maturski stakleni proizvodi

ЕКОНОМСКА ШКОЛАБИЈЕЉИНА

ЗАВРШНИ РАД

Тема: СТАКЛЕНИ ПРОИЗВОДИ

Професор: Ученик:

Економоска школа/Завршни рад Стаклени производи

Мај, 2010.

2


САДРЖАЈ:

УВОД..............................................................................................................3

1. СТАКЛО-ПРОИЗВОДЊА СТАКЛА......................................................4

1.1. Сировине за производњу стакла........................................................4

1.2. Технологија производње стакла........................................................5

1.2.1. Производња стакла - процес уобличавања................................6

1.2.2. Процес дораде уобличених стаклених предмета......................7

2. СВОЈСТВА СТАКЛА...............................................................................9

2.1. Квалитет стаклених производа..........................................................9

2.1.1. Недостаци на стаклу..................................................................10

2.2. Испитивање стакла...........................................................................10

3. ТРГОВАЧКЕ ВРСТЕ СТАКЛА.............................................................11

4. АСОРТИМАН СТАКЛЕНИХ ПРОИЗВОДА.......................................13

4.1. Специјалне врсте стаклене робе......................................................14

4.2. Складиштење стакла.........................................................................15

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................16

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................17

3


УВОД

У Египту је пронађен стаклени предмет за који се верује да је стар преко 4.200 година, те се предпоставља да су стари Египћани први пронашли начин прављења стакла. Феничански трговци су упознали са вештином прављења стакла и остале народе са којима су уживо трговали. Верује се да су Феничани први почели да производе дувано стакло, тако да су они пронашли дуваљку. И Римљани су умели правити стакло, што доказују многи стаклени предмети нађени у рушевинама Помпеје и Херкуланума, градови затрпаних ерупцијом Везува у I веку наше ере. У средњем веку је била на гласу као произвођач стакла Венеција, у којој се производило познато „мурино“ стакло, које се и данас производи и јако је цењено. Научна достигнућа у хемији и технологији омогућила су да се производња стакла стално усавршава и да је достигла данашњи степен развоја.

Стаклом се називају просте или сложене смеше силиката или бората у амрфном стању. О појму и саставу стакла, као и о подели, добијању, складиштењу и производњи стакла говориће се опширније у наредном тексту...

4


1. СТАКЛО-ПРОИЗВОДЊА СТАКЛА

Данас, производња стакла представља значајну идустријску грану. Јер, стакло, поред тога што се користи у огромним количинама за грађевинске сврхе, примењује се као амбалажни, конструктивни и основни материјал за оптичке инструменте, у индустрији саобраћајних средстава, за украсне предмете итд.

Стакло је чврста супстанца која нема констатан састав, већ представља очврслу смесу више стопљених металних силиката. Оно је незамењив материјал за:

- израду финог посуђа,- грађевинског и лабараторијског стакла,- амбалаже за пиће, фармацеутске и хемијске производе и сл.

У техничком стаклу мора силицијум-диоксид SiO2, бити везан за најмање два оксида, и то један мора бити калцијум оксид, а други алкалијски оксид (натријумов или калијумов). Из овог закључујемо да се обичне врсте стакла састоје од натријум-оксида, калцијум-оксида и силицијум-оксида. Међутим, у пракси као основне сировине не користимо оксиде, већ друге погодне спојеве који у току процеса прераде прелазе у одговарајуће оксиде. Као основне сировине за производњу стакла узимамо: кварцни песак (SiO2), натријум-сулфат (Na2SO4), калијум карбонат (K2CO3) и олово-оксид (Pb3O4). Међутим, ако желимо добити специјалне врсте стакла са специфичним особинама, онда, поред наведених основних сировина, користимо још и оксиде алуминијума, бора, цинка, кадмијума, фосфора и др.

1.1. Сировине за производњу стакла

Поред основних сировина, у производњи стакла користимо и помоћне сировине, а то су:

- средства за бистрења и обезбојавање,- средства за бојење и - средства за нагризање и матирање.

Средства за бистрења и обезбојавање имају задатак да потпуно избистре стаклену масу како бисмо добили сасвим безбојно стакло. За ову сврху најчешће користимо чилску шалитру и манган-диоксид.

За бојење стакла користимо металне оксиде који се додају у растаљену стаклену масу. Тако, нпр. оксид мангана, боји стакло црвеном и љубичастом бојом, оксиди хрома и кобалта плавом бојом итд.

Од средстава за нагризање и матирање стакла најчешће се користи или флоуроводична киселина или кварцни песак под притиском.

Основна сировина у производњи стакла која учествује у саставу сировинске смеше са 60-70% је кварцни песак (SiO2), као што је већ поменуто. Како је то природни материјал, он саджи веће или мање количине нечистоћа, од којих су најнепожељнији гвоздени оксиди, који дају стаклу нежељену жуту или зелену боју. Стога се квалитет сировине вреднује према садржају ових примеса. Остале сировине су минерали који се разлажу при загрејавању на оксиде у ослобађање гасова.

5


1.2. Технологија производње стакла

Производња стакла може се поделити у неколико појединачних процеса:

- припрема сировина,- топљење сировина,- уобличавање стакла,- дорада уобличених стаклених предмета:

- техничка обрада стакла и- декоративне обраде стакла.

Пре него што се приступи производњи стакла потребно је сировине припремити. Сировине се узимају у одређеном омеру у зависности од тога коју врсту стакла желимо добити. Сировине је потребно прво дробити затим сијати и, на крају, добро измешати. Кварцни песак мора се добро испрати у солној киселини да би се уклонила једињења жељеза јер и најмање количине жељезних спојева боје стакло.

Припремљене и добро измешане сировине подвргавају се процесу топљења. Топљење се може обавити у два типа пећи:

- пећи са лонцима,- коритасте пећи.

Пећи са лонцима мање се примењују, а користе се за добијање специјалних висококвалитетних стакала (у првом реду оптичких стакала) или за производњу више врста стакала. Лонци су израђени од висококвалитетне ватросталне глине уз додатак шамотног брашна. Један лонац може примити 800-1200 kg. Лонци напуњени материјалом стављају се у пећи које се загријавају или генераторским или земним гасом. Ако се загријавају помоћу генераторског гаса, онда користимо регенераторе.

Рад у пећима са лонцима је дисконтинуиран јер се материјал прво топи, после тога бистри и, најзад, уобличава. Један производни циклус траје око 24 сата.

Коритасте пећи су пламене пећи које се данас највише примењују, а користе се првенствено за масовну производњу стакла. Припремљени материјал уноси се у пећ и ту, у првој фази, долази до топљења масе. У средњем делу пећи температура је највиша и овде се врши бистрења и обезбојавање стаклене масе. Избистрена и обезбојена стаклена маса долази у трећи део пећи који се не грије и ту се стаклена маса охлади на температуру која је подесна за уобличавање стаклене масе. Температура топљења износи износи и до 1500оC, док се уобличавање обавља на температури од 700 до 900оC.

Коритасте пећи загријавају се помоћу генераторског или земног гаса и имају такође регенераторе за предгријавање гаса и зрака. Процес производње у овим пећима је континуиран, а пећ може примити и до 1500 тона материјала.

За производњу стакла могу се користити и елекртичне пећи чија се предност манифестује у томе што им се лако може регулисати температура. Ове пећи мањег су капацитета и могу примити до 150 тона материјала.

6


1.2.1. Производња стакла - процес уобличавања

Хомогенизована истопљена стаклена маса подвргава се процесу уобличавања које се може обавити на четири начина:

- дувањем,- пресовањем,- хоризонталним ваљањем и- извлачењем.

Дувањем се уобличавају стаклени предмети помоћу специјалне дуваљке. Дуваљка се умаче у растопљену стаклену масу и на њу се нахвата одређена количина те масе, а на другу страну дуваљке радник дува и уз помоћ одређеног калупа добија одговарајући облик предмета. Вешт дувач ради и без калупа и при томе добија разне стаклене предмете који могу имати и високоестетска својства (кристално стакло, украсни предмети и сл.). Дување се данас примењује у индустријској пракси за масовну производњу боца на Овеновој машини.

Слика бр. 1: Кристално стакло

Пресовање се обавља у калупима где се врши уобличавање под притиском. И ови се предмети постепено хладе. Калупи су израђени од специјалних врста месинга, а процесом пресовања највише се производе роба широке потрошње: чаше, бокали, тањири, пепељаре итд.

Слика бр. 2: Стаклена пепељара

Ваљање је процес уобличавања стакла најчешће примењиван за производњу стаклених плоча које се користе за израду огледала, излога и армираног стакла. Армирано стакло се добија ако је ваљање подешено да се у средини стаклене масе налази жичано платно. Процес ваљања обавља се на тај начин да се растопљена стаклена маса ваља на специјалном столу помоћу нарочитих ваљака. Ако су ваљци гравирани, онда добијамо гравирано (орнаментно) стакло.

Слика бр. 3: Армирано стакло

7


Извлачење је метод уобличавања стакла при коме се производи равно стакло за прозоре и излоге. По овом поступку помоћу специјалних азбестних ваљака извлачимо из растопљене стаклене масе стаклену плочу одговарајуће дебљине. Дебљина плоче зависи од међусобне удаљености одговарајућег пара азбестних ваљака.1 На овај начин можемо извући стаклену плочу дебљине 2-11 mm. Процесом извлачења данас добијамо и стаклене штапиће, стаклене цеви и стаклену вуну.

Слика бр. 4: Стакло прозора

Поред ова четири главна процеса уобличавања стаклених производа постоји и процес центрифугирања, односно распоређивање стаклене масе по зидовима ротирајућих калупа користе се за шупље стакло цилиндричног облика.

1.2.2. Процес дораде уобличених стаклених предмета

Добијени стаклени производи у неким случајевима морају се подвргнути просецу дораде, било да бисмо их оспособили за одговарајућу употребу, било да бисмо их украсили како би им дали лепши изглед. Најважнији видови дораде стакла су:

- брушење,- гравирање,- матирање и- сликање.

Брушење се најчешће примењује код стаклених плоча које су добијене процесом ваљања будући да имају храпаве и неравне површине, а саме плоче су неуједначене дебљине. За грубо брушење употребљава се мешавина оштрог кварцног песка и воде, а за фино брушење фини смирков прах са водом. Дубоко брушење се примењује за украшавање луксузних предмета: ваза, посуда, украсних здела, сервиса итд., обично израђених од оловног стакла.

Гравирање је у принципу слично брушењу, само су цртежи и украси плићи, а на стакло се наносе разни цртежи, нпр. цвеће, ликови људи, животиња итд.

1 Машину је пронашао Фурко, 1925. год., она ради аутоматски и непрекидно. Специјална направа сутоматски реже плоче жељене површине и истодобно их спушта да падају на један сто, за које време се делимично охладе. На крају их радник обрезује у плоче нормираних површина. После се слажу у сандуке, умећући између листова и сандука сламу или други растресити материјал ради обезбеђења од лома.

8


Матирање има задатак да површину стакла чини фино храпавом, а обавља се или помоћу флуороводоничне киселине или помоћу кварцног песка под притиском.

Сликање се обавља помоћу финог праха састављеног од уља и прозирних и непрозирних различито обојених стакала. Ова смеса наноси се на стакло, а затим се овако насликано стакло жари, при чему уље сагори, а лако топиво обојено стакло истопи се на површину стакла.

Техничка обрада стакла обухвата термичке, механичке и хемијске поступке којима се повећава отпорност стакла или побољшавају његова оптичка и естетска својства. Ту спада:

- полирање и шлифовање, механички поступци при којима се користи абразивни материјал за отклањање неправилности насталих у процесу обликовања, као што је неуједначена дебљина равног стакла, грубе ивице предмета од стакла, неравнине и др.

Механичка и хемијска отпорност стакла може се повећати термичком обрадом у атмосфери извесних гасова, при чему на њима формира заштитни филм дебљине до 1 милиметра. Термичком обрадом која се назива каљање стакла, стакло се загријава на 500-580оC, а потом хлади на одређеном режиму којим се постиже равномерна расподела напона у целој запремини стакла.

Декоративна обрада стакла може се вршити током обликовања или накнадном површинском декорацијом обликованих предмета. Током обликовања стакла могу се уградити рељафни елементи декора. Може се користити и више боја.

Хемијска декоративна обрада – заснива се на способности хемикалија да растварају стакло. Краткотрајним излагањем стакла њиховом дејству стварају се микронеравнине. Декоративни премази су силикатне боје, раствор колоидног злата, метално сапуни, емајл и др. За украшавање јефтиних стаклених производа користе се налепнице које сагоревају на високој температури остављајући боју везану за стакло.

Слика бр. 5: Пример декорације стаклених чаша

9


2. СВОЈСТВА СТАКЛА

Својства стакла зависе од много фактора:

- хамијског састава,- чистоће,- примењене термичке и механичке обраде,- структуре,- величине стаклене површине и др.

Хемијски састав стакла није сталан па се према саставу дели на силикатна, братна и фосфатна. За робу широке потрошње значајна су само силикатна, која се према силикату који преовладава деле на: натријумова, калијумова, оловна, бор-алуминијумова, бор-силикатна, кварцна и др. Као што смо већ рекли да се се ове сировине користе и у изради специјалних врста стакала.

Густина стакла варира у широким границама од 2,2-7, што зависи од састава. Највећу густину има оловно стакло.

Термичка својства стакла, пре свега отпорност на нагле температурне промене, зависи од коефицијента ширења и провођења топлоте. Најотпорније је кварцно стакло, које подноси промене у интервалу 700оC и има око 10 пута већу отпорност од натријумовог, које је најнеотпорније.

Тврдоћа код обичног натријумовог стакла износи 5-7 по Мосовој скали2. Најмекше је олово, а најтврђе кварцно стакло.

Кртост стакла, тј. неотпорност на удар, може се поправити каљањем или додатком бор и алуминијум оксида. Каљено стакло је 4-6 пута отпорније на удар и притисак и ломи се на специфичан начин.

Отпорност на оштећења варира у зависности од димензија, квадратни облик подноси знатно мање оптерећење од правоугаоног.

Оптичка својства зависе од састава и обраде стакла. Најбоља оптичка својства има кварцно и оловно стакло.

2.1. Квалитет стаклених производа

Квалитет производа од стакла зависи од:- састава стаклене масе,- техничке и естетске обраде,- димензионалних одступања,- функционалности форме,- уметничке и естетске вредности дизајна и декоративне обраде,- као и од присуства грешака и нодстатака.

2 Мосова скала тврдоће је скала од 10 степени којом се одређује релативна тврдина минерала. Измислио ју је немачки минералог Фридрих Мос 1812. године.

10


2.1.1. Недостаци на стаклу

Код готових стаклених производа често наилазимо на веће или мање грешке које могу наступити или услед лоше припремљене сировинске мешавине или услед грешака које се могу појавити у току производње. Најчешће грешке које се појављују код стаклене робе су следеће:

- Таласи или пруге настају при извлачењу стаклене масе и, у већој или мањој мери, изобличавају предмете гледане кроз стаклену плочу под одређеним углом.

- Мехури су честице зрака или гаса величине преко 1 mm, уклопљене у стакленој маси. Уколико су на површини, могу бити провидни или прозрачни.

- Мехурићи су у стаклену масу уклопљене у затворене честице гаса или зрака величине испод 1 mm.

- Брадавице су, више или мање, истакнута прозрачна испупчења на површини стаклене плоче.

- Каменчићи су непрозрачни уклопци разних примеса (песак, шамот итд.) на површини стакла или у његовој маси.

- Огреботине на површини стаклене плоче потичу од спољних механичких повреда.

- Конци на површини стаклене плоче су грешеке настале при производном процесу које су по изгледу сличне огреботинама.

- Замућење и опалесценција настаје под утицајем влаге, површинског трења или услед неравномерног хлађења при производном процесу.

- Неправилности ивица или окрзнина на ивицама и угловима настају при сечењу или непажљивом руковању.

Грешке које умањују квалитет стаклених прозвода могу настати у различитим фазама производње или током манипулације готовим производима. Непожељна жућкаста и зеленкаста боја стакла је последица употребе недовољно чистих сировина. Дефекти могу настати при обликовању као нпр. неуједначена дебљина равног стакла или зидова посуђа, одступање од облика и димензија, несиметрично постављене ручице и сл. Током манипулације стаклом могу настати пукотине и огреботине као што је наведено. Ако је присутан неки недостатак стаклени производи се продају као роба са грешком.

2.2. Испитивање стакла

Код стакла најчешће испитујемо следеће особине и показатеље квалитета: специфичну масу, пропусност, тврдоћу, притисну чврстоћу, чврстоћу при затезању, чврстоћу при удару, коефицијент топлотног истезања, отпорност према киселинама и алкалијама.

Релативна специфична тежина стакла зависи од сировинског састава, као и од врсте стакла. Тако, нпр. релативно специфична тежина обичног грађевинског стакла, креће се од 2,4 до 2,6, док се код специјалних стакала, као и кристалног стакла креће изнад 3.

Пропусност код стакла практички не постоји јер је стакло непропусно за гасове и течности.

11


3. ТРГОВАЧКЕ ВРСТЕ СТАКЛА

Према спољњем изгледу и намени, стаклена роба се у трговини дели на: равно, шупље и специјално стакло.

Равно стакло

Равно стакло обухвата све врсте стаклених плоча разних површина, дебљина и површинског изгледа. Као најмасовнији производи се сматрају:

1) Прозорско стакло је натријум-калцијумово стакло, добијено ивлачењем. Према квалитету се дели на I, II, III и IV класу. I класа је најквалитетније стакло, IV најслабије.

2) Стакло за излоге и огледала је по саставу натријум-калцијумово стакло и калијум-калцијумово, које садржи 1-2% олова. Огледалско стакло се одликује план-паралелним површинама, већом дебљином, без мана је и добро је изгланчано.

3) Сигурносно стакло може бити једнослојно и вишеслојно. Једнослојно је тако термички обрађено да се при разбијању ломи у ситна зрнца. Вишеслојно се производи спајањем танких плоча обичног или огледалског стакла целулоидом, или другом пластичном масом као међуслојем. Њима се застакљују аутомобилски, авионски, вагонски и други прозори; од њега су начињене заштитне наочари и други предмети, чијим ломљењем не може да дође до повреде људи, јер се оно не распада на поједине комаде, већ остане залепљено за средњу пластичну површину. (Армирано, каљено и ламинирано стакло).

Шупље стакло

Шупље стакло обухвата све врсте стакла добијене дувањем и пресовањем. Има га разних облика и величина. У ову врсту спадају: балони, флаше, чаше, цилиндри, вазе итд. Најчешће је натријум-калцијумово стакло. Простије врсте се употребљавају као амбалажа и за предмете широке потрошње, а производе се машинским дувањем или пресовањем. Финији производи шупљег стакла, као што су уметнички израђене вазне, чаше, пепељаре, бокали, пехари, сервиси итд. састоје се од калијум-калцијумовог и калијум-оловног стакла.

У шупља стакла спада и „неутро-стакло“, тј. хемијски неутрално стакло, које се употребљава као амбалажно стакло за паковање лекова. У шупља стакла се убрајају и стаклене цеви разних пречника, које се много употребљавају у хемијској индустрији, лабораторијама, у техници осветљења и реклама итд.

Специјалне врсте стакла

Хемијска стакла су отпорна према хемикалијама, води и наглим температурним променама. Њих обилно користи хемија, медицина и остале научне дисциплине, које су упућене на експериментални рад

12


Оптичка стакла су највећим делом калијум-оловна стакла. Од оптичког стакла су сочива, од којих се праве наочари, микроскопи, фотографски објективи, дурбини, пројекциони апарати и многи други апарати и оптички инструменти.

Филтер стакла задржавају или пропуштају светлосне зраке одређене теласне дужине. Непропустљиво стакло се користи за заштиту очију од светлости. За обезбеђивање видљивог спектра употребљава се стакло које садржи хром, олова, титана, цера и неодијума. Пропустљиво стакло служи за застакљивање прозора по клиникама, школама, санаторијумима и другим просторијама, где је нужно да улазе сви зраци сунчане светлости, јер обично стакло не пропушта ултравиолетне зраке. За разна зрачења у медицини употребљавају се стакла која садрже гвожђе и титан, јер пропуштају потребну врсту зракова. Оксиди никла и кобалта најмање утичу на пропустљивост ултаљубичастих зракова. За повећање контраста боје користе се нафан-стакла, која налазе широку примену у саобраћају, и као светлећа тела.

Кварцно стакло је по саставу чист силицијум-диоксид, може бити провидно и прозрачно, одликује се великом отпорношћу према температурским променама и лаком пропустљивошћу ултравиолетних зракова. Од њега се производи хемијско посуђе: лончићи и теглице и служи у медицини за кварцне лампе.

Конструктивни стаклени материјал налази широку примену у грађевинарству: плоче за подове, опеке пуне и шупље, блокови пуни и шупљи, штапови разног пресека, стаклени бибер цреп, кји може бити и армиран итд. Производи се од провидног, обојеног и непровидног стакла, што зависи од намене.

Стаклена вуна се састоји од бескрајних или кратких стаклених влакана: оликује се великом способношћу изолације, отпорна је према минералним киселинама, има високу ватросталност итд. Налази широку примену као изолациони материјал у грађевинарству, употребљава се као цедило за минералне киселине, од ње се производе стаклене тканине итд.

Слика бр. 6: Стаклена вуна

Водено стакло је силикат натријума или калијума. Име је добило по особине да се у води раствара. Производи се стапањем чистог кварца са содом. Водено стакло се употребљава за отежавање свиле, као пунило при производњи гуме, хартије и сапуна, за конзервисање јаја у љусци и заштиту органских материја

13


од ватре. Употребљава се као лепак и за прање и чишћење. Употребљавају га сликари за фреско сликање итд.

4. АСОРТИМАН СТАКЛЕНИХ ПРОИЗВОДА

Најзначајнији стаклени производи на тржишту јављају се као роба широке потрошње, то су:

- стакло за застакљивање, - огледала,- стаклена посуђа- декоративни стаклени предмети.

Стакло за застакљивање је натријумово стакло добијемо аутоматизованим процесом – методом извлачења, без икакве накнадне обраде. Због тога нема уједначену дебљину, што доводи до оптичких деформација. Комерцијални назив питсбург3 потиче о примењене методе производње. У промету се налази у три класе квалитета и у дебљинама од 1,6-10 милиметара.

Огледала се израђују од обичног прозорског или калијумовог стакла са 2% олово-оксида дебљине 5-8 млиметара. Примењује се брушење и полирање ради постизања изобличавања слике предмета. Обична огледала добијају се премазивањем обичног стакла са полеђине калај-хлоридом, а потом солима сребра.

Слика бр. 7: Огледало

Најфиније стаклено посуђе производи се методом дувања, док се ливењем и пресовањем добијају масивнији стаклени производи (посуђе, кригле и сл.) и многи украсно-утилитарни производи (пепељаре, вазе, свећници и др.)

Чаше су најмасовнији производи међу стакленим предметима за домаћинство, јер ни један материјал нема својства стакла, као што је провидност,

3 ПИТСБУРГ (друга класа) је несто бољег квалитета од ФУРКО (трећа класа) и радио се такође у Панчеву до 2004. године када је производни погон за широку потрошњу затворен због нерентабилности јер је процес производње коштао колико и цена увозног стакла тј. ФЛОАТ (прва класа) стакла, а по квалитету нису могли да се мере.

14


бистрина и хемијска отпорност. Најквалитетније чаше добијају се од кристалног стакла.4

Посуде од кристалног стакла које у свом саставу садрже олово-оксид су веома цењене због бистрине, сјаја и способности расипања светлости. Од овог стакла се израђују луксузне чаше, флаше за пиће, вазе, пепељаре, чиније, сервиси за воће и колаче и сл.

Посуђе од каљеног стакла5 добија се методом пресовања или ваљањем и накнадног каљања обликованих производа, као безбојно или бојено. Од њега се израђују чаше, сервиси за кафу и ручавање и сл. На тржишту се јављају под комерцијалним називима Duralex, Durit, Vitrosax, Impact и др.

Посуђе од псеудопорцелана израђује се од непрозирног каљеног стакла у крем, белој или црној боји, што га чини сличним фином порцелану. Због веома савременог дизајна, ниске цене, велике трајности, отпорности на удар, температурне промене, прање у машини и припрему у микроталасној пећници, ово посуђе је постигло велику популарност на светском тржишту.

Слика бр. 8: Стаклено посуђе

4.1. Специјалне врсте стаклене робе

Од стакла се производе разни предмети широке употребе : разне врсте накита, имитације драгог и полудрагог камења, средства за декорацију и улепшавање итд. Ових производа има много од којих су наведени следећи:

1) Вештачки накит је добрим делом направљен од калијумовог стакла, и то „штраса“, у коме има око 51% олова. Ово се стакло одлично боји, реже, глача и полира, те се од њега праве имитације дијаманата, рубина, сафира, смарагда и других врста драгог камења. Имитације су често тако вешто направљене да се тешко могу разликовати, сем од стране стручњака.

4 Кристално равно стакло – флоат је натријумово или калијумово стакло, коме се додаје олово-оксид ради поправљања оптичких својстава и омекшавања стакла како би се могло променити полирање. Израђује се у дебљинама од 4-10 милиметара, безбојно или обојено.5 Каљено стакло, под комерцијалним називом секурит, је 7-12 пута отпорнијена оптерећења од обичног прозорског стакла, а при удару се распрскава на зрнасте комаде тупих ивица. Користи се за застакљивање металне столарије.

15


Стаклени авантурин је имитација једне врсте кварца, која показује светлосмеђе и златножуте искрице, а у минералогији се назива авантурин. Стаклени хијанцит је имитација драгог камена хијанцита, једне варијације циркона, који се одликује жутоцрвеном бојом и великом прозирношћу.;

2) Филигран стакло је разнобојно: у њему су стопљени разнобојни стаклени кончићи, те се добија утисак муслина, када се гледа.;

3) Милефиори стакло или стаклени мозаик јесте шарени производ, састављен од разнобојних стаклених шипчица, које су спојене безбојном стакленом масом, како у унутрашњости, тако и са спољне стране.

4) Стаклени ђердани (ђинђуве) се састоје из ситних стаклених лоптица, разно објених, настале су сечењем стаклених танких цеви и накнадно дуване, нижу се на конац у ниске од којих се праве огрлице, наруквице, женске торбице, итд.

` Слика бр. 9: Стаклени ђердан

5) Лажни бисери су стаклене лоптице превучене са унутрашње стране „бисерном есенцијом“, која је начињена од крљушти риба белица.

Слика бр. 10: Лажни бисери

6) Ледено стакло се добија ливењем и ваљањем стаклене масе у циљу добијања рељефне површине, било са једне или са обе стране стаклене плоче. Ове плоче имају по површини разне фигуре и шаре и када се посматрају, добија се утисак ледених фигура. На сличан начин се долази и до следећих врста стакла: дезенираног, карираног, пругастог, смрзнутог, иридирајућег и дргугих сличних производа. Ова стакла се називају и „катедрал стакла“.

4.2. Складиштење стакла

Стакло је отпорно како на зраку у нормалним условима, тако и у додиру са течностима. са практичног становишта гледајући, стакло је отпорно и на алкалије и на киселине, а једино га нагриза флуороводична киселина. Ипак, ако је стакло подложно у дужем временском периоду деловања влаге и алкалије, то може доћи до делимичног растварања стакла на површини услед чега се појављују замућења

16


на оним местима где је било деловање воде и алкалних раствора најјаче. Због тога се стакло мора складиштити у суха складишта која се лако проветравају, а ако се стакло овлажи приликом транспорта или неких других манипулација, онда га пре ускладиштења треба осушити.

ЗАКЉУЧАК

Стакло је тврди материјал обично избрушен и провидан, направљен у највећем делу од силицијума и база спојених на високој температури. Венеција је један од напознатијих градова по прављењу предмета од стакла. Веома вешти и увежбани уметници који праве различите предмете од стакла објашњавају да овом професијом се треба веома дуго бавити да би се достигла савршена вештина и умеће. Стакло може бити провидно, плохо или у различитим облицима и у разним бојама. Стакло је хомогена аморфна, изотропна, провидна, чврста и крта материја у метастабилном стању настала хлађењем и загревањем. Садржи најчешће силицијумски песак, соду, оксиде алкалних метала и кречњак. То је биолошки неактивни материјал. Стакло је транспарентно провидно за видљиво светло (постоји и непровидно стакло). Обично стакло не пропушта светло малих таласних дужина јер садржи примесе.

Стакло се употребљава у многим подручјима: грађевинарству, прехрамбеној и електроничкој индустрији, за израду инструмената и украсних предмета, итд. Иако се стакло производило од времена старих Сумерана и Египћана, стакло је био скупоцен материјал и то све до почетка 20. века, односно до патентирања првог уређаја за аутоматску производњу од стране Michaela Owensa, након чега стакло постаје много јефтин и широко употребљаван материјал.

17


ЛИТЕРАТУРА

1. Проф. Петра Ковачевић; Познавање робе; Економска школа; Бијељина, 2008.

2. Ђуро Л Микијељ, Инж. Атанасије Б Поповић, др Славољуб Ж Урошевић; Познавање робе за кадрове у трговини; Завод за уџбенике и наставна средства и завод за образовање административних кадрова СР Србије; Београд, 1960.

3. Мурад Хаџидедић; Технологија са познавањем робе, Светлост ООУР Завод за уџбенике и наставна средства; Сарајево, 1981.

4. www.wikipedia.org

5. www.google.ba/images - Slike

18

http://www.google.ba/images

http://www.wikipedia.org/

maturski stakleni proizvodi

Documents