UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Milica S. Tošić

Uticaj ekstrakata biljke Allium sativum L. na osmotsku otpornost eritrocita

pacova

Master rad

Niš, 2014.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Uticaj ekstrakata biljke Allium sativum L. na osmotsku otpornost eritrocita

pacova

Master rad

Kandidat Mentor

Milica S. Tošić 55 Dr Perica Vasiljević

Niš,

Januar, 2014

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Effects of plant extracts Allium sativum L. on the osmotic resistance of

erythrocytes on rats

Master thesys

Candidate: Mentor:

Milica S. Tošić 55 Dr Perica Vasiljević

Niš,

January, 2014

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru dr Perici Vasiljeviću na pomoći i vođstvu tokom

izrade master rada.

Takođe, zahvaljujem se laborantu Andrei Žabar i asistentu Mileni Aleksić na pomoći u

realizaciji eksperimentalnog rada.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici na neizmernoj podršci i razumevanju tokom

studiranja.

Sažetak

Cilj ovog rada je ispitivanje uticaja sirovog vodenog ekstrakta belog luka (Allium

sativum) i vodenog ekstrakta komercijalnih granula belog luka na osmotsku otpornost

eritrocita pacova. Koncentracije ispitivanih ekstrakata bile su: 5 mg/ml, 10 mg/ml, 15 mg/ml,

20 mg/ml, 25 mg/ml, 30 mg/ml, 35 mg/ml, 40 mg/ml, 45 mg/ml i 50 mg/ml. Za svaku

koncentraciju odreĎen je procenat hemolize merenjem absorbance na spektrofotometru na

talasnoj duţini od 540 nm nakon inkubacije ekstrakata sa eritrocitima na temperaturi od 37°C

i 25°C. Rezultati hemolitičkog testa pokazuju da postoji linearna zavisnost izmeĎu

koncentracije i procenta hemolize. Procenat hemolize je u oba slučaja znatno veći na

temperaturi inkubacije od 37°C. PoreĎenjem rezultata hemolize sirovog vodenog ekstrakta

belog luka i vodenog ekstrakta granula belog luka uočava se da sirovi vodeni ekstrakt belog

luka pokazuje znatno veći hemolitički efekat od vodenog ekstrakta granula belog luka.

Ključne reči: Allium sativum; eritrociti; hemoliza

Abstract

The aim of this stydy was to determine the efects of crude aqueous extract of garlic

(Allium sativum) and aqueous extract of commercial garlic granules on the osmotic resistance

of erythrocytes on rats. The concentrations of the tested extractс were: 5 mg/ml, 10mg/ml,

15mg/ml, 30 mg/ml, 35 mg/ml, 40 mg/ml, 45 mg/ml, 50 mg/ml. For each concentration

percentage of hemolisys was determined by using spectrophotometer at a wavelength of 540

nm and measuring absorbance after incubation of the samples at temperature of 37°C and

25°C. The results of hemolytic test showed that there is a linear dependence between the

concentration and the percentage of hemolysis. In each case the percentage of hemolysis is

considerably greater when the sample was incubated at temperature of 37°C. Comparing the

results of hemolysis observed that crude aqueous extract of garlic showed significantly greater

hemolytic effect than aqueous extract of commercial garlic granules.

Key words: Allium sativum; erythrocytes; hemolysis

Sadržaj

1. Uvod ....................................................................................................................................... 1 1.1. Allium sativum ................................................................................................................. 1

1.1.1. Opis biljke ................................................................................................................ 1

1.1.2. Hemijski sastav ........................................................................................................ 2

1.1.3. Delovanje i upotreba ................................................................................................ 3

1.1.4. Dosadašnja istraţivanja ekstrakta belog luka ........................................................... 4

1.2. Krvno tkivo ..................................................................................................................... 5

1.2.1. Stvaranje krvnih ćelija .............................................................................................. 5

1.2.2. Sastav krvi ................................................................................................................ 7

1.2.3. Osmotska otpornost eritrocita ................................................................................ 11

2. Cilj rada .............................................................................................................................. 13

3. Materijal i metode .............................................................................................................. 14 3.1. Materijal ........................................................................................................................ 14

3.2. Metode ........................................................................................................................... 14

3.2.1. Priprema biljnog ekstrakta ..................................................................................... 14

3.2.2. Postupak za dobijanje eritrocita ............................................................................. 15

3.2.3. Cijanmethemoglobinska metoda ............................................................................ 15

4. Rezultati i diskusija ............................................................................................................ 17 4.1. Uticaj sirovog vodenog ekstrakta belog luka na osmotsku otpornost eritrocita pacova 17

4.2. Uticaj vodenog ekstrakta komercijalnih granula belog luka na osmotsku otpornost

eritrocita pacova ................................................................................................................... 18

4.3. PoreĎenje uticaja sirovog vodenog ekstrakta belog luka i vodenog ekstrakta

komercijalnih granula belog luka na osmotsku otpornost eritrocita pacova ........................ 20

5. Zaključak ............................................................................................................................ 22

6. Literatura ............................................................................................................................ 23

1

1. Uvod

Već godinama beli luk je poznato terapeutsko i profilaktičko sredstvo pa je predmet

brojnih istraţivanja. Široko se upotrebljava kao dodatak hrani i ima vrlo povoljne efekte na

zdravlje zahvaljujući bioaktivnim komponentama koje sadrţi.

1.1. Allium sativum

1.1.1. Opis biljke

Allium sativum L. – beli luk, češnjak (Slika 1.) je biljka iz familije Alliaceae. Mladi

beli luk je zeljasta biljka visine od 20 - 40 cm, s lukovicom jakog mirisa i ljutog ukusa.

Listovi su izduţeni, pljosnati, uzani, koţasti i završavaju se šiljkom. Svi učestvuju u stvaranju

čena sa membranskom koţicom. Cvetovi su beli ili ruţičasti na dugim drškama, grupisani u

prost terminalni štit, koji se otvara pre cvetanja. Cvet je sastavljen od tri čašična i tri krunična,

slobodna i trajna listića. Plod je tropregradan sa tri šava i tri loţe koje nose po dva semena.

Seme je uglasto i tvrdo, crno, albumen mesnat. Biljka je dugovečna svojom glavicom (bez

rizoma), prostom ili obavijenom sa desetak čena, jajastih, duguljastih, stisnutih sa strane,

malo savijenog i obloţenog opštim omotačem. Cveta od juna do avgusta (Sarić, 1989).

Kao droga se koristi sveţa ili osušena lukovica gajenih biljaka. Ubiranje se obavlja

kada je nadzemna masa zelena, a luk je u početnoj fazi poleganja. Jesenji beli luk se vadi u

prvoj dekadi jula, a prolećni krajem jula. Smatra se da potiče iz centralne Azije odakle se

raširio i u područje Sredozemlja, gde se kao jedna od najstarijih kulturnih biljaka gaji još od

pre 5-7 hiljada godina. Sve je veća potraţnja trţišta za proizvodima od belog luka. Flekice od

belog luka, prah od belog luka, ulje belog luka i sok od belog luka su neke od obraĎenih formi

belog luka koje se koriste u prehrambenoj industriji. TakoĎe se prave i kapsule i tablete belog

luka i ovi proizvodi imaju trţište zbog svojih značajnih medicinskih vrednosti. Visoki sadrţaj

2

suve materije u belom luku čini ga pogodnim za sušenje, te proizvodnju praha i granula

(http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija).

Slika 1. Allium sativum L.

1.1.2. Hemijski sastav

Beli luk u sveţem stanju prosečno sadrţi: 62% vode, 5-6% proteina, 30% ugljenih

hidrata, 0,15% masti, 0,1-0,36% etarskih ulja, zatim razne enzime (alinaza, arginaza,

mirozinaza, peroksidaza, tirozinaza, dezoksiribonukleaza), holin, jod, tragove urana, vitamine

B grupe, vitamin C, amid nikotinske kiseline, provitamin A, mineralne materije u tragovima:

kalijum, gvoţĎe, mangan, cink, bor, bakar, kobalt, kalcijum, molibden, fosfor, selen i dr.

Pored navedenog, u belom luku ima i malo saponina, flavonoida i drugih sastojaka. Nema

skroba već sadrţi polioze slične inulinu. Sumpor je u belom luku vezan u derivatima

alkilcisteina, u sulfidima, alkilpolisulfidima i aminokiselinama. Beli luk sadrţi 11-35 mg/100

g sumpornih jedinjenja, derivata cisteina (Kovačević, 2004).

Sumporna jedinjenja u belom luku su odgovorna kako za njegov opor miris, tako i za

njegova lekovita svojstva. U neoštećenoj biljci se nalazi aliin (S-alil-L-cistein-sulfoksid).

3

Aliin je rastvorljivo, kristalno bezmirisno jedinjenje, derivat je cisteina i nema antimikrobna

svojstva. Standardizovani prašak belog luka sadrţi 1,3% aliina. Pri najmanjem oštećenju

dolazi do promena i aliin se pod dejstvom enzima alinaze razlaţe na mlečnu kiselinu i 2-

propenil-sulfonsku kiselinu. Ova kiselina se trenutno dimerizuje i gradi alicin -

dialiltiosulfinat ili dialil disulfid, C6H10OS2 (Slika 2.). Alicin je prvi put izolovan 1940. i

dokazano je da ima antimikrobno dejstvo protiv mnogih virusa, bakterija, gljivica i parazita.

Iz alicina nastaje dialildisulfid, najvaţnije isparljivo jedinjenje belog luka i od njega potiče

karakteristična aroma. Kondenzacijom alicina do koje dolazi u alhoholnim ekstraktima belog

luka, nastaju ajoeni i ciklični viniltiini. Ajoeni su 4,5,9-tritiodeka-1,6,11-trien-9-S-oksidi i

javljaju se kao Z i E izomeri a imaju antitrombotično delovanje (Lawson & Hudges, 1999).

Slika 2. Transformacija aliina u alicin pod uticajem alinaze

1.1.3. Delovanje i upotreba

adenozin iz belog luka sprečava stvaranje krvnih ugrušaka;

organske materije iz belog luka koje sadrţe sumpor smanjuju nivo holesterola i deluju

preventivno na razvoj malignih bolesti (dokazana su antikancerogena svojstva belog

luka);

aminokiseline iz belog luka utiču na sniţenje nivoa štetnog holesterola (LDL) u

plazmi, odnosno na povišenje koncentracije zaštitnog holesterola (HDL). Beli luk

sniţava nivo holesterola i triglicerida, čak i pri konzumaciji hrane s visokom

količinom masti;

4

potvrĎeno je njegovo vazodilatorno dejstvo (širenje krvnih sudova), naročito

perifernih krvnih sudova, moţe se koristiti u tretiranju nekih vidova glavobolje i

bolnih grčeva u potkolenicama koji se kod nekih starijih ljudi javljaju čak i posle

kraćih šetnji;

dovodi do sniţavanja krvnog pritiska za pet do deset posto;

normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srčanih krvnih sudova i snabdevanje

srčanog mišića krvlju, što dovodi do poboljšanja srčane funkcije i smanjenja sklonosti

trombozi;

deluje na odrţavanje elastičnosti krvnih sudova i smanjenje viskoziteta krvi;

pospešuje varenje i rad ţeludca, rad jetre, bubrega i prostate;

povećava opštu otpornost organizma;

antimikrobno dejstvo potiče od alicina, pa je delotvoran kod infekcija stafilokokam,

E.coli, proteusom i pseudomonasom;

pomaţe u lečenju raznih plućnih oboljenja, a izrazito je delotvoran u lečenju gripa i

bronhitisa;

sumporna jedinjenja belog luka pokazala su se kao antidoti kod hroničnog trovanja

olovom (saturnizmus).

dialildisulfid i dialiltrisulfid su ispoljili i insekticidno delovanje.

u narodu se beli luk koristi za izbacivanje dečijih glista;

beli luk je našao primenu i u ginekologiji, stomatologiji (kod parodontoza i zapaljenja

korena zuba), i u dermatološkoj praksi kao sredstvo protiv opadanja kose (Agarwall,

1996).

1.1.4. Dosadašnja istraživanja ekstrakta belog luka

Beli luk kao lekovita biljka, zbog visokog sadrţaja vitamina, mikroelemenata,

aminokiselina i organonosulfurnih jedinjenja je dugo godina predmet mnogobrojnih

istraţivanja. Najviše je istraţivan njegov efekat u terapiji kardiovaskularnih oboljenja

(Londhe et al., 2011). Naučno je dokazano da sastojci belog luka imaju fibrinolitički,

hemodinamički i hemostatički efekat (Chutani & Bordia, 1981), kao i imunološki efekat

(Chisty et al., 1996), Sniţavaju nivo lipida tako što sprečavaju biosintezu holesterola u jetri i

5

imaju antioksidativni efekat, utuču i na smanjenje arterosklerotičnih promena (Durak et al.,

2004). TakoĎe je ustanovljeno da imaju hepatoprotektivni efekat (Ugwu & Omale, 2011).

Milner (2001) je utvrdio antikancerogeni efekat ekstrakta belog luka tako što je pokazao da

sumporne komponente belog luka smanjuju učestalost tumora dojke, debelog creva, koţe,

materice, jednjaka i karcinoma pluća kod miševa. Mnogobrojnim istraţivanjima je dokazano

da alicin iz belog luka pokazuje širok spektar dejstva na gram pozitivne i gram negativne

bakterije (Ankri & Mirelman, 1999). Beli luk ima visok toksični potencijal na ţivotinje. Li i

Stivens su dokazali da nakon ingestije ekstrakta belog luka kod ovaca i pasa dolazi do

hemolize jer odreĎeni konstituenti belog luka dovode do oksidacije erirocitne membrane i

hemoglobina što indukuje pojavu hemolize udruţene sa pojavom ekscentrocita. (Stevens,

1984; Lee et al., 2000). Alicin i njegovi derivati inhibiraju cistein proteazu i na taj način

deluju antiparazitski na ljudske i animalne patogene protozoe (Waag et al. 2010). Monday et

al. (2003) su pokazali da su mono di, tri i tetra derivati sumpornih jedinjenja u ekstraktu belog

luka, odgovorni za hemolitički efekat.

1.2. Krvno tkivo

Krv je tečno vezivno tkivo koje je karakteristično za sve pripadnike vertebrata. Krv

cirkuliše kroz zatvoreni sistem krvnih sudova i zahvaljujući tome obavlja funkcije koje su

veoma značajne za organizam uopšte. Glavne funkcije krvi su:

1. transport različitih molekula (gasova, hranjljivih materija, hormona, produkata

metabolizma,vitamina, elektrolita)

2. termoregulacija

3. odbrambena uloga

4. odrţavanje acido-bazne ravnoteţe

5. transmisija signala (Despopoulus, Silibernagl, 2006).

1.2.1. Stvaranje krvnih ćelija

Krvne ćelije se stalno razaraju i gube pa je neophodno da se zamenjuju novim

ćelijama. Proces u kome ove ćelije stalno nastaju i razvijaju se označava se kao hematopoeza.

6

Hematopoeza počinje rano u emrionalnom razvoju, najpre u ţumanačnoj kesi, zatim u fetalnoj

jetri i slezini, a odvija se u kostnoj srţi svih kostiju (prenatalna hematopoeza). Na roĎenju

glavni hematopoezni organ je kostna srţ, tada ćelije nastaju u svim kostima (kod dece do

deset godina) proliferacijom i diferencijacijom matičnih ćelija koje su pluripotentne (tzv. stem

ćelije). Pluripotentne ćelije se stalno samoobnavljaju, a deobom daju multipotentne ćelije od

kojih se odvajaju mijeloidna loza (eritrociti, granulociti, megakariociti, monociti) i limfatična

loza (limfociti). Od ovih ćelija nastaju progenitorske a zatim prekursorne ćelije, koje su prve

morfološki prepoznatljive hematopoezne ćelije čijom diferencijacijom nastaju zrele krvne

ćelije (Slika 3.). Kod odraslih osoba hematopoeza se odvija u pljosnatim kostima (rebra,

starnum, ključnjače, karlične kosti i pljosnate kosti lobanje), kičmenim pršljenovima i

epifizama dugih kostiju jer se u njima zadrţala crvena kostna srţ (Medulla ossium rubra) dok

se u ostalim kostima ona zamenila ţutom (Medulla ossium flava) zbog nagomilavanja masnog

tkiva (AnĎelković et al., 2002). Hematopoeza je kontinuirani uravnoteţen proces u kome je

produkcija krvnih ćelija jednaka njihovoj razgradnji. Dnevno se u srţi stvori i predaje krvi 2,5

biliona eritrocita, isto toliko trombocita i bilion granulocita na kilogram telesne teţine da bi se

nadoknadio isti broj izgubljenih ćelija u toku 24 časa. Osim hematopoeze koja se odvija u

koštanoj srţi (medularna hematopoeza) postoji i ekstramedularna hematopoeza koja se javlja

kada su povećane potrebe za krvnim ćelijama (kod različitih patoloških stanja). Tada se

hematopoeza obavlja u jetri i slezini (Petrović, 2009).

Slika 3. Šematski prikaz hematopoeze

7

1.2.2. Sastav krvi

Krv se sastoji od krvne plazme i uobličenih krvnih elemenata (eritrocita, leukocita i

trombocita) koji su u njoj suspendovani (Stefanović, 1989).

Krvna plazma

Plazma je bledoţućkasta, viskozna tečnost u kojoj su suspendovane krvne ćelije. Pri

centrifugiranju krvi kojoj je koagilacija sprećena, krvna plazma se izdvaja u vidu

supernatanta, dok se na dnu epruvete izdvajajaju krvne ćelije u vidu taloga. U sastavu krvne

plazme preteţno je zastupljena voda (90%) u kojoj su rastvorene organske i neorganske

supstance. Od neorganskih supstanci dominira NaCl sa 0,8% od koga potiče slani ukus krvi, a

prisutne su i soli kalcijuma, kalijuma, i magnezijuma u obliku sulfata, karbonata, fosfata i

hlorida. Koncentracija ovih soli obezbeĎuje stalni osmotsko pritisak koji je neophodan za

fiziološku sredinu ćelijskih elemenata i koji omogućava razmenu materija izmeĎu krvi i tkiva.

Kao produkt metabolizma u plazmi se javljaju: karbamid, mokraćna kiselina, slobodne

aminokiseline, keratin, kreatinin koje se zajedno označavaju kao nebelančevinaste azotne

organske supstance. Od ostalih organskih supstanci u plazmi su zastupljeni: ugljani hidrati

(oko 0,1%), neke masne materije, pigmentne materije, hormoni i belančevine (7-9%), 60%

svih proteina plazme čine albumini koji učestvuju u transportu masnih i ţučnih kiselna,

pojedinih hormona i pojedinih jona, a pored njih prisutni su i globulini koji stvaraju antitela

(imunoglobulini) kao i fibrinogen koji je bitan za proces koagulacije (Stefanović, 1989).

Uobličeni elementi krvi

Leukociti ili bela krvna zrnca predstavljaju grupu uobličenih krvnih elemenata veoma

bitnih za naš imunološki sistem. Nastaju u limfnim čvorovima i koštanoj srţi. Delujući

zajedno obezbeĎuju odbranu organizma od tumora, bakterisjkih, virusnih i parazitnih

infekcija. Svi imaju sposobnost ameboidnog kretanja i fagocitoze koja im je različita i zavisi

od vrste. Fagocitiraju nekrotične produkte, toksične materije, bakterije pa čak i

neprepoznatljive materije iz samog organizma. Strana tela unose u svoju protoplazmu gde ih

8

razlaţu fermentima ili ih taloţe u limfnim organima. Karakteriše ih dijapedeza, sposobnost

prelaska iz kapilara u meĎućelijske prostore i tkiva (http://www.biologija.rs/leukociti.html).

Trombociti ili krvne pločice su ćelije bez jedra koje nastaju iz megakariocita kostne

srţi. Broj trombocita u µl krvi iznosi 170-400x103 a poluţivot ovih ćelija je pribliţno 10 dana.

Zajedno sa faktorima koagulacije iz plazme i krvnih sudova učestvuju u procesu zaustavljanja

krvarenja ili hemostaze (Despopoulus & Silibernagl, 2006).

Eritrociti (Slika 5.) su crvene krvne ćelije koje nastaju u procesu eritrocitopoeze.

Eritrocitopeza (Slika 4.) je regulisana hormonom eritropoetinom, koji stvaraju peritubularne

bubreţne ćelije. Pored eritropoetina, brojni metali (gvoţĎe, kobalt, mangan), vitamini

(vitamin B12, vitamin C, vitamin E, vitamin B, tiamin i pantotenska kiselina), aminokiseline,

drugi hormoni rasta kao što su SCF, IL-3, GM-CSF, andogeni i tiroksin, vaţni su za normalan

tok eritrocitopoeze. Morfološki najnezrelija ćelija eritrocitne loze je proeritroblast. Sledeća

ćelija u razvoju je bazofilni eritroblast, zatim polihromatofilni eritroblast, acidofilni

eritroblast, retikulocit tj. mladi eritrocit i na kraju zreli eritrocit. Iz jednog proeritroblasta

obično nastaje 16 zrelih eritrocita. Generacijsko vreme eritrocitopoeze iznosi 3-5 dana.

Ţivotni vek eritrocita u krvi je 110-120 dana. Njihov glavni zadatak je da omoguće bliski

kontakt hemoglobina sa perifernim tkivima, gde se odigrava razmena gasova (Labar, 2007).

Slika 4. Eritropoeza Slika 5. Izgled eritocita

9

Eritrociti (Slika 5.) su bikonkavne ćelije prečnika 7,8 µm, debljine 2,4 µm na

periferiji, 1 ili manje u centralnom delu ćelije. Ovakav oblik eritrocita je najpogodniji za

razmenu gasova kroz njegovu opnu, jer je najveća površina za razmenu gasova i molekuli

hemoglobina su znatno bliţi opni. Pored toga, ovakav oblik omogućava veliku savitljivost

tako da eritrociti mogu da se prilagode uslovima koji postoje u krvnim sudovima i u sinusima

slezine (Stefanović, 1989).

Sastoje se od membrane, metaboličkih ciklusa, vode i hemoglobina. Membrana (Slika

6.) je sastavljena od bipolarnog lipidnog sloja koji sadrţi strukturne i kontraktilne

belančevine, brojne enzime i površinske antigene. Belančevine čine 50%, masti 40%, a

ugljeni hidrati 10% eritrocitne membrane. Lipidni deo se sastoji od fosfolipida, holesterola i

glikolipida. Fosfolipidi i glikolipidi kao strukturni delovi membrane imaju naelektrisane grupe

na spoljašnjoj i unutrašnjoj strani membrane. Ugljeni hidrati se nalaze isključivo na

spoljašnjoj strani membrane i odreĎuju antigenost eritrocita. Jedan deo ugljenih hidrata se

nalazi na membranskim proteinima (glikoforini). S unutrašnje strane membrane, četiri

belančevine (spektrin, aktin, protein 4.1 i ankirin) stvaraju proteinsku rešetku i time odreĎuju

bikonkavan oblik eritrocita. Spektrina ima najviše, sastoji se iz dva lanca, α i β koji su

meĎusobno isprepletani u heterodimer, koji se u proksimalnom delu vezuje za aktin

formirajući tetramer, a on je istovremeno pričvršćen za protein 4.1. Distalni deo β

spektrinskog lanca povezan je sa ankirinom koji je povezan sa transmembranskim proteinom,

tzv. protein-3, koji deluje kao anjonski kanal (Labar, 2007).

Za eritrocit moţemo reći da je vrlo dinamična ćelija jer je u stanju da prenese 400

miliona molekula hemoglobina i 250 ml O2 iz pluća do tkiva kada je organizam u stanju

mirovanja a da odnese 200 ml CO2 u suprotnom smeru (Stefanović, 1989).

Normalni eritrociti ţive prosečno 120 dana, nakon toga se razgraĎuju. Razgradnja

normalnih eritrocita je posledica starenja koje se odlikuje smanjenjem sposobnosti eritrocita da

odrţava svoju morfologiju i sposobnosti hemoglobina za prenošenje gasova (Stefanović, 1989).

Najveći broj eritrocita se razgradi u ćelijama retikuloendotelnog sistema, uglavnom

slezine. Pri razgraĎivanju eritrocita oslobaĎaju se: gvoţĎe, globin i porfirinski prsten. GvoţĎe i

globin se koriste za novu sintezu hemoglobina, dok se iz porfirinskog prstena stvara bilirubin

(Petrović, 2009).

10

Slika 6. GraĎa membrane eritrocita

Hemoglobin (Slika 6.) je krvni pigment koji eritrocitima daje crvenu boju. Njegova

funkcija je da omogućuje unutrašnje disanje tj. prenos kiseonika iz pluća u tkiva i

ugljendioksida iz tkiva natrag u pluća. Po hemijskom sastavu je sloţena belančevina

(hromoprotein) koja se sastoji od 4 hema (4%) i jedne belančevinske komponente – globina

(96%). Hem se sastoji od pirolovih prstena i odgovoran je za vezivanje O2 i crvenu boju.

Centralni atom je Fe2+

(ferojon) koji se sa dve glavne i dve sporedne valence vezuje za atom

N koji se nalazi u sastavu pirolovog prstena protoporfirinskog jezgra hema (Labar, 2007).

Slika 7. GraĎa hemoglobina

11

1.2.3. Osmotska otpornost eritrocita

Osmolalnost se odnosi na broj rastvorenih čestica po kilogramu vode, dok se termin

osmolarnost odnosi na broj registrovanih čestica po litru rastvora. Osmolalnost telesnih

tečnosti se kreće normalno izmeĎu 280 i 300 mOsm/kg vode i povoljna je sredina za ćelijsku

aktivnost. Osmolalnost intracelularne tečnosti mora biti u ravnoteţi sa odeljkom

ekstracelularne tečnosti, u cilju odrţavanja korektne distribucije tečnosti izmeĎu ćelije i njene

okoline. U slučajevima promene osmolalnosti u ćelijskom ili vanćelijskom odeljku tečnosti,

dolazi do promene ravnoteţe u transportu vode na račun njenog većeg ulaţenja (što dovodi do

porasta zapremine ćelija), ili većeg izlaţenja iz ćelija (što dovodi do smanjenja zapremine). I

jedna i druga promena dovode do poremećaja funkcije ćelije, a pogotovo prva koja, ako se ne

zaustavi brzom intervencijom i korekcijom osmolalnosti, dovodi do ćelijske lize (Gauyton &

Hall, 2003).

Toničnost se odnosi na osmotski pritisak koji je sposoban da zadrţi vodu u

ekstraćelijskom prostoru, i još se naziva efektivni osmotski pritisak. Hipertoničan rastvor je

onaj rastvor koji izaziva izlazak tečnosi iz ćelija (što ima za posledicu smanjenje volumena

ćelije - smeţuravanje). Hipotoničan rastvor izaziva ulazak vode u ćeliju, što izaziva povećanje

njenog volumena (krajnja posledica prskanje ćelijske membrane - liza). Izotonični rastvori ne

izazivaju nikakve značajne promene u zapremini ćelije (http://wwwold.med.bg.ac.rs).

Slika 8. Eritrociti u različitim rastvorima

12

Sposobnost eritrocita da se suprotstave hemolitičkom dejstvu hipotoničnih rastvora

zove se osmotska otpornost. Eritrociti odrţavaju svoj oblik u 0,9% NaCl, koji je izotoničan sa

sa plazmom. Nasuprot ovome, u hipertoničnim rastvorima se smeţuraju, a u hipotoničnim

nabubre. Kao rezultat dejstva jako koncentrovanog i jako razblaţenog rastvora na membrani

eritrocita javlja se hemoliza koja obuhvata destrukciju ćelijske membrane i izlivanje ćelijskog

sadrţaja. Na stanje ćelijske membrane eritrocita mogu uticati rastvarači masti, energično

mučkanje, višestruko zamrzavanje i odmrzavanje, starenje eritrocita, specifične hemolitičke

supstance itd. Toksini bakterija, ţivotinjski otrovi (zmija, paukova), specifični hemolizini krvi

sa stranom krvnom grupom takoĎe uništavaju eritrocite (Stefanović, 1989).

Slika 9. Izgled hemolizirane krvi (desno)

Eritrociti predstavljaju idealan model za proučavanje biološke membrane. Mogu se

koristiti za ispitivanje uticaja različitih biološki aktivnih supstanci prirodnog ili veštačkog

porekla kao što su: sekundarni metaboliti biljaka, lekovi, prirodni i veštački biomaterijali itd.

(Gopal i sar., 2007).

13

2. Cilj rada

1. Ispitivanje uticaja različitih koncentracija sirovog vodenog ekstrakta belog luka Allium

sativum L. na osmotsku otpornost eritrocita pacova

2. Ispitivanje uticaja različitih koncentracija vodenog ekstrakta komercijalnih granula

belog luka Allium sativum L. na osmotsku otpornost eritrocita pacova

3. Ispitivanje uticaja temperature i različitih koncentracija vodenih ekstrakata belog luka na

procenat hemolize eritrocita

14

3. Materijal i metode

3.1. Materijal

U eksperimentima korišćeni su sledeći materijali:

1. Eksperimentalne ţivotinje, pacovi soja Wistar, teţine oko 250gr

2. Sveţe glavice biljke Allium sativum (proizvoĎač: Idea d.o.o. Niš, zemlja porekla:

Kina)

3. Komercijalne granule biljke Allium sativum (proizvoĎač: SPM Stamenković d.o.o.,

Niš, zemlja porekla: Kina)

4. Eritrociti pacova

3.2. Metode

3.2.1. Priprema biljnog ekstrakta

Pravi se sirovi vodeni ekstrakt belog luka i vodeni ekstrakt komercijalnih granula

belog luka. Sirovi vodeni ekstrakt je dobijen na sledeći način: očišćeni čenovi belog luka se

preliju sa destilovanom vodom i usitne u blenderu. Dobijena homogena smesa se profiltrira i

nalije u erlenmajer. Na taj način dobijen je štok rastvor koncentracije 500 mg/ml.

Vodeni ekstrakt granula se pravi tako što se komercijalne granule usitne u avanu i

preliju se 0,9% fiziološkim rasvorom. Nakon filtriranja je dobijen štok rastvor koncentracije

100 mg/ml.

Svi rastvori koji su korišćeni u eksperimentu dobijeni su tako što se odgovarajuća

kolićina štoka razblaţuje odgovarajućim količinama 0,9% NaCl. Na taj način dobijeni su

radni rastvori sledećih koncentracija: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45 i 50 mg/ml.

15

3.2.2. Postupak za dobijanje eritrocita

Eritrociti za ispitivanje osmotske otpornosti su dobijeni iz krvi pacova, koji je

anesteziran sa 0,4 ml 10% ketamidorom. Za eksperiment su potrebni eritrociti pune krvi, koji

su dobijeni punkcijom leve komore srca špricem sa sterilnom iglom. Špric i igla su prethodno

heparinizovani da bi se onemogućila koagulacija krvi a zatim se izvuče što veća količina krvi

sa povremenim zaustavljanjem kako bi se srce napunilo. Po završetku opisanog postupka, igla

se baca, a krv iz šprica se niz zid epruvete lagano ispusti da se ne bi oštetile ćelije.

3.2.3. Cijanmethemoglobinska metoda

Metoda se zasniva na tome da se hemoglobin krvi koja se tretira kalijum cijanidom i

kalijum fericijanidom, pretvori u stabilni kompleks cijanmethemoglobin (HbCN).

Koncentracija hemoglobina se odreĎuje spektrofotometrijski na talasnoj duţini od 540 nm.

Drabkinov reagens je dobijen mešanjem 1000 mg natrijum bikarbonata, 50 mg

kalijumcijanida, 200 mg kalijum fericijanida i vode do 1000 ml (Rusov, 1984).

Za izvoĎenje eksperimenta potrebno je sledeće:

1. Fiziološki rastvor (0,9 % rastvor NaCl , 10% PBS);

2. Radni rastvori odgovarajućih koncentracija;

3. Destilovana voda;

4. Drabkinov reagens;

5. Epruvete;

6. Centrifuga;

7. Graduisane pipete (0,1 ml; 10 ml);

8. Mikropipete (0,1 ml);

9. Poluautomatske pipete (200 -1000μl);

10. Vodeno kupatilo;

11. Spektrofotometar;

16

Način rada:

Punu krv pacova centrifugirati 10 minuta na 2000 rpm i 4ºC. Na epruveti pre njenog

centrifugiranja markerom obeleţiti zapreminu pune krvi. Posle centrifugiranja odliti

supernatant i dodati 0,9% fiziološki rastvor do crte. Takav postupak se ponavlja još dva puta.

Nakon poslednjeg centrifugiranja odliti supernatant i dobijenu zapreminu razblaţiti tako da se

dobiju 10 % eritrociti. Od dobijene suspenzije uzeti po 3ml i naliti u epruvete sa po 3ml

radnog rastvora odreĎene koncentracije (odnos 1:1). Epruvete se inkubiraju 3 sata na 25º i

37ºC. Kao negativna kontrola koristi se 0,9% NaCl (ne izaziva hemolizu) a kao pozitivna

kontrola ili standard koristi se destilovana voda (izaziva 100% hemolize).

Nakon isteka vremena sadrţaj epruveta se centrifugira 5 minuta na 2000 rpm i 4ºC a

zatim iz svake epruvete uzima 200 μl sadrţaja i doda u 3ml Drabkinovog reagensa. Eksperiment

se radi u triplikatu. Sadrţaj svake epruvete se nalije u kivetu i meri apsorbanca uzorka na

spektrofotometru na talasnoj duţini od 540nm. Kao nula korišćen je Drabkonov reagens.

Na kraju eksperimenta, odreĎivanjem koncentracije hemoglobina spektrofotometrijski,

utvrĎen je procent hemolize (treba odrediti koja koncentracija izaziva 50% hemolize)

merenjem apsorbance uzorka, kontrole i standarda na spektrofotometru. TakoĎe se meri

absorbanca supstance (ekstrakt belog luka bez eritrocita). Procenat hemolize se izračunava po

sledećoj formuli:

% Hemolize = ((Ab uzorka - Ab supstance) - Ab negativne kontrole) / Ab pozitivne

kontrole x 100

17

4. Rezultati i diskusija

4.1. Uticaj sirovog vodenog ekstrakta belog luka na osmotsku

otpornost eritrocita pacova

Ispitivanja su raĎena inkubiranjem eritrocita sa različitim koncentracijama ekstrakta (5

- 50 mg/ml) na 37°C i 25°C.

Nakon inkubacije eritrocita pacova sa odreĎenom koncentracijom sirovog vodenog

ekstrakta belog luka 3 sata na 37ºC izmerena je apsorbanca uzorka i na osnovu formule

izračunat procenat hemolize kao i standardna greška. Rezultati prikazani na Grafiku 1.

pokazuju da najveća koncentracija supstance (50mg/ml) izaziva najveći procenat hemolize

(103,77% ± 8,84%) a da je pri najmanjoj koncentraciji supstance (5mg/ml) procenat hemolize

najmanji (8,52 ± 1,32). U ovom slučaju uočljiva je linearna zavisnost izmeĎu koncentracije

supstance i procenta hemolize jer sa porastom koncentracije vodenog ekstrakta belog luka

raste i procenat hemolize. Sve ispitivane koncentracije ekstrakta veće od 15mg/ml izazivaju

više od 50% hemolize.

0

20

40

60

80

100

120

5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

koncentracija supstance mg/ml

% h

em

oli

ze

Grafik 1. Procenat hemolize eritrocita pacova pod uticajem sirovog vodenog ekstrakta belog

luka na 37ºC

Nakon inkubacije eritrocita pacova sa sirovim vodenim ekstraktom belog luka na 25ºC

u trajanju od 3 sata dobijeni su rezultati prikazani na Grafiku 2. Najmanji procenat hemolize

(8,3% ± 0,8%) izaziva najmanja koncentracija ispitivane supstance (5mg/ml) dok najveći

18

procenat hemolize (22,2% ± 2,15%) izaziva najveća koncentracija supstance (50mg/ml). I u

ovom slucaju postoji linearna zavisnost izmeĎu koncentracije supstance i procenta hemolize

jer sa porastom koncentracije supstance, procenat hemolize eksponencijalno raste. Ni jedna od

ispitivanih koncentracija ne izaziva 50% hemolize.

0

5

10

15

20

25

5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

koncentracija supstance mg/ml

% h

em

oli

ze

Grafik 2. Procenat hemolize eritrocita pacova pod uticajem sirovog vodenog ekstrakta belog

luka na 25ºC

UporeĎivanjem dobijenih vrednosti procenata hemolize moţe se zaključiti da su ove

vrednosti mnogo veće nakon inkubacije uzorka na 37ºC nego nakon inkubacije na 25ºC

(Grafik 3.). Dobijeni rezulati efekta temperature na procenat hemolize mogu se tumačiti

brzinom hemijskih interakcija izmeĎu erirocitne membrane i hemijskih konstituenata

ekstrakta belog luka. Hemijske reakcije su sporije na niţim temperaturama, veća je stabilnost

ćelije, pa je i hemoliza manja (Gershfeld & Murayama, 1988).

4.2. Uticaj vodenog ekstrakta komercijalnih granula belog luka na

osmotsku otpornost eritrocita pacova

Dobijeni procenti hemolize nakon inkubacije na 37ºC (Grafik 3.) i na 25ºC (Grafik 4.)

prvilno rastu sa porastom koncentracije ispitivane supstance i u oba slićaja pribliţnih su

vrednosti. Najveći procenat hemolize (58,85% ± 2,90) je izmeren nakon inkubacije na

temperaturi od 37ºC i pri koncentraciji supstance 50mg/ml. Najniţe koncentracije supstance

19

izazivaju najmanji procenat hemolize. U oba slučaja samo koncentracija ekstrakta od

50mg/ml izaziva procenat hemolize veći od 50%.

0

10

20

30

40

50

60

70

5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

koncentracija supstance mg/ml

% h

em

oli

ze

Grafik 3. Procenat hemolize eritrocita pacova pod uticajem vodenog ekstrakta komercijalnih

granula belog luka na 37ºC

0

10

20

30

40

50

60

5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

koncentracija supstance mg/ml

% h

em

oli

ze

Grafik 4. Procenat hemolize eritrocita pacova pod uticajem vodenog ekstrakta komercijalnih

granula belog luka na 25ºC

Rezultati su u skladu sa istraţivanjima koja su raĎena i koja potvrĎuju da mono, di, tri

i tetra sulfidni derivati izolovani iz biljnih vrsta roda Allium meĎu kojima je i A. sativum

imaju hemolitičku aktivnost (Munday et al., 2003).

20

4.3. Poređenje uticaja sirovog vodenog ekstrakta belog luka i

vodenog ekstrakta komercijalnih granula belog luka na osmotsku

otpornost eritrocita pacova

UporeĎivanjem hemolitičkog efekta sirovog vodenog ekstrakta i vodenog ekstrakta

komercijalnih granula belog luka na 37º (Grafik 5.) moţe se zaključiti da su vrednosti

procenata hemolize znatno veće kada se eritrociti tretiraju sirovim vodenim ekstraktom belog

luka.

0

20

40

60

80

100

120

5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

koncentracija supstance mg/ml

% h

em

oli

ze sirovi vodeni ekstrakt

belog luka

vodeni ekstrakt

komercijalnih granula

belog luka

Grafik 5. Procenat hemolize eritrocita pacova pod uticajem sirovog i vodenog ekstrakta belog

luka na 37º

UporeĎivanjem hemolitičkog efekta ova dva ekstrakta na 25º (Grafik 6.) utvrĎeno je

da veći procenat hemolize izaziva sirovi ekstrakt belog luka do koncentracije od 25mg/ml,

dok pri većim koncentracijama vodeni ekstrakt belog luka pokazuje veći hemolitički

potencijal.

21

0

10

20

30

40

50

60

5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

koncentracija supstance mg/ml

% h

em

oli

ze sirovi vodeni ekstrakt

belog luka

vodeni ekstrakt

komercijalnih granula

belog luka

Grafik 6. Procenat hemolize eritrocita pacova pod uticajem sirovog vodenog ekstrakta i

vodenog ekstrakta komercijalnih granula belog luka na 25º

22

5. Zaključak

Procenat hemolize eritrocita pacova u in vitro uslovima pokazuje lineranu zavisnost sa

povećanjem koncentracije sirovog ekstrakta i ekstrakta granula belog luka A. sativum i

pri inkubaciji od 370C i 25

0C.

Procenat hemolize je znatno veći pri temperaturi od 370C.

Sirovi vodeni ekstrakt belog luka pokazuje znatno veći hemolitički efekat od vodenog

ekstrakta granula belog luka.

23

6. Literatura

1. Agarwal, K.C., 1996. Therapeutic actions of garlic constituents. Med. Res. Rev. 16,

111-124

2. AnĎelkovic Z. i sar. (2009). Histologija. Niš: Impressum.

3. Ankri, S. and Mirelman D. 1999. Antimicrobial properties of allicin from garlic.

Microbes and Infection.1, 125–129.

4. Chisty, M., Quddus, R., Islam, B., Khan, B. (1996). Effect of onion extract on immune

response in rabbits. Bangladesh Med Res Council Bulletin, 22; 81–85.

5. Chutani, S. K., Bordia, A. (1981). The effect of fried versus raw garlic on fibrinolytic

activity in man. Atherosclerosis, 38(3-4); 417–421.

6. Corzo-Martinez, M., Corzo, N., Villamiel, M. (2007). Biological properties of onions

and garlic. Food Sci. Tech., 18, 609-625.

7. Despopoulos A., Silbernagl S. (2011). Fiziološki atlas u boji. Niš: Medicinski fakultet.

8. Durak,I., Kavutcu, M., Aytac, B., Avci, A., Devrim, E., Ozbek, H., Ozturk, H. S.

(2004). Effect of garlic consumption on blood lipid and oxidant/antioxidant

parameters in humans with high blood cholesterol. J. Nutr. Biochem., 15, 374-377.

9. Gauyton, AC., Hall, E.J., (2003). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena

administracija.

10. Gopal V.S., A. Ranjith Kumar, A.N. Usha, A. Karthik, N. (2007). Effective drug

targeting by Erythrocytes as Carrier Systems. Current Trends in Biotechnology and

Pharmacy. Vol.1 (1): 18-33.

11. http://www.biologija.rs/eritrociti.html

12. http://bmb.pharma.hr/predavanja/krv/sld025.html

13. http://gemharrod.blogspot.com/2010/05/describe-structure-of-red-blood-cell.html

14. http://www.medicine-notes.com/2010/08/blog-post.html

15. http://wwwold.med.bg.ac.rs/dloads/nastavni_fiziologija/2010/Sadrzaj%20III%20vezb

e.pdf

16. http://www.phytochemicals.info/phytochemicals/allicin.php

17. http://www.stetoskop.info/Beli-luk-u-ishrani-1508-s7-content.htm

18. Kovačević, N. (2004). Osnovi farmakognozije. Beograd: Srpska školska knjiga.

24

19. Labar B., Hauptmann E. (2007). Hematologija. Zagreb: Školska knjiga.

20. Lawson, L.D. and B.G. Hughes. 1992. Characterization of the formation of allicin and

other thiosulfinates from garlic. Planta Med. 58:345-350.

21. Lee K. W., Yamato O., Tajima M., Kuraoka M., Omae ion-induced hemolytic anemia

in dogs. Biochim. Bio- S., and Maede Y. (2000), Hematologic changes associated with

the appearance of eccentrocytes after intragastric administration of garlic extract to

dogs. Am. H., Fujino T., and Suzuki A. (1999), Antimicrobial J. Vet. Res. 61,

1446D1450.

22. Londhe VP, Gavasane AT, Nipate SS, Bandawane DD, Chaudhari PD. Role of garlic

(Allium sativum) in various diseases: An overview. J Pharm Res Opin 2011; 1:129 –

134.

23. Milner, J. A. (2001). A historical perspective on garlic and cancer. J of Nutri; 131(3s);

1027S-1031S

24. Munday R, Munday JS, Munday CM, Comparative effects of mono-, di-, tri-, and

tetrasulfides derived from plants of the Allium family: redox cycling in vitro and

hemolytic activity and Phase 2 enzyme induction in vivo, Free Radical Biology and

Medicine, 34, 2003, 1200-1211.

25. N. L. Gershfeld, M. Murayama (1988). Thermal instability of red blood cell

membrane bilayers: Temperature dependence of hemolysis. The Journal of Membrane

Biology. Vol 101(1): 67-72.

26. Petrović M. (2009). Laboratorijska hematologija. Beograd: Farmaceutski fakultet.

27. Rusov Č. (1984). Osnovi hematologije ţivotinja. Beograd: Naučna knjiga.

28. Sarić, M. (1989). Lekovite biljke Srbije. Beograd: SANU.

29. Stefanović S. (1989). Hematologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga.

30. Stevens H. (1984), Suspected wild garlic poisoning in sheep. Vet. Rec. 115, 363.

31. Štajn A., Ţikić R. (1990). Veţbe iz fiziologije ţivotinja. Kragujevac: Prirodno-

matematićki fakultet.

32. Ugwu, C. E., Omale J. (2011). Comparative effects of aqueous garlic (Allium sativum)

and onion (Allium cepa) extracts on some haematological and lipid indices of rats.

Annl. Rev. and Res. in Biol., 1(3); 37–44.

33. Waag T, Gelhaus C, Rath J, Stich A, Leippe M, Schirmeister T. Allicin and derivates

are cysteine protease inhibitors with antiparasitic activity. Bioorg Med Chem Lett

2010; 20:5541-5543.

25

Biografija kandidata

Milica Tošić je roĎena 2. juna 1988. u Nišu. Osnovnu školu ,,Stevan SinĎelić“ u

Kamenici završava 2003. godine i upisuje srednju Medicisku školu ,,Dr Milenko Hadţić“ u

Nišu, smer medicinska sestra - tehničar kao nosilac Vukove diplome. Nakon završetka srednje

škole, 2008. godine upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-matematičkom fakultetu

Univerziteta u Nišu, Departman za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava

2011. godine sa zvanjem ,,biolog“ i prosekom 8,53. Iste godine upisuje master akademske

studije na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, smer

- Biologija. Master akademske studije završava 2014. godine sa zvanjem ,,master biolog“ i

prosekom 8,89.

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Милица Тошић

Ментор, МН: Перица Васиљевић

Наслов рада, НР: Утицај екстраката биљке Allium sativum L. на осмотску отпорност еритроцита пацова

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2014.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

25 страна; 9 слика; 6 графика

Научна област, НО: биологија

Научна дисциплина, НД: биологија ћелије

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Allium sativum, еритроцити, хемолиза

УДК 547.913:635.262+532.71:612.111+599.324.2

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Циљ овог рада је испитивање утицаја сировог воденог екстракта белог лука (Allium sativum) и воденог екстракта комерцијалних гранула белог лука на осмотску отпорност еритроцита пацова. Концентрације испитиваних екстраката биле су 5мг/мл, 10мг/мл, 15мг/мл, 20мг/мл, 25мг/мл, 30мг/мл, 35мг/мл, 40мг/мл, 45мг/мл и 50мг/мл. За сваку концентрацију измерене су абсорбанце на спектрофотометру на таласној дужини од 540 нм након инкубације екстраката са еритроцитима на температури од 37°Ц и 25ºЦ. Резултати показују да постоји линеарна зависност између концентрација и процента хемолизе. Проценат хемолизе је у оба случаја знатно већи на температури инкубације од 37°Ц. Поређењем резултата хемолизе сировог воденог екстракта белог лука и воденог екстракта комерцијалних гранула белог лука уочава се да сирови водени екстракт показује знатно већи хемолитички ефекат него водени екстракт гранула

белог лука.

Датум прихватања теме, ДП: 10.01.2013.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Др Љубиша Ђорђевић

Члан: Др Марина Јушковић

Члан, ментор: Др Перица Васиљевић

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: master thesis

Author, AU: Milica Tošić

Mentor, MN: Perica Vasiljević

Title, TI: Effects of plant extracts Allium sativum L. on osmotic resistance of erythrocytes on rats

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2014.

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

25 pages; 9 pictures; 6 charts

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: cell biology

Subject/Key words, S/KW: Allium sativum, erythrocytes, hemolysis

UC 547.913:635.262+532.71:612.111+599.324.2

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The aim of this stydy was to determine the efects of crude aqueous extract of garlic (Allium sativum) and aqueous extract of commercial garlic granules on the osmotic resistance of erythrocytes on rats. The concentrations of the tested extractс were: 5mg/ml, 10mg/ml, 15mg/ml, 30mg/ml, 35mg/ml, 40mg/ml, 45mg/ml and 50 mg/ml. For each concentration percentage of hemolisys was determined by using spectrophotometer at a wavelength of 540 nm and measuring absorbance after incubation of the samples at temperature of 37°C and 25°C. The results of hemolytic test showed that there is a linear dependence between the concentration and the percentage of hemolysis. In each case the percentage of haemolysis is considerably greater when the sample was incubated at temperature of 37°C. Crude aqueous extract of garlic showed significantly greater hemolytic effect than aqueous extract of commercial garlic granules.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 10.01.2014.

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: Dr Ljubiša Đorđević

Member: Dr Marina Jušković

Member, Mentor: Dr Perica Vasiljević