mediacija

ПОСРЕДОВАЊЕ (МЕДИЈАЦИЈА)

• Медијација за собом има веома дугу, чак вишемиленијумску историју.

• Тек у последњих неколико деценија доживаљава своју пуну афирмацију и ширење домена примене на најразличитије сфере друштвеног живота.

• Библија помиње Исуса као медијатора-посредника између бога и човека речима “јер постоји један бог, и један посредник између бога и човека, човек Исус Христ.”

• Религиозне институције и свештенство најчешће су на себе преузимали улогу медијатора у сукобима између својих припадника или других лица која су се међусобно спорила.

• Све до ренесансе црква је у западној цивилизацији била централна институција за посредовање и решавање конфликата.

• Свештенство је учествовало у решавању породичних сукоба и кривичних ствари и посредовало у дипломатским споровима међу племством.

• Бјанки описује како је свештенство асистирало као посредник између две породице у случају који се односио на силовање. Породице су се споразумеле да се спор реши плаћањем новчане накнаде жениној породици и обећањем помоћи у проналажењу мужа.

• Јеврејски свештеници (рабини) и рабински судови су у Европи посредовали у споровима између припадника ове вероисповести.

• Пракса примене медијације у решавању спорова није ограничена на западну културу.

• Медијација је можда и у већој мери примењивана у Кини и Јапану, где су религија и филозофија ставили јачи нагласак на социјални консензус, морално убеђивање и постизање равнотеже и хармоније у међуљудским односима.

• Медијација се и данас широко примењује у Народној Републици Кини кроз Народне мировне комитете.

• И у Латинској Америци постоји дуга историја примене медијације.

• Медијација се примењује и у Африци, најчешће као средство коме суседи прибегавају приликом решавања својих спорова.

• У највећој мери, медијација је историјски у различитим културама била примењивана од стране људи са неформалном обуком, а медијатори су обично своју функцију вршили у контексту неке друге дужности или функције.

• Тек од почетка двадесетог века може се говорити о формалној институционализацији медијације.

• Прва арена у којој је медијација формално институционализована, и то у САД, је подручје односа између радника и послодаваца.

• 1913. године установљено је савезно министарство за рад, а у оквиру њега, Комисија за концилијацију именована је са задатком да решава спорове између радника и послодаваца.

• Ова комисија је временом прерасла у Концилијаторски сервис САД, а 1947. године је реконституисана као Федерална служба за медијацију и концилијацију.

• Од средине 60-тих година, медијација се убрзано развијала као формализован и широко распрострањен приступ решавању спорова.

• У сектору односа унутар заједница, федерална влада је финансирала “Центре за суседску правду” који су пружали бесплатне или јефтине медијаторске услуге у решавању спорова на ефикасан, јефтин и неформалан начин.

• Многи од ових центара су иниституционализовани и постали су део програма градских власти, судова или јавних тужилаштава за алтернативно решавање спорова.

• Медијација је можда највећу експанзију доживела у области породичноправних односа.

• Правосудни систем и појединици пружају услуге медијације у споровима поводом издржавања деце и бракоразводним споровима, споровима поводом усвојења и лишавања родитељских права, као и брачним споровима који се односе на насиље у породици.

• У породичноправним споровима, споразуми који се постижу применом медијације често су много прикладнији и примеренији суштини сукоба у односу на наметнуте одлуке судова.

• Модели примене посредовања су различити:

1. Обавезни, судски анексирани програми, који подразумевају обавезу страна да покушају са медијацијом пре него што свој случај изнесу пред суд;

2. Добровољни судски програми; и3. Облици приватне праксе – самостални

практичари, партнерства и приватне непрофитне агенције.

• Медијација се користи унутар и између организација ради решавања интерперсоналних и институционалних спорова (појединачни спорови запослених, спорови између чланова руководства, међудепартмански конфликата, сукоби између различитих компанија).

• Користи се и у решавању различитих спорова у области екологије и јавне изградње.

• Налази примену и у споровима између станодаваца и закупаца, у случајевима повређивања, споровима насталим у вези са вршењем полицијских послова, као и у области заштите потрошача.

Искуство у Србији

• Превелика оптерећеност судова предметима, као и њихова готово пословична неефикасност у раду, наметнули су потребу за изналажењем алтернативних путева и средстава чијом би се применом, са једне стране побољшала ажурност и ефикасност у раду, а са друге, гарантовао, а по могућству и унапредио, квалитет правне заштите коју они пружају.

• У амбијенту све веће отворености земље према свету, а у циљу решавања уочених проблема, прибегло се различитим покушајима реформи у домену организације и функционисања правосуђа чији је заједнички именитељ усвајање и примена принципа, метода и модела изграђених и већ афирмисаних у земљама Западне Европе и Сједињеним Америчким Државама.

• Зато су 2002. године председници првостепених судова опште надлежности и трговинских судова донели одлуку о спровођењу “Недеље поравнања”.

• Овом Одлуком предвиђена је примена медијације у парничним предметима старијим од три године, као и кривичним предметима за кривична дела за која су запрећене блаже казне – новчана казна или казна затвора до једне године, а за која се гони по предлогу оштећеног или по приватној тужби.

• Овај пројекат био је реализован у свим судовима у Србији, и то са релативно добрим успехом (14.55%).

• И анкете спроведене након окончања “Недеље поравнања”, несумњиво су указале на безрезервну подршку судија, медијатора и странака оваквој идеји, док је међу адвокатима испољена резервисаност, због наводне маргинализације њихове улоге у спровођењу поступака медијације.

• Неспорно је да је медијација експедитивнији, јефтинији и процедурално једноставнији начин решавања спорова у односу на судске методе.

• Омогућава странама у спору да, неометене строгим процедуралним правилима, и неоптерећене представом о одлучујућем ауторитету лица пред које износе свој случај, разоткрију своје скривене интересе и ослободе се емоционалног терета.

• Потпуна контрола над исходом поступка подстиче стране да интензивирају размену корисних и, за успешно решење сукоба, неопходних информација, без страха од њихове злоупотребе у евентуалном судском поступку који би уследио након безуспешно окончаних преговора (тајност).

• Стране су у већој мери мотивисане да се добровољно придржавају споразума постигнутих у медијацији (због садржине и начина доласка до решења).

ЗАКОН О МЕДИЈАЦИЈИ(посредовању)

• Донесен је 2005. године• Садржи правила поступка посредовања – медијације у

спорним односима различите садржине, а нарочито у:• Имовинскоправним односима физичких и правних лица, • Трговинским односима, • Породичним односима, • Радноправним односима и • другим грађанскоправним односима, • Управноправнима односима и• Кривичноправним односима, којима стране могу

слободно да располажу, уколико законом није прописана искључива надлежност суда или другог органа.

• Одредбе Закона се примењују независно од тога да ли се посредовање обавља пре или после покретања поступка за решавање спора, са или без упута суда или другог органа.

• Одредбе закона се не примењују на спорове поводом отказа уговора о раду и исплате минималне зараде.

• Посредовање је сваки поступак, без обзира на његов назив, у којем стране желе да спор реше уз помоћ једног или више посредника – медијатора, који странкама помажу да постигну споразум.

• Посредник није овлашћен да странкама намеће обавезујући споразум.

Начела поступка

1. Добровољност – посредовање се спроводи на основу изричите сагласности странака.

2. Једнакост и равноправност странака – у поступку посредовања странке имају једнака права, оне су равноправне, а посредници морају да поступају независно и непристрасно.

3.Приватност поступка – у поступку посредовања, јавност је искључена.

• У поступку учествују странке, њихови законски заступници и пуномоћници, а са дозволом странака и трећа лица.

• Сва лица која учествују у поступку посредовања дужна су да поштују начело приватности поступка.

4. Поверљивост – све информације, предлози и изјаве везани за поступак посредовања су тајни, уколико се стране нису друкчије споразумеле, осим оних који се морају открити у складу са законом или у циљу примене или спровођења споразума о поравнању, као и када то јавни интерес налаже.

• Информације, предлози и изјаве изнети у току поступка посредовања и предлози дати искључиво у сврху измирења, не могу се користити у неком другом поступку.

• Информације, предлоге и изјаве изнете у току медијације суд или други орган који води поступак неће прихватити уколико буду понуђени.

5. Хитност – поступак посредовања је хитан.

Покретање поступка

• Уколико се стране нису друкчије споразумеле, поступак посредовања започиње прихватањем предлога за покретање поступка.

• Ако се страна која је примила предлог за спровођење поступка посредовања у року од 15 дана од дана пријема предлога, или у року за одговор који је наведен у предлогу не изјасни, сматра се да је предлог за посредовање одбијен.

Спровођење поступка

• Стране могу да се споразумеју о начину на који ће се поступак посредовања спровести.

• Уколико стране не постигну споразум, посредник ће спровести поступак на начин који сматра одговарајућим, имајући у виду околности спорног односа и интересе које странке желе да остваре, уз поштовање начела хитности.

• Посредник може да води заједничке и одвојене разговоре са странама, као и да, уз сагласност једне странке, другој пренесе и предочи предлоге и ставове о појединим питањима.

• Посредник може да даје предлог могућих начина за решавање спора, али не и предлог самог решења.

Окончање поступка

• Поступак посредовања се окончава: 1. закључењем споразума странака;2. одлуком посредника, после консултације са странкама, да се поступак обуставља, јер даље спровођење није оправдано; и3. изјавом странке о одустајању од даљег поступка.

Застарелост и преклузија

• Покретањем поступка посредовања не прекида се застаревање потраживања.

• Покретање поступка посредовања не утиче на законске рокове за покретање и вођење одговарајућег поступка, осим када је посредовање процесни услов за покретање тог поступка по посебним прописима.

ПОСРЕДОВАЊЕ ПОСЛЕ ПОКРЕТАЊА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

• Када странке парничног поступка предложе или суд оцени да би спор могао успешно да се реши посредовањем, упутиће странке на поступак посредовања.

• Суд упућује странке на поступак посредовања по пријему одговора на тужбу или после одржаног припремног рочишта.

• Суд може и у каснијем току парничног поступка, све до његовог правноснажног окончања, да упути странке на посредовање.

• Поступак посредовања на који је странке упутио суд може да траје 30 дана.

• Суд или други орган може да продужи време трајања поступка посредовања из оправданих разлога, на захтев посредника или странака.

• У поступку по жалби, судија известилац ће на предлог странака и уз њихову сагласност упутити странке на поступак посредовања, одредити рок од 30 дана за окончање овог поступка, и застати са поступком одлучивања о жалби.

• Посредник у поступку по жалби може да буде само судија.

• Ако поступак посредовања није успео, а у сваком случају по протеку рока од 30 дана од дана упућивања, наставиће се поступак одлучивања о жалби.

• Дејства споразума постигнутог у поступку посредовања зависе од воље странака и форме у којој је споразум закључен.

• Посредник је дужан да обавести странке о могућим дејствима постигнутог споразума и о начину испуњења обавеза које су њиме преузете.

• На захтев странака, посредник ће учествовати у сачињавању и изради споразума.

• Споразум постигнут у поступку посредовања, закључен пре покретања или у току парничног поступка, има снагу вансудског поравнања, уколико је састављен у писменој форми и није противан јавном поретку.

• Посредник је дужан да о споразуму постигнутом у поступку посредовања без одлагања обавести суд пред којим је покренут парнични поступак.

• Споразум који стране постигну у поступку посредовања има снагу судског поравнања ако га на записник узме судија, након оцене да је сагласан са јавним поретком.

• Ако се не постигне споразум у поступку посредовања због несагласности о правним питањима, стране могу постићи писмену сагласност о чињеничним питањима. Та сагласност их обавезује у даљем поступку, ако је сагласност оверио посредник или други овлашћени орган и ако су се стране одрекле тајности података из те сагласности.

• На закључење, дејства и престанак споразума, постигнутог у поступку посредовања, сходно ће се примењивати одредбе Закона о облигационим односима, које уређују вансудско поравнање, као и Закона о парничном поступку које уређују судско поравнање.

ПОСРЕДНИК

• Посредник је трећа неутрална особа која посредује између две стране у спору у циљу решавања њиховог спорног односа, а у складу са начелима посредовања.

• Посредовање могу обављати судије, адвокати и други истакнути стручњаци из различитих области, у зависности од врсте спорног односа у коме посредују.

• Председник суда, односно старешина другог органа, именује посредника из реда истакнутих стручњака, који испуњавају услове за обављање посредовања, предвиђене Законом, и уписује га у Списак посредника.

• Именовање и упис посредника у Списак врши се на основу захтева заинтересованог лица који може бити упућен и преко Организације посредника.

• О упису, председник суда, односно старешина, обавештава организацију посредника.

• Посредник мора да испуњава следеће услове:1. да има високу стручну спрему;2. најмање пет година радног искуства у поступцима решавања спорова и конфликата;3. да је прошао програм обуке за посредника;4. да је уписан у Списак;5. да није под истрагом и да није осуђиван за намерно почињено кривично дело;6. да је достојан за обављање посредовања.

• У споровима са страним елементом, посредник може да буде и страни држављанин, ако је овлашћен да обавља послове посредовања у другој држави.

• У случају посредовања пре покретања судског поступка, стране споразумно бирају посредника, или се обраћају председнику суда ради одређивања посредника са Списка.

• У случају посредовања после покретања судског или другог поступка, странке споразумно бирају посредника са Списка.

• Уколико се странке не споразумеју, председник суда одређује посредника са Списка по редоследу на Списку.

Искључење

• Посредник се мора искључити уколико је судећи судија, арбитар или суди истим странама у другом спору или је лице које поступа или је поступало у неком другом поступку.

• Посредник не може бити адвокат који заступа једну од страна у поступку или ју је раније заступао, нити њен законски заступник или старалац или је то био.

Изузеће

• Посредник се мора изузети из поступка посредовања у којем има лични интерес, или ако постоје друге околности које доводе у сумњу његову непристрасност.

• Посредник је дужан да странке обавести о свим околностима које би могле да доведу у сумњу његову непристрасност.

• Посредник може водити поступак посредовања, уколико су странке, након што су обавештене о постојању околности које доводе у сумњу његову непристрасност, дале сагласност да он води поступак.

Дужности посредника

• Посредник је дужан да води и оконча поступак посредовања, без одуговлачења.

• Посредник не може странама да намеће решење.

• Посредник је дужан да посредује на неутралан начин, без икаквих предрасуда.

• Посредник не може давати обећања нити гарантовати резултат поступка.

Права посредника

• Посредник има право да се упозна са околностима спорног односа.

• Стране су дужне да посреднику доставе потребне податке и своје виђење спорног односа.

• Стране су дужне да посреднику доставе доказе, потребне ради оцене да ли је постигнути споразум у супротности са јавним поретком.

• Посредник има право на трошкове.

Одговорност посредника

• Посредник одговара за штету коју нанесе странама према општим правилима о одговорности за штету.

ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

• Странке се могу споразумети о трошковима посредовања.

• Трошкове посредовања странке предујмљују на једнаке делове.

• Када је поступак посредовања окончан споразумом, свака странка сноси своје трошкове, а трошкове посредника странике сносе на једнаке делове, ако у споразуму нису друкчије одредиле.

• Када поступак посредовања није успео, а до посредовања је дошло у току другог поступка, о трошковима посредовања одлучиће се у другом поступку уз коначну одлуку.

• Када поступак посредовања није успео, а странке су покренуле поступак посредовања пре другог поступка, свака странка сноси своје трошкове, а трошкове посредника на једнаке делове.

• Трошкови се одређују према адвокатској Тарифи.