Zenit nisu mogli da budu prihvaeni u sredinama u kojima nastaju. njihova radikalnost, avangardnost bila je prenaglaena za onovremeno drutvo. Zenit je nastojao da naglasi tenju ka novinama u likovnim umetnostima i bio pod jakim uticajem novih medija i umetnikih disciplina, a pre svega radija, reklame, filma i fotografije. Zenit tei pisanoj rei, manifestima, traenju avangardnog izraajnog modela, novom tipu umetnosti koji e biti univerzalnog znaenja i sadraja. Tekstovi su bli objavljivani na razlicitim jezicima, francuskom, engleskom, nemakom, ruskom, esperantu, maarskom, flamanskom. U poetku Mici sledi ideje ekspresionizma, o emu svedoi i programski tekst koji izlazi u prvom broju asopisa, ovek i umetnost. Kasnije, nakon Prvog svetskog rata, iz razoaranja u zapadnoevropske vrednosti i zasienosti zapadnoevropskom kulturom, poinje da zastupa drugaije ideje, koje postaju osnova poetike zenitizma.

Mici je verovao da je uvoenje i vrednovanje ,,novog ono to preostaje kako bi ovek i njegov duh ili napred. Bio je zagovornik barbarogenizacije, odnosno balkanizacije i varvarizacije Evrope U svom manifestu iz 1921. godine,iji su autori Mici, Ivan Gol i Boko Tokin, kau da je potrebno stvoriti Barbarogenija, genija sa Balkana, koji otelotvoruje njihove ideje. Takoe, izraavaju potrebu za novim vrednostima jer su evropske vrednosti prevaziene. Zbog toga e on, barbarogenije, biti onaj koji simbolizuje novi poetak, mogunosti i stvaranje. Varvaro-Genije" je borac za kulturnu autonomiju i istu kulturu, barbarogenije je nenasilan i odluan. Micieva samopozvanost da kroz figuru barbarogenija sprovede balkanske narode do kulturne samostalnosti do pred sami kraj, kada se, kako e se videti, osniva zenitizma opredeliti za vrednosti ruskog komunizma i marksizma. Barbarogenije je svuda jedna pesnika slika, duhovnost, pomeana s gnevom protiv evropskog vievekovnog kulturnog i ekonomskog ugnjetavanja. Barbarogenije nije politiar ni vojskovoa ve pesnik. Mici je eleo da izgradi balkanski identitet i balkansku kulturu, kao kolektivnu svest", I da nametne tu kulturu kao sopstveni, balkanski brend". Smatra da Balkan, kao jo uvek neistraeno podruje, nudi sveinu, neiskvarenost, sposobnost regenerizacije klonulog