marina dokmanovic presentation

Marina Dokmanović / dokumentacija

2008.Ubistvo vladara Istorijski muzej Srbije

Izložba o fenomenu političkog ubistva u Srbiji u XIX veku i prvoj polovini XX veka.

Evropski vladari i političke elite su tokom XIX i XX veka strahovali od prevrata i revolucija. I u istoriji moderne srpske države bilo je zavera, ubistva i prevrata. Konkurentski odnosi dve srpske dinastije, Karađorđević i Obrenović, ponekad su razrešavani ubistvom. Ubijeni su vožd Karađorđe, knez Mihailo Obrenović, kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović i kralj Aleksandar Karađorđević. Često nerazjašnjena politička pozadina ovih ubistava razarajuće je delovalana društvo, institucije i političku kulturu u Srbiji.

Pomoću autentičnih predmeta neposredno vezanih za sam čin ubistva, ličnih predmeta srpskih vladara i četiri slajd programa (fotografije kraljevskih porodica i dokumenata) rekonstrui-sana je priča o ova četiri istorijska događaja.

2008 / projekat izložbe Ubistvo vladara


2008 / Ubistvo vladara


2008.Učinimo istoriju vidljivom Istorijski muzej Srbije

Istorijski muzej Srbije organizovao je akciju zamišljenu tako da kroz svojevrsno provetravanje muzejskog depoa, publici predstavi samo delić predmeta iz svojih zbirki. U tri ciklusa predstavljen je deo materijala kojije godinama i decenijama, zbog nerešenog pitanja prostora, ostao sakriven od očiju javnosti u depoima Istorijskog muzeja Srbije.

Za potrebe ove akcije - izložbe, projektovan je sistem za izlaganje različitih muzejskih eksponata kojim je izložbeni prostor pretvoren u neku vrstu privremenog depoa otvorenog za publiku.

U ulaznom holu uz pomoć dve video projekcije - dva slajd programa, publici su predstavljeni predmeti koji nisu mogli da budu izloženi.

Prvi ciklus: slike, crteži, grafike i skulpture

2008. / Projekat izložbe, Učinimo istoriju vidljivom, prvi ciklus


2008. / Učinimo istoriju vidljivom, prvi ciklus


2008 / Učinimo istoriju vidljivom, prvi ciklus2008. / Učinimo istoriju vidljivom, prvi ciklus






Drugi ciklus: odeća, uniforme, kruna i nakit

2008. / Projekat izložbe, Učinimo istoriju vidljivom, drugi ciklus


2008. / Učinimo istoriju vidljivom, drugi ciklus






Treči ciklus: nameštaj, tepisi i ćilimi

2008. / Projekat izložbe, Učinimo istoriju vidljivom, treći ciklus


2008. / Učinimo istoriju vidljivom, treći ciklus


2008. / Učinimo istoriju vidljivom, ulazni hol


2

5

2

22

1

3 3 3 3

4 4 4 4 4

6 6 6 6 6 6 6

7

3

3 3 3 3

14 4 4 4 4

2009.Molekuli - u tajnama života i svetu oko nas Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd

Autor, prof.dr.Živorad Čeković želeo je ovom izložbom da doprinese popularizaciji nauke, odnosno hemije. Posebno su objašnjeni molekuli koji imaju široku primenu u svako-dnevnom životu. Molekuli su predstavljeni crtežima struktura i modelima, a njihove funkcije kompjuterskim animacijama.

Galerija je podeljena u tri celine.

U prvoj, veliki prostorni modeli, tekstovi i crteži uvode posetioca u svet molekula.U drugoj se posetiocu pruža prilika da zaviri u neke naučne oblasti i odgovarajuće molekulepomoću projekcija, objašnjenja na zidovima i izloženih predmeta. U trećoj celini smeštena je mala laboratorija, dat je kratak istorijski prikaz razvoja hemije i prika-zane su strukture najskupljih, najređih i najotrovni-jih molekula.

2009. / Projekat izložbe Molekuli - u tajnama života i svetu oko nas


2009. / Molekuli - u tajnama života i svetu oko nas


2009.Tajne Momčila NastasijevićaKulturni centar Beograda

Festival jednog pisca je manifestacija koju Kulturni centar Beograda organizuje svake dve godine s namerom da se rasvetle teme i ideje modernizma i avangarde, bitnih istorijskih konstitutivnih elemenata savremenih umetnosti i mišljenja. Biraju se stvaraoci koji su uticali na formiranje urbanog profila grada Beograda, kao i duha gradova iz kojih potiču. Prvi festival bio je posvećen Rastku Petroviću, drugi Stanislavu Vinaveru, a treći Momčilu Nastasijeviću.

Izložba je podeljena na dva dela. U galeriji u prizemlju postavljena je audio vizuelna instalacija čiji je sadržaj inspirisan ”melodijom jezika” Momčila Nastasijevića. Tekst iz jedne njegove priče čuo se kao četiri različite melodije - četiri različita glasa.

„У крајњој линији

најсугест

ивније делује оно

што је само наговеш

тено,

наслућено,неисказано.”

Овде треба до

дати још тек

ста

Фестивал Писца

Момчило Настасијевић

Културни центар БеоградаЛиковна Галериа

1. Савремене фотографије одабране или направљене за ову прилику.Пројекција је обострана.

2. Снимак глумаца који чита одломке из дела Момчила Настасијевића. Прозу, поезију и драме чита глумac, глумицa дете, или странац са погрешним нагласком. Глумац је снимљен тако да се види само силуета.Текст који се чује је синхронизован са текстом који се види на следећем платну. Посетилац истовремени чује и чита текст.Пројекција је обострана.

3. Одломци из текста Момчила Настасијевића у бесконачном низу. текстови откуцани и едитовани тако да је јасно да је то урађено за потребе ове изложбе.

4. Видео материјал везан за Момчила Настасијевића. Например ТВ емисија, снимак раније урађене представе и сл.

5. Затамњнено стакло. Са спољашње стране наслов изложбе и велика фотографија.

Идејна скица

Марина Докмановићмарт 2009.

2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, prizemlje


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, prizemlje


Током педесетих година Живорад, Светомир и Славомир настављају своју уметничку активност. Славомир се афирмише као аутор популарних историјских романа: Карло Мартел, Цар Душан, Тешко побеђенима и други, Светомир својим композицијама насталим по мотивима Момчилових песама: „Фруле“, „Јасике“, „Труба“, „Зора“, „Речи у камену“ и друге наставља да промовише књижевно дело преминулог брата, док Живорад слика инспирисан националном историјом.

Момчило Настасијевић са пријатељима, тридесете године 20. века

Свестрано образоване сестре Славка и Даринка биле су такође талентоване за музику и редовне учеснице у уметничким дружењима.

Књига претплатника за целокупна дела Момчила Настасијевића, 1938, издала Славка Настасијевић

Даринка НастасијевићСлавка Настасијевић

Славка и Даринка Настасијевић са пријатељицама

Године 1987. основан је Легат породице Настасијевић при Mузеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Потомци Славомира, јединог од браће и сестара који је засновао своју породицу, предали су на старање Музеју бројне уметничке и друге предмете. Општина Горњи Милановац обележила је кућу у Улици краљице Марије 55 у Београду, у којој су живели Настасијевићи и где су се одвијали уметнички састанци.

Славомир Настасијевић са сином Мирославом Живорад Настасијевић у атељеу, 1962.

Светомир НастасијевићПрви роман Славомира Настасијевића

Живорад Настасијевић, Елио Мартинели и Вилко Гецан, Минхен, 1914.

Трг у Паризу, Живорад Настасијевић, 1921.

Живорад Настасијевић, Бизерта, 1917.

Испред куће у Ратарској улици

„Салон“ породице Настасијевић

„Салон“ породице Настасијевић, породична слава, 1925.

После Првог светског рата породица Настасијевић настанила се у Ратарској 131, данас Краљице Марије 55. Ту ће се од 1924. године редовно одржавати уметничка дружења. На недељним „музичким послеподневима“ музицирало се и расправљало о уметности и књижевности. Не само познати уметници тога времена него и заљубљеници у музику прошли су кроз дом Настасијевића: Милош Црњански, Станислав Винавер, Растко Петровић, Душан Матић, Раде Драинац, Александар Соловјев, Бојана Јелача и други. Уметнички салон у дому Настасијевића био је најзначајнији у међуратном Београду.

Славомир свира чело

Флаута Момчила Настасијевића

Светомир Настасијевић, Јасикетекст Момчило Настасијевић

Светомир Настасијевић, Међулушко благотекст Момчило Настасијевић

Новинарска легитимација Светомира Настасијевића

2009.Tajne Momčila Nastasijevića Kulturni centar Beograda

U galeriji na spratu postavka se vizuelno bazira na likovnosti rukopisa Momčila Nastasijevića kao specifikuma svakog pojedinca, pisca posebno, odnosno literarnih rukopisa generalno uzev, kao kulturne baštine visokog ranga. Prostor je ispun-jen stihovima, pesmama, štampanim na provid-nom materijalu.

Na zidovima, na providnim panoima, uz bio-grafske podatke ispričana je priča o zanimljivoj porodici Nastasijević.

Живорад Настасијевић, Елио Мартинели и Вилко Гецан, Минхен, 1914.

Трг у Паризу, Живорад Настасијевић, 1921.

Живорад Настасијевић, Бизерта, 1917.

Испред куће у Ратарској улици

„Салон“ породице Настасијевић

„Салон“ породице Настасијевић, породична слава, 1925.

После Првог светског рата породица Настасијевић настанила се у Ратарској 131, данас Краљице Марије 55. Ту ће се од 1924. године редовно одржавати уметничка дружења. На недељним „музичким послеподневима“ музицирало се и расправљало о уметности и књижевности. Не само познати уметници тога времена него и заљубљеници у музику прошли су кроз дом Настасијевића: Милош Црњански, Станислав Винавер, Растко Петровић, Душан Матић, Раде Драинац, Александар Соловјев, Бојана Јелача и други. Уметнички салон у дому Настасијевића био је најзначајнији у међуратном Београду.

Славомир свира чело

Флаута Момчила Настасијевића

Светомир Настасијевић, Јасикетекст Момчило Настасијевић

Светомир Настасијевић, Међулушко благотекст Момчило Настасијевић

Новинарска легитимација Светомира Настасијевића

У средишту породичног живота Настасијевића била је уметност: музика, књижевност и сликарство. То је била главна преокупација четворо браће – Живорада, Светомира, Славомира и Момчила, у чему су учествовале и сестре – Даринка, Славка и рано преминула Наталија, којој ће у помен Момчило написати песму „Сестри у покоју”.Славка је била професор математике у Четвртој мушкој гимназији у којој је предавао и Момчило, а Даринка историчар.

Момчило и Живорад Настасијевић са пријатељем, Горњи Милановиц, 1915.

Склоност ка уметности Настасијевићи су развили већ у свом породичном дому у Горњем Милановцу. Према сведочанствима ту је постојала богата библиотека. Овде је 1916. Момчило Настасијевић написао своје прве песме међу којима и пет сонета, „Сонети њој”. Претпоставља се да је она била Даринка Сретеновић, кћерка породичних пријатеља. Одјек те љубави постоји и у једној од Момчилових најпознатијих песама – „Госпи”.

План породичне куће у Горњем Милановцу из рукописа Пут у музику Светомира Настасијевића

Браћа НастасијевићГаврило Принцип, пријатељ породице Настасијевић

Острвца са Крфа, уље на платну, Коста Миличевић

Са пријатељем Костом Миличевићем који је прототип за лик сликара Мазулина у драми Недозвани.

Мајка Милица, отац Никола и сестра НаталијаДаринка Сретеновић, Горњи Милановац, 1911.Kућа Николе Настасијевића, Живорад Настасијевић

Момчило, Славка и Даринка Настасијевић са пријатељицом, Београд, 1937.

Поглед на Народно позориште са Tеразија тридесетих година XX века

Прву књигу, збирку приповедака Из тамног вилајета, Момчило је објавио 1927. За разлику од драма и поезије она је имала широк одјек и леп пријем у књижевној критици. Инспирисана нашим фолклором и прожета хришћанском мистиком, Настасијевићева поетска прозa продире „до у корен ствари” фантастичних збивања. Ониричка искуства и ирационалне слутње у којима се прожимају индивидуално и колективно несвесно, блиска су доживљају света авангардне уметности.

Београд, Теразије тридесетих година XX века

У широј књижевној јавности Момчило Настасијевић постао је познат после објављивања приповетке „Записи о даровима моје рођаке Марије“ (Покрет, 1925). За то остварења добио је своје јединo књижевнo признање – прву награду и 4.000 динара на конкурсу Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“. На челу оцењивачког одбора био је Богдан Поповић. Ово је антологијско дело српске прозе у коме се на уметнички изузетан начин укрштају фолклорни, мистични и религиозни доживљај света.

Чланска карта Удружења књижевника


Чланска карта ПЕН-а

Момчило Настасијевић са сликаром Душаном Ристићем, 1937.

Карикатура Бошка Токина

Крајем двадесетих Настасијевић је опседнут идејом да напише роман о Београду у коме би, како је говорио, модерним приповедачким поступком изразио нервозни ритам престоничког живота. Замишљен као калеидоскопска представа града, роман није написан, али се трагови тe концепције могу наћи у Настасијевићевом лирском кругу „Речи у камену“, чији је наслов у првој верзији био „Град“.

Момчилова потврда о плати

Момчилово перо

Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу, коју је градио неимар Настас Ђорђевић по коме су Настасијевићи добили презиме

Момчило Настасијевић са пријатељима у Горњем Милановцу, око 1915.

Станислав Винавер

Јесен је свих злата, белине зима,плаветнила пролети,румени лета,чудну причамо причу.Момчило Настасијевић

После Настасијевићеве смрти 1938. његови пријатељи на челу са Станиславом Винавером, и поред финансијских потешкоћа и одсуства сваке званичне подршке, успели су да издају Момчилова сабрана дела у девет књига.

Молба Станислава Винавера да се објаве целокупна дела Момчила Настасијевића

Програм вечери у част објављивања целокупних дела

Момчила Настасијевића

Настасијевићеве приповетке могу се одредити као лирска проза (сам аутор називао их је „лирским казивањима“). Постхумно објављена збирка краћих прича Хроника моје вароши даје митопоетске визије ауторовог родног града, Горњег Милановца, где је за време Првог рата написао своје прве стихове. Елиптичног језичког израза, фрагментарног приповедања и кружно конципиране композиције, ова књига је најособеније остварење наше модернистичке књижевности.

Он је био светац српског језика и српског књижевног израза.

Цртеж Момчила Настасијевића

Обавештење одбору за штампање целокупних дела Момчила Настасијевића

Код њега се види стално старање, које прелази све више у манир, да просте и јасне ствари учини нарочито нејасним и неодређеним да свако може у њих унети шта хоће. Такав стил и језик г. Настасијевића ми не можемо одобрити. Александар Белић, лингвиста и академик

Фестивал Писца


Културни центар БеоградаАртгет

1. Документа, фотографије и сл.Део материјала штампан је дигитално директно на плексиглас испред зида. На зиду иза плексигласа је део оригиналног материјала

2. На дугачким провидним банерима је штампан оригиналан рукопис. Шума банера виси са плафона у концентричним круговима.

3. У средини простора је место за “салон”. Овде посетиоци могу да седну и читају.Постављене су и слушалице са којих се чују разни гласови који изговарају речи које је Момчило Настасијевић измислио.

4. Испред артгета је простор намењен позоришној представи и радовима уметника инспирисаних Настасијевићем

1

23

4

2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, sprat


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, sprat


2009.Tajne Momčila Nastasijevića Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac

U prizemlju muzeja u Milanovcu smešten je legat braće Nastasijević. Neki od predmeta izloženi na postavci u Beogradu potiču baš iz ovog legata.

Po zatvaranju u Beogradu izložba je preneta u Milanovac i adaptirana je za novi prostor.

2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, Gornji Milanovac


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića,Gornji Milanovac


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, Gornji Milanovac


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića,Gornji Milanovac


2009.Tajne Momčila Nastasijevića Galerija Istorijskog arhiva,Čačak

Momčilo Nastasijević školovao se i živeo neko vreme u Čačku.

Posle Beograda i Gornjeg Milanovca izložba je postavljena i u Čačku. Ponovo je pretrpela manje izmene kako bi se adaptirala još jednom novom prostoru.

2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, Čačak


2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, Čačak


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, Čačak


1.8

110

1.8

106.

41.

81.

8

40

40

1.8 1.820

Detalj

Detalj

- Tačne dimenzije postanemata će se odrediti u odnosu na dimenzije skulptura koje se izlažu- Postamenti su od medijapana 1.8 cm- Naknadno će se odrediti boja za određene grupe postamenata- Zvona na postamentima su od pleksiglasa

Marina Dokmanović feb. 2009

2009.O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicima...Izložba skulptira Istorijski muzej Srbije

Autori su želeli da ovom izložbom pokrenu niz pitanja, između ostalih: Ko su heroji pobednici, a ko žrtve i gubitnici naše istorije? Namera je bila da se izložena dela prikažu u kontekstu vremena kada su nastajala, otkupljena ili poklonjena, a ujedno je to bio i pokušaj da se odrede njihove istorijske, ideološke, političke, propagandne i kulturološke funkcije.

Prostor je poluprovidnim pregradama podeljen na pet celina, a skulpture u pet grupa: “Heroji i pobednici”, “Žrtve i gubitnici”, “Vladari”, “Stvaraoci”, “Od događaja do simbola”.

Postamenti, projektovani i izrađeni za ovu priliku, obojeni su u pet različitih boja za svaku celinu posebno, čime je i vizuelno naglašena podela na pomenute celine.

2009. / Projekat izložbe, O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicama


2009. / Projekat izložbe, O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicama


2009. / O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicama


2009 / O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicama


2009. / O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicama


2009 / O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicama


1995.Skulpture iz kolekcije muzejaAmsterdamski istorijski muzej

Godinu 1995. holandski muzeji proglasili su godinom skulptura pa su svi muzeji koji poseduju skulpture izložili svoje kolekcije.U Amsterdamskom istorijskom muzeju čuvaju se brojne skulpture, reljefi, delovi fasada, i sl. različiti po veličini, težini, materijalu, vremenu nastanka i umetničkom kvalitetu ali sve tesno vezane za istoriju Amsterdama.

Ovim povodom prvi put su izložene skoro sve skulpture koje muzej poseduje, pa se nametnula ideja da cela izložba treba da ostavlja utisak de-poa. Da bi se ovako raznorodan materijal učinio dostupnim i preglednim posetiocima, projekto-van je sistem od niza poluprovidnih niša u koje su smeštene pojedine ili manje grupe skulptura. Čitav sistem napravljen je od čeličnih nosača i armaturnih mreža.Neke skulpture postavljene su na postamente grupisane tako da čine tematske celine.

1995. / Projekat izložbe, Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja


1995. / Projekat izložbe, Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja


1995. / Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja


1994.Sto godina Novog istočnog groblja u AmsterdamuOpština Amsterdam

Potreba za zaštitom raznovrsnog kulturno istorijskog nasleđa navela je opštine Holandije da pojedina groblja i spomenike koji se u okviru groblja nalaze proglase zaštićenim spomenicima kulture.

Za Novo istočno groblje projekat je 1889. uradio čuveni arhitekta Dr. P.J.H. Cuypers. Veliki broj nadgrobnih spomenika radili su poznati holandski skulptori. Groblje je projektovano kao park sa bogatom florom i faunom.

Izložba je postavljena u jednom od pomoćnih objekata na samom groblju. Da bi se zadržala atmosfera groblja, pod je prekriven kamenčićima od kojih se prave staze na groblju. Fotografije i dokumenta izloženi su na starim nadgrobnim pločama, a najvrednije nadgrobni spomenici postavljeni su slobodno u prostor.

1994. / Projekat izložbe, Sto godina Novog istočnog groblja u Amsterdamu


1994. / Sto godina Novog istočnog groblja u Amsterdamu


1992.Sto godina profesionalnog negovateljstva u HolandijiAmsterdamski istorijski muzej

Negovateljstvo se kao profesija u Holandiji formira tokom druge polovine XIX veka. Do tada su negovateljice uglavnom bile mlade žene ili časne sestre. U to vreme bolnice postaju sve veće i rasprostranjenije pa se potreba za profesiona-lnim medicinskim sestrama naglo povećava. Istovremeno započinje i emancipacija mladih žena koje žele samostalan život izvan roditeljskog ili bračnog doma, a kako je izbor škola odnosno zanimanja za žene bio ograničen, tako profesija medicinske sestre postaje jedan od retkih plaćenih poslova za žene.

Izložba je postavljena tako da na neki način ima lice i naličje. Sa jedne strane su hronološki prikazane medicinske sestre na poslu. Sa druge, detaljno su obrađene pojedine oblasti kojima se bave i prikazana njihova sindikalna borba za bolji položaj u društvu tokom celog jednog veka.

1992. / Projekat izložbe, Sto godina profesionalnog negovateljstva u Holandiji


1992. / Sto godina profesionalnog negovateljstva u Holandiji


1995.Crteži Jan Luyken-aOgledalo svakodnevnog života u Holandiji u XVII veku Amsterdamski istorijski muzej

Tokom “Zlatnog doba” (XVII vek) u Holandiji, a posebno u Amsterdamu, živeli su i radili brojni umetnici - ilustratori. Amsterdamski istorijski muzej poseduje veliku kolekciju crteža i grafika Jan Luyken-a koji se smatra tipičnim predstavnikom ovakvih umetnika. Beležio je svakodnevni život običnih porodica, majstora, zanatlija i trgovaca.

Pored želje da se posetiocima predstavi ova kolekcija, izložba je imala važan edukativni karakter. Postavka je osmišljena i projektovana tako da bude pristupačna i deci. Na primer, sa crteža i grafika izdvojeni su pojedini detalji i uz odgovarajuća objašnjenja izloženi su na panoima iznad originala. Fotokopije najinteresantnijih crteža i grafika ponuđene su deci kao bojanke koje su na samoj izložbi mogli da popune.

1995. / Projekat izložbe,

Crteži Jan Luyken-a, Ogledalo holandskog svakodnevnog života u XVII veku


1995. / Crteži Jan Luyken-a, Ogledalo holandskog svakodnevnog života u XVII veku


1997.Komšije kojih više nemaJevreji na Dorćolu između dva svetska rataKulturni centar REX, Beograd

Jevreji poreklom iz Španije su na Dorćolu imali svoju kompaktnu zajednicu koja je davala pečat celom kraju. Sa ostalim sugrađanima delili su nedaće i stradanja u ratovima kao i blagostanje i radost u srećnijim vremenima.

Izložba je postavljena u zgradi nekadašnjeg humanitarnog društva Oneg Šabat u kojoj su se održavali razni skupovi, a tokom nemačke okupa-cije brojni stariji Jevreji proveli su ovde poslednje dane pred odvođenje u logor na Sajmištu.

Običaji, tradicija, religija, svakodnevni život, rad i na kraju stradanje i nestanak, osnovne su teme izložbe. U maloj sali na uvećanoj mapi označene su ulice u kojima su uglavnom živeli samo Jevreji. Na zidovima su ispisi iz tadašnjeg gradskog registra iz kojih se vidi ko je živeo u ovim ulicama i čime se bavio.

1997. / Komšije kojih više nema - Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata


1997. / Komšije kojih više nema - Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata


1997.Komšije kojih više nemaJevreji na Dorćolu između dva svetska rataStara sinagoga u Erfurtu

Centar za kulturu i informacije nemačke pokrajine Turingen u Erfurtu kao deo projekta Via Regia ’97 - pogled ka istoku ugostio je beogradsku izložbu Komšije kojih više nema.

Za postavku izložbe ponuđeno je nekoliko lokaci-ja među kojima i stara sinagoga u centru Erfurta. Ova lokacija je odabrana sa jedne strane zato što je simbolično potpuno odgovarala temi izložbe, a sa druge ovom izložbom najavljena je nova buduća namena zgrade sinagoge. U to vreme već su postojali planovi za pretvaranje sinagoge u novi kulturni centar.

Beogradska izložba je sa, na nemački prevedenim legendama i objašnjenjima, preneta u Erfurt.

1997. / Stara sinagoga u Erfurtu


1997. / Stara sinagoga u Erfurtu


1997. / Komšije kojih više nema u Stara sinagoga u Erfurtu


2001.Romi - BeograđaniO životu Roma u Beogradu u XX vekuKulturni centar REX - Beograd

Činjenica da su Romi treća po veličini etnička grupacija u zemlji (posle Srba i Albanaca), a u isto vreme ekonomski i socijalno najugroženiji deo stanovništva Jugoslavije bila je jedan od razloga da se postavi ova izložba. REX je želeo da doprinese iskorenjavanju rasizma i stereotipa, prisutnih u društvu, i prikaže život Roma uBeogradu u svoj njegovoj složenosti.

Da bi se ova višeslojna slika prezentovala posetiocima osmišljena je multimedijalna izložba. Na pet velikih ekrana projektovane su fotografije (Koen Wesing) svakodnevnog života iz beograd-skih romskih naselja. Na panoima su izloženi arhivski dokumenti (prvi put prikupljeni i sistematizovani za potrebe ove izložbe) o stradanju, životu, stanovanju, radu i školovanju Roma u Beogradu u XX veku.Prikazano je šest kratkih filmova o Romima zaposlenim u beogradskim javnim službama.

U maloj sali REX-a Romima je pružena prilika da kažu nešto o sebi. Nekoliko romskih porodica, starosedelaca Beograda, predstavile su se pričom (snimljeni intervji) i fotografijama.

2001. / Projekat izložbe, Romi - Beograđani


2001. / Romi - Beograđani


2004.VlasTITO iskustvoKulturni centar REX - Beograd

Cilj projekta “VlasTITO iskustvo” je problema-tizovanje fenomena koji bi se mogao nazvati “titoizmom”, fenomena koji je u relativno dugom periodu (mereno ljudskim životom) - ali istovre-meno i kratkom (u odnosu na istorijsko vreme) - obeležio zajedničku istoriju onih balkanskih naroda koji su učestvovali u projektu kolokvijalno označavanom kao “Druga Jugoslavija”. Radonja Leposavić

Izložba je sačinjena od fotografija, dokumenata, pisama, filmskog i audio materijala i punjenog medveda. Na pet velikih ekrana, projektovane su fotografije koje govore o sletovima, štafeti, poklonima Titu i Titovim susretima sa svetskim liderima.

Na podijumu REX-a posetioci su mogli da slušaju snimljen radijski arhivski materijal vezan za iste teme.

2004. / VlasTITO iskustvo


1993.Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturiGalerija Srpske akademije nauka i umetnosti iMuzej nauke i tehnike, Beograd

Sima Lozanić (1871- 1929) bio je hemičar, naučnik, profesor, predsednik Akademije nauka, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ministar pravde i inostranih dela, diplomata, učesnik u ratovima1876-1878, u balkanskim ratovima i u prvom svetskom ratu.

Izložba je zamišljena kao vizuelno prostorna bio-grafija. Projektovani su parovi stubova, na kojima su fotografijama i dokumentima ilustrovane neke od aktivnosti iz života Sime Lozanića. U vitrinama između stubova sa kojima čine celinu, izloženi su predmeti vezani za istu temu.

Na zidovima su ispisani (Lozanićevim rukopisom) fragmenti pisama odabrani iz njegove bogate prepiske sa domaćim i stranim političarima.

1993. / Projekat izložbe, Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi


1993. / Projekat izložbe, Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi


1993. / Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi


1990.Čovek i kamenGalerija srpske akademije nauka i umetnostiBeograd

Prirodnjački muzej, Muzej nauke i tehnike i Srpska akademija nauke i umetosti oformili su grupu od 11 eminentnih naučnika koja je koncipirala izložbu Čovek i kamen.

Izložba je podeljena na nekoliko celin. Prikazan nastanak zemljine kore kao svet stena, ruda i kristala, zatim se posetiocu sugeriše da je ka-men od uvek služio čoveku koji svojstva kamena prvo prilagođava svojim potrebama a zatim pravi nove forme podražavajući kamen i najzad pravi nove materijale srodne kamenu koji prevazilaze njegova prirodna svojstva. U prvom delu izložba prati hronološki tok dok u se u poslednja tri poka-zuje da je čvek kristio kamen i da u njemu izrazi emocije ili ga upotrebi u simboličnom i ritualnom činu.

Za potrebe ove izložbe projektovani su elementi - kocke koje se koriste i kao postamenti i kao vitrine. Grupisanje ovih elemenata na različite načine omogučilo da se svaki deo bude prikazan prostorno na poseban način shodno temi kojom se bavi. Sobzirom da su teme i izloženi matrijal sasvim raznorodni vizuelna veza postignuta je grafičkim dizajnom i upravo ovim elementima - kockama.

1990. / projekat izložbe Čovek i kamen


1990. / Čovek i kamen


1994.Tačno izmereno: karte i mape crtane u XVI i XVII vekuGradski muzej Alkmar, Holandija

U Holandiji postoji neobičan sistem državnih organizacija koje regulišu uređenje voda. Imaju vrlo dugu tradiciju - neke potiču čak iz XVI veka. U početku im je zadatak bio samo regulisanje odbrane od mora. Vremenom zadaci su se umnožavali pa su tako ove organizacije bile zadužene za obezbeđivanje ustava, odvodnja-vanje, za merenje zemlje otete od mora, i dr.

Ove poslove obavljali su ”merači zemlje”, pan-dan današnjim geometrima. Bili su nezavisni i zaposleni kod ovih organizacija, a zadatak im je bio da mere zemlju, vodene puteve, poldere, nivo vode u lukama i dr. Tokom XVI veka oni su počeli i da crtaju karte koje sada nisu više samo slike iz ptičije perspe-ktive već osnove na kojima se pojavljuju kuće, crkve, uzvišenja i sl. Delovi karata su povremeno bojeni i to funkcionalno.

1993. / Projekat izložbe,Tačno izmereno


1993. / Projekat izložbe, Tačno izmereno


Zanimljivo je da su karte iz XVI i XVII veka pored geografskih i topografskih informacija bile i prava mala umetnička dela.

Povodom 400 godina postojanja jedne od ovih organizacija u severnoj Holandiji pripremljena je izložba ovakvih ručno crtanih karata koje oni poseduju.

S obzirom da su ove karte stare, pa stoga i vrlo osetljive morale su biti izložene tako da leže na podlozi minimalno osvetljene. Za te potrebe pro-jektovani su odgovarajući stolovi - vitrine. Vitrine su u nizovima postavljene u prostor muzeja tako da formiraju grupe.

1993. / Projekat izložbe,Tačno izmereno


1993. / Projekat izložbe, Tačno izmereno


20...Tragovima osmanskog BeogradaProstor bivšeg Javnog kupatila

Namera je bila da se interdisciplinarnim pris-tupom približi, prikaže i objasni šta je donela osmanska civilizacija Beogradu i kakvo je nasleđe ostavila za sobom. Uticaji koji su dolazili iz evropskog kulturnog kruga govore o preplitanju kulturnih modela pa je namera bila da se ovo naglasi kroz celu izložbu.

Istraživanje je trajalo dve godine. Prikupljena je dokumentacija iz svih relevantnih muzeja, arhiva i privatnih kolekcija dostupnih u Beogradu.

Izložba je projektovana za prostor Javnog kupa-tila. Predviđeno je da bude u punom smislu multi-medijalna sa željom da se prikaže u kojoj meri je osmanski kulturni model u različitim vremenskim razdobljima bio prihvaćen i u kojoj meri je opstao kao nasleđe.

Izložba za sada nije realizovana.

2005 / Projekat izložbe, Tragovima osmanskog Beograda


portrets of Tito

presentation of presents

presentationand projectionsof presents

presentationof batons andprojections ofrelays

±1500m2

2009.Efekat Titoharizma kao politička legitimacijaMuzej istorije Jugoslavije, Beograd

U muzeju se čuva nekoliko stotina hiljada pok-lona koje je Tito za života dobio. Uz pomoć eksponata, audiovizuelnih i foto dokumenata publika je imala priliku da se seti jednog perioda istorije koji je spletom istorijskih i političkih okolnosti zanemaren, a koji danas još uvek ima ozbiljan uticaj na ono što živimo.

Prvi deo izložbe posvećen je Titovim portretima izrađenim u različitim tehnikama od goblena, tapiserija, mozaika do umetničih slika.

Drugi deo izložbe posvećen je proslavi Titovog rođendana, sletovima i štafetama i pisanim porukama i čestitkama.

Pokloni su smešteni u treći deo. Delimično su izloženi kao stvarni predmeti, a delimično uz tekstove - komentare u digitalnom obliku.

2009. / Projekat izložbe, Efekat Tito


2009. / Efekat Tito


1998.Istorija radničke imigracijeVolksbuurtmuseum u Hagu

Kao deo proslave povodom 700 godina grada Haga otvorena je i ova izložba.Izložba se bavila ekonomskim imigrantima tokom XX veka koji su doseljavajući se u Hag sa sobom doneli i svoje običaje i kulturu. Autori su želeli da pokažu u kojoj meri se ovi ljudi doživljavaju kao obični stanovnici Haga.

U prvom delu izložbe su na mapama označeni delovi grada u kojima u većem broju žive imi-granti, a u drugom delu projekcijama, dokumen-tima i fotografijama predstavljen je život četiri najbrojnije grupe imigranata: - keramičari i sladoledžije, Italijani koji su u Holandiju došli uglavnom početkom XX veka- nemačke kućne pomoćnice doseljene u Hag između dva svetska rata- Jugosloveni i Španci doseljeni 60-tih - Marokanci i Turci doseljeni 70-tih

1998. / Projekat izložbe, Istorija radničke imigracije


1998. / Istorija radničke imigracije


1998 / Istorija radničke imigracije


19...O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicima...Izložba skulptira Istorijski muzej Srbije

Autori

marina dokmanovic presentation

Documents