MARKETING STRATEGIJA NEFORMALNOG OBRAZOVANJA NA RAZNIM NIVOIMA NA PRIMERU OTVORENOG UNIVERZITETA SUBOTICA

UVOD

Sadržaj obrazovanja, kao i inicijatori potreba za obrazovanjem, se menjaju sa ubrzanim razvojem nauke i tehnologije kao i socijalnim i ekonomskim promenama koje nastaju '60-tih i '70-tih godina XX veka. Formalno obrazovanje nije uspelo da prati te promene, pa vec kasnih '60-tih i ranih '70-tih na scenu stupa neformalno obrazovanje (engl. non-formal education), koje se odvija van formalno obrazovnog sistema, kao dopuna formalnom obrazovanju, ali ne i njegova suprotnost. Pošto se neformalno obrazovanje često odnosi na populaciju koja nije u formalnom sistemu, a ta populacija je u gro slučajeva odrasla često se koristi i termin obrazovanje odraslih. Potrebno je naglasiti da se definicija ova dva termina ne poklapa u potpunosti i da neki elementi obrazovanja odraslih često mogu biti svrstani i u sistem formalnog obrazovanja.

U javnosti se sve više pominje „učenje tokom čitavog života“, kako u oblasti obrazovanja odraslih, tako i u oblasti rada sa mladima.Istovremeno, termin koji se pojavljuje u različitim dokumentima Evropske unije je i„učenje u različitim životnim kontekstima“ (eng. life-wide learning) koji ukazuje natri osnovne forme edukacije u savremnom društvu:1. formalno obrazovanje2. informalno obrazovanje3. neformalno obrazovanjePod formalnim obrazovanjem (eng. formal education) podrazumevaju se obrazovniprocesi koji se odigravaju unutar formalno-obrazovnog sistema, hijerarhijskistrukturisanog (od osnovnih škola do fakulteta), koji u svom krajnjem ishodu vodesticanju određenih zvanja i diploma.Informalno obrazovanje (eng. informal education) podrzumeva različite, uglavnomindividualne, obrazovne aktivnosti samoinicirane od strane osobe kojauči ili spontano sticanje različitih iskustva i znanja tokom života (od učenja kodkuće putem elektronskih medija i interneta, do sticanja različitih znanja u kontaktusa drugima ljudima u procesu socijalizacije).

Iako se termini neformalno i informalno obrazovanje u većini klasičnih rečnika engleskogjezika tretiraju kao sinonimi, poslednjih godina u obrazovnim krugovimanapravljena je značajna razlika u značenju ova dva pojma. Tako na primer, velikavećina autora (istraživača i praktičara) bi se danas složila da, kada govorimo oneformalnom obrazovanju (eng. non-formal education), tada imamo na umu:- organizovane i planirane obrazovne aktivnosti- koje podstiču individualno i društveno učenje- sticanje različitih znanja i veština, razvoj stavova i vrednosti- koje se dešavaju izvan sistema formalnog obrazovanja- koje su komplementarne formalnom obrazovanju- u kojima je učešće dobrovoljno- a dizajnirane su i izvedene od strane obučenih i kompetentnih edukatora

Neki od tipičnih primera neformalnog obrazovanja su: obrazovne aktivnosti uokviru izviđačkih programa, omladinski kampovi i razmene, dugoročne razmenevolontera, različiti treninzi, seminari i kursevi koji mogu za cilj da imaju prevenstvenorazvoj nekih važnih društvenih stavova i vrednosti (kao npr. interkulturalnaosetljivost, nenasilna transformacija konfl ikata, ljudska prava itd.) ili pak sticanjenekih konkretnih znanja i veština (komunikacijske veštine, timski rad, upravljanjeprojektima, PR i marketing, učenje stranih jezika, osposobljavanje za rad naračunaru itd.).

UNESCO, 1972. god., neformalno obrazovanje definiše kao "organizovanu edukativnu aktivnost, van formalnog sistema, koja ima za svrhu da zadovolji potrebe korisnika, ali i ciljeve učenja".

Kvalitetno učenje u neformalnom obrazovanju moguće je kada postoji: * jasno definisan okvir u kome se radi * program prilagodjen ciljnoj grupi * jasno definisani ciljevi * fleksibilnost programa * dobrovoljno učesce, nezavisno od godina, iskustva, prethodnog obrazovanja... * obučen, kompetentan trener (edukator, facilitator) * interaktivan, horizontalni odnos izmedu trenera i svih učesnika * razmena iskustava i veština, i učenje kroz praksu (engl. learning by doing), tako da oni koji uče postaju centar svog procesa učenja i doživljavaju učenje kao deo sebe, a ne kao nametnuto sa strane

Neformalno obrazovanje nudi mnoštvo programa edukacije, koji se mogu svrstati u dve široke kategorije: *obrazovni programi (za sticanje različitih znanja i veština) * programi koji se tiču vaspitanja (učenje stavova i pozitivnih zivotnih vrednosti).

Ovi programi namenjeni su najrazlicitijim ciljnim grupama: * za neke osobe ono moze biti jedino moguće i jedino dostupno obrazovanje, jer su im, iz raznih razloga, vrata formalnog, instucionalnog obrazovanja zatvorena (npr. raseljena lica, izbeglice i imigranti, različite marginalizopvane i manjinske društvene grupe i sl.) * odraslima, pri čemu ga odredujemo kao "učenje i osposobljavanje odraslih za rad, život, društvene aktivnosti koje ne podležu direktno standardizaciji i strogim postupcima verifikacije". * mladima u omladinskim klubovima, nevladinim organizacijama, u slobodnim aktivnostima posle škole; na ulicama, i sl. * roditeljima, radi lakšeg snalazenja u novoj ulozi * .....

Bilo da uzmete u obzir Bolonjski proces, ili sve ono što je rečeno o građanstvu krozobrazovanje u Savetu Evrope, ili u radnoj grupi o učenju tokom čitavog života, ili u

okviru Briž-Kopenhagenskog procesa – svi se slažu oko toga da, između ostalog,učenje mora posedovati tri komponente:(a) lični razvoj(b) stručno usavršavanje i životne veštine(c) aktivno građanstvo

Iako neformalno obrazovanje podržava obrazovanje koje traje celog života, edukatori imaju veliku odgovornost da približe temu i zainteresuju učesnike, učenje je zasnovano na praksi i ličnom iskustvu, svi su ukljuceni i aktivni, svi se osećaju ispunjeno, zadovoljno i motivisano, ovaj vid obrazovanja jos uvek (sem u malom broju najrazvijenijih zemalja) nije verifikovan i priznat od strane većine formalnih intitucija kao legitiman oblik sticanja kvalitetnog obrazovanja u društvu.

I ANALIZA DOSADAŠNJIH ISKUSTAVA U NEFORMALNOM OBRAZOVANJU

1. ANALIZA OKRUŽENJA U SRBIJI

Neformalno obrazovanje i obrazovanje odraslih ne nalazizi se u žiži interesovanja gotovo ni u jednom segmentu društvenog života. Postoji čitav niz pokazatelja koji ukazuju da neformalno obrazovanje trpi ogromne posledice ovakve ignorantnosti od strane relevantnih institucija. Ne postoji niti sistem, niti strategija obrazovanja odraslih i neformalnogt obrazovanja, a zakon o obrazovanju sem u segmentu osnovnih škola za obrazovanje odraslih ni ne pominje ovu problematiku. Stoga je gotovo nemoguće govoriti o sistemu neformalnog obrazovanja i obrazovanja odraslih sa pozicije uređenog tržišta. Ipak pokušaćemo definisati barem neke elemente i segmente tržišta neformalnog obrazovanja koristeći dostupne nesistematizovane podatke i empirisko iskustvo institucija koje se bave ovom problematikom.

Sa druge strane tražnja za svim oblicima neformalnog obrazovanja je velika.

U formulisanju ove strategije Srbija kasni gotovo petnaestak godina. Pristupanje njenoj izradi uslovljen je kako tzv. (a) unutrašnjim razlozima tj. nužnošću da se uspostavi savremeni sistem obrazovanja odraslih, zasnovan na konceptu "doživotnog učenja" i konceptu "društva koji uči", kao delu jedinstvenog obrazovanog sistema tako i (b) spoljašnjim razlozima koji implicira već i prvi institucionalni koraka koji je Studijom izvodljivosti Srbija napravila na putu ka Evropi. Svako buduće oblikovanje obrazovnog sistema nužno će se morati naslanjati na moderne tekovine Evropske Unije. Međutim, to ne znači da je moguće importovati gotov model evropskog obrazovnog sistema i transplantirati ga u obrazovno tkivo Srbije. Ono što nacionalne obrazovne sisteme članica EU, posebno razvijene, čini bliskim jesu zajednički ciljevi i načela njihovog ostvarivanja, a koji garantuju podjednake obrazovno/vaspitne učinke. U članicama EU ujednačavaju se prosvetne politike, što na duži rok može dovesti i do slične konfiguracije obrazovnog/vasptinog sistema. Međutim, tradicije i razlike u društvenom okruženju i nadalje će uslovaljavati određene razlike u strukturi obrazovnih sistema.

Na koja pitanja strategija treba da odgovori?

A. Strategija treba da razjasni pojamove „neformalno obrazovanje“ i „obrazovanja odraslih". Oni se moraju precizno definisati kako bi se izbegle sve

moguće pojmovne nepreciznosti u pogledu njihovog shvatanja. Ovo utoliko pre što se ono vrlo često poistovećuje sa stručnim obrazovanjem odraslih što je nonsens. Obrazovanje odraslih, po definiciji, obuhvata tri vrste obrazovnih područja/programa:

ekonomski orijentisane programe, s ciljem omogućavanja trajne zaposlivosti

društveno orijentisane obrazovne programe, s ciljem osiguranja aktivnog učešća pojedinca u razvitku zajednice

lično orijentisane obrazovne programe s ciljem ispunjenja i izgradnje ličnosti.

Ova podela implicira da se obrazovanje odraslih ne može i ne sme identifikovati sa ekonomski orijentisanim obrazovnim programima.

B. Strategija mora precizno da detektuje "okolinu" obrazovanja odraslih u Srbiji. Pod "okolinom" obrazovanja podrazumevaju se ključne determinante stanja koje odslikavaju nivo razvijenosti Srbije i njegov uticaj na obrazovanje odraslih.

C. Strategija precizno mora da naznači od kojih strateških nacionalnih ciljeva razvoja društva polazi i da pokaže kako i na koji način obrazovanje odraslih utiče na njihovu realizaciju.

D. Strategija treba da definiše ciljeve obrazovanja odraslih u sklopu koncepta "doživotnog učenja" u Srbiji.

E. Strategija treba da definiše zaokruženi sistem obrazovanja odraslih čiji su bitni konstitutivni elementi:

1. U okviru Vlade, odnosno preciznije Ministarstva za prosvetu i Ministarstvu za rad i zapošljavanje mora se formirati interresorvsko telo u formi odeljenja ili službe koje bi se isključivo bavilo obrazovanjem odraslih.

2. Potrebno je formirati Nacionalni savet za obrazovanje odraslih

3. Uskladiti zakone o formalnom obrazovanju koji delom regulišu i formalno obrazovanje odraslih

4. Doneti poseban zakon o obrazovanju odraslih

5. Definisati i uspostaviti infrastrukturu za obrazovanje odraslih

6. Definisati platformu za osposobljavanje nastavnika u obrazovanju odraslih

7. Preispitivati i formulisati Nacionalnu standardnu klasifikaciju obrazovanja na osnovu UNESCO –ve standardne kalasifikacije obrazovanja

8. Inovirati Nacionalni sistem zanimanja

9. Definisati način finansiranja obrazovanja odraslih

10. Fiskalnu politiku delom prilagoditi potrebama obrazovanja odraslih

11. Definisati model privatizacije mreže andragoških institucija u Srbiji

12. Definisati model partnerstva u obrazovanju odraslih

13. Definisati sistem certificiranja u obrazovanju odraslih

14. Definisati projekt evaluacije/vrednovanja u obrazovanju odraslih

15. Pravo na obrazovanje odraslih se mora demokratizovati

16. Rešiti pitanje sistematskog statističkog praćenja delatnosti obrazovanja odraslih

17. Utvrditi standarde za obrazovanje i obuku odraslih

18. Definisati sistem akreditacije u obrazovanju odraslih

19. Definisati sistem savetovanja i vođenja

20. Uspostaviti sistem za superviziju kvaliteta i relevantnost programa obrazovanja i obuke

21. Definisati osnivanje lokalnih saveta za razvoj "ljudskih resursa"

F. Definiše operativni plan sprovođenja strategije.

Kritičko opserviranje postojećeg sistema obrazovanja odraslih u Srbiji pokazuje da od navedenih 21 elementa on ima samo dva: postoji (a) kakva takva društveno/držana mreža uglavnom ruiniranih andragoških institucija u međuvremenu uvećana za mnoštvo privatnih škola jezika, informatike itd. koje uglavnom rade na "divlje" i (b) postoji zakon koji reguliše osnovno obazovanje odralsih. Ovo je indeks stanja koji pokazuje da su se sve prosvetne vlasti, bez razlike, od 1990. godine do danas utrkivale koja će temeljnije destruirati ovaj deo obrazovnog praksisa. Za uspešnu devastaciju sistema obrazovanja odraslih sve mogu dobiti visoku ocenu. To što je od sistema obrazovanje odraslih preostalo jesu još samo arheološki dokazi da je ovde, do pre 15-tak godina postajala vrlo razvijena praksa obrazovanja odraslih koja gotovo da nije zaostajala za praksom najrazvijenih zemalja Zapada. Ako se stvari hoće preokrenuti u interesu modernizacije Srbije onda reforma obrazovanja treba da bude reforma celokupnog obrazovnog praksisa, a ne samo jednog njegovog dela. Ako je obrazovanje odraslih organski deo jedinstvenog obrazovnog praksisa/sistema, prosvetne vlasti odmah moraju prestati sa sektaškim i diskriminatorskim odnosom prema ovom delu obrazovnog praksisa. Ako se Srbija bude ekonomski oporavljala za modernizaciju ovog dela obrazovanja potrebno je najmanje 10-15 godina. Sučeljavaljući ovu činjenicu sa intencijom "Strategija razvoja obrazovanja u Srbiju od 2005-2010.", očito se ne planira ulazak u reformu obrazovanja odraslih. Istovremeno se očekuje da u sledećih 7-8 godina postanemo punopravni član EU. Kako uskladiti ova dva divergentna procesa? Ukoliko reformu shvatimo kao nešto što je potrebno pre svega nama pa tek onda EU onda je reforma obrazovanja imperativ koji se ne može odlagati.

ISTORIJAT, CILJEVI I AKTIVNOSTI:

Otvoreni univerzitet je kuća primenjenih znanja koja već više od 50 godina neguje tradiciju jednog od lidera u oblasti obrazovanja i kulture u našoj zemlji. Kao takav tokom godina razvio je zaokruženu ponudu usluga za korisnike iz celog društva, a cilj mu je stalno proširivanje svoje delatnosti prateći svetske trendove ali i osluškujući potrebe svojih korisnika. Konstantnost i proverenost visokog kvaliteta usluga, tokom svih godina, bila bi nemoguća bez zalaganja visoko obrazovanog, odgovornog i stručnog kadra kojim raspolažemo. Trudimo se da u naš grad i širi region donesemo i implementiramo sve savremene metode i da u edukaciji koristimo sve inovacije što nam omogućavaju tehnički i stilski moderno opremljene prostorije u samom centru Subotice. U skladu sa našim ciljem da omogućimo edukaciju i stručno usavršavanje u svim sferama društva Otvoreni univerzitet je osnovao i nekoliko partnerskih firmi kod kojih je OU jedan od osnivača ili inicijatora:

Regionalna agencija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća – koja se bavi konsalting poslovima za mali i srednji biznis;

Udruženje za prirodnu hranu TERRA’S – koje se bavi razvojem i implementacijom modela organske proizvodnje hrane kao i edukacijom za proizvodnju i kontrolu proizvodnje zdrave hrane;

ORGANICA – agencija za kontrolu i sertifikaciju organskih proizvoda;

Trenutno se u okviru Otvorenog univerziteta izdvaja nekoliko sektora:

1. Sektor za poslovno-stručnu edukaciju koji organizuje širok spektar edukativnih oblika. O programima ovog sektora više reči biće u narednom poglavlju.

2. Sektor za civilnu edukaciju - programski orjentisan ka razvoju lokalne zajednice putem ostvarivanja ideje o civilnom, multietničkom i multikulturalnom društvu. Svoje ciljeve ostvaruje kroz modernizacijske ekonomske, socijalne i multikulturalne projekte. Trenutno je rad sektora baziran na nekoliko većih projekata: Instaliranje kooperativa kao novog oblika samozapošljavanja građana, Izrada plana Lokalnog ekonomskog razvoja grada, Razvoj mesnih zajednica (razvojne i sanacione potrebe građana),...

U okviru rada sektora civilne edukacije učestalo se organizuju tribine, javne rasprave i promocije knjiga i radova vezanih za razvoj civilnog društva i promociju nevladinog sektora.

3. Sektor kulture – bavi se izdavačkom delatnošću na srpskom i mađarskom jeziku i organizuje kulturne manifestacije: Međunarodni filmski festival Palić, Međunarodni festival dečjih pozorišta, razne izložbe...

4. Sektor logistike – podrška manifestacijama, iznajmljivanje prostorija i opreme za razne skupove, prezentacije, izložbe...

5. Škola za osnovno obrazovanje odraslih

Otvoreni univerzitet iskazuje konstantnu tendenciju rasta i širenja svoje ponude tako da se na kvartalnom nivou ovode novi programi, osvežavaju ljudski resursi i širi krug partnerskih institucija.

Otvoreni univerzitet poseduje oko 2500 m2 poslovnog prostora, sa amfiteatrom koji prima 225 osoba, četiri konferencijske sale i 20 učionica. U stalnom radnom odnosu zaposleno je 45 radnika, od toga 15 sa visokom stručnom spremom. Svi zaposleni imaju pravo i obavezu da se konstantno stručno usavršavaju i proširuju svoja znanja.

3. ANALIZA POSTOJEĆIH PROGRAMA, KORISNIKA, CENA I PROMOCIJE

računarska edukacija se obavla u dva kabineta sa po trinaest računara, i podrazumeva sledeće programe

Osnove računarstvaUpoznavanje OFFICE 1Upoznavanje OFFICE 2Web DesignBusiness to businessSpecijalistička obukaNacionalna služba za zapošlj.

jezički kursevi (multimedijalni kabineti za izvođenje nastave);

1. KURSEVI ENGLESKOG JEZIKA ZA ODRASLE

- begginer – totalni početnici- elementary – početnici- preintermediate- intermediate- uper intermediate- advance

2. TEDDY'S HOUSE – KURS ENGLESKOG JEZIKA ZA DECU

3. KURSEVI STRANIH JEZIKA

- nemački

- italijanski

- španski- francuski- srpski

3a. KURS MAĐARSKOG JEZIKA

4. SPECIJALISTIČKI KURSEVI

Engleski jezik

a. viši 1, viši 2

b. konverzacija 1, konverzacija 2

c. za lekare, inžinjere,poslovne ljude

Nemački jezik za lekare, inžinjere, poslovne ljude

osposobljavanje za zanimanja (kuvar, poslastičar, tonski snimatelj, daktilograf, carinik-špediter, trgovac, frizer, kozmetičar, itd)

specijalističke studije (specijalizacija za javne beležnike, savetovanje za veštake finansijske struke, pripreme za polaganje pravosudnog ispita, kurs za stečajne upravnike)

edukacija za menadžere

poslovna psihologija

farmerska škola

  Obrazovni oblik 2001 2002 2003 2004 2005

   

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

 STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE          

1 Kuvar     10 10   17 16   18 7   9     112 Poslastičar           7       3          3 Tonski snimatelj                 9 6   7     11

4Preduzetničko računovodstvo         8       12 5   6 8 7  

5 Daktilografija 4   10 7   8 8   5 6   12 12 7 45a Daktilografija klasa 5   4 1   8 3   4 3   4 6 11  6 Frizer 16   28 15   25 14   28 35   38 29   407 Kozmetika 19   22 11   30 10   14 17   22 12   128 Pedikir/manikir 7   4 6   5   3 15 14 4 9 8 4  9 Masaža 7   8 11 5 15 13 7 18 18 16 16 18 8 12

10 Nadogradnja noktiju                       6      11 Profesionalna šminka                       8   4  12 Limfna drenaža                   6   7   3  13 Šivenje i krojenje     9 4   10     5 8   8 10 3 714 Art studio                     8 13 6 17 1515 Carinik-špediter     7                 7      16 Obezbeđenje imovine                       16 31 8  17 Primenjena psihologija                   10          18 Pripremna nastava za EF   10                          

  UKUPNO 58 10 102 65 13 125 64 10 128 138 28 188 140 72 112  170 203 202 354 324

  Obrazovni oblik 2001 2002 2003 2004 2005

   

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

  STRANI JEZICI            Engleski BEGGINER                         10   9  Engleski ELEMENTARY 9   27 10   21 25   23 19 5 10 16   14

 Engleski PRE-INTERMEDIATE 10   8 16   13 13   15     5 4   10

 Engleski INTERMEDIATE           26 16   6       7    

 Engleski UPPER INTERMEDIATE       6                      

  Engleski ADVANCED             9     5            Business English     6                          Engleski za decu     6                 17 15   18  Nemački ELEMENTARY 10   9     8 7     10   2 7   5

 Nemački PRE-INTERMEDIATE     8 5   2 5                

  Italijanski 4   6                 7 7   11  Španski                         5      Mađarski   6         3         4 13 5    Srpski                       5 8      UKUPNO 33 6 70 37 0 70 78 0 44 34 5 50 92 5 67    109 107 122 89 164

  Obrazovni oblik 2001 2002 2003 2004 2005

   

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

 RAČUNARSKA EDUKACIJA          

  Osnove računarstva 45 16 46 44 10 60 56 36 66 55 18 24 45 14 9  Upoznavanje OFFICE 1 31 7 24 20 10 17 25 15 20 27 20 36 17 26 11  Upoznavanje OFFICE 2                   6 11 4 14 8    Web Design                       5      

 BUSINESS to BUSINESS                             18

  Specijalistička obuka                           2  

 Nacionalna služba za zapošlj.                         13   52

  UKUPNO 76 23 70 64 20 77 81 51 86 88 49 69 89 50 90    169 161 218 206 229

  Obrazovni oblik 2001 2002 2003 2004 2005

   

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

I jan-apr

II maj-avg

III sep-dec

  SUBTOTAL 167 39 242 166 33 272 223 61 258 260 82 307 321 127 269

448 471 542 649 717

Colley, H. et al. (2003): Informality and formality in learning, Learning & skills researcchcentre, LondonBuldioski, G. et al (2005): T-kit Osnove treninga, Grupa „Hajde da...“, BeogradInformacije o omladinskoj politici i aktivnostima Evropske unije u toj oblasti dostupne su na http://europa.eu.int/comm/youth/indes_en.html; informacije o Partnerskom programu dostupnu su na: http://www.trainingyouth.net.3. Informacije o omladinskoj politici i aktivnostima u okviru Saveta Evrope dostupne su na http://www.coe.int/T/E/Cultural_Co-operation/Youth/.4. The Recommendation on Non-Formal Education dostupna na: http://cm.coe.int/dec/2001/748/71.htm.5. The Recommendation on the Promotion and the Recognition of Non-formal Education/learning of YoungPeople (Rec (2003) 8, 30.april 2003.), dostupna na: https://wcm.coe.int/ViewDoc.jsp?id=21131&Lang=en6. U međuvremenu formiran je Evropski inventar validacije neformalnog i informalog učenja da bi se prikupljalipodaci i pratio razvoj u ovoj oblasti, dostupno na http://ecotec.com/europeaninventory2004/.ReferenceSavet Evropske unije (2004) Council conclusions on the validation of non-formaland informal learning. 9600/04, EDUC 118, SOC 253, 18 maj, Brisel.Eraut, M. (2004) ‘Informal learning in the workplace’, Studies in Continuing Education,26, 2: 247–273.Evropska komisija (2000) A Memorandum on Lifelong Learning. Staff WorkingPaper, SEC (2000) 1832, Brisel.Evropska komisija (2001a) Making a European Area of Lifelong Learning a Reality,Communication from the European Commission. COM (2001) 678 fi nalno,Brisel.Evropska komisija (2001b) A new impetus for European youth. White Paper, KomunikacijaEvropske komisije, COM (2001) fi nalno, Brisel.Evropska komisija /Council of Europe (2004) Pathways towards validation andrecognition of education, training and learning in the youth fi eld, Zajednički radnidokument Omladinskog odeljenja u Generalnom direktoratu za obrazovanjei kulturu Evropske komisije i Omladinskog odeljenja Generalnog direktorata zaobrazovanje, kulturu i kulturno nasleđe, omladinu i sport Saveta Evrope, Brisel i Strasbur, februar.Gerzer-Sass, A. (2005) ‘Family skills as a potential source of innovative human resources development’, Pogl.4 u Chisholm, L. i Hoskins, B. sah Glahn, C. Tradingup: potential and performance in non-formal learning, Publikacije Saveta Evrope,

Strasbur.Neformalno obrazovanje i učenje u evropskoj teoriji i praksi: napokon prepoznavanje?21