандрићодносно Жутовица. Кочоперна женица, тек почела да грицка пен-зију. Ипак животна баба. Што се каже, још бесна од пара и живота.Љути противник садашњи’ власти, љубитељ братства и јединства.Ако то уопште нешто значи. Углавном она уме све да протумачии објасни, да прикаже да је у праву и кад није. Не скида заповеднитон, а обичан разговор води к’о да држи говор на партијском.

Овде да се напише СИВ, изнад врата на кући, да се направинастрешница и спусти на три стуба, а натпис Савезна скупштинаЈугославије.

То се нисмо погодили са газдом.Није он газда, него друг. И шта има да се договарате кад вам

ја кажем.


Нас не занима ко шта каже, него ко шта плаћа.Вама су само паре на памети, зато је наша дивна земља и про-

пала, што су сви све ’тели да наплате.Она је пропала што су так’и узели власт и паре и што мој рад

преводе у политику. Што она не би дошла рецимо на моју њиву,у моју башту, мало да помогне? Па то да буде нека срећа и по-литика, само јој то нисам рек’о.

Ништа док газда не дође.Спавате ли ви заједно, пита Раша, сигурно вам је он то ’тео

синоћ да каже, али му се омакло.Не буди безобразан, то нећу да дозволим, нема интимизи-

рања.Ви толико волите раднике и сељаке, кад им исцедите и задњи

динар и задњу кап зноја, онда им на чело турите петокраку, сли-кате и ударите натпис – јунаци социјалистичког рада, кажеГојко, само га она није чула. Отишла је бесна, как’а је данас рад-ничка класа, покварили су је капиталисти, каже.

И да је остала чула би како смо рекли да између ње и капи-талиста нема разлике, свак гледа само како да се набаци нагрбачу. Слатко причају, како плаћају видећемо. Жути је пунидеја, зато се ја и плашим, он мисли да се за његове идеје требада жртвују сви. А да корист има само он.

Радили смо баш ударнички, што се некад говорило, али дапишемо путоказе и називе установа, е то не можемо.

Кад већ мораш да ме узјашеш, што рек’о Раша, не морам данаиђем крај великог камена, па само да пружиш ногу. Бар некасе помучи.

Кад је Жути стиг’о сасвим друга слика. Он само обећава и свеодобрава. Не мора ни натпис, то ће он решити на свој начин.

Плаћање, биће све како треба, само да се испоштује рок. Данмладости.

Тада му долазе спонзори, има наши’ људи, виче, како да нема,они ће дати и утробу, ако треба за оваку лепоту од државе.

Одма’ ми је постало сумњиво, па да је так’и људи било, зар бипропала она права?

Занат се учио по комитетима, и то моћан занат, он не зна дадржи тестеру к’о ја, не зна да малтерише зид, не зна да мењацреп, али зна да обећава.

И то је усавршио.


Радили смо цело пролеће и радове привели крају. Питамо газа исплату, каже и то ће бити на отварању, двајес’ петог маја.Ако вам дам паре раније, бојим се да нећете доћи на прославу.

Застава са петокраком је на јарболу, натписи за све главнеустанове, пред бившом колибом бетонирано, изнети пластичнистолови и сунцобрани.

Гости стижу са сви’ страна. За око ми зап’о неки Словенац учудном оделу. Сав је искићен значкама к’о змија шарка. Црвену лицу. Он се највише смеје и уопште најбучнији је. Све бившерепублике имају своје пре’ставнике овде. Кад смо били заједно,увек је нечији делегат изост’о и никад се нису оволико радовалиједан другоме.

Словенац Матјаж држ’о је говор. Запамтио сам да је говориоо јединству. О издаји радничке класе. Гледам му руке, видим даникад није радио. Госпон, нема шта! Још каже, требали би да сеовде нађемо за Стаљинов рођендан, а то је у децембру, предНову годину, ако сам добро запамтио.

Чујем добро да се Тито и Стаљин часком измирише. Аплауз јебио велики. Он се клањ’о неколко пута к’о глумац на крајупре’ставе.

Онда је Жути, домаћин, позв’о све да уђу у салу и да се при-вате. Још увек се нашло по нешто. Овде се не једе у име народа,него у име радничке класе.

Сто богато постављен и мене је изненадио. Колико прасица сазагриженом јабуком, колико јагањаца, пршуте, ћевапа, торти,свега за око и стомак. Кад све то видиш вода да ти пође на уста.

Привео нам Жути једног дебелог, пре’ставља га, ово је мојспонзор, вас ће он исплатити, шапуће ми у уво.

Дебели, неки фотељашки тотов, пола сата му треба да сеокрене, Були га зову. Како му је стварно име, сумњам да и ње-гова жена зна.

Редом сви стају око стола, почиње наздрављање. Генерал упензији, Блажо, к’о најстарији држи прву здравицу. Напија јеовоме и ономе, на крају за здравље домаћице и домаћина.

Госпођа Милка сва сија. За ревером јој значка, Титов лик. Ге-нерал се онда окреће ка бисти и подноси рапорт.

Непријатељ је у нашим редовима, друже маршале! Ми смоистерани на ову аутономну област код нашег пријатеља Жутог.Борба тек треба да почне.


Видим ја да си ти, генерале, за овакву борбу око пуног стола.Па се троумиш да ли прасетина или јагњетина, да ли бело пре-сечено или црно пиво.

Од плаћања нема ништа, кад се напију и преждеру, одоше,неће нас ни познати, каже Гојко.

Зауставим Жутог, који лети око стола, велим сад је моменат,обећ’о је.

Јесам те упозн’о са спонзором? Стрпи се, биће! Једи, пиј, пла-ћање на крају!

Приш’о нам Македонац са женом, зове се Љупче Грујовскиили Сотировски, једном каже овако, једном онако. Тај Македо-нац, па звао се овако или онако преваљује нешто преко полу-пијаног језика, да су Југославију држали православни народи.А за себе тврди да не верује у Бога.

Ето, како је он држ’о ту земљу. Око нас су се окупили и други,било је ту и наши’, дабоме.

Неки из Зрењанина, што се сваки час олакшава, и наставља сапивом, каже, нас сматрају аутономашима. А нисмо ми себистворили аутономију, моја породица чак у то време није ни жи-вела у Војводини.

И све се ту измешало к’о бећар – паприкаш.Слушајући њи’, не знаш ни ко је у праву. И сасвим сам срећан

што ме нико ништа не пита. Толико пијани’ глава, нисам видеони на најгорој свадби.

А било је и они’ трезни’, ваљда им њина болест није дала дапотону у алкохолу.

Један дуголенџа из Мораче, што глаба муштиклу и свима го-вори како нико није им’о толики допринос за Југославију к’о ње-гова фамилија. Нисам разумео зашто он то каже. А мора да јеважан к’о и остали.

Док смо се окренули, а Жутог и његове Милке нигде.Реко’ ти ја Гојко, пази на њи’, он је ове и посл’о да нас смува.

Ето сад остадосмо без пара.Сви они Југословени, како ко стазом, коју смо ми прокрчили

одлазе до своји’ кола. И сви су се сем Жутог, лепо опростили однас. К’о да смо нека фамилија.

Само он, који је треб’о да се опрости, није то учинио. Од когасмо ми могли да тражимо паре? Свак има своју причу, за нас


нико и не зна. Ко зна како нас је онај суклесан пре’ставио? Онимисле да смо и ми другови Југословени.

Кад овака мука навали на човека дође му да се одрекне, макак’е Југославије, него и нечега много већег.

Кад су сви отишли, ми смо остали сами испред Титовог спо-меника.

Да немаш ти, Стари, који динар да поклопиш рачун? После ћетеби дати Жути, вели Врзовац.

Из те торбе паскурице не испадају, одговара Гојко.Стари, ти знаш шта су кредити, ’ајде нас мало кредитирај.

Знамо, поштени су ови твоји, они ће донети паре чим паднеснег, па ћемо и’ гртати лопатама.

Ипак ти, ако ли он донесе и каже да су паре наше, ти то за-држи, јер оне народ кваре.

И тако смо ми од муке разговарали. Дође нам да се спрдамоса собом и својом судбином. Морамо ми кад нико други неће.

Шта је у роду, онај Жути, маршалу, кад му је диг’о споменик?Шта ће бити, ништа. Политички пријатељ.Нисам чуо да мртав човек има пријатеље. Можда су род?Ма нису!Ја нисам диг’о споменик баби и деди и матери што су ми род

најрођенији, а он доспео да диже туђем човеку, што га ни очимаможе бити није видео.

Испадне неки пут да су нам тако ти пречи од бабе и деде. Асамо се питам како у’вати нас, те испаде да се и ми придру-жујемо к’о ожалошћена родбина.

Е, па маршале, нека ти је Богом просто! Ово ти је наш прилог,а на споменик нас нису турили.

Можда су они довољно скривили што су ме рађали, боље бибило да је по плану овога што стоји на брду. Ја се не би рађ’о иквит. Ко би завитлаво овај народ?

И мало по мало, док смо још стајали ту, ни тамо ни овамо, к’ода ће се Жути предомислити и вратити да нас исплати, Рашапредложи да узмемо велики чекић и све излупамо и срушимо.

Е, вала ме изненадио, зар је ово онај Врзовац што је целиживот са собом водио спрдачину? Како је могуће да ни у једнојприлици то нисам осетио? Сад то говори смртно озбиљан. Ибисту да излупамо додаје.

Гојко без размишљања крен’о да нађе алат и да се то почне.


Станите људи, ви не знате шта говорите! Боривоје, шта је са тобом? Да тебе није исплатио?Није ме исплатио. Али не мислим да сте на добром путу.Све ћемо да срушимо, нема он, немамо ни ми!Зар сте заборавили да смо зној у кофама лили и сад ћете да

рушите, оно што смо мало пре градили?Ти ако нећеш, ми ’оћемо, кустури се Гојко. Нећу му ваљда пу-

стити да се шири по овој васарини, а ја да сушим зубе.Разумео би’ вас да ’оћете да идете да тражите паре, да ’оћете

да га тужите.Е, суд ће да буде на твојој страни да знаш!Биће или неће бити. А на чијој страни ће да буде, ако ру-

шимо? Упадамо на посед кад нема никога, на туђи посед.А он може и да побегне и да не плати?Кад нема образа, к’о што и нема, може. Али зар ћемо и ми да

изгубимо свој? Знате ли ви ко руши туђе споменике?Ко? И откад си ти за Тита?Нисам за Тита, али нећу туђи споменик да дирнем, то је исто

к’о да си му гроб раскоп’о.Он је једини што лежи у стотине и ’иљаде гробова, опет к’о да

се однекле јави онај стари Раша.Нисмо ми истеривачи из гробова, нисмо ми никаке паликуће

и ’арамије, дозовите се памети!Да ипак ми то поразбијамо?Прво мене ударите тим чекићем у чело, а онда како вам воља.Дуго смо стајали и гледали се. Чинило нам се да ћемо један

другоме завирити унутра.И касније, кунем ти се, много сам размишљ’о о тим трену-

цима. Рек’о сам им, немојте више никад да критикујете поли-тичаре, ни за шта.

Нису ми одговарали.Нисам им мог’о рећи да увек о свему треба да размишљају

к’о да се ради о неком другом. Ово се другом догађа, а ми самото посматрамо. К’о да нисмо овде, тако се поштено расуђује.


ЕПИЛОГ

Оженио сам се, ево већ месец дана. Причам јој до дуго у ноћ,можда некад заспи, па се опет пробуди, па слуша. Зове се Ма-рија, из Албаније сам је довео. Не зна још ни реч нашег. А ја непрестајем, пре ће научити језик. Двадесет јој је година.

Милорад је задовољан, каже, жена к’о злато. Слуша, ради,чим види шта треба, отрчи да помогне.

Кол’ко пута кад се вратим са орања или из поља, она и Ми-лорад седе и плачу.

Сваки из свог разлога. Милорад плаче од среће. Мази је по коси, вели, биће унука.

Један унук бар и једна унучица. Нису Петровићи потонули, ви-сиће пелене и у нашој авлији.

Она плаче, јер није очекивала толику пажњу у туђем народуи крају. А Милорад је срећан да полети. Чуо сам га како се фалиЧкиљи.

Наставићемо се ми Петровићи, навезаћемо још један чвор, абили смо дошли на ивицу. Таман је узица ’тела да се прекине, из-вукли смо се на беден. Сад се не бринем.

То што је Албанка, нико ништа и не спомиње, а и шта би. Мисад идемо напред. Милорад ми каже, кућа нам пева. А и донеосам чврсту одлуку, више га нећу звати Милорад, к’о досад, неготата.

Наша се породица опет скрпила. Осећа се да има ту опетнешто због чега се живи. Пало је у воду и то што Чкиља каже дане умем са женама. А мислим да баш умем.

Ето, ми смо много добро.


Она је боља од сви’ наши’. Васпитанија, слуша. Не размећесе, не захтева. Увек ћемо се добро слагати. Оно не велим да смосе узели ни из неке преке љубави. Али и то ће доћи. На крајукрајева, шта је то љубав?

Тата прича са ку’рузима на њиви, само ви растите, да одра-ните крмачу, па кад она опраси прасе, е њега ћемо унуку за ба-бине, ако Бог да.

Сад сам сигуран да ће дати. Кад би сви људи били к’о ми, дараде свој пос’о, да се слажу, моји потомци никад не би ишли урат. Што, бре, и ти владари једном не уоче да има и оваки’ ство-рења к’о што је моја Марија? Па зар је она заслужила да њенпород ступи у неки рат?

Како наша фамилија после толико ратова, у који се поштеноодазивала, није заслужила да се једном скраси и да је заобиђу,ето как’и смо ми људи, место сад да размишљам о животу исрећи породице, размишљам о рату.

Кажу у капитализму људи се највише боје да не остану безпосла, ја се највише бојим да не избије рат.

Без посла не могу да останем.А волео би’ и да видим своје наследнике. Мислим да сам од

судбине бар толико заслужио.Марија, то тебе не мучи. У поље ни на један пос’о нећу да је

водим. Кад сам мог’о толике године све да радим, да беремку’руз, да жањем, е вала могу и сад.

О женама и о тим стварима јој нисам прич’о. Знам да ни то неби разумела к’о ни друго, ипак то би ми било врло неугодно. Паје л’ тако? Ко паметан жени о томе говори? Па, разумела илине разумела. С ким си био да си, а све ми се чини то би с’ватила,па ма ни реч што не зна.

И тата се друкчије понаша. Код нас у кујни увек је увечерадио телевизор. А сад све ређе, откако је она дошла. Чим онеслике почну да витлају, тата угаси. А нема шта ни да се види.Или слике голи’ жена, или игре на срећу, или лоптање.

Играј до бесвести. Ако имаш шта у стомак да ставиш - имаш,а ако немаш - гледај како сити и бесни трче за лоптом. И режена све око себе. Поломљене им главе, ноге, руке, а мржња цвета.Тата неће да Марија гледа толику простоћу и мржњу, бар док ненаучи језик.

Имајмо мало образа, бар док нису све срушили.


Неки су ’тели о Косову са мном пред Маријом. Она сад не знаречи, али знаће, па ће онда да ме обавежу. Рек’о си, Боривоје!Ништа ја о томе не мислим друго, него што сам мислио раније.Али што не иде, не иде. Ћутим из васпитања. Није она, ни њенафамилија нама узела Косово. Узеле су га велике силе и нашалоша политика, може бити да је помогла.

Не морам ја так’е ствари да уплетем у фамилијарне ствари.Оно је тамо ’де јесте, нисам ја њу довео овде да решавам великадржавна питања, него да ми буде жена, да ми рађа децу, да радипослове по кући. Косово нека се расправља тамо ’де је место затаке ствари, замисли кад би се так’а питања решавала у мојојкујни, ’де би тек онда били.

Марија ујутру устаје, ложи ватру, спрема доручак. Тата вишене пије. Откад је дошла није ни капи сасуо у грло. Каже, он вишенема разлога да пије. Можда је и тако, никад нисам био у њего-вом положају, а и тешко да ћу. Ону његову полукилицу однео уподрум. Пије само кафу. Док доручкујемо њи’ двоје се смешеједно другом.

Боже, па ово је дивота. Овака слога. Кад ми тако почне данне може ништа лоше да се деси.

У селу исто. У кафану више не идем. А Раша Врзовац је цеослучај зачинио својом песмом, само се ја не љутим.

Пробо сам и воду и слатко.Што се жениш кад ти је за кратко…..На крају није то ни лоше. Ако је живот језеро и чамац, заљујај

мало! ’Ајд у здравље!”



Уместо Поговора две песме Лазара Николића

Рукопис романа „Боривој и ћорава страна наше историје“излазио је у наставцима у „Коцељевачким новостима“. То јетрајало све до седмог казивања, а онда више није излазио. Тимповодом и сличним поводима инспирисан ликом Боривоја, аповодом неизлажења Лазар Николић – Лаки теренац написао јеследеће стихове:

ПОТЕРА ЗА БОРИВОЈЕМ

Куда нестаде БоривојеКуда ли се јадан здедеЗатури га негде ВеранЗалуд гледам седму странуБез њега је ове среде

Можда Хаг и њега тражиПа га Веран вешто кријеА мени је често причоДа у рату пуцо није

Није важно да л је пуцоУ рату је и он биоЗбог учешћа вероватноЦео Хаг је наљутио

После рата причали смоВидео је триста чудаА сад мора да се скриваЈебала га глава луда

Другарски сам причо њемуДа се мане доживљајаОн не слуша већ настављаЈебала га луда глава.


ОПЕТ О БОРИВОЈУ

Сад Боривој битку бијеДа угледа светло данаТој се борби крај назиреПобедиће ови дана

Доста труда много знојаПролио је у тој борбиАл’ га једна искра надеКа победи сада води.

Желео је своју причуПоколењу да оставиДа разјасни да осветлиКаки су нам ови дани.

А дани су неки чудниВрло тешко разумљивиСад сви мисле да су људиКо Боривој за све криви.

Није време за истинуОна ником драга нијеЋути Боро не таласајНешто мора да се крије

Неки други боље знајуКако нам је данас лепоТвоје није да размишљашВећ да друге слушаш слепо.

Куда иде ова земљаПа то није брига твојаРади ћути и смири сеДо следећег бојног поља.

Кад загусти зваће тебеПушку ће ти опет датиПа ће опет из почеткаОву причу наставити.

А Боривој оће самоСвојом главом да размишљаСамо тада и због тогаИма смисла ова прича

Лаки теренац


Биографија

Миленко Марковић је рођен 1957. у Љутицама (општинаКоцељева). Завршио Филолошки факултет у Београду, група засрпски језик и књижевност.

Први роман „Џамбаско јеванђеље“ има у поднаслову роман ушест виденија и утихованије, објављен 1989.године. То је романо залудности техничког прогреса и велике промене у техничкомсмислу у животу човека. Прича, која има више главних јунака.Психологија коња се може извести из менталитета нације иподнебља. Све техничке справе имају једно заједничко обележједа немају менталитет, само цену. Ипак, закључак је – живот јепијаца.

„Однесе Дрина“ роман писан у другој половини осамдесетих,а објављен 2002. представља широко засновану причу о судб-ини групе људи у априлском рату и распаду Краљевине Југосл-авије. Све то се види кроз судбину једног коњичког пука, који једелимично одведен у заробљеништво, судбине појединих јун-ака се прате и у француском покрету отпора, и у послератномПаризу међу емигрантима,све до 1991. и новог распада земље иновог рата. Круг се затвара.

Аматерски се бавио и режијом, поставио петнаестак драмана сцену међу којима је и неколико његових. Најпознатија„Зашто ме чешће нема на телевизији?“.

Награђен на конкурсу Књижевне омладине Србије заприповетку „Пет дни у Солуну“, пише приповетке, есеје иафоризме.

Живи и ради у Коцељеви.


Казивање прво .............................................................................. 7Казивање друго ............................................................................15Казивање треће........................................................................... 29Казивање четврто ....................................................................... 43Казивање пето............................................................................. 63Казивање шесто .......................................................................... 69Казивање седмо .......................................................................... 87Казивање осмо ............................................................................ 97Казивање девето ........................................................................113Казивање десето ....................................................................... 145Казивање једанаесто................................................................. 153Казивање дванаесто.................................................................. 161Казивање тринаесто ................................................................. 165Казивање четрнаесто................................................................ 169Казивање петнаесто.................................................................. 173Казивање шеснаесто.................................................................183Епилог ........................................................................................193

Уместо поговора две песме Лазара Николића .......................... 196

Биографија................................................................................ 199

Садржај

Миленко МарковићЈЕВАНЂЕЉЕ ПО БОРИВОЈУ

(роман)

Издавач

ЦЕНТАР СЛОБОДАРСКИХ ДЕЛАТНОСТИДр Илије Коловића 12, Крагујевац

За издавача

Ђорђе Савић, директор

Штампа

Центар слободарских делатностиКрагујевац

Штампано у тиражу од петстопедесетпет примерака маја

двехиљедеједанаесте године

Репродукције у књизи:

(страна 4-5) Живорад Живановић, Боривоје 2, оловка на папиру,210х297 mm

(страна 6) Милан Рашић, Моје село у пролеће, уље на платну(страна 28) Мартин Јонаш, Недеља, (детаљ), уље на платну,

1994. година(страна 62) Јанко Брашић, Кружни плес крај цркве, (детаљ),

уље на платну, 1967. година(страна 68) Јанко Брашић, Погодба, (детаљ), уље на платну,

1940. година(страна 86) Душан Јефтовић, Лето у селу, (детаљ),

акрилик на платну, 1998. година(страна 96) Ђорђе Добрић, Без називца, акрилик на платну,(страна 144) Зузана Халупова, Жетва, (детаљ), Уље на платну,

1998. година(страна 168) Милисав Јовановић, Пред олују, (детаљ),

Уље на платну(страна 182) М. Јончић, Без назива, (детаљ), Уље на платну(страна 197) Живорад Живановић, Боривоје 6, оловка на папиру,

210х297 mm(страна 201) М. Марков, Живот на селу, акрилик на платну,

2000. година(страна 202) Милан Рашић, Повратак у село, уље на платну

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

МАРКОВИЋ, Миленко, 1957-Јеванђеље по Боривоју : (роман) / Миленко

Марковић. - Крагујевац : Центар слободарских делатности, 2011 (Крагујевац : Центар слободарских делатности). - 201 стр. : илустр. ; 19 cm. - (#Библиотека #Прерови)

Ауторова слика. - Тираж 555. - Биографија: стр. 199.

ISBN 978-86-87863-14-9

COBISS.SR-ID 183590924

milenko markovic - jevandjelje po borivoju

Documents