mihajlo djuric - socioloski metod

8/13/2019 Mihajlo Djuric - Socioloski metod

http://slidepdf.com/reader/full/mihajlo-djuric-socioloski-metod 1/24

NAUKA

- Nauka je skup sistematizovanih znanja; ona je metod prilaženja empirijskom svetu koji je pristupačan čovekovom iskustvu.* Sociološki aspekt

- Nauka je, pre svega, organizovana društvena delatnost, ili posena vrsta mišljenja kojaima itno društveno oeležje, koja je povezana sa drugim društvenim delatnostima i kojaizaziva društvene posledice. !na je najviši stupanj mani"estacije jedne opšte ljudskesposonosti koja se sastoji u kritičkom ispitivanju stvarnosti koja nas okružuje #tako da jeneki olik naučne delatnosti postojao u svim društvima$- Na razvoj nauke utiču%&$ kulturne vrednosti- konstitutivni principi društvene organizacije, skup izvesnihidealnih zahteva i normativnih standarda pomo'u kojih društvo reguliše ponašanje svojihčlanova, odnosno rešava najvažnije praktične proleme koji se postavljaju u vezi saljudskom prirodom i egzistencijom($ društvena struktura

- podela rada, slojevitost, društvena organizacija- prevaga racionalizma nad tradicionalizmom- nesmetan razvoj nauke- društvena pokretljivost- kako društvo pruža mogu'nost preuzimanja društvenih uloga imogu'nost odlučivanja pojedinaca- razvijena podela rada- visok stupanj specijalizacije* Nauka- društvene posledice- primena naučnih otkri'a i razvoj industrije- pomera granice našeg poznavanja prirode i društva- naje"ikasnije zaštitno sredstvo protiv mitološke i ideološke misti"ikacije naše prirodne idruštvene sredine- zadovoljava našu intelektualnu radoznalost

- posledice naučnih otkri'a podjednako zadiru u olast i duhovne i materijalne kulture* )onstitutivni principi naučne delatnosti- razgraničavaju nauku od vannaučnihdelatnosti&$ ojektivnost- naučno saznanje lišeno svih ličnih i kulturnih predrasuda- nepristrasno Naučno saznanje se može proveriti pomo'u posmatranja ili eksperimenta, od strane svihnaučnika- nauka je javna stvar- etička neurtalnost se uključuje u princip ojektivnosti; nauka nije u stanju da zadovoljinaše moralne i emocionalne potree, nauka uopšte ne ide za tim da utvrdi šta je doro ivredno, šta i nasuprot onome što jeste, trealo da ude- u nauci nema konačnog rešenja- svako naučno otkri'e je privremeno, jer uvek može itioesnaženo, prevazi+eno($ pouzdanost naučnog saznanja- prihvatanje jedne naučne hipoteze ili teorije mora itiorazloženo, na osnovu utvr+enih činjenica- dokazi- princip smelosti i originalnosti- nauku odvaja od drugih olika duhovne delatnosti; postoji ve'a smelost u postavljanju novih, originalnih i dalekosežnih hipoteza i teorija$ preciznost- princip koji je povezan sa prethodna dva; što je naučno otkri'e preciznije"ormulisano, to je lakše proveriti njegovu osnovanost i stepen njegove potvr+enosti i'eve'i



$ opštost- nauka se interesuje za opšta svojstva i odnose izme+u iskustvenih pojava, a neinteresovanje za pojedinačne pojave u njihovoj neponovljivoj kon"iguraciji; ali principopštosti ne zanemaruje pojedinačne pojave jer su one neophodna podloga za sociološkauopštavanja$ sistematičnost- povezivanje naučnih hipoteza u širu celinu u kojoj svi sastavni

elementi logički proizilaze iz malog roja elemenata koji stoje na vrhu; krajnji idealnauke je da stvori sveouhvatan hipotetički deduktivan sistem u kome sve uže relativnosamostalne sisteme možemo izvesti iz jednog najopštijeg principa

PRIMENJENA I ČISTA SOCIOLOGIJA

* /rimenjeno istraživanje može da pruži nove činjenice* /rimenjeno istraživanje može staviti teoriju na ispit* /rimenjeno istraživanje može da pruži pomo' u rasvetljavanju pojmova* /rimenjeno istraživanje može integrisati ranije postoje'u teoriju

* 0azvijanjem opštih principa teorija pruža rešenje za mnoge praktične proleme

* 12isto1 istraživanje pomaže da se utvrde centralni činioci u jednom praktičnom prolemu* 3straživanje kao odgovor na proleme može postati standardni postupak za

upravljanje* 4eorijsko istraživanje razvija mnoga alternativna rešenja sa rezultatom da

alternativni troškovi mogu iti odmereni i konačno smanjeni

TEORIJA- veza: teorija- činjenie

* 4eorija i činjenice nisu dijametralno suprotne ve' tesno isprepletene* 4eorija nije spekulacija* Naučnici se mnogo ave i teorijom i činjenicama- na činjenice se gleda kao na posmatranje koje se empirijski može proveriti- teorija se odnosi na veze izme+u činjenica ili na njihovo sre+ivanje na izvesan smisaoninačin* 4eorija je oru+e nauke% - odre+uje glavnu orjentaciju nauke time što utvr+uje vrste podataka koji se imaju izdvojiti; pruža pojmovnu shemu podsredstvom koje se relevantne pojave sistemetišu, klasi"ikuju i uzajamno povezuju; sažima činjenice u % a$ empirijskegeneralizacije i $ sisteme generalizacija; pretskazuje činjenice i ukazuje na praznine unašem znanju* 2injenice pomažu da se postave teorije; vode novim "ormulacijama postoje'e teorije;dovode do odacivanja teorija koje nisu u skladu sa činjenicama; menjaju središte iorjentaciju teorije; razjašnjavaju i ponovno de"inišu teoriju* Naučna teorija- razvijen sistem opštih hipotetičkih iskaza; logički sre+en u skladnucelinu, koji se odnosi na jedno odre+eno područje iskustvenih pojava; ili još kra'e, nizme+usono povezanih principa o odnosima izme+u pojmova koji imaju iskustvenoznačenje- nemogu'e je odvajanje teorije od činjenica, empirijsko istraživanje se ne može zamisliti ez teorije; u prirodnim naukama aktivnu i stvaralačku ulogu teorije stalno prati istvaralačka uloga posmatranja i eksperimenta



- zadatak teorijske nauke je da postavi opšte principe pomo'u kojih pojedine doga+aje iodnose možemo ojasniti i predvideti; oni su izvesna hipotetička uopštavanja, pravila izakoni- naučno ojašnjenje sastoji se u podvo+enju pojedinačnih pojava pod neku apstraktnu"ormulu koja izražava nepromenjiv odnos izme+u pojava odre+ene vrste

- posmatranje i eksperiment su jedina sredstva koja nam stoje na raspolaganju za proveravanje osnovanosti jedne naučne teorije* 56!78 49!03:9 %&$ kao orjentacija- "unkcija očuvanja opsega činjenica koje se imaju proučavati($ teorije kao izgra+ivanje sistema pojmova #konceptualizacija$ i kao klasi"ikacija- svakanauka je organizovana sistemom pojmova koji se odnose na glavne procese i predmetekoji se imaju proučavati; odnosi izme+u ovih pojmova se utvr+uju u 1činiocima nauke1;takvi izrazi sačinjavaju specijalizovan rečnik koji naučnik upotreljava; zadatak nauke jeste razvitak sistema klasi"ikacije, strukture pojmova i sve preciznijeg niza de"inicija zaove izraze$ predskazanje činjenica- od poznatog ka nepoznatom

$ ukazuje na praznine u načem znanju- pošto teorija rezimira poznate činjenice i predvi+a činjenice koje još nisu ile opažene, ona mora da ukaže na olasti koje još nisu ile ispitivane* 56!78 23N:9N38 %&$ činjenica začinje teoriju- nekad posmatranje može dovesti do značajne teorije($ činjenice dovode do odacivanja i izmene postoje'e teorije- činjenice ne odre+ujuteoriju u potpunosti, ali su postojanije od nje; teorija može da prethodi činjenicama iodacuje se ili se menja ako činjenice ne mogu da se uklope u njenu strukturu$ činjenice liže odre+uju i rasvetljavaju teoriju- nove činjenice koje se slažu sa teorijomuvek 'e liže odrediti teoriju, jer one u detalje konstatuju ono što teorija tvrdi u veomaopštim izrazima; on osvetljavaju teoriju, jer acaju svetlost na njene pojmove; one mogustvarno pokrenuti nove teorijske proleme time što liže odre+ivanje može iti dalekospeci"ičnije nego teorija

NAUČNI METO! I METO!I NAUČNOG ISTRA"I#ANJA

- <adatak metodologije je da kritički prouči analitički okvir i istraživačku praksu jednenauke ili grupe srodnih nauka* 9pistemološko stanovište nauke- reč je o konstitutivnim principima naučne delatnosti;interesuje nas šta nauka teži da postigne; ho'emo da utvrdimo kako i na koji načinnaučnik trea da pri+e svom poslu* =etodološko stanovnište nauke- interesuje nas šta nauka postiže na delu; kako i na kojinačin naučnik stvarno prilago+ava svoje ponašanje idealnim zahtevima delatnosti u kojojučestvuje* Naučni metod- &$ skup osnovnih principa koji odre+uju analitički okvir jedne naukezajedno sa svim posenim istraživačkim postupcima pomo'u kojih nauka nastoji da reši proleme koji se pred nju postavljaju; ($ skup konstitutivnih principa koji odre+uju prirodu nauke i "ormalna svojstva naučnog saznanja- 5 analitički okvir nauke spada skup osnovnih teorijiskih pretpostavki o prirodi njenog predmeta i o načinu na koji se znanje o tom predmetu može proširiti



- Naučna strategija- usmeravanje razvoja nauke i sredstva koja trea upotreiti- 3straživački postupak- metod je sredstvo za postizanje nekog cilja, niz me+usono povezanih operacija naročito podešenih za ostvarenje jednog odre+enog zadatka;de"inišemo ga kao analitički postupak koji ima za cilj da omogu'i rešenje nekogteorijskog prolema; u logičkom pogledu svaki metod sadrži niz pravila koja odre+uju u

čemu se analitički postupak sastoji i šta se pomo'u njega može posti'i; u tehničkom pogledu, svaki metod sadrži niz dopunskih, speci"ičnih pravila koja odre+uju kako i nakoji način trea postupiti u konkretnom slučaju- Naučno istraživanje možemo početi tek kada postavimo prolem na koji istraživanjetrea da odgovori; stupnjevi&$ pronalaženje izvesne situacije koja je u sei neodre+ena ili prolematična, tj.otkrivanje izvesnih teško'a u nekoj naučnoj olasti($ orazloženje početnog pitanja, tj. navo+enje izvesnih razloga koji pokazuju zašto jevredno pokrenuti ovo pitanje i kakve konsekvence ima njegovo rešenje za naučnosaznanje u celini$ pretvaranje prolematične situacije u relevantnu taktičku situaciju, tj. liže odre+ivanje

novih, dopunskih pitanja, koje trea da omogu'e odgovor na početno pitanje i dazadovolji razloge zog kojih je ono pokrenuto* =etodologija- proučava metod; "unkcije% logičko- epistemološka kritika čitave naučno-istraživačke prakse u svim njenim logičkim, tehničkim, organizacijskim i strategijskimaspektima # gnoseologija- ispituje mogu'nost saznanja stvarnosti; epistemologija-istraživanje naučnog saznanja, proučava naučni sistem, analizira sve konkretneistraživačke postupke i tehnička sredstva koja nauka koristi u svojim istraživanjima$

PRO$LEM #RE!NOSTI U !RU%T#ENIM NAUKAMA

>rednosti su neodvojive od društvenih pojava, pa sam princip etičke neutralnosti mnogoviše poga+a društvene nego prirodne nauke; princip zahteva od onih koji proučavajudruštvene pojave da itno ograniče predmet svojih istraživanja, da posvete pažnjučinjeničnim istraživanjima i da se uzdrže od vrednosne ocene društvenih pojava.!dvajanje društvene nauke od vrednosnih predikata je teorijske prirode. ilj je da se pokaže gde prestaje društvena nauka, a gde počinje društvena politika. 5 nauci ima mestasamo za ono što je upu'eno na razum. 8li, s druge strane, princip etičke neutralnosti netvrdi da vrednosti uopšte ne mogu iti predmet naučnog istraživanja%&$ društvene nauke mogu da prouče nastanak, menjanje i isčezavanje pojedinih vrednostii vrednosnih orjentacija i čitavih vrednosnih sistema primitivnih i savremenih društava($ nauka može da ispita značenje vrednosnih sudova i da povrgne imanentnoj kritici pojedine vrednosne sisteme$ društvene nauke mogu da prouče mehanizam prenošenja, održavanja i zaštitevrednosnih sistema$ nauka može da ispita činjeničke pretpostavke na kojima se osnivaju pojedinevrednosti, vrednosne orjentacije i vrednosni sistemi$ naučno proučavanje vrednosti u njihovom društvenom kontekstu može da seusredsredi na ispitivanje ojektivnih posledica koje izaziva poštovanje odnosno gaženje pojedinih vrednosti i normativnih standarda koji iz njih proizilaze



MOGU&NOST METO!OLO%KE AUTONOMIJE !RU%T#ENI'NAUKA- #e(er

Sociologija i društvene nauke imaju različit metod od metoda prirodnih nauka jerdruštvene pojave imaju odre+ene kulturno- istorijsko značenje i u društvenom životu ne

vlada nikakva uni"ormna pravilnost u smenjivanju doga+aja. Stoga one trea da izgradesvoju vlastitu logiku ojašnjenja, jer samo tako mogu oezediti metodološkuautonomnost. /ošto su društvene pojave neponovljive i jedinstvene, jedina metoda zanjihovo ojašnjenje je metoda 1razumevanja1, tj. metod "enomenološkog tumačenjasmisaone suštine ljudskog ponašanja na osnovu ličnog iskustva i sposonostintrospekcije.8li ovaj metod ne može služiti za otkrivanje novih saznanja, niti se rezultati koji sedoiju mogu ojektivno proveravati- /rirodne nauke raznolikost savladavaju metodom analitičke apstrakcije, tj. tako štoizvesna oeležja pojedinih pojava najpre svrstavaju u iste grupe, a zanemarene razlike tekkasnije eventualno uzimaju u ozir

- prirodni zakoni- statičko značenje- važe u &??@ slučajeva- metodološka autonomija je nemogu'a. :er saznanje društvenih pojava ne može se posti'i nikako drugačije nego primenom istih logičkih principa koji važe za saznanje prirodnih pojava

MAKROISTRA"I#ANJE I MIKROISTRA"I#ANJE

* =akroskopsko istraživanje- osnovno oeležje je što društvo shvata kao sistemme+usono povezanih delova i pokušava da ojasni postojanost i menjanje društvenihstruktura u gloalnoj ravni; središte interesovanja%&$ identi"ikovanje najvažnijih društvenih činilaca, tj izdajanje relevantnih pojava istvaranje mreže apstraktnih pojmova koji 'e stajati umesto njih($ proučavanje pojedinih delova društvenog sistema i njihovih me+usonih odnosa$ utvr+ivanje tendencija ili osnovnih stupnjeva u razvoju ljudskog društva- stvaranje sveouhvatne sociološke teorije; ove teorije oično nemaju neposredni dodir siskustvenim materijalom i nepodesne su za primenu na konkretne proleme; daju duokaojašnjenja o celini pojava na koje se odnose, ali ne govore o pojedinostima; iskustvenoznačenje pojmova i pojmovnih konstrukcija koji se u ovim teorijama upotreljavaju,najčeš'e je neodre+eno i nejasno; mogu se koristiti kao opšti orjentacioni okviristraživanja* =ikroskopsko istraživanje- ograničava se na pojedine delove društvenog sistema, anjegov zadatak iscrpljuje se u prikupljanju statističkih podataka o pojedinim društvenim pojavama ili odnosima izme+u njihovih apstraktno izdvojenih oeležja, ez upuštanja uojašnjenje širih implikacija i značenja ovih odnosa; ostaje se na nivou oične, ali vrlo precizne deskripcije činjenica. 5potrea induktivnog metoda- u središtu pažnje je samo prikupljanje činjenica, njihovo opisivanje i razvrstavanje



PERSPEKTI#E SOCIOLO%KE TEORIJE

* !pšta teorija- 4alkot /arsosns- najvažniji pokazatelj jedne nauke jeste stanje njenesistematske teorije, tj. karakter opšte teorijske sheme kojom se neka naučna disciplinasluži, vrsta i stepen logičke povezanosti pojedinih delova ove sheme, kao i način njene

stvarne upotree u empirijskom istraživanju. /ošto sociologija to nema, prvi pokušaj je io "ormulisanje sociološke teorije 1opšta teorija akcije1- svako naučno proučavanje pojava je deskriptivno, pre svega i sociologija još zadugomora ostati na prirodno- istorijskom stupnju istraživanja, tj. da se mora ograničiti na prikupljanje činjenica, njihovo opisivanje i razvrstavanje* 4eorija srednjeg oima- 0oert =erton i Aans 7eterserg- udu'nost sociologije kaonauke zavisi da li 'e uspeti otkriti izvesne sociološke zakone # izvo+enje pravilnosti uodnosima izme+u društvenih pojava iz malog roja opštih teorijskih principa$.5druživanje teorije i prakse može podi'i sociologiju na jedan viši nivo naučne zrelosti,samo ako je opšti model za iskustveno proveravanje teorijskih shvatanja sveden naskromne razmere; stvaranje teorija srednjeg oima, koje se odnose na jedno ograničeno

područje društvenih pojavaANALI)A POJMO#A

- Samo ako upotreljeni pojmovi imaju jasno odre+eno značenje, istraživanje može dadovede do nekih rezultata, a iskustvene analize možemo uporediti s rezultatima drugihistraživnja- 8naliza pojmova izila je u 1prvi1 plan u empirijskim istraživanjima- /ojmove pretvaramo u istrumente za prikupljanje iskustvenih podataka

UPOTRE$A POJMO#A U NAUCI

- razlika izme+u nauke i svakodnevnog iskustva- njihov stav prema teorijskim pretpostavkama pomo'u kojih se vrši izdvajanje, prikupljanje i sre+ivanje iskustvenih podataka, načelno je drugačiji% u nauci koja se rukovodi metodološkim postulatom dasvaki korak u procesu istraživanja trea da ude jasno i unapred odre+en./ojmovi predstavljaju osnovno sredstvo naučne delatnosti, ez njih ne i ilo mogu'eidenti"ikovati iskustvene činioce čije me+usone odnose trea ispitati. 0azvijaju'i se,nauka stvara vlastite pojmove # stručni termini$. <og toga što imaju čisto simoličkikarakter, pojmove trea razlikovati od pojava koje pomo'u njih nameravamo daouhvatimo. /ojmovi nisu ništa drugo do skra'eno ili kondenzovano uputstvo o tomekako trea shvatiti pojedine delove stvarnosti

METO!I ANALI)A POJMO#A

- 8naliza pojmova ima zadatak da na zgusnut način naznači opšti karakter iskustvenih pojava koje potpadaju pod neki pojam, tako+e da precizno opiše pojedine iskustveneoperacije pomo'u kojih 'e pojam iti zastupljen u odre+enom istraživanju* /rvi tip analize- metod de"inicije- izlaže najvažniji sadržaj pojma, i to na taj način što'e se odrediti njegov rodni pojam i posena svojstva, tj. tako što 'e odnosni pojam



logički identi"ikovati s nekim drugim pojmovima; de"inicija je predlog da se pojam kojiho'emo da razjasnimo shvati kao logični zir ili proizvod drugih pojmova čije jeznačenje unapred poznato; de"inicija ukazuje na veze pojma sa višim i nižim pojmovima* Brugi tip analize- metod speci"ikacije značenja- je navo+enje niza konkretnih situacija#ili indikatora$ na koje se neki pojam verovatno može primeniti; itno svojstvo ovog

metodaK#ALITATI#NO I K#ANTITATI#NO MERENJE

- 0azlika je izme+u pojmovnih oru+a, ili tačnije, u stepenu odre+enosti pojmova kojisluže kao sredstvo za označavanje iskustvenih pojava. <aluda je da su društvene pojavekvalitativne, a prirodne kvantitativne prirode. 7ledište koje upozorava na nemogu'nostuportee naučnih metoda istraživanja u društvenim naukama polazi od pogrešne pretpostavke da je naučni metod isključivo metod kvantitativnog merenja. 0azličitiaspekti kvalitativne i kvantitativne analize čine logičko jedinstvo istog naučnog metoda

OSNO#NI STUPNJE#I POJMO#NE ANALI)E- Bimenzije složenih pojmova- razdvajanje sastavnih delova pojmova, jer je svaki pojamsložen splet mnogorojnih elemenata. !vaj korak je neophodan jer se merenjeiskustvenih pojava osniva na pretpostavci da je pojava koju ho'emo da merimohomogena- 5niverzum indikatora- navo+enje niza posenih svojstava ili situacija na koje se odnose pojedine, prethodno izdvojene dimenzije tih pojmova. !va svojstva ili situacije pomo'ukojih sadržaj pojmova rastavljamo na još prostije elemente nazivamo- indikatorima. !nimoraju zadovoljiti dva zahteva% &$ moraju iti manje apstraktni od originalnog pojmakao celine ili njegovih pojedinih dimenzija, moraju iti mnogo neposrednije vezani zaiskustvene pojave, tako da se njihovo prisustvo ili odsustvo ili njihov redosled može lakšezapaziti; ($ indikatori moraju stajati u nekoj vezi kako jedni s drugim, tako i s latentnimčiniocem koji pojam predstavlja, jer samo u tom slučaju možemo se osloniti na njih. Salatentnim činiocem ne postoji odnos nužnosti, ve' samo verovatno'e.

MERENJE

- =erenje predstavlja samo deo istraživačke delatnosti u savremenoj sociologiji; najviše je zastupljeno u teorijski najrazvijenijim naukama, i ez njega je nemogu'e ustanoviti precizne kriterijume za upotreu onih pojmova koji ulaze u sastav naučnih hipoteza iteorija, i ilo i nemogu'e preduzeti njihovo iskustveno proveravanje.- prednost merenja% &$ oeze+uje ve'u preciznost i pouzdanost u procesu prikupljanjaiskustvenih podataka, jer utvr+uje ojektivne kriterijume na osnovu kojih je mnogo lakšeodrediti relativne odnose izme+u iskustvenih pojava s ozirom na oeležje koje pojam u pitanju predstavlja; ($ merenje oeze+uje ve'u preciznost i pouzdanost u "ormulisanjunaučnih hipoteza i teorija jer omogu'uje izražavanje "unkcionalnih odnosa izme+u pojmova u oliku matematičkih jednačina



LOGIČKA PRIRO!A MERENJA

=erenje je mogu'no samo u slučaju kad su pojava koje nas interesuju sastavljene odkvantitativnih oeležja, koje se ispoljavaju na različite načine, i u različitom stepenu, ali

ne i kada su oeležja oštro odvojena jedna od drugih, tako da se menjaju samo u vrsti ilikvalitetu. =erenje je pretvaranje kvalitativnih razlika izme+u stupnjeva u kojima se nekooeležje ispoljava u standardne kvantitativne serije. 3li pridavanje numeričkih vrednosti predmetima ili pojavama s ozirom na neko njihovo oeležje koje može iti različitoizraženo. Ba i odnosi izme+u rojeva mogli predstavljati odnose izme+u iskustvenih pojava, s ozirom na oeležja koja merimo, neophodno je da rojevi i oeležja imajuizvesna zajednička svojstva.)ao najvažnija svojstva numeričkih serija ističu se slede'a tri% &$ svi rojevi su sre+eni uneprekidan niz; ($ razlike izme+u rojeva imaju sistematski karakter # jednak razmak$; $ rojevi imaju jedinstven prirodan početak koji označava 1?1- redosled, rastojanje i početak- osnova svih matematičkih opercija rojevima

TIPO#I SKALA )A MERENJE

0azlike izme+u skala su u njihovim analitičkim mogu'nostima- ordinalne- rojevi označavaju razlike izme+u iskustvenih pojava s ozirom na stepen iliiznos u kome je neko oeležje kod njih izraženo, ali tako da redosled rojeva odgovarasamo redosledu pojedinih stupnjeva u kojima se oeležje javlja- intervalne- redosled rojeva odgovara redosledu pojedinih slučajeva, razlike izme+uslučajeva su jednake- srazmerne- razlike izme+u stupnjeva su jednake i još, rojevi koje pripisujemoiskustvenim pojavama odgovaraju rastojanjima izme+u pojedinih stupnjeva od prirodnog početka samog oeležje; razlike izme+u stupnjeva možemo izraziti u oliku srazmereizme+u rojeva

#RSTE MERENJA

!snovni način- pore+enjem jedne pojave sa svim ostalim pojavama, a rastojanje izme+u pojedinih stupnjeva izvedenim putem, na osnovu prethodno utvr+ene veze izme+uoeležja koje nas interesuje i nekih drugih oeležja- osnovna% merenje demogra"ske gustine pomo'u roja stanovnika, merenje narodnogdohotka pomo'u novčanih jedinica... # merenje dužine, težine i vremena neposrednom primenom odre+enih metričkih standarda$; najteži prolem je postizanje dogovora ostandardnoj jedinici merenja i održavanje ovog standarda u nepromenjenom stanju tokomvremena; imaju prirodnu 1?1 tačku i jednake intervale izme+u pojedinih stupnjeva, štoznači da spadaju u srazmerni tip skala- izvedena% pridavanje numeričkih vrednosti iskustvenim predmetima i pojavama, vrši se posredno merenjem nekih drugih oeležja s kojima je oeležje koje nas interesuje povezano- dve vrste% &$ izvedena merenja na osnovu zakona- istrumenti za merenja iskustvenih pojava koji polaze od utvr+enih odnosa izme+u predmeta merenja i nekih drugih



oeležja; ($ izvedena merenja po konvenciji- odnos izme+u predmeta merenja i nekihdrugih oeležja na osnovu kojih se merenje vrši nedovoljno pouzdan i podložankoleanju # spadaju sva izvedena demogra"ska merila, indeksi vertikalne pokretljivosti,različiti instrumenti za merenje latentnih struktura$; oično, pre'utno ili izričito, predstavlja neki matematički model # model verovatno'e$ koji vidljive indikatore dovodi

u vezu s latentnim oeležjimaTERSTONO# MO!EL

- Stvaranje skala pomo'u metoda intervala koji izgledaju jednaki, ouhvata nekolikokoraka. Najpre se skupi niz iskaza za koje se pretpostavlja da stoje u nekoj vezi slatentnim oeležjem koje je predmet istraživanja. !vi iskazi se zatim podnose na ocenuve'em roju stručnjaka. 0azvrstavanje iskaza u && kategorija, svaki iskaz doijanumeričku vrednost, ili rang na skali. 0ang prvog iskaza izračunava se kao srednjavrednost # medijana$. >rednost koje iskazi imaju mogu se pretvoriti u procente. Skala ideod ?- &??.

- skala je istrument za prikupljanje iskustvenih podataka. 5pitnik u koji je uneta skalaove vrste ne trea da sadrži više od (? pitanja. Način upotrea% svaki pojedinac iz uzorkatrea da oeleži one iskaze sa kojima se slaže.- nedostaci% zašto aš && kategorija; 4erston je olako prešao preko mnogih prolema kojise postavljaju u vezi sa odre+ivanjem veličine rastojanja izme+u pojedinih intervala naskali; nije oratio mogu'nost da stručnjaci pristrasno ili neojektivno odrede rang pojedinih iskaza na skali; u pogledu postavljanja 1?1 tačke, metod je nepouzdan; nijenaveo ništa što i nas uverilo da je srednja od && kategorija neutralna- 4erstonov model mogu'e je upotreiti ako ho'emo da utvrdimo da li je stav nekih pojedinaca ili društvenih grupa prema odre+enoj pojavi manje ili više pozitivan od stavanekih drugih pojedinaca i grupa. :edini preduslov je da standardna devijacija u okviruopšte raspodele označenih iskaza ne ude velika, tj. da pojedinci označe samo nekolikosusednih iskaza, kako i krajnji rezultat merenja imao jasno značenje.

LIKERTO# METO!

Stvaranje skala za merenje stavova prikupljanjem podataka od strane samih pojedinaca.6ikert smatra da u skale trea uključiti samo iskaze koji su nedvosmisleno pozitivni,odnosno, negativni, o društvenim pojavamo koje nas interesuju. <ahteva se od pojedinaca da izrazi stepen slaganja # u potpunosti, slažem se, neodlučan, ne slažem inimalo se ne slažem$. /ripisivanje numeričkih vrednosti &- - prednosti u pore+enju sa 4erstonovim metodom- lakše je upotreljiv, u stvaranju skalene učestvuju stručnjaci, pa nam 6ikertov metod omogu'uje da uzmemo u ozir i takveiskaze čija je veza sa stavovima koje ispitujemo prikrivena; prikupljanje mnogo preciznijih oaveštenja; pouzdanija metoda, jer pouzdanost raste sa rojem mogu'ihalternativnih odgovora- spada u red ordinalnih skala # najniže mesto$



GUTMANO# METO!

Nov metod kvantitativne analiza- 1analiza skale1. Sastavljena je od ve'eg roja pitanja,ali ona imaju poseno kumulativno svojstvo% me+usoni odnos izme+u pojedinih pitanja

je takav da se sa sigurnoš'u može re'i da je pojedinac koji je potvrdno odgovorio nadrugo pitanje na skali istovremeno potvrdno odgovara i na prvo. /oložaj pojedinaca naskali odre+uje se tako što se sairaju rojevi svih iskaza na koje je dat potvrdan odgovor./rate'a skala sa kumulativnim svojstvom- 9mari S. Cogardus7utmanova skala je jednodimenzionalna, ona je posean metod za proveravanje hipotezeda je neki niz iskaza mogu'no predstaviti u oliku proste kvantitativne i promenjive./rednosti u odnosu na 4erstona i 6ikerta% uspešnije rešavanje prolema 1?1 tačke koja jeništa drugo do ukupan zir koji je D ?; što znači da se ona nalazi na mestu gde jeintenzitet stavova koje merimo minimalan Nedostaci% teže sa mere stavovi prema složenim pojavama; malo je verovatno da ilokoja od ovih skala može da posluži kao indeks pojave u celini. 3ma izrazito relativan

karakter.PRO#ERA#ANJE A!EK#ATNOSTI I POU)!ANOSTI MERILA

* /rolem adekvatnosti% teško'e stoje u vezi sa tim što gotovo svi instrumenti za merenjedruštvenih pojava, mere izvesne latentne strukture podsredstvom niza vidljivihindikatora, tako da u ve'ini slučajeva nema nikakvih nezavisnih kriterijuma koje ismomogli upotreiti za proveravanje adekvatnosti samih instrumenata.* 3spitivanje adekvatnosti% &$ tehnika 1poznatih grupa1

($ tzv. 1pragmatički test1 $ tzv. 1logičko proveravanje1

- prolem pouzdanosti- zavisi od toga da li ponovo merenje pod istim okolnostima dajeiste ili slične rezultate. Nijedan instrument za merenje iskustvenih pojava nije apsolutno pouzdan, što znači da niz uzastopnih merenja pod istim okolnostima, ne daje istovetnerezultate- pouzdanost instrumenata procenjuje se% &$ pomo'u koe"icijenta postojanosti # upitnik sedostavlja nekoj grupi pojedinaca koji su ve' odgovorili na njega, pod istim okolnostima$

($ koe"icijent ekvivalentnosti- pošto nijedaninstrument za merenje društvenih pojava ne ouhvata ceo univerzum indikatora, pouzdanost instrumenata možemo ustanoviti pore+enjem rezultata doijenih uzastopnimmerenjem na osnovu uzoraka različitih indikatora

KLASI*IKACIJA

- jeste deoa kojom se oim nekog opštijeg pojma deli na svoje uže delove # rod se delina vrste$. Svaka klasi"ikacija polazi od najopštijeg pojma, tj. najvišeg roda. Najnižaklasi"ikacijska grupa koja se ne raščlanuje je najniža vrsta i u nju se neposredno uključuju pojedinačne iskustvene pojave.- klasi"ikacija mora iti%&$ dosledna- stvaranje klasi"ikacijskih grupa na osnovu istog kriterijuma deoe



($ potpuna- oim vrsta trea da se poklapa sa oimom pojma roda # potklase i klase$$ iscrpna$ sve klasi"ikacijske grupe na istom stupnju moraju se isključivati$ diskriminacijska oštrina # sposonost razlikovanja klasi"ikovanih pojava$- kriterijum stvaranja klasi"ikacija- neka genetička veza me+u pojavama; strukturalna

osoina- elementarna klasi"ikacija- zasniva se na jednoj osoini pojava- kompleksne tipologije- nastaju ukrštanjem nekoliko elementarnih klasi"ikacija, i usvojim jedinicama- tipovima- združuju nekoliko osoina složenih pojava # složene pojaveutvr+uju itne unutrašnje odnose u složenim pojavama i njihove veze sa drugima$

I!EALNI TIPO#I

3dealni tipovi su apstraktni principi koji trea da omogu'e naučno ojašnjenje društvenih pojava. =etod idealnih tipova predstavlja jedan programski okvir u kome se ispoljavatežnja za stvaranjem teorijskih sistema, a ne mreže pojmovnih odredaa. 3dealni tipovi

nisu hipotetički iskazi koje možemo proveriti empirijskim putem, ili tačnije, odstupanjeod konkretnih pojava itno je svojstvo idealizovanih tvorevina ove vrste.0azvijanje idealtipskog metoda je trealo da posluži kao dokaz da je gledište ometodološkom jedinstvu teorijskih nauka oična iluzija.)lasična ekonomija je postojina idealnih tipova&$ modeli idealnih tipova imaju idealni karakter jer se odnose na zamišljeno ljudsko ponašanje u izvesnim pojednostavljenim situacijama koje su izolovane od dejstvasloženog spleta raznorodnih činilaca($ ovi modeli imaju karakter teorijskih sistema zog toga što ne sadrže samo odrede označenjima izvesnih pojmova nego u isti mah i uopštene tvrdnje o vezama izme+u tih pojmova.$ idealne tipove ove vrste možemo upotreiti u teorijske svrhe samo ako su logičke pretpostavke na kojima se osnivaju dovoljno realističke, tj. samo ako u stvarnosti mogu iti ar priližno ispunjeni uslovi koje model u pitanju pretpostavlja<aluda o upotrei ovih tipova u svrhu naučnog ojašnjenja%- oni koji idealno tipske modele izjednačavaju sa teorijskim sistemima, u stvari pretpostavljaju da je čisto logičkim putem mogu'no utvrditi odnose izme+u pojava;- idealnotipski modeli koji nemaju nikakav odnos prema stvarnosti ne mogu da poslužekao plodno analitičko sredstvo, jer je njihovo iskustveno polje prazno- jedan iskaz ima iskustveno značenje, samo ako isključuje ili zaranjuje nešto- za naučno ojašnjenje potreno je da naučne hipoteze imaju iskustveno značenje, štoznači da njihovo opovrgavanje trea da ude u načelu mogu'no; idealni tipovi koji suravnodušni prema rezultatima posmatranja, ne mogu iti od pomo'i naučnom istraživanju- idealni tipovi, ukoliko njihove logičke pretpostavke nisu u skladu sa stvarnoš'u, predstavljaju prazne analitičke sheme pomo'u kojih se ništa ne može ojasniti/ristalica idealnotipske metode tvrde da su idealni tipovi zamišljeni kao pomo'nosredstvo za naučno ojašnjenje društvenih pojava, i da je itan uslov njihove legitimneupotree strateška važnost logičkih pretpostavki na kojima počivaju. 3dealni tipovi ne pomažu mnogo u pronalaženju izvora greške kad njihova primena na društvene pojavedovede do neuspeha u predvi+anju.



* 0azlika izme+u idealnih tipova i matematičkih modela%&$ ekstremni uslovi naznačeni u 1idealnim1 slučajevima prirodnonaučnih hipoteza nikadanisu u potpunosti ostvareni; iskustveno proveravanje ovih hipoteza u načelu je mogu'no, jer postoji niz aktualnih uslova koji im priližno odgovaraju($ principi koji upravljaju kretanjem idealizovanih "izičkih sistema izvedeni su iz nekih

drugih, širih i ouhvatnijih teorijskih principa, koji su nezavisno dovoljno provereni, i to pridavanjem ekstremnih vrednosti nekim parametrima osnovne teorije.$ kad rezultati posmatranja u uslovima koji su priližno jednaki ekstremnim uslovima,znatno odstupaju od onih koje i trealo prema hipotezi očekivati, onda se mora smatratida je idealizovan teorijski sistem u pitanju empirijski oesnažen

IMAGINARAN EKSPERIMENT I ISTORIJSKO O$JA%NJENJE

5 istoriji preovla+uje interes za pojedinačno, za konkretne doga+aje u njihovoj jedinstvenosti i neponovljivosti.3storijsko ojašnjenje po svojoj logičkoj strukturi istovetno je s ojašnjenjem koje

pružaju teorijske nauke. !jasniti jedan pojedinačan doga+aj ne znači ništa drugo nego pokazati da on stoji u vezi s nekim drugim doga+ajem na osnovu jednog opštegiskustvenog ili teorijskog principa. /rincipi koji su relevantni za ojašnjenje jednogdoga+aja ne moraju uvek iti izričito pomenuti, ve' mogu iti pre'utno upotreljeni. 8li ez njih i naučno ojašnjenje istorijskih pojava ilo isto tako nemogu'no kao što i ilouzaludno očekivati uspešno ojašnjenje ili predvi+anje tipičnih društvenih pojava ez poznavanja njihovih početnih uslova.<og toga što pojave koje trea ojasniti ne mož+emo uvek strogo izvesti iz opštih principa i početnih uslova, svako istorijsko ojašnjenje je samo neka vrsta provizorneskice koja kasnije istraživanje trea da dopuni.5loga imaginarnog eksperimenta u istorijskom proučavanju- otkrivanje uzročnih vezaizme+u istorijskih pojava i, u vezi sa tim, zaključivanje o istorijskom značenju ovih pojava ili dalekosežnosti njihovog uticaja, pretpostavlja prethodno razmatranje o tome šta i se dogodilo kada i izvesne komponente jednog konkretnog doga+aja ile drukčije.Boga+aj koji nas interesuje najpre se rastavlja na sastavne delove.

METO!I #ERO#ATNO&E6!732)! 3 S4843S432)! 45=829N:9 >90!>84N!E9

* >erovatno'a naučnih hipoteza- naučno znanje je hipotetičko po karakteru, tj. apsolutnaizvesnost u nauci je nedostižna. /ozitivisti žele da pokažu kako naučne hipoteze, kad ve'ne mogu iti istinite u apsolutnom smislu, mogu iti ar verovatne u visokom stepenu.Aans 0ajenah je nastojao da prolem verovatno'e naučnih hipoteza svede na prolemverovatno'e doga+aja.8ko prolem verovatno'e naučnih hipoteza ho'emo da rešimo u smislu matematičkogračuna verovatno'e, onda teško možemo ize'i paradoksalni zaključak da je naučnosaznanje, ukoliko upu'uje na iskustvene pojave, u najve'em stepenu neverovatno; ilidrugim rečima, da je visok stepen verovatno'e u nauci isto tako nedostižan kao iapsolutna izvesnost. Stepen verovatno'e naučnih hipoteza stoji u ornutoj srazmeri samogu'noš'u da preduzmemo njihovo iskustveno proveravanje. 3 zato što nauka ide za



tim da postavi takve hipoteze koje govore što više o svetu iskustvenih pojava, naučnehipoteze ne mogu iti verovatne u visokom stepenu, ve' naprotiv, krajnje neverovatne.>erovatno'a je, u stvari, mera logične liskosti izme+u iskaza, odnosno, meradeduktivnog slaganja izme+u naučnih hipoteza.8ko primenimo logičko tumačenje matematičkog računa verovatno'e, moramo priznati

da naučne hipoteze mogu iti vrlo verovatne samo ako imaju tautološki karakter, tj. samoako ne tvrde ništa ili nešto malo o svetu iskustvenih pojava.* Statističko tumačenje- suprotno logičkom, varijanta sujektivne teorije, predstavljaodnos mogu'ih varijanti ojektivne teorije verovatno'e. 3stiče u prvi plan, uverenje da jeverovatno'a svojstvo izvesnih kolektiva # masovnih pojava, ili doga+aja koji se ponavljaju u velikom roju$, a ne mera našeg nepotpunog znanja o tome šta se dešava utim kolektivima.>erovatno'a je mera kolektivne učestalosti jedne vrste doga+aja u okviru nekog nizadoga+aja. /olazna tačka statističkog tumačenja je klasična 6aplasova de"inicijaverovatno'e-verovatno'a je količnik koji doijamo kad roj povoljnih slučajeva podelimo ukupnim rojem svih mogu'ih slučajeva, pod uslovom da su svi mogu'i

slučajevi podjednako verovatni; de"inicija ima smisao samo pod pretpostavkom da je rojsvih mogu'ih slučajeva konačan.- za statističko tumačenje je karakteristično to da ono uopšte ne vodi računa o verovatno'i pojedinačnih doga+aja. 5 okviru ovog tumačenja, pojam verovatno'e ima smisla samo uodnosu na izvesan niz istovrsnih doga+aja, a ne i u odnosu na pojedinačne doga+aje odkojih je ovaj niz sastavljen.

)AKON #ELIKI' $ROJE#A

* dve varijante zakona%&$ zakon tvrdi da u velikoj masi slučajeva možemo otkriti izvesne strukturne pravilnostikoje u malom roju ostaju prikrivene, ili tačnije, da je poredak u odnosima izme+uiskustvenih pojava utoliko manje podložan koleanjima ukoliko je ve'i roj istovrsnihslučajeva uzeto u ozir ($ zakon tvrdi da su svi dovoljno široki, odnosno reprezentativni segmenti odarani iz jednog eskonačnog niza postojani u statističkom pogledu ili, drugim rečima, da gotovo usvakom nizu dovoljno velikih uzoraka jedne statističke mase možemo otkriti priližno jednake vrednosti verovatno'e jednog doga+aja koji nas interesuje.* odnos ove dve varijante prema statističkoj teoriji verovatno'e%- Statističko tumačenje verovatno'e pretpostavlja zakon velikih rojeva% on tvrdi da postoje izvesne strukturne pravilnosti u odnosima izme+u pojava, koje sve više dolaze doizražaja, što je ve'i roj slučajeva zahva'enih posmatranjem. Navedena de"inicijaverovatno'e kao granične vrednosti relativne učestalosti jednog doga+aja u eskonačnomnizu, očigledno pretpostavlja njegovo važenje.-8ko po+emo od shvatanja da elativna učestalost jedne vrste doga+aja u okviru nekog eskonačnog niza ima jednu graničnu vrednost, ova druga varijanta zakona velikih rojeva sadrži dopunsko ojašnjenje da granična vrednost relativne učestalosti jednogdoga+aja ostaje nepromenjena ako iz čitavog niza izdvojimo ilo koji delimičan niz i posmatramo samo njega- predstavlja teorijsko opravdanje primene statistike u naučnomistraživanju.



O!NOS I)ME+U NU"NOSTI I #ERO#ATNO&E

/ostoje dve vrste naučnih hipoteza%&$ univerzalnog karaktera, koje ne trpe nikakve izuzetke, važe u &??@ slučajeva($ statističkog karaktera, koje utvr+uju koliko su izvesne pojave me+usono povezane,

govore šta preovla+uje u masi slučajeva3skustvene pojave možemo ojasniti na zadovoljavaju'i način samo pomo'u hipotezauniverzalnog karaktera, koje govore o tome šta 'e se dogoditi u &@ slučajeva, one sunepotpune i nisu pouzdano analitičko sredstvo.!vo shvatanje podrazumeva da su sve pojave u stvarnosti jednosmerno odre+ene, da svešto se doga+a ima svoje nužne i dovoljne uzroke, i da u skladu sa tim, naučno ojašnjenjemože iti determinističko, proailističko po karakteru # 6aplas$. !vo shvatanje gui izvida da jaz izme+u nužnosti i verovatno'e nije tako nepremostiv. 3skustvena stranaodnosa verovatno'e i nužnosti pokazuje da hipoteze o nužnim vezama izme+u pojavamogu imati iskustveno značenje samo ako prihvatimo statističko tumačenje verovatno'e,ili drukčije rečeno- univerzalne hipoteze su posean olik statističkih hipoteza koje važe

u &??@ slučajeva # instrumenti statističke analize pretstavljaju najmo'nije sredstvokauzalne analize u mnogim olastima prirodnih i društvenih nauka$/reventiva od zloupotree statističkih rojeva jeste priližiti statističke hipoteze što jemogu'e više univerzalnim, i to, uzimanjem u ozir logike uzroka i posledice.Statističke hipoteze možemo upotreiti radi naučnog ojašnjenja samo ako je učestalost jedne vrste pojava u okviru neke statističke mase značajna u kauzalnom pogledu. )odovih hipoteza nije u pitanju odstupanje zog 1greške u merenju1% odstupanje od modalniholika je ovde mnogo dulje nego kod onih hipoteza koje govore o tome šta važi u svimslučajevima ez izuzetka. /ošto svi dovoljni uslovi pojave koju trea ojasniti nisu uzetiu ozir, s pravom pretpostavljamo da za izvestan roj slučajeva naznačeni uslovi moraju iti nedovoljni. =e+utim, često se zaoravlja da ispitivanje slučajeva koji odstupaju odneke statističke pravilnosti može iti vrlo korisno u teorijskom pogledu, jer možemootkriti izvesne dodatne činioce koji utiču na uspostavljanje odnosa izme+u pojedinih pojava, ali koji su ranije ili zanemareni.

#ERO#ATNO&A NAUČNI' 'IPOTE)A

- Svako potvr+ivanje jedne naučne hipoteze ima smisla samo u odnosu na neke drugenaučne hipoteze, koje su sa svoje strane, isto samo tako uslovno potvr+ene #itd. u eskonačnost$- univerzalne hipoteze utvr+uju 1nužne1 odnose me+u pojavama, uslovno su prihvatljive;statističke hipoteze utvr+uju ono što preovla+uje u masi slučajeva. Naučne hipotezemoraju iti "ormulisane tako da je njihovo iskustveno proveravanje mogu'no. 3skustvo je jedino u stanju da pokaže da li jedna naučna hipoteza pruža zadovoljavaju'i odgovor na pitanje koje se postavlja na početku. Aipoteze trea da udu "ormulisane tako da pomo'unjih, ili tačnije, pomo'u izvesnih zaključaka do kojih dolazimo njihovim deduktivnimraščlanjivanjem, možemo uspešno predvideti udu'e doga+aje. !ne moraju iti jednostavne u metodološkom smislu. !d ovoga zavisi mogu'nost njenog iskustvenog proveravanja, i tako+e zavisi iznor alternativnih hipoteza koje podjednako doroojašnjavaju pojave na koje se one odnose. Aipoteza je jednostavnija ako ima manje



elemenata, i ako su oni na sistematičan način povezani, tako da je nepotreno uvoditidopunske elemente koji i od slučaja do slučaja, trealo da oezede primenu hipoteze na pojave koje spadaju u njeno područje.

STATISTIČKO PRO#ERA#ANJE NAUČNI' 'IPOTE)A

5niverzalne hipoteze se lakše proveravaju. Statističke hipoteze ne možemo odaciti naosnovu ispitivanja jednog jedinog slučaja, ve' samo o masi slučajeva iste vrste, stoga pri proveri uvek moramo uzeti u ozir ve'i roj slučajeva, da i proveravanje ilo pouzdanije.* 4est statističke značajnosti- je mera verovatno'e da je neki odnos izme+u pojava kojinas interesuje mogao nastati pukim slučajem. 3spitivanje ove vrste trea da pokaže koliko je verovatno da je zir nekih slučajnih činilaca mogao uticati na uspostavljanje odnosaizme+u pretpostavljenog uzorka i pretpostavljene posledice, tj. koliko je verovatno da jeovaj odnos mogao nastati usled slučajnih grešaka. !vaj test nema snagu direktne potvrde,ve' služi samo kao indirektna potvrda osnovanosti jedne naučne hipoteze% ukoliko se s

ve'om verovatno'om može odaciti 1?1 hipoteza, prema kojoj je odnos izme+u izvesnih pojava proizvod slučajnih činilaca, utoliko je verovatnije da je polazna hipoteza tačna.5 svakom testu statističke značajnosti izor pogodnih standarda verovatno'e je od presudne važnosti% jer što je nivo verovatno'e niži, to se pre može dogoditi da istraživačodaci 1?1 hipotezu, mada je ova tačna i ornuto8ko istraživač želi da dokaže da li je neki odnos izme+u pojava postojan, onda teststatističke značajnosti trea upotreiti na visokom nivou verovatno'e; ako želi da sedokaže da je odnos slučajan, onda test trea upotreiti sa niskim nivoom verovatno'e.4estove možemo upotreiti i ez prethodne kontrole spoljašnjih činilaca, ukoliko ho'emoda utvrdimo prostu činjenicu da li neki odnos postoji ili ne. 8li u istraživanju teorijske prirode, ukoliko idemo za tim da otkrijemo najpostojanije odnose izme+u pojava, tj.odnose koji važe pod odre+enim uslovima, nema nikakva sumnje da testove statističkeznačajnosti možemo upotreiti tek pošto smo odstranili uticaj spoljašnjih činilaca, jer uovakvim istraživanjima proveravanje pomo'u statističkih ocena ne može iti prvi, ve'samo poslednji korak analize. Statistička značajnost ne mora uvek iti i dokaz teorijskeznačajnosti, pa je neophodno uvesti pravilo% da i pravilno tumačenje jednog testa ilošto više oeze+eno, u izveštaju koji se podnosi naučnoj javnosti trea navesti potpune podatke kako o nivou verovatno'e na kome je 1?1 hipoteza odačena, tako i o prirodi iveličini utvr+enog odnosa.

EKSPERIMENT5<0!2N!S4, !BN!S3 =9F5 /!:8>8=8

- ilj nauke je da otktije najpostojanije odnose izme+u pojava, ali tako+e teži darazgraniči pojave jedne od drugih, da opiše njihove najvažnije osoine, ispita učestalostnjihovog javljanja.- Nauka teži da utvrdi "unkcionalne odnose me+i pojavama. !soenost ovog odnosa jenjihov reverziilni karakter i simetričnost. /ojave stoje u nepromenjenom odnosu jedna prema drugoj.



- kauzalni odnosi- osoina je njihova ireverziilnost i nesimetričnost, tj. postojanost i pravilnost vremenskog redosleda izme+u pojava. :edna pojava prethodi drugoj. )ad pojave stoje u kauzalnom odnosu, onda tvrdimo da su pojave nužno povezane, tj. da je jedna pojava neophodan i dovoljan uslov za nastupanje druge pojava, ili da nijedna druga pojava osim pretpostavljenog uzorka nije u stanju da proizveda pretpostavljenu posledicu

i da se posledice javlja uvek kad je uzrok stupio na dejstvo.- neophodan uslov- mora iti prisutan da i nastala pojava- dovoljan uslov- takav uslov za kojim uvek sleduje pojava koju želimo da ojasnimo- jedan uslov je neophodan i dovoljan- onda pojava koju ho'emo da ojasnimo nikada nemože nastati ez pojave koja je njen uzrok, a javlja se uvek u njenom prisustvu.- u društvenim naukama nismo u stanju da utvrdimo neophodne uslove pojava kojeho'emo da ojasnimo, zato što mogu postojati niz različitih uslova koji mogu da proizvedu istu posledicu, što znači da nijedan od otkrivenih uslova po pravilu nijeneophodan, ve' samo dovoljan uslov

LOGIČKA STRUKTURA EKSPERIMENTA

9ksperiment- posmatranje koje je unapred doro pripremljeno, tj. posmatranje pod strogo kontrolisanim uslovima. 9ksperiment je najolje rešenje kad na osnovu prostog posmatranja nismo u stanju da razmrsimo uzročni splet mnogorojnih činilacakoji dejstvuju u datoj situaciji.

9ksperiment uključuje u see ( pravila%&$ unapred tačno predvidi sve mogu'e rezultate eksperimenta i jasno odredi kakvo

značenje trea pridati svakom od njih.($ 5 jednom trenutku ne menjaj više činilaca, ve' samo jedan, dok sve ostale, ili

potpuno isključi, ili ih drži na jednoj odre+enoj vrednosti, tako da me+u njima nedo+e ni do kakve promene =oderno shvatanje eksperimenta ulažava ovo drugo pravilo i preporučujeistraživaču da proširi eksperimentalno polje i da odjednom uvede u analizu ve'i rojčinilaca- "aktorski eksperiment.

9ksperimentalna i kontrolna grupa mogu se izjednačiti tehnikom slučajnogodaira # svo+enje razlika izme+u grupa na minimum$.

8ko su izjednačene, prethodno merenje zavisno promenjive, u svakoj od njihmora dovesti do istih rezultata. 9ksperimentalna se izlaže dejstvu eksperimentalnogčinioca, tj. u nju se namerno uvede pretpostavljena nezavisna promenjiva, dok seistovremeno onemogu'i svaki dodir kontrolne grupe s tim činiocem. /o završetkueksperimenta, novo merenje zavisne promenjive u eksperimentalnoj i kontolnoj grupitrea da pokaže da li ima neke razlike izme+u njih. 5koliko se pokaže da postoji razlikakoja je značajna u statističkom pogledu, onda uzrok ove razlike može iti samoeksperimentalni činilac.



TE%KO&E EKSPERIMENTISANJA U !RU%T#ENOM PROSTORU

&$ svesno i namerno stvaranje novih društvenih situacija radi naučnog proučavanjanespojivo je s izvasnim moralnim normama, jer svako menjanje društvenih odnosamože oziljno i štetno uticati na ljudske živote.

($ 5 svetu društvenih pojava nikada ne možemo na'i niti stvoriti dve situacije koje i,mada me+usono potpuno izjednačene u svakom pogledu, ile različite samo u tomešto je jedan jedini činilac prisutan u jednoj, a otsutan u drugoj

$ kad i i ilo mogu'e stvoriti pomenute situacije, svako posmatranje pod tim uslovima ilo i nekorisno i suvišno, jer se veštačkim izdvajanjem izvesnih odnosa iz složenogspleta društvenih odnosa gui upravo ono što je najvažnije, a to je sponatanost inesmetano prirodno povezivanje ljudskih delatnosti.

- trea iskoristiti u eksperimentalne svrhe izvesne situacije koje je izazvala država;sociolog trea da lagovremeno dozna kad i kakvu re"ornmu država namerava da preduzme, kako i mogao da prouči postoje'e stanje i da tako oezedi pouzdan materijalza pore+enje sa situacijom koja 'e nastati posle sprovo+enja re"orme- u sociološkom istraživanju, e"ikasnu eksperimentalnu kontrolu možemo uspostaviti nadva načina%&. pomo'u tehnike neposrednog sravnavanja(. pomo'u tehnike slučajnog odairanja- prvo se moraju identi"ikovati relevantni činioci koji stoje u vezi sa predmetomistraživanja. /rilikom razvrstavanja u relevantne činioca i nerelevantne činioce, mnogove'u ulogu igraju prethodno iskustvo, veština i inventivnost istraživača, nego nekosistemsko razmatranje.- moramo se ograničiti na kontrolu najvažnijih činilaca, prvo se primenjuje tehnikaneposrednog sravnavanja, koja se sastoji ilo u izjednačavanju svakog pojedinca izeksperimentalne grupe, ilo u izjednačavanju prosečnih vrednosti razdeoe "rekvencijaoeju grupa. =e+utim, izjednačavanje dveju grupa na ovaj način ostaje nepotpuno, jerzanemareni činioci uvek mogu uticati na ishod eksperimenta; da i se to izeglo primenjuje se tehnika slučajnog odairanja, koja se zasniva na principu slučajnog izora pojedinca prilikom orazovanja eksperimentalne i kontrolne grupe.- izveštačenost i neprirodnost kontrolne grupe ogleda se, pre svega, u tome, jer su odnosiizme+u pojedinaca koji nastaju u takvoj situaciji nasilno istrgnuti iz žive mrežedruštvenog zivanja, tako da ne liče mnogo na odnose koji se sponteno stvaraju unormalnim životnim situacijama- pošto su pojedinci svesna i'a, znaju'i da su posmatrani prilikom izvo+enjaeksperimenta, može uticati na njih da se ponašaju drugačije nego što i to normalno činili- da i se izegla izveštačenost, trea pripremiti plan eksperimenata tako da pojedinciupošte ne doznaju da se sa njima eksperimentiše, ili smanjiti roj posmatrača na najmanjumeru ili čak prikriti ih, tako da pojedinci ili prihvate posmatrače kao učesnike ueksperimentu, ili doiju utisak da ih niko ne posmatra.



EKSPERIMENT KAO I!EALAN O$RA)AC MULTI#ARIJANTNE ANALI)E

- eksperimentalni metod se oično pogrešno izjednačava se jednim konkretnim olikomeksperimenta koji podrazumeva upotreu različitih tehničkih aparata, instrumenata ilaaratorija. 8ko se ima na umu da je eksperiment analitički postupak koji izjednačava

odnose izme+u uzroka i posledice, tj. metod čija je logička struktura istovetna ez otirana njegov konkretan tehnički izgled, onda je teško opravdati gledište da je ovaj metodneprimenjiv u sociologiji.- eksperiment ostaje idealan orazac prema kome moramo ocenjivati vrednost rezultata postignutih primenom drugih, manje strogih analitičkih postupaka, a ne toliko metodistraživanja- u sociologiji je još teško po'i od precizno "ormulisanih hipoteza. Najve'i rojistraživanja je eksplorativne prirode, tj usmeren u pravcu prethodnog i provizornogispitivanja izvesnog područja društvenog života, a cilj mu je ili da u toku samogispitivanja dovede do nekih širih teorijskih uopštavanja ili da prosto prikupi iskustvenimaterijal koji se kasnije upotreljava u teorijske svrhe.

- u eksperimentalnom istraživanju idemo od uzorka ka posledicama, tj smišljeno uvodimoeksperimentalni činilac u jednu od dveju izaranih i prethodno izjednačenih grupa, da ismo kasnije izmerili razlike izme+u njih. 8li u sociologiji je ovaj zahtev vrlo teškoispuniti, jer retko kad možemo na'i ili stvoriti eksperimentalne situacije.- u proučavanju društvenih pojava smo često prinu+eni da idemo od posledica kauzrocima. Neka pojava se ve' desila, pa smo prinu+eni da rekonstruišemo ceo lanacuzročnih činioca. 5mesto da kontrolišemo ceo proces, tj. da posmatramo kako pretpostavljeni uzrok, koji je on sam ili neko drugi umesto njega stavio u pokret, proizvodi odre+ene posledice, istraživač je uglavnom samo svedok završnog dela procesai preostaje mu samo da pomo'u analitičkih operacija prona+e onaj deo koji nedostaje, tj.da uspostavi posrednu kontrolu nad relevantnim činiocima koji zamagljuju odnos izme+u posledice i uzroka. !vaj metod naziva se metod multivarijantne analize.

UPORE!NO- ISTORIJSKI METO!Saradnja istorije i sociologije je poželjna, ali neizežnaBanas preovla+uje uverenje da istorijsko proučavanje ne speda u društvene nauke i da je pozivanje na saradnju izme+u istorije i sociologije uzaludan poduhvat. 4o je zato štosociologija i istorije imaju različite ciljeve. Sociologije se interesuje za opšte a istorija za pojedinačno. 3storijsko proučavanje je zaokupljeno prošloš'u i ignoriše savremenedruštvene proleme. 5 istoriji preovla+uje sintetički, a u sociologiji analitički način prilaženja društvenoj stvarnosti. 3storičar zahvata složenu celinu jednog jedinstvenog procesa i ispituje dejstvo svih mogu'ih činilaca u konkretnoj situaciji koju ho'e daojasni, a sociolog ne ide za tim da pruži kompleksno ojašnjenje, ve' izdvaja izvesnačinioce iz složenog spleta mnogorojnih činilaca i sistematski ispituje odnose izme+unjih.3pak istorijsko proučavanje nije lišeno opštih principa # teorijskih elemenata$.5 istorijskom kontekstu teorijski elementi dolaze do izražaja ve' prilikojm izora samog predmeta proučavanja, jer shvatiti nešto znači na'i nešto opšte, tj. dovesti u vezu jednu pojavu s nekim drugim pojavama koje imaju ista ili slična svojstva. 3storija ne može ez



sociologije, jer opšti principi koje sociologija zajedno sa drugim duštvenim naukamaotkriva i "ormuliše, predstavlja osnov svakog istorijskog proučavanja

TEORIJA !RU%T#ENOG RA)#OJA

/ostoji nepoverenje prema istoriji, jer je uporedno- istorijski metod svojevremeno ionerazdvojno povezan s evolucionističkim shvatanjem društva4eško'e da sadašnje doga+aje ojasnimo prošlim% ono što je prošlo izgleda da ne postojiili ar u onom smislu u kome postoji ono što je sadašnje. )auzalnu relevantnost prošlihdoga+aja u sadašnjosti retko kad možemo utvrditi sa sigurnoš'u. 4o 'e iti mogu'e akonam po+e za rukom da otkrijemo sve karike preko kojih je doga+aj u pitanju proizveosvoju udaljenu posledicu.5 slučaju doga+aja koji pripadaju dalekoj prošlosti, ovajmehanizam je nepoznat jer je vremensko rastojenje izme+u pretpostavljenog uzroka i pretpostavljene posledice vrlo daleko

UPORE!NO- ISTORIJSKO PRILA"ENJE !RU%T#ENOJ

ST#ARNOSTI5/!09BN!- 3S4!03:S)3 =94!B )8! <8=9N8 <8 9)S/903=9N4

Sociologija se ne može ograničiti na prikupljanje savremenog iskustvenog materijala; onamora proširiti oim svojih istraživanja uvo+enjem istorijske perspektive u sociološkoistraživanje- proširiti horizont sociološkog posmatranja kako u vremenu tako i u prostoru. Najve'a vrednost uporedno- istorijskog metoda je u tome što on omogu'uje sistematskoispitivanje odnosa izme+u društvenih pojava pod različitim uslovima. )oriš'enjerezultata istorijskog proučavanja je neophodna zamena kad je izvo+enje eksperimenatanemogu'no, jer sistematsko pore+enje različitih, ali u izvesnom pogledu sličnihistorijskih doga+aja može korisno da posluži u nastojanju da odstranimo uticaj spoljašnjihčinilaca i da utvrdimo koliki je udeo tre'ih činilaca u stvaranju odnosa izme+u pojavakoje nas interesuju.5poredno- istorijski metod predstavlja dragoceno pomo'no sredstvo kauzalne analize uneeksperimentalnim uslovima. =ožemo ga primeniti u okviru jednog društva koje je ukra'em ili dužem vremenskom periodu pretrpelo velike kulturne promene, i u slučajunehomogenog društva u kojem postoje kulturne razlike

TEORIJSKE I TE'NIČKE TE%KO&E UPORE!NO-ISTORIJSKOG METO!A

&$ teorijski prolem- prolem pojmovne mreže Neophodno je upotreiti apstraktne pojmove koji nisu neposredno vezani za kulturne osenosti jednog odre+enog društvenogsistema; pojmovi moraju iti opšti po karakteru, tj. moraju upu'ivati na one aspektedruštvenih pojava koji imaju itno univerzalno značenje, jer pore+enje je mogu'e samoako relevantne jedinice na koje se istraživanje usredsre+uje po svom strukturnom tipu#suštinski$ spadaju u istu grupu.($ tehničke teško'e- odnose se na izor uzroka. 4eško je odarati jedinice koje trea porediti- ovo otežava pitanje% kako trea postupiti kad granica izme+u pojedinih



društvenih sistema nisu jasno oeležene; da li takve slučajeve trea uzeti zajedno iliodvojeno3 $ kad su u pitanju dva društva koja imaju zajedničko poreklo, tj. kada izme+u njih postoje jake kulturne veze, njih trea zajedno uključiti u uzorak 33 $ kad su u pitanju dva društva koja su u političkom pogledu nezavisna jedno od drugog,

njih trea uzeti odvojeno- trea oratiti pažnju na pouzdanost izvornih podataka

NAUČNI METO! I KULTURNO- ISTORIJSKI RELATI#I)AM

- u društvenim naukama nikad ne možemo utvrditi 1zakone1 koji i ili opšti unadistorijskoj perspektivi% izuzev nekoliko praznih, neodre+enih i sasvim trivijalnih pravilnosti koje susre'emo u svim društvima ez izuzetaka, najve'i je roj najvažnijihodnosa koji su dosad otkriveni u društvenim naukama ima izrazito istorijski karakter.=ehaničko prenošenje epistemoloških postulata i metodoloških iskustava prirodnihnauka u društvene nauke je neprikladno i neosnovano, i opasno, jer navodi na pogrešne

asocijacije da su društvene nauke u suštini neistorijske. 5 stvari, naučno proučavanjedruštvene stvarnosti može dovesti do stvarnih rezultata samo ako uzme u ozir istorijskudimenziju pojava koje ho'e da ojasni.3straživanje u olasti društvenih nauka trealo i da se ograniči na utvr+ivanjeiskustvenih pravilnosti koje preovla+uju u okviru jedne istorijske epohe. /ošto su svidruštveni odnosi proizvod konkretnih istorijskih okolnosti, oni u punoj meri važe samo zate okolnosti i u okviru nepromenljive kon"iguracije datih kulturnih činilaca. <adatakdruštvenih nauka je da otkriju ono što je opšte u nekom posenom koordinatnom sistemu.)rajnji rezultat društvenih proučavanja je skup povezanih posenih principa koji seodnose na jednu odre+enu istorijsku epohu.* kulturno- istorijski relativizam% pristalice dele uverenje da nepodudarnost izme+uapstraktnih principa, koji važe uvek i na svakom mestu, i posenih principa, koji važesamo za odre+ene istorijske okolnosti, postaje vidljiva i lako uhvatljiva samo u periodimanaglih i korenitih društvenih promena. 5 periodima relativne postojanosti i ravnotežeuvek postoji sklonost da se poseni principi izjednače sa opštim, tj. da se ono što je datoshvati kao večno i nepromenjivo.1srednji principi1 kao nešto što peovla+uje u odre+enom tipu društva- ( gledišta%&$ srednji principi su konstitutivni elementi društvene organizacije- kulturni standardikoji udu'i da zahvataju u različite olasti društvenog života, odre+uju horizont našihočekivanja i omogu'uju doslednost našeg društvenog iskustva.($ ovi principi upu'uju na izvesne društvene pravilnosti koje se uspostavljaju u odnosuizme+u dveju ili više društvenih pojava, ali ne na osnovu kulturnih normi, ve' povodomnjih i ne retko mimo njih.- rezime% zadatak društvenih nauka je da utvrde ono što važi za društvo uopšte, a ne zasamo jedan tip društva. !ne treaju rastaviti složeno tkivo ovih činilaca na proistijeelemente kako i na taj način, u apstraktnoj ravni, liže utvrdile uslove izme+udruštvenih pojava. 5 tom pogledu, uporedno- istorijski metod je nezamenjivo analitičkosredstvo.



LOGIKA MULTI#ARIJANTNE ANALI)E

- !jašnjenje društvenih pojava predstavlja utvr+ivanje relativno trajne i nepromenjiveveze izme+u pojava koju trea ojasniti i nekih drugih pojava.3dealan model za proučavanje odnosa izme+u pojava je eksperiment- zauzimanje

aktivnog stava prema predmetu istraživanja, a sastoji se i pos unapred pripremljenim istrogo kontrolisanim uslovima. 5potrea ovog metoda u sociologiji je ograničena zogtoga što društvene pojave ne možemo uek menjati po volji. 5potreljavaju se drugemetode koje oeze+uju priližavanje eksperimentalnom tipu istraživanja.* statistički instrument korelacije je analitičko sredstvo za proučavanje odnosa me+u pojavama. /rimena dolazi u ozir onada kad raspolažemo kvantitativnim podacima o pojavama koje nas interesuju. Statistički instrument korelacije ne podrazumeva logikuuzorka i posledice ve' koe"icijent korelacije govori samo o stepenu me+usone povezanosti društvenih pojava.

OP%TI PROGRAM MULTI#ARIJANTNE ANALI)E

- polazna tačka =>8 je otkri'e da se dve pojave me+usono povezane , ili statističkim jezikom, da se sporedne varijacije izme+u dveju pojava,koje mogu iti u istom, ilisuprotnom smeru, slažu u relativno visokom stepenu. >eza izme+u pojava nije utvr+enaeksperimentalnom metodom, jer da je tako, dalja analiza ne i ila potrena. >eza jeutvr+ena naknadno, na osnovu izvesnih podataka koji su prikupljeni pošto je posledicave' ila proizvedena, a ne na osnovu unapred pripremljenog plana, tj. pre nego što jeuzrok stupio u dejstvo. Svaki zaključak o uzročnoj vezi izme+u pojava, da i se uopštemogao prihvatiti kao verodostojan, pretpostavlja čitav niz složenih analitičkih korelacija%&$ ispitivanje karaktera izme+u dveju pojava koje su prosto ukrštene u jednoj statističkojtaeli, tj. da proverimo da li je opravdano izvesti zaključak o postojanju uzročne vezeizme+u tih pojava($ ispitivanje prirode procesa koji pretpostavljeni uzrok dovodi u vezu s pretpostavljenom posledicom* nekoliko analitičkih operacija%&$ prvi stupanj analize je ustanovljavanje vremenskog redosleda izme+u pojava, jeruzročna veza može postojati samo ako nezavisna promenjiva prethodi zavisnoj. Neophodno je odstraniti uticaj mogu'ih 1tre'ih1 činilaca, koji itno smanjuju, ili svode nanuli prosečne vrednosti delimičnih odnosa izme+u pojava koje ispitujemo($ drugi stupanj analize je utvr+ivanje prirode odnosa me+u pojavama, tj. unutrašnjimehanizam procesa koji dovodi do njihovog povezivanja. /itamo se kako i pod kakvimokolnostima ovaj odnos pokazuje tendenciju da se ispolji na manje ili više relje"an način.- oa olika se dopunjiju

PRET'O!NO PRO#ERA#ANJE

!d prethodne provere zavisi uspešnost svih potonjih analitičkih operacija. Najolji inajpodesniji način za proveravanje iskustvene adekvatnosti odnosa izme+u dveju pojava je upotrea nekoliko različitih instrumenata za merenje jedne iste pojava.



Neophodno je naknadno uspostaviti neku vrstu kontrole nad nizom relevantnih činilacakoji odnos izme+u pojava mogu prividno proizvesti. )ontrola trea da omogu'i potpunoili ar delimično odstranjenje uticaja spoljašnjih činilaca tako što 'emo primenitianalitički postupak višestrukog raščlanjivanja. !vaj postiupak ide za tim da, pomo'u jednog ili više novouvedenih, dodatnih kriterijuma, omogu'i sistematsko proširenje

prvoitnog prostog odnosa izme+u pretpostavljenog uzroka i pretpostavljene posledice, asastoji se u ispitivanju ovog odnosa pod različitim uslovima./rincip je postavljen u oliku kategoričkog zahteva% da uvek trea voditi računa o tomeda li je ojašnjenje jedne pojave stvarno ili prividno, jer neki prethodan uslov, udružen sanezavisnom promenjivom, može iti pravi skriveni uzrok pojave koja nas interesuje.4rea naglasiti da ovde ovaj zahtev nema apsolutno značenje.



- kontrola spoljašnjih činilaca nikada ne može i ne trea i'i do kraja, tj. do takvihuzroka koji prvoitno izazivaju splet lančanih reakcija u društvenom prostoru, ve'se mora ograničiti na one činioce koji najliže prethode pojavi koja nas interesuje

i koji neposredno utiču, ili mogu uticati na njeno javljanje. ilj nauke je da otkrijeone posene uslove koji su nužni i dovoljni za nastajanje jedne pojave. Ba i se

izegla opasnost prividnih ojašnjenja trea imati na umu da nijedan odmnogorojnih prethodnih uslova koje trea kontrolisati ne sme iti udružen s

pretostavljenim uzrokom kao deo njegovog unutrašnjeg razvojnog mehanizma.

:er, u protivnom, kontrola ne i imala nikakvog smisla* !naj činilac koji jesastavni deo unutrašnjeg razvojnog mehanizma jedne pojave nije ništa drugo nego

posean način ispoljavanja te iste pojave tokom vremena.- Ba i predupredio opasnost od prividnih ojašnjenja, istraživač je prinu+en da, po

ugledu na ono što se u eksperimentalnim istraživanjima unapred postiženeposrednim izjednačavanjem eksperimentalne i kontrolne grupe, naknadnouspostavi kontrolu nad mnogim spoljašnjim činiocima. )ad se pojavi sumnja urelevantnost nekog spoljašnjeg činioca, priegava se raščlanjivanju prvoitnog

odnosa. )ad ispitivač pokaže da je prvoitni odnos prividan, pretpostavljena vezaizme+u nezavisne i zavisne promenjive nije uzročna veza, ve' rezultat slučajnekoincidencije.

- <a jedan odnos možemo re'i da je uzročne prirode samo ako se delimični odnosi postojano održavaju i onda kad smo u analizu uveli sve mogu'e spoljašnje

činioce. 8 pošto, očigledno, nikad ne možemo kontrolisati sve prethodne uslove,zaključak o uzročnoj vezi izme+u pojava nikad ne može iti potpuno izvesan, ve'

samo manje ili više pouzdan.

- 4eško'e možemo ize'i, ako prilikom pore+enja izme+u pojedinih grupanastojimo da utvrdimo samo pravac u kome se razlike kre'u, a ne i veličinu ovih

razlika. :er ako je prvoitni odnos dosledno zastupljen u najve'em roju grupa,onda, s mnogo više pouzdanosti, možemo zaključiti da je ojašnjenje stvarno, a

ne prividno.

KARIKE U LANCU U)ROČNOSTI

&. kada je cilj ispitivanja da otkloni sumnje u prividnost jednog odnosa koji nas

interesuje, tre'i činilac oavezno prethodi pretpostavljenom uzroku(. kada je cilj ispitivanja da otkrije unutrašnji mehanizam koji dve pojave dovodi u

me+usoni odnos, tre'i činilac oavezno stoji izme+u pretpostavljenog uzroka i pretpostavljene posledice, jer se samo tako može shvatiti kako je i zašto

uspostavljena veza izme+u njih; u ovom slučaju kao tre'i činilac možemoupotreiti samo takvu pojavu koja je sastavni deo unutrašnjeg razvojnog

mehanizma one pojave koja je po pretpostavci uzrok neke odre+ene posledice, ato znači da se ovde moramo ograničiti upravo na one pojave koje načelno nedolaze u ozir u slučaju kad ispitivanje trea da predupredi oasnost prividnih

odnosa i prividnih ojašnjenja.- ispitivanje se preduzima kada pred soom imamo jedno otkri'e koje je po svojoj

prirodi nerazumljivo, tj. kad dve pojave pripadaju različitim dimenzijama

mihajlo djuric - socioloski metod

Documents