-MASTER STUDIJSKI PROGRAMSAVREMENE INFORMACIONO KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

Borko Zimonji

Edukacioni model Visoke turisti ke kole- Prvi pristupni rad -

Beograd, 2010.

-MASTER STUDIJSKI PROGRAMSAVREMENE INFORMACIONO KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

Borko Zimonji

Edukacioni model Visoke turisti ke kole- Prvi pristupni rad -

Mentor: Prof dr Ranko Popovi

Kandidat: Borko Zimonji

Beograd, 2010.

2

UkratkoU poslednjih par godina sve e e se u tampi, asopisima i stru nim knjigama mogu sresti re i sa prefiksom e, kao to su: e-mail, e-banking, e-commerce, e-learning i sli no. Zajedni ko im je da su to ra unarski servisi koji omogu avaju izvr avanje usko specijalizovanih poslova. E-mail, na primer, omogu ava slanje i primanje elektronske po te pomo u ra unara povezanih na internet. E-banking je specijalizovan za bankarsko poslovanje, na primer proveru stanja na ra unu, pla anje kao i za mnoge druge usluge, za koje smo ranije morali da odemo do banke. Elektronsko u enje (e-learning) omogu ava korisniku da poha a edukativne kurseve, pola e ispite i kolokvijume, koji se mogu prona i na Web sajtovima obrazovnih institucija. U ovom radu akcenat je stavljen na razvoj u enja na daljinu koje je prete a Web orijentisanom u enju. Opisan je i proces razvoja tehnologija koje su pratile ovaj oblik u enja, sa odgovaraju im ilsutracijama. Tako e se obja njavaju i najzna ajniji pojmovi vezani za u enje na daljinu posredstvom savremenih tehnologija kao i najnoviji prototipovi u enja na daljinu u akademskim ustanovama. Klju ne re i: u enje na daljinu, elektronsko u enje, e-learning, obrazovanje, komunikacione tehnologije.

AbstractIn a last couple of years often we can see E prefix in newspapers, magazines and professional books, like e-mail, e-banking, e-commerce, e-learning etc. Common to them is that they are computer services that allow execution of specialized tasks. For example, E-mail allows us to send and receive mails via computers connected to the Internet. E-banking is specialized for banking, for example checking the balance on the account, payment and many other services for which we have had to go personally to the bank. E -learning allow user to take some education courses, exams and tests, which can be found on the Web sites education institution. In this work, emphasis is placed on the development of distance learning which is the forerunner of Web-oriented learning. Developing of technologies that have followed this kind of learning are described with appropriate illustrations. Also most important terms related to distance learning using modern technologies and newest prototypes of distance learning in academic institutions. Keywords: distance learning, e-learning, education, communication technologies.

3

SADR AJ1. METODOLOGIJA ISTRA IVA KOG RADA ................................ ................................ . 5 1.1. Uvod ................................ ................................ ................................ ........................... 5 1.2. Predmet istra ivanja................................ ................................ ................................ ..... 5 1.3. Cilj istra ivanja................................ ................................ ................................ ............ 5 1.4. Metode istra ivanja ................................ ................................ ................................ ...... 6 1.5. Struktura rada ................................ ................................ ................................ .............. 6 2. ISTORIJAT U ENJA NA DALJINU ................................ ................................ ................ 7 2.1. Definicija sistema elektronskog u enja ................................ ................................ ...... 11 3. SISTEMI E-U ENJA ................................ ................................ ................................ ...... 13 4. OBRAZOVANJE NA DALJINU U SRBIJI ................................ ................................ ..... 16 5. OBRAZOVANJE NA DALJINU U SVETU ................................ ................................ .... 21 6. SECOND LIFE ................................ ................................ ................................ ................ 28 6.1. Primena Second Life-a u edukaciji................................ ................................ ............. 29 7. PREDNOSTI I MANE U ENJA NA DALJINU ................................ ............................. 37 8. ZAKLJU AK ................................ ................................ ................................ ................. 38 9. LITERATURA ................................ ................................ ................................ ................ 39 10. REFERENCE ................................ ................................ ................................ ................. 40

4

1. METODOLOGIJA ISTRA IVA KOG RADA1.1. Uvod Danas je obrazovni proces nezamisliv bez kori enja personalnih ra unara. Usavr avanjem ra unara i razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija , sa svim mogu nostima koje one pru aju, stvoreni su uslovi za pojavu novog vida obrazovanja, tzv. elektronskog obrazovanja. Transformacija Interneta od stati kog jednosmernog kanala informacija u 3D svet u kome ljudi komuniciraju, rade i sara uju, e ozbiljno promeniti u enje. U stvari nemogu e je podceniti uticaj koji 3D Internet ima na e-u enje. U irem smislu e-u enje se odnosi na bilo koje u enje koje se odvija uz pomo elektronske, informacione i komunikacione tehnologije, kao i tehnologije radio emitovanja. U svom u em smislu e-u enje se defini e kao obrazovanje koje sprovodi decentralizovan na in u enja, ime pove ava interakciju izme u u enika na Internetu. Klasi nan oblik izvo enja nastave se osavremenjuje raznim oblicima elektronskog u enja, koriste se elektronski ud benici, realizuju se elektronski kursevi i online provera znanja, kreiraju se virtuelne laboratorije kao i laboratorije sa daljinskim pristupom. Koriste se sistemi za upravljanje u enjem, tzv. LMS (Learning Management System) sistemi. Obrazovni proces postaje nezavistan od vremena i prostora, a elektronsko u enje postaje obavezna komponenta u procesu obrazovanja na univerzitetima irom sveta. Uvo enjem elektronskog u enja stvaraju se virtuelna okru enja za u enje. Tako e, formiraju se i prvi virtuelni univerziteti. 1.2. Predmet istra ivanja Predmet prvog pristupnog rada Edukacioni model Visoke turisti ke kole, je upoznavanje sa raznim platformama koje se koristi kod nas i u svetu za u enje na daljinu. Cilj je da se prika u najefikasniji sistemi za u enje na daljinu, kako bi se neki elementi implementirali u sistem za u enje na daljinu Visoke turisti ke kole. 1.3. Cilj istra ivanja Uzimaju i u obzir sve navedene okolnosti, jedan je od osnovnih ciljeva ovoga rada utvrditi potencijale, pravce i metode obrazovanja na daljinu kojemu je visoko kolska knji nica upori te u odnosu na osiguravanje nastavnih izvora i pomagala te obrazovanja korisnika za rad s novim tehnologijama. Nadalje, me u ciljevima je istra ivanja dola enje do podataka o tome kakva su stajali ta akademske zajednice u odnosu na proces obrazovanja na daljinu, uklju uju i pritom i nastavno osoblje, i studente i knji ni are. U radu je prikazana slo enost, korisnost i nu nost primene informaciono komunikacionih tehnologija u procesima nastave i u enja. Ova pedago ka i tehnolo ka oblast je relativno mlada i nedovoljno istra ena i samim tim ovaj rad ima za cilj i osavremenjivanje ovih procesa. U njemu se isti e i dokazuje da ICT pove avaju racionalnost obrazovnog procesa, efikasnost procesa u enja, pove avaju ulogu i zna aj predava a. Rad ukazuje da savremeni obrazovni proces ne mo e i ne sme zanemariti uticaj tehni kog progresa i mogu nosti video-kompjuterske multimedijalne tehnologije, telekomunikacionih sistema, interaktivnih medija, elektronskog izdava tva, virtuelnog prikazivanja stvarnosti itd.

5

1.4. Metode istra ivanja Istra ivanje je podr ano saznanjima iz me unarodne nau ne i stru ne literature, odnosno saznanjima drugih autora koji su u svojim lancima i knjigama istra ivali problematiku kojom se bavi i ovaj rad. U toku istra ivanja, kori eno je est principa nau nog saznanja: objektivnost, pouzdanost, op tost, sistemati nost, preciznost i istori nost ili razvojnost. Na osnovu postavljenog cilja ovog istra ivanja odabrane su metode koje e svojom kombinacijom sa injavati metodiku rada. U izradi ovog rada kori eno je vi e metoda kao to su: metoda modelovanja, metoda analize i sinteze, induktivna i deduktivna metoda, metoda klasifikacije, metoda komparacije. 1.5. Struktura rada U prvom dela rada prikazan je nastanak i razvoj u enja na daljinu. Istaknuti su prvi primeri u enja na daljinu koji su nastali po etkom 19. veka, kao i bitni elementi koji su doprineli i uticali da se u enje na daljinu danas sve vi e primenjuje u obrazovnim institucijama. U dovom delu istaknute su definicije u enja na daljinu sa tehni ke i pedago ke strane. Drugi deo rada posve en je tehnologijama obrazovanja na daljinu. Uz navode i opis pojedinih tehnologija prikazani su odabrani modeli (sistemi) za obrazovanje na daljinu koji se i danas uspe no koriste. U nastavku rada govori se o nastojanjima i rezultatima primene e-u enja kod nas i u svetu. Dati su konkretni primeri u enja na daljinu nekih od najpoznatijih svetski univerziteta, istaknute su prednosti i mane ovakvog na ina u enja. Rad je zavr en zaklju nim razmi ljanjem nakon eka sledi popis relevantne literature koja je kori ena za pisanje rada.

6

2. ISTORIJAT U ENJA NA DALJINUKomunikacija izme u profesora i studenta glavni je element uspe nosti u enja na daljinu Razvojem interneta do lo je do naglog razvoja i primene sistem za u enje na daljinu. Prvobitno su se za u enje koristili tampani materijali. Razvoj tehnologije omogu io je uvo enje novih medija, kao to su slike, slajdovi, film, a ne to kasnije zna ajnu ulogu u razvoju u enja na daljinu imali su televizija i radio. Naravno da je najve i uticaj na sve ve u primenu sistema za u enje na daljinu imao razvoj ra unarske tehnologije a posebno razvoj dinami kih Web sajtova. U enje na daljinu datira jo iz prve polovine devetnaestog veka. Veruje se da je osniva bio Englez, Isak Pitman. U itelj po obrazovanju, razvio je sistem u enja tako to je u enike terao da prepisuju kratke pasuse iz Biblije, a materijal su vra ali na ocenjivanje po tanskim sistemom (New Penny Post Sistem).1

Slika 1: Isac Pitman, osniva u enja na daljinu Ana Tiknor je 1873. godine osnovala u Bostonu udru enje kojim je elela da pomogne "u enje kod ku e" radi obrazovanja ena. Udru enje je radilo sa vi e od deset hiljada korisnika. Prvi dopisni kurs zvani no je po eo 1883. godine na autaukva koled u (Chautauqua College of Liberal Arts) u dr avi Njujork. Koled je imao dozvolu da izdaje diplome koje potvr uju ste eni akademski stepen studentu koji uspe no zavr i akademsku godinu. Ovaj kurs se odr ao sve do 1891. godine. Pensilvanijski dr avni univerzitet uvodi 1898. dopisni kurs iz poljoprivrede kao zvani an akademski program.

Slika 2: Pensilvanijski dr avni univerzitet (oko 1880. godine)

Pojava filma unela je mnogo novina u dopisne kurseve. Novi medij uveden je u dopisne kurseve pre 1920. godine u formi slajdova i pokretnih slika. Popularnost dopisnog kursa brzo je rasla. 1915. godine osnovano je Udru enje nacionalnih univerziteta za produ ene studije, koje se bavilo kvalitetom ponu enih kurseva. Re avana su i pitanja novog pedago kog modela, kao i uskla ivanje univerzitetskih politika. U Americi je 1926. godine formiran i Nacionalni savet za u enje kod ku e. Savet je bio zadu en za stru ne - profesionalne kurseve. Univerzitet u ikagu je u jednom sprovedenom istra ivanju 1933. godine zaklju io da dopisne kurseve treba uvesti kao eksperimentalne baze koje stvaraju inovacije i poma u u pobolj anju metodologije podu avanja. Prvi oblici u enja na daljinu bili su zastupljeni isklju ivo kroz dopisne kurseve. Obrazovna institucija je materijal za kurs (kompletnu literaturu) slala po tom studentu. Student je u io sam i vra ao re ene testove po tom. Komplentna korespondencija izme u mentora i studenta odvijala se u pisanoj formi, razmenom klasi ne po te. Zavr ni test polagao se u ispitnom centru koji je odredila obrazovna institucija. Ovakav oblik u enja egzistirao je sve do pojave nove tehnologije. To je bio radio. Novi medij brzo nalazi svoje mesto u dopisnim kursevima. Izme u 1918. i 1946. u SAD je savezna vlada odobrila 202 radio-licence koled ima, univerzitetima i kolama. U Engleskoj je 1926. godine pokrenut "be i ni univerzitet" u organizaciji BBC radija. Radio je uneo novu mogu nost u sistem dopisnih kurseva. Predavanja su se slu ala preko radija. Male radio-stanice omogu ile su po prvi put dvosmernu komunikaciju izme u studenata i mentora. Koristio se civilni frekvencijski opseg. Dvosmerna komunikacija radio vezom mentor-student bila je u nekim oblastima (Australija , Kanada, SAD) jedini na in obrazovanja.

Slika 3. Radio-stanica za civilni opseg Koncept dopisnog kursa koji je koristio radio bio je polazna ta ka za uvo enje obrazovne televizije u dopisne kurseve. Kasnih pedesetih pro log veka sedamnaest dopisnih programa koristilo je televiziju kao sredstvo u kursevima na daljinu. Upotreba "obrazovne televizije" bila je tada u usponu. Pedeset tri stanice bile su u lanjene u mre u nacionalnih obrazovnih televizija Sjedinjenih Ameri kih Dr ava . Osnovni cilj bio je distribucija filmova, vremensko planiranje i koordinacija. Tih godina televizijska produkciona tehnologija bila je ograni ena na studio i prenose "u ivo". Tako je instruktor kurs dr ao kao javni as. Studenti su bili u mogu nosti da lekcije prate na TV aparatima. Prvi televizijski obrazovni program bio je "Izlazak sunca" osnovan u ikagu. Koncepcija programa bila je bazirana na stati noj kameri, koja se nalazila u u ionici i snimala predava a. 8

U ranim ezdesetim jedna od televizija lansira "lete u u ionicu" sa aerodroma u blizini Purdju Univerziteta u Lafajetu, u dr avi Indijana. Program je bio namenjen javnim kolama u Indijani i pet susednih dr ava. Ova televizija je prenosila obrazovni program u oko 2.000 kola i univerziteta dostigav i broj od skoro 400.000 studenata u 6.500 u ionica. Ovaj eksperiment u u enju bio je obrazovna vizija nekih edukatora i rezultat odgovaraju e pomo i Fordove fondacije. Projekat je inspirisao i druge koji su eleli obrazovnu televiziju u svom regionu. Mnoge kole po inju da koriste sopstvene zatvorene televizijske sisteme. Kasnih sedamdesetih kablovska i satelitska televizija koriste se kao mediji namenjeni dopisnim kursevima.

Slika 4. Reklama za u enje na daljinu (Popular Mechanics, decembar 1971) Kasne sedamdesete donele su televizijsku postprodukciju, pojavljuju se video rekorder i video traka. Nov medij omogu ava da student dobija obrazovni sadr aj, odnosno lekcije na video traci. Profesionalno dizajnirane lekcije-serije sa novim sadr ajima ponu ene su studentima. To je bio va an i kvalitativan poen za u enje na daljinu. Na Internacionalnoj konferenciji o dopisnom obrazovanju, odr anoj 1972. godine pojavljuje se nov termin Obrazovanje na daljinu.

Slika 5: Prva familija personalnih ra unara Commodore PET Kraj sedamdesetih i po etak osamdesetih doneo je prve skromne personalne ra unare. Pojava jedne vrste elektronskih zidnih novina (Bulletin Board Systems - BBS) jo vi e poja ava interesovanje za u enjem na daljinu, odnosno za elektronsku razmenu informacija. Jo jedan nov medij CD (kompakt disk) omogu ava lak u razmenu materijala zbog same specifi nosti medija. U drugoj polovini devedesetih dolazi do ekspanzije informaciono-komunikacionih tehnologija, a rezultat je brz razvoj Interneta. U enje na daljinu transformi e se iz papirne forme u elektronsku. Takva promena donela je i nov naziv - elektronsko u enje (e-Learning).

9

Lekcije se sada alju korisniku isklju ivo u elektronskoj formi (koristi se e-mail ili ftp protokol). Popunjene testove korisnik vra a obrazovnoj instituciji elektronskom po tom. Korisnik lekcije u itava direktno sa servera obrazovne institucije. Sadr aj lekcije prikazuje se na korisnikovom ra unaru. Za tu svrhu koriste se neki od pregleda a (Explorer, Netscape, FireFox, Google chrome...). Pristup web sajtu obrazovne institucije podrazumeva priklju ak na Internet mre u. Testovi se re avaju interaktivnim pristupom (radi se o dinami kim sajtovima), korisnik dobija jedno po jedno pitanje, na koje mora da odgovori u odre enom vremenskom intervalu. LMS STUDENT SERVER

STUDENT Slika 6. Globalno studiranje

STUDENT

Zahvaljuju i novim web tehnologijama stvoreni su uslovi za realizaciju sajtova za elektronsko u enje. Brza ekspanzija ove nove internet tehnologije stvara prostor za potpuno nov na in obrazovanja irom sveta. Rezultat ovog razvoja je i sve vi e univerziteta u svetu koji imaju elektronsko u enje kao ponudu u svojim akademskim programima.

Slika 7 . Web sajt Univerziteta Leicester, pionira u u enju na daljinu 10

2.1. Definicija sistema elektronskog u enja Obrazovanje na daljinu je suo eno sa jedinstvenim paradoksom, prihva eno je u stvarnosti, primenjivo je, daje dobre rezultate ali se ne da definisati. Definicija obrazovanja na daljinu kao i definicija razlike od ostalih obrazovnih modela predmet je mnogih rasprava. Ve ina ra unarskih i telekomunikacionih stru njaka, obrazovanje na daljinu neminovno vezuje sa tehnologijom. injenica je da tehnolo ka podr ka uveliko doprinosi nastojanjima u razvoju, prihvatanju i re avanju problema u obrazovnom sistemu i nastavnim procesima. Defini u i obrazovanje na daljinu Garrison i Shale2, stu njaci iz ove oblasti koji su me u prvima definisali e-learning, govore o glavnim protrebama i razlozima obrazovanja na daljinu, isti u i da:y y y

obrazovanje na daljinu podrazumeva ivu komunikaciju izme u nastavnika i studenata koja se ne de ava u blizini; obrazovanje na daljinu uklju uje obostranu komunikaciju izme u nastavnika i studenta sa ciljem olak anja podr ke obrazovnog procesa; obrazovanje na daljinu koristi tehnologiju pri posredovanju dvostranog na ina komuniciranja.

Tradicionalni obrazovni sistem se mo e definisati kao zajednica u kojoj, zajedni kim zalaganjem i trudom u odre enom prostoru, u procesu obrazovanja u estvuju nastavnici i studenti. Nastavnici u takvom sistemu vode proces podu avanja u uskla enim vremenskim intervalima, a studenti su tu manje-vi e pasivni slu aoci ili u esnici u nekim prakti nim ve bama. esto se za ovakav na in u enja mo e pro itati da je to obrazovanje licem u lice (face to face). Obrazovanje na daljinu je planirano u enje koje se obi no de ava na razli itim mestima prilikom studija, koriste i posebnu tehniku organizovanja kurseva, posebne metode elektronskih komunikacija i drugih tehnologija, kao i posebno organizovane administrativne ara mane. 3 Obrazovno Telekomunikacijski Savet (Instructional Telecommunications Council ITC), u svojoj definiciji obrazovanja na daljinu govori o procesu u enja na daljinu, ili planiranoj, dogovorenoj dostavi obrazovnih resursa na mesta daleko od u ionica, zgrada ili gradova koriste i se video, audio i multimedijalnim komunikacijama, kompjuterima, ili kombinacijom neke od ovih komunikacija sa tradicionalnim metodama dostavljanja. U slede ih nekoliko re enica predstavi u definicije o u enju na daljinu koje se mogu prona i u tehni kim i pedago kim re nicima. Grupa tehni kih definicija stavlja naglasak na tehnologiju. Primer jedne od tehni kih definicija glasi: E-learning je bilo koji oblik u enja, prou avanja ili obrazovanja koji je potpomognut upotrebom ra unarskih tehnologija, a posebno ra unarskim mre a baziranih na Internet tehnologijama. Grupa pedago kih definicija ima naglasak na obrazovanje, to jest na u enje i pou avanje. E-learning je interaktivan ili dvosmeran proces izme u nastavnika i u enika uz pomo elektronskih medija pri emu je naglasak stavljen na proces u enja, dok su mediji samo pomo no sredstvo koje upotpunjuje taj proces.4 11

Ono to se mo e zaklju iti iz navedenih definicija, kad je re o obrazovanju je da se radi o odre enom procesu u koji se uklju uje pojedinac, kako bi na osnovu ponu enog obrazovnog modela mogao izgraditi i usavr iti svoja saznanja, a sve to sa ciljem da olak a sopstveni ivot i u ini ga ugodnijim sebi i dru tvu u celini. Osnovno zna enje obrazovanja koje se isti e u navedenim definicijama je organizovano razvijanje uma i inteligencije, kao i u enje s ciljem usvajanja novih znanja i ve tina, a to je osnova dana njeg pristupa obrazovanju uz podr ku novih telekomunikacionih tehnologija.

12

3. SISTEMI E-U ENJARe enja koja se i danas mogu videti i koja su uspe no u upotrebi u cilju u enja na daljinu mogu se grubo klasifikovati na slede i na in:y y y y y y y y y y y

E-mail u enje Elektronske knjige, kursevi Edukativni programi Online kursevi Web dnevnik Striming mediji Alati za etovanje Wikipedia LMS (DLS) sistemi Virtuelna u ionica Second Life

E-kursevi predstavljaju najjednostavniji oblik slanja edukativnog sadr aja studentu. Materijali neophodni za odre eni kurs sti u na elektronsku adresu po potrebi, dnevno, nedeljno ili po odre enom rasporedu. Student ne mora da pose uje web sajt obrazovne institucije. Kompletna komunikacija vezana je za e-mail. Elektronske knjige se koriste za elektronsko u enje. E-knjiga mo e da bude priru nik, deo kursa, totorijal ili kompletan kurs. Mogu e je kombinovati slike, grafikone, audio i video zapise. Naj e e je u formatu sa ekstenzijom .pdf, ali mo e da bude .exe ili neki drugi prepoznatljiv format kao to je html. U zavisnosti od softvera koji je kori en za realizaciju eknjige, postoje opcije za pretra ivanje i za za titu e-knjige od kopiranja ili tampanja. Mogu e je isto tako definisati i do kog datuma e-knjigu mo ete da upotrebljavate. Alati za etovanje nikada nisu dobili veliku primenu u obrazovanju, ali je njihovo usavr avanje dovelo da pojave alata koji dvosmerno prenose zvuk i video (Skype, Windows Messenger, Yahoo Massenger...) koji se koriste kao besplatni i svima dostupni alati za video konferencije 1:1, tamo gde ne postoje mogu nosti za instaliranje specijalizovanih servera za video-konferencije. Ovi alati su i dobra dopuna za individualizovanu nastavu na daljinu, koja se retko sre e u na oj obrazovnoj praksi. Wikipedia je u zadnjih nekoliko godina postala najuticajnija za pravljenje i iroku distribuciju obrazovnih sadr aja. Wikipedia na srpskom jeziku se na internetu pojavila 2009. godine i danas ima preko 70.000 lanaka na srpskom jeziku. Prisutna je u svakoj koli i svakom domu, pa samim tim ima veliki uticaj na nastavu u na im kolama. ast da pi u lanke za ovu enciklopediju imaju svi gra ani sveta (vr i se provera ta nosti lanka) pa je Wikipedia najve i i najbolji primer grupno izra enih obrazovnih sadr aja, koju su u stalnoj nadgradnji i svima dostupni za pregled i dopunu. Jo jedna stvar koja je na la svoju ulogu u edukaciji studenata i u enika je Youtube sajt sa najve om bazom video sadr aja i fotografija. Sve e e studenti u e pomo u edukativnih filmova koji se mogu pogledati na pomenutom sajtu. Edukativni programi se dugo koriste u obrazovanju. Primenjeni u e-u enju dobijaju nov i dinami an oblik. Ti novi programi (pametne igre) su interesantni korisnicima, posebno 13

mla em uzrastu. Autori edukacionih programa i simulacija trude se da pou avanje i na in prezentacije budu stimulativni. Imaju formu 3D interaktivnih simulacija, zabavnih igrica ili kvizova, a zna ajno je to to plasiraju vrlo ozbiljne nastavne sadr aji. Striming mediji predstavljaju jedno od najboljih i najefikasnijih re enja za e-u enje. Kori enje multimedijalnih tehnologija (audio i vizuelne komunikacije) omogu ava prezentaciju obrazovnog sadr aja na dinami an na in. Pra enje predavanja ili ve bi u ivo upotrebom ovih medija omogu avaju studentu da doga aje vezane za e-u enje prati iako je dislociran. U okviru e-u enja organizuju se predavanja u formi web konferencije (Webconference), web prenosa (Webcasts) ili web seminara (Webinars). Za prisustvo je dovoljno da imate odobren pristup (User name i password) i da budete u zakazano vreme u virtuelnoj u ionici. Ove tehnologije omogu avaju u estvovanje u diskusijama, interaktivan rad u realnom vremenu kao i ravnopravno u e e vi e korisnika sa razli itih geografskih lokacija, sa punim video prenosom slike.

Slika 8. Primer web prenosa sa konferencije za Web dizajn i razvoj.5 Online kursevi (Courseware) su verovatno najpoznatiji oblik e-u enja. Mnoge obrazovne institucije imaju u svojim ponudama online kurs kao re enje za studente koji nisu u mogu nosti da prisustvuju nastavi u kolskoj ili univerzitetskoj u ionici. Sa novim koncepcijama oni vode studenta kroz sadr aj na na in koji im omogu uje napredovanje. Kroz razne radionice sprovode se ve be i sti u neophodna znanja. Na kraju kursa pola e se ispit u obrazovnoj instituciji. Tako je omogu eno da student stekne kredite za polo ene predmete ili diplomu ako polo i sve propisane ispite nekog univerziteta. Web dnevnik (Web logging, blogging) skra eno blog, kao i svaki novi koncept, te ko je definisati dok se sam ne iskristali e. To je web stranica koju sami ure ujemo. Mo emo blog opisati kao dnevnik pojedinca ili interesne grupe. Blogging stranica koja se koristi u e-u enju predstavlja interaktivnu razmenu znanja, komunikaciju izme u studenata ili interesnih grupa.

14

Posetioci bloga mogu unositi svoje komentare direktno na web strani, na odre eni link ili poslati e-mail. LMS (Learning management system) sistemi su slo ene alatke koje omogu avaju kontrolisanu distribuciju multimedijalnih lekcija i testova, ka svim ili samo odabranim studentima upisanim na kurs obrazovanja na daljinu, pra enje prou avanja lekcije, uspeha na testovima, kao i bele enje njihovih uspeha u bazu podataka. U na im kolama i fakultetima ovakvi sistemi su odavno na li svoju primenu ali se naj e e koriste kao dopuna redovnoj nastavi, npr. za pra enje doma ih radova u toku itave kolske godine ili pripremu studenata za polaganje ispita, i kolokvijuma. Postoje mnogi besplatni i jednostavni programi za testiranje u enika uz pomo ra unara, koji se mogu lako uklopiti u redovnu nastavu. Najva nija osobina svih LMS sistema je mogu nost dvosmerne komunikacije izme u nastavnika i u enika (nastavnik alje obrazovne materijale i obja njenje za njihovo prou avanje, a u enik nastavniku alje svoje radove i ura ene zadatke i testove Virtuelna u ionica je nastavno okru enje locirano u kompjuterski generisanim i komunikacijski podr anim sistemima. Nije sagra ena od elika i konkretizovana, ve se sastoji od seta komunikacionih grupa, radnih prostora i prostorija koje su sagra ene od kompleksnog i intuitivnog softvera. Second Life je zami ljen kao virtuelni svet u kojem apsolutno sav sadr aj stvaraju korisnici. Kako bi im se to omogu ilo, Linden Lab im je ponudio LSL (Linden Scripting Language), jezik sintaksom sli an C-u koji slu i dodavanju dodatne funkcionalnosti virtuelnim objektima. Kao najpopularniji javno dostupan virtualni svet, Second Life je mnogim obrazovnim ustanovama logi an izbor za izgradnju prvog virtuelnog obrazovnog objekta. S obzirom na veliku korisni ku zajednicu i lako dostupne alate za izgradnju virtuelnih gra evina, odnosno programiranje virtuelnih objekata (i osoba) namenjenih obrazovanju, Second Life ima vi e virtuelnih akademskih objekata od bilo kog konkurenta. Premda je akademsku zajednicu mogu e izgraditi bilo gde unutar Second Life sveta, ve ina univerziteta se odlu uje za kupovinu virtuelnih ostrva ( to obrazovne ustanove ko ta oko $838 jednokratno i $148 za mese no odr avanje). Vlasniku je omogu eno da odabere da li e objekti biti javni, odnosno da li e biti skriveni za sve osim za virtuelne studente. Linden Lab nudi univerzitetima jo jedno povoljno re enje, a to je Second Life Campus odnosno iznajmljivanje zemlje u trajanju jednog semestra. Iz godine u godinu broj univerziteta koji nude mogu nosti u enja na daljinu pomo u Second Life je sve ve i. -a

15

4. OBRAZOVANJE NA DALJINU U SRBIJIInternet je jedan od glavnih faktora za uspe no izvo enje nastave na daljinu. Kako se iz godine u godinu broj korisnika na internetu pove ava a prema zvani nim podacima broj korisnika je 1.733.993,741 to ini 25,6% ukupnog stanovni tva na planeti, normalno je da se broj ustanova koje koriste sistem u enja na daljinu brzo pove ava. U Srbiji je po zvani nim podacima broj korisnika Interneta preko tri miliona, ali je broj ustanova koje koriste i primenjuju u enje na daljinu mali.6 Budu i da je obrazovanje na daljinu na na im prostorima jo uvek relativno nova pojava, zasad se o tome vi e govori i pi e nego to se sprovodi u praksi. Poku a u da prika em neka gotova re enja koja se uspe no primenjuju kao i planove , odre enih obrazovnih ustanova za implementaciju sistema za u enje na daljinu. Pionir u primeni u enja na daljinu u Srbiji je Medicinski fakultet u Beogradu koji je kolske 1999/2000. godine krenuo u realizaciju prvih on-line kurseva. Te godine je 19 studenata imalo priliku da osim klasi nih predavanja i ve bi iz histologije u i na malo druga iji na in, za to vreme potpuno nepoznat. Kori eni su razli iti Internet servisi. Prvo je kori en web sajt na kom su studenti mogli da pogledaju veliki broj on-line kurseva, predavanja i ve bi. E-mail je kori en kao glavni na in komunikacije izme u profesora, asistenata i studenata. Sajt koji je kori en za u enje na daljinu na Medicinksom fakultetu je i dalje dostupan.7 U periodu do 2004 godine kori eni su i neki drugi servisi tj. druge forme elektronskog u enja (mejling liste, forumi, blogovi itd.). Kako su prednosti ovakvog na ina u enja bili o igledni, Medicinski fakultet se 2004. godine odlu io za softversko re enje Moodle, koje je u tom trenutku bilo najbolje open-source LMS re enje, koje je pru alo veliki broj kreativnih mogu nosti za razvoj online kurseva. Glavni razlog za izbor Moodle-a je bila injenica da je re o open-source (besplatnom) re enju, kao i injenica da je veliki broj svetski priznatih univerziteta ba koristilo Moodle za u enje na daljinu. Popularnost koju je Moodle u me uvremenu stekao, kao i pojavljivanje novih pobolj anih verzija (trenutno se koristi verzija 1.9.8+) pokazuju da je Medicinski fakultet iz Beograda napravio odli an izbor.

Slika 9. U enje na daljinu, Medicinski fakultet, Beograd.

16

Aplikacija je u najve em delu lokalizovana za oba na a pisma, a prema podacima fakulteta od 2004. godine do danas ovaj kurs je zavr ilo preko 350 studenata. U maju i junu 2007. na Medicinskom fakultetu u Beogradu, uz podr ku WUS Austria, organizovana je i prva radionica (Nucleus) za obuku nastavnika i studenata demonstratora za rad u on-line okru enju. Nakon toga, u narednoj, kolskoj 2007/08 godini u projekat se uklju io jo jedan predmet Humana genetika, dok su u eksperimentalnoj fazi on-line kursevi za jo dva predmeta, patologija i fiziologija.8 Danas se na sajtu za u enje na daljinu mo e videti veliki broj online kurseva koje uspe no poha a iz godine u godinu sve ve i broj studenata Medicinskog fakulteta.

Slika 10. Dostupni kursevi na sajtu Medicinskog fakulteta Link group je privatna firma koja je u Srbiji me u prvima krenula sa pru anjem usluga obrazovanja iz oblasti informacionih tehnologija i stranih jezika putem interneta (kursevi, seminari). U po etku su se bazirali na izradi edukativnih softvera, ali su vremenom krenuli u izradu ozbiljne e-learning platforme koja se godinama uspe no koristi na Visokoj koli strukovnih studija za informacione tehnologije kao i u centru za strane jezike i centru za menad ment i marketing, koji su osnovani u okviru Link-grupe. Februara 2005. godine Link group je postao lan evropske asocijacije EDEN (European Distance and E-learning Network), iji je cilj razvoj u enja na daljinu. Tako e veoma bitna informacija je da je Link group 2006. godine postao Microsoft Gold Partner to mo e da predstavlja garanciju posedovanja tehni kih znanja i ve tina potrebni za primenu h Microsoftovih re enja. DLS (Distance Learning System) je zasnovan na kori enju savremene informacione tehnologije u svim elementima procesa u enja. Internet i intranet se koriste za ostvarivanje uslova za interakciju korisnika sa sadr ajem, predava ima i ostalim korisnicima. DLS omogu ava kompletno upravljanje kursevima na internetu kao i ostvarivanje interaktivnosti, dvosmerne komunikacije i razmene podataka. Programeri su za razvoj DLS-a koristili PHP, MySQL bazu i Java Script.

17

Slika 11. ema funkcionalnosti sistema u privatnoj koli Link-group injenica koju je bitno napomenuti vezano za razvoj u enja na daljinu u Srbiji je nastanak Akademske mre e Srbije AMRES 9, koja je prevashodno nau no istra iva ka i obrazovna ra unarska mre a, koja obezbe uje savremene informaciono-komunikacione servise i vezu sa internetom za svoje lanice. Po etkom devedesetih godina AMRES je nastao povezivanjem nekoliko ve ih fakulteta, da bi danas postao najsavremenija ra unarska mre a u Srbiji, sa preko 150 povezanih nau no-istra iva kih i obrazovnih institucija. AMRES danas ima preko 200.000 aktivnih korisnika. 2007. godine AMRES je pokrenuo projekat za uvo enje e-obrazovanja na mnogim fakultetima. Odlu eno je da se primeni gotova open sorce platforma za u enje na daljinu Moodle. Veliki broj obrazovnih institucija je krenuo u ovaj projekat sa ciljem pove anja kvaliteta kako same nastave tako i uspe nijeg studiranja. Spisak fakulteta koji su u li u projekat razvoja e-obrazovanja:y y y y y y y y y y y

Arhitektonski fakultet, Beograd Elektrotehni ki fakultet, Beograd Medicinski fakultet, Beograd Saobra ajni fakultet, Beograd umarski fakultet, Beograd Fulozofski fakultet, Beograd Ma inski fakultet, Kragujevac PMF, Novi Sad Tehni ki fakultet, a ak Medicinski fakultet, Novi Sad FON, Beograd 18

y y y

Ekonomski fakultet, Subotica Filolo ki fakultet, Beograd Ma inski fakultet, Beograd

Neki fakulteti u Srbiji koriste besplatne softverske alate koji se mogu prona i na internetu, a neki su po eli razvoj svog softvera za podr ku e-u enja. Jedno od re enja e-u enja na lo je svoju primenu na Fakultetu informacionih tehnologija iz Beograda koje se bazira na ORACLE e-learning sistemu. To je sistem koji koriste najve i univerziteti u svetu i najve e kompanije. FIT je ipak veliki deo sistema dogradio sam, koriste i objektno orjentisane tehnologije koje omogu avaju laku promenu. U razvoju i primeni e-obrazovanja u Srbiji u estvuje i kompanija Microsoft sa Elektronskim fakultetom u Ni u. Za nekoliko godina saradnje sa Elektronskim fakultetom u Ni u Microsoft je odr ao veliki broj kurseva na daljinu koji su profesorima, asistentima i nastavnicima u srednjim kolama dali znanja potrebna za odr avanje kolske ra unarske mre e, dr anje kvalitetnijih asova programiranja, odr avanje kolskog web sajta, a nau ili su i kako da prave i primenjuju digitalne filmove u nastavi. U tim obukama je u estvovalo 1.595 nastavnika, profesora i asistenata, koji su lekcijama pristupali uz pomo ra unara ,a na internetu su radili testove znanja i razmenjivali mi ljenja o pedago kim aspektima primene informacionih tehnologija u nastavi Elektronski fakultet Univerziteta u Ni u je uklju en u vi e projekata e-u enja. Jedan od najve ih projekata jeste stru no usavr avanje nastavnika, koji taj fakultet radi s Microsoft-om, a u kome se multimedijalni obrazovni materijali distribuiraju i rezultati u enja prate u Learning Management Sistemu, uz mogu nost asinhronog u enja. Bitna stvar koju je sprovedena na Elektronskom fakultetu u Ni u je video-konferencija sa Univerzitetom u Mariboru i Univerzitetom u Kragujevcu u okviru predmeta multimedija. Tako su studenti iz Ni a, Kragujevca i Maribora mogli me usobno da se vide i uju, kao i da zajedni ki prate nastavu koju su istovremeno dr ali profesori sa ta tri univerziteta. Na Univerzitetu Singidunum od kolske 2006/2007. godine po eo je sa radom Distance Learning System studiranja. Namenjen je ne samo studentima koji ive van Beograda, ve i onima koji su zaposleni ili iz nekog drugog razloga ne mogu da prisustvuju predavanjima. Fakulteti Univerziteta Singidunum koji podr avaju ovaj sistem su: Fakultet za finansijski menad ment i osiguranje, Fakultet za poslovnu informatiku i Fakultet za turisti ki i hotelijerski menad ment. Predmeti se sastoje iz odre enog broja nastavnih modula, ije je otvaranje i pra enje vremenski proizvoljno od strane svakog studenta. Polaganje finalnog ispita se obavlja na klasi an na in, u sedi tu Univerziteta Singidunum i u predvi enim ispitnim rokovima u prisustvu profesora. Tokom studija studenti u Distance Learning sistemu imaju proveru znanja iz svakog predmeta nakon odredenog broja pre enih nastavnih modula. Na in provere znanja zavisi od vrste i prirode predmeta, a mo e da se sastoji od testova, seminarskih radova ili projekta. Veoma interesantno re enje u enja na daljinu je implementirao i privatni fakultet Megatrend iz Beograda. Oni koriste softversko re enje za testiranje i u enje studenata koji su zainteresovani da studiraju sa udaljenog mesta. Testing and Learning System TLS softver je razvijan u .NET tehnologiji (C#,.NET components). TLS omogu ava samostalno kreiranje testova, pitanja i ponu enih odgovora, kao i kompletno pode avanje uslova pod kojima e se obavljati testiranja. Proces testiranja je potpuno automatizovan i minimalizovana je mogu nost gre ke. Jednom kreiran test se mo e koristiti neograni en broj puta. Me anjem 19

pitanja, me anjem odgovora i pode avanjem broja pitanja koja e se prikazati ispitaniku, mogu nost prepisivanja svodi se na minimum. Univerzitet Megatrend je zadovoljio potrebe vi e hiljada studenata i omogu io im kvalitetnu i efikasnu proveru znanja. Krajnji rezultat je sve ve i broj zainteresovanih studenata koje ovaj fakultet upisuje svake godine ba na smerove koji se mogu uspe no zavr iti u enjem na daljinu. Na na im prostorima obrazovanje na daljinu se nije razvijalo na onaj na in i onim intenzitetom kao u drugim sredinama. Zapadne zemlje su u okviru svojih obrazovnih sistema razvijale razli ite oblike i forme obrazovanja, izme u ostalih i obrazovanje na daljinu, a u skladu sa svojom ekonomijom, kulturom, geografskim uslovima i dr. U mnogoljudnim zemljama kao to su Indija, Kina, Brazil, Australija, tradicija obrazovanja na daljinu je vrlo popularna. Na na im prostorima u enje na daljinu se shvata kao dodatni vid u enja, a ne kao dodatna vrednost postoje eg sistema obrazovanja. Kod nas se jo uvek ne veruje da se na ovaj na in mo e ste i isti kvalitet obrazovanja kao na tradicionalan na in. Veliki broj ljudi smatra da obrazovanje na daljinu nema isti status kao tradicionalno obrazovanje pa je i to prepreka njegovom razvoju. Ohrabruju e je to to interesovanje postoji, a naro ito to to je ono najve e ba za onaj vid obrazovanja na daljinu koji u svetu trenutno bele i najvi e uspeha - takozvanu distribuiranu nastavu. Ovaj termin odnosi se na kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu, gde su uklju eni najbolji elementi i jednog i drugog oblika obrazovanja.

20

5. OBRAZOVANJE NA DALJINU U SVETUKako su se mre na komunikacija i tehnologija digitalnih medija veoma brzo razvili, porasla je i popularnost e-u enja. E-u enje je centralizovani obrazovni sistem koji omogu ava u eniku da izu ava bilo kada, bilo gde i bilo ta to eli u skladu sa njegovim ciljem u enja. E-u enje motivi e u enike da sami odrede tempo u enja i poma e im da uvide svoja dostignu a i napredak u u enju. U ve em broju sistemima za e-u enje interakcija korisnika nije dovoljna i zadaci za podu avanje se ne mogu lako dosti i, a to nije u skladu sa interesima u enika. Trenutno su u upotrebi nekoliko razli itih sistema za obrazovanje na daljinu. Multimedijalna virtuelna u ionica je nastavno okru enje koje nije sme teno u zidanom objektu (poput tradicionalne kole), ve je u kompjuterski generisanim i komunikacijski podr anim sistemima. Sistem pametne u ionice omogu ava interaktivno okru enje prikazivanjem udaljnih studenata na zidu stvarne u ionice i dozvoljava slobodno kretanje predava a. Ovaj sistem omogu ava ograni enu interakciju, zbog toga to nije omogu eno da vi e studenata u isto vreme alje audio i video podatke, i za to im je neophodna dozvola instruktora. Sistem projektuje samo sliku udaljenog studenta koji mora da da znak da eli da govori, tako da predava ne mo e da odr ava kontakt sa svim udaljenim studentima simultano u realnom vremenu. IRI-h (Interactive Remote Istruction for heterogeneus environments ) je sistem za u enje na daljinu baziran na Java programskom jeziku. On omogu ava aktivno u enje preko interneta. Ovaj sistem se mo e koristiti i na Windows i na UNIX platformama. Interfejs se sastoji od dva glavna prozora, to su: gornji panel i podeljen pogled. Virtuelna tabla je okru enje za u enje u u ionici koje studentima i predava u omogu ava simultano upravljanje video, audio i tekstualnim podacima i 3D slikama. Mana ovog sistema je to je interakcija ograni ena na tekst, e-mail i tablu. Vi e od 50% visoko obrazovnih institucija u SAD-u ima razvijen servis za obrazovanje na daljinu. Broj u enika koji na ovaj na in studiraju se svake tri godine udvostru uje. Na fakultetu Perdue su primetili nedostatke u enja na daljinu pa su poku ali da ga pobolj aju uvo enjem raznih informati kih inovacija. Neki od nedostataka su: ose aj izolovanosti studenata koji u e na ovaj na in, nemogu nost uklju enja u studentske organizacije, i fizi ka udaljenost od profesora. Perdue fakultet je razvio sistem za u enje na daljinu. Sistem pokazuje udaljene studente u virtuelnom produ etku u ionice, koja je projektovana na zadnjem zidu u ionice. Sistem ubacuje udaljene studente u okru enje virtuelne u ionice i grupi e ih tako da svi studenti sede jedni pored drugih iako su fizi ki odvojeni. Ovo je veoma korisno za predava a zato to vidi udaljene studente, mo e da komunicira sa njima i na osnovu njihovog pona anja mo e da organizuje predavanje. Sistem omogu ava interakciju na slede i na in: y predava vidi i uje udaljene studente, y studenti koji se nalaze u u ionici tako e vide i uju udaljene studente na isti na in na koji vide studente koji sede iza njih, y udaljeni studenti vide i uju predava a, vide studente koji se nalaze u u ionici ili udaljene studente. 21

Trenutno sistem ne omogu ava udaljenim studentima da uju studente koji se nalaze u u ionici i ne alje im sadr aj koji predava ispi e na tabli.

Slika 12. Sistem za u enje na daljinu sa prikazanim udaljenim studentima Sistem se oslanja na komponente koje se ina e koriste za odr avanje predavanja. Jedini dodatni ure aj je projektor koji omogu ava prikazivanje udaljenih studenata. Ovaj na in u enja na daljinu se mo e primenjivati za skoro sve predmete jer iziskuje minimalne tro kove. Udaljeni studenti su povezani sa u ionicom kroz dvosmerni audio i video link. Ovakav na in u enja na daljinu ne zahteva posebnu obuku predava a, niti njihove specijalne pripreme za odr avanje asa.

Slika13. Hardverske komponente koje se koriste prilikom u enja na daljinu Prostor realne u ionice se se snima sa tri kamere, jedna pokriva predava a, druga realne studente, a tre a virtuelni produ etak u ionice. Me utim samo jedan snimak se istovremeno mo e slati udaljenim studentima. Sistem udaljenih studenata bele i njihov zvuk i alje ga svim udaljenim studentima kao i u realnu u ionicu, na taj na in je uvek uklju ena audio komunikacija izme u udaljenih studenata i predava a.

22

U cilju pobolj anja obrazovne funkcije e-u enja, razvijena je u ionica sa virtuelnim inteligentnim predava em. Ovaj sistem je napravio i koristi za edukaciju studenata kineski univerzitet za elektroniku, katedra za informacione tehnologije, Wuhan. Inteligentni virtuelni predava mo e prepoznati okru enje i doneti odluku radi pobolj anja interakcije izme u predava a i studenata i mo e kontrolisati studente do odre enog nivoa. Virtuelni predava ima emocije i prepoznaje emocije, i to mu olak ava kontrolisanje studenata i omogu ava bolje razumevanje sadr aja lekcije. Uspeh u e-u enju zavisi od tri faktora:y y y

doslednosti predava a prilikom pripreme asa, interakcije studenata i predava a i aktivne diskusije

Dokazano je da dodavanje virtuelnih karaktera u okru enje e-u enja ima potencijalne pedago ke koristi kao to su: porast motivacije, stimulacija odre enih nastavnih aktivosti, pobolj anje toka komunikacije i ispunjenje potreba za dubljim me uljudskim odnosima u eu enju.

Slika 14. Virtuelna u ionica sa inteligentnim virtuelnim predava em. Ovaj sistem kao interaktivni prostor za u enje mo e da pove a interesovanje u enika i pobolj a obrazovne funkcije e-u enja. Sistem e-u enja je tako implementiran, da vi e udaljenih studenata mogu istovremeno da pristupe virtuelnoj u ionici. Udaljeni studenti su predstavljeni uz pomo avatara, i na taj na in komuniciraju sa ostalim u esnicima i virtuelnim predava em. Virtuelni predava sa inteligencijom mo e da sagleda informacije dobijene od studenata i na osnovu toga reaguje na odgovaraju i na in. Virtuelni predava mo e da izrazi jednostavne emocionalne gestove, koji mogu pomo i udaljenim studentima da bolje razumeju teme o kojima se govori. Mnogi sistemi za e-u enje imaju formiran sistem za snimanje predavanja koja se izvode u stvarnoj u ionici. Sistem snima lekcije i objavljuje ih na internetu. Takav sistem za snimanje 23

lekcija je razvijen na fakultetu Berkeley, me utim on nije dovoljan za uspe no u enje zbog toga to udaljenim studentima treba interaktivan radni prostor. Udaljeni studenti bi eleli da u estvuju u nekim aktivnostima i da komuniciraju sa predava em i drugim studentima u digitalnom okru enju. Za u enje na daljinu, vizuelizacija mo e zna ajno da pove a nivo razumevanja, i zbog toga se sve vi e kreiraju virtuelne u ionice, koriste se avatari za prikaz udaljenih studenata i kreira se virtuelni inteligentni predava sa dovoljno informacija radi dobre razmene istih.

Slika 15. Amfiteatar na Berkeley univerzitetu U cilju obezbe enja okru enja za u enje u kom studenti u e kao da su u situaciji iz stvarnog ivota, virtuelna u ionica je bazirana na u enju teorije i sticanju razli itih ve tina uz pomo komunikacije sa ostalim studentima i predava em. Najefikasniji na in pobolj anja kvaliteta predavanja je kori enje pogodnosti tehnike zajedni kog u enja i pomo i virtuelnog predava a. Osnovni zadatak virtuelnog predava a je posredovanje izme u u enika i sadr aja e-lekcije, a to u velikoj meri doprinosi boljem razumevanju gradiva. Pove anje intelektualne radoznalosti studenata i podizanje njihove motivacije za u enjem su dva najbitnija faktora koja treba imati u vidu prilikom kreiranja lekcija za e-u enje. Virtuelni predava doprinosi pobolj anju kvaliteta pitanja postavljenih tokom predavanja, ime se pobolj ava kvalitet samog predavanja. Interakcija izme u predava a i studenata u realnoj u ionici mo e biti preneta i u virtuelno okru enje uz pomo virtulenog predava a, koji se u toku predavanja pojavljuje s vremena na vreme da bi u enicima dao savet, ohrabrio ih ili ih podsetio na ne to. Interesovanja u obrazovanju variraju u zavisnosti od godina, individualnih sposobnosti, prethodnih iskustava, socialnih prilika itd. Drugim re ima interesovanja se realizuju u formi interakcije u toku u enja. Motivacija ima najja i uticaj prilikom izbora metode u enja. Jaka motivacija vodi ka pozitivnim stavovima, a samim tim u enici mogu dobro da u e. Prvobitni projekat virtuelne 24

u ionice je bio fokusiran ka stvaranju prijateljskog okru enja za u enje koji bi mogao da promovi e interesovanje i motivaciju za stalnim u enjem. Virtuelna u ionica je projektovana tako da virtuelni predava mo e da komunicira sa u enicima i da razmenjuje znanje i da studentima u toku procesa u enja bude omogu eno da me usobno diskutuju. To pokazuje da se stvarna de avanja mogu realizovati i u virtuelnoj u ionici. Vi e udaljenih studenata mogu istovremeno pristupiti virtuelnoj u ionici. Sa takvim interfejsom, u esnik u komunikaciji mo e da posmatra aktivnosti i reakcije ostalih. Govor i tekst se mogu dodati radi pro irenja aktivnosti u virtuelnom okru enju. Prototip sistema je generisan od strane Windows XP, a grafika je generisana uz pomo softvera za 3D modeliranje. Interfejs

Avatars Udaljeni studenti

Virtuelni predava

Virtuelna u ionica

BAZA PODATAKA Slika 16. ema virtuelne u ionice sa inteligentnim virtuelnim predava em Udaljeni studenti mogu da kontroli u svoje avatare i da budu u inteakciji sa virtuelnim predava ima koriste i mi i tastaturu. Virtuelni predava mo e da reaguje na komande udaljenih studenata, kao to su nastavak predavanja ili odgovaranje na pitanja udaljenih studenata. Baza podataka virtuelne u ionice se sastoji od 3d modela virtuelne u ionice, predmeta koji se u njoj nalaze, virtuelnog predava a kao i avatara studenata. as u virtuelnoj u ionici se sastavlja na osnovu teza. Za u enje jedne teze je potrebno od 10-20 minuta, i ona predstavlja najmanju celinu jednog predavanja. Teze se tako e uvaju u bazi podataka. Mnoge informacije se bolje izra avaju odgovaraju im tonom, izrazom lica i govorom tela, zato je po eljno da virtulni predava mo e da iska e emocije. Ti emocijonalni efekti poma u studentu da bolje shvati predavanja. Jedan od najkompleksnijih zadataka je adekvatna sinhronizacija govora i izraza lica virtuelnog predava a (npr. pomeranje usana mora biti usagla eno sa govorom). U bazi podataka se nalazi pet emocijonalnih stanja virtuelnog predava a: y pozdrav (koristi se na po etku predavanja), y sre a, 25

y y y

tuga, zbunjenost (kada odgovor nije potvr en), pri a (koristi se prilikom verbalne komunikacije sa studentima)

Virtuelni predava je dizajniran da bude sinhronizovan sa modulima softvera za e-u enje i da prati interakciju korisnika sa sistemom, a sve to koriste i govor i izra avanje emocija u skladu sa situacijom. Microsoft Speech SDK 5.1 se mo e koristiti za pretvaranje teksta u govor. Ovakav predava mo e da prepozna ulazne informacije dobijene od udaljenih studenata i da na osnovu toga adekvatno reaguje. Osnovni cilj je postizanje interakcije izme u studenata i virtulenog predava a, na isti na in kao u realnom ivotu. To je omogu eno uz pomo kori enja tehnike ve ta ke inteligencije. Stvoreni su inteligentni agenti koji su dodati virtuelnom predava u koji ima senzor, aktuator i mogu nost planiranja. Inteligentni agent je kompjuterski sistem koji je sposoban da samostalno obavlja odre ene aktivnosti u virtuelnom okru enju, a u interakciji je sa okru enjem uz pomo senzora i aktuatora. OKRU ENJE (virtuelna u ionica, avatari udaljenih studenata)

SENZOR

PONA ANJE

AKTUATOR

BAZA PODATAKA Slika 17. ema inteligentnog agenta dodatog virtuelnom predava u Senzor opa a informacije dobijene iz virtuelnog okru enja. Senzor mo e da ita bazu podataka da bi dobio neke informacije i alje odre ene informacije nazad u bazu. Pona anje ita pravila pona anja iz baze podataka. Kada se izvr i odre eno pona anje kodovi pona anja e biti poslati aktuatoru koji e izvr iti odgovaraju u radnju i poslati u bazu podataka informacije o toj akciji. Baza podataka sadr i podatke o radnjama avatara, plan rada virtuelnog predava a, respored objekata u virtuelnoj u ionici i pet tipova emocionalnih stanja predava a. Uz pomo inteligencije virtuelni predava i su u stanju da sagledaju virtuelno okru enje i na osnovu toga donesu sopstvene odluke. To zna i da virtuelni predava dobija uputstva iz unapred odre enog scenarija ali i od pona anja studenata. Interakcija izme u predava a i udaljenih studenata je pove ana i virtuelna u ionica je sli nija stvarnoj. Virtuelni predava u velikoj meri mo e da uti e na stav, motivaciju i uspeh studenata.

26

Slika 18. Inteligentni predava sa mogu no u kretanja S obzirom da je svaka lekcija sastavljena od nekoliko segmenata, studenti mogu da kontroli u tempo u enja. Na osnovu zahteva pojedinih studenata u toku predavanja virtuelni predava mo e reagovati kao trener daju i studentima dodatna obja njenja. Ovaj sistem koristi multimedijalnu i simultanu tehnologiju kao to su flash, 3D animacija, Photoshop i Hypermedia, na taj na in integri e tekst, audio, sliku i film u sistem za virtuelno predavanje. Univerzitet za elektroniku, Wuhan koristi ovaj sistem kao dodatak standardnom u enju. Virtuelna u ionica za predmet elektronika je uz pomo lokalne mre e sprovedena u studentski dom fakulteta. Svi studenti mogu da pristupe kompjuterima kako bi samostalno izu avali predmet pre ili posle standardnih predavanja.

27

6. SECOND LIFESve ve i broj univerziteta u svetu okuplja studente u masovnoj vi ekorisni koj on-line igri, nude i im predavanja i ve be koje su im potrebne, kako bi uspe no savladali nastavni plan i program. U potpuno trodimenzionalnom virtuelnom svetu profesori dr e predavaja studentima kojima je omogu eno da se brzo prebace sa jednog mesta na drugo (teleport), da lete, menjaju svoj izgled i komuniciraju sa drugim studentima (avatarima). Second Life je napravila Linden laboratorija, juna 2003. godine i prema poslednjim podacima ima oko 15 miliona registrovanih korisnika. To je virtuelni 3D digitalni svet, koji koristi sve mogu nosti Interneta. U Second Life-u su kreirani digitalni kontineti (ostrva) na kojima ive milioni pojedinaca, na kojima se nalaze predstavni ta zemalja, velike svetske kompanija koje se bave kupovinom, prodajom, zabavom, promocijama, kao i veliki broj fakulteta koji svojim studentima nude potpuno novi vid u enja kroz igru.

Kada se putem Interneta pristupi ovom virtualnom svetu, prvo je potrebno kreirati svog avatara odnosno svoje digitalno ja, zatim se mo ete po eti drugi ivot . Mogu nosti koje se, u ovom drugom ivotu pru aju su mnogobrojne: ovde je mogu e prona i savr eno mesto za izgradnju ku e ili poslovnog prostora, mogu nost putovanja, organizacije razli itih doga aja i poslovnih sastanaka... SL je postao toliko popularan da se u njemu organizuju prava predavanja, treninzi i edukacije, sre u se nau nici, profesori i studenti. Na njemu se nalaze i najpoznatiji svetski univerziteti (Ohajo, NY i mnogi drugi). Kompanije za proizvodnju zabave su videle odli an na in za svoju promociju, pa je SL bogat de avanjima najrazli itijih sadr aja od filmskih festivala i premijera filmova pa sve do, koncerata i raznih drugih kulturnih de avanja koje organizjuju pojedinci. Brojne kompanije, kao to su Coca Cola, IBM, LOreal, DELL, Mercedes, Rolex, Royters i dr., su na le svoje mesto u Second Life-u ispituju i mogu nosti ovog novog sveta, Jedinstvena valuta u SL je Linden dolar koji se mo e razmeniti za prave US dolare na nekoliko online LINDEN $ menja nica. Poslovanje u SL i mogu nost promene Lindena za US dolare je omogu ilo stvarnu zaradu. Novembra 2005. godine pojavio se prvi stvarni milioner u SL, dvadesetpetogodi nji student koji je trgovinom nekretnina u SL uspeo da zaradi preko milion US dolara. Ovaj milioner se u Second life-u javlja pod nazivom Anshe Chung O ozbiljnosti ovog virtuelnog 3D sveta govori i podatak da je nekoliko dr ava otvorilo svoje ambasade u Second Life-u. Me u prvima je to bila vedska, a ne to kasnije svoja diplomatska 28

predstavni va otvorili su SAD, Kanada, Estonija, Tajvan, Kina, Velika Britanija, Francuska i mnoge druge dr ave. Najpopularniji grad na SL je Amsterdam. To je detaljna reprodukcija nekoliko ulica iz stvarnog sveta u kojoj se mogu prona i mnogi vidovi zabave. Srbija je 2007. godine tako e prona la svoje mesto u Second Life-u. Zakupljeno je ostrvo na kojem su podignute mnoge gra evine od kojih je mo da i najbitnija Hram Svetog Save.

Slika 19. Hram Svetog Save u Second Life-u Sve ve i broj kola, fakulteta i univerziteta istra uje mogu nost upotrebe virtuelnog sveta kao dopunu predavanjima i ve bama, kako bi studenti uspe no savladali sve zadatke. Vi e od 700 univerziteta, uklju uju i i jedan od najpoznatijih u realnom svetu Harvard, koriste Second Life kao obrazovni alat. Mo da i najbitniji razlog zbog kojeg se pojavljuje sve ve i broj univerziteta na Second Life-u je to to je studentu omogu eno da prati predavanja i seminare ne izlaze i iz svoje sobe. Ova informacija je jako bitna za ljude sa invaliditetom kojima e se omogu iti da redovno poha aju sva predavanja. 6.1. Primena Second Life-a u edukaciji Tradiocionalni metod u enja je ocenjen od strane nove generacije studenata kao dosadan na in u enja koji ne ispunjava sve njihove potrebe. Trenutna generacija studenata je okrenuta ka tehologiji i vidi tehnologiju kao neophodnost, kako u ivotu tako i u u enju. Za uspe no u enje u vremenu nove digitalne generacije je neophodan razvoj interaktivnog u enja. Interaktivni elementi u okru enju za virtuelno u enje pru aju priliku profesorima da studentima demonstriraju razli ite ve tine, tako e pru aju priliku studentima da u e koriste i razli ite ve tine u virtuelnom svetu. Jo jedna karakteristika digitalnih studenata je da ele da tro e manje vremena na zadatke i ele da postignu uspeh sa manje truda. Ovo zna ajno pove ava napor predava ima da se upe no pove u i uspostave kontakt sa studentima. Istra ivanja pokazuju da se studenti lak e zainteresuju za izazovne simulacije ukoliko su one prikazane na jednostavan ali zanimljiv na in. Problem u dizajnu ove platforme je to to se oslanja na metode tradicionalnog u enja, gde se u centru nalazi predava , i to to u potpunosti nije integrisana tehnologija u okru enje za u enje. To je tradicionalan na in u enja kontrolisan od strane predava a, koji se ak i u virtuelnom svetu oslanja na metod preno enja znanja putem lekcija. Kada se suo avaju sa digitalnom generacijom studenata predava i bi 29

trebalo da se vi e zainteresuju za njihove rezultate u enja. Koriste i sve pogodnosti on-line u enja, prihvataju i inovativnu tehnologiju stvoreno je interaktivno virtuelno okru enje za predavanje i u enje u Second Life-u. Osnovni razlozi za sve ve u primenu Second Life-a u obrazovne svrhe su: pristupa nost, niska cena i laka integracija sa ostalim servisima dostupnim uz pomo Interneta. Ovo virtuelno okru enje za predavanje i u enje nudi atraktivna re enja mnogim institucijama i organizacijama koriste i virtuelne svetove za preno enje razli itih vidova znanja i obrazovnih de avanja, uklju uju i prezentacije, seminare, kao i obrazovanje na daljinu. Za razliku od tradiocionalnog na ina predavanja (gde se u centru nalazi profesor) video igre , omogu avaju pristup u kome u enici kontroli u u enje uz pomo interaktivnog pristupa. Igre zna ajno pru aju podr ku u u enju, omogu ajavu i studentima konkretna iskustva i aktivna eksperimentisanja. Sli no dobrom programeru igre, pradava bi trebalo da omogu i studentu okru enje koje promovi e u enje kroz interakciju. Pored promovisanja u enja putem interakcije postoje razli ite pogodnosti koje pru aju ozbiljne igre. Ta nije one omogu avaju korisnicima da iskuse situacije koje je te ko ( ak i nemogu e) iskusiti u stvarnom ivotu, zbog razli itih faktora kao to su: cena, vreme, bezbednost... Ozbiljene igre pru aju mogu nost razvoja razli itih ve tina kao to su analitika, strategija, psihomotorika i vizuelna pa nja. Virtuelno okru enje i video igre pru aju studentima ansu da ve baju svoje ve tine i sposobnosti u okviru bezbednog okru enja za u enje, to dovodi do vi eg nivoa samoefikasnosti u situacijama u stvarnom ivotu gde su te ve tine i znanje neophodni. Okru enje igre ini interaktivna simulacija koja podr ava obrazovanje u ijem se centru nalazi student pri emu su studenti u stanju da aktivno re avaju probleme dok sti u znanja kroz praksu. Bitno je naglasiti da ciljani korisnici okru enja za virtuelno u enje nisu samo IT profesori i studenti, ali upravljanje objetima u Second Life-u nije jednostavno za osobe koje nemaju rutinu u radu sa ra unarom. Postoje tri oblika u enja u Second Life-u: dopusnko, celokupno i pome ano. Koriste i demonstracije u Second Life-u dopunski oblik u enja pru a studentu dodatne informacije i pro iruje osnovni stepen obrazovanja. Oblik celokupnog u enja je podr an od strane fakulteta i omogu ava studentu uvid u ceo nastavni plan u virtuelnoj u ionici. Oblik pome anog u enja je kombinacija virtuelnog i stvarnog u enja koje pobolj ava obrazovanje studenata. Za projekat virtelnog okru enja za u enje u Second Life-u neophodno je kreirati virtuelno okru enje, u koje je potrebno ubaciti sve to je neophodno za odr avanje predavanja (video i audio materijali). Neophodno je i testiranje razumevanja studenata. Za razliku od lekcija koje se prikazuju u Power Pointu i tradicionalnog na ina skidanja lekcija sa interneta i vra anja ura enih zadataka, cilj ovakvog na ina obrazovanja je u vi estrukoj inteligenciji, aktivnom u enju, prakti nom znanju i kori enju obrazovne tehnologije. Taj problem su na zanimljiv na in re ili na kineskom univerzitetu kreiraju i drevno kinesko selo. Okru enje za virtuelno u enje je podeljeno na 6 celina, koje odgovaraju jednoj od 6 ratnih situacija. U svakoj celini okru enja za virtuelno u enje se nalazi 6 zgrada, u kojima se nalaze materijali vezani za svako predavanje. Svako predavanje odgovara jednom od 6 specifi nih strategija koje se de avaju u nekoj od 6 ratnih situacija.

30

est ratnih situacija: 1. superiorna pozicija 2. suo avanje 3. napad 4. zbunjena situacija 5. zauzimanje teritorije 6. o ajna situacija Kreirano je 36 virtuelnih u ionica i svaka je pode ena u odnosu na kontekst vojne strategije. U svakoj u ionici se nalazi displej za prezentaciju a pored njega TV ekran. Predava mo e da dodaje slajdove u Power Pointu i video klipove. Kada predava postavi sav materijal na server studenti mogu pristupiti Second Life-u i preko svog avatara izu avati te lekcije u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta.

Slika 20. Amfiteatar za virtuelno predavanje Studenti su u mogu nosti da istovremeno vide svaku stranicu prezentacije i video sa predavanjem nastavnika na TV ekranu. Sinhronizacija izme u prezentacije u Power Pointu i odgovaraju eg audio ili video vodi a je automatska. Studenti mogu da biraju da ubrzaju ili da se vrate na odre enu stranicu prezentacije jednostavnim klikom na dugmad napred - nazad. Provera znanja studenata se vr i na bojnom polju, koje omogu ava predava u da prezentuje lekciju koriste i animaciju i omogu ava studentu da prakti no prika e ta je nau io i uz pomo animacije re i zadatke.

Slika 21. Primer u ionice sa postavljenim lekcijama 31

Sve ve i broj organizacija, velikih kompanija i univerziteta organizuje razli ite konferencije, posete virtuelnim muzejima, bibliotekama, bioskopima, izlo bama i to sve u cilju edukacije. Sve e e se uspe no organizuju razne konferencije u potpuno virtuelnom okru enju sa u esnicima iz celog sveta. Interesantno je napomenuti da je konferenciju koja je organizovana u Second Life-u na temu edukacija u virtuelnoj realnosti za dva dana posetilo preko 5000 avatara. Konferencija je prvi put odr ana 2007. godine. Pro le godine je odr ana u decembru i privukla je veliki broj ljudi zaposlenih na fakultetima, nastavnike, trenere, administratore, programere, tehni ke stru njake, profesionalce koji stvaraju virtuelna okru enja... Glavne teme konferencije su bile: ta je obrazovanje, ta je u enje, kako pobolj ati kvalitet u enja u Second Life-u. Ove godine konferencija je odr ana od 12-13 marta i prema ila je broj u esnika od pro le godine.10 Jo jedan fascinantan element virtuelne konferencije je mogu nost kreiranja iskustava i interakcija sa publikom, na na in koji nije mogu u stvarnom ivotu. Zna ajna stvar kod virtuelnih konferencija mogu nost u tede na stvarima koje nisu potrebne u virtuelnom svetu, kao to su: akotizacija, transport, sme taj i dr.

Slika 22. Virtuelna konferencija Neke organizacije i fakulteti su u potpunosti iskoristili mogu nosti koje pru a Second Life omogu iv i studentima da do ive iskustva koja ne bi mogli u stvarnom ivotu. Ameri ka organizacija za okeane i atmosferu je u svojoj simulaciji na Second Life-u omogu ila studetima potpuno interaktivnu obrazovnu demonstraciju o okeanima i vremenskim uslovima, npr. vo nja u podmornici, dve razli ite demonstracije cunamija, temperaturne mape, let avionom u uslovima uragana i topljenje gle era. Internisti Tacoma univerziteta mogu da prisustvuju laboratorijskim ve bama, i mogu kontaktirati virtuelne pacijente iji je ivot ugro en. Nakon prikupljanja informacija o pacijentu le e ga koriste i sopstveno znanje. Simulacija dozvoljava da studenti reaguju u odnosu na situaciju. Mogu da izaberu koji lek da koriste, da primene odgovaraju e instrumente, a zatim da prate posledice i shodno tome prilagode le enje. Ovo je veoma zna ajno zbog toga to se komplikovane i te ke ve be odigravaju u bezbednom okru enju gde ni iji ivot nije ugro en.

32

Slika 23. Ve be u virtuelnoj ambulanti. Studentima je kroz virtuelne prikaze olak ano u enje. Umesto da napamet u e sastav DNK u Second Life-u mogu da se pro etaju kroz svih 46 hromozoma. Istra iva i sa Franhofer instituta za proizvodni in enjering i automatizaciju su razvili virtuelnu proizvodnu liniju koja studentima pru a mogu nosti da programiraju industrijske robote, prate tok proizvodenje, boje i pode avaju delove quad bike-a. Pored mogu nosti pra enja toka proizvodnje studentima je omogu ena komunikacija sa in enjerima putem chata.

Slika 24. Proizvodna linija u Second Life-u Jedan od najzanimljivijih re enja sistema za obrazovanje na daljinu je stvoren u okviru univerziteta West of Scotland Paisley. Oni su spajanjem Moodlea i Second Life-a napravili SLOODLE.11 On je izgra en na osnovu prednosti u enja zasnovanog na webu, pru aju i mogu nost kreiranja i prilago avanja obrazovnog sadr aja. U Second Life-u je prikazan putem kvizova koji se nalaze na ekranima. Skra eni naziv mu je QuizHUD (Heads-UpDisplay), i on je kombinacija teksta i slike. Svrha kviza je da efikasno uskladi studentova iskustva u virtuelnom svetu, pru aju i podatke o specifi nim interesovanjima, i prikupljaju i njihove odgovore na ocenjena i neocenjena pitanja. Svaki student vidi QuizHUD na svom ekranu, koji prikazuje posebno izra en web sadr aj sa relevantnim informacijama i pitanjima 33

vezanim za odre enu lekciju. Student prolazi kroz kviz onim tempom koji mu odgovara i ne smetaju mu ostali studenti koji se mogu nalaziti pored istog objekta u virtulenom okru enju.

Slika 25. ematski prikaz QuizHAD-a Kretanjem kroz virtuelno okru enje student nailazi na veliki broj objekata i funkcija. Klikom mi em na objekat interesovanja dobijaju se informacije koje se prikazuju kroz grafi ki interfejs QuizHUD-a. Osim osnovnih informacija o objektu dostupan je kviz sa dva tipa pitanja. Prvi je zatvoreni tip pitanja (sa ponu enim odgovorima) i student odgovara klikom mi em na kartice koje se nalaze sa desne strane QuizHUD-a. Drugi tip su takozvana otvorena pitanja gde se re enje nalazi u okviru u ionice u virtuelnom okru enju. Kviz se mo e ocenjivati, a mo e se tretirati i kao anketa. Odgovori na pitanja se uvaju u spoljnoj bazi podataka zajedno sa kratkim informacijama o svim aktivnostima studenta. U bilo kom trenutku nastavnici mogu pregledati i oceniti kviz. U samom po etku kori enja QuizHUD-a univerzitet je tra io od studenata da popune kratku anketu. Dve tre ine u esnika je ocenilo da se kviz lako uklapa u njihov model u enja, i otprilike tri etvrtine ispitanika smatra da je ovakav na in u enja u kome se kombinuju istra ivanje i test bio izuzetno koristan. Univerzitet Pacifik iz Tenesija je me u prvima uporedio klasi an na in u enja sa u enjem u Second Life-u. Formirane su dve grupe, Second Life grupa se sastojala od 15 studenata, a kontrolna grupa (realna grupa) od 13 studenata. Obe grupe su prisustvovale predavanjima istih lekcija. Pre i nakon predavanja studenti iz obe grupe su re avali identi an test. Da bi bili sigurni da niko od studenata nema veliku prednost u re avanju testa izabrali su temu o kojoj su studenti imali najmanje predznanje. Univerzitet ima ostrvo u Second Life-u sa kompleksom koji se sastoji od nekoliko zgrada. U jednoj od tih zgada se nalaze amfiteatri za predavanja. Second Life grupa je potro ila period potreban za odr avanje jednog asa na kreiranje avatara i slu anje kratkog uputstva za kori enje. Nakon toga obja njeno im je kako da se teleportuju do univerzitetskog ostrva i kako da na u pravu u ionicu. U ionica se sastoji od podijuma na kojem se nalazi mesto za avatara predava a, velike table na kojoj se prikazuju Power Point prezentacije i mesta za avatare studenata. Predava je u toku predavanja komunicirao sa studentima pomo u Second Life aplikacije ze etovanje. Predava je obja njavao svaki slajd i pru ao studentima ansu da postave pitanja pre prelaska na slede i slajd. Nakon zavr etka predavanja studenti i predava su se sastali u stvarnoj u ionici da bi re ili test, prodiskutovali o iskustvu u enja u Second Life-u i popunili anketu. Predavanja za kontrolnu grupu su se odr avala na klasi an na in. Lekcija je prezentovana uz pomo Power Point slajdova, i ovim studentima je kao i studentima iz Second Life grupe bilo 34

omogu eno da postavljaju pitanja u toku predavanja. Po zavr etku predavanja pristupili su re avanju kviza.

Slika 26. Prikaz Second Life u ionice univerziteta Pacifik Prilikom upore ivanja rezultata testova do lo se do zaklju ka da je ve i napredak imala kontrolna grupa. Prilikom diskusije o iskustvu u enja u Second Life-u studenti su izneli nekoliko mana; jedna od najve ih je prevelika sloboda avatara i nemogu nost profesora da ih kontroli e. Neki studenti su stajali u virtuelnoj u ionici i time zaklanjali pogled ostalim studentima, a jedan avatar je igrao po u ionici ometaju i ostale studente da prate predavanje. Jo jedna pritu ba studenata se odnosi na usporavanje aplikacije za etovanje zbog preterivanja u vo enju razgovora koji se ne odnose na temu predavanja, kao i nemogu nost da se uvek razlikuje tekst predava a od teksta studenata. Rezultate testova treba uzeti sa rezervom zbog nekoliko veoma bitnih faktora: 1. nastavnik je prvi put odr ao predavanje u Second Life-u, 2. dve tre ine studenata je retko koristilo virtuelne programe za komuniciranje sa drugima, 3. grupa se prete no sastojala od studenata koji nikada pre ovog predavanja nisu koristili Second Life. Interesantno re enje su stvorili na Ohajo univerzitetu kupovinom dva ostrva i izgradnjom kompletne infrastrukture. Tro kovi izgradnje studentskog centra, centra za u enje i centra za umetnost i muziku iznosili su 980 dolara po ostrvu, 30.000 dolara za razvoj softvera i 150 dolara na mese nom nivou za tro kove zakupa. Posetioci univerziteta mogu da prisustvuju predavanjima i u ivaju u ostalim aktivnostima kao to su etnja parkom, obilazak gra evina, i pridru ivanje studentskim organizacijama u studentskom centru. Prva predavanja koja su organizovana bila su iz oblasti menad menta. Uprkos manama u enja u Second Life-u, sve ve i broj fakulteta uvi a njegove prednosti i zauzima mesto u virtulenom svetu. Pobolj anje tehnologije je dovelo do porasta broj osoba koje provode vi e vremena komuniciraju i u virtulenom ivotu nego u relanom ivotu. Glavni razlog za ovo je mogu nost da se u virtuelnom ivotu bude sve ono to nije mogu e u stvarnom ivotu. Naj bitnije sa pedago ke ta ke gledi ta, je to to je rizik od neuspeha u virtuelnom svetu znatno manji u odnosu na realni ivot, pa ak i ako do e do neuspeha on je prakti no neva an i 35

nebitan. Ova injenica znatno ohrabruje da se usprotivi izazovima koje ljudi ne bi ni uzeli u obzir pod istim sticajem okolnosti u stvarnom ivotu. Okru enje za virtuelno u enje omogu ava studentima i profesorima interakciju ak i kada su fizi ki ovojeni. To smanjuje napetost koja se naj e e de ava prilikom tradicionalnih metoda u enja i pove ava mogu nost i elju za saradnjom izme u studenata i profesora. Virtuelni svet ljudima daje ansu da budu ono to nisu u stvarnom ivotu, to je esto mana prilikom odr avanja predavanja u Second Life-u.

36

7. PREDNOSTI I MANE U ENJA NA DALJINU

Postoji veliki broj razloga zbog kojih je u enje na daljinu sve popularije i sve ve i broj studenata je zainteresovan ba za ovakav vid studiranja. Osnovni razlozi su:y y y y y y

smanjenje tro kova stanarine i ostalih tro kova vezanih za boravak u mestu odr avanja studija, mogu nosti da student bira studijski program i studira van mesta svog prebivali ta bez potrebe za njegovom promenom, izbor fakulteta van fizi kih granica mati ne zemlje, mogu nosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta odr avanja studija, prevazila enje nemogu nosti da pose uje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizi kih problema, o te enja ili bolesti, lak a organizacija vremena za u enje koja kod studenata pove ava motivaciju.

Naravno da ovakav koncept u enja ima i svoje mane. Kao glavni problem i razlog odustajanja od ovakvog na ina studiranja je ose aj izolovanosti studenta, koji je nastao usled nemogu nosti stvarnog me usobnog komuniciranja. Jedan od razloga je i nedostatak adekvatne tehnologije, lo a ra unarska oprema koja esto dovodi do zastoja i kvarova pri u enju, virusi, ne eljeni upadi hakera i mnogi drugi. Ve e je optere enje nastavnika u pripremi predavanja jer je potrebno ulo iti duplo vi e vremena nego za klasi no u enje. Ovakav vid u enja ne omogu ava diskusiju vi e studenata u isto vreme. Sistem za u enje na daljinu trenutno ne omogu ava potpuno anga ovanje studenata zbog toga to nemaju ose aj stvarne, socijalne i fizi ke prisutnosti. Da bi se pobolj ao sistem u enja na daljinu neophodno je pove ati interakciju izme u studenata i predava a, kao i studenata me usobno.

37

8. ZAKLJU AKRazvoj obrazovanja, odnosno u enja na daljinu, u svetu je dostigao zna ajan nivo sa velikim brojem korisnika. Veliki broj svetski priznatih visoko kolskih ustanova u svom programu studija nudi i primenjuje ovaj savremeni model obrazovanja. Mnoga istra ivanja pokazuju da i kod nas postoje interes i potreba za organizovanjem obrazovanja na daljinu ili njegovim kombinovanjem sa klasi nim oblikom obrazovanja. Pored svr enih srednjo kolaca, veliko interesovanje pokazuju i studenti. Jedan od osnovnih zahteva koje obrazovanje na daljinu postavlja pred korisnike jeste poznavanje rada na ra unaru i kori enje interneta. U enje na daljinu je izazov i sredstvo za pobolj anje i unapre enje obrazovnih procesa, kao i jedan od temelja za nove i bolje na ine upravljanja znanjem. Intenzivno uvo enje informacionih tehnologija u obrazovne procese je prioritet modernih visokoobrazovnih institucija irom sveta.

38

9. LITERATURA1. Bill Fityerald, Drupal for Education and E-learning, Packt Publishing, Novemaber 2008. 2. Yan Hu, Gang Zhao, Virtual classroom with Intelligent Virtual Tutor, IEEE Computer Society, DOI 10.1109/IC4E.2010.122 3. Henriette H Bier, Prototypes for Distance Learning in Academic Educaton, IEEE Computer Society, DOI 10.1109/ICIMT.20009.22 4. Radu Dondera, Chun Jia, Voicu Popescu, Cristina Nita-Rotaru, Melissa Dark, Cynthia S. York, Virtual Classroom Extension Effective Distance Education, IEEE Computer Society, 0272-1716/08. 5. Daniel C. Cliburn, Jeffrey L. Gross, Second Life as a Medium for Lecturing in College Courses, IEEE Computer Society, 978-0-7695-3450-3/09. 6. Peter R. Bloomfield, Daniel Livingstone, Multi-modal learning and assessment in Second Life with quizHUD, IEEE Computer Society, 978-0-7695-3588-3/09. 7. Nicole Natho, Olivier Pfeiffer, A Knowledge Management System for Educational Scenarios in 3D Virtual Worlds, IEEE Computer Society, 978-0-7695-3955-3/10. 8. Manny Alvarez, Second Life and School: The Use of Virtual Worlds in High School Education, Trinity University, San Antonio, Mart 2009. 9. I. Elaine Allen, Jeff Seaman, Five Years of Growth in Online Learning, Babson College, October 2007. 10. http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/eLearning.php 11. http://www.esrbija.net/showthread.php?t=49 12. http://www.its.edu.rs/navigacija.php?IDStranicaPodaci=588&jezik=%3Cjezik%3E 13. http://www.elearningeuropa.info/main/index.php?page=home 14. http://edudirectory.secondlife.com/ 15. http://www.e-ucenje.rs/ 16. http://moodle.com/ 17. http://www.secondlife.com/ 18. http://www.viu.ca/teaching/SecondLife.asp 19. http://www.pedagog.org.rs/nastava%20tekst%20obrazovanje%20na%20daljinu.php 20. http://www.elearninglearning.com/second-life/

39

10. REFERENCE1

asopis Nastava i vaspitanje, br.2, 2006. god. Shale, D.G. Toward a reconceptualization of distance education. // The American Journal of Distance Education, 2 .3(1988.), st., 25-35. Dostupno na internet adresi: www.informaworld.com/index/915261009.pdf Garrison, D.R. The role of technology in distance education. New Directions for Continuing Education. (1987.), str, 36 ,41-53. Dostupno na internet adresi: http://www-distance.syr.edu/mpaea.html Kearsley, G. Penn State. California: Wadsworth Publishing Co mpany, 1996. Dostupno na internet adresi: http://www.whidbey.com/frodo/kearsley.htm Dostupno na internet adresi: http://dictionary.reference.com/browse/e-learning Konferencija za web dizajn i razvoj, Los An eles. Mogu e je pratiti sva predavanja putem web prenosa. Konferencija ove godine odr ana od 13. do 17.marta. Dostupno na internet adresi: http://live.visitmix.com/ Broj Internet korisnika u Srbiji. Dostupno na internet adresi: http://www.internetworldstats.com/stats4.htm#europe Web sajt Medicinskog fakulteta, prvi primer u enjan na daljinu. Dostupno na internet adresi: http://www.reticulum.org/1999/histologija/online_kurs/vezbe/07/vezba7.html U enje na daljinu, Medicinski fakultet Beograd. Dostupno na internet adresi: http://moodle.med.bg.ac.rs/moodle/ Akademska mre a Srbije. Dostupno na internet adresi: http://elearning.amres.ac.rs/moodle/ Vitrulena konferencija. Dostupno na internet adresi: http://www.vwbpe.org/ SLOODLE - Dostupno na internet adresi: http://www.sloodle.org/quizhud

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

40