masti, ulja, voskovi, sapuni, deterdženti

8/19/2019 Masti, Ulja, Voskovi, Sapuni, Deterdženti

1/18


2/18

МАСТИ И УЉА су биолошки важна једињењакоја уз беланчевине и угљене хидрате чинеосновне састојке наше исхране. Налазе се у

биљкама и животињама којима служе као изворенергије и резервна храна. У животињскиморганизмима се нагомилавају под кожом и утрбушној дупљи, а у биљкама у семењу и

плодовима.

Састав и структура. - о хемијском саставумасти и уља представљају сложену смешу

естара трохидроксилног алкохола гли!ерола, ивиших масних киселина, те се називајутриглицериди. У састав масти и уља улазезаси"ене и незаси"ене монокарбоксилне

киселине #више масне киселине$, које по


3/18

Ако су за глицерол претежно везане засићене више

масне киселине (од којих су најважније палмитинска,С

15Н

1!С""Н, и стеаринска киселина, С

1#Н

5!С""Н$

настају %врсте масти& 'орастом садржаја незасићених

виших масних киселина!олеинске, С1#

Н

!С""Н, линолне,

С1#

Н1

!С""Н, и неких других, температура топе)а

масти опада& *е%на уа углавном садрже незасићене

киселине&


4/18

+ молекулима триглицерида за глицерол су ои%но

везане три разли%ите више масне киселине, на пример-

.врсте масти су готово увек животи)ског порекла

(нпр& сви)ска маст, гове/и и ов%ији лој$, док су те%на уа

иног порекла (нпр& сунцокретово, ланено и маслиново

уе$& 0е/утим, постоје и уа животи)ског порекла (нпр&

рие уе$ као и масти иног порекла (нпр& кокосова

маст$&


5/18

Добијање. ! ивоти)ске масти се доијају топе)ем масног

ткива, док се ина уа издвајају из семенки или плодова

пресова)ем под високим притиском или екстракцијом помоћу

неког органског раствара%а (нпр& ензина$&Физичка својства. ! 0асти и уа се не растварају у води, а

пошто су ма)е густине испливавају на површину&

2аствориви су у органским раствара%има (нпр& ензину, етру,

тетрахлорметану, хлоро3орму и др&$& 0асти се топе изме/у 45

и 67С, али немају оштру температуру топе)а пошто

представају смешу триглицерида& +а су на соној

температури те%на&

Хемијске реакције. ! + хемијском погледу масти и уа сепонашају као сви естри& 'ри кува)у са растворима алкалних

хидроксида хидролизују& "слоа/ају се глицерол и више масне

киселине које реагују са раство ром азе и граде сапуне !

алкалне соли тих киселина&


6/18

Значај и примена. ! 8ао што смо у уводу истакли, масти и

уа су важан састојак удске исхране& 'ри потпуној

оксидацији 19 масти у организму ослоа/а се око :6 ;<

енергије& Скоро половина енергије коју %овек уноси уорганизам храном поти%е од масти& "не се у организму

једним делом депонују и служе као резервна храна&

*ехни%ке масноће се користе за производ)у сапуна,

виших масних киселина, глицерола и др&

Маргарин је замена за маслац (утер$& *о је вредна

животна намирница, а ако је на%и)ен од квалитетних

сировина готово се не разликује од )ега& 'рви пут је

направен 1=>?& године у @ранцуској меша)ем масноћа

животи)ског порекла (гове/ег лоја$ са додацима који су

му дали укус, мирис и остала својства маслаца&


7/18

Aанас се маргарин претежно изгра/ује од је3тинијих

иних уа (нпр& сојиног и ланеног$ која се

хидрогенизацијом преводе у %врсте масноће& 'оступак

се изводи у аутоклавима (хермети%ки затворенимсудовима који могу да издрже висок притисак$ на

повишеној температури и у присуству катализатора !

3ино усит)еног никла који се размути у уу& Bатим се

смеша преацује у аутоклав, у коме се на температури од156!1=6 7С и уз стално меша)е кроз уе продувава

водоник под притиском& "н се адира на двоструке везе у

молекулима незасићених витттих масних киселина које

се засићују (тј& прелазе у једноструке$, услед %ега те%но

уе о%вршћава и доијамо ину маст& 'ошто се процес

хидрогенизације заврши, катализатор се одваја

3илтрацијом, а хидроге! низована маст ра3инише&


8/18

Cина маст се користи у индустрији (нпр& за израдусапуна$, затим за исхрану као и за производ)у маргарина&

8валитетан производ треа да садржи најма)е =4 D

масноће, око 1> D воде, док остатак од 4 D %ине додаци !

емулгатори (ои%но лецитин$, аромати%не супстанце, оје(природни или синтети%ки каротин$, витамини (А, E и

понекад F$ и конзерванси& Наиме, неки састојци маргарина

лако се кваре под дејством микроорганизама& Aа и се то

спре%ило и повећала )егова трајност, користи се

соринска киселина као конзерванс&


9/18

Воскови су естри виших масних киселина с вишим

монохидроксилним алкохолима&

G киселине и виши алкохоли имају од = до > H атома

G ои%но паран рој а низ H!атома није ра%васт&G воскови поред ових естара садрже и зна%ајан удео примеса (и

до 56D$ које се састоје од оксикароксилних киселина,

слоодних алкохола, уговодоника и смоластих материја&

G осоине природних воскова нису одре/ене осоинама естаракоји их са%и)авају, него осоинама примеса с озиром на

)ихов удео

Подела и лога воскова. Iоскови се деле на животи)ске иине& 8од %овека и животи)а воскови су саставни део

заштитног премаза на кожи& 8од оваца маст из вуне (ланолин$

спре%ава кваше)е вуне& 8од иака воскови на површини

листа %ине заштитни слој који спре%ава исушива)е иака


10/18

!"#

$%"

!&&!%'

$ ("

.


11/18

)*+Д),В- З- П*-+

Најважнија средства за пра)е и %ишће)е су сапуни и

детерJенти&)апни су алкалне соли виших масних киселина& Настају

разлага)ем (сапони3икацијом$ масти и уа помоћу

раствора алкалних хидроксида (Kа"Н или 8"Н$, на

пример-


12/18

Настали натријумов сапун се из реакционе смеше

издваја додатком кухи)ске соли (исоава)ем$& "вај

поступак доија)а сапуна познат је од давнина&

Недостатак му је што доијени сапун садржи доста воде иглицерола& Aанас се приме)ују савременија реше)а која

се састоје у каталити%ком разлага)у масноћа помоћу

сумпорне киселине& Lздвојене више масне киселине

неутралишу се натријум! или калијум!каронатом (солимакоје зог хидролизе реагују азно$&

Натријумов и калијумов сапун су раствориви у

дестилованој води у којој дисосују на јоне-


13/18

Iодени раствор сапуна реагује азно, у шта се можете уверити

по! моћу црвене лакмус!хартије& С озиром на вели%ину молекула,

сапуни граде колоидне растворе&

Сапуни нису отровни и знатно ма)е зага/ују природне

водотокове (реке, мора и језера$ од детерJената, пошто

микроорганизми могу да их разграде& Највећи недостатак им је што

у тврдој и морској води не могу да се користе за пра)е јер са јонима

Са4M и 094M из тврде воде граде нераствориве калцијумове и

магнезијумове соли виших масних киселина које се издвајају као уолику пахуица-

4NHOO P M Q94M R (NHOO P $4 Q94M

8ароксилатни анјон има веома специ3и%ну гра/у- NHOO P & "вај

анјон се састоји из два дела- дугог, неполарног уговодони%ногланца са 14!1= С атома и поларне HOO P групе на кјрају-


14/18

Неполарни уговодони%ни ланац је хидро/обан (тј& одија

воду$ али има а3инитет према масноћама у којима се раствара&

'оларна ! С"" група је хидро/илна (привла%и воду и у )ој се

раствара$&

8ао сапуни за пра)е највише се користе натријумови (тврди$ и

калијумови (меки$ сапуни& Натријумов сапун се углавном троши у

до! маћинству, а калијумов ! у текстилној индустрији пошто се

лакше раствара у води& *оалетном сапуну се додају средства за

ее)е, оје, мириси, пунила (нпр& каолин и талк$ и средства законзервиса)е (09SO

:$&

Детер0енти су синтети%ка средства за пра)е која имају сли%ну

струк! туру као и сапуни- састоје се од неполарног, хидро3оног

уговодо! ни%ног ланца и поларне, хидро3илне групе, на примернатријумова со додецил P ентен ! сул3онске киселине


15/18

Аналогно сапунима, већина детерJената је у воденом

раствору дисосована на јоне-

Bа разлику од сапуна, детерJенти доро перу у тврдој и

морској води, пошто су калцијумове и магнезијумове соли

ових једи)е)а раствориве у води& Bна%и, то су

е3икаснија средства за пра)е од сапуна& Tиховапроизвод)а је једноставна и јевтина, јер се доијају из

петрохемијских производа& 0е/утим, детерJенти озино

зага/ују природне водотокове у које се изацују са

отпадним водама из домаћинстава и индустрије& Ствара се

огромна коли%ина пене која се тетттко укла)а& 2аније су

се користили детерJенти које микроорганизми нису могли

да разграде на простија једи)е)а&


16/18

Aанас се све више употреавају иолошки

разградиви детерJенти који знатно ма)е зага/ују воду

јер их актерије могу да разложе&

'оред 16!45 D активне супстанце комерцијални

производи садрже низ додатака који имају одре/ену улогу

при пра)у, на пример- поли3ос! 3ате (поошавају

е3икасност детерJената али зага/ују водотокове те се свема)е користе$, пунила, опти%ка елила, инхииторе

корозије веш! !машина, стаилизаторе пене, мирисе и др&

Неки детерJенти садрже и ензиме који иолошки

разгра/ују елан%евине (састојке не%истоћа$&

Д


17/18

Деловање сапна и детер0ената при прањ'ретпоставимо да не%истоћу на тканини %ини масна мра&

"на се не може уклонити тра)ем и пра)ем водом пошто се

масти у води не растварају& Ако у воду додамо неко средство за

пра)е (нпр& сапун$, кароксилатни анјони се оријентишу тако

да се )ихов неполарни део растворив у мастима окреће

према мри, а поларна група уклапа у слој воде око мре& На

тај на%ин масна мра се окружује хидро3илним поларним

групама које омогућују приступ молекулима воде и ое

кваше)е тканине& 'осле извесног времена молекули воде ће

продрети изме/у мре и тканине, те се она може уклонити

слаим тра)ем& Fмулговане микроскопски ситне капице

масноће се окружују UС"" P групама које спре%авају )ихово

слепива)е (зог одија)а нега тивно наелектрисаних група$,

те остају у води у виду стаилне емулзије а затим прелазе у

пену и тако одстра)ују&


18/18

8олико мола етанола је потрено за естери3икацију 5 VW!

X утанске киселинеY

Zта се доија адицијом водоника на олеинску киселинуY 8олико грама натријум хидроксида треа утрошити за

неутрализацију : VW!X палмитинске киселинеY

8олико мола производа настаје у реакцији 1,= 9 калијум!

хидроксида и довоне коли%ине стеаринске киселинеYLзра%унајте моларне масе олеинске, стеаринске и

палмитинске киселинеY

"дмерено је по 19 олеинске, стеаринске и палмитинске

киселине& Lзра%унај у ком од ова три узорка има највише

молекулаY

masti, ulja, voskovi, sapuni, deterdženti

Documents