mese~nik kancelarije za inkluziju roma - početna 40/srpski.pdf · tiraž: 1000 primeraka adresa:...

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma

ISS

N 2

217-5

016

br. 40, jul 2014. godine

Fo

to m

eseca:

Sed

nic

a p

rvo

g o

p{ti

nsko

g S

aveta

ro

dit

elja u

@ab

lju

Osniva lista i izdavaKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikDuko Jovanovi

Urednik izdanjaAleksandra Mii

Redakcija:Dragana RajiTijana ubrilo

Jovana Davidovi

Dopisnici:Ferenc Koso

Koordinatori za romska pitanja APVIvana Koprivica

Prevod na romski jezik:Igor Dimi

Prevod na engleski jezik:Ana Kozlovaki

Tehnika priprema i tampa:MONDO-GRAF, Novi Sadwww.mondograf.co.rs

Tira: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

Tel: 021/[email protected]

www.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - ,

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesenik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duko Jovanovi - 2011, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Meseno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom. jeziku tampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA RE

Dragi itaoci,

Pred vama je julski broj naeg mesenika. Ovaj broj otvara rubrika Zapoljavanje u kojoj je pred-stavljen okrugli sto na temu Praktine politike za zapoljavanje Roma na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou izazovi i mogunosti kao i Primeri dobre prakse u oblasti zapoljavanja Roma.

U rubrici Ljudska prava smo vam predstavili instituciju Poverenika za zatitu ravnopravnosti kao i istraivanje Pokrajinskog ombudsmana o poloaju ena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Takoe prenosimo i otvoreno pismo Bajrama Halitija glavnog i odgovornog urednika Novinsko informa-tivne agencije Roma, uesncima konferencije u oviru Dekade Roma odranoj u Crnoj Gori.

U rubrici In memoriam tekstom Veno budan oprostili smo smo se od slikara Slobodana Nenada Karadia - KANESLA.

O poznatoj matematiarki romskog porekla, govorili smo u rubrici Romi u svetu.

Obavetavamo vas da, zahvaljujui Istraivako-edukativnom centru i Visokoj koli strukovnih stu-dija za obrazovanje vaspitaa Mihailo Paloviz Vrca, nau publikaciju moete pratiti i u elektrons-koj formi na adresi www.rec.org.rs/bilten/.

Vaa redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Zapoljavanje

U junu ove godine odran je okrugli sto pod nazivom Praktine politike za zapoljavanje Roma na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou izazovi i mogunosti, koji je organizo-vala Kancelarija za inkluziju Roma u okviru projekta Poboljanje zapoljivosti Romkinja u 5 optina u Vojvodini, koji je finansiran od strane Ambasade Kraljevine Norveke. Namera je bila da se na kraju iz ove diskusije i predloga napravi zvanini dokument koji e biti upuen nadlenim institucijama u Republici Srbiji u oblasti zapoljavanja.

OKRUGLI STO O ZAPOLJAVANJU ROMA

Uesnici

Okruglom stolu prisustvovali su Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapolja-vanje i ravnopravnost polova, Slavica Denic, pomonica pokra-jinskog sekretara za privredu, zapoljavanje i ravnopravnost polova, zaduena za sektor una-preenja poloaja Roma, Neboja Kuki, direktor pokrajinske fili-

jale Nacionalne slube za zapo-ljavanje, Budislav Meduri, direktor Edukativnog centra, Miodrag Shrestha, lan tima pro-jekta Ovde smo zajedno Evrop-ska podrka za inkluziju Roma, koji realizuje Misija OEBS-a uz podrku Evropske unije, Vesna Ackovi, savetnik u Ministarstvu prosvete u sektoru za razvoj obra-zovanja i meunarodnu pro-svetnu saradnju, Dragana

Srekov, projektni menader u Fondu Evropski poslovi i svi zapo-sleni u Kancelariji za inkluziju Roma.

Rezultati Kancelarije

Direktor Kancelarije za inklu-ziju Roma, Duko Jovanovi, pozdravio je sve prisutne i zahva-lio to su doli, a zatim naglasio:

Foto: Arhiva Kancelarije

Uesnici okruglog stola

Dekada Roma u AP Vojvodini

Zapoljavanje

Poslednji izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji posebno pohvaljuje oblast zapoljavanja u AP Vojvodini. Zato onda ne bismo taj princip zapoljavanja primenili i na republikom nivou. Jovanovi je istakao postojanje tri aspekta sagleda-vanja ove teme: oblast samoza-poljavanja Roma, zapoljavanje Roma u institucijama i zapolja-vanje Roma u privredi. Potrebno je promeniti neto u odnosu insti-tucija prema romskoj zajednici, jer Romi se najee susreu sa predrasudama prilikom zapolja-vanja.

Romeo Mihajlovi iz Kance-larije za inkluziju Roma je pred-stavio ta je do sada uraeno u oblasti zapoljavanja Roma, od 2007. godine do danas, a Gordana Tima, predstavila je projekat Poboljanje zapoljivosti Rom-kinja u 5 optina u Vojvodini, ije je koordinator.

Predlozi, ideje

Neboja Kuki, direktor pokrajinske filijale Nacionalne slube za zapoljavanje je istakao da NSZ ima izuzetnu saradnju sa Kancelarijom za inkluziju Roma. Mora se raditi

na obrazovanju Roma, posebno na kolovanju odraslih, koji imaju mogunost da besplatno zavre osnovno obrazovanje, a to se finansira iz sredstava Nacionalne slube podsetio je Kuki. Podsticajna sredstva za zapolja-vanje Roma Nacionalna slubaa e davati preko svojih filijala. Pomenuo je i mogue angao-vanje medijatora pri zapolja-vanju lica romske nacionalnosti, koji bi povezali romsku zajednicu sa sektorom zapoljavanja.

Edukativni centar je institu-cija koju je osnovala Vlada AP Vojvodine, a namenjena je nefor-

malnom obrazovanju. Budislav Meduri, direktor Edukativnog centra, rekao je da je obrazo-vanje prvi korak ka zapolja-vanju. Romska populacija spada u teko zapoljive grupe, zbog mnogo razloga, a jedan od njih je i slabo obrazovanje. Edukativni centar je nain da se steknu znanja i vetine, kako bi ovek bio u mogunosti da obezbedi egzistenciju. Primeeno je da kod lica romske pripadnosti nema istrajnosti da se obuka do kraja zavri. Zato se mora stvoriti materijalna osnova za njih jer dok su oni na obuci, za njih nema ko da radi i nemaju mogunost da zarade novac za porodicu, za prevoz. Pomo pri prevazilaenju ovog problema bie deo podrke Vlade, Kancelarije i Edukativnog centra poboljanju zapoljivosti Roma.

Opti zakljuci ticali su se nepohodnosti postojanja sistem-skih mera, ciljeva i dugorone strategije u reavanju problema nezaposlenosti Roma. Istaknuto je da je potrebno nastaviti pri-menu mera, koje su pokazale dobre rezultate u AP Vojvodini i proiriti ih na celu republiku.

Tijana ubrilo

Za ovo vreme spro-voenja mera za zapoljavanje imali smo pomaka, iako taj pomak nije mnogo vidljiv zbog veliine problema, ipak je pomak. Stalno treba pronalaziti nove naine i iznositi nove ideje za reavaje ovog problema. Svaka ideja treba da ostane zapisana, jer nijedna ideja ne moe da se pokrene i realizuje ako nije pomenuta i ako za nju ne postoji dokaz. Treba sve pokuati, pa kad se stvore uslovi, onda to i realizovati.

Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapolja-vanje i ravnopravnost polova

PRIMERI DOBRE PRAKSE U OBLASTI ZAPOLJAVANJA ROMASeminar o primerima dobre

prakse u oblasti zapoljavanja Roma i Romkinja odran je u orga-nizaciji Tima za socijalno ukljui-vanje i smanjenje siromatva i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Seminar je odran u okviru projekta teh-nike podrke za inkluziju Roma.

Cilj Seminara bila je razmena uspenih primera u oblasti zapo-ljavanja, u svetlu uspostavljanja partnerstva u sprovoenju politika zapoljavanja Roma kao jednog od prioriteta u Akcionom planu za sprovoenje Strategije za una-preivanje poloaja Roma za period do januara 2015. godine.

Na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje znaajan je rast broja evidentiranih Roma/kinja od 7.500 u 2008. godini do 22.098 Roma/kinja koliko ih je trenutno u eviden-ciji.

www.inkluzija.gov.rs


Ljudska prava

POVERENIK ZA ZATITU RAVNOPRAVNOSTI

Poverenik za zatitu ravno-pravnosti je nezavisan, samosta-lan i specijalizovan dravni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine.

Prva poverenica za zatitu ravnopravnosti, dr Nevena Petrui, izabrana je 2010. godine, odlukom Narodne skup-tine Republike Srbije. Normativni okvir rada Poverenika za zatitu ravnopravnosti ine Ustav Republike Srbije, relevantni meunarodni dokumenti i opti i posebni antidiskriminacioni zakoni Republike Srbije. Zadaci ovog dravnog organa su sprea-vanje svih vidova, oblika i slu-ajeva diskriminacije, zatita ravnopravnosti fizikih i pravnih lica u svim oblastima drutvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapreivanje ostvarivanja i zatite ravnopravnosti.

Nadlenost Poverenika za zatitu ravnopravnosti

Poverenik za zatitu ravno-pravnosti ovlaen je da sprovodi postupak po pritubama u slu-ajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje isto lino svojstvo. Poverenik je nadlean da prima i razmatra pritube zbog diskriminacije, daje miljenja i preporuke u kon-kretnim sluajevima diskrimina-cije i izrie zakonom utvrene mere.

Pored toga, Poverenik je duan da podnosiocu pritube prui informacije o njegovom pravu i mogunosti pokretanja sudskog ili drugog postupka za-tite, ukljuujui i postupak mirenja, kao i da podnosi tube za zatitu od diskriminacije, uz saglasnost diskriminisane osobe. Poverenik je, takoe, nadlean da podnosi prekrajne prijave zbog akata diskriminacije inkri-minisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je ovlaen da upozorava javnost na naj-ee, tipine i teke sluajeve diskriminacije, da prati spro-voenje zakona i drugih propisa, inicira donoenje ili izmenu pro-pisa radi sprovoenja i unaprei-vanja zatite od diskriminacije i

daje miljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiu zabrane diskrimina-cije, kao i da preporuuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje rav-nopravnosti.

Jedan deo nadlenosti Poverenika odnosi se na praenje stanja u oblasti zatite ravno-pravnosti, o emu Poverenik pod-nosi godinji izvetaj Narodnoj skuptini.

U svom delovanju Poverenik je duan da uspostavlja i odrava saradnju sa organima nadlenim za ostvarivanje ravnopravnosti i zatitu ljudskih prava na terito-riji autonomne pokrajine i lokalne samouprave.

Nadlenost Poverenika je ureena Zakonom o zabrani dis-kriminacije (Sl. glasnik RS, br. 22/2009).

Poverenik: prima i razmatra pritube

zbog povreda odredaba ovog zakona i daje miljenja i pre-poruke u konkretnim sluaje-vima i izrie mere u skladu sa lanom 40. ovog zakona;

podnosiocu pritube prua informacije o njegovom pravu i mogunosti pokretanja sud-skog ili drugog postupka za-tite, odnosno preporuuje

postupak mirenja; podnosi tube iz lana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime, a uz saglasnost i za raun diskriminisanog lica, ukoliko postupak


Ljudska prava

pred sudom po istoj stvari nije ve pokrenut ili pravnos-nano okonan;

podnosi prekrajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona;

podnosi godinji i poseban izvetaj Narodnoj skuptini o stanju u oblasti zatite ravnopravnosti;

Potovane graanke i graani,Sva ljudska bia raaju se slobodna i jed-

naka u dostojanstvu i pravima ovim reima zapoinje Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine. Na Ustav, kao i ustavi skoro svih zemalja sveta, garantuje jednakost ljudi i zabranjuje diskrimi-naciju na osnovu bilo kog linog svojstva. Antidiskriminacioni zakoni takoe zabranjuju diskriminaciju i ureuju pravne mehanizme za zatitu od diskriminacije.

Da biste se zatitili od diskriminacije i izbegli da eventualno i sami postanete diskriminatori, neophodno je da, pre svega, znate ta je to dis-kriminacija i kako se ona moe izvriti. Najkrae reeno, diskriminacija je nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima. Imajte u vidu da nije svako pravl-jenje razlike diskriminacija. Ponekad je dozvoljeno da se napravi razlika. Dozvoljeno je npr. da se preduzmu neke posebne mere kako bi se jedna grupa dovela u ravnopravan poloaj sa ostalima (mere za zapoljavanje osoba sa invalidi-tetom, otvaranje sigurnih kua za ene rtve nasilja u porodici, angaovanje romskih asiste-nata).

Ukoliko ste rtva diskrimina-cije, moete se pritubom obra-titi Povereniku za zatitu ravnoprav-nosti, samostalnom i nezavisnom dravnom organu nadlenom da postupa u slu-ajevima diskriminacije. U postupku po vaoj pri-tubi, koji je potpuno besplatan, bie utvrene relevantne injenice i okolnosti u vezi vaeg slu-aja. Na osnovu toga, bie dato miljenje o tome da li je izvrena diskriminacija, a ako jeste, i pre-poruka diskriminatoru o tome ta treba da predu-zme kako bi otklonio povredu prava na ravnoprav-nost. Pritubu zbog diskriminacije mogu uputiti i

organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava, sindikati i druga lica. Mi nismo ovlaeni da diskri-minatore kaznimo ako ne potuju nae preporuke, ali ih moemo uveriti da to uine autoritetom institucije koju predstavljamo, snagom argume-nata i pritiskom javnosti. Ako ocenimo da je potrebno, moemo, uz vau saglasnost, protiv dis-kriminatora pokrenuti parnicu za zatitu od diskri-minacije, a ako se odreeno ponaanje moe kva-l i f i kova t i kao p rek r a j p redv ien antidiskriminacionim propisima, podneemo i pre-krajnu prijavu.

Borba protiv svih oblika i vidova diskrimina-cije jeste naa misija i smisao naeg rada. Zato elimo da vas uverimo da e svaka vaa prituba biti briljivo razmotrena i da emo u svakom pokrenutom sudskom postupku upotrebiti sva raspoloiva sredstva da u njemu uspemo.

Diskriminacija nije stanje koje treba toleri-sati. Treba reagovati i traiti zatitu! Svaki uspeno okonan sluaj diskriminacije bie dragocen dopri-nos izgradnji drutva u kome svi njegovi graani i graanke imaju podjednake anse da ravnopravno, aktivno i produktivno uestvuju u svim segmen-tima drutvenog ivota.

Dr Nevena Petrui, Poverenica za zatitu ravnopravnosti

Poverenica za zatitu ravnopravnosti, dr Nevena Petrui

Foto

:Inte

rnet


Ljudska prava

upozorava jav-nost na naj-ee, tipine i teke sluajeve diskriminacije;

p r a t i s p r o -voenje zakona i drugih propisa, inicira donoenje ili izmenu pro-pisa radi spro-voenja i una-p r e i v a n j a zatite od diskri-minacije i daje m i l j en je o o d r e d b a m a nacrta zakona i drugih propisa koji se tiu zabrane diskri-minacije;

uspostavlja i odrava sarad-nju sa organima nadlenim za ostvarivanje ravnopravnosti i zatitu ljudskih prava na teri-toriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave;

preporuuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

Vizija i misija

Srbija je (pravedno i otvo-reno) drutvo ravnopravnih ljudi sa jednakim mogunostima u kojem se ceni i neguje razliitost.

ta je diskriminacija?

Najjednostavnije reeno, diskriminacija je nejednako postupanje prema osobi ili nekoj grupi na osnovu nekog njihovog linog svojstva, to za posledicu ima nejednakost u ansama da ostvare ustavom i zakonom zaga-rantovana prava. To je nejed-nako tretiranje, iskljuivanje, odnosno dovoenje u podreen poloaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, slinoj ili uporedivoj situaciji.

Diskriminacija se vri i kada se osobe koje se nalaze u neravnopravnom poloaju, tre-tiraju na isti (ravnopravan) nain. Tako na primer, osobe sa invaliditetom nalazi se u nejed-nakom poloaju u odnosu na osobe koje nemaju invaliditet. Jednako postupanje prema osobama sa invaliditetom prili-kom zapoljavanja, pruanja

zdravstvenih usluga i sl. rezulti-ralo bi marginalizacijom osoba sa invaliditetom u ovim oblas-tima. Da bi to spreili, drutvo i drava sprovode takozvane mere afirmativne akcije kojima postiu jednakost u ans-ama, kako bi i osobe sa invalidi-tetom mogle da rade, ue, raz-vijaju svoje talente i vetine. Na taj nain one postaju drut-veno ukljuene i ravnopravne, a drutvo ima mogunost da koristi svoj puni potencijal za drutveni razvoj.

Drugim reima, diskrimina-cija je nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejedna-kima.

Diskriminacija moe biti zasnovana na razliitim linim svojstvima, koja su stvarna ili se samo pretpostavlja da ona postoje. Lina svojstva su, na primer, rasa, boja koe, drav-

Naa misija je iskorenji-

vanje svake diskriminacije i

doprinos izgradnji tolerant-

nog drutva u kome svi

uivaju jednaka prava i

imaju jednake mogunosti.


Ljudska prava

ljanstvo, nacionalna pripadnost ili etniko poreklo, jezik, versko ili politiko ubeenje, pol, rodni identitet, seksualna orijentacija, invaliditet, brani i porodini status, starosno doba, lanstvo u politikim i drugim organiza-cijama i dr.

Diskriminacija se moe se ispoljiti u razliitim oblastima drutvenog ivota.

Diskriminaciju moe izvriti svako, alterski radnik u gradskoj upravi, organ javne vlasti, sudija, lekar, nastavnik, policajac. Ona se moe desiti bilo gde na poslu, u koli, na fakultetu, u bol-nici, na stadionu, u postupku pred organom javne vlasti, u sudu, u gradskom prevozu, na ulici.

Diskriminacija se moe desiti bilo kome: pojedincima, grupama ljudi, ali i pravnim licima. Lice koje diskriminie u jednoj drutvenoj situaciji, moe u nekim drugim okolnostima biti diskriminator, odnosno lice koje ini diskriminaciju.

Diskriminacija moe biti direktna ili indirektna, namerna ili poinjena iz neznanja. Moe

se desiti da neko uini akt diskri-minacije prema drugom licu ili grupi lica, a da toga nije ni svestan/a.

Ne treba zaboraviti da jedna osoba moe biti diskriminisana po vie osnova u jednoj oblasti (takozvana viestruka diskrimi-nacija) ili po jednom osnovu u vie oblasti.

Prituba zbog diskriminacije

Pritubu zbog diskriminacije moe podneti:

svako fiziko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju,

organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra

da je pretrpelo diskrimina-ciju,

u sluaju diskriminacije grupe lica , organizacija koja se bavi zatitom ljudskih prava moe podneti pritubu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju.Prituba se podnosi u pisanoj

formi. Moe se podneti i putem telefaksa, elektronskom potom sa skeniranim podneskom i pot-pisom podnosioca, u elektrons-koj formi uz elektronski potpis podnosioca, kao i usmeno na zapisnik, bez plaanja takse ili druge naknade.

Treba da sadri podatke o tome:

ko je diskriminisan, od strane koga je diskrimini-

san/a, opis diskriminatornog akta, dokaze o pretrpljenom aktu

diskriminacije (isprave, sve-doci).Prituba mora biti potpi-

sana.www.ravnopravnost.gov.rs

Mi se borimo za Srbiju

bez diskriminacije! Pridruite

nam se jer zajedno moemo

izgraditi drutvo istinske rav-

nopravnosti.

SRPSKE OPTINE ZA UNAPREENJESOCIJALNOG UKLJUIVANJA ROMA

Predstavnici optina i gradova odrali su u maju 2014. godine u Aranelovcu radni sastanak u okviru projekta Ovde smo zajedno Evropska podrka za inkluziju Roma, koji finansira Evropska unija, a sprovodi misija OEBS-a u Srbiji.

Sastanak je okupio vie od 50 predstavnika pilot optina odnosno gradova koji uestvuju u projektu i predstavnike Delegacije EU u Srbiji. Prisutni naelnici optinskih/grad-

skih uprava, romski koordinatori, urbanisti, kao i strunjaci za pitanja stanovanja Roma, uestvovali su u diskusijama i razmeni ideja o kon-kretnim aspektima projekta koji srp-skim institucijama pomau da ivotne uslove Roma uine boljim kroz poboljani pristup osnovnim pravima, graanskom ueu, tritu rada, obrazovanju, zdravstvu, adekvatnom stanovanju, te putem otvaranja novih radnih mesta.

Na skupu je predstavljena ana-liza romskih naselja u 20 pilot optina, sa naglaskom na razvoju i identifikaciji adekvatnih modela za poboljanje stanovanja Roma, kao i rezultati mapiranja organizacija civilnog drutva u pilot optinama.

Pokrenuta je inicijativa za stvaranje Foruma za saradnju izmeu 20 pilot optina koji e omo-guiti razmenu informacija i najbo-ljih praksi.


Ljudska prava

U Sremskim Karlovcima odrana je nacionalna obuka za organizatore ivih biblioteka. Mladi iz itave zemlje doli sun a petodnevnu obuku, kako bi, zatim, i u svojim lokalnim samouprava organizovali ivu biblioteku. Poslednji dan bio je prilika da provere steena znanja i vetine, i da sa posetiocima razgovaraju kao knjige. Obuka je podrana od strane Kancelarije za ljud-ska i manjinska prava, u partnerstvu sa Kancelarijom Saveta Evrope i Kancelarijom poverenika za zatitu ravnopravnosti.

Ideja

Ideja ive biblioteke nastala je u Danskoj 2000. godine, kada ju je omladinska organizacija Stop nasilju predstavila na naj-veem muzikom festivalu u zemlji: Roskilde festivalu. Ova organizacija bavi se prevencijom nasilja meu mladim ljudima. To je privuklo panju Evropskog omlad in skog cent ra i z Budinmpete (EYCB), pa je prva iva biblioteka ve 2001. godine organizovana na Siget muzikom festivalu u Budimpeti. 2002. godine ideja ive biblioteke pos-taje sastavni deo programa za mlade Saveta Evrope, tako da je

kroz program prolo hiljade mla-dih ljudi u Evropi.

Energija

Entuzijazam i zadovol-jstvo na licu mladih volon-tera i knjiga osetio se na samom ulazu u ovu neo-binu i interesantnu Biblioteku. Svi zajedno objanjavali su posetio-cima ta je njihova inicija-tiva, a uspevali su da privuku i one neodlune i skeptine. Uz poetnu zbunjenost posetilaca, a kasnije zainteresovanost, pa i oduevljenje nakon itanja, svi su imali pri-liku da budu deo neeg velikog i humanog. Meu

ta je iva biblioteka?

Ova biblioteka funkcionie kao i prava biblioteka, gde itaoci poza-jmljuju knjige na neko odreeno vreme. Razlika je u tome to su u ivoj biblioteci knjige ustvari ljudi, koji pripadaju grupama koje su meta predrasuda i stereotipa, a samim tim su drutveno marginali-zovani. itaoci se kroz dijalog i interakciju sa knjigom upoznaju sa njihovim ivotom, razmiljan-jima, problemima. Sve to u cilju smanjenja predrasuda i boljeg meusobnog razumevanja.

LJUDI KNJIGEFoto: Arhiva Kancelarije

9Dekada Roma u AP Vojvodini

itaocima najvie je bilo mladih, kojima je prvenstveno ovaj pro-gram i namenjen, ali bilo je ljudi svih ivotnih doba. To svedoi o injenici da kod nas ipak postoji zainteresovanost za nove i pozi-tivne inicijative, kao i elja za njihovom primenom.

iva knjiga

Autor ovih redova imao je priliku da i sam proita jednu knjigu. Bio je to Sadik iz Nia, student zavrne godine Geografije na Prirodno-matematikom fakultetu u Niu. Bio je veoma zainteresovan da sa mnom podeli svoju ivotnu priu. Kroz prijatnih pola sata, saznala sam mnogo o njegovom ivotu, porodici, fakultetu, prijateljima, akcijama koje sprovodi u svom rodnom kraju, a iz svega toga zakljuila sam da je re o mladom oveku, punom energije i elje za stvaran-

jem promena u drutvu. elja za obrazovanjem i usavravanjem je prvo o emu je Sadik priao, to svedoi o njegovom visokom nivou svesti kada je u pitanju obrazovanje. Sadik je, inae, Rom, ali to pominjem tek sada jer sam elela da ga ukratko predstavim kroz njegove osobine i ivotne stavove, a ne kroz naci-onalnu pripadnost.

Ipak, nacionalna pripadnost u velikoj meri odredila je ono ime se Sadik bavi kroz svoju omladinsku organizaciju Grupa za decu i mlade Indigo i kroz Drutveni centar u Niu, iji je koordinator. Zbog gubitka oca, bio je prinuen da na prvoj godini fakulteta pone da radi, kako bi izdravao porodicu. Poeo je da radi sa decom iz romskog naselja u Niu, a onda je posao porastao i prerastao u zadovoljstvo, bacivi mate-rijalnu korist u drugi plan.

Glavna aktivnost Drutvenog centra u Niu je pomo u uenju deci marginalizovanih grupa. Pomo u uenju je obavezna jer prvo je potrebno imati dobre ocene i uspeh u koli, a tek onda deca mogu da prisustvuju i osta-lim aktivnostima. Odravaju radionice nenasilne komunika-cije, reavanja konflikata, krea-tivne radionice, predstave, odlasci u lutkarsko pozorite, radionice street-arta kada su oslikali Drutveni centar, snimili su i rep pesmu. Sadik ima komu-nikaciju i sa roditeljima pa istie da je to veoma bitno, jer bez potpune saradnje svih inilaca nema ni rezultata.

Zato iva biblioteka?

Sadik se prijavio na ovaj tre-ning za organizatore jer eli da neto ovako organizuje i u Niu. Smatra da je ovo nain da ljudi saznaju neto novo o osobama prema kojima imaju predrasude i sa kojima nikada inae ne bi ni doli u kontakt.

Nadamo se da e iva biblio-teka zaiveti irom Srbije i svuda doneti ono to je bilo vidljivo na treningu u Sremskim Karlovcima.

Tijana ubrilo

Ljudska prava

Poverenik za zatitu rav-nopravnosti je od poetka, kao podrka, ukljuen u ovu akciju, koja se u Srbiji odrava tri godine. Svake godine se odravaju treninzi za organizatore ive biblio-teke, gde se vri transfer znanja predstavnicima nevladinog sektora. Mi ih podravamo da se bore pro-tiv diskriminacije u svojim sredinama. Najvei broj zainteresovanih su sred-njokolci, to je veoma bitno jer to je period kada se for-miraju stavovi.

Slobodan Milivojevi,savetnik u strunoj

slubi Poverenika za zatitu ravnopravnosti

Drago mi je to ste ba mene izabrali da itate. Nadam se da ste uspeli da saznate neto vie o svojim sunarodni-cima, na jedan poseban nain i da sam svojim pri-merom uspeo da sruim bar jednu predrasudu o Romima. Upoznajmo se, izbriimo razlike!

SadikFo

to:A

rhiv

a Ka

ncel

arije


Organizovati seriju obuka sa ciljem rodnog osveivanja, kako izabranih ena, tako i mukih lidera NS.

Unaprediti politike i liderske vetine ena izabranih u NS.

Predstaviti uspene modele uvoenja rodne perspektive u rad manjinskih zajednica u drugim zemljama regiona ili EU.

Organizovati redovne susrete izabranih ena iz razliitih NS, kako bi razmenile iskustva.

Unutar NS pomoi i podrati redovne sastanke izabranih ena, kako bi se napravio pro-stor za diskusiju i inicijative u vezi sa una-preenjem poloaja ena.

Razmotriti mogunost odravanja obuka na redovnim sastancima NS koje bi vodili neki od

predsednika NS. Povezati ene angaovane u NS sa mehanizmima

za postizanje ravnopravnosti polova. Voditi rauna o enskim resursima i injenici

da ene rade besplatno kod kue i u NS. Mere afirmativne akcije koje su neki NS spontano preduzeli uiniti sistemskim i pomoi razmenu iskustava sa ostalim NS. Osmisliti pokazatelje na osnovu kojih e NS moi da mere napredak u una-preenju rodne ravnopravnosti u okviru svog rada. Podstai NS da odrede osobu ili oforme posebno telo koje e se baviti uvoen-jem rodne perspektive u rad NS i uiniti stra-teka dokumenta rodno osetljivim.

Raditi na poveanju vidljivosti ena u nacionalnim savetima i njihovog doprinosa radu NS i rezultate uine vidljivim.

Uvoenjem kvota za manje zastupljeni pol na kandidatskim listama za izbora za NSNM 2010.

godine, broj ena u savetima poveao se na 30%. Ipak, broj ena koje rukovode resornim i

strunim telima NS i dalje je mali.

www.ombudsmanapv.org

Unaprediti politike i liderske Voditi rauna o enskim resursima i injenici

kojih e NS moi da mere napredak u unapreenju rodne ravnopravnosti u okviru svog rada.oforme posebno telo koje e se baviti uvoenjem rodne perspektive u rad NS i uiniti stra

Preporuke istraivanja Poloaj ena u nacionalnim savetima

Ljudska prava

POLOAJ ENA U NACIONALNIM SAVETIMANACIONALNIH MANJINA U SRBIJI

Pokrajinski ombudsman je pre nekoliko godina sproveo prvo istraivanje o zastupljenosti ena na mestima odluivanja i unapreenja poloaja ena u nacionalnim savetima uoi pri-prema za odravanje izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina (NSNM). Istraivanje je pokazalo da je uee ena u javnom i politikom ivotu uopte, te da se saveti ne bave rodnom ravnopravnou i ljudskim pravima ena.

Nacionalne savete su tom prilikom podsetili na obavezu podsticanja ena da se ukljuuju u aktivnosti saveta, ne samo radi ispunjenja zakonskih obaveza nego sutinske potrebe za veim angaovanjem ena koje e doprineti unapreenju kvaliteta rada saveta.

Iako je nakon izbora za naci-onalne savete 2010. godine slika

o ueu ena na mestima odlu-ivanja poboljana, jer je pri-menjena tzv. kvota za manje zastupljeni pol, odlueno je da se sprovede novo istraivanje. Cilj istraivanja nije bio samo da se dobiju brojani podaci, nego da se sagledaju stvarni poloaj i uloga ena u NSNM u celokupnom drutvu i da se formuliu prepo-ruke o tome kako da se unapredi

poloaj ena u NSNM, kao i na koji nain da se u politike saveta ukljui rodna perspektiva.

NSNM ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kao svoj mandat i u veini sluajeva nemaju nika-kvo telo koje bi se bavilo una-preenjem rodne ravnoprav-nosti, niti pokreu programe i aktivnosti koje bi se bavile rod-nom ravnopravnou.


Ljudska prava

PRVI KOORDINACIONI SASTANAK O PROJEKTIMA USMERENIM KA UNAPREENJU POLOAJA ROMA U R. SRBIJI

Prvi koordinacioni sastanak o projektima usmerenim ka spro-voenju Strategije za unaprei-vanje poloaja Roma u Republici Srbiji odran je 16. juna 2014. godine u organizaciji Kancelarije za ljudska i manjinska prava u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Timom za socijalno ukljuivanje i smanje-nje siromatva Vlade Republike Srbije.

Cilj ove inicijative je uspos-tavljanja mehanizma redovne razmene informacija o svim rea-lizovanim i planiranim aktivnos-tima usmerenim na podrku pro-cesa unapreenja poloaja Roma u Republici Srbiji.

Razmena informacija izmeu korisnika, donatora i timova za implementaciju projekata treba da doprinese transparentnosti projekata namenjenih una-preenju poloaja Roma, efi-kasnijem korienju budetskih i donatorskih sredstava, kao i bol-jim rezultatima procesa una-preenja poloaja Roma u Srbiji, kroz postojee institucionalne mehanizme kakvi su Savet za unapreenje poloaja Roma, Strategija i pratei Akcioni plan i koordinacioni lokalni mehanizmi.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava izradila je doku-ment Plan komunikacije, uz pod-rku IPA 2011 projekta EK

Sprovoenje antidiskriminaci-onih politika, a sa Timom za socijalno ukljuivanje i sma-njenje siromatva koordinira pri-premu Izvetaja o sprovoenju Operativnih zakljuaka seminara posveenog inkluziji Roma u Republici Srbiji, koji je Vlada Srbije organizovala u saradnji sa EK u junu 2013. godine.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava sprovodi i pro-jekat Tehnika podrka za spro-voenje strategije za unaprei-vanje poloaja Roma u RS, u partnerstvu sa Misijom OEBS-a u Srbiji, donatorskim sredstvima vedske agencije za meunar-odni razvoj i saradnju.

MOBILNI TIMOVI ZA INKLUZIJU ROMA UESTVOVALI U PRVOJ GRUPI OBUKA

lanovi devet mobilnih timova za inkluziju Roma uestvovali su u obuci koja je organizovana od 9. do 13. juna u Rumi. U okviru projekta Ovde smo zajedno Evropska podrka za inkluziju Roma, koji finansira Evropska unija i sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji, formirane su mobilne jedinice u 20 pilot optina i gradova. Sastavljeni od zdravstvenih medijatorki, pedagokih asistenata, optinskih romskih koordinatora i predstav-nika Centara za socijalni rad i Nacionalne slube za zapolja-vanje, mobilni timovi pred-stavljaju nov koncept u radu sa

populacijom romske nacional-nosti.

Timovi iz Odaka, Sombora, Novog Sada, Koceljeve, Palilule, Zvezdare, Kovina, Paneva i Smedereva uestvovali su u prvoj grupi obuka, dok e za preostale timove trening biti organizovan tokom jula. Teme su ukljuivale uticaj kulturnih i drutvenih razliitosti na pristup uslugama koje obezbeuju dravne institu-cije, pravo na jednak pristup ovim uslugama, kao i negativan uticaj stereotipa i predrasuda. Deo obuke je posveen prepre-kama za pristup zapoljavanju, socijalnoj zatiti, obrazovanju i

zdravstvenim uslugama. Tokom treninga se razgovaralo i o pod-rci mobilnih timova poboljanju uslova stanovanja, kao i o sarad-nji lokalnih institucija. Posebno znaajna tema je rodna ravno-pravnost, koncept, integrisan pristup i poloaj Romkinja.

Nakon dela obuke koji je posveen operativnom akcionom planiranju, odabiru prioriteta, definisanju aktivnosti, podeli uloga i odgovornosti, svaki mobilni tim e pripremiti nacrt operativnog akcionog plana za period od 1. avgusta do 31. decembra 2014. godine.

www.ljudskaprava.gov.rs

www.evropa.gov.rs


Glavni i odgovorni urednik Novinsko informativne agencije Roma Bajram Haliti u pismenoj izjavi NIAR povodom konferen-cije u okviru Dekade Roma koja e se odrati u Crnoj Gori izjavio da su za integraciju Roma u dru-tva nove Evrope potrebni napori vie generacija. Poetak integracije Roma je neto to se ne sme odlagati i najvaniji zadatak Evrope je, da u procesu ostvarenja integracije Roma moraju uestvovati i vlade i nevladine organizacije.

Romi su iskljueni iz glavnih drutvenih tokova, naglasio je

Haliti, i politiki i ekonomski su marginalizovani. Svetska banka, da bi reila probleme Roma, treba da dovede u ravnoteu tri meusobno povezana cilja: poveanje zaposlenosti, pobol-janje obrazovanja i zdravstva, kao i razvoj romskih zajednica.

Od meunarodnog upravnog odbora Dekade Haliti lino oe-kuje da e doneti novu nadu koja se mora negovati i dodao da su uslovi u kojima sada veina Roma ivi neverovatni. Moramo se boriti za bolje razumevanje Roma od strane drugih lanova drutva i raditi sa liderima Roma

da bi shvatili njihove tenje. To je zajednica sa velikim mogu-nostima i svi imamo odgovornost da osiguramo da taj narod ima priliku da realizira svoj doprinos Evropskom drutvu.

Haliti prisutnima na meuna-rodnoj konferenciji upuuje informaciju da trenutno veoma malo romske dece zavre osnovnu kolu, a mnoga se pogreno upuuju u kole za decu sa posebnim potrebama. Bez bol-jeg obrazovanja, tenje Roma za jednakim prilikama i boljim ivo-tom se ne mogu ispuniti. Razbijanje ciklusa drutvenog

OTVORENO PISMO BAJRAMA HALITIJA UESNICIMA KONFERENCIJE DEKADE ROMA

Ljudska prava

Foto

:Inte

rnet


Ljudska prava

iskljuenja i diskriminacije zahteva aktivnu podrku za obra-zovanjem kao najboljim nainom izlaska iz orsokaka u kojem se Romi trenutno nalaze.

Isto tako, Haliti tvrdi da postoji velika socijalno-ekonom-ska nejednakost izmeu vein-skog evropskog stanovnitva i Roma, od kojih veina ivi u ekstremnom siromatvu. Ukoliko ne doe do promena, ovo kon-stantno siromatvo moe postati veliki teret u daljem prosperi-tetu Evrope, to e biti podjed-nako velika tragedija kako za romsko, tako i za neromsko sta-novnitvo. Ovo je situacija kada izmeu dvanaest i petnaest mili-ona Roma koji ive na ovom kon-tinetu zasluuje hitno delovanje svih vlada koje oblikuju svoju politiku ka poveanju EU. Romi su evropska najranjivija manjina koja je u najveem porastu. Pospeivanje njihovog napretka bie presudno za prosperitet itavog kontinenta i zahtevae sprovoenje specijalne politike koja e osigurati da Romi uivaju posttranzicione beneficije.

Zapravo, Romi su bili meu najveim gubitnicima u tranzici-onom periodu. Poetkom 90-ih oni su bili meu prvima koji su izgubili svoje poslove, i kon-stantno bili blokirani da postanu deo radnike snage, najee zbog nemanja adekvatnih kvalifi-kacija. ak i u nekim razvijenim zemljama centralne i istone Evrope, siromatvo Roma je veoma izraeno, pa ak i do deset puta vee nego to je slu-aj sa neromskim stanovnitvom. Iako su zemlje poput Maarske, Republike Slovake i eke napravile izuzetno velike pomake

tokom 90-ih, poloaj Roma ipak i dalje predstavlja jednu od naj-kritinijih tema putu ka prib-liavanju EU.

A kada je u pitanju nezapo-slenost Roma Haliti uesnicima medjunarodne konferencije upuuje informaciju da visok stepen nezaposlenosti i to vei-nom meu mlaom populacijom smeta Rome u zaaran krug siro-matva i asocijalizacije, koja dalje vodi u sve nii ivotni stan-dard i mnoge od njih ostavlja u marginalizovanim naseljima u kojima nemaju ak ni struju i vodu. Nedostatak obrazovanja uskrauje Romima mogunost dobijanja posla i ograniava njihove dalje mogunosti. Vie od 600 hiljada dece kolskog uzrasta koji ive u zemljama koje treba da postanu lanice EU, nikada nije ilo ni u osnovnu kolu, a ak manje od jedan odsto Roma zavri neko vie obra-zovanje. Mnogi takvi aci naj-ee su gurnuti u najloija odel-jenja. A mnogi od njih su ak pogreno smeteni u specijalizo-vane kole za mentalno obolele osobe i to veinom zbog toga to nisu imali mogunost da pohaaju predkolsko obrazovanje ili zato to ne znaju jezik veinskog sta-novnitva.

U svakom sluaju, ipak postoje razlozi za optimizam, tvrdio je Haliti. Samo tokom poslednje dekade, poveao se broj inicijativa za kolovanje romske dece, sve vee zapolja-vanje Roma, kao i prevazilaenje diskriminacije. Pored ovakvih vladinih inicijativa, razliite meunarodne agencije i nevla-dine organizacije nastavile su da pruaju pomo, pa se moe rei

da se situacija malo pomerila sa mrtve take. Najvanije je da je malo, ali rastue jezgro iskusnih i posveenih, mladih romskih lidera sada spremno da sarauje sa zajednicom i vladom kako bi se prevazilo siromatvo i diskri-minacija.

Drave uesnice-lanice Dekade Roma treba da tite etniki, kulturni, jeziki i verski identitet nacionalne manjine Roma na svojoj teritoriji i da stvore uslove za unapreenje tog identiteta.

Takoe, drave uesnice-la-nice Dekade Roma treba da konstatuju napore za zatitu i stvaranje uslova za unapreenje etnikog, kulturnog, jezikog i verskog identiteta odreenih nacionalnih manjina putem uspostavljanja, kao jednog od moguih naina za ostavrivanje ovih ciljeva, odgovarajuih lokalnih ili autonomnih adminis-trativnih organa koji odgovaraju konkretnim istorijskim i teritoi-rijalnim uslovima tih manjina i koji su u skladu s politikom odnosno drave.

Drave lanice, u svojim naporima treba da tite i una-prede prava pripadnika nacio-nalnih manjina, u potpunosti treba da potuju svoje obaveze iz postojeih konvencija o ljud-skim pravima i drugih odgovara-juih meunarodnih instrume-nata i treba da razmotre mogunost pristupanja odgovara-juim konvencijama, ukoliko to jo nisu uinile, ukljuujui one kojima se obezbeuje pravo na pritube od strane pojedinaca, zakljuio je Haliti.

www.niar.rs


EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA

The European Roma Rights Centre (ERRC), tj. Evropski centar za prava Roma je meuna-rodna pravna organizacija koja se bori protiv antiromskog rasizma i zloupotrebe ljudskih prava Roma, a sve to kroz strateko zastupanje, istraivanje i politiku razvoja, zastupanje i obrazo-vanje o ljudskim pravima.

O ERRC-u

To je jedna od vodeih nevla-dinih organizacija u Evropi, koja radi na pitanjima prava Roma, a osnovana je 1996. godine. ERRC ima konsultativni status pri Savetu Evrope, kao i pri Ekonom-skom i socijalnom savetu Ujedi-njenih nacija. Od svog osnivanja Evropski centar za prava Roma, nastojao je da Romima, putem alata neophodnih za borbu protiv diskriminacije, obezbedi jednak pristup pravosuu, obrazovanju, stanovanju, zdravstvu i svim drugim javnim slubama.

Ovim Centrom upravlja mul-tinacionalni Upravni odbor koji se sastoji od romskih i neromskih advokata, aktivista za ljudska prava i privrednika. Finansiraju se iz vie izvora, ukljuujui i

private fondacije, meunarodne organizacije i vlade. ERRC odrava najvie standarde fis-kalne odgovornosti u skladu sa standardima izdanim od strane Meunarodne fondacije rauno-voa.

Znaajni uspesi

Kao svoje, do sada, najvee uspehe ova organizacija izdvaja injenice da su izloili i osudili sistemsku zloupotrebu prava Roma irom Evrope, ali i fokusi-rali panju evropske politike javnosti na prioritete poloaja Roma. Doprineli su razvoju prav-nog interesovanja u regionu iz oblasti prava Roma, kroz parnice i pravno obrazovanje. Obezbedili su siguran pristup pravdi i obeteenje za krenje ljudskih

prava Roma u Evropi. Razvili su sudsku praksu pred Evropskim sudom za ljudska prava, kroz niz sporova o diskriminaciji u pristupu obrazovanju i odgovora drava na rasnu diskriminaciju. Uticali su na ljudska prava u zemljama kandidatima za lan-stvo u Evropskoj uniji, putem praenja da li zemlja kandidat postavlja poloaj Roma kao prio-ritetno pitanje. Napisali su neko-liko znaajnih stratekih doku-menata u ime Evropske komisije (Romi u proirenoj Evropskoj uniji) i Agencije za osnovna prava (Stanovanje Roma u Evropskoj uniji i Poloaj Roma koji su graani drave lanice EU, a nastanjuju se u drugim dravama EU). Tako je ERRC postao jedan od vodeih zagovor-nika u sprovoenju antidiskrimi-nacije i ljudskih prava u Evropi. Za svoje napore u poboljanju potovanja ljudskih prava Roma, dobili su brojne nagrade i priznanja.

Strateko zastupanje

ERRC je pokrenuo vie od 500 sudskih predmeta u 15 zemalja radi privoenja pravdi onih koji su uestvovali u diskri-minaciji Roma ili su poinili nasilje nad njima. Tim putem je obezbeeno preko 2 miloina evra odtete za Rome koji su trpeli

Strateki prioriteti

Tematski prioriteti ERRC-a za period od 2013. do 2017.

godine obuhvataju sledee oblasti:

Odgovor drave na nasilje i govor mrnje;

Pristup obrazovanju;

Pristup stanovanju;

Slobodno kretanje i migracije;

Lina dokumenta;

Prava ena i dece;

Prikupljanje rasutih podataka.

Ljudska prava


diskriminaciju ili nasilje. Na ovaj nain ERRC eli da preo-krene obrasce krenja ljudskih prava i diskriminacije Roma. Cilj im je osnaivanje Roma kroz zakon i jaanje mree pravnih zastupnika koji rade u ime Roma. Podravaju lokalne advocate u domaim pravnim postupcima, i finansijski i profe-sionalno. Tek ako se icrpe domaa pravna sredstva, ERRC se obraa meunarodnim sudo-vima.

Istraivanje i zastupanje

Obiman istraivaki pro-gram ERRC-a omoguio je pouz-dane podatke o poloaju Roma i ugroenosti njihovih ljudskih prava. Panja je posveena rasno motivisanoj diskriminaciji i nasilju prema Romima, kao i na oblike sistemske diskrimina-

cije u ostvarivanju socijalnih i ekonomskih prava. ele da pro-cene uticaj zakona i vaee poli-tike kako bi doprineli boljem razvoju i podizanju svesti. Njihove trenutne kampanje ukljuuju podrku za: efikasne reakcije drave na govor mrnje i nasilje, sprovoenje sveo-buhvatnog antidiskriminacionog zakona, prava Romkinja, rea-vanje stambenih prava.

ERRC prua stalnu podrku Romima kako bi se

njihov poloaj u Evropi poboljao (kroz finansijsku, pravnu, savetodavnu, istrai-vaku pomo). Postojanje ovakve institucije daje nadu za dalji napredak u ostvari-vanju svih prava Roma i u tome je njen veliki znaaj i doprinos.

Tijana ubrilo

IZVETAJ PREZASTUPLJENOST

ROMSKE DECE U SPECIJALNIM

KOLAMA U SRBIJI

Evropski centar za prava (Roma European Roma Rights Center ERRC) objavio je u aprilu 2014. godine izvetaj o (pre)zastupljenosti romskih ue-nika u kolama za decu sa smetn-jama u razvoju. Izvetaj je rezul-tat istraivanja o rezultatima etvorogodinje primene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine, ijim je usvajanjem stvoren osnov za velike promene u inkluzivnom obrazovanju Roma.

Prikupljeni podaci odnose se na kolsku 2011/12. i 2012/13. godinu i sadre podatke iz 31 specijalizovane ustanove za ue-nike sa smetnjama u razvoju u Srbiji. Prema izvetaju, broj dece romske nacionalnosti upisane u tzv. specijalne kole sporo opada, i njihov udeo u ukupnom broju uenika u ovim ustanovama dosee i do 70%.

Istraivanje je dopunjeno i anketom sprovedenom na deset lokacija irom Srbije, u 128 domainstava u kojima ive rom-ski uenici iz specijalnih kola. Tim od 16 romskih istraivaa razgovarao je sa romskim rodi-teljima i starateljima o proce-sima koji su doveli do upisa njihove dece u specijalne kole.

Izvetaj moete preuzeti na linku: http://google/AAFprC.

Kontakt: Evropski centar za prava Roma, www.errc.org

ERRC o Srbiji

U maju ove godine ERRC je podneo izvetaj Evropskoj komisiji o napretku Srbije u pristupanju Evropskoj uniji. Razmatrane su etiri oblasti: diskriminacija, obrazovanje, sta-novanje i prinudno iseljavanje, nasilje nad Romima. U izvetaju je istaknuto da su Romi i dalje najugroenija nacio-nalna manjina u dravi. ERRc vie od deset godina posmatra obrazovanje Roma u Republici Srbiji i tu posebno istiu da su romska deca najee pohaala specijalne kole, to je i dalje veliki problem. Pominji u znaajan napredak, jer je 2009. godine usvojen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Meutim, to nije i dovoljan napredak ostvaren na polju obrazovanja Roma. U delu izvetaja o stanovanju pie se o nepovoljnim uslovima romske populacije kada je u pitanju stanovanje. Od maja 2013. do maja 2014. godine ERRC je zabeleio devet napada na pripadnike romske manjine (fizi-kih i verbalnih). Zakljuuju da je rasno motivisano nasilje u Srbiji stalan problem.

Ljudska prava


OSNIVANJE I POETAK RADA CENTARA ZA PORODINI SMETAJ I USVOJENJE

Za jaanje sistema hranitelj-stva na teritoriji AP Vojvodine od izuzetne je vanosti osnivanje centara za porodini smetaj i usvojenje. Zbog toga je Pokrajinski zavod za socijalnu zatitu u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja definisao pristup usmeren na zaustavljanje institucionalizacije dece mlae od tri godine i smanjenja broja dece na smetaju u institu-cijama. Ovaj pristup realizovae se kroz tri pravca delovanja:

Podrka blagovremenom identifikovanju rizika i upui-vanje dece;

Pilotiranje novih i jaanje spostojeih usluga usmerenih na prevenciju porodinog razdvajanja;

Jaanje sistema hraniteljstva kako bi se obezbedila ade-kvatna alternativna zatita dece, pri emu se naglasak daje na razvoj urgentnog hra-niteljstva i hraniteljstva uz intenzivnu ili dodatnu pod-rku.Zbog toga prva komponenta

projekta odnosi se na aktivnosti na regionalnom nivou i usmerena je na pripremu sistema socijalne zatite za osnivanje i odriv poetak rada centara za poro-dini smetaj i usvojenje.

Pokrajinski zavod za socijalnu zatitu u toku juna meseca 2014. godine, a u sklopu projektnih

aktivnosti na realizaciji projekta Razvoj urgentnog hraniteljstva i priprema sistema socijalne za-tite za osnivanje i poetak rada

centara za porodini smetaj i usvojenje u AP Vojvodini, koji realizuje u pratnestvu sa UNICEF-om i uz finansijsku podrku Novak okovi Fondacije, realizovao je jedan od ciljeva projekta Podrka sistemu socijalne za-tite na teritoriji AP Vojvodine za uspostavljanje i poetak rada centara za porodini smetaj i usvojenje i izgradnja strunih kapac i te ta zapos len ih . Realizacija ovog cilja je zapo-eta odravanjem tri okrugla stola u regionima u kojima e se formirati centri za porodini smetaj i usvojenje u AP Vojvodini.

Prvi okrugli sto odran je u Novom Sadu za podruja junobakog, srem-skog i srednjeba-natskog okruga, drugi u Bakoj Topoli za zapadno-baki, severnobaki i severnobanatski okrug, a trei u Panevu za juno-banatski okrug. Okruglom stolu, pri-sustvovali su direk-tori, rukovodioci slubi i struni rad-nici iz centara za socijalni rad sa teri-torije AP Vojvodine. Interesovanje za

ovu temu bilo je izuzetno veliko, kao i aktivno uee u radioni-cama. Cilj radionica je bio da se sagledaju neophodni koraci u pri-

Socijalna zatita

Na sastanku

Foto

:Arh

iva

Pokr

ajin

skog

zav

oda

za s

ocij

alnu

za

titu


Socijalna zatita

premi centara za socijalni rad na teritoriji AP Vojvodine za preuzi-manje poslova od strane novofor-miranog Centra za porodini smetaj i usvojenje. Takoe, cilj

je bio i da se sagledanju mogue tekoe i prepreke u ovom pro-cesu, kako bi se na vreme predu-predile i otklonile prilikom osni-vanja centara za porodini smetaj i usvojenje.

Uesnici okruglog stola jasno su prepoznali mogue potekoe, ali i predloili kako bi se one mogle spreiti i otkloniti.Tokom diskusije mogao se uoiti poziti-van stav prisutnih uesnika, na sva tri okrugla stola, prema potrebi osnivanja centara za porodini smetaj i usvojenje i neophodne podrke Centra za socijalni rad pri njihovom osnivanju.

Na okruglom stolu predstav-ljene su i do sada realizovane aktivnosti na razvoju urgentnog hraniteljstva, kao i aktivnosti na uspostavljanju i poetku rada

Centra za porodini smetaj i usvojenje u Novom Sadu.

V.d. dirktorka Centra za porodini smetaj i usvojenje u Novom Sadu, Ivana Koprivica, informisala je uesnike okruglog stola, koji je odran u Novom Sadu, o realizovanim aktivnos-tima i preduzetim koracima u osnivanju i pripremi za poetak rada Centra za porodini smetaj i usvojenje u Novom Sadu za 2014. godinu, koji je usovjila Vlada Vojvodine.

Profesionalno osnaivanje savetnica za socjalnu zatitu je takoe jedan od ciljeva ovog

projekta. Kako bi podrka za osnivanje centara za porodini smetaj i usvojenje od stane Pokrajinskog zavoda za socijalnu zatitu bila pravovremena i sve-

obuhvatna, savetnice za socijalnu zatitu su zavrile obuku Sigurnim korakom do hraniteljstva. Obuka je bila vrlo dinamina i podsticajna za sve uesnike. Tokom obuke savetnice za socijlanu zatitu su stekle znanja i vetine, otklo-nile postojee dileme i razme-nile iskustvo u ovoj oblasti rada. Zadovoljstvo postignutim rezul-tatima, kako trenera obuke, tako i uesnica, bilo je obostrano.

Tatijana Grnarski, Savetnica za socijalnu zatitu

Na sastanku

Foto

:Arh

iva

Pokr

ajin

skog

zavo

da za

soci

jaln

u za

titu


U organizaciji Kancelarije za inkluziju Roma krajem juna odran je trodnevni seminar za koordinatore za romska pitanja. Koordinatori za romska pitanja iz etranaest optina u Vojvodini imali su priliku da se upoznaju sa radom Pokrajinskog ombudsmana kao i sa radom Poverenika za zatitu ravnopravnosti.

ZA BOLJI, STRUNIJI I EFIKASNIJI RAD

Kancelarija za inkluziju RomaFo

to:A

rhiv

a Ka

ncel

arij

e

Koordinatori sa predstavnikom Poverenika za zatitu ravnopravnosti


Kancelarija za inkluziju Roma

Mr Slavica Deni, pomonica pokrajinskog sekretara za priv-redu, zapoljavanje i ravnoprav-nost polova i potpredsednica Nacionalnog saveta romske naci-onalne manjine predstavila je primenu mera afirmativne akcije

za upis u srednje, visoke kole i fakultete kao i deo istraivanja na tu temu.

Eva Vukainovi, specijalizo-vana zamenica pokrajinskog ombudsmana za zatitu prava nacionalnih manjina, je predsta-vila rad pokrajinskog ombuds-mana kroz prepoznavanje rada ombudsmana i mogunost obra-anja istom. Zamenica pokra-jinskog ombudsmana je ukazala na znaajan broj predstavki koje su upuene ovoj instituciji po osnovu diskriminacije dece u obrazovanju. Koordinatori za romska pitanja su izneli pro-bleme sa kojima se suoavaju u svakodnevnom radu i upoznati su sa mogunostima obraanja ombudsmanu u sluaju kada pre-poznaju nepravilnosti u radu uprave.

Predstavljeni su i primeri dobre prakse kao i miljenja i preporuke ombusmana.

Posebno interesanta tema za koordinatore je bila obrazovanje i primena mera afirmativne akcije.

Slobodan Milivojevi, savet-nik poverenika za zatitu ravno-pravnosti, je koordinatore za rom-ska pitanja upoznao sa radom, nadlenostima i zadacima Povere-nika za zatitu ravnopravnosti. Primerima dobre prakse kao i miljenjima i preporukama pribli-en je rad ove institucije. Takoe su predstavljeni i projekti koji se trenutno realizuju a posebno inte-resovanje je izazvao Projekat iva biblioteka koji se sprovodi u saradnji sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu.

Koordinatori za romska pitanja su izrazili elju da se ovaj interesantan i inovativan pristup u borbi protiv stereotipa i diskri-minacije kroz prijateljski raz-govor sa onima koji su drugaiji od veine, kroz ivu re, pred-stavi i u njihovim optinama.

Ovaj seminar je jo jedan doprinos boljem, strunijem i efikasnijem radu koordinatora za romska pitanja u pruanju usluga, pomoi i podrke romskoj zajednici. Takoe je uspostavljen kontakt upravo sa onim institucijama koje se bore protiv predrasuda i dis-kriminacije, koje su posebno evidentne prema Romima.

Aleksandra Mii

Diskriminacija nije stanje koje treba tolerisati,

treba reagovati i traiti zatitu!

Koordinatori sa predstavnicom Pokrajinskog ombudsmana

Foto

:Arh

iva

Kanc

elar

ije


SVUDA NA ZEMALJSKOJ KUGLI

Prvi sastanak redakcije magazina Dekada Roma u AP Vojvodini odrao se pre etiri godine. Grupa mladih ljudi eljno je iekivala svoje radne zadatke. Sastanak je organizovao i vodio Duko Jovanovi, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, dugogodinji novinar Romske redak-cije Radio televizije Vojvodine. Sa sjajem u oima lanovi redakcije sluali su prie iz njegovog novinarskog ivota i zamiljali naredne radne dane. Od tada se svakog ponedeljka redakcija sas-tajala, broj i sastav se menjao, ali optimizam, koji se rodio tog prvog dana, ostao je glavna njena odlika, pomaui joj da sve prepreke i probleme lake i bre pree.

Magazin Dekada Roma u AP Vojvodini je interna mesena publikacije Kancelarije za inklu-ziju Roma AP Vojvodine. tampa se trojezino na srpskom, roms-kom i engleskom jeziku.

Imajui u vidu injenicu da rezultati Dekade Roma nisu bili vidljivi u onoj meri u kojoj se oekivalo, kao i to da su Romi u naseljima vrlo malo ili nisu nimalo informisani o onome to se ini na tom planu, cilj izda-vanja ovog lista jeste da se pre svega institucije od lokalnog do pokrajinskog nivoa, meunar-odne institucije i nevladine orga-nizacije, upoznaju sa aktivnos-tima koje se sprovode u AP Vojvodini. Iskustva u reavanju odreenih problema u pojedinim sredinama treba da poslue kao

primer drugim sredinama u rea-vanju istih ili slinih pitanja. Vojvoanski modeli reavanja pitanja Roma, jer je upravo u AP Vojvodini najvie uinjeno po pitanju integracije pripadnika romske nacionalne zajednice. Upravo te modele i informacije elimo da predstavimo javnosti, ali i da pratimo sve ono to se ini ili ne ini u okviru Dekade Roma.

Cilj Magazina je da pored praenja Dekade Roma u Vojvodini, prikae ivot Roma, na drugaiji nain od onog na koji smo navikli da to mediji ine. eleli smo da Srbiji i svetu predstavimo i Rome umetnike, naunike, profesore, politiare, jer Romi nisu samo poinioci kri-vinih dela, prosjaci, muzikanti.

eleli smo da Srbiju i svet upo-znamo sa romskom istorijom i kulturom, jer Romi nisu narod bez istorije i kulture.

Poetkom juna ove godine magazin je pristupio posred-stvom Istraivako-edukativnog centra iz Vrca Google AD Grants servisu za oglaavanje nepro-fitnih organizacija. Oglas je postavljen da se vidi u itavom svetu. Ve prvog dana na oglas je reagovao znaajan broj korisnika Google-a (123 posetioca u jed-nom danu, a ranije je najvei broj bio 13 posetioca u jednom danu). Ovo se nastavilo, pa je kasnije dnevno bilo oko 20 pose-tilaca sajta.

Na ovaj nain glas maga-zina Dekada Roma u AP Vojvodini iri se itavom pla-




netom. To je znak da optimizam koji se rodio u malenoj kancelariji na Bulevaru Mihajla Pupina urodio plodom. Veliku zahvalnost za to magazin duguje svojim saradnicima, dopisnicima i itaocima.

Jovana Davidovi

Meunarodna Dekada Roma, sveano proglaena 2005. godine u Sofiji, pred-stavlja najvei projekat na meunarod-nom planu, koji je namenjen Romima. Ovoj meunarodnoj inicijativi su pristu-pile drave: eka, Slovaka, Maarska, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, a kasnije se pridruila i panija.

Cilj Dekade Roma je unapreenje poloaja pripadnika romske nacionalne zajednice u oblastima obrazovanja, zapo-ljavanja, stanovanja i zdravstva. U tom cilju su doneti i usvojeni odreeni stra-teki dokumenti i akcioni planovi, ijom primenom bi se direktno uticalo na una-preenje poloaja Roma. Republika Srbija je takoe prihvatila Dekadu Roma, donela Strategiju za integraciju Roma i usvojila akcione planove za obrazovanje, zapolja-vanje, stanovanje i zdravstvo.


Njegova ivotna pria je filmska. Kako je sam isticao bio je ovek bez biolokog porekla. Ostavljen je kao beba u koferu na eleznikoj stanici poslednjeg januarskog dana 1948. godine. U Deijoj bolnici boravio je do 31. maja, kada su ga usvojili Todor i Bojana Karadi. Tog istog dana krten je u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu pod imenom Slobodan Karadi. U protoko-larnoj knjizi bolnice ostao je zapisan kao Nenad Putnik. Ime Nenad dobio je jer je doao izne-nada, a prezime Putnik, jer je ostavljen na eleznikoj stanici, ali i po uvenom pedijatru Milanu Putniku, koji je brinuo o njemu. Otuda je u njegovom administrativnom identitetu sto-jalo Karadi Nenad Slobodan.

VENO BUDAN

In memoriam Fo

to:M

ina

Kara

di


In memoriam

Prvi put smo se sreli u avgustu 2011. godine. Dugo sam se pripremala za taj razgovor. itala sam i sluala njegove ranije intervjue. Bio je zahtevan sagovornik. Seam se da sam imala veliku tremu na putu do njegovog ateljea. Neprestano

sam iitavala pitanja. A onda sve se sloilo. Na vratima se pojavio Kanesl nasmejan. Njegov pogled nimalo nije liio na poglede prolaznika koje svakod-nevno sreemo. Bilo je u njemu neeg dubljeg. Bio je to pogled umetnika.

Uveo me je u svoj atelje, koji se nalazio u produetku porodine kue. Reima je ini se bio toplo i udobno u njegovom umetnikom carstvu. Bio je to moj najdui intervju. Bez pauza i neprijatne tiine, okrueni sli-karskim motivima, koje je veto oko ovog umetnika pronalazilo u svakodnevici, neto due od dva sata putovali smo Kanesl i ja nje-govim ivotom.

Nakon formalnog dela u bati ispred ateljea srela su dva velika ljubitelja umetnosti. Priali smo o knjievnosti i slikarstvu sa onim arom koji imaju samo oni koji su istinski zaljubljenici u njih. inilo mi se kao da sam u nekoj drugoj dimenziji, kao da je vreme stalo. Miris boja iz njego-vog ateljea, mala izloba u vrtu i tiina predgraa, davali su posebnu ar ovom razgovoru.

Seam se da mi je na ras-tanku rekao, da se niko nije toliko dobro pripremio za raz-govor sa njim. Ja sam se samo nasmejala i pomislila da je trema imala smisla.

Svoj slikarski identitet izgradio je na milionima recepata pokupljenih u radionicama veli-kih slikara u Italiji, paniji, Francuskoj, Nemakoj, Engleskoj, Americi. Beograd i Novi Sad bili su za njega suvie mali i skuen prostor. Njegove slike i crtei, kako ih je on nazivao udavae i enici, poudavali su se i poenili svuda po svetu. Kupovali su ih Azijati, Afrikanci, Amerikanci, Australijanci. Na taj nain uvaju se koraci ovog velikog slikara u dalekom svetu.

Na drugi susret bio je povo-dom njegove izlobe beleki Crtice iz ivota u Klubu jevrej-


ske optine u Novom Sadu, povo-dom Svetskog dana Roma. Razgovor je trajao krae, ali je susret sa njegovom umetnou za mene bio jednako dragocen. Na slikama i crteima nale su se sve umetni-kove velike ljubavi: konji, priroda, romska tradicija i svakodnevica, kamen. Realistiki prikazane, a

ujedno umetniki uzviene. Nastale kao plod njegove samodiscipline i kontituiranog rada, jer inspiracija se ne dobija tek tako.

Ustajao je u etiri sata uju-tru. Ve u pet je sedao za ta-felaj. Na tafelaju ispisana misao uti, sedi, radi, to je muzika, muzika unutar tebe bila je nje-

gova vodilja. Kao simbioza unutranje muzike samokont-role, kontinuiranog rada i inspi-racije nastala su dela koja nastavljaju svoj ivot i nakon njegove smrti. U njima su jo uvek budne njegove oi. I bie to zauvek. Veno.

Jovana Davidovi

In memoriam

Foto

:Min

a Ka

rad

i


Fotoreportaa

Foto

:Min

a Ka

rad

i


O PESMAMA SLOBODANA BERBERSKOG

Pored toga to je Slobodan Berberski (19191989) bio prvi predsednik Svetske orga-nizacije Roma, borac za romska prava, afirma-ciju i emancipaciju romskog naroda, bavio se knjievnim stvaralatvom, o emu e biti rei u ovom tekstu. Njegova poezija prevoena je na francuski, ruski, maarski, rumunski, albanski i slovenaki jezik, to svedoi o njenom znaaju i vrednosti. Prvu pesmu objavio je 1936. godine. Objavio je sledee zbirke pesama: Za kiom bie duga (1950), Prolee i oi (1952), Uze (1955), Nevreme (1959), Dnevnik rata (1959), Blag dan (1964), Kote (1968), Odlazak brata Jakala (1976), Kao beskoni jeleni (1977), Jo san sebe da dovri (1979), Meje (1982), Dub (1986).

Teme i motivi

Slobodan Berberski se posmatra kao rodonaelnnik sav-remene poezije Roma na prosto-rima bive Jugoslavije. Pesme u njegovoj poeziju esto su naslo-vljene romskim reima, to govori o njegovm nadahnuu romskim predanjima i kulturom, ali i svakodnevnim ivotom. Romske rei pesmama daju posebnu oseajnost i ivost jer istovremeno sa sobom nose drevna znaenja, ali i neposred-nost. Tako ovaj pesnik doprinosi da se romska vievekovna tradi-cija i kultura ponovo uine aktu-elnim, ali prvenstveno da javnost sazna da one postoje, da su i Romi narod koji ima ta da ponudi svetskoj kulturnoj ba-tini.

Kroz poeziju Berberskog pro-vejava dramatino vienje ivota u kom svi ljudi dolaze u sukob sa predrasudama koje vladaju u drutvu. Oseanje teskobe, dra-matinosti i uznemirenosti dominiraju u tim pesmama, a

saetost kazivanja samo dodatno pojaava ta oseanja, koja su delom i rezultat pesnikovog li-nog iskustva i dubokog proivlja-vanja ovih sukoba. Tako je ita-lac u mogunosti da shvati i uvidi gorku stvarnost romskog naroda, njegova lutanja, teak rad i jo tei ivot. Perspektiva iz koje progovara Berberski dozvoljava itaocima da se u potpunosti upoznaju sa romskim narodom, ali bez imalo patetike, preteri-vanja i iznoenja parola, bez osuda i traenja krivaca.

Romi su u ovoj poeziji pred-stavljeni, i kao nomadi, ali ne svojom voljom, nego pod pritis-kom okolnog sveta koji ih je odu-vek progonio, i kao radnici koji se mue da zarade za ivot.

Univerzalnost

Posebno je bitno naglasiti injenicu da poezija Slobodana Berberskog ima neophodnu crtu univerzalnosti, jer druaije ne bi imala umetniku vrednost. On ne peva samo o Romima, nego o

svim ljudima koji su doiveli odbacivanje, neprihvatnje i teke ivotne poraze. Ljudi su pri-kazani u svakodnevnim spotican-jima i propadanjima, tugama, ali i radostima. U evociranju rom-skog naina ivota i oseanja sveta Berberski nije iao za onim to je spoljanje, folklorno, nego za onim to je opte ljudsko, to se odnosi na sve ljude koje ivot ne mazi nego ih otro iba i baca od nemila do nedraga kae Alija Krasnii u predgovoru Izabranim pesmama Slobodana Berberskog.

Ipak, i pored sve turobnosti romskog ivota, pesnik iskazuje ljubav prema oveku i veru u lepi ivot, a to je optimizam duboko utkan u bie romskog naroda.

Izabrane pesme

Izabrane pesme Slobodana Berberskog u izdanju Romskog informativnog centra iz Kragujevca, koje je priredio Alija Krasnii, izale su povodom tri-

Kultura

Slobodan Berberski


Kultura

desetogodinjice odravanja Prvog svetskog kongresa Roma, 8. aprila 1971. godine u Londonu, kada je upravo Berberski izabran za prvog predsednika. Ova knjiga izabranih pesama predstavlja svojevrsnu poast istaknutom

romskom piscu i pioniru romske akcije, kako kae Krasnii, koji je na ovaj nain eleo da dopri-nese i zaokrui knjievno stvara-latvo Slobodana Berberskog. Zbog svega to je uradio po pitanju romskog poloaja u dru-

tvu, smatra se zaetnikom obli-kovanja svesti o romskom narodu kao narodu koji ima bogatu kul-turu i tradiciju. Danas jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime.

Tijana ubrilo

Zapis prvi

Uhoda u grad izmeu kuerina,daleko od reka, daleko od mostova.

Obinu re ree sloboda.Obinu re ree jednakost.

Prozbori smireno narod smo.Prozbori smireno nismo ubice.

Pisma poletoe kao vrele ptice,slovima vezanim u vorove crne.

Izabrane pesme Slobodana Berberskog, priredio Alija Krasnii

Phrala...

Piemo ti iz kartonskih kutija,iz limenih kocaka.

Blato nam dolazi do vrata,ubre se penje prema prozoru.

Ni blizu gutljaj vode da popijemo,rublje da operemo, decu da okupamo.

Nekako jo kad upeku ege.Al kie kad udare, ne zna u ta staje.

Izabrane pesme Slobodana Berberskog, priredio Alija Krasnii


Romi u svetu


ENA, ROMKINJA, NAUNICA

Romi u svetu

Sonja (Sofija) Krukovski Kovalevska (rus. - ) bila je naunica sa izuzetnim dostignuima u oblasti mate-matike. Ujedno je svojom bor-bom da stekne obrazovanje, pomogla da se ene ravno-pravno posmatraju u obrazov-nim procesima i da stiu fakul-tetske diplome, a bavila se i knjievnou pisala je pesme, pripovetke, romane, drame i knjievnu i pozorinu kritiku. Roena je u Moskvi 1850. godine, a umrla je 1891. u Stokholmu.

Detinjstvo

Sofija je roena u porodici plemikog porekla. Njen otac je bio poljskog porekla i sluio je u Carskoj ruskoj vojsci, a majka joj se, kao i otac, bavila nau-kom. Sonjin deda oenio je Romkinju, pa je zbog toga itava porodica izgubila plemiki sta-tus. U ranoj mladosti otkrila je matematiku. Po sopstvenoj tvrd-nji, na zidu njene sobe uvek su bile beleke njenog oca iz dife-rencijalnih i integralnih analiza, koje je ona uspeno reila sa 11 godina, a sa 14 sama je nauila trigonometriju. Njen ujak Petar je isto doprineo da Sofija pone da se bavi matematikom jer su njih dvoje provodili mnogo vre-mena razgovarajui o raznim matematikim pojmovima i pro-blemima.


Romi u svetu

kolovanje

Talenat kakav je posedovala, zahtevao je dalje usavravanje i kolovanje. U tome joj je pomo-gao komija, profesor Tirtov, koji je ubedio njenog oca da joj dozvoli nastavak obrazovanja u Sankt Peterburgu, gde zavrava srednju kolu. Meutim, problem se javio kada je elela da ide na fakultet jer je najblii bio u vajcarskoj, a neudatim enama nije bilo dozvoljeno da same putuju. Zbog toga se 1868. godine udala za Vladimira Kovaljevskog, a onda su zajedno, godinu dana kasnije, otili u Hajdelberg. 1870. odluila je da kolovanje nastavi u Berlinu, ali i tu je naila na prepreku. Naime, kao eni nije joj bilo dozvoljeno da prisustvuje predavanjima. Tada joj pomae profesor Karl Vajertras, koji je uvideo njen potencijal i zato joj etiri godine predavao svoja izlaganja koja je drao i drugim studentima. On je imao veoma veliki uticaj na Sonjin dalji matematiki razvoj.

Privremeni raskid sa matematikom

Nakon te etiri godine, stekla je doktorsku titulu, postavi tako prva ena na svetu sa doktoratom iz prirodnih nauka, ali ni to joj nije pomoglo da dobije posao, pa se, zajedno sa muem, vraa svojoj porodici u Rusiju. Meutim, ni u svojoj zemlji nije pronala posao, pa je tokom boravka kod kue skoro u potpunosti zanemarila nauni rad jer u periodu od 1875. do 1880. godine nije objavila nijedan nauni tekst. U to vreme, okre-

nula se knjievnosti i novinar-stvu, pa je pisala prie, pozo-rine kritike i tekstove za novine.

Univerzitetska karijera

Sonja se matematici vratila 1880. Godine, kada je svojim radom o integralima uestvo-vala na naunoj konferenciji. Tada je odluila da ode u Berlin kod svog profesora Vajertrasa, sa kojim je stalno bila u kon-taktu. Nedugo nakon dolaska u Berlin, njen mu, sa kojim je dobila erku, izvrio je samou-bistvo zbog neuspeha na poslu. U tom tekom trenutku, jo vie se okree nauci i radi mnogo. 1883. godine pozvana je da priv-remeno predaje na Univerzitetu u Stokholmu, ali se nakon pet godina to zaposlenje pretvorilo u stalno, da bi vremenom postala i ef katedre za meha-niku. To je bio presedan u tada-njem svetu, koji je oznaio pozi-tivnu promenu tretiranja ena u nauci. Bila je i urednik matematikog asopisa Acta Mathematica. Tada u njen ivot ulazi jo jedan mukarac, profe-sor iz Moskve, Maks im Kovaljevski, koji je doao u Stokholm da dri predavanja. Nakon Stokholma, Maksim je otiao u Pariz i pozvao Sonju da mu se pridrui. Meutim, kako je to znailo da mora da se odrekne svog univerzitetskog rada, ponudu je odbila, ali je stalno putovala kod njega u Pariz.

elela je da svoju profesor-sku karijeru ostvari i u otadbini, pa se vraa u Rusiju 1889. godine. Iako je iste te godine

izabrana za dopisnog lana Imperatorske akademije nauka i dobila poasnu doktorsku titulu iz matematike, to nije bilo dovoljno da se zaposli kao profe-sor. Zbog toga se opet vraa u Stokholm. Pokazalo se da njena sredina jo uvek nije bila spre-mna da prihvati enu romskog porekla kao ravnopravnog lana zajednice.

Knjievni rad

Sofija Kovalevska je u knjievnosti pronalazila povre-meni odmor od matematikih problema i to je bio njen nain da svoj ivot okupira i ispuni drugim stvarima, koje su izvan matematike. Jednom je rekla da je nemogue biti dobar matema-tiar, ako istovremeno nisi i pes-nik u dui. Napisala je roman Uspomene iz detinjstva na rus-kom jeziku, koji je objavljen 1880. godine. Zatim ga je pre-vela na vedski 1889. godine i objavila pod nazivom Sestre Rajevske. Autorka je jo dva romana Nihilist i Nihilistkinja. Tokom boravka u Stokholmu, sa drugaricom Anom Lefler napisala je pozorini komad Borba za sreu. Pisala je jo i eseje, pesme, drame.

Njen ivot prerano je zavr-en 1891. godine, od posledica upale plua. Profesor Karl Vajertras nakon njene smrti rekao je: Ljudi umiru, ideje ostaju. Dovoljno bi bilo da emi-nentnu Sofijinu linost potom-stvo pamti zbog genijalnostii njenog matematikog knjievnog dara. Na to treba dodati i da se tokom ivota susretala sa mno-gim preprekama i vidovima ospo-


Romi u svetu

ravanja, neprihvatanja, i kao ena i kao naunik. Meutim, to je nije spreilo da se, svojim

znanjem i trudom, izbori za svoja prava i dobije zaslueno mesto, kako u nauci, tako i u

borbi za ostvarivanje enskih prava.

Tijana ubrilo


Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Ma|arska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slova~ka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, ^e{ka 1. Jul 2010 - 30. jun 2011,

Jul 2014. - Jun 2015.

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA,DR@AVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

UPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.

DECADE OF

ROMAINCLUSION

2005 - 2015

BOSNA IHERCEGOVINA

mese~nik kancelarije za inkluziju roma - početna 40/srpski.pdf · tiraž: 1000 primeraka adresa:...

Documents