11April 2019.

www.serbianmirror.com

Pozori{tepozivamo i sve one koji bi `eleli da podr`ena{ rad, jer su nam potrebni sponzori.

Predstavom Zona Zanfirova bi}eobele`ena i petnaesta godi{njica Srpskogamaterskog pozori{ta Mira Srem~evi}, atim povodom }e biti obajavljena i pub-likacija vezana za taj dugogodi{nji rad.Recite nam ne{to o tome.

“Smatrali smo da na{e pozori{te,koje je do sada odigralo preko 25 predstava,treba da u svojoj petnaestoj godini postojan-ja izvede jednu veliku predstavu kakvu dosada nismo imali na na{oj sceni, da se raz-likuje od svih dosada{njih, predstavu krozkoju }e se na neki na~in videti dosada{nji radi iskustvo. Jedan scenski spektakal kakavna{a verna publika, koja nas prati svih ovihgodina, zaslu`uje.

Takodje }emo u isto vreme izdati imonografiju koja }e propratiti petnaestogo-di{nji rad na{eg pozori{ta Mira Srem~evi}.Na tome upravo uveliko radi na{a direktorkaAnkica Ratarac.

Godinama ste veoma angazovaniu pozori{tu, od nekoliko nose}ih uloga upredstavama, re`iji i svim aktivostima kojeprate njegovo funkcionisanje, {to iziskujemnogo vremena i rada. Koliko vam seulo`ena ljubav i energija nakon odigranihpredstava vra}a?

“Vra}a je ~injenica da svojimradom ~inim ne{to {to doprinosi na{oj kulturina ovim prostorima. O`ivljavati srpske piscena sceni ovde u Americi zna~i ne samosa~uvati ih od zaborava, ve} i ~uti toplu srp-sku re~ u`ivo. Ubla`iti nostalgiju i otudjenostna{ih ljudi ovde. Ako ne negujemo kulturu isvoj jezik mi gubimo svoj identitet, gubimo

sebe u ovom dalekom svetu. Meni je veomadrago da mi sada uklju~ujemo i decu u pred-stave i da i njih postavljamo da budu ~uvarisvog jezika i svog porekla. Da znaju ko su iodakle su. Ima li ne{to vrednije od toga. Toje moja velika satisfakcija, pored prevelikeljubavi prema pozori{tu i burnog aplauzazadovoljne publike nakon uspe{ne pred-stave.”

Kako ocenjujete protekle godine, ida li se na samom po~etku moglo pret-postaviti da }e pozori{te izazvati ovakoveliku zainteresovanost u~esnika i publike?

“Mislim da je za ovih petnaest god-ina na{e pozori{te bilo veoma uspe{no.Uspe{no zahvaljuju}i velikom broju entuzi-jasta, svih na{ih u~esnika u stvaranju pred-stava, koji pored svojih velikih obavezanadju vremena da se igraju pozori{ta. Velikasu to odricanja, kada neko nakon svognapornog celodnevnog posla vozi jo{ nekihsat, dva da bi se posvetio u~enju teksta iprobama koje obi~no traju po 3, 4 sata. Sviti ljudi imaju svoje porodice i obaveze, zatoim stvarno treba skinuti kapu.“

U kom pravcu va{e pozori{te nas-tavlja i koje predstave }emo gledatinaredne pozori{ne sezone?

“Nastavljamo uzlaznom linijom iodmah nakon Zone Zamfirove i kratkogodmora, kre}emo sa pripremama nove pred-stave ~ija premijera je zakazana na jesen,

ta~nije 18. oktobar u Skoki teatru. Ne bih daotkrivam sve, na{a publika pomno prati na{rad i bi}e na vreme obave{tena. Za na{epozori{te nema zaustavljanja, radi se sa istimvelikim entuzijazmom i velikim `arom.

I za sam kraj, `elim da ka`em daje premijera Zone Zamfirove 7. juna areprize 8. i 9. juna u Skoki teatru. Ve} sadaljudi rezervi{u ulaznice na telefon:773.744.0373

Sigurni smo da }e sve tri predstavebiti rasprodate do poslednjeg sedi{ta za ovupoznatu kultnu predstavu.“

Mart 20PRESUDA KARAD@I]U NAJAVA [IRIH KAZNIPresuda do`ivotna robija za

Radovana Karad`i}a je sublimacije kaznei mrtvom Slobodanu Milo{evi}u. Niame,kako je Milo{evi} umro u ha{kom sudu inije osudjen, sva njegova “dela“ pripisanusu Radovanu Karad`i}u i on je osudjen nave~nost u zatvoru u ime SlobodanaMilo{evi}a. Time je tribunal u Hagu i nje-gov osniva~ SAD opravdao svoje pos-tojanje i funkcionisanje kao politi~kasudnica.

Ovo je ujedno i poku{ajda se Srbi obele`e kao genocidninarod i da nam se tokom ovogmilenijuma i dalje svudaSrbima i Srbiji javno sudii izri~u kazne.

Slutim da je iova presuda ekser koji seukucava u sanduk smrti,koji je namenjen svimSrbima sveta. Potrebno jeda se 11 miliona Srbapobuni i suprostavi ovojsvetskoj politi~koj presudi.

Na`alost, ve}ina Srba svegaovog nisu svesni, pa se zabavljajuprotestom protiv se~e stabala naKalemegdanu, gledanjem ameri~kih tele-vizija u Srbiji, u~estvovanjem u rialiti pro-gramima i u`ivanjem u ulep{anoj virtual-noj slici Srbije. Kao jagnje smo koje vodena klanje, samo blenemo i blejimo.

Dr Marko Lopu{ina, pisac

Mart 25Ako Srbija odmah, ovih

dana udje u NATO, Amerika }e davrati Kosmet Srbiji. To je ponuda,koja se kao politi~ka opcija nudiiz Va{ingtona za nastavak dijalogaoko Kosova i Metohije.

Ho}e li se o tompredlogu razgovarati?Ho}e li se Srbi vratitina Gazimestan i uju`nu pokrajinu ?

M n o g apitanja se ovimotvaraju ???

S r e } n oMarko Lopu{inawww.lopusina.com

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

Radna atmosfera sa proba

12 April 2019.Pozori{te

Dok sam kao dete odrastaou Travniku, rodnommestu moje majke, ~esto

sam u tamo{njoj, nevelikoj ~ar{iji,vidjao glumca Josipa Pejakovi}a.Uvek namrgodjenog lica i pogle-da skrivenog pod onim surimvedjama i nepotkresanom bradom,za klina~ki ukus neprijatnog inepristupa~nog lika, koga smo semi dokoleni~ari klonili i u{irokom ga luku zaobilazili.

Za razliku od drugogheroja travni~ke ~ar{ije, SeidaMemi}a Vajte, ~iji nas je “od uvado uva“ osmeh (bez zlatnog zuba)mamio da mu, kad god ga vidi-mo na {trafti, potr~imo u susret i,istina sa bezbedne distance,skandiramo: “Vajta pu{i drogu,Vajta pu{i drogu!” – na {ta bi seon samo {eretski iscerio i {atrokretao u poteru za nama. Onihnekoliko koraka, dok nam ne binabio “vetar u pete”, i ondaprodu`avao ulicom do obli`njecrkvene porte ioca Steve,pravoslavnog popa s kojim jeobi~avao da duvani i debatuje.Svako sa svojom omiljenom cig-arom medju zubima.

Oba umetnika, i JosipiVajta, tih su dana, po~etkomosamdesetih, bila na vrhuncuslave. I dok smo evrovizijsku“Lejlu“, koju je Memi} u Dablinuizveo u patikama marke

“Startas-Borovo”, napamet znali ipevu{ili u ~asovima dokolice,Pejakovi}evamonodrama “Oj,`ivote” je ve} bila malo te`e{tivo za razumeti i svariti.

I zaista, godinama kasni-je sam bio ubedjen da taj auten-

ti~ni tekst, napisan i izvedenspecifi~nim jezikom gor{taka saobli`nje planine Vla{i}, ne mo`eda iznese niko sem autora, istogonog namrgodjenog ~udaka iztravni~ke ~ar{ije. Da niko niizbliza ne mo`e da do~ara prosto-du{nog lika koji dobrovoljnozavr{ava u zatvoru zbog zlo~ina

koji je po~inio njegov rodjenibrat, na njivi, apo~injen je~aki-jom*, a ~im bi drugim.

Tako sam mislio svedok na sceni Skokie teatra nisampogledao pomenutu predstavu uizvodjenju D`eka Dimi}a.

Da se razumemo, nije seDimi}, ina~e Srbin iz Bosne na“privremenom radu” u Njujorku,rodjen tek nekih 100 kilometarazapadnije od Travnika (Dubica),mnogo trudio ({to se mo`dao~ekivalo) da skine taj dijalektvla{i}kihhajlendera. Diplomac~uvene njujor{ke gluma~ke

akademije LeeStrasberg i jediniglumac sa na{ih prostora – ~lanpresti`nogActors studija, vi{e seoslonio na Stanislavskog iemoci-ju, poku{av{i (sa uspehom) da nasvoj na~in do~ara surovu i namomente beskrajno sme{nu sud-

binu Pejakovi}evog heroja (bezmagarca).

Na minimalisti~koj scenikoja se svela na njega i tekst,Dimi} nas je na sat vremena vra-tio u bosanske gudure, u nekopro{lo vreme, medju neke druge,za dana{nje pojmove ~udne inaivne ljude, koji sudbinu uzima-

ju u svoje ruke, ali je i prihvata-ju kao ne{to ~emu se ne prigo-vara – “da ne bi bilo ve}eg bela-ja”.

A publika je razumela iznala da nagradi taj trud ido`ivljaj koji joj je Dimi}priu{tio. Dve ve~eri, koliko jeDimi} bio gost Srpsko-ameri~kogpozori{ta “Mira Srem~evi}“ iz^ikaga, sala se prolamala odsmeha i aplauza. Na momente iod mu~ne ti{ine, kada bi ih sud-bina Pejakovi}evog karaktera uDimi}evojinterpretaciji bolnopodsetila na neke li~ne muke istrepnje, a vreme od skoro 40godina, koliko je proteklo odkada je tekst napisan i prvi putizveden (1981), nije mu oduzeloni damar aktuelnosti .

Vremena se menjaju,godine dolaze iprolaze, ali nekeljudske dileme ostaju doveka, danas podse}aju da smo svi isti podsvodom nebeskim, i da se su{tin-ski malo {ta menja na ovom{arenom dunjaluku.

Istina, vozovi su danasbr`i, informacije su nam bli`e, alise do onih su{tinskih stvari, koje`ivot zna~e, i dalje sti`e dalekim,surovim i strmoglavim planinskimstazama, poput onih vla{i}kih,kojima hodi junak monodrame“Oj, `ivote!“.

Antonije Kova~evi}

Gostovanje poznatog glumca @eljka Dimi}a u ^ikagu u organizaciji Srpskog pozori~ta Mira Srem~evi}

SMEH I SUZE BOSANSKOG HAJLENDERANa sceni koja se minimalisti~ki svela na njega i tekst, Dimi} nas je na sat vremena vratio u bosanske gudure,u neko pro{lo vreme,

medju neke druge, za dana{nje pojmove ~udne i naivne ljude, koji sudbinu uzimaju u svoje ruke, ali je i prihvataju kao ne{to ~emu se ne prigovara, “da ne bi bilo ve}eg belaja”

Predstava Zvezdara teatra “Ljubav u Savamali“, po tekstu IvanaLali}a u re`iji Darijana Mihajlovi}a, je osvojila dve nagrade napresti`nom pozori{nom festivalu “Dani komedije“ u Jagodini, koji

se ove godine odr`ava 48. put od 20. do 27. martaPisac Ivan M. Lali} dobio je nagradu za najbolji savremeni

doma}i komediografski tekst izveden na festivalu. Glumac Milan Vasi}je osvojio statuetu “]uran“ za najbolje gluma~ko ostvarenje za uloguPodkoljosina u predstavi “@enidba“ Narodnog pozori{ta u Pri{tini sasedi{tem u Gra~anici i Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada iulogu Ahmeda u predstavi “Ljubav u Savamali„ Zvezdara teatra.

Publika je odli~no prihvatila predstavu “Ljubav u Savamali“.Ekipa predstave, koju ~ine glumci Fedja Stojanovi}, Elizabeta Djorevska,Mina Sovti}, Branko Vidakovi}, Milan Vasi}, Lena Bogdanovi} i Nikola[urbanovi}, predstavila se publici u Jagodini 26. marta.

U takmi~arskom delu u~estvovalo je sedam predstava koje suizveli pozori{ni ansambli iz Beograda, Sombora, Pri{tine i Subotice. U`iriju festivala ove godine su bili Goran Markovi}, Vukica Strugar iVioleta Jovanovi}. Festival “Dani komedije“ u Jagodini zavr{io se naSvetski dan pozori{ta, izvodjenjem predstave “Po{teni provalnik“ u ~astnagradjenih. Izvor: Telegraf

Nagrade za predstavu “Ljubav u Savamali“ na Festivalu Dani komedije u Jagodini

13April 2019.

www.serbianmirror.com

Film

Dokumentarnu film “Teslinnarod“ reditelja @eljkaMirkovi}a, radjen u kopro-

dukciji Optimistic film i RTS-a,ima}e svoju ameri~ku premijeru usubotu, 30. marta u Pitsburgu na

Festivalu srpskog filma, koji orga-nizuje Serb National Federation(SNF). Film }e tom prilikom dobitiSNF Spirit Award.

Odmah nakon toga unedelju, 31. marta, Teslin narod }eimati svoju premijeru u Ohaju, uKlivlendu na Serbian Heritage FilmFestivalu. Par dana nakon toga, 6.

aprila, film }e imati svoju premijeruu Masa~usetsu, u Bostonu. Ovo jesamo uvod u dalja prikazivanjaTeslinog naroda u SAD. Tokomaprila i maja film }e se prikazivatiu bioskopskoj distribuciji u

Njujorku u u Cinema Village-u naMenhetnu i u Los Andjelesu uLeammle Theater-u, Music HallCinema na Beverli Hilsu, u obagrada po 7 dana, ~etiri puta dnevno.A film }e takodje otvoriti Srpskifilmski festival u ^ikagu prvogvikenda u decembru.

Film predstavlja nesvaki-da{nje putovanje kroz pro{lost isada{njost jednog naroda, od iskrca-vanja prvog Srbina na ameri~ko tlopre vi{e od 200 godina dodana{njih dana. Kroz pri~e istaknu-tih Srba, pored Nikole Tesle iMihajla Pupina, upozna}ete itrostrukog dobitnika Pulicerove

nagrade Volta Bogdani~a, GordanuVunjak Novakovi}, jedinu `enu~lana Njujor{ke Akademije nauka,srpske in`enjere tvorce Apolo pro-grama, legendarne Oskovce KarlaMaldena, Stiva Te{i}a, PiteraBogdanovi}a i mnoge druge ~ije jeime utkano u istoriju. U filmu se

mo`e ~uti pri~a o prvom Srbinu uAmerici D`ord`u Fi{eru (Djordju[agi}u) koga su spasili ribari pokojima je nazvan, a ~ije ime senalazi u Livingstonovoj knjizi “100znamenitih Amerikanaca“ , ali i

zanimljivosti poput one da je~uvena D`i Aj D`o igra~kanapravljena po uzoru na jednog srp-skog heroja Mihajla Peji}a. Svi oviljudi ostavili su traga grade}i nesamo Sjedinjene ameri~ke dr`avegde su delom `iveli i radili, ve} susvoja imena ugradili u istorijuSrbije. Pri~a o njima nije samopri~a o njihovom uspehu, to je ipri~a o celom na{em narodu i nje-govim potencijalima koja nadrastalokalne ili nacionalne okvire.

Za{to TESLIN NAROD? “TESLIN NAROD” je

simbol koji se prepoznaje kaomogu}nost povezivanja radi ostvari-

vanja pozitivnih ciljeva. TESLINNAROD je simbol koji ne tra`igeografsko obja{njenje. TESLINNAROD se globalno prepoznajekao brend koji obavezuje da sejedino zalaganjem i rezultatimaposti`u pozitivne vrednosti. Danas,imamo prilike da izaberemo da

Nikola Tesla bude simbol zaponovno uspostavljanje komu-nikacija, jer je Tesla ime koje svipriznaju.“- istakao je reditelj i pro-ducent @eljko Mirkovi}.

Glumac D`ek Dimi}izrazio je veliko zadovoljstvo {to jeu filmu igrao lik Tesle: “Teslinarod reditelja @eljka Mirkovi}a, jepri~a o ljudima koji su sticajemrazli~itih okolnosti u poslednja dvaveka napu{tali otad`binu i ostvari-vali se u SAD. Njihova ljubavprema zemlji koju su ostavili jeostala u njima i toliko je jaka da suje prenosili i generacijama koje

dolaze za njima. Film pokazuje tuvezu sa otad`binom koja je nerask-idiva i slu`i kao primer i podstrekotad`bini da tu ljubav uzvrati onimakoji je jos uvek vole … Tamodaleko…“

Ovaj dugometra`ni doku-mentarni film radjen je u produkci-ji Optimistic filma i RTS-a, na ini-cijativu Tesla Science Foundation izFiladelfije, a film su podr`aliMinistarstvo kulture i informisanjaRepublike Srbije, Ambasada SAD uBeogradu i Savet za kreativneindustrije predsednice Vlade AneBrnabi} i Filmski Centar Srbije.

Ameri~ka premijera i nagrada za “TESLIN NAROD“ @ELJKA MIRKOVI]A

FILM TESLIN NAROD OTVORI]E SRPSKI FILMSKI FESTIVAL U ^IKAGU U DECEMBRU

O AUTORU@eljko Mirkovi}, reditelj, producent i profesor filma i dig-

italnih medija u USA. Vlasnik je produkcijske ku}e OptimisticFilm od 2007. Zavr{io Akademiju Umetnosti u Beogr?du iMaster studije u medijima u Velikoj Britaniji na BournemouthUniversity, Media School. Trenutno zavr{ava doktorskestudije na FMK Beograd. Za svoje filmove osvojio je 53 inter-nacionalne nagrade, a dokumentarni film Drugi susret, bio jezvani~ni kandidat za Oskara za dugometra`ni dokumentarnifilm 2014. Autor je i dokumentarnih filmova Obe}anje,Svetislav Pe{i}, Vi{e od trenera, Lajko Feliks- U potrazi zasobom, Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest,O`eni}u celo selo, 21. Sekund, Muharem, Muzika o~i`ivota… Radio kao profesor filma i digitalnih medija u SAD.

Reditelj i producentfilma je @eljko Mirkovi}, a uulozi Nikole Tesle je D`ekDimi}.

U filmu se pojavljujepreko 70 istaknutih Srbakoji su svojim radom idostignu}ima obele`iliSjedinjene ameri~kedr`ave. Film traje 83 minu-ta.

Reditelj i producentfilma je @eljko Mirkovi}, a uulozi Nikole Tesle je D`ekDimi}.

Ideja: Nikola Lon~ar,Scenario: Marko

Lopu{ina, Milo{ Rastovi},@eljko Mirkovi}

Kompozitor: Dejan Iliji}Direktori fotografije:

Milan Mari}, OgnjenMilovi}

Monta`er: Pavle Niki}Menad`er projekta:

Zvezdana Stojanovi} SkotIzvr{ni producenti:

Nikola Lon~ar, djordjeJovi~i}, Borislav Jovi~in

D`ek Dimi} u ulozi Nikole Tesle

Piter Bogdanovi} sa suprugom Anom

14 April 2019.Dru{tvo

Marko Lopu{ina

Prema podacima Statisti~kog zavodaSrbije, oko 800.000 na{ih gradjanaprima gastarbajterske penzije. To su

nekada{nji radnici na privremenom radu uzemljama Evrope, koji su zbog malih penzi-ja do{li da `ive u svom zavi~aju. Anketiralismo srpske gastarbajtere i iseljenike u tudjinida bismo otkrili kakve su penzije na{ih ljudiu rasejanju?

- Penzije srpskih gastarbajtera uEvropi su male i lo{e, jer su Srbi dok suradili odbijali da uplaæuju novac u PIO fond.Mnogi od njih su, da bi bili bogatiji, varalidr`avu, izbegavali da pla}aju da`bine za pen-zijsko i zdravstveno osiguranje i danas susirotinja. Penzije su im jedva 400 evra. Zatosu se vratili u Srbiju da `ive kao la`ni boga-ta{i iz dijaspore – otkriva ovu surovu istinuJovica Andonovi}, biznismen iz Stokhoma.

Kako trenutno najvi{e na{ih radnikaima u Nema~koj, skoro pola miliona, a kakosu prvi gastarbajteri iz {ezdesetih godinadanas nema~ki penzioneri, oni su nam prvi iodgovorili:

- U Nema~koj su penzije za gastar-bajtere mizerne, a standard `ivota lo{. Mojata{ta je, na primer, radila u fabrici bombonai sada dobija penziju od 612 evra mese~no.Moja sestra je radila u “Simensu“ i potom ujednoj mesari, pa je potom dobila penziju od730 evra. Te{ko je `iveti sa tolikom penzi-jom, jer u Nema~koj je `ivot jako skup.Prose~na mese~na kirija za stan u Berlinu jeoko 700 evra, pa ti ̀ ivi – ka`e Djuro Plav{i},poslovni ~ovek i srpski aktivista iz nema~keprestonice.

Plav{i} nam otkriva da je imaoProgram malih investicija u stara~ke domovedeviznih penzionera u Srbiji, ali na{a vlast zato nije htela ni da ~uje.

- Umesto Srbije penzionerskidomovi, koje su na{i ljudi prozvali “Dodjiteda umremo zajedno u otad`bini“, napravljenisu za nema~ke penzionere u {paniji, Poljskoj,~e{koj i ~ak u Tajlandu – ka`e Djuro Plav{i},koji danas `ivi u Arandjelovcu.

Radosav Zdravkovi} iz ^e{ke javl-ja da su njihove penzije iznad 400 evra i dase zato te{ko `ivi. Kako nam je rekao MarkoBabi}, profesor iz Var{ave, penzije u Poljskojsu u proseku od 300 do 600 evra.

- Postoji neveliki broj penzionerakoji primaju od 700 do 1.300 evra. Poljskadr`ava ima dugogodi{nji rast brutonacionalnog proizvoda tako da }e penzioneriosetiti blagodeti tog privredjivanja – o~ekujeRanko Tomovi}, po~asni konzul Srbije uKatovicama.

I u bogatoj {vajcarskoj na{i gastar-bajteri muku mu~e sa svojim penzijama, kakoka`e Tomislav Peri}, srpski aktivista izCiriha:

- Da nemamo dodatno penzijskoosiguranje, ne bi mogli uop{te pristojno da

`ivimo u {vajcarskoj. Ovde visina penzijazavisi od radnog sta`a i doprinosa koji jeupla}ivan. Maksimalna radni~ka penzija je2.370 franaka, ali kirija za dvosoban stan uCirihu ko{ta preko 2.500 mese~no. {ta je jo{gore, mu` i `ena ne dobijaju dve penzijenego jednu i po. Fino je vama tamo! Lep{eje biti penzioner u otad`bini, nego u tudjini –zaklju~uje Tomislav Peri}, koji u zavi~ajugradi novu ku}u za svoj povratak.

U Brazilu `ivi oko 5.000 na{ihiseljenika. Ve}ina su penzioneri i te{ko `ive:

- Penzije kod nas u Brazilu suo~ajno niske, jer dr`ava uzima od ljudi sve{to mo`e. Penzioneri su siroma{ni i trpe, jeroni nemaju gde da pobegnu ili da se isele izBrazila – rekao nam je profesor AleksandarJovanovi} iz Sao Paula.

Na “petom kontinentu“ penzije suminimalne i nije va`no koju si radni~kustruku imao i gde si radio.

- Svi primamo istu svotu – odgov-orila nam je Nada Vuleti}, penzionerka izSidneja, koja prima 1.200 dolara.

Milutin Ivkovi}, ~elnik Srpskezajednice u Tasmaniji je ne{to precizniji iodgovara:

- @ena i ja dobijemo mese~no oko2.400 dolara. Samci penzioneri imaju 1.800dolara mese~no. Neki na{i su na{li na~inkako da prevare dr`avu Australiju. Razvodese da bi dobili sama~ku penziju. @ive odvo-jeno od `ene, a ne deli ih ni zid i tako dobi-jaju 3.600 dolara. Ja i moja baba `ivimodobro i bez straha da }e nas posetiti policija.Imam ja i malu penziju u BiH, koju koristimkada dolazim u posetu zavi~aju – iskren jeMilutin Ivkovi}, ~iji sin i }erka imaju sjajneplate u Tasmaniji.

Nikoleta Ili}, novinar u redakciji“Glasa Amerike“ iz Va{ingtona, ima priman-ja od kojih odvaja deo za otplatu kupljenogstana.

- Kao u svuda u svetu, i u SADpenzioneri su teret dr`avi. Vole nas dokradimo, a kada se penzioni{emo hteli bi daodmah umremo. To nije ni{ta novo. Evo

za neki dan punim 74 godine `ivota. Za{toovako dugo radim – pa da ne bih bilasiroma{na kada se penzioni{em. Danas seu Americi penzija sastoji iz dva dela.Jedan je socijalno osiguranje, a drugi jepenzija. Od same penzije ne bih moglaovde da `ivim. Za srpske prilike ovda{njepenzije od oko 1.500 dolara se visoke, aliko ovde `ivi jedva mo`e da sastavi kraj sakrajem. Sve se molim Bogu da moj mu`i}

jo{ dugo `ivi, jer je sa dve penzije mnogolak{e – priznala nam je gospodja NikoletaIli}.

I napomenula da je u SADpoliti~arima mnogo bolje u penziji nego rad-nicima. Navodi primer Bila i Hilari Klinton,koji su pre pola veka do{li u Va{ington izArizone kao gola}i.

- Nisu imali ni{ta, pa smo ih zvaliKlintonovi bezemlja{i. Danas Bil i HilariKlinton kao penzioneri imaju tri ku}e, nekret-nine i dolare na ra~unima. Ko je to platio –radni narod Amerike – pita se i odgovarana{a novinarka “Glasa Amerike“ iz Va{ing-tona.

Kako javlja Dragan Serdar, majstorkuhinje sa Novog Zelanda, penzije stranimradnicima su najbolje tamo daleko na krajusveta, jer su zagarantovane kao i svimNovozelandjanima:

- Radio ne radio kada napuni{ 65godina ima{ mese~no 1.460 dolara. Dobija{uz to niz penzionerskih povlastica – bespla-tan gradski transport za vozove, brodove,autobuse. Ima{ dodatak za pla}anje strujezimi, bonuse za hranu, doplatu za zubara, akoide{ u bolnicu, sve operacije i lekovi subesplatni – isti~e Serdar, koji vodi {kolukuvara u Velingtonu.

Kakve su penzije Srba u rasejanju

MALO PARA, MALO @IVOTAKao u svuda u svetu i u SAD penzioneri su teret dr`avi. Vole nas dok radimo, a kada se penzioni{emo hteli bi da odmah umremo

– iskrena je Nikoleta Ili} iz Va{ingtona

Radosav Zdravkovi}, levo i penzioneri iz Praga

15April 2019. Dru{tvo

www.serbianmirror.com

^uvene “plave koverte“,pozivi za vojne ve`be,po~ele su da neo~ekivano

sti`u na adrese gradjana jo{pro{le godine, poprili~noprepla{iv{i deo mu{ke populacije.

Gradjani stariji od 30godina koji nisu slu`ili vojsku ilisu je pak slu`ili civilno moraæe unarednom periodu da prodjuvojnu obuku za rezerviste VojskeSrbije.

Medjutim, uMinistarstvu odbrane tada suobjasnili da ovo nije novina, veædeo redovne procedure VojskeSrbije, koja se po{tuje jo{ odzavr{etka Drugog svetskog rata.

Trenutno se ovakvaobuka odr`ava u Vranju, a uvojnom odseku u ovom gradupozivaju se na Zakon o vojnoj,radnoj i materijalnoj obavezi,prema kome se sva lica koja sunapunila 30 godina `ivota pre-vode u rezervni sastav, bez obzi-ra na to da li su slu`ila vojni rokili nisu.

Planovi za rezervni sas-tav vojske prave se unapred,ve`ba je zna~ajna ne samo zaodbranu zemlje veæ i u slu~ajurazli~itih elementarnih nepogoda itraje 15 dana. Vojna obaveza,na~elno, va`i za lica do 65 godi-na starosti, a zakonska odredba onovom na~inu popunjavanja rez-

ervnog sastava uvedena je nakon{to je 2011. godine slu`enjevojnog roka postalo dobrovoljno,a ne obavezno.

Stru~njak za bezbednostZoran Dragi{i} ka`e da je zakon-ska obaveza svih gradjana da seobu~avaju za odbranu zemlje.

- Pretpostavljam da jere~ o obuci rezervnog sastavaVS i to nije neuobi~ajeno. Vojne

obuke se sprovode redovno poplanovima koje odredjujeGeneral{tab. Mi zbog nedostatkanovca godinama nismo imaliobuku rezervnog sastava, ali jesada stanje malo bolje i mo`emoponovo da po~nemo s tim. Svakavojska na svetu obu~ava svojerezerviste, jer {ta }e vam rez-ervisti ako nisu obu~eni ni za {ta

– ka`e Dragi{i}.Prema planu, vojnu

obuku bi svaki rezervista trebaloda prodje bar jednom u pet god-ina, a Ministarstvo odbranepokriva putne tro{kove.Nezaposlenima ide 70 odsto odprose~ne plate, a poslodavcimazaposlenih refundira se pun iznosmese~ne zarade.

Poziv bi trebalo da

dodje bar 30 dana pre ve`be, arezervista je du`an da osam danaranije opravda eventualno odsust-vo. Za neopravdano sledi kaznado 50.000 dinara ili dva mesecazatvora.

NEMA PU[KE NA SILUVojni analiti~ar

Aleksandar Radi} obja{njava da

je ovo poku{aj osposobljavanja ipopunjavanja rezervnog sastavaVojske Srbije, ali da niko ne}e nasilu ljude stavljati u stroj ili teratida slu`e pod oru`jem.

- One koji su civilnoslu`ili vojsku bez oru`ja ili su sepozvali na prigovor savesti nikone mo`e da natera da nose pu{ku,zakoni se ne mogu menjatiretroaktivno. To mo`e biti jedna

forma osposobljavanja za civilnuodbranu i za{titu.

Ne}e nositi pu{ku uruci, ali }e, pretpostavljam, pro}ineku vrstu obuke za postupanje uvanrednim situacijama, pru`anjeprve pomo}i ili borbu sa elemen-tarnim nepogodama – ka`e Radi}i dodaje da je potrebna dubokareorganizacija vojske.

Po~inje obuka za rezerviste, ko se ne odazove pla}a kaznu ili ide u zatvor:

UNIFORME ]E NOSITI I ONI KOJI NISU SLU@ILI

Izvoz naoru`anja i vojne opreme poras-tao je za 13,9 odsto. Jedan od najve}ihkupaca oru`ja iz Srbije je Amerika.

Najnovija tehnolo{ka dostignu}a bi}e pred-stavljena na Devetom medjunarodnomsajmu naoru`anja i vojne opreme “Partner2019“ krajem juna u Beogradu.

Najve}i deo proizvodnje doma}enamenske industrije namenjen je izvozu.“Od ukupne proizvodnje, preko 90 proce-nata mi izvozimo {to se ti~e vojne opreme.Izvozimo mb svih kalibara, rb granata, rbraketa, sisteme za vazduhoplovstvo,podizvodja~a za Lastu“, navodi @ivotaVu~i} iz “Prve petoletke – namenska“Trstenik.

Aleksandar Lijakovi}, pomo}nikgeneralnog direktora JP “JugoimportSDPR“, napominje da je prvi tehnolo{kiprodor razvoj artiljerijskih sistema,slo`enih borbenih sistema, zatim proizvod-nja i razvoj oklopnih vozila.

“‘Nora’ i ‘Lazar’ polako ulaze u

sastav Vojske Srbije. Sistem ‘Nora’ smoprodali u nekoliko zamalja u svetu. Ono{to je takodje zna~ajno, jesu tehnolo{kiprodori u oblasti raketne artiljerije, zatimvodjenih raketa sistemi ‘Alas’„, isti~eLijakovi}.

Prate se svetski trendovi, ka`u uMinistarstvu odbrane. Kada je re~ o glavn-

im projektima, isti su kao, na primer, ubritanskoj vojsci. “Tri klju~na projekta nji-hove kopnene vojske za ovu godinu sukomplet za{titne balisti~ke opreme zavojnika, zatim razne besposadne platformei tre}a klju~na stvar je modernizovanovozilo za prevoz pe{adije. Sva ta tri pro-jekta i mi radimo“, ukazuje general-major

dr Mladen Vuruna, na~elnik Uprave zaodbrambene tehnologije Ministarstvaodbrane.

Sve vi{e se trguje oru`jem, i usvetu i u regionu. “Prema na{im analiza-ma, bud`eti za opremanje u regionu pro{legodine su porasli 2,2 puta. Projekti opre-manja kapitalnim sistemima naoru`anjarastu kao pe~urke u okru`enju i ti~u seuglavnom vazduhoplovnih sistema. Lovcisu, dakle, glavna tema u ve}ini zemalja uokru`enju, a zatim sistemi KOV, pre svegaoklopna vozila to~ka{i. U tom smislu misledimo trendove“, rekao je pomo}nikministra odbrane Nenad Miloradovi}.

Pro{le godine glavne izvoznedestinacije bile su UAE, SAD, SaudijskaArabija, Bugarska i Egipat, a uvozi senajvi{e iz BiH, Belgije, Slova~ke,Bugarske i Rusije. Pro{le godine je ost-varen izvoz NVO od preko pola milijardedolara, a uvoz je ~etiri puta manji.

Izvor: RTS

Srbija prodaje sve vi{e oru`ja, Amerikanci medju najvernijim kupcima

16 April 2019.^estitke

17April 2019.

www.serbianmirror.comwww.serbianmirror.com

Aktuelno iz SAD

Poznato je da su jedinjene Ameri~keDr`ave mesto gde ljudi sa svih stranasveta dolaze u potrazi za boljim `ivo-

tom. Amerika nije jedan narod i jedna kultura.Amerika nije jedna nacionalnost, jedan jezik ijedna religija. Amerika je ceo svet. Dokaz dasve na{e razli~itosti mogu biti na istom mestu,pod istom vla{}u. Od kad su Evropljni otkirliovaj kontinet pa do danas, Ameriku su svakegodine naseljavali hiljade ljudi iz celog sveta.Svi koji su bili spremni da grade svoj `ivot ikarijeru u skladu sa pravilima koja ovde va`esu uvek bili dobrodo{li. Vremenom, ljudi kojidodju ovde podle`u amerikanizaciji i samimtim postaju ista nacija. Zbog toga u Americine postoje nere{ivi problemi razli~itosti, jersmo na kraju dana svi mi Amerikanci.

Amerika je dugo gradila reputacijutakozvane “Land of opportunity“. Dugo jeradila na sebi kako bi ljudima dala razlog zbogkog bi se odlu~ili da odbace svoj predja{nji`ivot i svoju domovinu zarad njihove karijerei svelte budu}nosti. Srbija je primer kolikokvalitetnih ljudi, poput Tesle i Pupina, jenapustilo na{u maticu.

Pitanje zida, je rasprava koja se vodimesecima unazad u Va{ingtonu. Sam smisaozida, se ti~e ~itave ideje Amerike kao zemljemogu}nosti. Zid predstavlja pregradu izmedjuleve i desne strane. Predstavlja zatvorenost,granicu, prepreku. Na{ nobelovac, Andri}, jeveliki deo svog stvarala{tva posvetio mostovimai njihovoj simbolici spajanja ljudi. Simbolikazida je puka suprotnost. Predsednik SAD-sDonald Tramp se sala`e za izgradnju zida naju`noj granici u cilju da zaustavi iligalnemigracije iz Ju`ne Amerike koje se odvijajupreko Meksika. Ova odluka predsednika izaz-vala je buru javnosti i veliki problem Ameri~kevlade, Neki od dogadjaja koji su pokazatelj ten-zije izmedju dve stranke su “GovernmentShutdown” koji je trajao ~itavih 35 dana I kojije iamo jak uticaj na funkciju dr`avnih agenci-ja I ko{tao ij vi{e od {est milijardi dolara. Uovome se ogleda kako su obe strane jakouporne u ostvarivanju cilja. Drugi primer sutakozvani DREAMER-i. To su deca koja sudovedena ilegalno iz dr`ava Ju`ne Amerike,posebno Meksika. Obamina administracija je`elela da za{titi ove mlade ljude jer oni nisumogli da kontroli{u postupke svojih roditelja. Sadruge strane, Trampova administracija `eli dadeportuje veliki deo njih. Zbog toga se vodivelika borba od strane demokrata da se ti ljudiza{tite I postanu legalni gradjaniAmerike.~injenicaje da Tramp `eli da zaus-tavimigracijekojesunelegalnei da iskoreni prob-lem dolaskaljudi u dr`avukoji ne ispunjavaju-uslovepropisaneodstrane SAD-a. Postavlja sepitanje da li je zid parvo re{enjei da li }ezaus-tavitinajve}ibrojnelegalnihmigracija?

Donald Tramp, argumentuje da }ezidnaju`noj granici spre~iti ilegalne migracijeiz Mekiska. U vi{e svojih obra}anja Trampgovori da veliki broj terorista dolazi odatle.Takodje, predsednik tvrdi da }e zid zaustavitidelovanja Meksi~kih kartela. Da }e zid bitiekonomski isplativ i da }e se desetine milijar-

di dolara biti ispla}ene pove}avanjem taksi nauvoz iz Meksika. Medjutim, ekonomisti sma-traju da }e takva taksa imati lo{ uticaj naAmeriku jer }e pove}ati cenu proizvoda kojise uvoze iz Mekiska. Meksiko je jedan odnajve}ih ekonomskih partnera SAD-a i takavpotez bi uticao na posao 1.1 miliona ljudi kojizavise od rezmene dobara sa Meksikom. Nataj na~in Amerika bi platila duplo. Sa jednestrane zato {to }e produkti iz Meksika ko{tativi{e I sa druge strane za izgradmju zida.

Imigratni koji dolaze iz Mekiska sujedan od glavnih pogona na Ameri~kim farma-

ma. Ako bi njihov dolazak prestao to biko{talu Ameriku. H2-A viza je jedini tip vizekoji dozvoljava Ameri~kim farmerima dadovedu radnike legalno. Medjutim 50 postoradnika na farmama su ilegalni radnici. Ve}inuposlova koji oni obavljaju Amerikanci ne `eleda rade. Kad bi radnici prestali da dolaze to bizna~ilo pove}avanje cene hrane, mesa,mleka… Kada bi se njihov dolazak legalizo-vao, vlasnici farmi bi zaposlajvali legalne rad-nike. To bi smanjilo migracije jer bi onda ljudiiz koji planiraju migracije znali da se na mestugde bi oni do{li zapo{ljavaju legalni radnici isamo bi rizikovali, bez ikakvog dobitka.

Oni koji prate svkodnevna politi~kade{avanja u SAD-u su sigurno imali priliku davide kako predsednik u nekim od svojih

obra}anja daje primer Ameri~kih porodica ~ijisu ~lanovi `rtve nasilja od strane ilegalnih imi-granata. Predsednik za vreme obra}anjapozove porodicu da prisustvuje njegovom gov-oru I u jednom trenutku poka`e na njih iispri~a njihov slu~aj. Naravno, svako ljudskobi}e }e imati sa`aljenja u tom trenutku i prih-vatiti tvrdnju da ilegalni imigrati koji dolazeisklju~ivo iz Meksika su uzrok terorizma ikriminalnih radnji u Americi.Njegova politikastraha ima za ulogu da doka`e kako Amerikatreba da za{titi svoje granice. Sa druge strane,Tramp je izgradio veliki broj svojih argumena-

ta na osnovu migranata koji dolaze u Amerikuzbog nemira u Ju`noj Americi, prete`noVenecueli. Oni su dolazili u Ameriku i tra`iliazil zbog situacije u njhovoj dr`avi. To je iza-zvalo veliku raspravu jer Tramp govori da nijeispravno pustiti u dr`avu toliki btoj izbeglica.Takodje govori da medju njima ima i terorista,a sami znamo kolko je cela medjunarodnazajedinca, a posebno Amerikanci osteljivi napojam terorizma.

Odluka kakva je izgradnja zida du`~itave ju`ne granice se ne mo`e doneti naosnovu par primera. {to se ti~e terorizma, nijedan terorista koji je zabele`en nije bio ilegal-ni imigrant, ve} dr`avlajnin Amerike. I da jeslu~aj da je najve}i broj kriminalnih akcijapovezan za Meksikom, postoje mnogo bolji

na~ini da se to zaustavi kao {to je pove}avan-je broja grani~nih patrola. Neki takodje misleda bi zid zaustavio Meksi~ke kartele u nji-hovom delovanju. Povr{no gledano, teorijskioru`je ne mo`e biti prenesno kroz granicu akozid postoji. Ali ko ka`e da karteli nisudovoljno napredni da nadmudre grani~noobezbedjenje. Mnogo je vi{e mogu}e da }ekarteli prou~iti gde je grani~na policija najs-labija i tako preneti ono {to `ele nego da gaprenose kroz pustinju, preko reka.

Na kraju, jedan od glavnih argume-nata koje Tramp iznosi je da je najve}i brojnelegalnih migracija iz Meksika. U realnosti,najve}i broj ljudi koji su nelegalno na teritori-ji SAD-a su ljudi koji su ostali nakon {to imje istekla viza. Vlada bih mogla prvo da sepozabavi tim problemom pre nego {to sagradizid koji bi smanjio vaoma mali procenat ile-galnih migracija.

Predsednik je u pravu u potpunos-ti kada govori da bi spe~io migracije kojesu ilegalne. ~injenica je da ilegalni imigrantiprave mno{tvo problema u SAD-u. Primerza to je zdravstveno osiguranje koje je jakoskupo u Americi ba{ zbog toga {to sumigranti dolazili iz Mekiska da se operi{u iodlazili iz bolnice i vra}ali se u Meksiko.Ilegalni migranti direktno uti~u na `ivotgradjana Amerike i taj se problem morare{iti. Pitanje se samo da li je zid jedino Ipravo re{enje ili samo tema o kojoj svidiskusuju a neki dobijaju politi~ke bodovena tome, dok se pravi problem ne re{ava.Na problemu migranta se mora raditi i pos-toje mnogi drugi na~ini koji bi smanjili brojilegalaca u SAD-u. Na kraju krajeva ~itavsvet pri~a o tome da Amerika gradi zid okosvoje granice. Zar smo do{li do toga dajedna od najrazvijenih I najmodernijihdr`ava na svetz di`e zid. Ako je zid simbo-lika zatvaranja SAD-a onda bi mi, obi~niljudi, trebali da budemo zabrinuti koji jeslede}i potez?

Iz ugla mladih ljudi u SAD: Branislav Stojiljkovi}

DA LI JE “ZID“ PRAVO RE[ENJE?

18 April 2019.Vera

Posledwe danezemaqskog `ivotaHristos je proveo sa

svojim u~enicima uJerusalimu. Nakon {to jeo`iveo svog prijateqaLazara, Hristos je napraznik koji zovemo Cvetido~ekan u gradu kao istinskiMesija i Car. Deca su mupotr~ala u susret bacaju}icve}e i pola`u}i svojehaqine pred wegove noge,kli~u}i: Osana sinuDavidovu!

Ove re~i nam govoreda su deca najpre prepoznalaHrista kao Spasiteqa iSina Bo`ijeg. Kli~u}iOsana, {to zna~i Gospodespasi, i nazivaju}i Hristasinom Davidovim, oni supotvr|ivali da je On taj kogasu proroci vekovima unazadnajavqivali.

Doga|aj vaskrsewa

Lazara, ~ije je telo ~etiridana le`alo mrtvo u grobu, zamnoge je bila potvrda da jeOn Hristos obe}aniSpasiteq, car Izraiqev.

Hristov ulazak uJerusalim na magarcu, a ne nabelom kowu kako su to~inili carevi zemaqski, bioje gest krajweg smirewa iprezrewa qudske slave, aujedno i potvrda staroza-vetnog proro~anstva u komeje napisano da }e budu}iMesija u Sveti grad u}ija{u}i na magaretu.

Kapija kroz koju jeHristos na Cveti u{ao u

Jerusalim danas je zazidana, aispred we se prostire musli-mansko grobqe. Sto metaradaqe otvorena je druga kapijakoja se zove Lavqa, koja izStarog grada vodi kaKedronskom potoku iGetsimanskom vrtu. Odatlese uzdi`e Maslinska gora,omiqeno mesto molitve itihovawa Isusovog.

Velika ili Strasnasedmica pred IsusovoVaskrsewe prepuna jedoga|aja u Jerusalimu. Najpreje na Veliki ~etvrtakobavqena posledwa iliTajna ve~era na kojoj jeustanovqena Sveta tajnapri~e{}a. Ku}a u kojoj jeobavqena posledwa iliTajna ve~era danas je u vlas-ni{tvu Jevreja i wenaarhitektura pokazuje da je tunekada bila xamija. To namsve govori koliko je istori-ja, pa i sada{wost Svetezemqe burna i isprepletenauticajima tri najve}emonoteisti~ke religijesveta. Po predawu, tu pros-toriju je Sveti Sava otkupio

od jedne muslimanskeporodice za nebrojeno mnogodukata i ona se jedno vremenalazila u vlasni{tvuSrpske crkve.

Odatle je Hristosnakon ve~ere, sa svoja triu~enika oti{ao naMaslinsku goru uGetsimanski vrt na molitvu,kako nam svedo~ejevan|elisti. Na mestu nakome se Hristos molio danasje rimokatoli~ka crkva Svihnaroda, dok se nedaleko oda-tle na prostoru ruskog mana-stira Marije Magdalenenalazi mesto gde su u~enici

spavali dok se on u samrtnomgr~u molio da ga, ako jemogu}e, mimoi|e ~a{astradawa. Me|utim, posled-we re~i su bile: Ali ne O~emoja voqa da bude, nego Tvoja.

Nakon toga se u vrtupojavio Juda Iskariotski saslugama prvosve{tenika iodveli su Isusa vezanog uku}u prvosve{tenika Ane iKajafe. Posle la`nihoptu`bi i ispitivawa,poslali su ga kod rimskogsudije i namesnika PontijaPilata tra`e}i smrtnu pre-sudu kao kaznu {to je sebenazivao Bogom tj. ravnim saBogom Ocem. Ku}a u kojoj je`iveo Pontije Pilat danas senalazi na takozvanom Krsnomputu u Ulici bola (ViaDolorosa). Od 15 - 16. vekapod uticajem rimokatolikaobele`ena su mesta koja senazivaju stanicama, na kojimaje Spasiteq zastajao nose}ikrst na kome }e biti razapet.

Jedna od stanica natom krsnom putu je i zatvor ukome je Hristos bioutamni~en zajedno sa razbo-jnikom Varavom do trenutkapolaska na Golgotu. Istidanas pripada Gr~koj crkvii smatra se autenti~nim iztog doba. Isusov krsni putzavr{io se raspe}em naGolgoti i sahrawivawem upe}ini nedaleko odatle.Danas se pod kupolom jednoghrama nalaze mesto raspe}a,

plo~a miropomazawa i grobHristov, i to je najsvetijemesto za sve hri{}ane.

Treba podsetiti da jepro{lo vi{e od 2.000 godinai da se izgled grada i ulicaod Hristovog doba do danasdosta promenio, ali svakakoje tuda Gospod kora~ao.

Najva`niji doga|aj ipraznik za sve hri{}ane jesteVaskrsewe Hristovo, koje se uJerusalimu u Crkvi grobaGospodweg proslavqa naposeban na~in. Svake godinena Veliku subotu de{ava se~udo nad ~udima – pojavqi-vawa Blagodatnog ogwa.Pravoslavni jerusalimski

patrijarh ulazi u grobHristov sa sve`wem od 33velike sve}e i za vreme wegovemolitve u hramu ispuwenomvernim narodom sa nebasilazi Blagodatni ogaw kojipali sve}e. Ushi}ewe ispuwa-va ~itavu crkvu, a Blagodatniogaw se od patrijarha prenosina verni narod pale}i ostalesve}e u rukama vernika. Tajdo`ivqaj je neponovqivoiskustvo, biti na tom mestu uto vreme i prisustvovatitakvom doga|aju je veliki darod Boga.

Veliki je dar poseti-ti samu Svetu zemqu i obi}isvetiwe iz kojih se blagodatBo`ija nesebi~no izliva navernike.

Svojim prisustvomkroz blagodatne energijeDuha Svetoga na svetim mes-tima Gospod pokazuje da jeuvek sa nama. To se posebnoose}a u Svetoj zemqi, zatotoplo preporu~ujem svimakoji nisu jo{ bili da u svojplan putovawa uvrste i pose-tu Svetoj zemqi. To jedo`ivqaj i iskustvo od kogase duhovno raste i koje ostajeza ceo `ivot.

Neka bi Gospoddarovao da u takvom Duhuprovedemo tok Vaskr{wegaposta kako bismo sa rado{}ui ushi}ewem do~ekali na{najve}i i najradosnijipraznik VaskrsewaHristovog. Amin, Bo`e daj!

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE Priredio: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com

NENAD JOVANOVI]

Odstalnog saradnika

JERUSALIM –– SSVETI GGRAD

Grob Hristov

gestimanski vrt

Via Dolorosa

(2. DEO)

19April 2019. ^estitke i poruke

www.serbianmirror.com

20 April 2019.Biznis