Biblioteka

OVAKO SE @IVELO

Novi vek

BEOGRAD IZME\U DVA RATA

(1918–1941)

Autor

mr Radina Vu~eti}

Ilustrator

Vladimir Bursa}

Urednik edicije

dr Vesna Biki}

Saradnik istra`iva~

Milena Trutin

Grafi~ki dizajn

Danijela Paracki

Du{an Pavli}

Lektor

Dragana Rakovi}

Grafi~ka priprema

D_sign, Beograd

[tampa

Publikum, Beograd

Tira`

2.000

Izdaje

KREATIVNI CENTAR

Gradi{tanska 8, Beograd

tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659

www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

930.85(497.11)"1918/1941"(02.053.2.025.2)

316.728(497.11)"1918/1941"(02.053.2.025.2)

VU^ETI], Radina, 1972

Beograd izme|u dva rata : (1918-1941) / Radina Vu~eti} ; [ilustrator

Vladimir Bursa}]. – Beograd : Kreativni centar, 2010 (Beograd : Publikum).

– 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (#Biblioteka #Ovako se `ivelo. Novi vek)

Tira` 2.000. – Hronolo{ka tablica: str. [33]. – Registar.

ISBN 978-86-7781-764-0

a) Svakodnevni `ivot – Beograd – 1918-1941

b) Beograd – Kulturna istorija – 1918-1941

COBISS.SR-ID 174598668

S A D R @ A J

Moderna prestonica

2

[iroke ulice, visoke zgrade

4

Beogradski privrednici

8

Stanica Orijent ekspresa

10

Udobni stanovi

12

I lepota i zdravqe

14

Moderna `ena

16

Nova moda, nov izgled

18

Beogradska brza hrana

20

U ritmu plesa

22

Sportovi u prirodi

24

Obrazovawe i nauka

26

Novi mediji

27

Boja, oblik, pokret i avangarda

28

Kraj jedne epohe

30

Indeks

32

Hronolo{ka tablica

OVAKO SE @IVELO NOVI VEK

Branko Krsti}, reqef sa fasade Automobilskog predstavni{tva

BEOGRAD

IZME\U DVA RATA

(1918–1941)

NOVI VEK

OVAKO SE @IVELO

Radina Vu~eti}

Po zavr{etku

Prvog svetskog

rata, u vreme novog evropskog poleta, prestonica novostvorene Kraqevine

Jugoslavije ubrzano se modernizovala i prihvatala evropske modele `ivota.

U Beograd, koji je dobio status politi~kog, administrativnog, kulturnog i

privrednog centra dr`ave, slivali su se stanovnici iz unutra{wosti Srbije,

ali i iz cele Jugoslavije. Orijentalna varo{ nestajala je u vrtlozima ubrzanih

modernizacijskih procesa, a nicao je novi grad.

Ulicama su se kretali luksuzni automobili,

a iz no}nih barova dopirali su zvuci xeza.

Moderna prestonica

Najpopularniji evropski umetnici i svetske

zvezde gostovali su u Beogradu – balerina Ana

Pavlova, pijanista Artur Rubin{tajn,

indijski pesnik Rabindranat Tagor,

plesa~ica Xozefina Bejker, holivudska

zvezda Dolores del Rio… Tih godina

Beogra|ani su u Narodnom pozori{tu

slu{ali Mocartova dela u izvo|ewu

Berlinske opere i peva~e Milanske

skale i gledali Hamleta u izvo|ewu

engleskih pozori{nih trupa.

Prestonica je nastojala da bude evropska

u svakom smislu. Otvaraju se francuska

i engleska obdani{ta, a u

kwi`arama se pojavquju

francuske i engleske

kwige. Ono ~ega nije

bilo u kwi`arama,

moglo se naru~iti

po{tom iz Pariza.

2

Dolores del Rio

Xozefina Bejker

Me|uratni Beograd bio je izlo`en migracionom bumu.

Samo u prvoj poratnoj deceniji broj stanovnika glavnog

grada pove}ao se na 111.739, a pred izbijawe Drugog

svetskog rata Beogra|ana je bilo skoro tri puta vi{e –

oko 320.000.

Cepelin nad Beogradom

Francuska {kola u Rankeovoj ulici

3

„Putnik koji poseti

Beograd divi se ne samo

lepoti wegovog polo`aja i

wegovim spomenicima ve}

i neverovatnom razvoju ovog

grada, ~iji je rast vidqiv

golim okom. Ose}a se da je

stara turska palanka

niskih i tro{nih ku}a,

krivudavih uli~ica i

nemogu}e kaldrme ustupila

mesto modernom gradu, u

kojem je ostalo samo ne{to

retkih tragova ne tako

davne pro{losti.

Grad od betona i ~elika,

prestonica dr`ave koja

broji petnaest miliona

stanovnika, razvija se

uistinu ameri~kom

brzinom.“

Milo{ Crwanski

Tokom 1923. zavr{en je Generalni

urbanisti~ki plan Beograda. Tada

je prvi put u wegovoj istoriji

izneta koncepcija o pro{irewu

grada na levu obalu Save i na

Veliko ratno ostrvo i Adu

Ciganliju, koja bi postala

sportsko-rekreativna zona. Ve}

tad je mesto na kojem je kasnije

nastao Novi Beograd smatrano

prostorom za grad budu}nosti. Ideja da se izgradi naseqe na mestu na

kojem se nalazi dana{wi Novi Beograd

nai{la je na mnogo otpora i neslagawa.

Bilo je onih koji su smatrali da tu

treba zasaditi {umu, a ne podi}i

nov grad, uz obrazlo`ewe da je nemogu}e

i skupo graditi na mo~varnom terenu.

Generalni urbanisti~ki plan

Beograda iz 1923. godine

Beograd no}u

Ve} u prvoj posleratnoj

deceniji prestonica se

u potpunosti promenila.

Mnoge ulice Beograda

dobile su nov izgled

jer su umesto starih

ku}a podignute

moderne palate, a na

doju~era{wim wivama

i ledinama nikli su

novi kvartovi.

Centar grada izgledao je evropski. Tome je doprinelo podizawe niza javnih zgrada

– fakulteta oko Kapetan Mi{inog zdawa, Kolar~evog narodnog univerziteta,

Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerzitetske biblioteke, kompleksa

univerzitetskih klinika, Beogradskog sajma, Glavne po{te… Grad se {iri

i u pravcu Top~idera i Dediwa – na mestu

nekada{wih vinograda parceli{e se zemqa

i ni~u elitna naseqa s luksuznim vilama.

[iroke ulice, visoke zgrade

Zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti

Od uskog krivudavog sokaka, punog ba{ti ogra|enih

plotovima, Knez Mihailova je u me|uratnom periodu

postala trgova~ki centar grada, u`urbana i ure|ena glavna

beogradska ulica puna luksuznih radwi.

[etali{te se pru`alo od po~etka Knez Mihailove do

zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti. Ta granica

va`ila je samo za mla|i svet, dok su ostali {eta~i i{li do

Kalemegdana. Posle pet ~asova po podne, kad je po~iwala

{etwa korzoom, saobra}aj u ovoj ulici bio je zabrawen.

Simbol modernog Beograda postaju i Terazije, preko kojih jure automobili i tramvaji, prolaze

qudi u modernoj ode}i. Pisac Bo{ko Tokin zabele`io je: „Svetlosne reklame ble{te.

I jo{ samo ko{ava kvari raspolo`ewe. Svet se nabio u kafane. Kod Moskve svira xez,

a kod Takova i [i{ka mezeti{u se srpski specijaliteti.“

4

Zbog poja~anog saobra}aja neke ulice

se pro{iruju, na primer Prizrenska,

Brankova, Vase ^arapi}a i Uzun Mirkova,

a prosecaju se i nove – Vlajkovi}eva,

Palmoti}eva, Majke Jevrosime i Knez

Miletina (dana{wi Bulevar despota

Stefana). Tako nastaju novi stambeni

kvartovi i {iri se centar grada.

Knez Mihailova ulica

Od urednika pariskog Matena Beograd dobija niz komplimenata:

„Na prvi pogled imam utisak kao da prolazim velikim pariskim

bulevarima. S obe strane {iroke makademizirane {oseje,

di`u se u dalekoj perspektivi grandiozne zgrade sa pet-{est

spratova, gde konkuri{e naj~istiji rokoko s krajwim kubizmom.

Prizemqe je zauzeto luksuznim radwama, ~iji izlozi blistaju

usred dragocenog mramora i niklovanog metala…“

Uz Prizrensku ulicu na hotelu Balkan

dozidana je sala sa velikim lu~nim prozorima.

Paralelno s ovim, javio se pokret

za savremenu, modernu arhitekturu,

po ugledu na stilove iz sredwe

Evrope, najvi{e ^e{ke i Nema~ke,

i grupa projektanata koja je

zastupala moderni pravac polako je

preuzela vo|stvo u arhitektonskom svetu Beograda.

Kao zna~ajni objekti moderne arhitekture u Beogradu ostali su

o~uvani De~ja klinika u Tir{ovoj ulici arhitekte Milana

Zlokovi}a i nova Astronomska opservatorija Jana Dubovija.

Zgrada Ministarstva saobra}aja, s torwem

na kojem je sat i sa sna`nim reflektorima

Najskladniju arhitektonsku celinu u

ovom periodu ~inila je grupa zgrada

ministarstava sagra|enih posle

Prvog svetskog rata u delu oko ulica

Kneza Milo{a i Nemawine.

5

Zgrada Univerzitetske biblioteke

Najve}i broj javnih zgrada gra|en je u duhu

eklekticizma (osnova u klasi~noj i renesansnoj

arhitekturi) ili akademizma (klasicisti~ki stil

kao osnova). Primeri su zgrade Univerzitetske

biblioteke, Ministarstva finansija,

Ministarstva saobra}aja i mnogi fakulteti.

Jedna od zgrada Astronomske opservatorije na Zvezdari

Nova zgrada palate Albanija izgra|ena je 1939. godine

STARA I NOVA ALBANIJA

Simbol nekada{weg, orijentalnog Beograda –

kafana Albanija, podignuta sredinom XIX veka,

bila je niska,

oronula zgrada,

ispred koje se

nalazio ~uveni sat,

mesto sastajawa

Beogra|ana. Sukob

dva sveta – sveta

zadimqenih

kafana u

orijentalnim

uxericama i sveta novih, proevropskih qudi zavr{io se krajem

1939. godine ru{ewem stare zgrade i podizawem nove, izgra|ene

u modernisti~kom stilu. Ova prva moderna vi{espratnica u

tada{wem Beogradu ujedno je bila i najvi{a zgrada na Balkanu.

Kafana Albanija 1921. godine